Mala Skola Elektronike-5. Dopunjeno Izdanje

Mala skola elektronike - V deo V dopunjeno i prosireno izdanje

Vladimir D. Krstic

v

Zeljko V. Krstic

Beogradr 2005. godina

r

'IIIIf""

-.--~

I

Mala skola elektronike - V deo sa kompletima delova

!,

V dopunjeno i prosireno izdanje

Autori: Recenzent:

IVladimlr D.K~St:itl i Zeljko V. Krstic Izoran M.Necleljkovic, dipl.inz·1

Lektor:

Vera Nikolic

Stampa:

Stamparija "Caligraph", Beograd

Izdavac:

Radio klub 0.0.0., Beograd, Timocka 18

Fotografije:

Zeljko V. Krstic i Tomislav Krantic

Naslovna strana:

Mirjana Gavrilovic

Kokice thr

Kompjuterska obrada: Zeljko V. Krstic

Http:\\WWW.RADIOKLUB.CO.YU email: [email protected]

ISBN 86-902115-7-8

Mojim najmilijim, Vladici, Radmili i Vladi

ZelJko

--_.....,

. _.-.·--1

""'" I

Uvod

Kokice thr Predgovor prvom izdaniu

O

d aprila meseca 1964. godine, kada je roelena "Mala skola elektronike" u "Tehni­ ckim novinama", objavljeno je vise stotina clanaka i nastavaka "Male skole" i tridesetak knjiga sa naslovima "Mala skola elektronike" iii "Radio Kit". Osnovni princip sadrfan od pocetka je j danas zadrzan. To je "samostalno bez tude pomoci" sagradite... Orugi princip glasi "bez obzira na skolsku spremu, godine starosti i pol". Sledeci princip je da se sve gradnje mogu sagraditi "od materijala koji je dostupan na domaeem trZiStu". I to smo ispoStovali. Sve konstrukcije su bile i jesu dostupne u kompletima delova "Radio Kit" koji se mogu nabaviti u prodavnici "Radio Klub 0.0.0.", TimOCka 18, Beograd. MoguCa je i tele­ fonska porudzbina na telefone (011) 402-096 i 422-792. I telefax se moze koristiti 24 Casa dnevno na broju (011) 2401-768. Za one koji imaju pristup internetu pripremljen je Home Page sa adresom WWW.RADIOKLUB.CO.YU.Sa ove internet adrese uvek mozete besplatno preuzeti naj­ noviju bazu sa cenama j programom za pretrazivanje. Elektronsku poStu, E-Mail mozete uputiti na adresu [email protected]. Pored kompleta delova, u prodavnici "Radio klub 0.0.0." mozete nab jos preko 8000 raznih elektronskih komponenti, alata, pribora i drugih artikala vezanih za ele­ ktroniku. Oetaljnije informacije imate u Stampanom katalogu u vidu knjige od 200 strana . "Mala skola elektronike - V deo", koja je pred Vama, sadrzi skoro stotinu kon­ strukcija koje su rezultat vise decenija rada na obrazovanju mladih i onih koji pocinju da se bave ovom tehnikom. Sve konstrukcije su proverene u visegodisnjem testiranju koje provode citaoci nasih knjiga i kupci kompleta delova "Radio Kit". Veoma cesto ti kompleti

1

.....

imaju za osnovu poznate i popularne gradnje vodeCih svetskih proizvodaca, kao !ito su "SGS-Thomson", "Philips", "National", "Siemens", "Samsung" i drugi. . Kompleti delova "Radio Kit" predstavljaju izvanredne radne vezbe u obrazovanju. Spominju se u mnogobrojnim "Metodskim uputstvima", knjigama, udzbenicima. Koriseeni su na mnogobrojnim skolama, seminarima za nastavnike i ucenike sirom Jugoslavije. Pre­ poruceni su i od nastavno-tehnicke komisije "Saveza Radioamatera Jugoslavije". U "Maloj !ikoli elektronike - V deo" po prvi put se najavljuje nas novi komplet RK2000 koji omoguCava izradu pedesetak raznih uredaja sa tranzistorima i integrisanim kolima a koji ce biti predmet knjige "Mala Skola Elektronike - VI deo" koju sada prvi put najavljujemo.

Autori Vladimir Krstic, YU1NM Zeljko V. Krstic

April, 2000. godine

~

Predgovor drugom izdaniu,

N

asa bojazan da knjiga neee proci kod citalaca, brzo je nestala. Tempo prodaje pokazivao nam je da ce knjiga da bude rasprodana za manje od godinu dana. I obistinilo se, knjiga je prodata. U meauvremenu, uz pomoc vernih citalaca, na!iih najboljih saradnika, otklonHi smo greske koje su postojale u prvom izdanju. Istovremeno smo pratili interesovanje kupaca i stvarali nove komplete delova. Tako, u drugom izdanju imamo i 25 potpuno novih kompleta delova koji su vee puSteni u prodaju i koji se vee dokazuju svojom funkcionalnoscu u praksi kod mnogobrojnoh kupaca. DoSli sma do jedne knjige od skoro 400 strana koja vise neee moci da se uveCava. Morace da se deli da bi dab iii dve prisupacnije i prikladnije knjige. Jos jedna stvar. Knjiga je sada skuplja. Sada su sve knjige optereeene porezom na promet od 20%, koji neverujemo da se moze izbeei. On je stvarnost i moramo se priviknuti na njega. Na kraju, da jOs jednom zahvalimo svima koji su pomogli da ova knjiga bude bolja ida stigne do citaoca. To su nasi mnogobrojni citaoci-saradnici i prodavci knjiga koji su nam pomogli u distribuciji knjige.

U Beogradu,

01. maj 2001.

z

Autori

3

./ "'-----­

Predgovor trecem izdaniu

Predgovor cetvrtom izdaniu

D

Godina dana brzo proce. Hiljadu primeraka knjige se proda i pojavi se potreba da se Stampa novo prosireno i dopunjeno izdanje jer novi kupei i dalje traze. Nama, nesprem­ nim autorima, za takav poduhvat trebalo je par meseci da pripremimo za Stampu ovo no­ vo, jos jednom prosireno i dopunjeno izdanje. Trebalo je zavrSiti sa novim kompletima i negde stati. I stali smo kod dvanaestog kompleta delova, tako da nova knjiga pored drugih noviteta ima i dvanaest novih kompleta delova Sto sa vee objavljenim cini celinu od 150 razlicitih kompleta. Novi kompleti su: RK3205N Novi antenski ispravljac, RK3240 Ispravljac za audio pojacavaee, RK­ 3258 Vitsonov most za merenje otpornosti, RK3261 Ispitivac N-kanalnih FET tranzistora, RK3284 Diferencijalni tempereraturni regulator, RK3546 Kamionske fanfare, RK3551 Pre­ kidac za prvi sumrak, RK3567 Strobosou Golijat, RK3568 Adapter nov AC na 1l0V AC, RK4017 Plivajuce svetlo sa LE diodama, RK4030 Lovae na blago i RK755612V DC Dimer­ regulator jacine svetla. Svaka knjiga ima gresaka i propusta. I nasa Mala Skola ne zaostaje u tome. Ali, ci­ taoei su nam pomagali da mnoge greske ispravimo. Najefikasniji u tom pogledu je bio vodi­ telj elektronike u Casopisu "Tehnicke novine", Nenad S. Krstic. On nam je pomogao da mnoge nedoumice ispravimo i njemu posebna zahvalnost. U svakom slueaju knjiga sad ima 532 strane. To nije kraj knjige Mala skola. Oeekujemo iduCe godine novo izdanje. Oeekujemo i Vase primedbe i predloge koji Ce sigurno uci u tu novu knjigu na opSte zadovoljstvo. U svakom slucaju hvala Vam Sto ste nam poklonili paznju i nadamo se da necemo izneveriti Vasa oeekivanja i zelje.

ruga izdanje, kao i prvo, prodato je brzo, za manje od godinu dana. Knjiga je oeigle­ dno primljena na trZiStu i pored nasih primedbi da je nema u knjizarama pojedinih gradova. Ali je ima u Zajeearu, Nisu, Pirotu, Pozareveu, Novom Sadu, Senti, Subotiei i naravno u Beogradu. Posebno treba reci da je knjiga prihvacena u mnogobrojnim tehnickim skolama, a pre svega u Tehnickoj skoli "Radoje MariC" iz Uziea. U toj skoli je zahvaljujua nastavniku Vidoju Milovanovicu prodato preko 120 primeraka knjige. Istovremeno knjige nema ni u jednoj knjizari u Uzieu! Nasi prilozi redovno su i dalje bili objavljivani u populamim Tehnickim Novinama gde je "Mala skola elektronike" i nastala daleke 1964. godine. Citaoei nam pisu, telefoni zvone, padaju predlozi, dopune, izmene , pronalaze se greske. Hvala svima na saradnji. Sve greske i primedbe koje ste nam ukazali unete su u ovo treCe prosireno izdanje. I ne samo to. Uneto je i 22 nova poglavlja u ovo izdanje. ad toga su 20 novih kom­ pleta delova. Ato su RK2960, RK2992, RK3130, RK3213, RK3257, RK3289, RK3339, RK3405, RK3520, RK3533, RK3556, RK3572, RK3580, RK3641, RK3642, RK3643, RK5535, RK5551, RK5847 i RK7057. Posebno napominjemo novo poglavlje u knjizi koje govori 0 kompletima delova u SMD tehnici. To su kompleti eiji serijski broj pocinje na 5. Sva nova poglavlja obelezena su su sijalieom u naslovu. To je preko 16% objavlje­ nog materijala ! Na kraju jos jednom zahvalnost svima citaocima - saradnieima koji su nam tokom niza godina postojanja ukazali na greske, propuste, nove ideje. Hvala i prodaveima knjiga koji su pomogli da ova knjiga stigne do citaoc:a.

Deeembar , 2003. godine

U Beogradu,

Autori

Maj , 2002. godine

Autori

P.s. Dvadeset i prvog dana novembra, 2003. godine, uracen je otisak ove knjige i kompletna priprema i ostao je dogovor da u ponedeljak, 24. novembra, knjigu zajedno odnesemo u stampariju. Na zalost, dan kasnije, 22.11.2003. prestalo je da kuca srce moga oca, ucitelja i saradnika, Vladimira D. Krstica u 71. godini zivota. Meni, kao koautoru i sinu, ostaje pored ogromnog bola i praznine, veliki zadatak da se ova knjiga pojavi pred citaoeima ida od stotina drugih, Sto dovrsenih - sto nedovrse­ nih nasih ideja, nastavim njegovo delo. Nadam se da neeu razoearati ni njega ni Vas, naSe citaoee. Zeljko V. Krstic

4

s

-..

.. /

,......----

-...

........

..

Predgovor petom izdaniu

40 Godina "Male skole elekITonike

Dosli smo i do petog izdanja. Kao i prethodna i ovo je "prosireno" - ovoga puta sa uvodnim delom namenjenim poeetnicima. Na zalost od smrti moga oca nisam uspeo da dovrsim ni jedan novi komplet u takvoj meri da se moze objaviti, ali nadam se da u skoroj buducnosti ce ito biti prevazide­ no. U meduvremenu, promenjeni su nam telefoni ali je adresa ostala ista -l1mocka 18, Beograd. Nasi novi telefoni su (011) 2835-704 i 2835-239. Novi broj faksaje 2835-977.

Na inicijativu "Tehnickih novina" poeetkom 1964. pokrenuta je akcija osnivanja podlistka u "Tehnickim Novinama" koji bi okupljao mlade radio-amatere j omogucio im da sagrade samostalno desetak uredaja bez tude pomoCi, sa deset prstiju, bez alata, bez ob­ zira na pol, uzrast i skolsku spremu. OdrZan je na tu temu okrugli sto sa predstavnidma Sa­ veza Radioamatera Jugoslavije, Zavoda za tehnicku kulturu Srbije, Prosvetno pedagoskog saveta, Centra za vazduhoplovno modelarstvo, Centralnog veca Narodne tehnike, Radio kluba "Nikola Tesla" iz Beograda i novinara Tehnickih Novina. Na okruglom stolu zakljueeno je 0 korisnosti takve rubrike i izvrSena je raspodela zaduzenja. Dogovorenoje da u "Tehnickim Novinama" rubriku vodi urednikAleksandar Si­ mic, prodaju materijala vrsi Centar za Vazduhoplovno modelarstvo a tehnicku stranu, pisa­ nje i konstrukcije vodi Radio Klub "Nikola Tesla" iz Beograda. Upravni odbor Radio kluba razmatra situaciju 0 radu konstruktorske sekcije sa mladima i zakljucuje da bi Krstic Vladi­ mir trebao da preuzme rubriku u "Tehnickim Novinama" i da na dalje predstavlja Radio Klub u "Tehnickim Novinama". I u aprilu 1964. pocinje da izlazi "Mala skola elektronike", dva puta mesecno. Ru­ brika izaziva veliko interesovanje kod citalalaca, tako da "Tehnicka knjiga" odlucuje da 1966. objavi prvo izdanje, prve knjige "Mala skola elektronike -TN sistem". Za cetrdeset godina objavljeno je pet delova knjige "Mala skola erektronike" u preko 30 izdanja, pa cak i dye knjige u Rumuniji u tirazu od po 50.000 primeraka. Sve vreme "Tehnicke novine" drze rubriku koja je u zavisnosti od urednika nosi naziv Mala skola, Velika skola, skola erektronike, elektronika i t.d. Autor "Male skore elektronike" je Vladimir Krstic. U novije vreme sa njim se kao koautor kod izdanja knjige pojavljuje sin Zerjko V. Krstic. U"Tehnickim novinama" i dalje izlaze konstrukcije iz serije "Radio Kit". Tu je voditelj Nenad S. Krstic. Sada se navrsava 40. godina "Mare skore erektronike" sa cetvrtim izdanjem petog, dopunjenog i prosirenog, dera knjige sa preko 150 konstrukcija na preko 500 strana teksta i nebrojeno slika.

Jos jednom, hvala nasim vernim citaocima na poklonjenoj paznji i razumevanju.

Zeljko V. Krstic

Oktobar, 2005. godine

ll

Prvobitna montaina Sasija, prototip iz 1964. godine sa sagradenim multivibratorom

6

1 .)

........."._", ..

¥.

•

¥

Cltanle sema

Predgovor recenzenta

+++

S

amostalna izrada elektronskih konstrukcija interesuje mnoge Ijubitelje elektronike razliCitih uzrasta i profesiija. Osnovno opredeljenje za izradu takvih konstrukdja je kada postoje tehniCki podaei, elektricna Cema veza, princip funkeionisanja i spedfikaeija potrebnih komponenata. Na ovom konceptu autori su napisali knjigu ciju sam recenziju obavio. Naslov knjige "Mala skola elektronike - V deo" navodi nas da je to skola koja zalazi u siroke oblasti elektronike i sa konstrukeijama za amaterske iii profesionalne namene. Na stranicama ove knjige neeete sresti teorijska tumacenja dokazana na metodima matema­ tike, zato &0 je glavno usmerenje autora bilo da upoznaju citaoca sa prakticnim moguCno­ stima primene elektronike. Upravo, ta teznja autora, koristeci dostignuCa elektronike i ste­ Ceno viSegodisnje iskustvo u prakticnom radu prezentirali su konstrukdje za samostalnno sklapanje sa objasnjenjem funkeionisanja i uputstvom za podesavanje. Sve konstrukdje opisane u ovoj knjizi izradene su u viSe primeraka, zatim siste­ matizovani rezultati ispitivanja i dobijeni podaei pripremljeni su za objavljivanje Stampa­ nje. Izmedu znatnog broja konstrukdja autori su izabrali one koje ee interesovati veliki broj Ijubitelja elektronike, kao i citaoce koji su tehniCki obrazovani. Imamo obavezu da napomenemo, da bi ova knjiga postala odlican saradnik na putu VaSeg usavrSavanja ne treba teziti da prvo sastavite slozenu konstrukeiju, vee predla­ zemo da se driite prineipa od jednostavnih ka slozenijim konstrukdjama. Ovako steCeno iskustvo je garaneija uspeha. Smatramo da ee ovakvu vrstu knjige prihvatiti citaoci, kao sto su prihvatili pretho­ dna izdanja, i doprineti zainteresovanim da se upoznaju sa velikim moguenostima primene elektronike.

234

S

vaki uredaj je Sematski prikazan raznim linijama i simbolima. Kada pogledate neki uredaj, primetieete da je u njemu najvise zica, a na Semi najvise linija. Znaci, linije su ziee, provodnid, kao na slid 5. Isprekidana linija, sa slike 4, je eventualna veza iii najcesee oklop. Ukrstanje zica vidimo na slid 2 i 3 a spajanje zica je slika 1.

i ~ 1 ! 6

Recenzent Maj. 2002. godine Zoran M. Nedeljkovie, dipl.inz.

7

8

Jr

10

9

Antena se po pravilu prikazuje strelicom, kao na slid 6, a zemljovod iii masa, Sasija, prikazuje se simbolom sa slike 7 iii 8. Prikljucak, k1ema iii kako kazemo buksna je simbol 9 iii 10.

~ ~i ~ 11

U Beogradu,

5

12

13

1

T 14

~% i

tL

15

16

17

Kalem se erta kao sto je predstavljeno na slid 11, sa visokofrekventnim jezgrom je slika 12, a sa gvozdenim jezgrom, kao kod transformatora je na sliei 13. Kondenzator je na sliei 14. Promenljivi kondenzator je na slid 15, a polupromenljivi iii trimer kondenzator je na slici 16. Elektrolitski kondenzator se predstavlja simbolom kao na sliei17. Ima jos naCina kako se erta elektrolitski kondenzatori, ali mi u knjizi uvek koristimo gornji simbol.

1i[ ]~ ]~ ­ 18

20

19

21

22

Visoko frekventni transformator vidimo na sliei 18, a nasliei 19 vidimo niskofre­ kventni transformator sa gvozdenim jezgrom i sa duplim sekundarom. Neki kalemove i transformatore prikazuju kao na slid 20. Simbol za naizmenicnu struju je na slid 21, a za jednosmernu struju na sliei 22.

8

9

y/

,

..,.

....

o~OJr%~@

23

28

21

26

25

24

~~~ 48

29

Otpornik, tako rest u uredajima, erta se kao pravougaonik na sliei 23. otpornik iii takozvani reostat imamo na sliei 24. Poteneiometar se crta simbolom sa 25. Promenljivi otpornik iii reostat moze se prikazati i simbolom sa slike 27. NTC iii PTC otporniei, odnosno otporniei sa negativnim iii pozitivnim temperaturnim koefidentom pri­ kazuju se simbolima 28 i 29.

~ ~ ~ ~ 30

32

31

~!

I

as

-L c:::J

T

36

52

Zvucnik ima simbol sa slike 30 a slusaliee sa slike 31. Mikrofon se erta prema slid 32. Prekidac se erta kao na slid 33 a taster prema slid 34. Nekada se za taster kombinuje slika 33 i 34. 5ijalica ima simbol 35, a instrument, indikator, kao na sliei 36.

38

39

40

41

$ 53

42

LED, svetleea dioda ima simbol37, a obicna dioda kao na slid 38. Zener iii cener dioda ima simbol39 a dijak iii bidirekdonalna dioda erta se prema simbolu 40. Trijak se crta prema slid 41 a tiristor prema slid 42.

~~~~ 43

44

45

46

~ 47

NPN tranzistor prikazuje se prema slid 43, a PNP prema slid 44. Kod njih razlikuje­ mo (6) 6azu, (E) Emiter i (C) kolektor. Na slid 45 imamo N-Darlington tranzistor , a na sliei 46 tranzistor za ugradenom diodom izmedu kolektora i emitera. Tranzistor sa efektom pol­ ja, FET se erta kao na sliei 47. Izvodi se oznaeavaju sa gejt (G), drejn (D) i sors (5). U pita­ nju je N-kanalni FET. P-kanalni se erta isto s tim 51:0 strelica sa gejta mora biti zarotirana za 180°.

10

11

----~~--------------

51

Jt. I 54

Kristal oscilatora crta se prema sliei 52 a kristalna sJusalica iii piezo elementi kao na slid 53. Baterija neophodna za napajanje uredaja prikazuje se prema sliei 54. Nije ovo sve. Naiocete i na druga obelezavanja, manje iii viSe slicna. Ne dajte se zbuniti. Niste viSe potpuni poretnik. Pa znate vee skoro pedeset simbo/a za crtanje Sema!

~~~f.$~~

37

50

N-kana/ni MOSFET tranzistor se erta kao Sto je prikazano na sliei 48, a N-kanalni M05FET sa indukovanim kana10m ertamo kao na sliei 49. Takode, kao i kod obicnih N-FET tranzistora, postoje i verzije sa P-kana/om, koje se slicno P-FET-u crtaju sa zarotiranom strelieom za 180° na sors izvodu. Imamo i fototranzistor. To je simbo/50.Takode, postoje i foto otporniei, na sliei 51.

~ ~

34

33

49

~Q

F

..

r~'

Lemlienie

E

lementi u radio-tehniei i elektronid spajaju se lemljenjem a rede vijeima iii uvrtanjem ziea - vrapovanjem kako se to engleski kaie. Za naSe komplete vaii uvek samo lemljenje i poneki vijak, kada se radi 0 upotrebi redne stezaljke, takozvane reglete. Glavna alatka za nas je elektricna lemiliea. Gasne lemiliee iii one na eumur koriste se uglavnom kod limara za lemljenje velikih komada lima. Elektricne lemilice razlikuju se pre ...- - - - - - - - - - - - - ­ svega po proizvodacu pa onda po potrosnji koja je na njima naznaeena. Ima stotine i hiljade proizvodaca. Kod nas je najmasovnija i najstarija lemiliea proizvodnje ELPRD iz Gro­ eke. Pored desetine tipova koje se nude mi­ slimo da je najprikladnija za amaterske prilike L'_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _..... lemiliea snage laW. Dna ispunjava osnovne Lemilo marke Antex uslove - ima siljat vrh i dovoljno jak grejac. Vrh lemila je najeesee bakaran. Rede je od gvozda. Mora da je kalajisan. Za to mora . - - - - - - - - - - - - - ­ da se oeisti krpom, pamucnom, rede smir­ glom, a turpiju izbegavajte. Kao lemnu masu koristite tinol iieu. To je iiea napravljena od 60% kalaja Sn i 40% olova Pb, u cijem se "sr­ cu" nalazi bezkiselinska smesa antioksidaci­ onih sredstava medu kojima je najpoznatiji kalafonijum. Kad kaiemo kalafonijum, on se cesto koristi za kalajisanje vrha lemila. Inace u muziei kalafonijum se koristi za mazanje gu­ dala violine a u masinstvu za mazanje pogon­ skih remena. Cesto se nade u muzickim ra­ dnjama i boljim farbarama. Paste za lemljenje I se ne koriste u elektronici. One su samo za grube limarske i kazandzijske poslove. Retko kada se njima sme raditi u elektronici. Jedino mozda kod kalajisanja lemilice. Tinol se pravi u razlicitim debljinama, od 0.5 do 3 mm. Za nas je najpogodniji onaj od 0.5 do 1 mm. Uglavnom se za finije Iemove koristi tanji, a za grublje, u limariji, deblji, od 3 mm iii Cak onaj koji dolazi u stapovima i sipka­ ma. ZaSto tanji, pitaee neko? Zato jer se tanji lakSe dozira na lemno mesto. A njega treba L'- - - - - - - - - - - - -.... Pravilan nacin lemljenja dozirati tako da ga ne bude ni malo ni previSe, da lemno mesto izgleda prema skid 3.

U prindpu lemljenje je jednostavan postupak. Lemilo se prisloni na lemno mesto prema slici 1. Neku sekundu kasnije kada se je lemno mesto zagrejalo, prilazimo sa tino10m koji se u dodiru sa zagrejanim lemnim mestom topi i razliva kao na slid 3. Kako ne tre­ ba da se lemi vidimo na sledeeoj slici. Tu vidimo cetiri losa i jedno lepo, ispravno lemno me­ sto-tacku.

~

,****t,

Vrh lemila povremeno ocistite pamuCnom krpom. Naravno pazite da se ne ispe­ eete jer je vrh lemila na temperaturi preko 300°C. Kada smo vee kod temperature moramo da kazemo da postoje lemila sa automatskom regulacijom temperature vrha lemila. To je za naprednije i one koji se profesionalno bave elektronikom. Amater moze sebi sam napra­ viti regulator temperature tako da koristi komplet delova RK 3562 koji je namenjen i za regulaciju jaone svetla i brzine busilice. To je jeftino i sigurno reSenje.

ill~ov

2 ,~-;;;,. ~

13

12

Lemila sa regulacijom temperature, marke Solomon

Pored lemljenja postoji i razlemljivanje. To je postupak obrnut od lemljenja. Za­ pravoto je skidanje zalamljenog, obicno neispravnog dela sa Stampane plociea da bi se za­ menio novim iii druge vrednosti. To se radi sa vakuum pumpicom. To je pumpiea u vidu ve­ Ceg naliv pera iii olovke koja ima u sebi oprugu i klip a na vrhu teflon sku sisaljku za usisavanje rastopljenog kalaja. Lemilieom se rastopi kalaj na mestu gde razlemljujemo i prinese vakuum pumpiea koja aktiviranjem opruge pumpice usisa visak kalaja. Tako bez mnogo natezanja oslobadamo zalemljeni dec

Standardna jeftina vakuum pumpa

11

,

Jedinice elektricnih velicina

Z

namo da za duzinu koristimo metar, sa manjim jedinicama centimetar i milimetar kao i sa veeom jedinicom kilometar. Slicno je i sa elektricnim velicinama.

Postoji i neSto Sto se zove "fitilj" iii "pletenica" za skidanje viska kalaja sa dela koji zelimo da skinemo. Fitilj je, ustvari, splet finih bakarnih zicica koji upija visak kalaja sa mesta koje zelimo da razlemimo.

Lemilo snage l8W proizvodnje ELPRO - Grocka

Osnovna jedinica za merenje jacine elektricne struje je 1 Amper (lA), a koriste se takoae i: 1 mikroamper (1 ~A) 0.000001 A 1 miliamper (1 mA) 0.001 A 1,000 A 1 kiloamper (1 kA) Osnovna jedinica za merenje elektricnog napona je 1 volt (lV), druge eeste jedi­ nice su: 1 mikrovolt (l~V) 0.000001 V 1 milivolt (1 mV) 0.001 V 1 kilovolt (1 kV) 1,000 V 1 megavolt (lMV) 1,000,000 V Osnovna jedinica za merenje elektriCne otpornosti je 10m, (Hl), ali se koriste i sledeee jedinice: 1 miliom (1 mQ) 0.001 om 1 kiloom (1 KQ) 1,000 oma 1 megaom (1 MQ) 1,000,0000ma Komponente koje imaju odreaenu otpornost nazivaju se otpornicima. U dosadasnjem obelezavanju velicina nailazimo na grcka slova mikro (~) i omega (n). Meautim koriste se u elektrotehnid i elektronici i druga slova i skraeenice, pa evo i nji­ hovog znaeenja:

Stalak za lemilo, nezamenljiv deo opreme elektronieara

14

Naziv piko nanD mikro mili centi deci deka hekto kilo mega giga

znak p n ~

m c d

D H K M

G

mnozitelj 0.000000000001 0.000 000 001 0.000001 0.001 0.01 0.1 10 100 1000 1000000 1000000000

15

~

Vezivanje kondenzatora, otpornika, baterija i dioda

to manji od manjeg, od dva nejednaka upotrebljena kondenzatora, a izracunava se po formuli: Kadase imaju dva jednaka kondenzatora, kao na skiei 1, a spojena su u seriju,

Cx Veoma cesto treba zameniti neki kondenzator, pa se umesto njega stavljaju dva iii vise kondenzatora, usled nedostatka onog jednog sa originalnom vrednoscu. Kako se to radi, odnosno, Sta biva sa kondenzatorima vezanim paralelno iii u seriji? Kakav je kapaeitet tako spojenih kondenzatora? Da se pre svega podsetimo koje su to jediniee za merenje kondenzatora. To su: Farad

1.000.0001lF (mikrofarad)

F

---

IlF

1.000.000pF (pikofarad)

Santimetar

sm

1,llpF

Nanofarad

nF

1.000pF

pF

najmanja jediniea koja se najcesce upotrebljava

~-

Pikofarad

onda se njihov kapacitet izracunava po formuli:

C CX=T Za tri jednaka kondenzatora spojena u seriju, formula ce glasiti:

-----~-.------

Mikrofarad

C

CX ="3

_____J

I

I

Jediniea santimetar, danas se uopSte ne upotrebljava. Cesto se koristi nanofarad nF iii, kako ga ponegde obelezavaju, kilopikofarad iii kpF. Formula za izracunavanje kapaeiteta glasi:

C= EXS(cm2)

4 X B(cm) gde su 8 - dielektricna konstanta, koja za vazduh iznosi 1, povrsina ploca u em 2 i B rastojanje izmedu ploCa u em.

-.n.-rh--,j

I"'-~

Na primer, dva serijski spojena kondenzatora od po 1O,000pF imaju kapaeitivnost od S,OOOpF, a tri serijski spojena kondenzatora imaju 3,333pF. Iz formule za izracunavanje kapaeiteta kondenzatora videlo se da je kapaeitet upravo proporeionalan povrsini ploCa. Odatle proizilazi da se paralelnim spajanjem kon­ denzatora (skica 2 i 3) sabira povrsina ploCa, a time i njihov kapaeitet. Na primer, dva kondenzatora od 1O,000pF daju 20,000pF, a tri - 30,000pF. Kod spajanja kondenzatora u seriji ispitni napon na njima se sabira. Tako kada spojimo dva kondenzatora od lOIlF/SOOV u seriji dobijamo SIlF ali 1000V. I ovakve kombi­ nacije se cesto koriste. Kod spajanja kondenzatora u paraleli napon ostaje isti koji je naznacen na kon­ denzatoru. Reeimo dva komada po SIlF/SOO V u paraleli daju lOIlF i napon ostaje isti SOOV. I otpornost ima svoju jedinieu. To je Om (0, omega). Vece jediniee su KQ (Kilo om) i MO ( Mega om). 1MO 1 KO

t.V-q:J

(1)

(2)

(3)

Ako vezemo dva kondenzatora u seriju (skica 1), time se u stvari povecava raz­ mak izmedu ploca. Iz gornje formule vidi se da je kapaeitet obrnuto srazmeran rastojanju izmedu ploca. Znaci, kapaeitet serijski spojenih kondenzatora je manji od upotrebljenih, i

16

ClXC2 Cl+C2

=

1.000 KO

=

1.000.0000

1.0000

Otpornost otpornika iii nekog provodnika moze se izracunati po formuli:

R= p

L(m)

gde su: p - speeificni otpor (za srebro iznosi 0.016, a za bakar 0.017), L - duzina provodnika i 5 - poprecni presek. Ako vezemo dva otpornika u seriji (primer 4), time u stvari poveeavamo duzinu L,

17

odnosno sabiramo otpornost, Znaci, otpornost serijski spojenih otpora moze se racunati po formuli:

Rx

= Rl+~+R3+.··+Rn

Primer: Dva otpornika od 1,000 daCe otpornost od 2,000 a tri - 3,000. Paralelnim spajanjem otpornika (primer 5) poveeavamo poprecni presek S. Kako je otpornost otpor­ nika obrnuto proporeionalna preseku, znaci da se otpornost paralelno spojenih smanjuje, a racuna se po formuli:

Rx= R1 X -R2 Nepoznata otpornost je uvek manja od otpornosti manjeg otpornika. Dva jednaka otpornika spojena paralelno racunaju se po formuli:

f

r1.rn

~~~ (7)

(8)

(9)

I baterije i akumulatori spajaju se i paralelno (slike 8 i 9). Time se uvecava kapa­ eitet baterija odnosno akumulatora. Logika je jednostavna. Mala baterija - mali kapadtet, velika baterija - veliki kapadtet!

R RX=T a tri (kao na sliei 6) po formuli:

R

RX=T Na primer, dva paralelno spojena otpornika od 10,000 oma daju otpornost od 5,000 oma a tri od 3,333 oma. Snaga otpornika kod paralelnog vezivanja se sabira ako su otporniei isti. Na mer, dva otpornika od 100 oma snage od 1W, spojena u seriju, daju 200 oma, kao Sto smo ranije rekli i sada daju snagu 2W. Sa tri otpornika imacemo 300 Oma i snagu od 3W. Kod spajanja u seriju istih otpornika snaga se sabira. Reeimo dva otpornika od 1000 Oma i 1/4W daju 2000 Oma i 1/2 W snage. Kod spajanja nejednakih otpornika mora se racunati . snaga za svaki otpornik, koja je proporeionalna sa otpornoscu, pa se tek onda moze sa­ brati.

Kod poluprovodnickih dioda (slike 10 i 11) imamo dYe velicine koje nas najcesce interesuju. Prva velicina je napon. Spajanjem u seriju njihov napon se sabira. Za visoke napone spaja se i deset dioda u seriju. Druga velicina, vazna kod dioda, je struja. Kada je potrebna veca struja spajaju se dYe iii vise dioda u paralelu i time se dobijaju dva iii viSe puta vece struje. Videli smo u praksi i pedeset dioda spojenih paralelno i zalivenih epoksi­ dom u jednom metalnom kuciStu, cime je dobijena dioda za ekstremno velike struje. Tako reeimo, ako spojimo u seriju dye diode (kao na sliei 10), napona 1000V i struje lA, kao Sto je reeimo cesto koriscena dioda 1N4007, dobicemo diodu koja izdrZava napon od 2000V iii 2kV (kilovolta).

(10)

Rl

(4)

n

Sa baterijama je slicna stvar. Kada ih vezujemo u seriju (kao na sliei napon im se poveCava. Tako imamo baterije od 3V iii od 4.5V. IIi imamo olovne akumulatore od 2Va kada spojimo6 takvih celija dobijamo automobilski akumulator od 12V. Uslov je da se plus (+) jedne spaja za minus (-) druge Celije akumulatora.

(5)

(6)

18

(11)

Ukoliko bi nam trebala dioda od 1000V, snage 2A, mozemo, kao sto je predsta­ vljeno na sliei 11, iskoristiti iste, gore pomenute 1N4007, vezane paralelno. Ako bi nam eventualno trebala dioda snage lOA, u krajnjoj varijanti i nedostatku odgovarajuce, mogli bi iskoristiti deset dioda od 1A vezanih u paralelu.

19

Omovzakon

O

mov zakon govori 0 odnosima izmedju snage (P), napona (E), struje (1) i otpora (R). Jedan Om je otpornost na kojoj nastaje pad napona od jednog Volta kod jacine struje od jednog Ampera. U principu uvek moramo da znamo vrednosti dve velicine da bi izracunali trecu. 1= Amper Volt Amper = Om

P = Wat Wat

= volt2 om

Wat = Amper 2 • Om Waf Volt • Amper

Amper

=

Wat = 'Volt

Amper = ~wat Om

1 A = 1.000 mA

1 mA = 1.000 1-\A

(E) !'Japon je razlika u elektricnom potencijalu izmedu dve tacke u elektricnom kolu. On je pokretac struje u elektricnom kolu. Meri se u voltima (V). Veea jedinica je kilo­ volt (kV). Manje jedinice su milivolt (mV) i mikrovolt (1-\V). Odnosi su sledeCi: 1 kV = 1.000 V

1 V = 1.000 mV

1 mV= 1.000 1-\V

(R) Otpornost odreduje jaonu struje koja ce proticati u nekom strujnom kolu. Otpomici se koriste za regulisanje napona i jacine struje. Velika otpornost omogueava protok male jaone struje, dok mala otpomost uslovljava protok velike jaone struje. Otpomost se men u omima (Q). Veca jedinica je kiloom (KQ) a jos veea je megaom (MQ). Odnosi su sledeCi: 1 MQ = 1.000.000 Q = 1.000 KQ

1 KQ = 1.000 Q

(P) Snaga je proizvod jacine struje i napona na odreaenoj taCki i meri se u vatima (W). Veca jedinica je kilovat (kW). Cesto se koristi i manja jedinica milivat (mW) a redje mikrovat (1-\W). Odnosi su sledeci 1 kW = 1.000 W 1 W = 1.000 mW 1 mW = 1.000 1-\W Prvi primer. Imamo strujno kolo koje se sastoji od izvora, baterije 12V i otporni­ ka 120ma . U kolu tece struja lA. Kolika je snaga otpornika? Raeunamo snagu P u Watima (stika 1).

r,

-

E

= Volt

Om

C

Volt

= 'Arfij)er Volt

Volt = iwat • Om

2

om=-wat

volt=~ Amper

Wat Om = Amper2

(1)

~

Volt = Amper • Om

a. Kod racunanja preko Omovog zakona sve vrednosti se daju i dobijaju u Amperi­ ma, Voltima, Omima i Vatima. Struja je one Sto protice putem fice iii drugog provodnika kao voda Sto protice re­ kom. Struja protice od tacke sa vecim potendjalom ka tacki sa manjim potencijalom, povr­ sinom provodnika. Meri se u amperima (A). Manja jedinica je miliamper (mA) a jos manja je mikroamper (1-\A). Odnosi su sledeCi: 20

--

v2 122 144 P = Waf = - = - = - = 1 2 W R 12 12

b.

P = Waf = 12 X R = 12 X 12

c.

P

= Wat = E X 1 = 12 Xl 21

= 12W

= 12W

Drugi primer. Imamo strujno kolo koje se sastoji iz baterije napona 6V i sijalice 6W koja ima otpornost od 6 Oma. Kolika je struja u kolu (slika2)?

Cetvrti primer. Treba jednu elektronsku cev, sa naponom grejanja od nov, da spojimo na napajanje od 220V preko odgovarajueeg otpornika, snage S.SW, Kolika je potrebna otpornost otpornika (slika 4)?

6W +16V

60

(2)

(4)

d.

I = Amper =

~

= ~ = lA

j.

e.

I = Amper =

~

=~

k.

R = Om

2 2 = -L = ~= P 55

I.

R = Om

=~ =~ =0.0025 55 = 22000 12 0.052

f.

= lA

'f =

•= Amper =~ ~ =~ ~ =

lA

R

E = Om = Ii: =

110 0.05

= 2200 0

12100 = 22000 55

Treci primer. Imamo slozeno strujno kolo, koje se sastoji iz izvora napona 12 V, LE diode za 2V i otpornika 500 Oma. U strujnom kolu treba da teee struja od 0.02 A. Koliko iznosi pad napona na otporniku od 500 Oma (slika 3).

~

+

~

(3)

g. h. i.

E = Volt

=~P X R =~0.2X500 =~100 = 10V

E = Volt

p =-.­

= 10V

E = Volt = I X R = 0.02 X 500 = 10V 22

"-- ..

0.2 0.02

Telefoni: 1) 2835-239 1) 2835-977

Telefax: (011) 2835-977 (0-24h)

E-Mail: [email protected]

"RADIO KLUB 0.0.0.", Timocka 18, 11000 Beograd 2J

-,

Vezivanie volt-metra, amper-metra i om-metra

Kirhovlieva Pravila

P

tvi Kirhovljev Zakon govori da je pojedinacan zbir jaCina struja u kolu jednak jacini struje u zajednickom kolu.

Merenje napona

I = Ii + 12 + 13

U

11=R1

U

12=­ R2

13=

JL R3

Napon merimo instrumentom koji se naziva voltmetar. Koriscenje voltmetra je jednostavno. Pre svega, odredimo da Ii je mereni napon jednosmeran iii naizmenican. Za­ tim, izaberemo najvece memo podruqe univerzalnog instrumenta, recimo 2000V i priklju­ cimo ga paralelno izvoru napona koji zelimo da izmerimo, prema semi 1. Ako je pokaziva­ nje malo, smanjimo merno podruge na 200V pa probamo ponovo. Ako je otklon jos uvek mali predimo na memo podruge 20V i ocitajmo napon.

.±L .::I:­ .::I:­ .::I:­ .::I:­

"L.. . ._--' III

Drugi Kirhovljev Zakon govori 0 zbiru napona unutar zajednickog strujnog kola i glasi - zbir napona u kolu jednak je naponu izvora.

U1 = R1 x I, U2=R2 x If U3=R3 x I U = U1 + U2 + U3

i

U2

Merenje struje Merenje struje vrsi se instrumentom koji se zove ampermetar. Na slici 2 imamo jedno strujno kolo koje se sastoji iz baterije i sijalice. Da bi merili jacinu struje u kolu, moramo prekinuti to kolo u tacki "x" i na to mesto spojiti ampermetar, kao na slid 3. Pre spajanja zakljuCimo 0 kakvoj struji se radi, jednosmernoj iii naizmenicnoj, pa prema tome izaberimo podruge univerzalnog instrumenta. Ako se radi 0 jednosmernoj struji pazite na polaritet kada koristite analogni instrumenat. Instrument svakako stavite na najvece po­

Rl Ul

Kod analognih instrumenata, onih sa kazaljkom, moramo da pazimo kod merenja jednosmernih napona na polaritet krajeva instrumenata. Inaee kazaljka skrece u kontra stranu. Kod digitalnih instrumenata ne moramo da pazimo na polaritet. Kod obrnutog polariteta ispred ocitane cifre pojavljuje se minus. Zapamtite - volt metar se uvek spaja paralelno merenom izvoru.

U3

+

24

25

~

druqe, pa lagano silazite na manje podruqe da tacnije ocitate. Amper metar se uvek pri­ kljucuje u seriju sa strujnim kolom u kome merimo jacinu struje ! Obavezno pazite i preslisavajte se pre nego prikljuCite instrument. U protivnom pregoreeete instrument koji veoma cesto ne moze da se popravi!

Osnovni elementi u elektronici

Merenje otpornost

Otpornik je jedna od najcesah elektronskih komponenti. Ona ima dva izvoda i nije polarizovan, znaci da je nevazno kako Cemo ga okrenuti prilikom ugradnje. Funkcija otpornika je da smanji koJicinu struje koja protice kroz njega. Velicina kOjom merimo otpornost je Om i uobieajene vrednosti su omi, kiloomi i rede megaomi. Otprilike 22 megaoma je najvea otpornik koji se moze naci u slobodnoj prodaji, a ako Vam ipak zatreba veta vrednost, pogledajte poglavlje 0 Kirhofvljevim pra­ vilima. Kako sam otpornik radi? Zamislimo vodu koja protice kroz cev. Ukoliko tu cev suzimo na jednom delu, smanjieemo i protok vode. Ukoliko poguramo vodu kroz suzenu cev, pritisak vode ce pora­ sti a oslobodice se i odredena energija u obliku toplote. Kao dodatak, pojavice se znaeajna razlika u pritisku pre i posJe suzenja cevi. Ukoliko zamenimo vodu u pomenutim cevima sa strujom, suzenje na cevi koje smo gore pomenuJi je u stvari otpornik, a cev je provodnik! Otpornike koristimo veoma cesto i oni su jedan od osnovnih elementa u elektro­ nid. Takode, oni spadaju u pasivne komponente, zajedno sa kondenzatorima. za otpornike je direktno vezan Omov zakon, 0 kome smo raspravljati u jednom od prethodnih poglavalja. Da mi na primeru vidimo kako ot- . - - - - - - - - - - - - - - - ­ pornik zaista i Sta radio Uzmimo kao izvor elektricne energije bateriju od 4.5V, uzmi­ mo jednu LE diodu, za koju znamo da radi 125 na 2V i da trosi 20mA struje. Ukoliko bi smo povezali LE diodu direktno na bateriju, ona bi veoma brzo izgorela, obzirom da je njen ~ radni napon svega 2 volta. za to nam treba L..,:::;. ~ otpornik. Pomocu Omovog zakona, izracu45V naeemo koliku otpornost ovaj otpornik tre­ ba da ima da bi naSe strujno kolo funkcioni­ salo kako treba: o R je otpornost u omima, U je

razlika izmedu napona baterije i

napona na kome radi LE dioda u

voltima, a I je potrosnja struje u amperima.

Merenje otpornosti vrSi se instrumentom koji se zove om-metar i najeesee je sadr­ zan u univerzalnom AVO-METRU. Ustvari, on u sebi ima bateriju koja sa ispitivanim otpor­ nikom obrazuje strujno kolo u kome se men struja, koja nije ispisana na skali instrumenta. Ispisana je vrednost otpornosti otpornika koji merimo. Morate sarno menjati memo podru­ qe ommetra dok ne nadete najtacnije ootavanje. Moramo da zapamtimo kada merimo otpornosti otpornika u uredajima, uredaji moraju biti iskljuceni, skinuti sa napajanja. U protivnom napon iz merenog uredaja moze da osteti merni instrument. Posle merenja instrument uvek prebacite na najvece merno podruqe!

Rx

(41

Otpornik

I

IKLUB Preduzeee Radio klub Doo je dis­ tributer firme Mastech, koja pro­ izvodi veliki broj raznorodnih digitalnih i analognih memih instrumenata, ad onih za apso­ lutne poeetnike, pa do onih namenjenih profesionaldma

R

1~:;;CHr

26

C.... 10"·,"",,

I

I... +I

1~;1'][I]

--

n

7J

=U I I, tj. R = 2.5V I O.02A = 125 oma!

Fiksni otpornid koje najcesce koristimo su oni od O.25W iii 1/4W koji imaju tole­ ranciju od 5%. Postoje i vea - snazniji otpornici, do 20W u regularnoj prodaji a i jos vea, snage od par stotina vati ali se dosta retko srecu. Takode, ponekada nam 5% tolerancije

27

j

..,....

dovoljno, pa koristimo otpornike 1% tole­ rancije, recimo u unimerima iii eak i 0.1% t o l e r a n c i j e . , /~ Da dodamo jos / ........... neku rec 0 obelezavanju otpornika, obzirom da je one prilicno frustrirajuCe pocetnicima. Otpornici ma­ njih snaga, 2W i manji, imaju otpornost i toleranciju oznaee­ nu bojama. Uobieajeno imamo eetiri iii rede pet prstenova. Kako se citaju ovi prstenovi imate na za­ dnjoj strani korica. Takode u sema­ ma i tekstovima iii na snaznim otporni­ cima snage pet i vise vati, mozete naci razne oznake. Tako recimo 6.8 kilo­ Izgled otpornika od 1/4W oma se obelezava i sa 6.8K i sa 6K8, a Uobieajene dimenzije tela su ponekad eak i sa 6800. Recimo 470 oma 6.3 X 2.3 mm mozete naa obelezen kao 470, 470R, 470E iii kao

470Q. Sve je to isto.

Izgled otpornika od 17W

Uobieajene dimenzije tela su 50 X 9 X 9 mm

Imamo i jednu posebnu vrstu otpornika, a to su NTC otpornici. Vise 0 njima imate u poglavlju RK 3282 Cuvarfrizidera. Da ovde samo kazemo da su u pitanju otpornici cija se otpornost menja u zavisnosti od temperature.

~

--5.Smax

x

~ N

~

~U "f

p6

rO.

Izgled i skica NTC otpornika, serije K164, kakve koristimo u nasim kompletima delova Izgled otpornika od 2W

Uobieajene dimenzije tela su 15 X 5 mm

~

Uobieajeno je da otpornici manjih snaga (zakljucno sa dva vata snage) imaju otpornost obelezenu bojama. Otpornici preko 2W snage su uobieajeno zieani otpornici u keramickom kuciStu.

Pored fiksnih otpornika l postoje i promenljivi otpornici, kao sto su trimer poten­ dometri i potenciometri. Promenljivi otpornici se koriste kada promenom njihove otpornosti menjamo neko stanje u uredaju. Recimo pojaeamo muziku na pOjaealu 1 iii "popravimo" zvucnu sliku na predpojacalu tako sto "odvrnemo" basovel iii jednostavno menjamo brzimu okretanja eletromotora kao sto imamo u kompletu delova RK 3562.

28

29

.

"""

I

Izgled standarnog mono potenciometra sa osovinom preenika 6mm

Izgled trimer potenciometara PT15 (desno) i PT10 (Ievo), lezeei i stojeei

Kod trimer potenciometara, imamo tri uobieajene veliCine, PT6, PTlO i PTlS. Umesto ovih oznaka, eesto ove prve, zovemo minijaturnim, PTlO zovemo malim a PTlS velikim trimer potenciometrima. U svakoj od ovih velicina, imamo Ileieee" i "stojece" trimere. U cemu je razlika? Kod lezecih, kao na gornjoj slici levo, osovina za podesavanje ulazi vertikalno dok kod stojeCih, osovina ulazi horizontalno. Koji ee te Vi koristiti - na Varna je da odlucite, obzirom da sem te drugih razlika nema.

Kondenzator Kondenzator je elektronska komponenta koju takode jako cesto srecemo. Sastoji se iz dve metalne ploce odvojene izolatorom. Ovaj izolator se joS naziva i dielektrik. U zavi­ snosti od materijala od koga je napravljen dielektrik imamo keramicke, viSeslojne (multile­ jer, eng.), poliesterske, polipropilenske, stirofleks itd. Sve su to nepolarizovani kondenza­ tori i nije vazno kako ih vezujete u elektricnom kolu. Postoje i kondenzatori koji imaju polaritet, a to su elektrolitski i tantal kondenzatori. 0 svemu ovom malo posle. Da mi vidimo Sta rade kondenzatori. Koristimo ih u elektricnom kolu kada imamo viSe signala koje je potrebno uskladiti, iii kao filter visokih frekvencija, iii kao elemente za dekuplazu - odvodenje viska napona, varnieenja i 51. (volim da se salim tako Sto kazem da u digitalnim kolima imam obieaj kada god neznam Sta CU, ja stavim 100nF od signala pre­ rna masi, ne skodi a skoro da je dzabe).

30

Izgled keramickih kondenzatora

Takode, funkcija kondenzatora je da zadrZi elektricitet. Takode, kondenzatori propustaju naizmenicnu struju a blokiraju istosmernu. Kada dovedemo istosmernu struju u kondenzator, dokle se god on puni, struja tece. Onog trenutka kada se napuni, protok prestaje. Na semama eete gotovo uvek naci na oznaku C (od engleske reci capacitor) za ovaj element. U jedinici mera osnovna mera je Farad (F) ali je to ogroman kapacitet. Tek od skoro, na trZiStu se mogu naci elektrolitski kondenzatori - takozvani "dual layer" kon­ denzatori. Oni se veoma retko koriste i to kao zamena za baterije u pojedinim uredajima, a radni napon im je S.SV iii kod nekih jos novijih svega 3V. Uobieajene vrednosti su piko farad (pF), nanD farad (nF) i mikro farad (IlF, mF iii UF). Nepolarizovani kondenzatori su uglavnom velicine od piko farada do nekoliko mikro farada, dok su elektrolitski kondenzatori kapaciteta od pola mikrofarada pa do nekoliko desetina hiljada mikrofarada. Jedna interesantna stvar postoji -a to je da se vrednost mili farad NE koristi. Jos jedna bitna velicina je radni napon kondenzatora. Moramo paziti da, ukoliko u strujnom kolu imamo napon, od recimo 20 volti, ne upotrebimo kondenzatore koji imaju radni napon od 16V. Keramicki kondenzatori su najeesce u upotrebi, kapaciteta od 1pF do nemaju neku stabilnost kapaciteta i imaju dosta veliku toleranciju, ali su veoma jeftini. Malih su dimenzija, u obliku diska, precnika do Smm. Zbog tih dimenzija, obelezavanje je specificno, koristi se eksponencijalni zapis. Tako recimo 10 nanD farada se obelezava sa 103, Sto predstavalja 10 X 103 pF iii ako Yam je jednostavnije 10 i tri nule, tj. 10,000 pF. U takvoj notaciji 104 predstavlja 100nF, a 222 analogno tome predstavlja 2200 pF iii 2.2 nanD farada. Multilejer iii viseslojni kondenzatori imaju dielektrik iz viSe slojeva pa otuda i naziv. Uobieajenevrednosti su od 4.7nF pa do 11lF. Takode, usled veoma malih dimenzija se koristi eksponencijalni zapis prilikom obelezavanja. Veoma su malih dimenzija, eak manji od keramickih. Ukoliko Yam sve ovo sa dodavanjem nula deluje komplikovano, verujte mi da je mnogo manje bolno nego kod SMD kondenzatora koji se uobieajeno NE obelezavaju. Sta Yam piSe na koturu - to je. Ako pomeSate... kapacitometar u ruke i spasavaj se ko moze! Polipropilen kondenzatori se koriste u napajanjima, deliteljima frekvencija u zvu­ ~nicima, u uredajima za osvetljenje, TV aparatima, monitorima, itd. Imaju dobre frekven­

31

malih minusa sa one strane gde se nalazi minus izvod, a kod lezeCih pored minusa, nalaz; se i prsten koji obelezava minus pol. Obzirom na polarizaciju, logicno je da se na elektrolit dovodi iskljuCivo jednosmeran na­ p~n. Budite pazljivi kod ugradnje da ne okrenete polove, jer moze doci do pucanja elektrolita. Elektrolitski konden­ zatori iii punim imenom alu­

minus pol. Elektrolitski kondenzatori imaju jasno obelezen polaritet. NajCesee su "stojeo" ­ tj. izvodi su im radijalno postavljeni, a rede su "Iezeci", kada su im izvodi aksijalno posta­ vljeni. Kao Sto rekosmo, jasno nje obelezen polaritet. Kod stojecih, uglavnom je to red

minijumski elektrolitski kondenzatori imaju r.- - - - - - - - - - - - - -.... ploce od aluminijuma i dielektrik od oksida na aluminijumskim provodnicima. Imaju veliki kapacitet, ali zato i veliki sum, slabu toleranciju, nestabilni su na teperaturne promene itd. Takade, oni su komponenta koja najbrZe stari. Ukoliko Yam dade pod ruke neki vremesniji ureaaj, prvo mu proverite elektrolite. Sve ovo naravno pada u vodu kada Yam zatreba veliki kapacitet­ slucaj iz mreznih ispravljaca, kakvih ima dosta u ovoj knjizi. Takoae, prednost je i niska, da ne kazemo sve niza cena elektrolitskih kondenzatora, a i na trZiStu ~ ima sve vise specijalizovanih kao sto su on; za radnu temperaturu do 105°C stepeni iii on; sa "low ESR" karakteristikom i slicni. Pored ovih polarizovanih konde­ zatora, imamo i tantal kondenzatore. Za njih vazi gotovo sve kao i za standardne elektrolite, s tim Sto su precizniji, ostali te!.IjJF hnoloski nedostaci su im ispravljeni ali je • zato i cena veta. Kapacitet im je od 0.1 do - - -Izgled ----------i skica elektrolitskih 330 J.lF, a probojni (radni) naponi do ma­ kondenzatora ksimum SOY. Malih su dimenzija i izgledaju u obliku kapljice. Veoma Cesto su 1m kapa­ citeti obelezeni eksponencijalnim zapisom kao kod keramickih iii viseslojnih kondenzatora, a najeesce se sa "+" obelezava pozitivan pol. Pored svih ovih pomenutih, fiksnih kondenzatora, postoje i promenljivi, koji se uglavnom koriste u radio te­ hnici, za biranje stanica, reci­ mo, a postoje i mali, trimer­ kondenzatori koji imaju sli­ Cnu funkciju, s tim !lto ih moze­ Izgled tantal kondenzatora mo naci i u novijim

32

33

Izgled blok kondenzatora

tne karakteristike, malu toleranciju. Kapacitet im je od lnF do 10 J.lF, a radni naponi se krecu od 63V pa sve do 3000V. 5 toga su im i dimenzije veCe i idu do 40mm sirine. Poliester iii Cesce metalizirani poliester konden­ zatori. Imaju dobru temperaturnu stabilnost, pristojnu toleranciju, a kapacitet ide do 33 mikrofarada i radni napon do 2000 volti. Svi ovi poliester, polistiren, polipropilen kondenzatori se uobieajeno nazivaju zajednickim nazivom blok kondenzatori. To su sve bili nepolarizovani kon­ denzatori. Pored ovih postoji jOs jedna vrsta nepolarizovanih kondenzatora, takozvani bipolarni kondenzatori iii bipolL Oni se koriste u zvucni­ ckim skretnicama uz zavojnice da odvajaju niske, srednje i viso­ ke tonove. Izgledaju veoma sli­ eno elektrolitskim kondenzatorima sa aksijalnim izvodima, samo nemaju obelezen polaritet. To je specijalan tip kon­ denzatora gde su dva elektrolitska kondenzatora ve­ zana na red, ali kontra (recimo plus na plus). Pored nepolarizovanih, vee opisanih kondenzatora, postoje i polarizovani kon­ denzatori, oni kod kojih nije sve jedno kako ih okreeemo, koji imaju jasno obelezen plus i

~

----.------­

I

~ +i'­



uredajima nevezanim za radio, gde im je funkcija da pomoeu njih fino podesimo odredenu frekvenciju, recimo u nekom elektronskom casovniku iii slicno.

Dioda Oioda je elektronska komponenta za koju kazemo da je poluprovodnik. Rec polu­ provodnikje nastala od engleske reci "semiconductor" i predstavlja element koji se u odre­ denim situacijama ponasa kao provodnik a u odredenim ne, vee ee pruzati otpor protoku struje. Oioda ima dva kraja koja se nazivaju anoda (+) i katoda (-). Naravno, nije sveje­ dno kako je okrenete u sklopu. Kao Sto rekosmo, u smeru od anode ka katodi dioda ee propuStati struju i pona­ Saee se kao provodnik, a u suprotnom smeru neee puStati struju. Tako bi izgledala ideaIna dioda ali u realnom zivotu, to ne izgleda tako vee postoje neki izuzeci. Postoji jedan odredeni napon koji dioda neee propustiti. Recimo za silicijumske di­ ode onje oko O.lV, a eventualno moze doCi do IV na strujama prekojednog ampera. Sta to znaci? Ako na anodi imamo ulaz od 5V, na katodi ee se pojaviti otprilike 4.3V. Engleski ova pojava se naziva "forward voltage drop". Takode, u obrnutom smeru, iako ne bi trebalo, dioda ee propustiti malu kolicinu struje (nekoliko mikro ampera) - tako da se to smatra za zanemarljivo. Naravno sve dok ne prekoracimo vrednost maksimalnog inverznog napona, kada ce dioda prestati da radi i propustiti sve - ponaSaee se kao provodnik. U stvarnosti - kada koristimo diode, potrebno je da obratimo paznju na dva pa ra­ metra. To su maksimalna jacina struje i maksimalni propusni napon. Uobieajeno je da su novije diode pravljene za izuzetno visoke napone, recimo IN4007. Ona trpi napon do IOOOV, eak Oiotec isporucuje verziju IN4007-1300 kOja trpi do 1300V i u stvari bi bila "stara" BY133. Recimo da IN4007 je pravljena za jacine struje do IA. Ukoliko uVasem ure­ daju treba da protice 12V iii 220V, ovu diodu mozete koristiti, bez obzira Sto je ona predvidena za lOOOV. Poenta glasi uvek smete staviti jacu, ali nikako slabiju. Isto vazi i za jacinu struje. Ukoliko Vam treba 500mA, smete staviti IN4007 iii eak i jacu, IN540S koja je predvidena za 3A. Ali ne smete iskoristiti IN414S, koja je za svega 150mA. Praksa je da se uvek stavi bar upola jaca dioda neko Sto sklop zaista zahteva. Postoji vise tipova dioda u zavisnosti sta u stvarl rade.

Anoda

~

Katoda



c:=(( ((c;:::.)==»

Ispravljacke diode, kao IN4007 iii IN540S koje smo

pomenuli se koriste kako bi "is­

pravili" napon sa naizmenicnog

na jednosmerni. Jednom ispra­

vljackom diodom pravimo polu­

talasno isprav/janje.

Posebna verzija isprav­

Ijackih dioda su diode u pose­

bnom greatz-ovom Spoju. Skra­

eeno ih zovemo GREC. To su Ce­

tiri diode spojene na poseban

nacin i tada dolazi do punota/a­

snog ispravljanja. Grecevi se

pakuju u razna kuCista, a uvek

imaju Cetiri izvoda koja bi treba­ 10 da budu obelezena sa N za ulaz naizmenicne struje i sa + i - za izlaz jednosmerne. Jedno

vreme su bili obelezavani sa

BxxxxCyyyy gde je xxxx maksi­

malni napon u voltima a yyyy ja­ cina struje u miliamperima. U I

p~slednje. vrem~ proizvodaci pnbegavaJU svoJlm oznakama

tako da vise nije lako otkriti 0

kakvom grecu se radi.

~

;

case

.,

~

~

:!i

.. ~

."

.,.

'El

~i5.2\;,:.1

f...

16,6

...j

5kica grecovog spoja za struje od 15 _ 35A

Imamo i signalne diode, kao IN414S, koje se koriste za male struje, do 150mA, za protok odredenih signala samo ujednom smeru (od anode ka katodi). Ove diode koristi­ mo i kao zastitu na kontaktima spulne relea prilikom iskljucivanja. Zener dioda je posebna vrsta diode. Ona se koristi kao stabi/na naponska refe­ renca. Naime, kod zener diode je tacno definisan maksimalni inverzni napon, posle koga ona poCinje da provodi struju. Ako tu struju ogranicimo (naprimer rednim otpornikom), na polovima inverzno polarisane zener diode ee vladati relativno stabi/an napon, koji nije znaeajno zavisan od napona napajanja redne veze otpornik-dioda.

Nekada su zener diode postojale samo sa naponima od 2.lV do 33V, dok danas imamo od IV do 200V. Uobieajene snage su OAW, 1.3W i 5W, a rede sejavljaju i one koje Imaju snagu od lOW u DO-4 kuCistu. Gotovo svaki poluprovodnik postoji u "foto" varijanti pa tako postoje i foto diode. One su u stanju neprovodljivosti, sve dok ih ne osvetlimo. Neke su posebne pa traze samo Infra crvenu svet/ost dok neke provode i na dnevnom svetlu. Svakako "najinteresantnije"od svih dioda su lE diode - diode koje emituju svetlo­

st pa eemo njima posvetiti posebno poglav/je. Izgled i polaritet najeesce upotrebljavanih dioda

34

E"

18.1

3S

LE dioda light Emitting Diode, kako na engleskom glase su diode koje emituju svetlost. Kada dovedemo struju do LE di­ ode, sloj od nekada Galijum Arsenida, danas i raznih drugih kombinadja, pretvara tu energiju u svetlo. Za razliku od sijalica u kojoj se nalazi vlakno, ovde vlakna nema, ZASECENA tako da je trajnost izuzetna, a potroSnja struje minimalna. Nekada su bile uobieajene crvena, ~uta i zelena boja. Potom se pojavila naran­ dZasta a zatim i plava. Sve su one dugo godina koriseene kao indikatori, ali je bilo primetno da svetle vrlo slablm sjajem. Po­ slednjih par godina, napravljen je pravi po­ mak, pojavile su se bele LE diode, pojavile su se LE diode sa izuzetnim sjajem, cene KATODA onih skupljih kao Sto su bele i plave su pale, I ANODA pojavile su se LE diode koje imaju disipaciju (kracl Izvod) od lW, 3W pa i 5W snage! Da mi krenemo od osnovnih stvari. Standarno su okruglog oblika sa polulo­ ptom na vrhu i imamo ih raznih preenika od .......

1.Bmm, preko 3mm, 5mm, Bmm do 10mm, a od skora I 20mm. U najceseoj upotrebi su one od 3 i 5mm. Njihova kuoSta se jOs nazivaju i T-l za 3mm i T-l 3/4 za 5mm. Kao sto vidite na slici imamo dva izvoda, .. ' _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _..1 anodu (+) i katodu (-). Takode, jedno od pravila je da je izvod katode malo kraci, kao i da je sa te strane same LE dioda blago zase­ rena. Ukoliko je kuclSte LE diode dovoljno providno, mozete primetiti, kao na skid da je u unutrasnjosti sama katoda veta od anode. Kao Sto smo rekli, LE diode imaju svoj polaritet i svetleee samo kada je ispravno postavimo. Ukoliko joj greskom okrenemo polaritet niSta se neee desiti. Ali ukoliko prema­ simo neku od vrednosti, a to su maksimalna struja napajanja i jacina struje, onda ce se ona bukvalno zapaliti. LE diode nikada nemojte testirat! pomoeu obiene baterije. U zavisnosti od tipa LE diode one zahtevaju odredeno napajanje. Crvene, zute i zelene su uvek tu negde oko 2V, dok bele i plave mogu iei i do 4V. Standardna potrosnja struje je oko 20mA, premda ima I onih koje idu i do 40mA, a imamo i posebne tipove LE dioda, takozvane "Low Current" koje troSe svega 2mA struje. Kao Sto je u zivotu uobieajena izreka "koliko para toliko i muzike", one LE diode sa jacim sjajem svetlom, troSe i malo vise struje, pa njima treba izmedu 20 i 40mA. Kod testiranja je vazno znati da ukoliko je LE dioda predvldena da svetli na 20mA, svetleee i na 10mA, malo slabijim intenzitetom - ali svetleCe. Jako je bitno da znamo sa kakvom LE diodom radimo, da bi smo imali predzne strujne karakteristike za istu. LE diodu uvek moramo vezivat! sa otpornikom vezanim u seriju.

)

~

36



Kako to u praksi izgleda? Koristieemo Omov zakon. Ukoliko u sklopu imamo napon od 9V, a koristimo recimo crvenu LE diodu za koju znamo da je tipieno napajanje 2V i potrosnja struje od 20mA, matematika je sledeta.

360n

~

___ 9V

+

Vezivanje LE diode kao u nasem primeru

glasi R

Otpornik koji Ce nam ogranieavati napon raeunamo preko Omovog zakona koji U II Tacnije koristimo verziju: R = (Un - UI) / I

gde su Un napon napajanja u voltima - u nasem slueaju 9V, UI je napona na kome radi LE dioda - u nasem slueaju 2V, a I je potrosnja LE diode u amperima, u nasem slueaju to je 20mA odnosno O.02A.

R

=(9-2)/0.02 = 7/0.02 = 350 oma

Obzirom da resto prilikom ovakvih kalkulacija dodemo do vrednosti otpornika ko­ je ne postoje, kao Sto je 350 oma, uvek uzimamo prvi sledeei veo otpornik, znaei u nasem slueaju je to 360 oma iii jos verovatnije 390 oma! Na taj nacin ce LE dioda svetleti za nijansu slabije ali ce potrosnja struje biti manja i eventualno baterijsko napajanje ce duze trajati. Ukoliko zelite da vezete vise LE dioda koje Ce svetJeti istovremeno, jedno od rese­ nja je vezati ih u seriju. Kada su ovako vezane, tada teee ista struje kroz svaku od njih, pa je neophodno da sve LE diode budu iste iii da imaju iste karakteristike. Napajanje mora da bude dovoljno za sve diode, obzirom da se ovde koristi Kirhof­ vljevo pravilo. Sta to znaci u praksi? Ako nam LE dioda radi na 2.2V a imamo tri vezane u seriju, znaei da 3 X 2.2V = 6.6V i da nam treba makar BV napona napajanja, kako bi ceo sklop radio. Formula je sliena predhodnoj

R = (Un - ( UI X Y

»/ I

gde nam je Un napona napajanja, UI je 2.2V, y je ukupan boj LE dioda, a I je 20mA, pa zamenom nepoznatih dodemo do

37

R

=(8-

( 2.2 X 3 )

I 0.02 = ( 8 - 6.6 ) I 0.02 = 1.4 I 0.02 = 70 oma

R = (Un - UI)/ I X Y

Obzirom da takav otpornik ne postoji, prvi sledeei je 7S oma - ako ga nademo, a verovatnije da cemo naci 82 oma, koji je ipak cesci.

gde namje Un napona napajanja (12V), Ulje 2.2V, yje ukupan boj LE dioda, a r je 20mA, pa zamenom nepoznatih dodemo do

"" ""

7sn

R = ( 12 - 2.2 )

I 0.02 X 3

=9.8 I 0.06 =163.3 oma

Obzirom da takav otpornik ne postoji, kOristieemo prvi sledeei a to je 180 oma. Ali, ovde se javlja jOs jedan problem - a to je disipacija toplote na otporniku. Koriseenjem formule iz Omovog zakona:

P = (Un - UI ) X ( I X y)

+18V

dobijamo da je snaga u miJivatima jednaka: P

Drugi nacin vezivanja je vezivanje LE dioda u paralelu. Ovakvo vezivanje preko jednog otpornika je neSto sto Vam nikako ne bih preporucio. Posebno Sto kod vezivanja u pralalelu mozete vezati ralicite LE diode, sa razlicitim karakteristikama tako Sto ce svaka imati svoj pojedinarni otpornik.

+112V

I

~ ~~

~~

k

2.2) X ( 0.02 X 3 ) = 9.8 X 0.06

= 0.588W = 588mW

Sta ovo u praksi znao? Umesto uobieajenog otpornika od 0.2SW, moracemo po formuli da koristimo otpornik od 0.S8W, odnosno, barem 30-40% jaci od izracunate vre­ dnosti, tako da smo dosli do otpornika od 1W snage. U engleskoj literaturi ovakvo uzima­ nje vece vrednosti se naziva "safe pick" iii u prevodu siguran izbor. Kao Sto smo rekli, ovakvo vezivanje ima smisla samo kada imate iste LE diode - ito Iste kako po napajanju tako i po potrosnji. Neka se jedna od njih razlikuje, rizikujete da Va, neka od LE dioda izgori. .

Vezivanje LE dioda u seriju

180n

=(12

I

Ov~~~~~~~~

1.1. I

+16V 180n

Vezivanje LE dioda u paralelu pomoCu jednog otpornika

Recimo da imamo tri LE diode, koje imaju napon napajanja od 2.2V, da nam je napon napajanja ove Seme 12V (kao automobilski akumulator) i da LE diode troSe 20mA svaka pojedinacno. Da bi smo izracunali vrednost potrebnog otpornika, koristieemo slicnu formulu kao i malopre, sa malom izmenom:

J8

Vezivanje LE dioda u paralelu pomocu vise otpornika

Korektnije je vezati ih u paraleJu tako da svaka LE dioda ima svoj otpornik. Tu ne­ moramo da brinemo 0 potrosnji svih dioda zajedno nego koristimo adekvatne otpornike za svaku LED posebno.

J9

Recimo da imamo napajanje od 6V i tri LE diode, crvenu koja radi na 2V, zelenu koja radi na 2.3V i plavu koja radi na 4V. postaviCemo ih tako Sto ee sve katode biti vezane na minus pol napajanja a svaku anodu preko odgovarajuCeg otpornika Cemo vezati na plus pol napajanja. Pretpostavimo da sve tri LE diode trose po 2SmA. Tako ce nam, koristea gornju formulu R = (Un - UI) /1

20. veka. Recimo samot da se u danasnjim procesorima u kakve imamo u personalnim racunarima t kao Sto je recimo Pentium, nalazi oko tri i po miliona tranzistora! Da mi ostavimo istoriju onima koje to zanima i da vidimo kako izgleda i radi tranzi­ stor. Malo da teoretisemo. Tranzistor se sastoji iz tri sloja silicijuma velike cistoee. Ne­ kada se koristio Germanijum, ali je to napuSteno sedamdesetih godina proslog veka i od onda se koristi silicijum. Ta tri sloja su "ono"NPN iii PNP Stostevecvideli kod obelezavanja tranzistora. Razlika izmeau njih je u polaritetu.

za crvenu LE diodu trebati R = (6 _ 2) 10.02 = 160 oma - koristiCemo 160 oma, ako nemamo, onda 1800ma za zelenu LED nam treba

R::: (6 - 2.3) 10.02'" 148 oma - koristiCemo 150 oma,

B

B

i konacno za plavu LED

R = (6 - 4) I 0.02 = 80 oma - koristieemo 82 oma

Da dodamoj05 par reci 0 izgledu i bojama. Boja LE diodejeodreaena tipom polu­ provodnickog materijala koji je koriSten. Pomenuli smo Galijum Arsenid koji se koristio u poeetku. Koristi se i danas s tim Sto se koriste jos neke varijacije sa Galijumom, tako da imamo sve one razne boje. LE diode mogu biti u boji kojoj svetle, difuzne iii mleene kako ih neki zovu, a mogu biti skroz providne a opet da svetle odreaenom bojom. Ove druge se na­ zivaju "water clear" - vodeno bistre. postoje i one kOje se nazivaju transparente, one su re­ lativno najreae, i one imaju boju u kojoj Ce svetleti ali su i dalje skroz providne. Pored ovih LE dioda koje svetle jednom bojom svetla, imamo i takozvane Bi-kolor, koje mogu da svetle u dve razlicite boje, a ponekad ; u tri, naravno ne u ;sto vreme. One se prave tako Sto se u jedno kuaSte montiraju dve LE diode, recimo crvena i zelena, pa tako ta LE dioda ima tri izvoda, najCe5Ce zajednicku katodu i odvojene anode za svaku boju, ali ima i obrnutih slueajeva, gde je anoda zajedniCka a katode su odvojene. Pored ovakvih, imamo i LE diode u kojima su montirane dve LE diode ali sa dva izvoda, tako da se katoda i anoda menjaju, u jed nom smeru svetli jedna boja, a u drugom druga. U poslednje vreme, pojavile su se i RGB diode, koje bukvalno uz malo truda mogu da isteraju ceo spektar. One imaju cetiri izvoda, katodu i tri anode za svaku od RGB boja­ crvenu, zelenu i plavu. Takoae, postoje i BUNK LE diode, koje su po mnogo cemu specifiene. Najnoviji modeli ovakvih dioda t "rade" na naponu od 3V do eak 14V i ne svetle jednako vee migaju­ blinkuju. Sigurno ste videli ovako neSto - ako ne drugde, onda kao indikacija rada alarma

Sematski prikaz NPN (levo) i PNP (desno) tranzistora

B - baza, C - kolektor, E - emiter

Bipolarni tranzistor uvek ima tri izvoda koji se obelezavaju sa B- baza, E- emiter i

C - kolektor i svaki od tih izvoda ide na po jedan sloj koji smo malopre pomenuli. Video sam desetine opisa kako radi "obiean" bipolami tranzistor. Veliki broj tih opisa je takav da mi nije niSta bilo jasno. Autori su se upetljali u fiziku, brojali elektrone t rupe u reSetkama i eemu sve ali nikako da objasne kako to radi. Pamtim knjigu iz fizike s

~ 2N2222

~

TO-18

n,a automobilima. Pored svih ovih t postojej05 silne varijacije, kao 5to su LED klasteri, LED bargrafo­ vi, sedmosegmentni LE displeji i razni drugi LED displeji.

Tranzistor

Kao i dioda, tranzistor se takoae ubraja u poluprovodnikat s tim Sto je tranzistor aktivna komponenta. Klasiean bipolarni tranzistor 0 kome ce ovde biti reci moze da radi dve osnovne stvari, jedna je da bude prekidact a druga da pojaeava signal. Ovakavtranzistorje otkriven 1949. godine i napravioje revoluciju! Autori su samo hteli da naprave sklop koji se bolje pona5a od elektronskih cevi u radarima t a dobili su neSto Sto ni u snu nisu oeekivali.l zaista, tranzistor se smatra za jedan od najvecih izuma

40

TO-3

~ 2N3055

41

-­

""it pocetka sedamdesetih proslog veka u kojoj je bila prava papazjanija, diode, triode, tetrode, sve na gomili pa sta ko izvuce. Meni je davno pala ideja na pamet da protok struje predstavim kao protok nekog gasa, a onda sam video i nesto slicno - umesto gasa je autor koristio tecnost. Sve jedno, bilo je lepo i plasticno objasnjeno pa cu i ja isto ovde probati. Imamo sliku tranzistora koji radi na osnovu protoka vode, umesto struje. Imamo tri izvoda, bazu, kolektor i emiter.

sa baze smo omogucili protok od 100mA od kolektora ka emiteru. Pojaeanje kod tranzi­ stora se veoma Cesto obelezava greim slovom beta.

c

B

E E

Imamo rezervoar vode na kolektoru "C" (napon napajanja kod pravog tranzi­ stora), ali ova voda nemoze da se kreCe zbog plovka - ventila, koji joj ne dozvoljava. Ukoliko povecamo kOlieinu vode u rezervoaru, nas "vodeni" tranzistor Ce se raspasti, kao i kad preteramo sa naponom kod pravog tranzistora. Potrebno je dakle dovesti do pomeranja ventila kako bi voda potekla od kolektora ka emiteru. Kada pustimo vodu sa dovoda B (baza), pritisak vode Ce podici plovak - venti! na gore i tako omoguciti velikoj kolieini vode iz rezervoara C (kolektor) da poteee ka emiteru. Takode i neSto vode sa baze ce se tu naci, u tom toku. Ukoliko poveeamo kolieinu vode na bazi, plovak Ce se jos vise podiCi i omoguCiti joS veci protok vode sa kolektora ka emiteru. Oa izvucemo neke zakljucke: 1. Mala kolicina vode koju smo doveli na bazu je dovoljna da pokrene veliku kocinu vode od kolektora ka emiteru, pa smo tako dobili efekat pojaeanja. Ukoliko poveCavamo pritisak - kolicinu vode na bazi - srazmerno tom poveeanju ce se poveeavati i protok od kolektora ka emiteru. Na primer, ako imamo protok od baze ka ventilu u kolieini od llitra u minutu, a od kolektora ka emiteru 100 litara u minutu, to znaei da imamo faktor pojaeanja od 100 puta. Kod pravog tranizstora, protok struje merimo u Amperima iii miliamperima. Ukoliko nas tranzistor ima pojaeanje sto puta, to znaei da sa 1 miliamperom

42

2. Protok od kolektora ka emiteru kod naseg "vodenog" trantistora je ogranieen presekom cevi koje smo koristili. Znaei bez obzira koliki protok imali sa baze, doci Ce momenat kada vise neeemo moci povecavati protok od kolektora ka emiteru. Jedino reSe­ nje je koristiti jaei - veci tranzistor. 3. Tranzistorom, nasim "vodenim" smo ukljueivali i iskljueivali protok vode tako §to smo dovodili malo vode na bazu i podizali i spuStali plovak. Na taj nae;n je nas tranzistor radio kao prekidae. Isto je i kod pravog tranzistora. Ukoliko dovedemo maksimalnu struju na bazu, omogucicemo maksimalan protok od kolektora ka bazi. Tada je tranzistor uklju­ Cen. Kada struja nema bazi tranzistor ne provodi. Tada je iskljueen. Kada god se nade u ovakvom stanju neprovodnom, tranzistor ce poeeti da se greje. Oa dodamo jos malo podataka. Bilo kakav otpor u protoku struje u tranz;storu, prouzrokovace oslobadanje toplote. Kada je tranz;stor potpuno ukljueen, znae; da je struja baze oko maksimuma, tada nema gotovo nikakvog otpora izmedu kolektora i emitera i velika kolieina struje moze da teee a da se oslobada vrlo mala kolieina energije, usled velikog stepena korisnog dejstva. Kada na bazi nema curenja struje, kada je tranzistor u Iskljucenom stanju, tada se toplota ne oslobada. Ukoliko dovedemo recimo polovinu ma­ l. ksimalne struje na bazu, tada imamo situaciju da se javlja srazmeran otpor protoku od ko­ Jl lektora ka emiteru i tada, usled tog otpora, proizvodi se najvise toplote. '~ Oa bi sacuvali tranzistor iii gotovo bilo koji drugi poluprovodnik od preteranog gre­ ~. 1snja koje moze da ga uniSti, koristimo takozvane hladnjake - specijalne profile od alumini­ 1uma koji omogueavaju da se toplota odvede sa poluprovodnika.

43

Vazno je rea da izmedu kuasta poluprovodnika i samog hladanjaka je potrebno naneti odredeni sloj spedjalne termoprovodljive paste. Takvu pastu resto nazivamo i sili­ konska, premda se nove prave potpuno bez silikona.

I Za pocetnike i naimlade r,

Hladnjak za tranzistore u TO-38 kuastu

RK 2000 Konstruktorska kutiia

RADIO MATADOR

Hladnjak za tranzistore u TO-220 kuciStu Da pomenemo da pored bipolarnog tranzistora, postoje i FEr tranzistori - tranzi­ stori sa efektom polja. Takode, postoje i darlington tranzistori koji se odlikuju izuzetnim pOjaeanjem, to su u stvari dva tranzistora u jednom kueiStu povezana Darlingtonovim spo­ jem. Kao i kod dioda imamo i foto tranzistore. Oni provode struju kada se osvetle, obicnom iii infracrvenom svetlosc:u u zavisnosti od karakteristika. Mali kuriozitet vezan za ovakve tranzistore je da je jedan od najboljih ikada napravljenih sa kojima smo imali prilike da se susretnemo bio BC109C koji je prozivodio EI iz Nisa. U stvari, EI nije proizvodio foto verziju, vee samo "obican" BC109e. Sredinom sedamdesetih godina proslog veka nakon testiranja u radionid tadasnjeg Radio kluba "Nikola Tesla" doslo se do zakljuCka da se ovaj pokazao najbolje. Kako je to izvodeno? Relativno jednostavno, precizno se odsece vrh kuasta i napuni posebnom providnom smolom. Takode, dobro se pokazao i BCI09C koji je proizvo­ dio holandski Philips. Poenta svega ovoga je bila nemogucnost nabavke nekog pravog foto tranzistora po pristojnoj ceni, kao recimo TIL81.

44

U

trenutku kada pUStamo u stampu "Malu skolu elektronike - V deo", parelo je kom­ pletiranje najnovijeg kompleta - konstruktorske kutije "Radio Matador"-a koji omo­ gUCava skalapanje pedesetak uredaja iz kompleta delova a koji Ce biti predmet opisivanja u sledecoj "Maloj skoli elektronike - VI deo", Kakve uredjaje omoguCava taj najnoviji komplet? Da malo nabrajamo - migavac, prijemnik sa tri tranzistora, indikator kiSe, foto rele, termo rele, NF generator, blitzer, vremenski rele, akustiCki ommetar, ispitivac kristala kvarca, akusticki ispitivac tranzistora, signal injektor, predajnik, brodska truba, rasterivac komaraca, cuvar frizidera, signal traser, zujalica za urenje telegrafije, plivajuCe svetlo sa tranzistorima i tako dalje. Zatim slede gradnje slienih naslova iii sa integrisanim kolima. Pre svega sa papularnim kolima 7400 i NE555. I tu Ce biti joS dvadesetak gradnji. Sve u svemu komplet treba da bude za pedesetak gradnji sa tranzistorima i integrisanim IC kolima Moze se odmah primetiti da se u programu gradnje nalaze mnogi naslovi iz ove knjige koju sada citate, To je tacno. Samo sada sve je to sadriano u jed nom bogatom kompletu delova sa Stampanom ploCicom. Sve se sklapa lemilicom koje nije u kompletu delova. Pored opisa pojedinih gradnji, knjiga Mala skola elektronike - VI deo, sadrii i opsti deo kao i svaka, tako da predstavlja kompletnu celinu namenjenu mladom iii starom radio­ , .Imateru - poretniku. i);,. Na ovaj naon mislimo da smo popunili prazninu kOja se oseCala na trzistu. Sada ~.ilmamo komplet koji mozemo preporuciti svakom ko zeli da pocne, da proba, da vidi Sta je , .to radioamaterstvo, elektronika i radiotehnika. Idealan poklon za svakog pa i za dete Drosti preko 8 9 godina.

,

RK 2132a Zuialica za ucenie

telegrafiie

Z

Ujalica RK2132 se sklapa bez lemijenja pomoCu malene odvrtke na rednoj stezaljci (reglet), za desetak minuta rada. Uz odgovarajucu paznju i kontrolu spojeva zUjalica odmah radi i graditelj dozivljava zadovoljstvo svojim radom, verovatno jednom od svojih prvih elektronskih konstrukcija. To je spoj sa dva komplementarna tranzistora AC125 i AC187. To su tipovi koji odgovaraju komplementarnom paru AC188 i AC187. Prvi je PNP a drugi je NPN tipa. Sema veza je stvarno jednostavna. Frekvendja osci/adja odreauje se kondenza­ torom od 4700pF (4.7nF) i otpornikom od 12 KQ. Menjanjem ovih elemenata menja se i frekvencija ovog jednostavnog osci/atora od nekoliko herca do nekoliko kiloherca. Sa otpornikom, na semi obelezenim sa 820KQ odreauje se radna tacka PNP tran­ zistora AC125, a sa otpornikom od 560Q odreauje se radna tach, odnosno struja koja prolazi kroz NPN tranzistor AC187.

Montazna sema plivajueeg svetla sa tri kanala, sa tranzistorima

U prilogu vidite montazne skicu nekih od ureaaja iz novog kompleta RK2000, koji je ustvari modifikovani, poboljsani i osavremenjen komplet RK161, koji je opisan u knjizi "Mala skola elektronike - I deo", a koja je dozivela dvanaest izdanja. Pozelimo i sestom tomu "Male skole" slicnu popularnost.

5600

it Montazna Sema termo-relea

46

, i

Raspored elemenata na regleti

41

RK 2141 Tranzistorski migavac na rednoi stezalici - regleti

M

igavac iii treptavo svetlo uglavnom znamo Sta je. To je sijalica koja svetli sa preki­ dima, koja miga. Vida se na automobilima iii na zeleznickim rampama. Znamo da svako treptajuce svetlo ima neku napravu koja prekida strujno kolo sijalice i koja se popu­ lama zove automat migavca. Takav automat moze biti sa releom, bimetalom, tranzistor­ ski, tiristorski, sa IC kolom, a j ima ga svaki automobil i poneka svetleCa reklama iii zelezni­ cka rampa. Tranzistorski migavacje novijeg datuma i mi ga prikazujemo u ovom kompetu delova. Predstavljamo vam tranzistorski migavac sa odredenim razlogom. Naime, miga­ vac se sastoji ad multivibratora, a multivibrator je jedno od osnovnih kola iz kojih se sasto­ je kompjuteri, racunske masine, telekomandni ureaaji ili televizija. Tako zelimo da na po­ sredan nacin prikazemo i savladanio jed no od osnovnih kola tih savremenih ureaaja, bez kojih bi nam zivot bio malo neobiean, da ne kazemo nemoguc! Koliko je to malo ostavljamo da procenite sami!

~

820KO

Elektricna Serna zujalice

Napajanje je iz baterije napona 1.5V do 15V. Baterija od 4.SV koja je kod nas najpopularnija i najtrajnija, mozda je u ovom slueaju i najprihvatljivija. Naravno moguea je i upotreba odgovarajuceg ispravljaca. potrosnja je mala. Svega oko desetak miliampera. Prekidac za ukljucivanje nije potreban. Kada taster nije pritisnut, baterija se ne trosi. Jedna primedba, vredna paznje. Repic na tranzistoru AC12S oznaeava emiter (E), dok kod tranzistora AC187 repic oznacava kolektorl Pazitel Sadriaj kornpleta delova: Tranzistor AC12S .....................................................................................................1

Tranzistor AC187 .....................................................................................................1

Zvucnik, 4 do SOQ, sa zalemljenim izvodima ............................................................. 1

Redna stezaljka - regleta .........................................................................................1

Otpornik, 1/4W, 33Q (narandzasta-narandzasta-crna-zlatna) ..................................... 1

Otpornik, 1/4W, S60Q, (zelena-plava-braon-zlatna) .................................. ···· .... ·........ 1

Otpornik, 1/4W, 12Kn, (braon-crvena-narandZasta-zlatna) ........................................ 1

Otpornik, 1/4W, 820Kn' (siva-crvena-zuta-zlatna) ................................... ··.... ·........... 1

kondenzator, keramicki, 4.7nF =4700 pF, obelezava se sa 472 ................................. 1

Zica za spajanje ......................................................................................................3

uputstvo za sklapanje Telegrafija, Trajkovic Ljubomir, prirucnik za poCetnike

Prirucnik za kondiciranje telegrafista, knjiga

Izvod iz uputstva 0 telegrafskom saobraeaju, knjiga

48

II 'j, ,}

Spajanje elernenata na rednoj stezaljci - regleti

t

49

sti osciladja. To se manifestuje tako sto krace vreme sveti ona LED dioda na cijoj je bazi tranzistora manji kapadtet i obmuto.

~

10KO

10KO

1000

1000

Za one koji vole da eksperimentisu moramo da kazemo da je red velicine konden­ zatora od 10 do 1000~F. To vazi samo za probanje, dokje za najbolji rad migavca potreban kapacitet naznacen na semi.

~ 4.5V

+

Sada da kazemo i nesto 0 upotrebljenim tranzistorima. Mi smo upotrebili AF260 zbog duzine njegovih izvoda koji su pogodni za sklapanje na rednoj stezaljci regfeti. Mogu se upotrebiti bilo koji tranzistori PNP tipa bez ikakvih izmena. Ako zelite da upotre­ bite tranzistore NPN tipa morate okrenuti polaritet napajanja kao i polaritet elektrofitskih kondenzatora ! iii klesta.

Za montiranje migavca neophodno je od alata imati malenu odvrtku i diepni nozie

Prilikom montaze obratite paznju na polaritet elektrolitskih kondenzatora, LE dioda t tranzistora i naravno baterije. U protivnom moze doei do oSteeenja efemenata i ne funkcionisanja migavca.

Sadrzaj kompleta delova RK2141: Elektricna iema veza tranzistorskog migavca

Multivibrator nije nova stvar i njegova sira primena pocinje u godinama uoCi Dru­ gog svetskog rata, kada se javlja televizija sa svojim prvim javnim emisijama. Za vreme rata razvija se u telekomandama i radarima, a posle rata maksimalno dolazi do izrazaja u televiziji, racunskim masinama, kompjuterima i najzad u uredajima vezanim za program osvajanja vasione. Multivibrator je oscilator, iii, kako se jos kaze, generator naizmenicne struje, cija frekvencija zavisi od veliCine kondenzatora i otpornika. Zato se i zove RC oscilator. Izvodi se uvek sa dYe elektronske cevi, triode, iii dva tranzistora u protivfaznom iii balans spoju spoju. Sada mozemo da pogledamo elektricnu Semu veza ovog multivibratora. To su dva tranzistora, otpornici za polarizaciju baze, radn; otpornici kolektora, LE diode i kondenza­ tori za povratnu spregu. Posredstvom kondenzatora, koji se naizmenicno pune i prazne, imamo situaciju da struja puni naizmenicno jedan pa drugi kondenzator, sto se prakticno manifestuje u paljenju i gasenju LE diode spojene u kolektorskom kolu. Na taj nacin znamo koji je tra nzi­ stor je neprovodan a koji je provadan. Frekvencija osdlovanja zavisi ad velicina RC. Vrednosti otpomika nije pozeljno menjati ali vrednosti kondenzatora se mogu veoma lako menjati i mogu se stavljati vea iii manji kondenzatori. Stavimo Ii veei kondenzator frekvencija ee biti manja i obrnuto. Fre­ kvendja je broj treptaja LE diode u jedinici vremena. Mozemo se zapitati - Sta Ce se dogoditi ako smanjimo iii poveeamo kapacitet sa­ mo jednog kondenzatora? U tom slueaju poveeava se iii smanjuje frekvencija oscilovanja. Samo, zbog nejednakosti kondenzatora dolazi i do nesimetricnosti spoja i do nesimetricno­

so

Redna stezaljka regleta ...........................................................................................1

Tranzistor, germanijumski, PNP, AF260 ....................................................................2

LE dioda .................................................................................................................2

Elektrolitski kondenzatori, aksijalni, 220~F ................................................................2

Otpornik, ugfjenoslojni, 1/4W, lOOn (braon-cma-braon-zlatna) ................................. 2

Otpornik, ugljenoslojni, 1/4W, lOKn (braon-crna-narandzasta-zlatna) ........................ 2

~jca za spajanje elemenata tetvrtasta baterija, napona 4.5 V, nije u kompfetu delova

o

~

~

WlII=NA

lll1.,

~ -

AF260

III

Iba"_

~~

IllICATOOA

~). ~

I

Raspored izvoda germanijumskog tranzistora AF260

Raspored izvoda LE dioda

S1

c

RK 8 Tehnicko obrazovanie za 8. razred, materiial za veibe, komplet delova

12. Prekidac, klizni, sa izvodima ..··· .... ·.. ·· ....·...... ·· ..•··............................................... 1

13. Otpornik sa negativnim temperaturnim koeficijentom NTC, tipa K164 od 47-100Kn ...............................................................................................................1

~,H

~

Sadriaj kompleta delova RKS 1. Provodnici u raznim bojama preenika 0.5mm i duzine 150 mm ...............................8

2. Provodnik Cr-Ni (Cekas) u spira Ii 5 em .................................................................. 1

3. Tranzistor NPN tipa BC 546B iii sliean ................................................................... 1

4. Tranzistor PNP tip a BC 327 iii sHean ...................................................................... 1

Izgled i raspored izvoda univerzalnih NPN tranzistora tipa BCS46 i slicnih

E

N

"

1~11 Izgled prekidaca

~

~

~ 'U r'

,

NTC otpornik tipa K164

14. Ispitna Stampana plocica sa postoljima ...............................................................1

15. Dioda 1N4148 ...................................................................................................1

16. LE dioda crvena .................................................................................................1

Izgled i raspored izvoda univerzalnih PNP tranzistora tipa BCSS6, BC327 i slicnih ZASEffNA

,

STltANA

5. Otpornik 18n, braon-siva-erna-zlatna ...................................................................1

6. otpornik 220n, crvena-crvena-braon-zlatna ..........................................................1

7. Otpornik 6.8Kn, plava-siva-crvena-zlatna ............................................................. 1

8. Otpornik 33Kn,narandzasta-narandzasta-narandzasta-zlatna ................................. 1

9. otpornik 82Kn, siva-crvena-narandzasta-zlatna .................................................... 1

10. Sijalica 4.5V, podnozje E10, 300mA ....................................................................1

11. Sijalicno grlo za podnozje E10, sa izvodima .........................................................1

Anoda

-f>I--

Katoda

AMOIIA

=====Ie ({'*=,)==

,'{

Izgled sijalice od 4.SV sa navojem

El0

Izgled podnozja za sijalicu sa navojem tipa El0

S2

~* A

I~

Izgled i polaritet univerzalne silicijumske diode lN4148

, I

K

Izgled i polaritet LE diode

U slueaju potrebe pojedine komponente se mogu zameniti odgovarajucim ! Napomena

, Umesto cekasa u spirali pod tackom 2, u komplet je stavljen kao poboljsanje ", otpornik 1On, snage 1W, (obelezen bojama: braon-erna-crna-zlatna), koji se koristi sa ~ Izvanrednim uspehom kod veibe broj 4 kao elektricni grejac za napon napajanja od 5-6V.

't,: ,

'

S3

..

"'~----'~,-------

Elektropionir

RK 3142 Tranzistorski migavac

Komplet delova za opfte tehnicko obrazovanje, kao i osnova fizike.

M

Konstruktorska kutita sa 153 ogleda i teoretskih izlaganja iz oblasti elektriciteta I magnetizma.

O

gledi su iz oblasti elektrostatickog elektriciteta, magnetizma, hemijsklh izvora struje, elektromagneta, primena elektromagneta u tehnici, generatora i elektro­ motora. Za izvodenje ogleda, u konstruktor­ skoj kutiji se nalaze svi potrebni delovi, sa izu­ zetkom onih koji se mogu naei u svakoj kuei, kao sto su na primer: papir, ekseri, igle za si­ venje, alumijumska folija, nozie, igle za ple­ tenje, lepak i slicno. Konstruktorska kutija namenjena je deci oba pola starijoj od 9 godina. pogodna je za pojedinacni i zajednicki rad i uspesno se moze koristiti u nastavi u osnovnoj skoli, iako je namenjena za licnu upotrebu. ELEKTROPIONIR se proizvodi od 1959. godine neprekidno u lzoli, u Sioveniji, fabrici koja se danas zove "Mehano", a neka­ da se zvala "Mehanotehnika". Dobio je mno­ gobrojna priznanja. lma ga sirom Evrope, a sada ponovo i kod nas sa uputstvom na na­ sem jeziku.

i'

igavac iii treptajuee svetlo uglavnom znamo Sta je. To je sijalica kOja svetli sa pre­ kidlma. Vida se na automobilima Iii zeleznlckim rampama. Znamo da svako treptajuee svetlo ima neku napravu kOja prekida strujno kolo sijalice i kOja se popularno zove automat migavca. Takav automat moze biti sa releom, bimetalom, tranzistorima iii sa Integrisanim kolom. Neka od ovih resenja ima svaki danasnji automobil. Tranzistorskl migavacje neko srednje reSenje. Zadovoljava I starije I mlade. Takav i mi predstavljamo sa ovim nasim kompletom delova namenjenim prvenstveno ueeniCima. Predstavijamo Vam tranzistorski migavac sa odredenim razlozima. Naime miga­ vac se sastoji od multivibratora, a multivibrator je jedno od osnovnih kola Iz kojih se sasto­ je raeunarl, telekomandni uredaji, televizija i dr. Tako zelimo da na posredan nacin prika­ femo i jed no od osnovnih kola tih savremenih uredaja. Multivlbrator nije bas nova stvar i njegova primena poeinje u godinama pred drug; svetski rat, kada se javlja televizija sa svojim prvim javnim emisijama. Za vreme rata razvi­ ja se u telekomandama i radarlma, a posle rata dolazl do primene u televiziji, raeunarskoj tehnid I najzad u uredajlma vezanim za program osvajanja vasione. . Multivlbrator je oscllator Iii kako se jOs za njega kaze, generator nalzmenlcne struje, elja frekvencija zavlsi od velieine kondenzatora i otpornika. Zato se on i zove RC osdlator. lzvodi se uveksa dYe cevi iii dva tranzistora u protivfaznom iii, kako sejos kaze, u balans iii pus-pul spoju! Sada mozemo da pogledamo elektricnu semu veza ovog multivibratora dva tran­ zlstora, otpomici za polarizaciju baze, radni otpornici kolektora, LE diode i kondenzatori za povratnu spregu. Posredstvom kondenzatora koji se naizmenicno pune i prazne, imamo situaciju da struja puni Cas jedan, cas drugi kondenzator, sto se prakticno manifestuje u paljenju I gaSenju LE diode spojene u kolektorskom kolu u seriji sa radnim otpomikom kolektora. Tako paljenjem ; gasenjem LE dioda vidimo koji je tranzistor provodan a koji zakoeen. Fre­ kvendja zavis; od velieine RC spoja. Vrednost otpomika i kondenzatora moze se bez veCih posledica menjati u granicama od ±20%. Stavimo Ii veee kondenzatore frekvencija ee biti manja i obmuto, a frekvencija je broj treptaja LED u jedinici vremena Mozemo se zapitati Sta ee se dogoditi ako smanjimo iii poveeamo kapacltet je­ dnog kondenzatora. U tom sluCaju poveeava se iii smanjuje frekvenclja oscilovanja. Samo zbog nejednakosti kondenzatora dolazi do nesimetrienosti oscilacija. To se manifestuje ta­ ko Sto kraee vreme svetli ona sijalica na cljoj je bazi tranzistora manji kapacitet, i obmuto! Za one koji vole da eksperimentisu preporueujemo da kapadtet kondenzatora i otpornost radnog otpornika kolektora mogu da poveeavaju i smanjuju u granicama od 1 do 100llF i od 10 do 47000. Najbolje vrednosti oznaeene su na semi uz mogueu promenu vrednosti do ±20 %. Upotrebljeni su tranzistori PNP tipa AF260. Sa jednakim uspehom mogu se koristi­ ti i noviji tranzistori NPN tipa uz promenu polariteta izvora napajanja. Mozemo dodati da je potrebno paziti na polaritet elektrolitskih kondenzatora. Kod banzistora pazimo n. emiter koje je obeleZen repic'em n. kUo!tu Ira nzistora. Za LE diode

'" t

, I t ','"

,

,

,

;

"

S4

ss

12V

560K

560K

RK 3110 Treptaiuca lutka sa Ie

kolom NE 555

Z

a devojcicu, sestru iii cerku treba napraviti poklon. Treba i njoj pokazati sta je elektronika. PomoCi joj da i ona zavoli elektroniku i da i ona bude jednog dana, mozda, profesionalni elektronicar. Najprikladniji poklon za devojcicu je svakako lutka. Mi predlazemo lutku, koja ima oci sa kojima nami­ guje. Dei koje se pale i gase - koje sevaju. U stvari to je migavac. I

+ 3.3mF

12V

Elektricna sema veza

vazi da je "seeeni" dec kUCiSta katoda i spaja se na minus pol napajanja. Na Stampanoj plaCici sve je lepo nacrtano i uz malo paznje neee biti greske. Za napajanje preporucujemo napon 12 V, ali radice i sa manjim i sa vecim napo­ nom.

Komplet delova sadrii: 1. Stampana plocica ................................................................................................1

2. Tranzistor AF 260 ...............................................................................................2

3. Elektrolitski kondenzator 3.3 J.1F........................................................................... 2

4. Otpomik 1 KQ (braon-crna-crvena-zlatna) ........................................................... 2

5. Otpomik 560 KQ (zelena-plava-braon-zlatna) ....................................................... 2

6. lE diode .............................................................................................................2

56

Jedna od najeescih gradnji amatera, poee- i tnika je svakako migavac. Dbicno je sa dva tranzistora PNP iii NPN, eetiri otpornika i dva kondenzatora. I to lepo radi i donosi puno srece i zadovoljstva graditelju. Sa IC kolom 555 je neSto jednostavnije. IC kolo, cetri otpornika i samo jedan kon­ denzator. I to elektrolitski dosta malog kapaciteta. Svega 2.2 Il F, a frekvencija treptanja je vrlo niska. Za spoj sa tranzistorima trebalo bi sigurno stotinu mikrofarada kapaciteta kon­ denzatora za ovako malu i nisku frekvenciju treptanja. Ustvari ovde je frekvencija trepta­ nja odredena otpornikom R2 od 330 Kn i kapacitetom elektrolitskog kondenzatora C1 koji Iznosi od 1 do 4.7 J.1F. Ako volite da eksperimentiSete probajte i druge vrednosti. lzlaz je standardno na pinu 3. Spojene su dve lE diode. Jedna na minus a druga na plus pol napajanja. Narav- I , no svaka preko zaStitnog ot­ pornika od 3.9KQ. To su ot­ pornici R3 i R4. Napajanje je od devet do petnaest volti i to plus 8 4 na pinovima 4 i 8 i minus na pinu 1. U principu, preporu­ ~ujemo Vam standardnu ba­ 7 teriju od devet volti, lEC oz­ nake 6F22. Dna ujedno moze Rb da posluzi i kao nosac - stalak za lutkicu. Za one koje intere­ 6 suje matematika i odnos nu­ 1 meriCkih velicina sa veJiCina­ 2, • . ma elemenata u ovoj semi dajemo sledeee formule. Vreme trajanja im­ pulsa, ti, odredeno je formu­ 10m:

+

NE 555

57

-Vss :::::0.95 X Ub

+

-ov

t2 ~ tl 7

i

1

2~

4

18

T

NE 555

Dijagram trajanja impulsa kod tajmera NE 555

13

Dobro je koristiti takozvane low curent LE diode, pa ce baterija duze trajatL Ove diode su malo skuplje od obicnih, ali zato trose deset puta manje struje. Zato trebaju veci predotpor. Na plocici pise 470 Q, a mi smo stavili 3.9 KQ. Inace potrosnja struje iz baterije je 9 mAo

6

2.2yF

.

1 ---­

1jos nesto! Postoje IC kola NE 555, u CMOS varijanti, koja trose upola manje str­ uje, ali su zato duplo skuplja. Ako imate mogucnost, nabavite gao

1

0

-

,~: f,

Elektricna serna veza "Iutkice" RK 3110

tl

=0.693 x (Ra + Rb) x C

Vreme trajanja pauze, t 2, izraeunava se:

t2 = 0.693 x Rb x C

lz ovoga proizilazi da je ukupno, jedna perioda T, jednaka:

=

=

T tl + t2 0.693 x ( Ra + 2 x Rb ) x C Pri tome vrednost otpornika mora da je u kiloomima a kapacitet kondenzatora u faradima. Kod spajanja elemenata ne zaboravite kratkospojnik, koji predstavlja komad od krajeva otpornika, postavljen sa strane IC kola 555 suprotno od otpornika 330KQ.

58

Sadriaj kornpleta delova:

~tampana plocica, telo lutkice ..................................................................................1

IC kolo NE555 .........................................................................................................1

Podnozje za IC osmopolno .......................................................................................1

LED, 5mm, LC - Low current ....................................................................................2

ElektroJitski kondenzator, C1, 1 iii 2.2 )IF, min. 16V ................................................... 1

Otpornik, 3.9 KQ, (narandzasta-bela-crvena-zlatna) .................................................. 2

Otpornik, 1.5 Ka, (braon-zelena-crvena-zlatna) ........................................................ 1

Otpornik 330 KQ, (narandzasta-narandzasta-zuta-zlatna) ..........................................1

Prikljueak za bateriju IEC 6LR61, napona 9V ............................................................. 1

Baterija nije u kompletu delova

59

,

Kao 51:0 smo vide Ii, postoji vise vrsta LE dioda. Mnogi ih, pomalo pogresno, nazivaju i "LED diode". Greska je u tome, sto "LED" znaci Light Emmiting Diode na engleskom. Standardne LED su one, koje rade na naponu 1.2V-1.5V i trose 20mA struje i one su najjeftinije, bilo da su u okruglim kueistima precnika 3mm iii 5mm. Postoje, kao relativno standardne i dimenzije 1.8mm, Smm i 10mm. Pored njih, imamo i "LC" - takozvane "low-current" koje trose svega 2mA struje. One se ug!avnom pojavljuju sa preenikom od 3mm i 5mm. Pored, uobieajenih LE dioda koje zrace u crvenoj, zelenoj i zutoj boji, imamo i one koje zrace narandzastu svetlost, kao i plavu, a u poslednje vreme i LED koje zrace belu svetlost. Napomenimo jos da su plave i bele LED drasticno skuplje od prvopomem Rekli smo da LE diode zrace u raznim bojama, ali imamo i LE diode, koje zraee crveno, zeleno, zuto iii kako god vee, a da su providne, kao sijalice. To je takozvani "Clear" tip. Pored njih postoje i tkzv. "Transparent", koje su takode providne i sjajne i nazire se boja kojom zrace. Takode, postoje i LED koje svetle izrazito jarkom svetloseu, to su takozvane "High Bright" (jako svetle) iii "Super Hell" LE diode. One znaju da svetle intenzitetom do 4000 iii 5000 hiljada mikrokandela (Iled)! Nesmemo zaboraviti ni "Blink" LE diode, koje su u poslednjih desetak godina po­ stale popularne, od doba kada su poceli da se pojavljuju alarmni uredaji za automobile. To su u sustini obicne LED, kojima je pridodat elektronski prekidac, tako da njihov rad je ustvari treptanje, kao migavac. Sve ove LED su u okruglom kuei51:u. Pored njih, postoje i LED koje su u pravo­ ugaonom kuCistu, kao i kvadratnom, trouglastom i • . -: ::::: =-:;::-;::: cilindricnom. Takode, postoje i LE diode u SM Dkuei51:u. Kao poseban kuriozitet, imamo i dvobojne LED, koje zrace dye razlicite boje. To su uglavnom cr­ veno-zeleno, crveno-zuto i zeleno-zuto u kombinaciji. Takve LED imaju po tri izvoda, za razliku od "standar­ dnih" koje imaju dva izvoda. Zajednicko, za sve ove diode je napona napajanja koji je u okviru 1.2V i 1.5V, ponekada i do 2V. Ali, postoje, premda mi neznamo da Ii i na na$em trZi51:u, specijalne LED, koje rade na visim naponima, konkretno na 5V i 12V, koje smo vidali u katalozima proizvo­ daea, konkretno "Kingbright" ih ima u svome asortimanu. Ukoliko nam zatreba ovakva LED, uvek mozemo iskoristiti "standardnu" uz odgovarajuei otpornik, koji izraeunavamo preko vee pominjanog Omovog zakona.

h

RK• 3130 Tranzistorski mlgavac sa

regulaciiom

M

igavac je najcesCa ra­

dna vezba u svakoj skoli. Efe­

ktna je, Iepo i odmah radio Sadrzi i tranzi­

store i otpornike i elektrolitske kondezatore i

LE diode. Nas migavac ima cak i trimer potenci­

ometar cime mu se moze podesavati brzina tre­

ptanja, odnosno frekvencija proizvedenih osciladja.

Sada malo detaljnije. Ovde se ustvari radi 0 jednom oscilatoru u RC spoju koji je

Izveden sa dva tranzistora spojena u protivfazi. Zapravo baza jednog spojena je sa kole­

ktorom drugog i baza drugog spojena je sa kolektorom prvog tranzistora.Takav spoj se

naziva multivibrator. On predstavlja svakako jedan od osnovnih spojeva u danasnjoj ele­

ktronici ukljucujuei pre svega televiziju i racunare. Ali nema potrebe da idemo tako daleko.

Sliean spoj imamo pod imenom Andrejin krst na svakom pruznom prelaw. A u svakom

automobilu imamo i obavezne migavce koji su danas uvek sa tranzistorima.

Pogledajmo $emu veza. Nije komplikovana. Dva tranzistora T1 i T2, zatim dYe LE diode, cetiri otpornika, dva elektrolitska kondenzatora i trimer potenciometar za regulaciju brzine treptanja migavca. Pocnimo od tranzistora. Oni su aktivni prekidacki elementi. Jedan trenutak provodi T1 a drugi trenutak T2. Vreme trajanja tih trenutaka zavisi od vremenske konstante koja se sastoji za T2 od kondenzatora Cl, otpornika R3 i dela trimer potendometra P. Za T1 vreme zavisi od RC konstante koja se sastoji od kondenzatora C2, otpornika R2 i deja trimer potenciometra P.

Moze se to i matematicki izraziti.

t

= 0.693 X R X C

gde je vreme t u sekundama, 0.693 je stalna konstanta, R je otpornost u mega­ omima a C je kapacitet u mikrofaradima. I LE diode trepeu. Brzinu treptaja regulisemo trimer potenciometrom. Lepo je i efektno da se stave dYe raznobojne LE diode. Premda, u zivotu, na andrejinom krstu, na pruznim prelazima su uvek dYe crvene.

Ostaje da spomenemo zaStitne otpornike Rl i R4 koji sluze zato da LE diode ne bi direktno spojili na napon napajanja. Naravno da i vrednost ovih otpornika moze da se me­ nja, uglavnom na manje. U svakom slueaju preporucujemo Yam da u knjizi Mala Skola Elektronike procitate poglavlje RK3142 Tranzistorski migavac. Sigurno da i tamo ima neSto 51:0 ovde nismo rekli. Za kraj, ostaje nam da Yam skrenemo paznju na pravilnu orijentaciju elemenata. Otpornici nisu problem, kako god da ih okrenete - dobro je. Pazite kod elektrolitskih kon­

60

61

-..

~.--

..

~.'.

7

+

~ ....

RK 3260 Tranzistorski elektroskop

E

'ektroskoPje prvi i najednostavniji instrument za me­ renje statickog elektriciteta, odnosno pomocu njega utvrdujemo da Ii je neki predmet naelektrisan i koliko je nje­ govo naelektrisanje. Elektroskop se sastoji iz staklene boce u koju je krozzapusacod izolacionog materijala stavljena metalna sipka koja na spoljnjem, gornjem kraju ima metalnu kuglicu, a na unutarnjem, donjem kraju, u boci, ima dva listiea staniola. Kada stakleni Stap protrljamo svilenom tkaninom, on ee se naelektrisati pozitivno. Prj trenju, elektroni povrsinskih atoma stakla prelaze na atome svile, tako da cela povrsina stakla postaje pozitivno naelektrisana. Svila viSe nije elektricki neutralna, jer u njenim mo­ lekulima ima atoma sa viskom elektrona. Tako svila postaje negativna. Kada naefektrisani stakleni $lap prinesemo kuglici elektroskopa primetieemo da se listia staniola odbijaju jedan od drugoga. Pomocu elektroskopa utvrdili smo da je stak­ lena sipka naelektrisana. Ukoliko je sipka jaee naelektrisana, listia elektroskopa ee se viSe razdvojiti.

Elektricna Sema veza RK 3130 denzatora, oni imaju sa jedne svoje strane iscrtane znake minus (-), sto je oznaka polari­ teta. Takode, pazite na polaritet tranzistora i LED dioda. Skice imate na sledeeoj strani! Kod baterijskog prikljucka se takode zna, uvek je crna ziea minus, a crvena plus!

ZaSto se listiei elektroskopa razdvajaju? Zato Sto su naelektrisani istoimenim elek­ trldtetom (pozitivnim) i kao takvi se odbijaju. Isto bi se desilo da elektroskopsku kuglicu naelektrisemo negativnim elektridtetom. Elektroskop u klasicnoj konstrukciji kakav smo opisali je je namenjen merenju ve­

lI~ine naelektrisanja. Tranzistorski elektroskop, kakav mi ovde gradimo, namenjen je us­

tanovljavanju stanja naelektrisanja. Nije namenjen merenju. Medutim, spretan graditelj umeee da utvrdi kada je veee, a kada manje naelektrisanje! Tranzistorski elektroskop sastoji se od Sest tranzistora BC5468 iii slicnih, spojenih U Darlington spoju, cime postizemo pOjaeanje celog pOjaeavaea od nekoliko milijardi puta. Na ulazu ovog pojaeavaea, na bazi prvog tranzistora, sa leva, nalazi se komad zice duzine 5 santimetara. To je "kugliea" iii SENZOR naseg tranzistorskog elektroskopa. U emitoru zadnjeg, levog, tranzistora spojena je LE dioda koja sluzi kao indikator rada ovog neuobieajenog pojaeavaea.

Spisak kompleta delova RK3130

Stampana plooca ....................................................................................................1

T1 i T2, Tranzistori NPN tipa, oznake BC546 .............................................................2

LED, LE diode raznobojne ........................................................................................2

Cl,C2, Elektrolitski kondenzator 10 ~F, min. 16V.......................................................2

Rl,R4, otpornik, 1 Kn (braon-crna-crvena-zlatna) ....................................................2

R2,R3, Otpornik 4.7 KQ (zuta-Ijubieasta-crvena-zlatna) .............................................2

P, Trimer potenciometar, 2.5 MQ, mali, lezea iii stojea ............................................. 1

Prikljueak za bateriju 9V ..........................................................................................1

LE dioda je vrsta poluprovodnicke diode koja ima osobinu da svetli kada kroz nju prode struja. Naziva se i luminiscentna dioda. Napravljena je od galijum arsenida, pa se naziva i GaAs dioda. Moze da svetli lUtO, crveno, zeleno, a u najnovije vreme i narandzasto i plavo. Spedjalne vrste LE dioda zrace infracrvenim svetlom! Kojom bojom svetle zavisi od vrste neeistoea unetih u osnovnu materiju GaAs. Za paljenje LE diode obicno je potrebno Oko 2V. Za koriscenje na veeim naponima obavezno je stavi predotpor! otpornik 680 oma spaja se izmedu minusa na stampanoj Sasiji i minus kraja baterije. U bazi poslednjeg, desnog, tranzistora spojen je trimer potenciometar kojim se ceo sistem dovodi pred parjenje LE diode. Tada je sistem najosetljiviji. Ceo uredaj sklapa se na Stampanoj proeici, kOja se remi za posto/je kOje je takode ltampana plociea sa natpisom tranzistorski elektroskop.

62

65

em

.~~ .. -.-..----------~.

RK 4015 Disko

blinker

Scm

D

6

x BCS46

Elektricna Sema veza RK 3260 - tranzistorski elektroskop

Jedino treba paziti na ispravno spajanje tranzistora. Tranzistore redajte prema elektricnoj Semi i natpisima na stampanoj sasiji. Uredaj se napaja iz baterije a predviden je i prekidac koji se ne isporucuje u kompletu delova. Upo&tku smo rekli da se koristi staklena sipka i svilena tkanina. Tako je to nekada bilo. Sada nema ni staklene sipke ni svilene tkanine. Imamo plasticne sipke i najlon, perlon i slicne tkanine! Rezultati su isti, ako ne i bolji. Mi smo koristili i plasticne olovke i jedno malo erno mace. Pomazili smo ga olovkom i olovka se izvanredno lepo naelektrisala. Zado­ voljni smobili i mi i maCe, a elektroskop je izvanredno reagovao! Proverili smo sa belim ma­ cetom i rezultati su bili takode dobri! Ovaj mali uredaj moze biti od velike pomoCi mladim konstruktorima. Ne jednom se desilo da staticki elektrieitet unisti neko integrisano kolo pa i citav sklop. Uz pomoc elek­ troskopa mozemo znati kada smo puni elektridteta i kada bi trebalo da ne diramo osetljive elektronske sklopove, nego da ispraznimo svoj elektridtet. Sadliaj kompleta delova: Stampane ploCiee (velika osnovna i mala kao podnozje za veliku) .............................. 1

Tranzistor 8C5468 ..••......................••.....•••...•••...•..•......••..•...............•.........•......•....•.6

LE dioda .................................................................................................................1

Trimer potendometar 100Kn ...................................................................................1

Otpornik, ugljenosojni, 1/4W, 680n (plava-siva-braon-zlatna) .................................... l

Prikljucak za bateriju 9V ..........................................................................................1

isko blinker sadrZi 8 LE dioda koje se

pale i gase tako da se ima utisak rotira­

nja svetla u smeru suprotnom kazaljd na satu.

Napaja se iz baterije iii akumulatora 9V i name­

njen je mladima u disko klubu iii domacoj zurei.

Sema veza je jednostavna. Leva polovina

IC 1 spojena je kao simetricni astabilni multivibra­

tor. Frekvendja multivibratora odredena je otporni­

dma Rl, R2, R3 i kondenzatorom C1. Frekveneija iz­

nosi od 6 do 60 Hz. Sa trimer poteneiometrom R3 po_

stize se podeSavanje frekvencije. Pravougaoni napon

na izlazu multivibratora imamo na pinu 3 sa koga signal

Ide na gejt treee cetvrtine IC1, koja je vezana kao inver­ tor, obrtac i salje impulse na ulaze kola JC2, na pinove 1 i 9. Svih osam izlaza iz IC 2 spojena

su sa svetlecim diodama (01- 08) a preko zastitnih otpornika (R4 - Rll), na - (minus) pol

napajanja od 9 V. Signal sa poslednjeg izlaza (IC2, pin 2) se preko Cetvrte cetvrtine IC1,

If, koja je spojena kao invertor, vraca na ulaz (pin 7) kliznog registra (kolo IC 2). Oalji tok rada kola videCemo na sliei 2. U trenutku ukljuCenja ne svetli nijedna LE dioda, jer je preko kondenzatora C2 kratki pozitivni naponski impuls dosao na reset ulaz (pin 6 i 14 na IC 2) i svi izlazi kola IC 2 idu na nulu, odnosno diode ne svetle. Sa prvim taktom multivibratora pali se prva svetleca dioda 01. Sa svakim daljim pozitivnim porastom napona takta multivibratora ukljucuje se sledeea LE dioda, tako da kod osmog impulsa (takta) svetli svih osam dioda. Oalje, kada na pin 2 kola IC2 dade pozitivan napon za paljenje lE diode 08, on Ce istovremeno biti upuCen i na pinove 8 i 9 cetvrte cetvrtine kola ICl (invertor) pa se na njegovom izlazu (pin 10) pojavljuje stanje nula koje se prenosi na pin 7 kola IC2 pa Ce se LE diode poceti gasiti istim redom kako su poeele da se pale, prva 01 i poslednja 08. Po nailasku sedamnaestog impulsa iz multivibratora, 01 ce ponovo zasvetleti, zatim 02... Za spajanje se koristi lemilo 18W i tinoll mm. Prvose spajaju kratkospojnici KRl i KR2. Zatim se stavljaju otporniei koji se prethodno saviju kleStima iii pincetom na odgo­ varajuCi raster, dimenziju. Kada se otporniei stave u odgovarajuce rupiee, savijaju se izvo­ di pod uglom od 45 stepeni tako da nemogu da ispadnu pri okretanju ploCice neophodnom kod lemljenja. Onda se stavljaju kondenzatori, pa trimer, pa podnozja IC kola i na kraju LE diode i to tako da kraCi izvod ide na masnu f1eku na stampanoj sasiji. Samo tako ce svetleti lE diode. ViSak zica secicama odsecite. Sadriaj kompleta delova RK4015: Rl, R12, Otpornik, 1 Mn (braon-crna-zelena-zlatna) .................................................2

R2, Otpornik, 220 Kn (ervena-ervena-zuta-zlatna) ....................................................1

R4-Rll, Otpornk, 1 Kn (braon-crna-ervena-zlatna) ...................................................8

C2, Keramicki kondenzator 10,OOOpF = lOnF :::: O.Ol/-lF (obelezen sa 103) .................. 1

.

64

65

IRK 4017 Plivaiuce svetlo sa LE

diodama

I

IC 1

a

mamo vise tipova plivajucih svetla. Najstarije RK3561 sa tri kanala, kOje se prikljucuje na gradsku mrezu 220V i radi sa sijalicama za 220 V. Novija verzija je RK3580 sa 10 kanala, opet za 220V i sa sijalicama za 220V. Sada imamo najnoviju verziju RK4017 kOja radi na bateriju 9V sa devet kanala i sa I.E diodama. To je najednostavnije plivajuce svetlo. Jedno integrisano brojacko kolo i deset LE dioda. Interesantno je da nema oscilatora. Ulogu oscilatora preuzela je jedna migajuCa, BLINK LE dioda, konkretno tip L-56BHD, crvena, difuzna, kOja radi na naponu napajanja od 3V do cak 14V. Dna se nalazi u sredini ploCice. IC kolo je dekadni brojac CMOS serije 4017. Vidimo ga na semi. Ima 16 noiica ­ plnova. Na pin 14 zvani CLOCK dovodimo impuls koji zelimo da brojimo. I brojac ih broji, tako da se pale LE diode po redu D2, D3, D4 pa do DlD. Kad sve to odbroji impuls stize na pin 11 koji je spojen sa RESET pinom 15, kolo se resetuje i broji opet po redu dako da se pale LE diode D2, D3, D4 pa sve do DlD, tako da imate utisak da svetlo pliva. Otpornici koji su spojeni u seruju sa LE diodama odreduju velicinu jacine struje koju trose LE diode odnosno jacinu svetla LE dioda. Mi smo upotrebili otpornike od lKO u dlju uStede baterije odnosno njenog dugog trajanja.

4

9

3 10 15

IC 2

13 12

11 2

R12

-

C2

+

Cl, Keramicki kondenzator 33,OOOpF = 33nF = 0.033f,lF (obelezen sa 333) ................ 1

R3, Trimer potenciometar 2.2 MO, mali, lezeci .......................................................... 1

IC1, IC kolo CMOS, 4001 ........................................................................................ 1

IC2, IC kolo CMOS, 4015 ........................................................................................ 1

DI-D8, LE dioda 0 3 mm ........................................................................................8

Podnozje IC kola sa 14 pina .................................................................................... 1

Podnozje IC kola sa 16 pina ....................................................................................1

Prikljueak za bateriju 9V ..........................................................................................1

Stampana plocica ............................ ,....................................................................... 1

I

t

I

Izgled prototipa RK 4017 - Plivajuce svetlo sa LE diodama

66

61

.... ...........

.~~

~

,

Upotrebljene LE diode je LC tipa, LOW CURENT, koje trose samo 2 mA struje. Standardne LE diode trose 20 mA struje! Oznaka takve LE dioda sa crvenom svetloStu je LTL307ELC kada je proizvodi LiteOn iii L-53UO kada je proizvodi Kingbright. Naravno da se mogu upotrebiti i druge LE diode.

0+ 16 lKn

Sadriaj kompleta delova R1-RlO, Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, 1 Kil, (braon-crna-zuta-zlatna) ...................... 10

01, Blink LE dioda, crvena, Kingbright, L56BHO ........................................................ 1

02-010, LE dioda, crvena, Fi=5mm, Low Current, 307ELC iii L-53UO .........................9

IC, CMOS kolo 4017 ................................................................................................1

Podnozje 16 pina LC................................................................................................1

Oistanceri za LE diode ..........................................................................................10

Stampana sasija ......................................................................................................1

Prikljueak za bateriju 9V ..........................................................................................1

~7!

1. 1KCl. 'R1

.!

D5VI lKn

10

~7!

!l

J

r-

4017

141

1 - - lKCl R8

01

~

6

,

--R9

4017 - DECADE COUNTER

!. 05

,.

01

11

00

3

02

13

IS

06

,

"

5

16

Von

15

RESET

14

CLOCK

13

cr

12

COllI

OJ

11

09

Q3

10

Q4

9

QS

CLOCK 14

Q2Er

a' ­

Wll:K 13

mAlltr

RESET 15

Q3 04

7 10

Q8

9 11 12

Q9 Coo,

PDIP-14

Voo· PIN 16 Vss= PIN S

Skica, raspored izvoda i unutrasnja blok Sema CMOS kola 4017 Elektricna sema kompleta delova RK 4017

68

69

~

'1

RK 4046 LED rulet

+uv

IOl t-

R

u,et kao igra ima 37 polja, naizmenicno obojena crno i aveno i jedno polje, ze­ leno, obelezeno nulom. Sve je to u jednoj veli­ koj Ciniji, po cijem se obodu vrti kuglica, koja posle nekoliko krugova padne u sredisnji deo gde su izrezbarena polja sa brojevima. Tako se i igra, na crno, na crveno, na odredeni broj iii odredenu kombinaciju. Elektronski rulet ima deset polja, deset LE dioda, u dve boje, crvene i zute. Kada se zarotira svetlo posle nekoliko krugova staje i svetli samo jedna LE dioda, odnosno kuglica se zaustavila. I igra se kao pravi rulet. Pritisne se taster i svetlo rotira do zaustavljanja. Uvek sta­ ne na drugi broj. Nikada dvaput na isti, ali nikad ne red nikad. Mozda se bas vama desi da neki broj ide dva puta za redom. To je vee kockarska sreea iii nesreea! Elektronski rulet je konstruisan da se ima utisak stvarnog rotiranja kuglice i nje­ nog zaustavljanja. Simulirano je postepeno zaustavljanje kao kod pravog ruleta. U principu imamo jedan PLL spoj (Phase Locked Loop) sa IC kolom 4046 takozva­ ni VCO oscilator koji ima promenljivu frekvendju. Uz njih imamo dedmalni brojac 4017 sa cijih deset izlaza idu deset LE dioda. Frekvencija oscilatora VCO (Voltage Controlled Oscillator) odredena je RC clanom koji se sastoji od kondenzatora 150 nF i otpornika 330 Kn, tako da na pinu 4 dobijemo osci­ lacije frekvencije 20 Hz. Frekvendja od 20 Hz je samo srednja frekvendja. Dobija se sa pola napona napa­ janja na pinu 9. Maksimalna frekfencija 40 Hz dobija se kada je na pinu 9 pun napon na­ pajanja. Kada je na pinu 9 napon nula, nema vise oscilacija. Izlazni signal VCO sa pina 4 upravlja brojacem 1C2 - 4017. U zavisnosti od fre­ kvencije on dobija 40 Hz kada pritisnemo taster, a zatim sve manje da bi posle desetak se­ kundi napon VCO-a opao na nulu, brojac zastane a svetlo LE diode simbolizuje poziciju za­ ustavljene kuglice. Upravljacki napon za VCO dobija se preko tastera TS. Njegovo trajanje posle otpuStanja tastera odredeno je vremenskom konstantom R1 i C1. Funkcija brojaea je da broji elektricne impulse koji izlaze sa IC1 i pina 4. Brojac ima deset izlaza QO do Q9 na koje su spojene LE diode preko otpornika od 3.9 Kn na plus, kojim se ogranicava struja koja prolazi kroz diode i IC kolo na velicinu oko 3 mAo 1z istog razloga koristimo posebne LE diode, takozvane Low Current. One su poznate po svojoj izuzetno maloj potroSnji koja iznosi 2mA. Montazu elemenata svakako pocnite sa najnizim po visini. To je 6 komada kratko­ spojnika koje pravimo od zice precnika 0.5-0.7 mm iii od viska izvoda otpornika i elektrolit­

70

16

G

+Uv

":::TS 1 Q3 .7

IC 2

16

+Uv

,

•

68001 IRI

9'VCO In

IC 1

14~ C!.K

veo Out 14

4046 ex'

4017 Q6I' ts.

L01.

7 150nF

I

Is

Is

R1

INH

h3

111

GN!)

Is

RST

h5

4.1jJf

1"

'T'

1 GN

Elektricna serna LED ruleta RK 4046

skih kondenzatora. Poslednje lemimo LE diode, kOje montiramo zajedno sa plasticnim od­ stojnidma. Lemljenje se vrsi sa malom lemilicom, recimo Elpro Grocka od l8W sa tinolom 0.7 mm, naravno bez ikakve paste za lemljenje. Tinol je zica napravljena od legure 60% kalaja 140% olova u cijem se "srcu" nalazi punjenje napravljeno na bazi kalafonijuma, koji potpo­ maze lemljenje i omoguCava da se kalaj Iepo razlije na lemnom mestu. Pazite na orijentaciju i polarizaciju LE dioda, IC kola, elektrolitskih kondenzatora i prikljueaka za bateriju. Kada se baterija ukopea odmah zasvetli jedna dioda. Pritiskom na taster vrSi se rotiranje svetla kOje se zapaza kao treperenje. Zatim treperenje postaje sporije i kruzno kretanje uocljivije da bi se zatim karusel zaustavio na jednom LED-u. Period kotrljanja kuglice je 6-9 sekundi. Ukoliko zelite, mozete ga smanjiti iii povecati izmenom vrednosti otpornika R1. Za napajanje moze se koristiti i odgovarajuci adapter sa prikljuCkom na

71

·.Mf'

gradsku mrezu. Ali moramo da kazemo da je i napajanje iz 9V baterije primenljivo, jer rulet trosi veoma malo struje, pa baterija dugo traje.

Sadriaj kompleta delova:

IC1, Integrisano kolo 4046.......................................................................................1

IC2, Integrisano kolo 4017.......................................................................................1

IC podnoZja sa 16 pina LC .......................................................................................2

Stampana plocica RK4046 ........................................................................................1

LDl,3,S,7,9, LE dioda, zuta, Low Curent, Smm..........................................................5

LD2,4,6,8,10, LE dioda, crvena, Low Curent, 5mm ....................................................5

Odstojnici za LE diode............................................................................................10

R1, Otpornik, 680Kn (plava-siva-zuta-zlatna) ............................................................ 1

R2, Otpornik, 330m (narandzasta-narandzasta-zuta-zlatna) ..................................... 1

R3, Otpornik 3.9 Kn (narandzasta-bela-crvena-zlatna) .............................................. 1

C1, Elektrolitski kondenzator, 4.7/lF, stojeci ..............................................................1

C2, C4, kondenzator, viseslojni 0.I/lF=100nF=I04 .................................................... 2

C3, kondenzator, ,viseslojni 150nF=I54 ....................................................................1

C5, Elektrolitski kondenzator, 10/lF, stojea ...............................................................1

Prikljucak za bateriju 9V ..........................................................................................1

TSl,Taster ..............................................................................................................1

Baterija 9V, oznake 6F22 posebno se narucuje

'RK 4060 Novogodisnia ielka

J

edno integrisano kolo, jedan konden­ zator, jedna baterija, deset otpomika, osam LE dioda, na jednoj Stampanoj sasiji koja ima konture jelke, one najneobicniju, najednostavniju, najlepsu, najeftinuju i jos puna NAJ.... igraCku, poklon za svaku prili­ ku, a najpre za Bozic i Novu godinu. Osnova je jednd integrisano kolo 4060 u C-MOS tehnici koje predstavlja trnaestostepeni binarni brojac, delitelj (1/16384) sa ugradenim oscilatorom, koji radi kako sa kvarc kristalom tako i kao osci­ lator u RC spoju. Naravno mi koristimo RC spoj os­ cilatora radi jednostavnosti i nize cene, a koji cine dva otpornika i jedan kondenzator spojeni na pinove 9,10 iII. Frekvencija is­ tog je reda 140 herca. Iz brojaea ne koristimo sve izlaze i mogucnosti. Opredelili smo se za jednostavniju verziju i ne koristimo sve pinove na kolu, ',',' odnosno pinove I, 2 i 3 koji predstavljaju izlaze Q12, Q13 i Q14. Napajanje se vrSi iz 9V , baterije (IEC tip 6F22) i to plus (+) na pin 16 a minus (-) na pin 8. Reset pin 12 spojen je na masu. t: Baterija koja sluzi kao izvor za napajanje istovremeno je i postolje jelkice koje se :;j fiksira prikljuckom za bateriju u vidu duplog "drikera", skinutog sa stare baterije, a kroz Stampanu plocicu, kroz unapred probuSene rupe, kao sto se vidi na prilozenoj slici.

ee­

'

J I, .~

ZASECENA

j,

t~

STRANA

!}'

/

~

ANODA

III

III

~

u

~

R

n

~

n

Q13

Ql.

011

115

Q7

Of

.,j..

KATODA (kraCi I:tvod)

.J Unutrasnji izgled

PrikljuCak za 9V baterije, tipa 6f22

Izgled i polaritet LE diode

C~MOS

kola 4060

73

72

..

;.~"':

•••,,", ,,£.4N4

?Mi4¢i!..

....

....

'

(1

I,

,

100nF 1

16

Ie 1 8

2

012 013

3

au RI12

4060 06 010

':~;

URK 4061 Svetlosni led ". \displei za disko, zurku...

+9V

91

\'

09

08

~

"

,

I

l S a malo delova treba umeti napraviti atraktivan uredaj. To je postig­

! nuto kod ovog kompleta delova. Jedno IC kolo, osam LE dioda, dva

lotpornika i jedan kondenzator.Stvarno nije mnogo. A mislimo da sa bateri­

~'1om od 9 V moze da predstavlja lep i interesantana poklon.

, Osnova je jedno IC kolo 4060 u C-MOS tehnici koje predstavlja

6=trnaestostepeni binarni brojac, delitelj ( 1/16384 ) sa ugradenim oscila­

torom, koji radi kako sa kvarc kristalom, tako i sa RC clanom.

Mi smo se odlucili za jednostavniju varijantu, za RC oscilator koji

Ima i nizu cenu. Sastoji se iz dva otpornika i jednog kondezatora koji odre­

O'uju frekvenciju ovog oscilatora na priblizno 140 Hz (Herca). Zato su isko­

,rlSteni pinovi 9, 10 i 11. Od brojaea, delitelja ne koristimo sve mogucnostL iskoristili smo sarno izlaze na

plnovima 4, 5, 6, i 7, odnosno izlazi Q6, Q5, Q7 i Q4.

Reset pin 12 spojen je na masu, na minus arne smo kolo odredili da neprekidno

:OsciJira i broji, deli, a LE diode se pale i gase.

Napajanje se vrsi iz baterije napona 9V odnosno IEC oznake 6F22, i to tako da (+) ide na pin 16 a minus (-) na pin 8. Baterija ima prikljueak u vidu kopCe - "drikera" istovremeno sluzi i kao prekidac za ukljucivanje i iskljucivanje.

u...

010

at

QI

R

T1

TO

TO

07

Q.4

..J".

Elektricna Serna veza

Sadriaj kornpleta delova RK4060: Integrisano kolo C-MOS 4060 ................................................................................... 1

Stampana plocica ................................................................................................... 1

Kondendenzator 100 nF ( O.lJlF ), (obelezen sa 104) ............................................... 1

Otpornik R1, 100 Kn (braon-crna-zuta-zlatna) .......................................................... 1

Otpornik R2, 33Kn (narandzasta-narandzasta-narandzasta-zlatna) ............................ 1

Otpornici R3 do R10, 1Kn (braon-crna-clVena-zlatna) .............................................. 8

LE diode raznih boja ................................................................................................8

Prikljucak za bateriju od 9V................................................................................,...... 1

012

06

Unutrasnji izgled C-MOS kola 4060

74

~

75

-------­

......

'."~~."".,'-~~---

tfRK 4093 Treptaiuce Srce

1--------0+

16

1

. Srce kojetrepce iii blinkujeje bros, bedz

oblika srca sa 18 LE dioda koje se pa­ le i gase otprilike dva puta u sekundi, 00­ nosno, cija je frekvencija 0.5 Hz.

Moze biti lep poklon, a mozemo

ga ugraditi i u auto, izlog, gde god pozeJi­

mo. Nosi se u svakoj prilici i izaziva paznju

poznatih i nepoznatih prijatelja iii Ijudi

koje sreeete. Pravi elektronski nakit.

Sema veza je jednostavna. Sa IC kolom 4093 napravljen je jednostavan oscila­ tor, takt generator, Cija je frekvencija OOredena otpomikom od 4.7 MQ i kondenzatorom 00 100 do 220 nF. Preko otpomika 00 10 KQ impuls ide na preki­ dacki tranzistor BC547 koji je namenjen palenju i gase­ nju LE dioda. Imamo sest grupa po tri LE diode koje su spo­ jene po tri u seriju a tih sest grupa u paralelu pa preko zaStitnog otpornika 470 Q na kolek­ tor prekidackog tranzistora. Dioda 1N4148 sluzi da onemoguCi ostecenje IC kola kOO slu­ ~jnog okretanja polariteta baterije. • S~e je lako i j;dnostavno. Samo Vam treba jOS !evmil~ od otprilike 18 W, tinol i mo­ fete pocetl sa montazom elemenata prema montaznoJ semi.

Pazite na otpornike:

R1 = 4.7 MQ - zuta, Ijubicasta, zelena, zlatna R2 = 470 Q zuta, Ijubicasta, braon, zlatna R3 = 10 KQ - braon, cma, narandzasta, zlatna Postoji mogucnost da otpomik ima i cetvrti prsten. Ako je on srebme boje, onda je tolerancija ±1O%, ako je zlatne onda je ±5% a ako ga nema onda je ±20 %. kondenzator 220 nF moze da se napiSe i kao 0.22 MF, a neki ga pisu kao 224, tj kao 22 sa cetiri nule, odnosno 220.000 pF. UkoJiko je u kompletu kondenzator od 100nF, na njemu verovatno piSe 104. Kod montaze elemenata, obratite paznju kako stavljate IC kolo, tranzistor , elek­ trolit i diodu 1N4148. Tu neee biti narocitih problema. Posebnu paznju morate obratiti na LE diode. Ima ih 18, odnosno sest grupa po I kada samo jednu naopako spojite, OOmah tri n~ svetle!!! Znaci mora se paziti na polaritet. Kao i svaka dioda i LE dioda ima anodu i katodu. Sematski anoda je strelica a katoda debela crtica. Kod LE diOOeduzi kraj izvoda je anoda, odnosno plus (+), a kraCi izvoda je katoda, odnosno minus (-). Pogledajte sliku.

Preporucujemo Vam da spajate po tri LE diode lO1, lO2 i LD3. pa da probate, ali

uvek pazite. Na montaznoj semi debela crta je katOOa a to je kraCi kraj LE diode i minus (-).

Pa tako tri po tri.

!

0 ~ 0 q-

~

I

I

9V

12

11 10

8

9

~.

~i .7 ;iI,

J; "

Elektricna sema veza RK4061 !

Za prievrscenje displeja na bluzu iii dzemper zalemite dYe zasiljene zice leva i des­ no od IC kola, na zato predvidene i kalajisane kvadratice.

t f

!

Sadriaj kompleta delova: Stampana plocica ....................................................................................................1

IC kolo 4060 ...........................................................................................................1

LE diode jednobojne ................................................................................................8

Otpomik, 100 KQ, 1/4W (braon-crna-zuta-zlatna) ..................................................... 2

kondenzator, multilejer, 100nF (O.lIlF), obeleZen sa 104 .......................................... 1

Prikljueak za bateriju 9 V .........................................................................................1

t.

"

..~ .~

. .,'

I.

I

Baterija nije u kompletu!

!,

76

-

~.

t

77

~----~~---------------------------.-..'!

I.

Kod diode gde ne znate Sta je anoda a Sta katoda, koristite skice koje se nalaze na kraju knjige. Za napajanje koristite bateriju napona 9V, ili jos bolje akumulator istog napona.

,Kod baterijskog prikljucka treba znati da je crvena zica uvek plus (+), a plava iii crna minus

(-). Te zice spajaju se na kvadratice na Stampanoj Sasiji obelezene sa plus (+) crvena, a

minus (-) plava iii crna.

+

'To

Naravno, moguce je i napajanje iz automobilskog akumulatora sa naponom od

12V. Primeeeno je da vozaci vole da stave kod retrovizorskog ogledala ovo srce i to tako da

bljeska na spoljnu stranu kola. Takoae, mozete stavin jedno iii dva na zadnje staklo vaseg

vozila i povezati ga sa "Stop svetlom", tako da se pali kada pritisnete kocnicu. Mozete ga

staviti i na bidkl iii moped, kako bi Vas ostali primetili u mraku.

Sadriaj kompleta RK4093

Stampana plocica ....................................................................................................1

IC1, IC kolo 4093 ....................................................................................................1

Tl, Tranzistor BC546 iii sHean ..................................................................................1

Dl, Dioda IN4148 ...................................................................................................1

Rl, Otpornik 4.7 Mn (zuta-Ijubicasta-zelena-zlatna) .................................................. 1

R2, Otpornik 470 n (zuta-ljubieasta-braon-zlatna) ..................................................... 1

R3, Otpornik 10 Kg (braon-crna-narandzasta-zlatna) ................................................1

Cl, Elektrolitski kondenzator 2.2 j.l.F..........................................................................1

C2, Blok kondenzator 100nF (obelezen sa 104) iii 220 nF (obelezen sa 224) ............... 1

LDI-LDIB, LE dioda, crvena, 3mm .........................................................................18 Prikljueak za 9V bateriju ..........................................................................................1

PodnoZje za IC kolo, 14 pina ....................................................................................1

I

\

L06

Rl R2

+Uv

ZASECENA STRANA

/

R3

C2

r

GNO ANODA

Elektricna sema veza kompleta RK 4093 - SRCE

78

-

KATODA

(kracl Izvod)

I)­ Unutrasnii izgled C-MOS kola 4093

1/1'

79

t

14

117402

""

E

I

~~

Qal'

7493

1

112

220n

lektronSka kocka RK 7451 je novija verzija kocke koja je opisana u knjizi "Mala skola elektronike - TN sistem" III deo. Sastoji se iz oscilatora, brojaea, dekodera i displeja. Kompletna izrada je abavlje­ na sa TTL kalima LS serlje. Oscilator se sastoji ad univerzalnag PNP tranzlstora BC556...BC560 u kambinaciji sa tasterom sa mlrnim kantaktom, iii takode univerzalnag NPN tranzistora BC546 ... BC550 kada imama taster sa radnim kontaktam i jedne Cetvrtine kola 74132 koje predstavlja cet­ varastruki "NAND sa Smit trigeram" sa po dva ulaza. Cetvrtasti impulsi niske frekvencije oscilatara koji se startuje tasteram vode se na ulaz brojaea, na pin broj 14. To je cetvoro­ bitnl blnarni brojac 7493 Iii njegova novija LS varijanta 74LS93. Dekader analizlra izlaze iz brojaea I cine ga tri cetvrtine kola 7402 i preastale tri

eetvrtine kola 74132. poslednja, cetvrta eetvrtina kola 7402 "visi u vazduhu" - ne koristi se, sto je i logicno zata sta kocka, ona prava, ima sest mogucih pozicija, od 1 do 6. Kada po­ minjemo kolo 7402, da dodamo da je ono u stvari cetvorostuki NOR sa po dva ulaza. Displej je sastavljen ad sest LE dioda od 5mm u preeniku, sa zastitnlm otporni­ cima ad 220n. Napajanje kocke se vrsi iz eetvrtaste baterije od 4.5 volti iii nekog malog ispravIjaea, snage od 300 mA iii jaeeg. Sklapanje ovog kompleta nije tesko. Montiramo kratkospojnike, otpornike, potom LED i padnozja integrisanih kola, kao i elektrolitske kondenzatore. Budite pazljivi sa integrisanim kolima, kako kod same montaze, tako i kod rukovanja njima, kako ih ne biste unistili statickim elektricitetom.

1

+

RK 7451 Elektronska kocka

...

21741321

3

t

• 4

217402

Q2ttt 3/7402~

5

Qll'

6

3 1741321

JIi

loon

+ OSCILATOR

(

+ BROJAC

DEKODER

DISPlEJ

I

Elektricna sema veza elektronske kocke RK 7451

J \ !

::::::ak:::Kd:~:~:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

.,.< , •. Integrisano kolo 7402 iii 74LS02 (7433 iii 74LS33) .....................................................1

, Integrisano kolo 74132 iii 74LS132 ...........................................................................1

Integrisano kolo 7493 iii 74LS93 ..............................................................................1

Podnozje za integrisano kola, 14 pina .......................................................................3

Tranzistor BC550 iii BC560, u zavisnosti od tipa tastera .............................................1

LE diode .................................................................................................................6

Taster ....................................................................................................................1

Elektrolitski kondenzator, lOJ..lF, 25V, radijalni, minijaturni ......................................... 1

Elektrolitski kondenzator, 22J..1F, 25V, radijalni ........................................................... 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, lOOn (braon-crna-braon-zlatna) ................................. 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 220n (crvena-crvena-braon-zlatna) .............................6

Otpornik, 1/4W, ugljenoslajni, 330n (narandzasta-narandzasta-braon-zlatna) ............. 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 470n (zuta-Ijubieasta-braon-zlatna) ............................1

Otpornik, 1/4W, ugljenaslojni, 220m (crvena-crvena-zuta-zlatna) ............................. 1

81

80

••~''?"

i'

RK 7456 Elektronski metronom

,

II.",'. _?;I,

M

r-

P1 220KO

Rl

l

if

~,~

;:1(, '

..

8

7

555 2

3

10m IRa

4

r

I lKO

l - -

::9L _ !.IC2

.J

l00jJF

"D==t

8t

0"""'0---0+

'/II

~

etronom je sprava koja sluzi da se tacno odredi brzina izvodenja neke muzicke kompozicije. NaroCito je korisna pri vezbama za one koji cine prve korake u muzio, kao i profesionalnim muziearima (na probama). Za metronom se zna da se pojavio krajem 16. veka i da je kasnije usavrsavan, tako da je danasnji oblik dobio pocetkom proslog veka (1816 godine). To je mehanicki uredaj koji radi na principu mehaniCkog klatna, a en­ ergiju dobija iz "navijene" opruge. Metronom je tako bazdaren da daje od 40 taktova (grave) do 208 taktova u minuti (prestissimo). PoSto elektronika svuda prodire i zamenjuje klasicne metode me­ RESET +vcc renja, nije nikakvo cudo da je klatno me­ 4 8 hanickog prvobitnog metronoma zame­ INTERNAL RefERENCE njeno elektronskim sklopom, odnosno elektronskim metronomom. THRESHOL~ Komplet delova RK7456 za iz­ CONTROl 5 gradnju elektronskog metronoma ima je­ VOLTAGE dnostavnu elektricnu semu veza ciju os­ novu ani tajmersko kolo NE 555. ad os­ talih elemenata tu su dva potenciometra, 3 OUT dva elektrolitska kondenzatora, PNP tran­ m .. zistor 6C161 i zvucnik od 8 n. Sve se to smeSta na Stampanu 1 GROUND plocicu dimenzija 45 x 45 mm na kojoj je odStampan i raspored delova. Sve se to Unutrasnji izgled NE 555 moze smestiti u drvenu iii plasticnu kutiju zajedno sa minijaturnom baterijom na­ pona 9V, zvucnikom i prekidacem za ukIjucivanje cdnosno iskljucivanje. Ako ne zelimo podesavanje jaCine zvuka, onda otpornike cd 56 n i 10 n, poten­ ciometar P2 od 1 kn i tranzistor 6C161 mozemo izostaviti iz seme. Sa nozice 3 IC kola NE555 idemo preko elektrolitskog kondenzatora 100l-\F direk­ tno na zvucnik. Na montaznoj semi vidimo gde treba postaviti elektrolitski kondenzator C2 zajedno sa dva kratkospojnika, koja se prave cd dva komadiCa zice. Samo moramo da napomenemo da se cela ova operacija ustede delova ne isplati. Probali smo i verujte nam. U ostalom, probajte i sami se uverite!!! Sto se tice prakticne izrade, tu ne bismo imali sta da dodamo vise puta ponavlja­ nim uputstvima i savetima za izradu kitova. Inace, proizvodaci integrisanih kola savetuju da lemljenje nozica ne treba da traje duze od 10 sekundi, a tempetraratura lemilice da ne prelazi 265 stepeni Celziusovih, jer u protivnom moze doci do unustenja kola. To se postize siljatim lemilom 18-24 W i tinolom debelim 1 mm Po zavrSenoj izradi treba pristupiti bazdarenju potenciometra Pl. Na njegovu osovinu postavicemo strelasto dugme (ne isporucuje se u kompletu) i ispod njega kruzni

,

Elektricna serna veza RK 7456

komad papira na kome cemo beleziti tempa, a klasiean metronom iii bazdaren elektronski sluziCe nam za bazdarenje kao etalon.

Sadrzaj kornpleta delova: . Otpornik, R1, 15 Kn (braon-zelena-narandzasta-zlatna) ...........................................1

Otpornik R2, 56 n (zelena-plava-crna-zlatna) ............................................................1

Otpornik R3, 10 n (braon-crna-crna-zlatna) ..............................................................1

Potenciometar, P1, linearni, 220 Kn ......................................................................... 1

,. Potenciometar P2, linearni, 1 Kn .............................................................................1

Integrisano kolo NE 555 ..........................................................................................1

Tranzistor 6C160, 6C161 iii AC188 ...........................................................................1

Zvuenik 8 n ...................... :.....................................................................................1

Elektrolitski kondenzator lOOI-\F, min. 16V.................................................................1

Elektrolitski kondenzator 101-\F, min. 16V ..................................................................1

, ~mpana ploeica 45 x 45 mm .................................................................................1

Prekidac za ukljucivanje i iskljuCivanje ......................................................................1

,I

8J

@y;-"

if:

IUt!

A

It

, ,

RK 7460 Semafor sa TTL kolima

A

+sv

~;

S

emafor u svakodnevnom zivotu je neSto sasvim normal­ no, nesto bez cega bi tesko uspeli u urbanoj sre­ dlni stici u dogledno vreme Iz tacke A u tacku B. Pokusajte da zamislite, bolje da kazemo ­ pokusajte da se setite kako izgleda ras­ krsnica dve iole vece ulice kada semafori ne rade a nema saobraeajca da kontroliSe saobracaj. Jednom requ haos. Verovatno ste se upitali kako sve to funkdonlse. Ovo je jedno od reSenja. Za dana­ snje uslove, one bl bilo adekvatno usamljenoj raskrsnlcl, ali u velikim centri­ rna, citavi nizovi semafora su vezanl u jedan veliki sistem koji kontrolisu moeni racunari. Nego, manimo se mi sada tih velikih sistema i pogledajmo nasu semu. Srce naSeg semafora su dva TIL integrisana kola, SN7400 koje je eetvorostruki NAND sa dva ulaza i SN7474 koje je dvostruki liD Flip flop" (FF1 i FF2). Polovina integrisanog kola SN7400 iskoriscena je za oscilator (takt-generator) a druga polovina sluzi za paljenje zelenog svetla (zelena LE dioda D3). Na pin (nozicu) broj 3 integrisanog kola SN7474 se dovode impulsi iz takt­ generatora koji menjaju stanje FFl, a promena stanja FFl izaziva promenu stanja FF2. Pretpostavimo da je u jed nom momentu stanje prvog f1ip-flopa FFl sledece: Q1=O i Q1'=1 i stanje f1ip-f1opa FF2 je: Q2=O i Q2'=1. To znaci da na Q2=1, pin 8 kola SN7474 ima napona i svetlece D3, crvena LED, a takode je i stanje Q1'=1 (pin 6) tako da svetli i D2, zuta LED. Sledeci takt-impuls prebacuje stanje oba f1ip-f1opa, te je sada stanje Q1=1 i Q1'=O I Q2=1 i Q2'=O na nozicama 9 i 10 kola SN7400, a to su ulazi NAND kola, logicka stanja su jedinice, sto znaci da je na pin 8 kola SN7400 logicko stanje O. Samim

84

470pF

7400

3.9KO

ZELENA

lurA

CRVENA

Elektricna sema veza RK 7460 tim je logicko stanje nula i na pinovima 12 i 13, te je na pinu 11 logicko stanje jedinica i svetli zelena LE dioda Dl.

TAKT 1

2

3

4

I

ST~NJE

1_~-~~1--r~_u_uF~2

Q' l===tl~

I - Q .. Q'

~._

. .­ i

. 1:::=~1:::

1·

1 ~

0

0

~ ~1-~

-I

r~;-.. I--~--

j_.. ~

Tabela paljenja LE dioda

8S

~

LED Zuta-Crvena

Zelena

Zuta

Crvena

Naredni takt ~baciti sarno prvi flip flop (FFl), te se gasi zelena LED, a pali se zuta LE dioda D2, jer je Q1=1. Sledeei takt-impuls prebacuje ponovo FF1 (gasi se D2), cija promena izaziva i promenu FF2, te je sada Q2'=l, pali se crvena D3. Dalje, sve se ponavlja. Umesto LE dioda, mozemo staviti tranzistore koji preko relea iii tiristora mogu pa­ liti i jaee sijalice. Uzgred da dodamo - ako je ulaz D na f1ip-f1opovima FF1 iii FF2 na niskom nivou, tj. logicko stanje nula, takt impulsi ne mogu menjati stanje f1ip-fJopova. Na taj naein mozemo dodavanjem jos jednog logiekog kola regulisati vreme trajanja pojedinog svetla. Posvetimo se malo i prakticnoj izradi. Sarna stampana plocica je vee unapred iz­ busena. Na Stampanoj sasiji je predvideno i mesto za LE diode, ali ko zeli moze na pose­ bnoj Stampanoj ploCici - nosaeu, smestiti LE diode tako da stoje kao na pravom saobraeaj­ nom semaforu. Ove dve Stampane Sasije se medusobom spajaju lemnjenjem. Potrebno je paziti na polaritet LE dioda: "zaseeena" strana LE diode je uvek kate­ da, a na semijeto linija. Katoda sespaja na minus pol napajanja. Anodaje, da ne zaboravi­ mo, strelica i ide na plus napajanja. Takode, potrebno je paziti i kako se postavljaju integrisana kola. Na montaznim semama pravilna orijentacija je uvek odredena polukrugom iii krugom na kueiStu integri­ sanog kola. Brzina treptanja (menjanja) svetla na semaforu odredena je kapacitetom elek­ trolitskog kondenzatora od 470J.,lF i trimer potenciometra od 1Kn. Za kraj, ree dve 0 napajanju. Ovaj semafor se napaja sa naponom ne veeim od SV. To moze da bude i eetvrtasta baterija od 4.SV iii mali adapter snage 300 iii 500 rnA, kakve koristimo za vokmen. Ovakve adaptere uvek mozete povoljno kupiti u prodavnici Radio kluba.

Spisak kompleta delova:

Integrisano kolo SN7400..........................................................................................1

Integrisano kolo SN7474..........................................................................................1

LE diode, crvena, zuta, zelena ..................................................................................3

Trimer potenciometar, mali, lezeei, PT10NV, 1Kn...................................................... 1

Elektrolitski kondenzator, 470J.,lF, 16V, lezeei............................................................. 1

otpornik, 1/4W, 27n (crvena-ljubiCasta-crna-zlatna) ................................................. 3

otpornik, 1/4W, 220n (crvena-crvena-braon-zlatna) ................................................. 1

otpornik, 1/4W, 3.9Kn (narandzasta-bela-crvena-zlatna) .......................................... 1

kondenzator, multilejer, 100nF (obelezen sa 104) ..................................................... 1

Stampana ploeica RK7460 (iz dva dela) ....................................................................1

86

Za kucu

•

RK 3055 Neonka na 12V DC

U

sluCaju nestanka napona u gradskoj

mrezi iii u vikendici, kampu i slieno, ko­

riste se pored sveee, butan svetiljke, baterijske

lampe i svetlo iz sijalice spojene na auto akumulator.

Cesto i obiena auto sijalica dobro posluzi. Ekono­

micnije resenje je neonska sijalica koja ima daleko jaeu svetlost

nego odgovarajuCa sijalica sa zarnom niti. Cela stvar se vrti oko koefici­

jenta korisnog dejstva. Obiena sijalica, pored svetlosti, zraci i toplotu. Cak,

moze se reei da bolje greje nego Sto svetli. Kod neonske svetiljke nema grejanja,

nema toplote. Zato je i Koeficijenat Korisnog Dejstva - KKD daleko veei za neonsku, f1uo­

rescentnu sijalicu.

Ovo je osobito vazno kod napajanja sijalice iz akumulatora, kada moramo da

Stedimo a istovremeno nam je potrebno i sto vise svetla.

~ Problem nastaje u naponu napajanja. Obicne sijalice postoje za razne napone, pa

:i I za 12 V. Flouroescentne sijalice iii popularno nazvane neonke, trebaju za napajanje 220 V

\;, ito naizmenienog napona. '

Naizmenicni napon moze se dobiti iz jednosmernog uz upotrebu pretvaraca. On je

danas obavezno tranzistorski.

Pogledajte semu veza. Nema mnogo elemenata. Jedan tranzistor, 2N30SS, jedan

, '~, transformator na visokofrekventnom feritnom jezgru sa tri kalema, tri kondenzatora, dva

, otpornika i jedan trimer potenciometar. Sve je spojeno u takozvani bloking oscilator koji

" osciluje negde izmedu 30 i 100 kHz u zavisnosti od otpornosti trimer potenciometra, sa

'~ kojim se podesava intenzitet svetla. • Osobina bloking oscilatora je da koristeei pozitivnu povratnu vezu iznedu kalemo­ va Cas provodi a Cas ne provodi struju kroz kalem. On to cini u impulsima i zato akumu­

I

t

87 )

.. + .. "

I

22n

I

FlUO CEV

.......

.~..

t ~

33nF

tl "

Elektricna serna veza RK 3055

lator dugo da traje. Ti impulsi se transformisu u sekundarni kalem 5-6 u kome se dobija napon dovoljan za paljenje neonke. U knjizi Impulsna elektronika, Hristovic-Zaborski, doslovno pise: "da je bloking oseilator impulsni generator relaksacionog tipa, ni!ita drugo nego jednostepeni multivibrator sa jakom pozitivnom reakeijom, koja se ostvaruje preko jednog transformatora ... ". Napon za paljenje neonske eevi je nekoliko stotina volti ion pali neonku bez uobi­ eajenog startera i prigusniee. Cak, neonka nemora da je ispravna, moze se koristiti svaka koja ima dobar vakuum, a vlakno za grejanje moze da bude i pregoreno! Probali smo razlicite neonke. Najbolje i najekonomcnije se pokazala neonska eev 20W i 59 em duzine. Svetle i krace i duze, i slabije i jace, kao one od 40W ali to nije one !ito treba. Probali smo i tranzistore B0139, B0241 i 2N3055. Ovaj poslednjije najstariji i naj­ popularniji medu tranzistorima se pokazao kao najbolji i najotporniji a u isto vreme najlakse se hladi zbog svoje velike i metalne mase. Neonka svetli sa 2N3055 sa strujom potrosnje od 0.15A do l.3A, a u zavisnosti od polozaja poteneiometra od 2Kn iii 2.5Kn. Naravno, sa najacom strujom svetli najace, a sa najmanjom strujom najslabije. Prava, najekonomicnija potrosnja je reda 0.5A kako mi vidimo, taman tako da svetti dovoljno jako a da trosi malo struje! Pozeljno je, da instru­ mentom, ampermetrom proverite potrosnju struje. Oa se uverite u sve ovo napisano.

88

r.I

Tranzistor 2N3055 se greje i treba ga hladiti hladnjakom napravljenim od 50 em kvadratnih AI lima debelog 1-2 mm. Montirati ga sa dva zavrtnja sa niplovima i liskunom uz obaveznu silikonsku pastu za bolje provode­ nje toplote odnosno bolje hladenje. Probe uredaja se mogu slobodno vrsiti bez hladnja­ ka, ali sarno u kraeem vremenskom periodu. Osnovno je ispravno spojiti krajeve kalema prema semi i montaznom planu kale­ rna. Ukoliko ne proradi iz prve treba okrenuti krajeve kalema 1-2 iii kafema 3-4 da se dobi­ je odredeni pomak faze izmedu baze i kole­ ktora tranzistora neophodan za rad bloking oseilatora. Oa pomenemo i polarizaeiju trafoa, kalema. Obavezno je da ga pravilno posta­ vite na plocicu. Primeticete, da je jedan od izvoda na kalemu obelezen crvenom taCkom. To je izvod broj 1 i on treba da bude po­ stavljen na mesto, gd.e je na plocici m~l.i tro-, _ _ ugao. Unutar kalema Je potrebno ubacltl par­ " ce prilozenog ferita, kako bi se obrazovalo Izgled gotovog ured~Ja ~a tranzl­ storom 2N30SS montlramm na alu­ feritno jezgro kalema rninijurnski hladnjak Za kraj, da k~zemo da smo naisli na jednu cudnu anomaliju. Nije hteo svaki 2N3055 da radi perfektno u ovom sklopu. lako su svi bili veoma ujednaceni po svojim osnovnim karakteristikama, a poreklom od poznatih proizvodaca, kao !ito su "SGS-Thomson" i "Toshiba", nisu se isto ponasali u nasem uredaju. Zato je, prilikom pakovanja kompleta delova, svaki pOjedinacni tranzistor posebno istestiran.

Sadrzaj kompleta delova: Stampana ploCica ....................................................................................................1

.~: Tranzistor 2N3055 ...................................................................................................1

Liskun za T03 .........................................................................................................1

Niplovi za T03 ........................................................................................................2

Kalem sa feritnim jezgrom .......................................................................................1

kondenzator, blok, 4.7 nF, 630V...............................................................................1

kondenzator, blok, 33 nF, 275V AC...........................................................................1

Elektrolitski kondenzator, stojeci 100 JlF, min. 16 volti ............................................... 1

Otpornik, ~W, 22 n (crvena-crvena-crna-zlatna) ....................................................... 1

Otpornik, 1W, 390 n (narandzasta-bela-braon-zlatna) ...............................................1

Trimer potenciometar, 2.5 Kn, veliki, lezeci ..............................................................1

Vijak M3 x 10..........................................................................................................2

~ Navrtka M3 .............................................................................................................2

v

,1...

t

89

I••IIII~1111Ill.

i 'il!i "jil·r+!!!··!!I!!I"~"!"~!liIV!!i!~II.iI • •

3-12V

RK 3143 Rasterivac komaraca

+

P

ored toga 51:0 prenose malariju, komarei su i neugodni. Ujedaju, to svrbi, cesamo se i naduveni od uboda bivamo deformisani. Zato se na prozore stavlja najlon mreza a spavaei u krevetu se prekrivaju tankim providnlm mrezama. Poseban problem je boravak u prirodl, u kampu, na pecanju. Zato postoje razne hemikalije od kojih je najpoznatiji AUTAN iii REPELIN koji se prodaje u vidu voska, spreja, ulja iii losiona. Sva ta sredstva za zastitu, zovu se repelanti i sadrie preparate na bazi soka od hri­ zanteme. Ta zastitna supstanea zove se permetrin. I u domaeoj radlnosti moze se napravitl eterieno ulje od hrizanteme, nane Iii eukaliptusa. postupakje sHean izradi ulja od lavande iii kantariona. Poznate su i greke sporogoreee spirale. Imamo i speeijalne tablete iii ulje koje stavljamo u malene grejace na struju, koji greju tablete iii ulje i ispunjavaju vazduh miri­ sljavim isparenjima od kojih komarci beze. KarakteristiCno je da gore navedeni preparati ne ubijaju komarce. Komarei sarno beze od njihovog mirisa. Ubijanje komaraca i njihovih larvi vrsi se iz vazduha, avionima, aero zaprasivanjem iii sa zemlje speeijalnim otrovom molutionom i spedjalnim masinama. Na ove naone se vrSi i zaprasivanje protiv krpelja koji su u nasim krajevima i bitno opasniji od komaraca obzirom da izazivaju Lajmovu bolest kod Ijudi i piroplaz­ mozu kod pasa i maeaka. Inaee komard se pare u letu. Komariee nose svoje potomstvo i hrane ga Ijudskom krvlju. Interesantno je da ujedaju sarno oplodene zenke. Primeeeno je da oplodene zenke ne trpe muzjake u svojoj blizini i da beze od njih. Inaee muzjaci i zenke razlikuju se po frekvendji zujanja. Kada oplodene zenke osete zujanje muzjaka one beie glavom bez obzira. Na tom principu zamisljen je elektronski rasterivac komaraca. To je jedan oscila­ tor koji oscilira na frekvenciji muzjaka koja se daje preko zvuenika i zenke beze. Znaci ako imate takav rasterivac komaraca pored sebe zenke vas neee napadati. Po nekima je najprikladnija frevendja 5 kHz 51:0 predstavlja jed no visoko pistanje. Drugi preporueuju 9 kHz 51:0 je skoro gornji prag cujnosti Ijudskog at • uha. Treei tvrde da je najbolja frekvencija 21-22 kHz 51:oje van cujnosti Ijud- ~,\.,,'\ \.

skog uha. Koja je frekvencija najbolja, odredite sami eksperimentom. '~ .-

Nas uredaj ima moguenost emitovanja sve tri frekvencije. Frekvencija se regulise jednim malim trimer poteneiometrom. Na jednom kraju poteneio­ metra eujete visoko pi51:anje - to je 5 kHz, na sredlni pistanje nestaje - to je 9 kHz i na kraju pistanje se ne cuje to je 21-22 kHz. Ako imate pri ruei neki fre­ kvencmetar mozete lako Izmeriti frekvenciju koju daje vas rasterivac koma­ raca. Rasterivac komaraca RK3143 cine dva tranzistora. Prvi UJT tranzi­ stor 2N2646 je prilicno redak. On radi kao oscilator. Pojavljuje se u verzijama kueista T018, metalnom kuei51:u i u T092 (2N2646P), plastiCnom kuei51:u. Drugi tranzistor je standardni NPN tipa BC546 iii sliean. Oseilator radi u RC

90

1200

C2-

1

R3

7nF

~,...,

C1 14.7nF

Elektricna serna veza RK 3143 spoju, takozvani relaksadoni osdlator cija je frekveneija odredena kondenzatorom od 4.7 nF i otporima 5.6 Kn i trimer poteneimetrom 25KO. Sa otpomika 7500 signal se vodi na Izlazni pojaeavac, pa u zvuCnik. ZvuCnik mora da je visoko-omski. Najbolje 50 iii 1000. Ako se upotrebi zvuCnik manje otpornosti, potrebno je na mesto otpornika Rx staviti otpomik, orne se postize otpornost u kolu kolektora tranzistora izmedu 50 i 1000. Ukoliko koristimo adekvatan zvuenik, umesto ovog otpornika treba montirati kratkospojnik. Ko ima izlazni transformator moze koristiti i zvucnik od 40. U svakom slueaju, preporucuje se kao najbolje resenje speeijalni visokotonski zvuenik. Za kontrolu ispravnosti uredaja predviden je taster kojim se u relaksadoni oscila­ tor stavlja jedan veei kondenzator od 47 nF, Cime se oseilaeije relaksaeionog generatora dovode u podruqe cujnosti, lito iz zvucnika cujemo kao piStanje, odnosno kao potvrdu rada uredaja. Znaei pritisnite taster I proverite da Ii uredaj radiI Napajanje je od 3 do 12V. Mislimo da je najekomienije napajanje iz baterije 4.5V. To moze biti eetvrtasta baterija napona 4.5V za dzepne svetiljke iii 3-4 male pen-Iajt bateri­ je napona 1.5V spojene u seriju lemljenjem iii koriseenjem odgovarajueeg plasticnog kuei­ Ita. Kada se uredaj koristi u stanu najbolje je koristiti ispravljae, adapter sa naponom 12V. Uredaj mozemo ugraditi u adekvatnu kutiju, nakon sto se odluCimo za tip napaja­ nja. Stampana plooca je dovoljno mala da moze da stane gde god pozelimo. Ono sto odlu­ fuje 0 velieini kutije je velieina zvucnika i tip baterija iz kojih cemo nas malih uredaj napa­ jati. Izbor plasticnih kutija u prodavnici Radio k1uba je uvek veliki.

.~

91

J

---',II

'd'i!~'t'I!~~!~~~~~il"i" __iilt• •MiI.I.IIIIIIIIIII,

Sadriaj kompleta delova rasterivaea komaraca: Stampana plocica RK3143 ........................................................................................1

Tl, UJT tranzistor 2N2646 .......................................................................................1

T2, NPN tranzistor BCS46 ........................................................................................1

P, Trimer potenciometar 22-2S Kn, mali stojeci iii lezeci ............................................ 1

Cl, Keramicki kondenzator 4.7nF (obelezen sa 472} .................................................. 1

C2, Keramicki iii multilejer kondenzator 47 nF ( obelezen sa 473) ............................... 1

Rl, Otpornik S.6 Kg (zelena-plava-crvena-zlatna) ..................................................... 1

R2, Otpornik 7S0 n (ljubiCasta-zelena-braon-zlatna} .................................................. 1

R3, Otpornik 120 n (braon-crvena-braon-zlatna) ...................................................... 1

Zvucnik son ...........................................................................................................1

Taster Tl13 ............................................................................................................1

Rx, Otpornik se ne isporucuje. Na mesto istog staviti kratkospojnik kada je je zvucnik vece otpornosti od 30 n

r frizidera adatak cuvara frizidera je da cuva iii zamrzivac. Bolji inostrani tipovi i'lt"I ..",rt~ne ovakve vrste preventivne zaStite. To u DE LUXE opremu frizidera. Doduse, on ne od lopova, ali nas zato sigurno obaveStava u da ostavimo otvorena vrata frizidera iii hladnja­ i led pocne da se topi, odnosno kada temperatura u njima pocne da raste. Znaci, zadatak cuvara frizidera je da nas obavesti kada led pocne da se topi. I jOs mnogo ranije. Dovoljno je da vrata frizidera, u kome je temperatura oko +4 iii Sstepeni Celzijusa, ostavite pet minuta otvorena i da se temperatura popne na + 7 iii 8 stepeni i piezo zumer, piStalica naseg cuvara ce da zapiSti i podsetinas da nismo vrata frizidera dobro zatvorilL tim vrata zatvorimo, temperatura pocinje u frizideru lagano da pada. Za pet minuta bice ponovo preaasnjih +4 iii +S stepeni Celzijusa i zujalica Ce prestati da Kakav je to uredaj? Mozemo odmah reCi da je jednostavan. Osnova svega je dan NTC otpornik, tacnije receno otpornik sa Negativnim Temperaturnim C(K}oeficient­ om. To je zapravo otpornik cija se omska otpornost smanjuje pri poveeanju temperature i

Temperatura

0° 5

RAONO VREME PROOAVNICE

Ponedeljak-Petak

09:00 - 19:00

Subota: 10:00 - 15:00

. Otpornost

+60°C

9.000n

+SO°C

13.000n

+40°C

22.000n

+30°C

32.000n

+20°C

47.000n

+10°C

2S.000n

-10°C

31S.000n

-20°C

Soo.ooon

-30°C

Soo.ooon

j

0-1

5

r>.z

1. 80

40

0

40

80

120

160

200·C 240

_T

Zavisnost otpornosti NTC od tempera­ ture

92

Zavisnost otpornosti NTC od temperature

9J

' . • •<

II

J

E..

11111111111111111111l1li111111

ii.pi

•

0....0

•

-s

CP

...~

a

9V

BRX49

lKCl

9

100nF

100nF

Elektricna Serna veza RK 3282 - Cuvar frizidera

obratno. Sa padom temperature, raste mu otpornost. Mi koristimo NTC otpornik koji kod temperature od 20 stepeni Celzijusa ima nazivnu otpornost od 47 Kn. Od elemenata, imamo i jednu zujalicu koja nam sluzi kao akustiCki indikator. Ta­ kode imamo i jednu LE diodu koja nam sluzi kao optieki indikator. Dalje imamo, kao preki­ daeki element, tiristor BRX49 iii sliean koji ukjueuje LE diodu i zumer zujalicu. Za podesa­ vanje temperature ukljueenja/iskijueenja alarma g. indikacija pregrevanja frizidera iii za­ mrzivaea imamo potenciometar, otpornosti izmedu 22 i 47 Kn nazivne vrednosti. Taj na­ pon za regulaciju, koji sa klizaea trimer potenciometra ide na GEJT tiristora filtriramo sa dva kondenzatora od O.I~F i otpornikom od lKn. Za napajanje treba obavezno koristiti bateriju napona 9V koja traje jako dugo, jer kada ne zuji zumer, uredaj je u stanju mirovanja i trosi svega 0.18 mA struje. Ovo je potre­ bno da bi nas uredaj mogao da nas alarmira i u slueaju kada nema struje. Umesto baterije bolje je staviti maleni akumulator napona 9V koji se stalno puni iz mreze preko jedne diode i jednog otpornika. Ovo je malo skuplja kombinacija, ali je ekonomski i tehnieki, sigurno is­ pravna. Ceo uredaj moze se ugraditi u malu plasticnu kutiju i postaviti ispod frizidera, a sondu bi najbolje bilo prievrsti sa unutrasnje strane vrata vrata frizidera, negde oko sredi­ ne, recimo. Veliki izbor plastienih kutija imate u prodavnici "Radio klub D.o.o.".

Naravno, uredaj se moze napajati i iz ispravljaea, adaptera kakve koristimo za vo­

kmen iii tranzistorski prijemnik. U tom slueaju ostajemo bez euvara kada nestane napon u

gradskoj mrezi. Mozda ce neko reCi da je ovo pravo resenje. Najbolje prosudite sami.

Bazdarenje uredaja je jednostavno. Spojite sondu euvara na uredaj i proverite da

se okretanjem potenciometra pojavljuje u jednom trenutku piStanje. Vratite trimer poten­

cimetar u polozaj pred piStanje. Zatvorite vrata frizidera i eekajte pet minuta da se izjedna­

:t Ce temperature vrata i senzora. Zatim trimer potenciometar podesimo pred samo piStanje. Za probu otvorimo vrata frizidera i kroz par minuta alarm ce poeeti da radio Zatvorite vrata : frizidera i za par minuta alarm C:e se sam iskljueiti. , U zavisnosti od podesenosti trimer potenciometra i mesta gde ste montirali sen­ ·i zor dobijamo brze iii sporije vreme aktiviranja alarma. Sve to smo pratili sa digitalnim ter­ mometrom iz kompleta delova RK3269 i tako zabelezili temperature koje smo napred na­ veli. Da dodamo i neku ree 0 tasteru. Reset taster prekida strujno kolo tiristora, zujali­

ce, LE diode i baterije i tako doprinosi jednostavnijem podeSavanju uredaja, odnosno tri­

mera, pred paljenje LE diode, odnosno pred pistanje zujalice - zumera.

Reset taster sluzi i za prekidanje piStanja po uspostavljanju normalnog stanja fri­

zidera. U stvari, tiristor na impuls na gejtu, uspostavlja strujno kolo, kOje se prekida tek

prekidanjem napajanja anode tiristora. To napajanje se prekida reset tasterom.

" ,: I

Sadrzaj kornpleta delova: Stampana plocica RK 3282.......................................................................................1

Termistor, NTC otpornik 47 Kn, tip Siemens, KI64 ....................................................1

Trimer potenciometar, 22-47 Kn, mali, lezeC:i iii stojeei .............................................. 1

Zujalica elektromehanieka, zumer, .8-14V ..................................................................1

LE dioda 5 mm ........................................................................................................1

Tiristor BRX49, POI02D, BTl49 iii sliean ...................................................................1

Otpornik, ugljeni, 470 n (zuta-Ijubieasta-braon-zlatna) .............................................. 1

Otpornik, ugljeni, 1 Kn (braon-crna-crvena-zlatna) ...................................................1

kondenzator, O.I~F (obelezen sa 104) ......................................................................2

Prikljueak za bateriju 9V ..........................................................................................1

Taster T113/R - KONTRA taster ...............................................................................1

Baterija 9V, oznake 6F32 nije sadrzana u kompletu

BRX49

J

I

Izgled elektromehanicke zujalice

Raspored izvoda BRX49

94

i

95

"""""~-'-lIi ...IIlI.lIJ1••

-. J( I

RK 3290 Doiavliivac vode "waser alarm"

+

11

CO

w

~

+~u.

A

ko Yam se izlila vada iz yes masine, ako je pukla olovna cev na vodokotlicu u kupati­ lu, ako je majka prostrla yes da se susi a pocela je kisa, ako... Nema vise iznenade­ nja, naravno samo u slueaju da imate na raspolaganju nas komplet delova RK3290. Samo onaj koji je doziveo neprijatnosti iznenadnog izliva vade u stanu zna kakvi su to problemi. A svega toga ne bi bilo da je na vreme intervenisano! I Steta bi sa komple­ tom dojavljivaca bila daleko manja. Sta je ustvari dojavljivac i iz cega se on sastoji? Pogledajte semu. Pre svega ima­ mo senzor. To je komad Stampane plocice sa spletom linija koje su spojene parne na jednu stranu i neparne na drugu stranu, tako da obrazuju jedno polje koje je osetljivo na svaku kap vode koja padne na plocicu. Otpornost senzora se odmah promeni. To se odrazi na PNP tranzistor koji sa Ie kolom 555 cini jedno okidno kolo, takozvani "Smit triger", koji aktivira zujalicu, odnosno zvucnik zujalice. lujalica pocne da zavija i tako nam da do znanja da nesto nije u redu - da neSto pliva u vadi! lujalica je apsolutno standardna, kakva se uvek pravi sa kolom 555. Jedino nije standardan otpornik 3900 na pinu 5 sa elektrolitskim kondenzatorom 47J.tF i blink LE diad~m. To je novo, to je one Sto daje zavijajuo ton zujalici. Dosada se za zavijajuci ton koristilo jOs jedno kolo 555. Sada pojednostavljujemo. Ovaj spoj mozete koristiti kod svake zujalice, sirene kojoj zelite da date zavijaci ton alarma iii policijske, vatrogasne sirene iii sirene hitne pomoci! Da ponovimo. Imamo senzor za vadu. Leva strana seme sa tranzistorom i otporni­ cima od 100KO, dva komada ad 1.5KO i jednim od 4.7KQ, cini sa delom Ie kola 555, oki­ dno kolo, takozvani Smit triger. Druga polovina Ie kola predstavlja zujalicu sa elementima: otpornicima 10KO i 100KO i konden- ri- - - - - - - - - - - - - - - - - . RESET +vcc zatorom lOnF (O.OlJ.LF). Elementi ko­ 4 8 ji daju prekidajuci, zavijajuei ton, su INTERNAL REFERENce blink LE dioda, otpornik 3900 i ele­ ktrolit 47J.LF. Ostaje nam zvucnik. Nas sa- I THRESHOLD vet je neka bude !ito veei, jer veei zvucnik daje jaci ton i obrnuto. Kazu ~~~~ 5 da treba da bude 50-75 oma. Takav se retko nalazi pa se snalazimo tako da sa zvucnikom spajamo u seriju TRlGER 2 :II OUT SKQ dadatni otpornik od 33 do 560. IIi ga eak i ne stavljamo (pogledaj semu)! Napajanje je iz baterije 9V, ali nije mnogo ekonomicno. Uredaj u \1 v. 10 A sto v , praznom h0 du troSI m, ce za _ _ _ _ _ _GROUND _ _ _ _ _ _ _ _ _ _____ par desetina sati isprazniti skupu 9V Unutrasnji izgled NE 555 bateriju. lato bateriju koristite samo

}I}I~

~ ;q-

,~

, ~I

,i III~I

~

c0

'J

0.

-

t

" 1,;. -".i

('I/)

, t

co

.....

roo

('II

'Ie)

J.

U')

i

m

-

'j ~,

'~"~

I

I

96

U>I!·17

U>lOOL

uooe ~OZN~S

97

Ii.

'~i""" 1."ii;";IH"''"~i$!'IIiIIIIIII!• •II.llIlllrNl.III.III.11111111111

i

u nuzdi iii za probu. U radu najbolje koristiti mrezni ispravljac u vidu takozvanog adaptera sa naponom od 12 V. Da dodamo da kod zavijanja sirene, potrosnja struje raste i iznosi SO do 100 mA, Sto u stvari i nije narocito bitno jer toliku struju daje svaki adapter. Na kraju, preporucujemo da elemente za zavijajuci ton koristite i kod drugih zuja­ lica sa NEsss koje su za drugu namenu. Isto vazi i za napomenu 0 koriscenju zvucnika. 05­ taje da preporucimo koriscenje relea za ukljucenje nekog drugog izvrSnog ureaaja, koje imamo prikazano kod foto-relea (RK3092) iii akustickog prekidaca (RK3ss4).

Baterija 9V lEe tip 6F22

Adapter - ispravljac, struje 300 iii SOOmA

Sadrzaj kompleta delova: Stampana plocica ....................................................................................................1

PloCica senzora .......................................................................................................1

Tranzistor BCss6, BCss7, BessS (standardni PNP) .................................................... l

IC kolo NEsss .........................................................................................................1

Blink LE dioda .........................................................................................................1

Podnozje IC kola, osmopinsko ...... ,........................................................................... 1

Zvucnik, 0.2W, 4n, Sn iii son .................................................................................1

Elektrolitski kondenzator, stojeci, 1OIlF, min. 16V ...................................................... l

Elektrolitski kondenzator, stojeCi 471lF, min. 16V ....................................................... l

Keramicki kondenzator 10nF (O.OlIlF), obelezen sa 103............................................. 1

Otpornik 300n (narandzasta-crna-braon-zlatna) ....................................................... 1

Otpornik 390n (narandzasta-bela-braon-zlatna) ........................................................ 1

Otpornik 1.sKn (braon-zelena-crvena-zlatna) ........................................................... 2

Otpornik 4.7Kn (zuta-Ijubieasta-crvena-zlatna) ......................................................... 1

Otpornik lOKn (braon-crna-narandzasta-zlatna) ....................................................... 1

Otpornik 100Kn (braon-crna-zuta-zlatna) ................................................................. 2

Lemni stubiei, 1 mm, posrebreni, muski. ...................................................................6

Lemni kontakti, 1 mm, posrebreni, zenski .................................................................6

98

RK 3333 Rasterivac krtica

K

rtice su slatka mala stvorenja koja zive pod zemljom. Veoma retko je moguce videti ih na povrsini. Ali, , tame gde se nastane veoma lako ih je primetiti po iskopinama zemlje na travnjaku. Jedna krtica je U stanju da unisti vise od 100 kvadratnih meta­ ra travnjaka za noe. Ukoliko ne zelite da se vas travnjak naae u takvom haosu potre­ bno je zaStititi gao Ovde Yam preporucujemo bitno

efikasniji metod od sipanja vode u krticine kana­

otrova, misolovki iii sta ti ja znam kakvih nacina da '

se mali uljez ukloni.

U engleskoj reklami za ovakav gotov ureaaj navodi se da je takav, elektronski

rasterivac krtica "green" - u prevodu nije stetan ni za koga, cak ni za malog nezvanog

gosta. Sjajna reklama, jedino je cena bila, dvadesetak puta veca od one koju Yam mi ovde

preporucujemo. Ceo ureaaj je potrebno smestiti u vodonepropusnu kut;ju i pfitko ga ukopati u

baStu - tame gde su primeCene krtice. Otprilike svakih trideset sekundi ureaaj ee

proizvesti zvuk u trajanju od dYe sekunde, frekvencije od oko 330Hz. Primeeeno je da ovaj

zvuk izuzetno uznemirujuce deluje na krtice, tako da ee se ubrzo uputiti kod nekog

gostoljubivijeg domaana nego sto ste vi.

KoriSeenje kratkog tonskog signala u trajanju od dYe sekunde je potrebno da bi

baterija kojom napajamo ureaaj duze trajala. Apsolutno je dovoljno da ureaaj emituje ton

u trajanju ad dYe sekunde na svakih pola minuta. Potrosnja u "mirnom" stanju je svega

oko 2.smA, kada se koristi IC kolo NEss6 u CMOS verziji iIi eak 22mA kada koristimo

klasicno NEss6. U trenutku sviranja potrosnja je 120mA.

Dve polovine vee pomenutog IC kola NEss6 cine srz ovog malog ureaaja. ICla i

,IC1b su konfigurisani kao astabilni multivibratori, IC1a je zaduzeno za proizvodenje sporih

Impulsa koji daju taktod 30 sekundi, a lClb je zaduzeno za proizvoaenje brzih impulsa koji

ode zvucni signal frekvencije 330Hz. Vremenska osnova pulsa kod IC1a je odreaena tpornicima R1 i R2 u konjunkciji sa kondenzatorom C1. Dioda Dl je neophodna da bi se

dozvolio kratki razmak izmeau dva pulsa. Bez nje, nas ureaaj bi radio tako Sto bi na svakih

petanestak sekundi proizvodio zvuk u trajanju od narednih petnaestak sekundi. Sa diodom

Je ovaj odnos fiksiran na 1:15, tako da na trideset sekundi imamo oko dYe sekunde zvu­

cnog signala. Ukoliko bi zeleli da produzimo vreme trajanja zvucnog signala, potrebno je da vrednost R1. Poveeanjem R2 poveeava se razmak izmeau dva signala. Odnos isti, 1 prema 15, tako da ako poveeamo razmak na 60 sekundi, signal bi se cuo u nju od 4 sekunde. Vremenska konstanta za IC1b, zaduzenog za proizvodnju zvucnog signala, je

odreaena otpornicima R3 i R4, trimer potenciometrom Pl i kondenzatorom C2. Sa

postavljanjem klizaea trimer potenciometra u srednji polozaj vremenska konstanta Ce

99

I

I-.... ~

iznositi oko 3.3ms, sto znaci da ce frekveneija zvucnog signala biti oko 330Hz. Izlaz sa kola

IClb, sa pina 9 se vodi na bazu tranzistora Tl, koji ima funkciju pojacavaca signala za

zvucnik koji je spojen u kolu kolektora ovog tranzistora.

Elektrolitski kondenzator C3 koji je vezan paralalno sa napajanjem sluzi za deku­

plazu eelog kola.

+!k­ c:r c

~

I": ~

0:

!21

- Cl)1

~

'" 15

....

~

Jl

...

T( ~I

to IIIi:

~

0

IIf.j

0-1

!5 0

lvucnik je impendanse 50 Q. Moguce je da ce doci do distorzije prilikom proizvo­ denja zvucnog signala, ali u nasem slueaju je ona potpuno nebitna. Tesko da ce krtice izmedu sebe diskutovati 0 Hi-Fi kvalitetu Vaseg rasterivaea. Uredaj ce te sklopiti tako Sto Ce te prvo umetnuti podnozje za IC kolo (bez kola, naravno) i zalemiti gao Potom sve otpornike i blok kondenzator. Kod njih nUe bitna polari­ zaeija. Kod elektrolitskih kondenzatora mora se paziti na polaritet. Na njima ce te primetiti da je sa jedne strane obelezen "minus" duz eele iviee elektrolita. latim, treba montirati tranzistor, kod koga je veoma bitno da ga pravilno okrene­ te, kao i diodu. Kod nje je katoda obelezena sa crticom. Tek na kraju umetnite kolo u po­ dnozje. Budite pazljivi, u pitanju je CMOS kolo kOje lako mozete "ubiti" nepazljivim rukova­ njem. Preporucuje se da se pre diranja rukama ovakvih integrisanih kola uzemljite. Najje­ dnostavnije bi bilo da uhvatite rukom na par sekundi za nesto $to je uzemljeno, kao $to je

vodovodna slavina iii radijator, pod uslovom da nisu radeni plasticnim eevima.

Uredaj se napaja iz bloka od 8 baterija od 1.5V, tipa AA (LR06) koje proizvode

12V. Preporucujemo da uredaj ugradite u nepromocivu kutiju, obzirom da ga necete drzati

na poliei vee u dvoriStu, basti, gde moze da padne i kiSa iii da ga zalijete zajedno sa travnja­

kom.

~ I

i~

Prilikom ugradnje u kutiju, ostavite mesto na dnu kutije za zvucnik. Kutiju nemoj­

te busiti! Kada instalirate uredaj u dvoriste, okrenite ga tako da zvucnik ide ka zemlji.

Ukoliko zelite, dovoljno je samo kutiju staviti na zemlju, sa zvucnikom ka zemlji.

Bolja varijanta je ukopati ga 5-10 iii eak 15em u zemlju.

U

Sadrzaj kompleta delova:

>

:!I+

ti

'"

.I~

III

....C u -

~I"" I!)

15

u..

~

+­

o

Elektriena Sema rasterivaea krtica

100

Stampana ploCica ....................................................................................................1

IC kolo, NE 556 CMOS .............................................................................................1

Rl, Otpornik, ugljenoslojni, lMQ (braon-crna-zelena-zlatna) ...................................... l

R2, Otpornik, ugljenoslojni, 22MQ (ervena-ervena-plava-zlatna) ................................. l

R3, Otpornik, ugljenoslojni, 4.7KQ (zuta-Ijubieasta-ervena-zlatna) .............................. 1

R4, Otpornik, ugljenoslojni, 10KQ (braon-erna-narandzasta-zlatna) ............................ 1

R5, Otpornik, ugljenoslojni, 3.3KQ (narandzasta-narandzasta-ervena-zlatna) .............. 1

Pl, trimer poteneiometar, mali, stojeei iii lezeei, 47KQ, PTlO ..................................... 1

Cl, Elektrolitski kondenzator, 2.21lF, min. 16V .......................................................... 1

C2, Blok kondenzator, 100nF, raster 5.08mm ............................................................ l

C3, Elektrolitski kondenzator, 471lF, min. 16V ........................................................... l

01, Dioda lN4148 ...................................................................................................1

Tl, Tranzistor NPN, BC337.......................................................................................1

lvl, lvucnik, 50Q ...................................................................................................1

.Kuciste za 8 baterija od l.5V, formata AA .................................................................1

Kutija nije u kompletu delova

tOt

I

RK 3339 Rasterivac glodara n ~najU

azni glodari u kuCi, oko kuce, u ambaru, magacinu, firmi,

da budu vrlo neprijatni. Znaju da naprave veliku i ce­

sto nepopravljivu Stetu.

Sta da se radi? Ima vise resenja. Svako resenje ima svoje

dobre i lose strane. Najeesce se po kucama kod nas drzi macka koja je

zakleti neprijatelj miseva i sa kOjom nema sale. Samo macka mora da ima

obavezan pristup u svaki prostor !ito je cini nam se neizvodljivo. Tako ostaju ooze

na kojima misevi mogu kolo da vode.

Sledeea stvar su misolovke koje se sa sirom iii slaninom rasporede na odredenjim mestima. I to ima svoju meru u upotrebi. Uglavnom trebalo bi da se ima i desetak misolovki na raznim mestima. Da se redovno prazne od ulovljenih miSeva i pune sa sirom iii slaninom. Misolovke prodaju u gvozdarama iii poljoprivrednim apotekama. Problemje sto se na misolovku mozete i sami uhvatiti a da ne pominjemo kucne Ijubimce. otrov je jedno od reSenja. Nije zdrav za Ijude, pogotovu za decu iii za domace zivotinje. Ali je vrlo siguran. Ubija miseve sa garancijom. To je najcesce neka crvena pSe­ nica koja deluje kasnije na krvotok miseva. Nabavlja se u poljoprivrednim apotekama. Najnoviji oblik zastite od miSeva je zaStita ultrazvukom. Nesto slicno kao protiv pasa, komaraca iii krtica. Da pojasnimo, mi ne unistavamo slatke male miSeve. Mi ih rasterujemo. Mi sredinu, koju branimo od njih, popunjavamo visokim tonom promenljive frekvencije. Taj ton je necujan za Ijude. Njegova frekvencija je iznad granice do koje Ijudsko uho moze da cuje. Frekvencija tog tona je promenljiva tako da se miSevi ne priviknu l1a nju. Taj ton je nesnosan za ~miseve!

Rasterivae je konstruisan sa IC ko­ 10m NE555 kojeje opSte poznati oscilator, tajmer. Na nozicu 1 dovodi se minus, ana nozice 4 i aplus pol napajanja. Kristalni, iii obieni zvucnik spojen je na izvod 3, preko elektrolitskog kondenzatora 1~F. Oscilatorsku RC grupu cini kondenzator 1 nF na pinovima 2 i 6 i otpornici 15Kn i 1 Kn na pinovima 6 i 7. Napajanje je iz gradske mreze napona 220V. Ispravljac ima transformator 1.9W sa 6V na sekundaru i 4 diode u grecu za ispravljanje. Napon se filtrira sa elektrolitskim kondenza­

torom 1000~F.

Sa trafoa vodi se kondenzator 220

nF preko otpornika 15Kn na pin 5eime se Sig­

nal modulise sa 50Hz. Tako se na izlazu dobija

frekvencija zracenja od 20 do 40KHz sa korakom

od 50Hz.

102

i~

01_04 = 1N4007

220 v

C5.J.t

~OpFRll hKn n

R3

Ie 1 1

NE555 ±--.! ljIF

2,

• _.1

'1~

~

Elektricna sema veza rasterivaea glodara RK 3339 Nekoliko reCi 0 zvucniku. To treba svakako da je visokotonski zvucnik. Neki piezo zvucnik. Ako ga nema, posluzice i svaki mali zvuenik precnika 50-60mm koji svakako pred­ stavlja visokotonac. Pored piezo zvuenika za visoke tonove koje imamo po zvuenim kutija­ ma preporueujemo specijalnu ultra zvuenu predajnu kapislu UST 40T kOja je konstruisana bas za 40 kHz i koja se u Radio klubu moze naCi u katalogu pod oznakom UST40T. Prilikom pakovanja ovog kompleta, mi smo se odlucili upravo za ovu kapislu. Ispitivanje gotovog uredaja moze se vrSiti pre svega frekvenc-metrom koji se spaja na prikljucke zvucnika i treba da pokaze frekvenciju reda 20-40 KHz koja najvise za­ visi od vrednosti kondenzatora C1. Drugi naein je manje taean i sastoji se u merenju naizmenicnog napona univerzal­ nim digitalnim instrumentom na transduceru. Napon je naizmeniean i za gore navedene frekvencije je oko av. I treci najjednostavniji naein je ugradnja tastera i kondenzatora C6. Pritiskom na taster, kondenzator C6 od 10 nF spaja se paralelno kondenzatoru C1 od InF i u zvucniku dobija ton visine 1000Hz sto je znak da uredaj radiI

Naravno, ne zaboravite da se ceo uredaj prikljucuje na gradsku mreiu od 220V AC i da je taj napon opasan po zivot!

'03

I 't

I

,

I

I

Ceo uredaj treba ugraditi u neku malu, adekvatnu plastienu kutiju, tako da mozemo po zelji da usmerimo zvuk u odredenom praveu.

I

NE555! LM555! MC1455 Monolitic Timer Circuit Vcr.

TI• .,holrl --Q----+--l

.......---0-- Oischatge

Conl,,1 'IDII'ge -Q--t--l OUlpUt

TJiggef --Q---I--j

DIP8 Guo

RK 3420 Antenski poiacavac za UHF podrucie 40 dB os prijem televizijskog programa uslovljen je losim polozajim antena, dugackim i I..tankim koaksijalnim kablovima sa velikim gubieima, velikim rastojanjima od pre­ dajnika eiji program zelimo da pratimo, nekada i losim TV prijemnicima. Cesto smo prinudeni da koristimo samo sobnu antenu, a i ona ne moze da pruzi niSta bolje rezultate. Moze da bude samo gore. To se reSava sa jakim antenskim pojacavaeem sa regulaeijom pOjaeanja. Pre svega da zapamtimo: sobna antena mora de se pomera kod promene kanala programa. Drugo, kod jakih lokalnih signala dolazi do izoblicenja i nestabilnosti slike, pa pOjaeanje an­ tenskog pojacavaca mora da se regulise, da se smanji. Kada je signal slab onda se pOjacanje "odvrne" do kraja i antena podesi na najbolji signal.

ResP.!.

Unutrasnji izgled i raspored pinova kod NE 555 u DIPS kucistu

Sadriaj kompleta delova: Stampana plociea RK3339 ........................................................................................1

Transformator 1.9W, primar 220V, sekundar 6V........................................................ l

IC kolo NE555 .........................................................................................................1

Ultrazvucna kapisla, UST40T....................................................................................1

Podnozje osmopinsko LC .........................................................................................1

Diode lN4007 .........................................................................................................4

Rl,Otpornik, lKn (braon-erna-ervena-zlatna) .......................................................... 1

R2, R3, Otpornik 15Kn (braon-zelena-narandzasta-zlatna) ........................................ 2

Cl, kondenzator, keramicki, lnF (obelezen sa 102) ................................................... 1

C2, kondenzator, elektrolitski, lj.1.F............................................................................1

C3, C6, kondenzator, keramieki, 10 nF (obelezen sa 103) ..........................................2

C4, kondenzator, poliester, 220 nF ............................................................................1

C5, kondenzator, elektrolitski, 1000j.l.F, min. 16V ....................................................... l

Taster, Tl13 ...........................................................................................................1

Podnozje osiguraea, metalno ...................................................................................2

Kabl dvopolni sa utikacem .......................................................... :............................ 1

OSigurac, tromi, 100 mA ..........................................................................................1

Uprineipu antenu treba montirati na Sto visu tacku i podesiti na najbolju sliku pro­ grama koji zelimo da pratimo. Visoko postavljena antena uslovljava veeu duzinu koaksijalnog antenskog kabla, koji donos; slabljenje signala. Tako ispadne da one Sto dobijemo visinom izgubimo duzinom kabla !!! Resenje postoji. Mora se staviti dobar antenskl pojaeavae Ce nadoknaditi gu­ bitke u kablu i joS pojaeatl slab signal koji imamo u anteni. Uobieajeni pojaeavaCi imaju dva tranzlstora BFR91A. Nas pojaeavae u kompletu delova RK3420 ima i treei speeijalnl ulaznl predpojaea­ vae izveden sa speeijalnim tranzistorom BFG65 ...._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _..,

iii sa njegovom zamenom 250358, koji garan­

c tuju minimalni sum od 1.8 dB. Kod frekveneije ad 400MHz, Sto se vidi iz prilozenog diagrama njegovo pOjaeanje je go­ BFR 91 A tovo 40 dB, a kod 800MHz je jOs uvek 20 dB. Takav pojaeavac moze da se upotrebi kod visoke krovne antene, a i kod neke sobne antene uz ispravljae sa regulaeijom napona za napajanje antenskog pojaeavaea, eime se pos­ tize regulaeija pOjacanja pojacavaea I izbega­ vanje krivljenja slike od prevelikog pOjaeanja, c Sto se ponekad desava. b Takode, speeificna stvar vezana za ov­ aj komplet je I to Sto se tranzistori, sva tri, spa­ BFG65 e (2SC3358) jaju sa suprotne strane od uobieajene. Umesto sa gornje strane, gde se vidi odstampan rapored elemenata na stampanoj ploeiei, oni idu sa Raspored izvoda tranzistora donje strane, sa strane gde se nalazi bakrena

104

105

''''Ilk,

~ .•. ~'

,,-.

,

.

.17'-­

('

J j

lN4148

+15V

L2

TV ANT

ANTENA

-15V

"

Sadriaj kompleta delova:

Rl, Otpornik 180 KQ (braon-siva-zuta-zlatna) .......................................................... 1

R2, Otpornik 680 Q (plava-siva-braon-zlatna) .......................................................... 1

R3, Otpornik 47 Q (zuta-Ijubieasta-crna-zlatna) ........................................................ 1

R4, Otpornik 68 KQ (plava-siva-narandzasta-zlatna) ................................................. 1

RS, Otpornik 330 Q (narandzasta-narandzasta-braon-zlatna) .................................... 1

R6, Otpornik 47 KQ (zuta-Ijubieasta-narandzasta-zlatna) .......................................... 1

R7, Otpornik 220 Q (crvena-crvena-braon-zlatna) .................................................... 1

Cl, C2, C3, C4, C4, KeramiCki kondenzator 4.7pF ..................................................... ,4

CS, Keramicki kondenzator 100 pF ...........................................................................1

C6, Cl, CS, C9, Keramicki kondenzator 1 nF (obelezen sa 102) ................................. .4

01, Dioda lN4148 ...................................................................................................1

Tl, Tranzistor BFG6S, BFQ6S iii 25C33S8.................................................................. 1

T2,T3, Tranzistor BFR91A ........................................................................................2

L1, 2 navoja, 3mm preenik, zica O.5mm CuL L2, 20 navoja, 3mm precnik, zica O.Smm CuL

,

!

,1:

Elektricna sema veza kompleta delova RK 3420 folija. Raspored spajanja se vidi na slid. Obratite paznju na polaritet samih tranzistora. Iz­ vod kolektora je bitno duzi od ostalih i okrenuti su na desno. Ispravljac za antenski pojaeavac i druge slime naprave sa regulacijom napona, ako vee nemate takav, mozete sami napraviti iz kompleta delova RK320S-12, koji se posebno narucuje. Ovaj ispravljac je specifiean po tome Sto napaja pojacivac kroz koaksi­ jalni kabl, 7S-omski, koji inace iz antene salje 'TV signal u prijemnik. Takode, ima mo­ guenost podesavanja napona napajanja, ome mozemo podesavati pojaeanje. Ukoliko se kod sobne antene pojacivac napaja na klemi "+15", A[db] 'TV prijemnik se priklju­ 35 1 I ! ~I I..... cuje na "'TV ANT" preko dodatnog kondenzatora 30 od 100pF. Napominje­ mo, dodatnog, a ne on­ 25 og CS, koji se nalazi na elektricnoj semi. 120 I I i"¥' I I "" I POjacavac se 115 I 16 montira u zajednicku plastimu iii metalnu ku­ I " l----! tiju za sobnu antenu a u

r---------------------.,

o

I I

I I I I

II I~-~ ~ ~-t-~ ~M plasticn.~ vodon~propuII I MHz snu kutlJu za spolJnu ano III tenu i smesta se na meo 100 200 300 400 500 600 700 BOO 9001000 f tar od antene, a isprav­ ...._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _--' Ijac ostaje u drugoj kutlji 5

Dijagram pojaeanja u zavisnosti od frekvendje

106

koja se smeSt:a pored te­ levizora.

(,)

BFR 91

BFG65 BFR 91 (2SC3358)

Nacn postavljanja tranzistora sa donje strane stampane ploCe

t07

, ~~~·.~,'Ii,'·','I!"·'ll!l!l!~'N~M~. .II~. . . . .!II!

11111111111111 ilL I.i

~

RK3422

9-12V

Jed nostava n antenski poiacavac

R2 •

II ,

o

Za auto radio-priiemnik, radio, TV, yoki toki, FM...

'I'

11"'-0

C2

t~

IZLAZ

C1

v

ULAZ

C

esto se javlja potreba za jednostavnim a dobrim antenskim pojaeavaeem nezavi­ snim od frekvencije, a solidnog pOjaeanja. Upotrebom ovakvog antenskog pojaca­ vaea dobija se veca osetljivost prijemnika za duge, srednje, kratke talase. Naravno i TV prijem na kana lima 2 do 12 se poveeava kao i prijem na ultra kratkim talasima (UKT) na FM podruCju od 88 do 108 MHz. I na nekim radiotelefonima, koji rade na frekvecniji od 175 MHz moze se poboljSati kvalitet prijema odnosno kvalitetcelokupne veze.l neki CB uredaj mogao bi da se modernizuje upotrebom ovog antenskog pojacavaca na prijemu. Pojaeavac je jednostavan, on je apenodskog tipa, nema kalemova, nema podesa­ vanja. Dovoljno ga je ispravno spojiti i proventi rezultate. Nemojte previse oeekivati. Poja­ eavacem se sarno moze pojacati signal koji postoji. Nepostojeci signal nemoze se uciniti cujnim. Pojacavac treba sarno ispravno spojiti na prijemnik, antenu i napajanje i rezultat neee izostati. Podesite prijemnik na odredenu frekvenciju i sve je gotovo. Probajte neku slabu stanicu da primate sa i bez pojaeavaca. Uverite se sami u blagotvornost upotrebe ovog jednostavnog pojacavaea. Kod starijih prijemnika, koji imaju slabije potiskivanje AM signala preporueuje se da kondenzator C1 sa 470 pF se smanji na sarno 10 pF. To je nekad potrebno ali najeesce nije jer se stavljanjem kondenzatora od 10 pF smanjuje pojacanje na nizim frekvencijama. Morate i na to misliti!

9-12V Elektricna Serna veza univerzalnog antenskog pojacavaea

.r.

o

Kod prijemnika za duge, srednje i kratke talase (LW, MW i SW), koristi se sarno nekoliko metara zice kao antena i nas mali pojacavac daje izvanredne rezultate. Za precizno merenje pojaeanja antenskog pojaeavaea treba imati signal genera­ tor i cevni VF voltmetar pa meriti signal na ulazu i izlazu pojacavaea i videti rezultate. A oni su sledeei - naponsko pojaeanje na 20 MHz je minimalno 30 dB, naponsko pojaeanje na 100 MHz je minimalno 10 dB i naponsko pojaeanje na 225 MHz je minimalno 5 dB. Pojaeavac se napaja iz ispravljaea napona 9 do 12V i trosi 1 do 3 rnA. Moze se koristiti baterija, ispravljac iii akumulator u automibilu. Kod ugradnje u automobil moze se ostaviti uvek ukopcan, zbog male potroSnje struje a velikog kapadteta automobilskog akumulatora. Ulazna impendansa je 50Q do 300Q a izlazna je 50Q do 75Q.

Sadliaj kornpleta delova:

,

If f}

go~ ~ri punom opte-

Isesheke M2.5

Slika 8, Predlog elektriene seme ispravaljaea za pojaeavac

rashladno telo mora biti veCe dimenzionisano (otprilike 0.55 do 0.7 stepeni K{W). Pogodna rebrasta rashladna tela sa duzinom od 20 cm - koja odgovaraju dimenziji ploCice ne bi trebalo biti problem naci. Ugaoni aluminijumski deo se radi prievrseenja na doticno rashladno telo mora na odgovarajuCi naCin probusiti. ..... Prilikom postavljanja vijaka ~~/ mora izmedu rashladnog tela i I ~ ugaonog dela obavezno da se predvidi jedan sloj silikonske paste, koja provodi toplotu. r.!'",_ Osim toga, prilikom montaze Stampane sasije pojacivaea u kueiSte, mora se izmedu pro­ Slika 6, Montaza tranzistora u TOl kucistu vodne strane Stampane sasije j dna kuciSta odrzati minimalni razmak od 10 mm, sto se lako moze postiCi odgovarajuam distancerima. Slika 8 prikazuje predlog elektricne seme za odgovarajuee mrezno napajanje. Izbor komponenata zavisi od konfiguracije (mono iii stereo) kao i od impedanse op­ tereeenja. Za stereo pogon na 8 0 odnosno mono pogon na 4 0, potreban je transforma­ tor od 300 VA, a za stereo pogon na 4 0 od 500 VA. Transformator bi trebalo sekundarno da daje 2 X 35 V (AC). Za kondenzatore je potrebno najmanje 2 X 10.0001-lF kao i Gretz is­ pravljac za 25 A i minimum 280 V. PoSto je za kvalitet signala od najveCe vaznosti izuzetno stabilan napon napajanja, mrezni dec mora da trpi jake strujne impulse, a da se ne pre­ kida napon. Kod High i Hi-Fi ureda­ ja je potrosnja struje vee po­ stala ogromna. Stoga ko moze da potrosi jos malo vise za kval­ itet signala, trebalo bi da za mrezni deo (za jedan kanal) upotrebi sledeee komponente: o Transformator od SOO VA, odnosno primar za 220-230Va sekundar 2 X 35V i 14.SA. Jezgro ovakvog trafoa treba da Slika 7, Povezivanje OV je 30-35cm2

'83

'82

o Elektrolitske kondenzatore: 2 iii 4 X 22.000 I-lF

o

Ispravljacke diode D1 do D4: "fast recovery" diode BYW80-150 iii slicne za 8A/1S0V. Cetiri kondenzatora vezana paralelno diodama potrebna su pri upotrebi obicnog grecovog spoja, a nisu potrebni pri upotrebi "fast recovery" dioda. Ovi kondenzatori, C2-CS, imaju kapacitet od 100nF i poliesterski suo Kondenzator C1, koji je takode poliesterski, radnog napona 1000V a kapaciteta 100 nF i otpornik R1, 1000, snage 1/2W nisu obavezni i ugraduju se ukoliko se javljaju sumovi i brujanje od 50 Hz u pojaeavacu.

~~

Cim montirate rashladno telo na pojaeavac, sastavite mrezni dec i isprobajte gao Pojacavac zatim mozete pustiti u pogon. Prilikom gradnje ispravljaea pazite da veze budu sto kraee i sacinjene debelom zicom. Povezite medusobno pojaeavac i ispravljac zicom preseka minimum 2.5 mm L ali Sto kraeim provodnicima. Osiguraci u jednosmernim naponima od +50V i -50V nisu potre­ bni jer osigurac na primaru reaguje isto tako brzo. Takode i izmedu izlaza pojacavaea i zvu­ cnika ne bi trebalo stavljati osigurac. Ukoliko se brinete za svoje zvucnike upotrebite radije zaStitni prekidac zvucnika sa releom. Za povezivanje zvucnika mora se predvideti i kabl sa odgovarajucim popreCnim presekom. Uproizvoaackim specifikacijama zvucnika bi trebalo da naidete na podatak 0 popreenom preseku kablova. Prvo ukljuCite pojacavac bez optereeenja i pratite da Ii se neki tranzistor previse zagrejao. Ukoliko bi se bilo gde pojavili "zloslutni oblaCiCi dima" odmah iskljucite i pazljivo ispitajte Stampanu plocicu. Ukoliko, naprotiv, ne nastanu nikakvi problemi, mozete kao sledeei korak sa mul­ timetrom u opsegu 50V izmeriti napon izmedu izlaza zvucnika i OV Ukoliko merni instru­ ment pokaze priblizno OV, ukljuCite ga na mali opseg od maksimalno 2V. Sada bi trebalo da na instrumentu ocitate otprilike ±0.2V iii ±200mV.

L

I'"Sl

-

.........

~". ;:::­ :"'~

i :

i

'5;1--- 1

~._~I ORANGE I

~ ,~

r

,---

I

+V(+~OV MAX)

10.000ur to 22,000,,1'"

-l

Y'\;

I

star earth

/

~4------------------~~------a---o +---------------~/l~

E

I

ISOLATION CIRCUIT

L__

I

f:l

II

L....Jt---J I

OV PSU OV SPEAKER

•

C7

I

10,OOOuF to 22,OOOuF

"--_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ -1-_---

::>1

~IIID

+

~

-

cd

~

in~ -

~

) V ll. fl~ [c:r"-­ r

200n

r­

I AMPLIFIER

s:~~~f··::::~::~1 RK 3765 :::··:::::~::~I~~~AC

L.._ _ _ _ _ _....,DESNI

[?>

.-~ AMPLIFIER

cotITROLLEO

LEVI

4

I"

BASS. TREBLE

VOLUME CONTROLLEC AMfLlFIEfI

VOLUME

LEVI

Vp

-~.7"F

.......-.""-I~+

470Cl LEVI

Rl>

4•7kn

-"'------'"--I

RG

r

1~ I

:

51.I

Trl

~Lj,o-J

lSV SOmA

Elektricna Sema ispravljaca unutar predpojaeavaca RK 3779 Kriva regulacije pretpojacavaca

282

283

l

Napajanje je 12 V, stabilizovano stabilizatorom 1C2, tipa 7812. Transformator je mali, 15V i 50 mA, koji se smeSta izvan stampane sasije predpojacavaca, kako ne bi dolazilo do smetnji. Grec ispravljacje okruglog tipa, za struju do 1.5A, posta se manji tesko moze dobiti. On se montira na Stampanoj plocici. ....

Karakteristike predpojaeavaea: Ulazna osetljivost za dobijanje 775mV rms izlaza kod frekvencije 1 kHz

Magnetska glava gramofona: ...........................................................................3 mV

Tjuner: .......................................................................................................220 mV

Kasetofon iii CD: ..........................................................................................220 mV

Ulazna impendansa: .......................................................................................50 Kn

Balans kontrol: ................................................................................................12dB

Bas kontrol: .....................................................................................±13 dB (100Hz)

Visoki tonovi: ..................................................................................±13 dB (10 kHz)

Harmonicna izoblieenja: ................... < 0.05% (f=1 kHz) kod nivoa izlaza od 775 mV)

Frekventni opseg: ...........................................................................20 Hz do 24 kHz

dB, potenciometri za ton u srednjem polozaju) Odnos siqnai-Sum (kod 775 mV izlaza): ........................................................>65 dB

ni "iii

>u

..... "'

0\0 ..... 0..

..... "0

"'l!:! :i:ll::o.. ~"'

>B .5 ~~ >B 8. .!!!. "'

Kao sto smo naveli, "SGS-Thomson" je autor ovog predpojaeavaea.

8.t

"0­

l!:!

0

o..E

"' "'~ N

III

\1.1

> 0 E .....

"' \1.1

>3: -8 "':::J

>6·C' ~>r;t \1.10.. -\1.1 1.1.1 ....

:;::;

l!

..0

o

Ii!

L

o~

284

r 28S

Sadrzaj kompleta delova:

h~ : Sl

1

~

Jt-l

""

o

All)

...,.

~ Sema vezivanja ulaza, izlaza, preklopnika i napajanja 286



Stampana plocica ....................................................................................................1

R1,Rl',RlO,RlO',Otpornik,l/4W, 47KQ, (zuta-ljubicasta-narandzasta-zlatna) ...............4

R2,R2', Otpornik, 1/4W, 180 Q, (braon-siva-braon-zlatna) .........................................2

R3,R3', Otpornik, 1/4W, 820 Q, (siva-crvena-braon-zlatna) ........................................2

R4,R4', Otpornik, 1/4W, 270 Q, (crvena-ljubieasta-braon-zlatna) ................................2

R5,R5',R8,R8', Otpornik, 1/4W, 150 KQ, (braon-zelena-zuta-zlatna) .......................... .4

R6,R6', Otpornik, 1/4W, 10 KQ, (braon-crna-narandzasta-zlatna) ...............................2

R7,R7',R13,13', Otpornik, 1/4W, 15 KQ, (braon-zelena-narandzasta-zlatna) ................4

R9,R9', Otpornik, 1/4W, 220 KQ, (ervena-crvena-zuta-zlatna) ....................................2

Rll,RU', Otpornik, 1/4W, 2.7 KQ, (crvena-ljubieasta-crvena-zlatna)..........................2

R12,R12', Otpornik, 1/4W, 12 KQ, (braon-ervena-narandzasta-zlatna) ........................2

R14,R14',Otpornik,l/4W, 33KQ,(narandzasta-narandzasta-narandzasta-zlatna) ..........2

R15,R15', Otpornik, 1/4W, 470 KQ, (zuta-ljubicasta-zuta-zlatna) ................................2

R16,R16', Otpornik, 1/4W, 1.5 KQ, (braon-zelena-crvena-zlatna) ...............................2

R17,R17', Otpornik, 1/4W, 39 KQ/ (narandzasta-bela-narandzasta-zlatna) ..................2

R18,R18', Otpornik, 1/4W, 680 Q, (plava-siva-braon-zlatna) ......................................2

R19,R19', Otpornik, 1/4W, 120 Q, (braon-ervena-braon-zlatna) .................................2

Pl,P2,P3, Potenciometar, 220 KQ, Logaritamski, STEREO ..........................................3

P4, Potenciometar, 1 KQ, Linearni, MONO ................................................................1

Cl,C1',C4,C4', Kondenzator, elektrolitski, 2.2 J.lF ........................................................4

C2,C2', Kondenzator, elektrolitski, 10 J.lF ...................................................................2

C3,C3', Kondenzator, elektrolitski, 4.7 J.lF ..................................................................2

C5,C5', Kondenzator, keramicki, 15 nF (obelezen sa 153) ..........................................2

C6,C6', Kondenzator, keramicki, 4.7 nF (obelezen sa 472) .........................................2

C7,C7',ClO,ClO', Kondenzator, keramicki, 6.8nF (obelezen sa 682) ............................4

C8,C8', Kondenzator, keramicki iii poliester, 68nF (obelezen sa 683) ..........................2

C9,C9', Kondenzator, keramicki, 560 pF (obelezen sa 560 iii 561) ...............................2

Cll,Cll', Kondenzator, elektrolitski, 10 J.lF ...............................................................2

C12,Cl2',Cl8, Kondenzator, multilejer, 100 nF (obelezen sa 104) ..............................3

C13,Cl3', Kondenzator, keramicki, 150 pF (obelezen sa 150 iii 151) ...........................2

C14,C14', Kondenzator, elektrolitski, 2.2 J.lF ..............................................................2

C15, Kondenzator, elektrolitski, 100J.lF ......................................................................1

C16, Kondenzator, elektrolitski, 470J.lF, 35V min........................................................1

C17, Kondenzator, poliester, 330 nF ......................................................................... l

B, Gree, B400C1500, okrugli ....................................................................................1

lC1,1Cl', integrisano kolo, TDA1054M, SG5-Thomson ................................................2

IC2, Regulator 7812, T0220 ....................................................................................1

Trl, Transformator, 15 V, 50 mA, 1.9W....................................................................l

51, Prekidac, dvopolni - mrezni ................................................................................1

52, Preklopnik, trostepeni, dva pola rotacioni ............................................................1

Posrebreni lemni stubici, 1 mm, muski ....................................................................18

Posrebreni lemni kontakti, 1 mm, zenski .................................................................18

287

VU-Metri

....

0

0­

.... ,...

C)

eN ,...

....

CI')

aw

-'

x

~

~ L-J'-L-.I

q­

~

~

....

VU

...... '0

&I)

q­

CI')

......

....

eN

....

,...

C)

-metar je instrument koji vizuelno pokazuje jacinu izlaznog signala. Moze biti analogan sa instrumentom sa kretnim kalemom iii digitalan, kao ovaj nas sa IC kolom i LE diadama Ovo nije prvi VU metar u seriji kompleta delova Radio Kit. Imali smo i ranije dva VU metra ad kojih je najpoznatiji onaj sa tranzistorima oznaeen kao RK3775. Onaj prvi sa Impntnm mozemo da pomenemo po tome sto je bio za stereo pojaeavace i

288

0­ ('If)

....

Kada smo rekli stereo ovaj RK3774 je mono tip, ali se se za stereo stavljaju dva is­ tovetna komada, ad kojih sejedan spaja za levi a drugiza desni kanal i stvar je resena. RK3774 sa integrisanim kolom LM3914 u 18 pinskom DIL kUCiStu preuzeli smo od americkog proizvodaca "National Semiconductor" iz februara 1995. Upotrebljeno je 10 LE dioda. Mi smo predvideli okrugle, precnika 5 mm. Ko zeU moze i drugacije da postupi. Najcesce se preporucuje da se prvih sedam budu zelene, a zadnje tri crvene. Tako se po upaljenim crvenim LE diadama vidi kada signal ide prejako. Inace ovo kolo omogucava da se napravi i LED VU-metar sa dvadeset diada sto, morate priznati, deluje impresivno. Napajanje se vrsi sa 5V jednosmernog napona za sta je napravljen jednostavan stabizator sa tranzistorom AC187, iii slicnim i zener diadom 5.6 V, koji se napaja iz desetak volti jednosmernog napona iz postojeceg ispravljaea prijemnika iii pojaeavaca u koji se ugraduje ovaj interesantan instrument.

....

....

'0

RK 3774 LED VU-metar sa Ie

q­

c

~

~

+ G;

+fl~,... I ~

d ,... 2.89

0-'

Signal za VU-metar uzima se sa zvuenika i spaja na kleme "Z;V" i vodi se obienim neoklopljenim kablom. Trimer-potenciometrom od 10 do 100 KQ, koji yam je po zelji, koji je na semi obelezen sa 47KQ, postavlja se "JaCina" zvuka na svetleeim LEO diodama. Pred­ videna je moguCnost da se stavi bilo kakav trimer potencometar, vee po zelji samog kon­ struktora. Slieno integrisano koloje LM 391S, UAA170, UAA180, iii istoeno nemaekoA2770. Komplet delova sadrii: IC kolo LM3914N .....................................................................................................1

Podnozje za IC kolo, 18 pina ....................................................................................1

Stampana ploeica ....................................................................................................1

Trimer potenciometar, mali lezeei, PTlOLV, 47 KQ .................................................... 1

LE dioda, zelena, Smm ............................................................................................7

LE dioda, crvena, Smm ............................................................................................3

Tranzistor AC187 iii sHean ........................................................................................1

Zener dioda zyS.6 ...................................................................................................1

Oioda 1N4007 .........................................................................................................2

Elektrolitski kondenzator 1 ~F, 100V stojeCi .............................................................. 1

Elektrolitski kondenzator 3.3 IlF, 63V lezeCi ............................................................... 2

Otpornik 27Q, (crvena-ljubiea5ta-crna-zlatna) ...........................................................1

Otpornik 1 KQ, (braon-crna-crvena-zlatna) ...............................................................1

Otpornik 2.2 KQ, (crvena-crvena-crveno-zlatna) ........................................................ 1

3.3 KQ, (narandZasta-narandzasta-crvena-zlatna) ....................................... 1

18

LEO NO.1

V­

17 LED NO.3

16

v+ DIVIDER (LOW ENOl

LED NO. Z

15

4

LED NO.4 LED NO.5

SIGNAL I NPlir DIVIDER

tHIGH END)

12 LED NO.8

REFERENCE OUTPUT

11 LED NO.9

REFERENCE ADJUST MODE SELECT

10

9

RK 3775 Tranzistorski LED VU-Metar ~

O

vo je prvi LED VU metar u ponudi kompleta delova "Radio kit". U meduvremenu pojavio se i noviji, sa integrisanim kolom LM3914. Postojijos

dosta raznih serna, Sto sa Nacionalovim integrisanim kolima kao sto su LM

3915 i LM3916, iii Simensovim UAA170 i UAA180. Oalekoistocne proizvooaee

integrisanih kola da i ne pominjemo. I oni imaju sijaset Serna u ponudi.

Ovaj komplet je predviden za merenje nivoa izlaznog NF (niskofre­

kventnog) napona kod uredaja kao sto su radio prijemnici, kasetofoni, mikse­

te, pojacavaCi i ostali slieni uredaji koji imaju NF signal.

Ovo nije jednostavan uredaj. Saddi 22 tranzistora, 11 LE dioda i dYe obiene di­ ode.

Za indikaciju NF signala, koristimo sedam zelenih (04-010) i tri crvene (01-03) LE

diode. One svetle u zavisnosti od jaeine NF signala. Zuta LEO (011) je predvidena za

indikaciju ukljueenosti uredaja. Ona nije obavezna.

Napajanje se vrsi iz ispravljaea, naponom od 12V. PotroSnja bez NF signalaje oko

lOrnA, a sa maksimalnim signalom kada svetli svih desetodnosno jedanaest LE dioda izno­

si 200mA. Obuhvata frekventno podrueje od 18Hz do 30000Hz. Ulazna osetljivost je od

12mV do 8V, a impendansa je oko 100ill. Ceo uredaj je napravljen na stampanoj plooci

dimenzija 34 X 115mm.

VU-metar je napravljen tako da pri najmanjem signalu svetli LE dioda obelezena

sa OlD, a 01 svetli pri najjaeem signalu. Podesavanje osetljivosti vrsimo trimer potencia­

metrom R28, koji ima otpornost od 220-250KQ.

NF signal dovodimo oklopljenim (mikrofonskim) kablom na klemu broj 3, a oklop

kabla (sirm) spajamo na klemu broj 4. Ako VU-metar spajamo na izlaz pojaeavaea, odna­

sno na neku zvuenu kutiju, onda nije potrebno koristiti oklopljeni kabl. Treba paziti sarno

koji kraj zvuCnika je uzemljen.

Vee smo rekli da je napajanje 12V i 200mA. Ukoliko u samom uredaju u koji ugra­

dujemo VU-metar imamo veei napon od ovoga, potrebno je napraviti mali ispravljae.

U svakom slueaju kod spajanja ispravljaea, vodite raeuna 0 polaritetu. Klema 1 je

pozitivan pol (+) a klema 2 je negativan pol ispravljaca (-).

Za uredaje koji su radeni u stereo tehnici, mozemo montirati dva ovakva uredaja.

Sarna izrada nije komplikovana i pored 22 tranzistora. Pazite kako ih okreeete,

kao i na polartitet LE dioda i nema problema. Lemnjenje obaviti lemilicom snage oko 18W,

bez upotrebe paste, sa kvalitetnim tinolom.

LEO tlO.IO

Raspored izvoda kod LM3914

290

291

Sadri:aj kompleta delova: Stampana plocica ....................................................................................................1

Otpornik, R1-RlO, 330n (narandzasta-narandzasta-braon-zlatna) ............................ 10

Otpornik, Rll-R20, 3.3Kn (narandzasta-narandzasta-crveno-zlatna) ........................ 10

Otpornik, R21 i R26, lOKn (braon-crna-narandzasta-zlatna) ...................................... 2

Otpornik, R22 i R23, 1Kn (braon-crna-crvena-zlatna) ................................................ 2

Otpornik, R24, 4.7Kn (zuta-Ijubicasta-crvena-zlatna) ................................................ 1

Otpornik, R25, 470Kn (zuta-Ijubieasta-zuta-zlatna) ................................................... 1

Otpornik, R27, 820n (siva-crvena-braon-zlatna) ........................................................ 1

Trimer potenciometar, mali stojeCi, R28, 250Kn ........................................................ 1

LE dioda, 01-07, 5mm, zelena ................................................................................ .7

LE dioda, 08-010, 5mm, crvena .............................................................................. .3

LE dioda, 011, 5mm, zuta .......................................................................................1

Oioda, 012 i 013, 1N4148 ....................................................................................... 2

Elektrolitski kondenzator, 1flF-lOflF, C1 .................................................................... 1

Elektrolitski kondenzator, 0.33flF-1IlF, C2 ................................................................. 1

Tranzistor, PNP, T1-T10, BC556 ............................................................................. 10

Tranzistor, NPN, T11-T22, BC546 ...........................................................................12

ZASEaNA $1'!IANA

, F ANODA

III

III

KATODA

IIoa8 1""",

lJ

K

~* A

~

Oznacavanje, izgled i polaritet kod LED dioda

~

~

~

Izgled i raspored izvoda tranzistora BCS46 i BCSS6

'!IJI'!IJI

292

293

I..

(Audio mikseri

I

'" Q.

RK 3781 Mikser sa 4 kanala II'ao u velikim studijima i ovde majstor za me5ackim stolom "ddi sve konce u svojim

~ukama". On kontrolise jaonu svakog kanala posebno, 5to u slueaju vezbanja rok­ grupe znaci da ne dozvoljava da se neki od instrumenata cuje previse glasno iii da bude previSe tih. Nas mali mikser ispunjava sve te zahteve. Korisrenjem operacionih pojaeavaea 741 postiie se odliean utisak, uz nisku cenu. Uredaj nema neke ekstra HI-FI kvalitete, ali odlicno ispunjava svoju svrhu, a to su svakodnevni zadaci u nasem studiju. Uredaj se gradi u maloj plasticnoj kutiji tipa PB-3 iii PB-4 sa metalnim zaklopcem na koji se montiraju svi potenciometri, prekidac za ukljucivanje i signalna led dioda. Veze sa potenciometrima izvedite oklopljenim kablom, radi izbegavanja eventualnih smetnji ko­ je se najcesce demonstriraju kao brujanje (nije obavezno). Preostale delove montirajte na stampanu plocu, a za napajanje miksera trebace dYe baterije od 9V. Potrosnja struje je mi­ nimalna i iznosi ispod tri miliampera. Za razliku od drugih gradnji, ovde Yam ne preporucu­ jemo upotrebu adaptera, iz prostog razloga sto na taj nacin se moze javiti nezeljeni brum. Pozeljno je koristiti polikarbonat kondenzatore, jer su malih dimenzija i imaju do­ bre karakteristike. Posebne mere predostroznosti nisu potrebne prilikom gradnje uredaja. Najvazni­ je je da pazite na orijentaciju integrisanih kola, odnosno operacionih pojaeavaea, kao i na polaritet elektrolitskih kondenzatora. U slueaju gre5ke moze doci do njihovog uniStenja. Ako sve radite uz maksimalnu kontrolu, gradnja re bin jednostavna i nere zahtevati pose­ bno ispitivanje. Jednostavno sklopite mikser i pustite ga urad! Spajanje pocnite lemljen­ jem kratkospojnika na Stampanoj plocici obeleienih cmim linijama (KS na skici za mon­ tazu). Srce uredaja je IC2 koji radi u spoju standardnog sabirnog (BUS) pojaeavaea. Ovaj stepen mesa ulazne signale i ima desetorostruko pojacanje radi nadoknade gubitaka

Ii<

: ~

:

UlAZI

294

295

Pl

PR 10

KUZAC 1,2,3,4 PR 1b

P5

P6

P7

Vezivanje potenciometara, ulaza i prekidaca i poloZaj kratkospojnika u pasivnom tonskom filtru. Tako imamo tri ulaza visokog nivoa i jedan ulaz niskog nivoa, koji ide preko 1(1. Stepen niskog nivoa ima pOjaeanje 20 puta. Svaki ulaz ima nezavisnu kontrolu po­ jaeanja i signali se mesaju u 1(2 pre nego produ kroz tonski filter ("ton blenda''). Opseg regulacije boje tona je 40 db sa gubicima -20db na sredini tonskog filtra. Na Stampanoj ploci nacrtani su i otpornici R13 i R14 koji nisu na elektricnoj semi i ne ugraduju se, jer su suvisni, kako se kasnije ispostavilo. Izlaz iz tonskog filtraje spojen sa IC3 u spoju naponskog pratioca ("follower',). Ot­ pornik R16 izoluje izlaz 1(3 od kapacitivnosti koju unosi oklopljeni kabl velike duzine. Po­ tenciometrom P7 regulise se izlazni napon. To je ustvari one sto se zove MASTER. Funkcija kondenzatora (14 i C1S je da vrSi dekuplazu napona napajanja. Prekidac mora da je dupli, da prekida obe baterije, a kao indikator ukljucenosti koristi se LE dioda male potrosnje kOja se spaja paralalno kondenzatoru (14 iii (lS ali preko otpornika 1 KQ. Na kraju, dodali bismo preporuku da se izlaz NF iz miksera vrsi preko jednog kon­ denzatora reda 1 ).IF, a radi galvanskog odvajanja miksera od pojacavaca snage. Naravno svi ulazi u miksetu kaO i izlaz moraju da se vode oklopljenim, mikrofon­ skim kablom. Mozete koristiti prikljucke DIN, CINC iii dzekove 6.3 mm. Odlucite sami! Kod upotrebe miksete, izlaz iz iste spaja se sa ulazom u pojaeavac snage, naravno oklopljenim kablom sa odgovarajuCim prikljuecima.

Potenciometar 22 KQ logaritamski, Pl, P2, P3, P4 (ulazi) .......................................... .4

Potenciometar 100 KQ linearni, P5, P6 (visoki i niski tonovi) ......................................2

Potenciometar 10KQ, logaritamski, P7 (jacina, master control) ................................... l

Kondenzator 0.15JlF, (150nF), 63V, MKT, Cl, C2.......................................................2

Kondenzator O.lJlF, (100nF), C3, C4, (5, (6, C7, (8, ( 11, (obelezen sa 104) ........... .7

Kondenzator 33nF, C9, (10, (obelezen sa 333) ......................................................... 2

Kondenzator 15nF, (12, (13, (obelezen sa 153) ....................................................... 2

Elektrolitski kondenzator 1JlF (izlaz, nije na semi nacrtan) ..........................................1

Elektrolitski kondenzator 47JlF/25V, stojeci, (14, (15 ................................................ 2

Integrisano kolo UA741, DIP, 1(1, IC2, 1(3 ...............................................................3

Podnozje za 1(, 8-pina .............................................................................................3

Stampana plocica RK3781 ........................................................................................1

Oklopljeni kabl za potenciometre, ulaze i izlaz, 1 X 0.25mm ....................................... 1

Prekidac za ukljucivanje, dvostruki, 2 X ON, MS245 iii KNX2 ....................................... 1

LE dioda, indikator ukljucenja ..................................................................................1

Prikljueci za baterije od 9V za napajanje ...................................................................2

Obelezavanje kondenzatora Kapacitet lnF

Obelezavanje 102 1n

/-IF

PF

0.001

1.000 1.500

1.5nF

152

InS

0.0015

4.7nF

472

4n7

0.0047

4.700

Sadriaj kompleta delova:

10nF

103

10n

0.01

10.000

Otpornik 100 KQ, Rl, R2, (braon-crna-zuta-zlatna) ................................................... 2

Otpornik 4,7 KQ, R3, (zuta-Ijubicasta-crvena-zlatna) ................................................. 1

Otpornik 47 KQ, R4, RS, R6, R7, (zuta-Ijubicasta-narandzasta-zlatna) ....................... .4

Otpornik 470 KQ R8, R9, (zuta-Ijubicasta-zuta-zlatna) ............................................... 2

Otpornik 10 KQ, RlO, R12, (braon-crna-narandzasta-zlatna) ............................. ~ ........ 2

Otpornik 1 KQ, R11 i otpornik led diode, (braon-crna-crvena-zlatna) .......................... 2

Otpornik 1 MQ, R1S, (braon-crna-zelena-zlatna) ....................................................... 1

Otpornik 470 Q, R16, (zuta-Ijubieasta-braon-zlatna) .................................................. 1

33nF

333

33n

0.033

33.000

47nF

473

47n

0.047

47.000

296



100nF

104

lOOn

0.1

100.000

220nF

224

220n

0.22

220.000

680nF

684

680n

0.68

680.000

U spornim slucajevima koristiti (-metar

297

RK 3782 Mali mono

trokanalni mikser

instrument za merenje struje. Skromnija verzija je kada se stavi samo jedan instrument sa preklopnikom struja-napon. Najzad imamo i treee resenje, da se ne ugraduje nikakav instrumenat u ispravljac. Koje resenje zelite da izaberete zavisi od raspolozivih finansija i Vase zelje. Jedan dobar instrumenat cesto kosta kao ceo ispravljac!

P

od nazivom mikser kriju se razliciti uredaji, Ijudi i aparati. Mikserje covek koji mesa pice za sankom, mikser je motorizovana meSalica za beton. Mikserom se mesi hleb, torte i kremovL Usvakom prijemniku imamo mikser - stepen za me­ sanje ulaznih slgnala sa signalom lokalnog oscilatora. Naravno, na televiziji imamo video miksere koji meSaju signale iz raznih kamera i magnetroskopa. Mikseta je popularan naziv pojaeavaea namenjenog mesanju vise tonskih signala. Ona ima vise ulaza a sarno jedan izlaz. Na miksetu mozemo prikljuCiti gitare, orgulje, mikrofone, radio, magnetofon, gramofon iii kasetofon, kao i telefonsku liniju. Kada sve to pomesamo na izlazu dobijemo jedan kombinovan sig­ nal po zelji. Jacina signala sa pojedinih ulaza moze se po volji posebno regu­ lisati potenciometrima koji su spojeni na svaki ulaz. Ovakva mikseta sa stepenom za regulacije jacine i boje tona RK3761 predstavlja sastavni dec bilo kojeg izlaznog pojacavaca, pa bilo da je to onaj od 2W - RK7231 iii onaj od 150W ­ RK3990. Kada pogledamo elektricnu semu, vidimo tri logaritamska potenciometra Pl, P2 i P3 za regulaciju jacine tri ulaza Ul, U2 i U3. Signali se sa klizaca potenciometra, a preko zaStitnih otpornika R2, R3 i R4, vode preko elektrolitskog kondenzatora na bazu poja­ eavackog tranzistora T, BCSSO. Ovaj tranzistor predstavlja specijalnu malosumnu verziju univerzalnog NPN tranzistora BC546. Baza tranzlstora dobija polarlzaciju preko otpornika R6 cime se istovremeno vrsi i stabilizacija radne tacke. Pojaca ni signal sa kolektora tranzi­ stora vodimo na izlaz preko elektrolitskog kondenzatora C3. R5 je radni otpornik koJektora a napon istog se posebno filtrira otpornikom Rl i elektrolitskim kondenzatorom C1. Potenciometri i ostali elementi montiraju se na stampanu sasiju. Kasnije se ploci­ ca sa potenciometrima montira na prednju plocu kutije, koja bi radi raznih brujanja trebalo da je metalna. Prikljucke ulaza i izlaza voditi obavezno sa oklopljenim mikrofonskim kabl­ om da se izbegnu brujanja i zujanja. Napajanje iz ispravljaea 9 do 30V. Mikser trosi vrlo malu struju, pa nije potrebno posebno predvidati njegovu potrosnju kod planiranja ispravljaca. Naravno napajanje mo­ zemo vrsiti i baterijom napona 9V.

298

Sadrzaj kompleta delova: Stampana plocica ....................................................................................................1

IC kolo L200CV .......................................................................................................1

Cl, Tantal elektrolitski kondenzator, 1 f.l.F, min. 35 V .................................................1

C2, Viseslojni kondenzator, 100 nF (obelezen sa 104)................................................1

C3, ViSeslojni iii blok kondenzator, 470 nF................................................................. l

C4, Keramicki kondenzator, 47 nF (obelezen sa 473) .................................................1

C5, Elektrolitski kondenzator, 2200 f.l.F, min. 35V ....................................................... l

Rl, Otpornik, ugljeni, 1/4W, 2.7 KQ (crvena-Ijubicasta-crvena-zlatna) ....................... 1

R2, Potenciometar, linearni, 10 KQ ..................................................................·· ....... 1

R3, Potenciometar, zicani, 5-10 Q, snage 4W............................................................ l

R4, Otpornik, ugljeni, 1/4W, 820 Q (siva-crvena-braon-zlatna) ................................. 1

LE dioda .................................................................................................................1

Nipl T0220 .............................................................................................................1

Liskun T0220 ..........................................................................................................1

Zavrtanj i navrtka za TO 220 ...................................................................................1

Komponente koje Vam preporucujemo, a nisu u kompletu delova: Transformator 2 X 12V, SOW, torus "Talema" Gretz, B400C4000, max. 400V, 4A Prekidac za napajanje, 220VAC, min. 3A KuCiste osiguraea, za .montazu na prednju plocu, tipa KS12, T448 iii slicno Osigurac, SX20mm, tromi, 0.2SA

303

RK 3205N Stabilizovani isprav­

liac sa regulaciiom 1.2 do 18.8V

5

i!

'i'

('Ij

+

u. C

"f

N

lEI c tabilizovani isprav­

Ijac RK3205-12 bio je

prvenstveno namenjenjen za napaja­

nje antenskih pojaeavaca.

Bio je izveden sa Ie 78GU1, integrisanim regulatorom napona, koji je nestao sa trziSta kao zasta­ reo. Prethodno se pojavio na trziStu kvalitetniji LM317. I sta nam je ostalo nego da napravimo nov ispravljac sa LM317. Bilo je potrebno da se izmeni elektricna sema kao i da se projektuje nova Stampana ploCica. I do­ bili smo nov stabilizovani ispravljac koji daje izlazni napon od 1.2 do lS.8V. Pogledajmo Semu veza. Sa leve strane nalazi se trafo sa uobicajenim primarom od 220V AC i sekundarom 12. Na sekundaru su spojene cetiri diode lN4007 u mostu zva­ nom "gree". Oba kraja namotaja od 12V blokirana su prema plusu sa kondenzatorima od 2.2nF. Filtraeija se vrsi elektrolitskim kondenzatorom od lOOOmF. Za visoke frekveneije, protiv divljih oseilaeija postavljen je po jedan blok od 100nF, kako na ulazu tako i na izlazu stabilizatora. Mrezu za regulaeiju napona cine otpornik 240W, trimer poteneiometar od 5 ­ lOKW i elektrolitski kondenzator od 100mF. Na izlazu se dobija od 1.2 do 18.8V, lepo filtri­ ranog napona pogodnog za pogon antenskih pojaeavaea iii za bilo koji uredaj u labaratoriji radioamatera. Maksimalna struja je do 315 mA, Sto je daleko vise nego sto treba jedan an­ tenski pojacavac ali je dovoljno za neki radio prijemnik iii kasetofon. Antenski pojaeavac dobija napajanje plusom preko male prigusnice, obelezene sa PRo Pojaean TV signal dotazi istim kablom ali nemoze da prode kroz prigusnieu PRo Zato lako prolazi kroz kondenzator 100pF i ide u TV prijemnik. To bi bio primer skretniee gde se razdvaja jednosmerna i visokovrekventna struja. Jedna ide u ispravljac a druga, ko sto smo rekli u TV prijemnik. Regulaeija pojacanja antenskog pojacavaca vrsi se regulaeijom DC, jednosmernog napona. Slab signal ima puno snega a prejak signal ima krivljenja u sliei i ispadanja iz sinhronizaeije.

304

lIS 2:'

e>

g.-

S

lIS

>!J

CL

u. :::L

0 0 .­

.!!!

I:JI 0

c

~

0

~

:E

SIII lIS N

Qj

>

+i1

lIS

E Qj

U.

5­0

>111 lIS

0 .­

C

)!J

·c ~

Qj

jjj

0

~

.....

0 0

N

c .;: ~

)U

(U) u voltima i struje (1) u amperima, pa u nasem primeru to iznosi 15V10.02A =750n. To znaci da mozemo upotrebiti otpornik od 750n iii mozda 820n, vee koji nam je prj rueL Ukoliko stavimo manji otpornik, LED ee svetleti malo jace i obratno. Ne smemo preterati jer se moze desiti da preveliki napon spali LE diodu a da premali napon ne bude dovoljan za pobudu LE diode. Zbog toga je potrebno konsultovati kataloge i proveriti kakvu LE diodu imamo, obzirom da postoje i one koje rade i na 4V! Vratimo se ponovo transformatorima. Ima uglavnom tri tipa. Prvi je sa dva izvoda na sekundaru, drugi je sa tri izvoda na sekundaru, a treCi, najeesCi ima cetiri izvoda u sekundaru. I"",

~

I n~

L ~ Slika 1

E ;----lIL ~IL Slika 2

Slika 3

Na prilozenom ertezu imamo sematski prikazane takve transformatore. Prvi s leva (stika 1) je najednostavniji. On ima jedan sekundar, od reeimo 12 iii 24V i nema problema. ima tri izvoda odnosno dva puta po 12V odnosno 24V na krajnjim krajevima. Znaci on se moze koristiti i kao 12 i kao 2 X 12 i kao 24V. Jedino kod 12V koristi pola snage upotrebljenog gvozdenog jezgra i jedan kalem uopSte ne koristi. I najzad imako treei slueaj, kada imamo transformator sa dva sekundarna kalema sa 2 X 12 iii sa 2 X 24V. Takav transformator je najprihvatljiviji. Uzmimo za primer da ima dva kalema od 12V, ukupne snage 60W. Kalemove mozemo spojiti u seriju, pa eemo dobiti napon od 24V na izlazu sa strujom od 2.5A. A mozemo ih spojiti u paralelu, pa dobiti napon od 12V i snage struje od SA. Kao Sto vidimo, uvek se koristi puna snaga trafoa - 60W. U drugom slueaju, ako imamo kalemove za 24V spajanjem u seriju dobijamo 48V, a spajanjem paralelno dobijamo 24V, naravno opet sa punom snagom. Kod spajanja u seriju mora se paziti da kraj prvog kalema spojimo sa poeetkom drugog kalema (slika 4), tako da koristimo pocetak prvog kalema i kraj drugog kalema. Kod spajanja u paralelu (slika 5) mora se paziti da se pocetak prvog kalema spaja sa poeetkom drugog kalema, odnosno da se kraj prvog kalema spaja sa krajem drugog kalema. Ako se to ne uradi ispravno, transformator dolazi u stvari u kratak spoj, dolazi do pregrevanja pa i do pregorevanja istog. Najjednostavnije je spajanje transformatora sa dva izvoda na sekundaru, kao Sto je prikazano na sliei 6. Transformatori se pre svega prodaju po snazi iii Sto bi se reklo "na kilo", kao !ito smo vee rekli. Snazniji su tezi, sadrZe viSe bakra i gvoZda pa su i skuplji. U prodaji, u prodavnici "Radio klub"-a ih ima od 1.9W pa do par stotina vati. Manji se prave za montazu

320

,1 ZUTA

~

KR1

~ n

Slika 4, spajanje sekundara transformatora u seriju na stampane plocice (tkzv. "print montaza") u plasticnim kueiStima, zaliveni aralditom a veei su danas najeesCe torusnog, okruglog oblika. Sve su redi oni motani na takozvanom EI jezgru. Znaci morate znati koji napon yam je potreban za pogon pojaeavaea i koja jacina struje. Mnozenjem napona u voltima i struje u amperima dobijate potrebnu snagu trans­ formatora u vatima - W. Mi preporucujemo torusne transformatore firme "Talema" proizvedene u Irskoj, Nemackoj iii SAD koji su obelezeni na nacin prikazan na ertezima. Oni su uvek sa tri kalema. Jedan primar sa dva zuta izvoda i dva sekundarna kalema sa zeleno-ervenim i braon-plavim izvodima i nema greske. Ima ih sa naponima sekundara od 12V, 15V, 18V,

1 ZUTA

2·KR2

~

n~

KR3

Slika 5, spajanje sekundara transformatora u paralelu

321

1

RK 3278 Stabilizovani ispravliac sa stabilizatorom seriie 78xx

I

~ ~

n

4

Slika 6, spajanje dva izvoda na sekundaru transformatora 22V i 24V pa birajte. Detaljnije 0 ovim transformatorima procitacete u katalogu preduzeca "Radio Klub" za 2004. godinu na strani 317. Na stampanoj plocici ispravljaca imate tri kratkospojnika KR1, KR2 i KR3. Kratkospojnik KR1 se spaja kod serijskog koriscenja namotaja transformatora radi dobijanja veeeg napona, a KR2 i KR3 spajaju se kod paralelnog spajanja namotaja trans­ formatora radi dobijanja veCe struje. Ali, ne zaboravite zelena ide na mesto broj 1, crvena na mesto broj 2, braon na mesto broj 3, a plava na mesto broj 4 na stampanoj plocici.

Naravno, ne zaboravite da je ovo ureClaj koji radi sa napajanjem od 220V. Budite maksimalno pazljivi obzirom da je u pitanju napon kojije smrtonosan! Graditelj mora da bude posebno oprezan i najbolje da kada radi sa ukljueenim ureClajem da ima jednu ruku u dzepu, gumene cipele, suv pod i da stalno misli na opasnost. Sadriaj kompleta delova:

Stampana plocica .................................................................................................... 1

Kondenzatori, blok, 100nF, 63V................................................................................4

Grec, SA, min 100V .................................................................................................1

LE dioda, crvena, Fi=5mm .......................................................................................1

Nosaei osiguraea SHH1 ............................................................................................2

OSigurae, stakleni, tromi, prema potrebi (vidi tekst} ................................................... l

Otpomik, R, 1/4W, prema potrebi (vidi tekst) ........................................................... 1

Elektrolitski kondenzator, C, prema potrebi (vidi tekst) .............................................. 1

Kabl za napajanje iz gradske mreZe.......................................................................... 1

822

spravljac je skoro uvek potreban za napajanje nasih konstrukcija. Prilikom eksperi­ mentisanja koristimo se laboratorijskim ispravljaeem RK 3230 iii stabilizovanim is­ pravljacem RK3217. Kada gradimo neki uredaj, kada nam je potreban ispravljac za "stalno", za ugra­ dnju, preporucujemo pored pomenutog RK 3217 i stabilisani ispravljac RK327S sa stabili­ zatorom serije 7Sxx. Ovaj ispravljac moze dati napon u zavisnosti od upotrebljenog trans­ formatora i stabilizatora 78xx kojih ima vise. Uglavnom IC kolo - stabilizator se ne isporu­ cuje sa kompletom delova. On se posebno narucuje za potrebni napon. A to je 5, 6, 7, S, 9, 10,12,15,18,20, iii 24V, kod maksimalne struje od 1.5 Amper. Uobieajeno se smatra da je to lA, za standardne regulatore. Takode, postoje verzije za 5.2V i 8.5V, ali su one dosta retke. Naponski regulator je jed no slozeno integrisano kolo Sto se moze videti iz priloze­ ne elektricne Seme takvog kola. Inace nas ispravljac nije komplikovan. Kao i uvek, imamo cetiri diode u Grec spo­ ju, za dvostrano ispravljanje naizmenicnog napona koji dobijamo iz transformatora, koji nije u kompletu delova i koji uvek treba da ima, barem dva volta, veCi napon od napona koji je nama potreban nakon stabilizacije. Posle Gretza imamo elektrolitski kondenzator za "peglanje" pulsirajuceg napona koji dobijamo iz ispravljaca i za pretvaranje istog u jednosmerni. Taj elektrolitski konden­ zator se dimenzioniSe obi- ri- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . -..---~,................. OIN eno po formuli koja glasi RU "1000 J.lF po jednom ampe­ ru struje". Kako mi sa sta­ bilizatorom 7Sxx imamo st­ ruju od lA, to znaci da nam je dovoljan kondenzator Rll ~, ... r oour kapaciteta lOOOIlF. Ako smo "siroke ruke" mozemo Ri RlO da stavimo i 2200IlF. Ali vi­ se od toga nam ne treba. DI Sledeca stvar je jedan otpornik i LE dioda za indikaciju ukljucenosti is­ RI9 pravljaea. Nekada se tu stavljala sijalicica. Sada stavljamo LE diodu, Sto je _ _ _ _ _- - - ' ekonomicnije i vremenu Li_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ "~L'5' prikladnije. Dalje nailazimo na jednu kockicu koja pred­

Unutrasnja lema naponskog regulatora 78xx

828

I~I~

11781~ 13

OlKCl

vern - 2A. Takode, imamo i "L" verziju, ali je ona uTO-92 kuciStu, i ima disipaciju od svega 100mA (O.lA). Toliko Sto se tice standardnih velicina. U poslednje vreme sve eesce vidamo i "T" verziju pozitivnih naponskih regulatora, koja ima disipaciju od 3A, ali su jos uvek retki i shodo tome i skupi.

g, 0

+g L.:

1100nF I 100nF

RK 3278 Elektricna Sema

stavlja IC kolo 78xx koja ima tri izvoda: ulaz, izlaz i masu. Tu su i dva blok kondenzatora od po 100 nF (O.lIlF) koja treba da sprece eventualne oscilacije IC kola i da neke zaostale VF struje odvedu na masu. I to je sve! Stabilizator se jednim vijkom montira na sasiju sa malo silikonske paste za bolje odvodenje toplote odnosno za bolje hladenje stabilizatora. Ulaz ispravljaca spaja se na transformator najeesce, a poneki ina DC, jedno­ smerni napon koji zelimo da stabilizujemo za neki stepen u r,- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . nasem uredaju. Na kraju jos jednom. Napon koji zelimo da stabilise­ mo mora da je 20% veci od na­ pona koji zelimo da imamo sta­ bilisan. Tih 20% se gubi na dio­ dama i IC kolu, na stabilizaciji! Za kraj, da pomene­ mo da postoji i "5" verzija pozi­ tivnih naponskih regulatora, kao sto je recimo 78505. Oni se na izgled ni po eemu ne razli- ' .. •. ' kuju od obicnih, u istom T0220 Blok dl)agram pozltlvnog naponskog regulatora kucistu su, ali im je disipacija

324

Sadrzaj kompleta delova: Stampana plocica RK3278........................................................................................1

Dioda lN4007 .........................................................................................................4

LE dioda .................................................................................................................1

otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 1 Kn (braon-crna-crvena-zlatna) ................................. l

Elektrolitski kondenzator, 1000llF, min. 25V..............................................................1

Multilejer kondenzator 100 nF (obelezen sa 104).......................................................2

StubiCi, posrebreni, lmm .........................................................................................4

Stabilizator 78xx, nije u kompletu, posebno se narucuje

4 [,.I

]

0 [

1. ULAZ

2. MASA 3.IZLAZ

4.MASA TO-3

TO-220

123

ISOWATT220

Razna kucista u kojima se nalaze regulatori 78xx

Pogled spreda

Raspored izvoda kod regulatora 78xx u T0220 kucistu

325

I

[;riiemnici

Al

A2

4.7nF

RK 110 Detektorski priiemnik

S

ve se menja i napreduje. Posle predajnika sa varniearem i prijemnika sa kohererom dosao je detektorski prijemnik. Posle su dosle elektronske cevi, tranzistori, integri­ sana kola, mikroprocesori ... Ali detektor je ostao i dan danas nepromenjen. U predajniku se proizvode radio talasi koji se u istom modulisu sa, recimo, muzikom. U prijemniku se preko antene primaju modulisani radio talasi, detektuju se i Salju u sluSalice da se pretvore

CD

83 EH

rn

EE

83 EE Sedam razlicitih nacina kako da montirate antenu

326

--

Elektricna Sema detektorskog prijemnika u zvuk. To jeosnovni princip radioveze koji datira od pocetka dvadesetog veka. I danas na kraju dvadesetog veka nije se niSta promenilo. Najednostavniji prijemnik mora da ima antenu i zemljovod da bi primio radio talase. Kada primi taj ogromni broj talasa raznih stanica, on mora da izdvoji jedan signal koji zelimo da primamo. Za to izdvajanje sluzi oscilatorno kolo koje se sastoji iz kalema i kondenzatora. ani mora da su promenljivi, iii barem jedno od njih. Zato, da bi od signala razlicite frekvencije iii talasne duzine odabrali bas onaj koji zelimo. Takav signal jOs nije moguCe cuti. On je visoke necujne frekvencije, a u njega je utisnita, modulirana muzika iii govor. Utiskivanje govora iii muzike u radio-stanici rekli smo da se zove modulacija. U prijemniku se vrSi obrnut proces, demodulacija iii detekcija. Detekcija se vrsila nekada kristalom Galenita Pbs. Posle njega na red su dosle elektronske cevi. Danas se to radi poluprovodnickim, germanijumskim diodama. Ostaje da struje koje dobijemo posle detekcije posaljemo u sluSalice i pretvorimo u muziku iii govor. Ceo taj proces odvija se u prijemniku i nekada i sada. NiSta se novo nije dogodilo i pored grdnih novotarija. Principi su ostali isti zadnjh sto godina Da idemo sad detaljnije, konkretnije. Neophodno je da imamo antenu i zemljovod da bi primili radio talase. Zemljovod je spoj sa vodovodnom cevi, ali pod uslovom da su cevi metalne da nisu plasticne. Ako nemamo takvu vodovodnu insta- laciju, mozemo neku metalnu sipku zabiti u vlaznu zemlju. Antena je deset, dvadeset metara zice izolovane od zemlje, dignute Sto vise od krova, zgrada i drveea. Krajevi zemlje i antene vode se do mesta gde se nalazi prijemnik. U slueaju atmosferskih praznjenja, grmljavine potrebno je antenu uzemljiti odnosno spojiti

327

posle drugog svetskog rata. Slieno vaii i za kondenzatore, cije ploce su od aluminiiuma a izolaeija je od savremenih plastienih materija. Od koherera i kristala galenita stigli smo danas do poluprovodnickih dioda kOje su saeinjene od kristala germanijuma i plastike iii stakla. Njihova prednost nad Galenitom je Sto ne mora da se traii osetljiva taeka na kristalu vee imamo stalan kontakt u diodi. To je ispravljaeki elemenat koji ispravlja naizmenieni, u nasem slueaju visokofrek.ventni napon koji dolazi iz antene i blra se oseilatornim kolom a ispravlja diodom u jednosmernu struju, pulsirajueu u ritmu govora iii muzike radio stanice koju primamo. Prijem programa vrsi se na slusalieama kOje pretvaraju niskofrekventne struje u ritmu programa radio staniee u odgovarajuei zvuk. Kaze se naglavne jer se stavljaju na gla­ vu, a to je zapravo par slusaliea spojenih serijski sa otporno5Cu od 2000 do 4000 oma. Te­ sko se nalaze se u prodaji. NajlakSe se nabavljaju trampom sa radioamaterima. Al i A2 su prikljueci za povezivanje antene. Ukoliko imate kraeu anttenu, povezite je preko Al, a duzu preko A2. Usvakom slueaju proverite na kom prikljueku prijemnik bolje svira. Ne zaboravite, nema prijema bez antene i zemlje! Delovi se spajaju lemljenjem na maloj Stampanoj sasiji a prema prilozenim erte­ zima. Lemilo moze biti svako elektricno a za lemljenje najbolje koristite tinol zieu. Naravno krajeve koje lemite prethodno ocistite nozem od izolacije.

-•

Raspored elemenata na univerzalnoj stalllpanoj sasiji tip RK 3012

sa zemljovodom da bi se elektrieitet koji se skupi u anteni odveo u zemljovod, a radi nase bezbednosti. Sledeei elemenat koji vidimo na semi naseg detektorskog prijemnika je kalem. Mozete ga praviti i sami, ali to moze biti komplikovar,o. lato u naSem kompletu delova RKll0 dajemo gotov kalem. On ima tri izvoda sto se vidi i iz Seme. U njemu se nalazi tako­ zvano feritno jezgro sa kojim se menja elektriena veliei na kalema kOja se zove induktivitet. Znaei pomeramo jezgro u kalemu i menjamo njegov induktivitet. Kada se menja indu­ ktivitet menja se i frekveneija oScilatornog kola kOje s~ sastoji iz pomenutog kalema i kon­ denzatora spojenog paralelno kalemu. Menjanjem frekveneije oscilatornog kola dovCXli se isto u "rezonansu" sa predaj­ nikom radiostaniee koju zelimo da slusamo. IIi mozemo reCi da dovodimo prijemnik na ta­ las radiostaniee. Time se ostvaruje veza prijemnika St3 predajnikom a preko sistema an­ tena - zemlja. Kalem, istorijski gledano, imao je razne obli ke i raden je od raznih izolacionih materijala. Zajednieko je uvek bila bakarna ziea. On~ je najbolja. Ostalo se svodilo na napredak proizvodnje i stalnu minijaturizaeiji za koju je znaeajno otkriee feritnih jezgara

328

Sadriaj kompleta delova: Stampana plociea RK 3012.......................................................................................1

Kalem sa feritnim jezgrom .......................................................................................1

Dioda germanijumska .. ............................................................................................1

Kondenzator stirofleks 100 pF ..................................................................................1

Kondenzator keramicki 4.7nF (obeleien sa 472) ........................................................ 1

Iiea za antenu I zemljovod .......................................................................................1

Prikljueak dvopolni, buksna dupla na pertinaksu ........................................................2

Slusaliea nije u kompletu delova

RADNO VREME PRODAVNICE

Ponedeljak-Petak

09:00 - 19:00

Subota: 10:00 - 15:00 329

RK 3120 Naibolii prijemnik

.A

100pF

I

Al .A2

=;:

2.4MO

pre se tvrdilo da je to najbolji prijem'nik opisan u knjizi Mala skola elektronike, II deo. Taj prijemnik je imao dva tranzistora BC183C, za koje se tada smatralo da su Ali, vreme prolazi i cini svoje. Danas je gotovo nemoguce naci (kupiti) BC183. Umesto njega, koristi se BC54x serija. Mozemo koristiti iii BC546 iii BC547. U naSem slueaju kod ovog prijemnika, na raspolaganju su nam i BC548 i 549. Zaista, nikakvih ogranieenja nema. Osnova prijemnika je ista, kao i pre - Dar- .-,- - - - - - - - - - - . . , Iingtonov spoj (vezivanje dva tranzistora u red, tako da emiter prvog ide direktno na bazu drugog) koji ima ogromno pojacanje. Tranzistori BC54x serije imaju pOjacanje od oko 1000 puta. Prema tome dva ovakva tranzistora imaee ukupno pOjaeanje od milion puta. Ali ni to nije sve. Ovom prijemniku je dodatjos jedan tranzistor, BC517 koji u sebi ima dva tranzistora u Darlington spoju i ukupno pOjacanje od oko ..._ _ _ 30,000. Na taj nacin se dobija ogromno pojaeanje Darlington spoj idealno za ovu nasu gradnju - svih trideset milijardi puta 30,000,000,000. Jasno je da ako neki slab signal iz neznatno duge antene od jednog metra pojaca­ mo skoro trideset milijardi puta, da se dobija lep i jasan signal na zvucniku a kamo Ii na sluSalicama. Ovaj nas prijemnik ima jos i povratnu spregu, iii starinski receno "rea kciju", ci­ me je ukupno pOjaeanje, a pogotovu selektivnost prijemnika dovedeno do tesko zamislivih granica . . Posle ovog malog uvoda, pogledajte sada elektricnu semu prijemnika. Sasvim leva na semi je ulazni deo koji Cine kalem promenljivog induktiviteta i kondenzator koji su medusobno paralelno vezani. Kalem ima srednji izvod kojije direktno vezan na bazu prvog tranzistora BC546, a induktivnost kalema se menja izvlaeenjem iii uvlacenjem feritnog jez­ gra. Baza pomenutog tranzistora dobija polarizaciju preko otpornika od 2.4 MQ i to sa kolektora izlaznog tranzistora BC517. Antena, kraca iii duza, moze se spajati na jedan od tri prikljucka: A, A1 iii A2 o Kratka, duzine do 1 metar, spaja se na A1 o Srednje duga, duzine do 5 metara, spaja se na A2 o Dugacka, preko 5 metara duzine, spajka se na tacku A, preko dodatnog kon­ denzatora od 100pF. Ovo su samo preporuke, nikako evrsta pravila. Zato imate na raspolaganju sijaset mogucnosti za eksperimentisanje jer antena mora da je "Iabavo" spregnuta sa oscilator­ nim kolom radi postizanja zadovoljavajuce selektivnosti iii. narodski receno - da se stanice ne mesaju. Novina u ovakvom prijemniku je svakako povratna sprega, iii reakcija, bez koje se nekada, ni jedan prijemnik sa minimum dYe elektronske cevi nije mogao zamisliti. Ta spre­ ga je izvanredna stvar. Ona je omogucila da se ista cev trostruko koristi:

Istovremeno, podesiva povratna sprega dovodila je oscilatorno kolo do granice samooscilovanja, cime se njegov faktor dobrote (Q) dovodi do vrlo visoke vrednosti i time i VF napon na krajevima oscilatornog kola. Na zalost upotreba povratne sprege kod tranzi­ storskih prijemnika, slicno kao kod elektronskih cevi, tesko je izvodljiva, te se veoma retko primenjuje. Srecom, upotrebom Darlingtonovog spoja kod ovog prijemnika postize se veoma dobra povratna sprega uz povecanu selektivnost i veliko ukupno pojaeanje prijemnika su kvaliteti maksimalni za ulozeni minimum materijala. Jos da kazemo i sledece: podesa­ vanje povratne sprege vrsi se trimer potenciometrom od 200m. Da se razumemo, jasno je da u radnjama i robnim kueama mozete da kupite pri­ jemnik sa zvucnicima, srednjim, dugim, kratkim u UKT opsegom i tako dalje... Ovaj uredaj je samo jedan medu brojnim primerima kako se sa malo materijala moze sagraditi izvanre­ dan prijemni Kada se izveStite u rukovanju povratnom spregom, antenom duzine od metar iii dva, primaeete u zvucnik nekoliko stanica, zavisno od vaSe lokacije, a sa slusalicama cak deset do dvadeset razlicitih stanica. Dodajmo i to da je uzemljenje nezaobilazni deo svakog antenskog sistema, bilo predajnik, bilo prijemnika, pa prema tome nemojte zaboraviti da uzemljite Vas prijemnik. To mozete uraditi tako sto cete uzemljenje zakaciti za cevi od vodovoda iii centralnog gre­

330

331

c...

I

I",

."

I I k:2S----"f'-I

.

T_'_______.. .

10nF

-.

-4.5V BC546

BC546

BC517

Elektricna iema veza RK 3120

o kao visokofrekventni (VF) pojacavac o kao detektor, iii demodulator, Sto je jedno te isto i o kao niskofrekventni (NF) pojacavac.

RK 3410 FM priiemnik

P

Sadriaj kompleta delova RK 3120: Univerzalna stampana sasija RK 3012 ....................................................................... 1

Kalem oscilatornog kola sa feritnim jezgrom ............................................................. 1

Tranzistor BC 54x serije ( BC546, 547, 548, 549, 550 ) .............................................. 2

Tranzistor BC517.....................................................................................................1

Trimer potenciometar sa rucicom 200 KO ( 220KO, 250KO ) ..................................... 1

Stirofleks kondenzator 100pF ...................................................................................2

Keramicki kondenzator 10nF (O.OlIJ.F) (obelezen sa 103} ........................................ 2

Keramicki kondenzator 100nF (O.lIJ.F) (obelezen sa 104) ........................................... 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 330 (narandZasta-narandzasta-crna-zlatna) ................ 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 2.2Kn (crvena-crvena-crvena-zlatna) .......................... 1

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 2.4MO (crvena-zuta-zelena-zlatna} .............................. l

rijemnik je predviden za prijem FM stanica na frekvencijama od 82 do 145 MHz, tako da se pored kon­ certnih stanica mogu pratiti i vazduho­ plovne, taxi i slicne, kao i amaterske stanice. Jednako dobro prima i AM, amplitudno modulisane signale kao i standardno FM - frekventno moduli­ sane signale. Kao antena sluzi prilozeni ko­ mad zice. Mogue je prikljueak neke odgovarajuee UKT spoljne antene, ci­ me ee se cujnost prijemnika uveliko poveeati. Napajanje prijemnika je iz baterije iii ispravljaea 9 do 25 Volti. Potrosnja je mini­ malna. Osetljivost prijemnika je ispod 1 (jednog) mikrovolta a niskofrekventni izlaz je 40 mW, Sto je dovoljno za slusanje na slusalicama impendanse 1-2 KO. Za prijem na zvucnik preporueujemo pojacavac RK7231 iii RK1904 sa integrisanim kolom. Podesavanje frekvencije prijemnika vrSi se sa varikap (kapacitivnom) diodom BB105G iii BB205G. Kapacitet ove diode, koja je preko kondenzatora C3 spojena paralelno kalemu oscilatornog kola, menja se promenom napona na diodi sa trimer potenciometrom Pi i zastitnim otpornikom R7. Radi lakSeg podesavanja trimer potenciometar se moze zameniti sa potenciome­ trom sa rucicom iii sa viseobrtnim potenciometrom. Da zapamtimo - Sto je napon veei kapacitet varikap diode je manji, pa je frekven­ cija oscilatornog kola visa. Zapamtimo i za kalem - Sto je kalem manji, frekvencija oscila­ tornog kola je visa. Kalem je na ploeici kratkom vezom skraeen za jednu cetvrtinu. Ako ga skratimo za ceo namotaj mozemo primati i amaterske stanice na 145 Mhz. Prvi tranzistor je FET tipa i spojen je kao audion sa super-reakcijom. On ima vrlo veliko pOjaeanje. Kalem oscilatornog kola kao i antenski kalem odStampani su na Stam­ panoj sasiji. Drugi tranzistor, T2, spojen je kao NF pOjacavac i omogueava prijem u slusalica­ ma kao sto smo ranije rekli. Naravno, da pomenemo, da ne zaboravite da stavite kratkospojnik na za to pre­ dvideno mesto! Prijemnik se moze po zelji ugraditi u plasticnu iii metalnu kutiju po licnom izboru. Mi Vam preporucjemo plasticnu kutiju, zbog lakSe obrade i nize cene. Na lageru prodav­ nice Radio kluba u svakom trenutku imate veliki izbor ovakvih kutija.

332

333

Raspored elemenata na univerzalnoj stampanoj sasiji

janja. Ako zelite da sami napravite uzemljenje, mozete zakopati sipku od metar duzine iii kazan od starog bojlera. Ako je zemlja previse suva, zalijte je vodom na tom mestu. Ako koristite zvucnik, znajte da je Sto veCi zvucnik, to bolje. Impendansa neka je sto veea i ne manja od 40. Da se podsetimo: takozvana "omska" otpornost zvucnika pom­ nozena sa 1.2 daje impendansu zvucnika. Slusalice omogueavaju udobnije slusanje bez okolnog suma i buke. Neka im je im­ pendansa od 4 do 4000 0 i sto je veea, to je bolje. Jeftine sluSalice od vokmena su se odlicno pokazale. Za kraj jos koja rec 0 napajanju. Koristili smo cetvrtastu bateriju od 4.5V. Ima veliki kapacitet, pa dugo traje a i nije skupa.

~

+

~

e

(j

~

1-1

Sadriaj kompleta delova: Stampana plocica ................................................................................................... 1

Kondenzator, keramicki, 2.2 nF ( Cl,C2,C3,C4 ) obelezen sa 222 .............................. 4

Kondenzator, keramicki, 10 nF ( C5, C6 ) obelezen sa 1.D3 ........................................ 2

Kondenzator, multilejer, 100 nF ( C7 , C8, C9 ) obelezen sa 104 ............................... 3

Trimer potenciometar veliki lezeC:i iii stojeci 10 Ko. ................................................... 1

Otpornik R1, 100 0., braon-crna-braon-zlatna .......................................................... 1

Otpornik R2, 1.5 Ko., braon-zelena-crvena-zlatna ......................................................1

Otpornik R3, 3.9 Ko., narandzasta-bela-crvena-zlatna ................................................1

Otpornik R4, 1 MO., braon-crna-zelena-zlatna ........................................................... 1

Otpornik R5, 10 Kn, braon-crna-narandzasta-zlatna ................................................. 1

Otpornik R7, 56 Kn, zelena-plava-narandzasta-zlatna ............................................... 1

Varikap dioda BBI05G ili BB205G ............................................................................ 1

FET tranzistor BF245 ( Tl ) ..................................................................................... 1

Tranzistor BC550 ( T2 ) .......................................................................................... 1

Zica za antenu, licna 90 cm......................................................................................1

lemni kontakti, pinovi .............................................................................................5

Ruaca trimer potenciometra ....................................................................................1

~

~

Raspored izvoda FET tranzistora BF245

o t2

~ Raspored izvoda univerzalnih NPN tranzistora BC546-BC550

~I-

+

Katoda

Anoda

c:::::::::t( ((c;::-)

====::I

Elektricna Sema veza kompleta delova RK 3410

Polaritet varikap dioda

334

335

601

RK 3415 Mini priiemnik za 80m

336

~\

ttc~H

~ ....

D

os,o je vreme da se prijemnid pra­ ve sa jednim iii dva Ie kola. Trziste je puna takvih prijemnika. Na stranu 510 je sarna gradnja takvih prijemnika poje­ dnostavljena, kada isti veoma lepo rade. A kako i nebi radili, kada svako Ie kolo saddi barem nekoliko desetina tranzi­ stora. I u amaterskim uslovima moze se sagraditi takav jednostavan prijemnik. Mi Vam dajemo predlog za takav jedno­ stavan prijemnik za 80 m. Sagradili smo ga, probali, poslusali u WPX kontestu i bez mnogo truda culi preko dvadeset ev­ ropskih zemalja. Telegrafijom, naravno. I bez vazdusnih promenljivih kondenzatora, nedostupnih kako na naSem tako i stranim trzi51ima. I slusalice nisu vise problem. Mogu da se koriste bilo koje. Najbolje od vokmena. Impendansa slusalica, kod ovakvog prijemnika uopSte nije bitna. Ideja za ovakav prijemnik nije nova. Bila je objavljena i u easopisu "Radioamater", a i u nekim nemackim easopisima. Cak smo ga pronasli kod firme "Ramsey" iz Amerike, veoma sliean ovom nasem u kompletu delova. Probali smo ga, nasH primedbe, otklonili iste i sada Vam prikazujemo nas prijemnik koji smo sagradili, ispitali i koji Vama preporucu­ jemo. Dakle, antenski signal dolazi na klizac logaritamskog potenciometra (RF GEJN) sa koga ide na antenski kalem ulaznog oscilatornog kola, pa na ulaz (1, 2) mesaea NE602. Oscilator prijemnika je u "Kulpitz" spoju sa izvodima Ie kola (6 i 7). Oscilatorni kalem L3, cini oscilatorno kolo sa stirofleks kondenzatorem od 100 pF i varikap diodom BM09. Frekvencija oscilatora se menja sa linearnim potenciometrom od 10 KQ. Trimer potenciometrom od 20 KQ odreduje se stepen "razvucenosti" skale oscilatora . Ulazni signal, pomeSan sa oscilatorom, daje proizvod koji je NF signal na izlazu mesaea (4 i 5) koji se dalje vodi na potencimetar za jaCinu i na IC LM386 koje pojaeava NF signal za pobudu u slusalicama. Rekli smo da Ie kolo NE602 sluzi kao mesac - osdlator. Kao mesacu stabilnost napona napajanja (pin 8) nije bitna. Ali bitna je oscilatoru i zato je taj napon na pinu 8, stabilizovan IC kolom 78L05 iii 78L06. Takode je stabilizovan i napon koji ide na varikap diodu BB409. Neki to rade sa zener diodom. NaSa praksa dokazala je da zener dioda nije dovoljna za stabilizovanje oscilatora. Zato je tu sada 78L06, bez predotpora za stabilizaciju, imamo i LED diodu za indikadju ukljucenosti napajanja. Na taj naCin je predupredena mogucnost da prijemnik greskom ostane ukljucen i isprazni bateriju!

I

0-

eN

em ~o ....

u..

~ ....

0­

~

+

8-.v ~

ot

....

....

wC'l

ZO ~

u..

a.

0

o ....

-0

L-.,.-_ _ _~_.:T,.....,C?

~ ~~-'W ..-.....

---:::i

u.. C

;~

337

!3

Kada smo kod baterije, da kazemo da je napajanje moguCe iz baterije napona 9V, ali je mnogo ekonomicnije iz ispravljaea napona 12V. Iz baterije ostaje da se napaja samo kada se prijemnik koristi kao lisiear kod ARG-a. Tako smo dobili prijemnik koji radi cim se sklopi ali koji treba podesiti sa signal generatorom iii tacnim grid-dip metrom. Kako se to radio Signal3.5MHz se dovede na ante­ nu, potenciometar za fino podesavanje frekvendje se stavi u krajnji levi polozaj, a jezgrom kalema oscilatora "uzvizdi" signal u sluSalicama. Zatim se potenciometar za fino regulisanje frekvendje stavi u krajnji desni polozaj i signal generatorom trazi signal recimo 3.6 MHz (ON band). Spretnim podesavanjem tri­ mer potenciometra za sirinu banda i menjanjem frekvencije signala od 3.5 na 3.6 MHz do­ bicete ceo band preko cele skale potenciometra. Zapamtite pravilo - niza frekvencija 3.5MHz se podesava jezgrom, a visa trimer potenciometrom oscilatora. I greske nece biti. Ulazno kolo podesite jezgrom i po potrebi trimer kondenzatorom na sredinu banda, najbolje na neki ON signal. Sve delove dobijate u kompletu delova. Pa i materijal za kalemove. Kalemove mo­ tate sami na jednom jezgru ulazni kalem ito: antenski kalem L1 ima 10 navojaka, a kalem oscilatornog kola L2 - 70 navojaka. Kalem oscilatora L3 mota se na drugom telu i sadrzi 70 navojaka zice 0.3-0.4 mm. Mota se "divlje", navojak preko navojka.

Sadriaj kompleta delova: Stampana sasija ......................................................................................................1

IC kolo NE602 (iii SA602) .........................................................................................1

IC kolo LM386, NF pojaeavac ...................................................................................1

Stabilizatorsko kolo 78L06........................................................................................1

Varikap dioda 88409 iii slicna ...................................................................................1

Led dioda, 5mm, Low Current .................................................................................. 1

Prekidac za ukljucivanje ...........................................................................................1

Potenciometar, 10 KQ, logaritmaski ..........................................................................2

Potenciometar, 10 KQ, linearni .................................................................................1

Trimer potenciometar, mali lezeCi, 20KQ...................................................................1

Tela za kalemove sa VF jezgrima ..............................................................................2

Zica 0.3-0.4 mm za kalemove (metar) ......................................................................2

Trimer kondenzator 50 pF........................................................................................1

Kondenzator, stirofleks, 100 pF ................................................................................3

Kondenzator, stirofleks, 3.3 nF ................................................................................. 1

Kondenzator, keramicki, 10nF (obelezen sa 103) ....................................................... 3

Kondenzator, keramicki iii multilejer 100nF (obelezen sa 104) .................................... 1

Kondenzator, elektrolitski, 101lF, radijalni, min. 16V...................................................2

Kondenzator, elektrolitski, lOOIlF, radijalni, min. 16V.................................................2

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 2.2Q (crvena-crvena-zlatna-zlatna) ............................. 2

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 10 KQ (braon-crna-narandzasta-zlatna) ....................... 2

Otpornik, 1/4W, ugljenoslojni, 1 KQ (braon-crna-crvena-zJatna) ................................. 1

Prikljucak za slusalice, zenski 3.5mm, mono.............................................................. l

Podnozja za IC kola, 8-pinska ..................................................................................2

Lak zica, precnika 0.3-0Amm .......................................................................metara 4

338

RK 7000 FM priiemnik za UKT sa lOA 7000

V

ee smo rekli da sa jednim specijalnim integrisanim kolom

po pravilu moze da se napravi odreden uredaj. Recimo sa LM317 pravi se stabilisani ispravljac sa regulacijom napona od dva do tridesetak volti. Iii sa kolom LA3600 pravi se ekvilaj­ zer sa pet kanala. Pomocu kola TDA8560 pravi se lep muzi­ cki stereo pojaeavac snage 40W po kanalu. Sa kolom LS1240A pravi se izvanredno telefonsko zvono. Takode se sa UM6600 pravi izvanredno kucno melodicno zvono. Sve su to konstrukcije opisane i napravljene u kompletima delova Radio Kit-a sa sledeCim oznakama: RK3217, RK3600, RK8540, RK1240, RK6600 i t.d... \ ~ Mogli bi dalje da nabrajamo, ali to nije cilj ovog napi- \ ' - ­ sa. Sada predstavljamo nov komplet delova za gradnju prijem- ' ­ nika za FM na UKT sa integrisanim kolom TDA7000 kao prijemni­ kom i jOs jednim IC kolom kao NF izlaznim pojacavacem. Sve je to smislio holandski Filips i njegova nemacka "sestra" Valvo. Zadatak im je bio da naprave kompletan prijemnik u jednom integrisanom kolu. I ispunili su gao Svetom danas putuju hiljade prijemnika sa ovim integrisanim kolom u mnogobrojnim verzijama ovog prijemnika. Za informaciju mi smo za izradu ovog kompleta delova koristili sest raznih slicnih prijemnika iz kojih se je za nase uslove rodio sedmi sa oznakom RK7000.

Izgled gotovog prijemnika

339

I.f. input

13

12

10

700n

I.F. FILTER 4.7

4.7

kfl

kfl

TDA 7000

2.2kfl

2.2kn

cp

c.

V

7Z80939.1

1+4 5V) a.f. output

Unutrasnja konfiguracija integrisanog kola TDA 7000

Tehnicki podaci ovog prijemnika su:

Napon napajanja: ...............................................................................................9V

Potrosnja struje: ............................................................................................20 mA

Izlazna snaga sa zvucnikom 4 do 50 n: ...............................................................lW

Frekventni opseg: .............................................................................87.5 - 108 MHz

Osetljivost: ............................................................................................. 1 mikrovolt

Pre svega da kazemo da je ovo superheterodinski prijemnik. Unutrasnja struktura IC kola TDA 7000 je prikazana na prilozenoj slici. Celo integrisano kolo smeSteno je u kuciste DIL sa 18 nozica. Za specijalne namene postoju i minijaturna verzija u kuCiStu 5016 sa oznakom TDA701OT. Novo u ovom kolu je smanjenje tradicionalne medufrekvencije sa 10.7 MHz na 75 kHz. Pri ovakvoj medufrekvenciji postize se dobra selektivnost. Uobicajeni medufrekven­ tni transformatori zamenjeni su RC spojem koji je ugraden u IC kolo i ne trebaja se pode­

340

savati. Tako dobijamo superheterodinski prijemnik kod koga treba podesiti samo oscila­ torno kolo oscilatora koji sluzi za biranje stanica. IC kolo TDA7000 predvideno je za frevencijsko podruqe od 1.5 do 110 MHz tako da se moze koristiti za telekomande, TV prijemnike, bezicne telefone. Najcesce se u avio modelarstvu koristi za telekomande i koncertne male prijemnike za FM na UKT-u od 88 do 108 MHz. Osetljivost prijemnika sa ovim kolom je 1.5 mikro volta. Na NF izlazu, na pinu 2, dobija se 75 mV signala koji je dovoljan za slusalice i za veCinu danasnjih IC kola za NF ulaz. Tu se spominje otpornost od 22 Kn i devijacija NF signala ±25KHz. Interesantno da napon napajanja moze varirati od 2.7V do lOV kod 10 mA potro­ snje struje maksimalno. Pogledajmo sliku sa unutrasnjom konfiguracijom kola TDA7000. Na pinove 13 i 14 dovodimo signal iz ulaznog oscilatornog kola. Sa druge strane imamo oscilator ciji se kalem spaja na pinove 5 i 6. Signal iz oscilatora VCO i ulaznog oscilatornog kola, vodi se u mesac. Iz mesaea izlazi signal frekvencije 75 KHz. To je medufrekvencija koja se dalje po­ jacava sa dva stepena pojacanja. Dalje sledi uobicajeni, za FM, limiter. Posle limitera ima­ mo demodulator iz koga izlazi niskofrekventni signal 75 mV na pinu 2. Naravno, ovo je pojednostavljeno objasnjenje. Neke stvari nismo ni spomuli radi jednostavnijeg i lakseg shvatanja. Na slici vidimo da se pored IC kola sema veza sastoji iz desetak kondenzatora i jednog otpornika. Time dobijamo prijemnik HI-FI kvaliteta sa pogonom na slusalice. Za zvucnik trebamo jos jed no IC kolo i nekoliko kondenzatora i potenciometrom za regulaciju jacine zvuka. To je prikazano na elektricnoj semi. Ima tu jos nekih detalja koje moramo razja­ sniti. Ulazno oscilatorno kolo je fiksno. Nalazi se odstampano na stampanoj sasiji. Antena je kratka, duzine do 50 cm. Spaja se na ulazno oscilatorno kolo, na kapacitivni razdelnik koji cine kondenzatori od 39 pF (C4) i jedan od 47 pF (C5). Kao kalem oscilatora imamo ka­ lem L1. Namotan lak zicom. Sadrzi pet navojaka sa precnikom 6 mm. Dobija se namotan, sa kalajisanim izvodima. Ono sto je interesantno, nema promenljivog kondenzatora za trazenje stanica. Umesto njega imamo potenciometar kojim se regulise napon na kapaci­ tativnoj diodi D1, oznake BB205 iii slicne, cime se menja njen kapacitet. Da nam se stanice ne bi pomerale na skali zbog istrosenosti baterije imamo stabilizator napona sa jed nom zener diodom 3.6 V i jednim FIT tranzistorom BF256. Dalje imamo prekidac za boju tona. On sa jednim kondenzatorem omoguCava kada se ukljuCi da imamo tamniju, dublju boju tona iz zvucnika. Imamo i potiskivanje suma, nemacki "rauschen" odnosno engleski "sqelch". On sluzi za potiskivanje suma kada prijemnik nije na stanici. Jedina stvar koja je potrebna kada se napravi prijemnik je da se izvrsi korekcija kalema, tako da stanice dodu na svoje mesto na skali, koja je u stvari rucica potenciome­ tr:a. Kalem se koriguje razvlacenjem iii sabijanjem duzine kalema. I jos zapamtite, da linearni potenciometar koristimo za trazenje stanica a logarita­ mski je za regulaciju jacine prijema. Linearni potenciometar obelezen je sa lOOK, a logari­ tamski sa 100KB. Pazite! Kod trazenja stanica, leva je 88 MHz, a desno je 108 MHz. I zapamtite da je poten­ ciometar za trazenje stanica, znaci linearni 100Kn smesten u blizini tranzistora BF256.

341

+

I jos na kraju. Mi koristimo kolo TDA7052 za izlazno NF pojacavanje. Kolo TDA7052A nije identicno sa kolom TDA7052 i ne mogu se zamenjivati jedno sa drugim. U stvari kolo TDA7052A je takode NF pojaeavac ali sa DC kontrolom koja ide na pin 4 koji je kod kola TDA7052 slobodan, odnosno N.C.! Kruzic za orijentaciju kola TDA7052 ide prema poteneiometru i kondenzatoru C23. Integrisano kolo TDA7000 orijentise se (erna tacka na plociei) prema kondenzatoru C19 i elektrolitskom kondenzatoru. Radi pOjasnjenja, kondenzator C16 je blizi kalemu, a C14 je blizi poteneiometru

~

~J:B

...

5>

c o

I

+ij~~ I

;

PI.

II.

~ 9

.1..

RK 3405 FM Predainik 4W



~

N

eki kazu i trceCe svetlo. Mislimo da ito nije los izraz. Ceo smisao je u tome da je niz sijalica poredanih i spojenih preko posebnog elektronskog uredaja, tako da se prvo pali prva, pa druga, pa treea sijallca. Kada ih je vise, recimo devet, kao na prilozenoj semi onda se prvo pali prva, cetvrta i sedma, pa onda druga, peta i osma, da bi se onda upalile treea, sesta i na kraju deveta. Pa onda ispocetka. Tako se dobija utisak da se sijallce pale u nizu iii u krugu, kako ih vee rasporedimo, odnosno da svetlo pliva iii trci!!! Nekada se to radilo sa bimetalnim kontaktima preuzetim od nekadasnjih migava­ ca na automobilu. Kako su napredovali migavci u koje je ukljueen i rele i automati za pllva­ juee svetlo dobili su naravno tri relea. Sa razvojem elektronike dolaze tranzistori, integrisa­ na kola i neizbezni tiristori koji zamenjuju skupe i bucne releje. Mi smo ovde izabrali jednu jednostavniju kombinaciju bez mnogo filozofije koja moze da zadovolji pocetnike a i profesionalne zahteve za neku reklamu, disko klub iii slicno. Kao sto smo rekli nas uredaj izveden je sa tiristorima. Danas koristimo najsa­ vremenije tipove kao lito su TIC 106 M iii n06M. Predvideni su za 600 ViS A, odnosno 4A struju. U nasem spoju on radi sa 110 V radi jednostranog ispravljanja sa diodom lN4007 i koristi se za 1amper. Po racunici ispada da mozete spojiti 3 puta po 20 sijalica od 25 W. To je puno sijalica i obicno se zbog njihove cene koristi manji broj. Naravno sijalice su pred­ videne za napon nov. Kako rade na samo 1l0V, njihova trajnostje produzena i one ne traju samo 1000 Casova Sto je uObiCajeno za sijalice, vee znatno duze !!! Rekli smo da je cela stvar izvedena sa tiristorima. Oni sluze kao prekidaci. Vre­ menski razmak izmedu palenja prve, druge i treee grupe sijalica obezbeduje vremenska konstanta RC koja se sastoji iz elektrolitskog kondenzatora 22 flF i otpornika 10 KQ i 2.2 KQ. Otpornik od 5.6 Ka sluzi samo za punjenje elektrolitskog kondenzatora. Nekada smo koristili tiristore KT 206 serije, kojima nije bila potrebna ovolika vremenska baza zbog velike struje gejta (I gt = SOmA). Kod n06 je ova struja oko lOmA. Veoma eesto Ijudi zabo­ ravljaju da tiristori imaju pored dYe velicine, struje i napona i ovu velicinu, struju gejta. Kako sve to sada funkcioniSe? Jednostavno, kada se prvi elektrolit sa leve strane napuni preko diode i otpornika od 5.6 Ka, on se prazni preko otpornika lOKQ i 2.2 KQ i gejta tiristora broj 2 i otvara isti, cime se pali sijalica broj 2. Kada se sijalica dva ugasi, naraste napon na anodi tiristora broj 2 i preko otpornika 5.6 KQ, puni se srednji elektrolit od 40llF, da bi se posle ispraznio preko otpornika 10 KQ, 2.2KQ i gejta tiristora broj 3, koji se otvara i pali sijalica broj 3. Kada se ona pod uticajem RC konstante ugasi, naraste napon na anoditreeeg tiristora, pa se napuni treei elektrolit prekootpornika 5.6 Ka, da bi sezatim ispraznio preko skroz desnog otpornika 10 KQ, 2.2 KQ i gejta prvog tiristora, koji tada postaje provodan i pali prvu sijalicu i tako sve u krug !!

o CO/)

11..>

~

~g

c:-.. ....

~~

c:-..

s ~

~~

....

so

~~ c:-..U) c:-.. ....

q-

z

m

370

371

L

o .. , , , , , , , , , --­

. ,

1

1

2·"

3 ..

)

.,

,-.,

,

4 )

.,

,-.,

.. -

,

,

7

)

.,

--­

..., --­

.. ---

Nacin spajanja sijalica kod plivajuceg svetla Da se podsetimo: sveje ovo pod naponom od 220V koji je smrtonosan i treba preuzimati posebne mere predostro­ znosti i cilju zastite zivota graditelja.

*

~ 220V

U tom smislu, uredaj se obavezno mora ugraditi u odgovarajueu plasticnu iii drvenu kutiju a instalacija sijalica mora se vrsiti sa odgovarajueim sijalicnim grlima, uti­ kaCima iii rednim stezaljkama. Semu veza sijalica mozete videti na prilozenoj skid. Za kraj da dodamo par reci 0 elektrolitskim kondenzatorima koje koristimo. Neka­ da smo koristili elektrolit od 40 J-LF, 150V, sa aksijalnim izvodima (Iezeci). Oanas koristimo elektrolit od 22 J-LF, 200V sa radijalnim izvodima - stojeci. Oa ne bi bilo zabune oko mon­ taze, imate skicu u posebnom poglavlju na kraju knjige. Znaci, ona "stisnuta" strana elektrolita je nekada predstavljala plus, a danas, sa strane na kojoj se nalazi izvod "minus" postoji linija sa nacrtanim malim znakom minus.

Sadriaj kompleta delova RK3561 Plivajuce svetlo: Stampana ploeica za RK 3561 ..................................................................................1

Oioda 1N4007 .........................................................................................................3

Otpornik 2.2 Kn, 0.25 W, (crvena-crvena-crvena-zlatna) ...........................................3

Otpornik 5.6 Kn, 1 W, (zelena-plava-crvena-zlatna) ................................................. 3

Otpornik 10 Kn, 0.5 W, (braon-crna-narandzasta-zlatna) ........................................ 3

Elektrolitski kondenzator 22J-LF, 200V, radijalni ..........................................................3

Tiristor Tl06 iii C10601 (slovna oznaka zavisi od proizvodaca) ................................... 3

Kabl sa utikaeem za prikljueak na mrezu 220V .......................................................... 1

372

RK 3580 Plivaiuce sve­ tlo sa 10 kanala

D

o sada smo imali pli­ vajuee svetlo sa tri kanala RK3561. Osnovna pri­ medba na isti je bila da se efe­ kat plivanja svetla postize kod istog sa malo treperenja. Naime, nase oko je previse fin insrument i lako oseea treptaje ispod 20 Hz. Zato se i bioskop pravi sa 24 slike u sekundi i onda nema treperenja. E, kod ovog novog plivajueeg svetla nema tog treperenja. Naime, to treperenje nestaje vee kod cetvorokanalnog plivajueeg svetla. Jednostavnosti radi, moze se naprava pustiti u pogon sa pet kanala sa po recimo tri sijalice. Takvo je resenje koje se vidi na gornjoj fotografiji. Montirani su trijaci Triac1 Triac 5. Videti semu u prilogu. Znaci sa ukupno 15 sijalica. Mozete napraviti i drugu kombi­ naciju sa brojem sijalica. Treba samo da pazite da trijaci izdrzavaju 6A po kanalu. Znaci sme se spajati samo onoliko sijalica po kanalu, tako da struja ne prede 6A. Optereeenje po kanalu je 6 X 220=1320W. To ispada da po kanalu mozete da stavite maksimalno 13

Elektricna Sema povezivanja vise sijalica po kanalu

373

o

:9 :9 II

]

~I

~

8

(

,

~

~

rJ

'It'" : :

... ~

o

!:f

'"0;

s ~

iii

2N

374

sijalica po lOOW iii 22 sijalice po 60 W. Za 10 kanala, prema prilozenoj semi, to moze da bude 130 s,ijalica po 100W iii 220 sijalica od 60W. Osigurac se stavlja prema opterecenju. Izracunajte da Ii yam treba osigurac od 1A iii od 6A. Pazite, uvek racunate za jedan kanal, jer u jed nom trenutku svetle sijalice sarno jednog kanala. Sijalice nikada ne svetle sve zajedno! Inace, ako pogledamo semu videcemo da to nije nista komplikovano. Na levoj strani nalazi se transformator sa ispravljaeem sa cetri diode i elektrolitom od lOOOIlF za fil­ traciju. Ispod njega nalazi se u plus vodu serijski spojen tranzistor sa zener diodom 12V koji obezbeduje 12V stabilizovani napon napajanja. Dole, u sredini, nalazi se IC kolo 4001 spojeno kao multivibrator sa linearnim stereo potenciometrim od 1Mn koji daje cetvrata­ ste impulse frekvencije 1 do 10 Hz, a u cijem se ritmu pale i gase sijalice. Impuls sa kola 4001 sa pina 10, vodi na ulaz decimalnog brojaea 4017 na pin 14. I decimalni brojac broji od 0 do 9 pa sve tako u krug neprekidno. Kasnije se vraeamo na ovo brojanje. Sa brojaca preko otpornika R1 - RlO odbrojani impulsi idu na tranzistore Tl TlO koji pobuduju gejtove trijaka TIC206D. Sijalice se spajaju na trijake i mrezu a preko osiguraea Sl koga smo ranije pominjali. Kolo 4017 ima jedan izvod koji se zove RESET. U zavisnosti od toga gde se spoji RESET zavisi koliko i kako ce svetleti sijalice. RESET je na pinu 15. Izveden je na poseban merni stubic. Taj stubic 11 spajamo po zelji sa stubicima spojenim za baze tranzistora 1-10 i time u stvari odredujemo do koliko broji nas brojac. To spajanje izvodimo sa komadicem kabla sa dYe male izolovane krokodilke. Detalje u vezi spajanja vidimo na prilozenoj tabeli.

Broj sijalica

Spoj za RESET stubic

2

3

3

4

4

5

5

6

6

7

7

8

8

9

9

10

10

na masu

Kod sklapanja pocnite prvo sa kratkospojnicima. Ima ih 14. Onda zalemite diode pa otpornike. Zatim slede podnozja za Ie. Pazite na polukrug koji obelezava pin 1. Na redu su posle kontaktni posrebreni stubiCi, koje je cesto prethodno potrebno malenim cekicem zabiti na odredena mesta obelezena brojevima od 1 do 11. Posle toga mozete spojiti drza­ ce osiguraca, pa prikljucne kleme sa stezaljkama za mrezni kabl i sijalice. Ne zaboravite tranzistore pa kondenzatore. Onda dolaze trijaci i na kraju transformator. U stvari, osnovni

375

princip je da se poeinje sa delovima koji imaju malu visinu, a zavrSava se najkabastijim transformatorom. Gotov ureaaj treba ugraditi u zastitnu kutiju koja moze biti plasticna, drvena iii metaIna. NiSta se ne greje, nema opasno­ sti od paljevine ali postoji opasnost od udara elektriene strujel

RK 3574 "Music to light effect 800W"

Prilikom ispitivanja ovog urecJaja potrebne su maksimalne mere oprezajerje na stampanoj sasiji napon od 220V! To je opasno po zivot! Zato primenjujte sve me­ re zastite. '

O ,

Sadriaj kompleta delova: Rl- R1O, Otpornik, 22 Kn (crvena-crvena-narandzasta-zlatna) ................................. 10

Rll- R14, Otpornik 470 0., (zuta-ljubieasta-braon-zlatna) ..........................................4

R12, R13, Otpornik 100 Kn, (braon-crna-zuta-zlatna) ................................................2

Cl, Elektrolitski kondenzator, 1000 )IF, 16V minimum, stojeci .................................... 1

C2-C3, Blok kondenenzator, 470nF, 63V ...................................................................2

Tl-Tl1, Tranzistor, NPN, BC546 iii sliean ................................................................11

DI-D4, Dioda IN4148 ..............................................................................................4

D5, Zener dioda ZF12 ..............................................................................................1

IC1, CD 4017 ..........................................................................................................1

IC2, CD 4001 ..........................................................................................................1

Podnozje za IC sa 14 pina LC ...................................................................................1

Podnozje sa IC sa 16 pina LC ................................................................................... 1

Triac1-10, Trijaci TIC206M iii D ..............................................................................10

Redne stezaljke, dvopolne......................................................................................10

Transformator 220VAQ12VDC, L9W ..... ,................................................................. 1

DrZaei osiguraea ......................................................................................................2

Osigurac lA ............................................................................................................1

Potenciometar, stereo, linearni, IMn........................................................................ 1

Stampana sasija ......................................................................................................1

Mrezni kabl .............................................................................................................1

Lemni, posrebreni stubici .......................................................................................11

Male krokodilke izolovane .......................................................................................2

Licnasti kabl ......................................................................................................20cm

176

vo je idealan svetlosni efekat za svaku sveeanost, disko i slieno, a za male pare i sa jednostavnom semom. Pre svega tu je jedan trimer potenciometar na koji dovodimo signal sa zvucnika naseg pOjaeavaea, tjunera, muziekog stuba iii ureaaja sa kojeg zelimo da muziku pretvori­ mo u svetlo. Njime reguliSemo osetljivost nase "Iajt masine". Sledeci elementje otpornik od 2000. kojim ogranieavamo minimalnu osetljivost ureaaja. Bolje reeeno ako zelimo da povecamo osetljivost ureaaja - smanjujemo ovaj ot­ p~rnik. Ako zelimo da smanjimo osetljivost ureaaja poveeavamo ovaj otpornik. Ovaj ureaajje moguce optereti sa 800W. To su 4 sijalice po 200W spojene u para­ leli iii 8 sijalica po WOW iii ... Samo zapamtite, moraju se koristiti odgovarajuce zice i narav­ no pripadajuca sijaliena grla. Ulazna osetljivost ovog ureaaja je od 1 do 40V odnosno isti se moze prikljueiti na zvuenieki izlaz 4 do 80. a izlazne snage od 1 do WOW. MOC3020 je oznaka Ie kola koje je OPTOKAPLER. Njegov zadatak je da izoluje (neki kazu opto izolator), da odvoji, da razdvoji nas muzieki ureaaj od nase svetlosne masinel! l Kod pojedinih proizvoaaea, ovo kolo ima oznaku K3020P, kao stosevidi na slid u donjem desnom uglu gde se nalazi nase kolo u verziji poznatog proizvoaaea Telefunken. Tako je nas muzieki stub recimo, apsolutno galvanski odvojen od svetlosne masine i ne postoji mogucnost da gradska mreza uae u nas muzieki stub, pojacavae iii slieno. Do sada smo kod slicnih naprava koristili transformator, koji je uvek bio problem, jer ga nije lako naci u prodaji i to ne samo kod nas. Ima raznih optokaplera. Zajednicka im je svima LE dioda. Nas MOC 3020 ima foto­ trijak. Ima ih i sa foto tranzistorom, sa foto darlingtonom, foto SCR-om, i drugim slozenijim spojevima. Svaki opto kapler, kao i svako IC kolo ima oznaku koja se koristi za orijentaciju kod stavljanja istog na stampanu ploeici. Pazite da ne pogresite prilikom ovoga, posledice mogu biti katastrofalne po IC Optokapler sa svojim foto trijakom koji menja svoju otpornost u ritmu muzike iii govora, manje iii viSe otvara kapiju (gejt) tiristora TIC 106, u eijem kolu je spojena sijalica iii viSe sijalica, koje svetle u pomenutom ritmu muzike iii govora. Na skici u dnu sledece strane se vide izvodi pomenutog tiristora (A je anoda, Kje katoda, a sa slovom G je obele­ zen gejt). Ureaaj je konstruisan da moze da radi kako u mono tako i u stereo tehnici. Za mo­ no koristite jedan komplet, a za stereo trebate dva kompleta. Za mono trebate jedan dvozilni kabl za zvucnike a jedan dvoziJni kabl sa dvopol­ nim prikljuekom za napajanje iz gradske mreze. Sa stereo trebate dva dvozilna kabla za zvuenike, jedan za levi a drugi za desni ka­ na!. Za prikljueak na gradsku mrezu trebate samo jedan kabl.

177

RK 3562 Regulator osvetlenia, reQulator brzine elektricne busilice, regulator lemilice...

33KO

6

2 2000 ~

NF

1 10KO

220V220V

O

4

MOC3020

TIC 106

Elektricna sema RK 3574

Naravno da za stereo trebate i dYe grupe sijalica, jednu za levi a drugu za desni kana!. Na Stampanim ploCicama predvideno je da se za napajanje iz 220 V moze koma­ dom kabla spojiti jedna plocica sa drugom. Preporucujemo da se uredaj ugradi u malu plasticnu kutiju, kakvih imamo u prodaji viSe tipova i dimenzija. Radi lakseg rukovanja moze se i trimer potendometar zameniti sa odgovarajucim potenciometrom, cime se dobija na laksem i jednostavnijem rukovanju. Na kraju, ako "masinu" opteretite sa kilovatom sijalica potrudite se da stavite od­ govarajuci hladnjak na tiristor TIC106. A mozete koristiti i neki snazniji tiristor iz iste serije, TIC116 koji je 8-amperski iii eak i TIC126 koji izdrzava 12 ampera. Treba obratiti paznju na slovo koje u oznad tiristora TIC serije ide iza broja. Ono predstavlja napon. Najcesce srecemo Dkoji je predviden za 400V, Mza 600V iN za 800 volti. Pored ova dva, tiristori (a i trijaci) imaju jos jedan parametar. To je struja gejta, koja se uobieajeno krece od 1 do 100 rnA, u zavisnosti od tipa tiristora (iii trijaka) koji se koristi. Zapamtite da je uredaj spojen na 220 V. To je napon ~ koji je opasan po zivot. Nista se nesme dirati rukama kada je , ~ uredaj ukljucen. Maksimalan oprezl!!

.

220V

Sadriaj kompleta delova RK3574: Stampana plocica ....................................................................................................1

Trimer potenciometar 10 KQ ................................................................................... 1

Otpomik 200 Q (crvena-crna-braon-zlatna) ............................................................... 1

Otpomik 33 KQ (narandzasta-narandzasta-narandzasta-zlatna) ................................ 1

Optokapler M00020 iii K3020P ...............................................................................1

Tiristor TIC106M ..................................................................................................... 1

Kabl za mrezu sa utikacem ......................................................................................1

378

vom radnom vezbom cemo napraviti mali uredaj kojim mozete jednostavno i jeft­ ina kontrolisati brzinu Vase elektricne busilice iii intenzitet lampe u VaSoj sobi. Ovaj sklop dozvoljava da kontrolisete brzinu bilo koje naprave koja upotrebljava "univerzalni" motor elektricne busilice (elektricna busilice, brusilica, poliser ... ) iii recimo za regulaciju grejanja elektricne lemilice. Za gradnju nam je potrebno sarno nekoliko kompo­ nenata, tako da je ovo skoro najjednostavnija gradnja koja se moze napraviti diskretnim komponentama. I one Sto je veoma bitno, ovim sklopom dobijamo kontrolu ad nulte do maksimalne brzine. IIi, ako je koristimo kao regulator osvetlenja - od jedva vidljivog svetlal kada se sarna nit u sijalid uzari, do punog sjaja sijalice. Predimo sada na samu konstrukdju sklopa. Uredaj gradimo na Stampanoj plocici dimenzije svega 40 X 45 milimetara. Nije potreban nikakav hladnjak ako se uredaj koristi sa prekidima l ali, ako ga koristimo kontinualno u duzim vremenskim intervalima l OBAVE­ ZNO na trijak (TIC216M u nasem slueaju) montirati mali metalni hladnjakl povrsinel reci­ mo, 6 kvadratnih centimetara ( 15 X 40 mm l na primer). Na taj nacin zaStieujemo trijak ad pregrevanja, a samim tim i nas mali uredaj od kvara. Ne zaboravitel da prilikom montiranja hladnjaka stavite malo silikonske paste izmedu hladnjaka i trijaka kako bi povetali disipa­ ciju toplote do maksimuma. Ukoliko ovo ne uraditel sam hladnjak Yam ne moze mnogo po­ moei i kvar je neizbezan. Jos jedno upozorenje: Kada neki elektromotor radi na maloj brzinil sa malim na­ ponom, efikasnost ventilatora koji hladi taj motor se drasticno smanjuje i na taj nacin moze dodi do pregorevanja motora. Zato ne zaboravite da namotajima motora dozvolite da se ohlade kada radite neprekidno duzi vremenski period sa smanjenom snagom. Sve jedno na koji nacin l bilo odlaganjem busilice, bilo radom na maksimalnom broju okretaja I ali bez optereeenja - u praznol jedan vremenski period. Sto se tice same gradnje, tu nema nekih narocitih upozorenja. Hladnjak smo vee pomenuli. Primeticete da u kompletu se nalazi polipropilenski kondenzator od 100nFI 630 volti, koji je u stanju da mnogo bolje izdrii prikljucivanje na gradsku mrezu od drugih vrsta kondenzatora. On predstavlja nezamenljivi filter. Srce samog skiopa je trijak, TIC 216 M u nasem slueaju. Ovo je jedan ad najpo­ znatijih i najupotrebljavanijih trijaka, originalni proizvod firme "Texas Instruments". To je trijak za 6A, 600V, struje gejta od 5 do 10 rnA. Smesten je u klasicno TO-220 kuClSte. On l kao dvodirekdoni elektronski prekidaci kontrolise prolazak struje kroz potrosae. Potrosae moze biti, kao sto smo vee naveli l brusilica, busilica, lampal lemilica... Otporno-kapacitivna kombinacija R3-0 obrazuje zaStitno kolo kOje spreeava stvaranje smetnji koje su posledica prekidackog rada trijaka. Trijak postati provodljiv kada struja kroz spoj kapije (GATE) - A1 prede odredenu velicinu. To je Cesto zapostavlje­

379

RK 3565 Strobo-sou 10001 R3

T

220V

Elektricna Sema veza RK 3562 na velicina kod trijaka, obzirom da Ijudi obraeaju paznju na ampere i volte, a miliampere struje gejta zaboravljaju. Ukoliko bi stavili trijak sa izuzetno velikom strujom gejta, nas sk­ lop ne bi radi korektno. Smer struje nije bitan i ako postoji mala razlika u osetljivosti trijaka, on Ce ukljuciti na pozitivnoj i na negativnoj poluperiodi naizmenicne struje. Otporno-kapaeitivna mreza se sastoji od R1, R2, P1, C1 i C2 i stvara signal naiz­ menienog oblika frekvencije elektricne mreze koji se pojavljuje na "vrueem" kraju konden­ zatora C2. Podesavanjem poteneiometra P1 kontrolisemo struju i napon gejta, odnosno provodnost trijaka. Na taj naCin kontrolisemo intenzitet svetla iii broj okretaja nase busilice. Kada napon na krajevima C2 dostigne oko 30V, struja poteei preko kapije (GATE) trijaka, dovodeCi ga u provodno stanje. To stanje Ce trijak zadrZati sve dok napon ne padne na nulu. Onda on zadrZava neprovodno stanje sve dok se ponovo ne okine. Oisi­ paeija na trijaku je izuzetno mala i u provodnom, kao i u neprovodnom stanju, tako da hladnjak gotovo da i nije potreban. Ali, da ponovimo, ukoliko nameravate da koristite uredaj u duzem vremenskom periodu, obavezno montirajte hladnjak na trijak. Sadriaj kompleta delova:

R1, otpornik 100KQ (braon-crna-zuta-zlatna) ............................................................ 1

R2, otpornik lOKQ (braon-erna-narandzasta-zlatna) .................................................. 1 R3, otpornik 100Q (braon-erna-braon-zlatna) ............................................................ 1

P1, potenciometar, 1MQ, linearni ............................................................................. 1

C1, kondenzator, poliester, 39-56nF, 400V................................................................ 1

C2, kondenzator, keramicki, 10nF (obelezen sa 103) ................................................. 1

C3, kondenzator, 100nF, 630V (obelezen sa 150nF na semi i skiei)............................. l

Q1, trijak, TIC216M, 6A, 600V, 5/lDmA ....................................................................1

01, dijak, BR100/3, 32V .......................................................................................... 1

c

380

o je svakako najiteresantniji sastavni dec svakog disko kluba a da ne govorimo da je neretko viden u kuCi, stanu, na zurci iii rodendanu! 00 sada je bio nedodirljiv. Sada, sa pojavom ovog kompleta delova, za male pare dostupan je svakom mladom coveku Sta je to u stvari? To je jedna vakum bile bljeskalica, slicna onoj za fotografiju, ko­ ja bljeska od jednan do skoro deset putra u sekundi. Izraz StroboskGpija je preuzet iz gr­ ckog jezika. Strobos znaci obrtaljka, obrtno kolo, a skopein znaci posmatrati. U pitanju je nacin posmatranja zasnovan na prineipu stroboskopa i na produzenju utiska na Ijudsko oko kod brzih svetlosnih promena. Stroboskop je aparat koji omogueava posmatranje predmeta vrlo brzog periodienog kretanja, dajuCi utisak da su nepokretni iii se vrlo spor~ kreeu. Najjednostavniji stroboskop je rotirajuea kruzna ploea sa izbuSenim rupicama, kroz koje gledamo predmet koji se kreee i koji vidimo sa preskokom u raznim fazama kre­ tanja. Ako predmet koji gledamo kruzi, i ako frekfenciju njegovog kretanja iZjednacimo sa frekvencijom kretanja rupica na plcei, ulazimo u svetlosnu rezonansu i imamo utisak da rotirajuei predmet stoji. Ovaj prineip se koristi kod merenja brzine motora, najceSee gra­ mofona! Zbog ovog efekta u filmovima iii na televiziji tcekovi automobila miruiu iii se cak vrte unazad! Moderni stroboskopi su elektronske naprave koje se koriste pored zabave i reeimo u fotografiji, tako da dobijamo sliku predmeta u kretanju u raznim fazama~ Reeimo pad predmeta sa visine, prolaz puscanog zrna kroz neki predmet, iii najobicnijeg igraea roken­ rola u raznim fazama igre. Mnoga merenja, fizicki ogledi, su moguei jedino primenom stroboskopa. Recimo, merenje ugla pretpalenja automobilskog motora moguea su upravo stroboskopom sa ko­ jim je opremijena svaka bolja autoelektriearska radionica. Nas stroboskop je jednostavna naprava ciju osnovu cine ksenon blie lampa i specijalni transformator za paljenje pomenute lampe (nemacki -"zundspule"). I jedna i druga stvar nikada se nisu prodavali po radnjam u nasoj zemlji. Oostupne su nam samo u kompletu de!ova iii iz nekog rashodovanog foto-bliea. U prilogu dajemo slike i karakteristike ova dva elementa koji se koriste u nasem kompletu delova. SledeCi element koji koristimo je DIAK, koji je ustvari simetriena dioda, sa dva izvoda, koja prelazi iz provodnog u neprovodno L-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _...I stanje tek kod postizanja odredenog Impulsni trafo Z-2 (ziindspule) napona reda 30V i to bez obzira na

381

lN4001

6800

RK3565

1220V 22jJF 350V

1

Elektricna Sema kompleta RK 3565 - Strobo-Sou

smer strujel Inace diak ima veliku otpornost koja se po prelaw u provodno stanje veoma smanji. Upotrebljava se u spojevima sa tiristorima i trijacima pri upravljanju naizmenicnih napona. U nasem slueaju tiristor deluje kao prekidac. Kada se preko diaka na gejt (vrata ) tiristora pojavi napon, tiristor postaje provodan i napon se preko kondenzatora O.l/lF po­ 16m.m I javi na primaru impulsnog transformatora. Na sekun­ . 'I daru istog indukuje se se nekoliko kilovolta ( nekoliko hiljada volti ) koje omoguci bljesak ksenonske lampe, u nasem slueaju u obliku slova "U". Lampa je punjena - r - - - - .. ... plemenitim gasom XENON-om i zato se tako i zove. . Osetljiva je, ne treba je pipati rukom, kao ni automo­ roo bilske iii reflektrorske halogene lampe!!! Koristite zato papirne maramice. Lampa ima tri izvoda, srednji ide 38mm na okidni transformator a krajevi na jednosmerni na­ pon. Pazite na polaritet izvoda (vidi crtez) i nemojte ih skracivati. lOmm

Q A ~

"

Zapamtite da je napajanje ovog uredaja 220V i opa­ sno je po zivot!!! Nista ne dirajte rukama kada je urec.taj uk­ Ijucen. Cak i viSe minuta po iskopeavanju moze se zadriati struja u elektrolitima. Zbog toga budite maksimalano opre­ zni!

Jos samo da razjasnimo sta radi otpornik od 1200. Primeceno je da nove serije tiristora C106 iii Tl06 imaju izuzetno malu struju gejta (0.2mA) u poredenju sa predasnjim (lOmA). Preporucujemo da se ksenon lampa ugradi u automobilski far, da se lepo izolira i doda prekidae za ukljucivanje. Tako se moze dobiti jeftin, a potpuno bezbedan efekt za Vas lieni disko klub!

I

n,

H

Frekvencija palenja lampe zavisi od vrednosti otpornika od 200 KO, potenciome­ tra od 1 MO i elektrolitskog kondenzatora 10 /IF. Napajanje stroboskopa je iz gradske mreze 220V koja se ispravlja i dize elektrolit­ skim kondenzatorom na 31OV, koji se spajaju na krajeve ksenon cevi. Pazite na polaritet kondenzatora. Struju kratkog spoja regulise zieani otpornik od 620 do 680 0 koji se u radu greje i koga treba montirati na centimetar od Sasije radi boljeg hladenja.

+)

Izgled blie-Iampe

Sadriaj kompleta delova: Otpornik 6800, 9W, keramieki .................................................................................1

Otpornik 100 KO (braon-crna-zuta-zlatna) ................................................................1

Otpornik 220 KO (crvena-crvena-zuta-zlatna) ...........................................................1

Otpornik 120 0 (braon-crvena-braon-zlatna) ............................................................1

Potenciometar, linearni, 6mm osovina, 1MO .............................................................1

Kondenzator, poliester, O.l/lF 250-630 V .................................................................1

Elektrolitski kondenzator lO/lF 63V, stojeCi ...............................................................1

Elektrolitski kondenzator 22/lF 350V, stojeei ( iii 400V ) .............................................1

Tiristor C106, Tl06 iii TIC106 (verzije D iii M) .......................................................... 1

Dioda 1N4007 .........................................................................................................1

Diak BR100j03 .................. :..................................................................................... 1

Impulsni transformator Z-2 ...................................................................................... 1

Ksenon lampa T-6531 ..............................................................................................1

Stampana plocica ....................................................................................................1

Impulsni trafo Z-2

382

383

RK 3567 Strobosou "JUMBO"

O

vaj uredaj radi sa duplo veCim naponom paljenja stroboskopske sijalice, pa prema tome ima i barem duplo jaee svetlo od standardnog uredaja poznatog pod oznakom RK 3565. Za one koji vole matematiku snag a koja se dobija u stroboskopu moze se izraziti sledeeom formulom:

-

u2

Nws=--XCxf 2 Q

-...

Prema naSaj semi U je 620 V, C je 0.000011 Farada odnosno 11flF a f je 25 treptaja u sekundi. Prema tome snaga je: Sada da vidimo odakle potice duploveci napon. Ako pogledamo levu stanu seme,

x620 x 0.000011 x 25 = SOWs

~

videcemo dec koji predstavlja ispravljac naseg stroboskopa. Glavni delovi su dva elektrolitska kondenzatora i dYe diode. Donji elektrolitski kondenzator i dioda cine jedan ispravljac a gornji elektrolit i dioda cine drugi ispravljac. Svaki ispravljac daje po 220V, koji na elektrolitu narastu za ....- - - : - - - - - - - - - - - - - - . . , uobicajenih 1.41 (kvadratni koren iz dva), odnosno napon sa 220V poraste na 310V. Kako su ta dva ispravljaca spojena u seriju to se na krajevima ta­ ko nastalog ispravljaea nalazi celih 620V. Taj spoj dublira napon pa se i ispravljac naziva ispravljaeem sa du­ bliranjem napona. U tehnici se Cesto utrostrucuju iii upetostrucuju naponi kada je to potrebno. Mi koristimo i napon od 310V i od 620V. Prvi, 310V koristi se za na­ pajanje oscilatora sa tiristorom daje impuls visokog napona na 3. U ritmu tog impulsa pali se nas sto­ boSau. Drugi napon od 620 V ide na krajeve ksenon lampe i prizvodi blje­ sak u ritmu oscilatora sa tiristorom. Brzina treptanja strobosoua Izgled gotovog uredaja odredena je frekvencijom oscilatora

o o

-

> o ~

~

­

>

0

~

+ LL.

­ ) +fl ~I 5-

LL.

~ a

-

a

-

('II

('II

oJJ J III

r-

W

-0

~'¥'~ ~....

-' w QI:

co o:t ~

~~

....z

"I

5

~

Ql:U~

5-'

Ii:

A

~

u.. ::J..

+!f---I

3

~

"':: o:t

~ ('I)

vllu.. u..

u..

5-

t

+!f---I

+~?

+

I)

~

c

~~ c

o o

011....

~

I I I

"':: o:t

Ii

403

402

,,"IIH. • ....._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

,id

shodno tome sa NTC (Negative Temperature Coeficient), koji izmedu ostalog sluze za stabilizaciju temperature poluprovodnika odnosno na dovodenja istih u odgiovarajuee karakteristike, odnosno radne taeke. Promenljivi otpornik senzora je uvek u nizu sa dva stalna otpomika. U levom og­ ranku sa senzorom Fl su R1+Pl, dok se u desnom ogranku sa F2 rad; ootpornicima R2+R3 (vidi elektrienu semu veze). Kada potenciometar P1 ima istu vrednost kao R3, a oba senzora F1 i F2 su jednako topli, obema OpAmp·ulazima se nudi isti napon; onda je slueajno kuda se iskreee OpAmo izlaz. Ali kada sejednom" odlueio", onda setek uCvrScuje u dotieni polozaj. Za to se brine paralelna" veza, koja se uvodi sa otpornikom R4. Ukoliko je na primer izlaz na plusu, onda R4 povlaei "plus ulaz" jOs malo "na gore" i tako spreCava da u trenutku preklapanja dode do divljeg oscilovanja tamo·amo. To isto vazi naravno i u obrnutom slueaju, dakle pri LOW na izlaznoj strani. Ako se potenciometar podesi na manju vrednost od R3, onda F1 - otpor mora prvo da se poveca, pre nego sto se dostigne preklopna taeka. U tom slueaju bi u okruzenju Fl moralo da bude toplije. Isto tako se moze urediti da se radi preklapanja F1 mora rashladiti (iii F2 zagrejati, sto se u krajnjem efektu svodi na istO)i za to bi potenciometar morae da ima samo veei otpornik od R3. Izrada nije povezana ni sa kakvim posebnim problemima. Ali, treba voditi raeuna da se za otpornike u delitelju napona koriste termostabilni metaloslojni otpornici, da bi se iskljucili nezeljeni temperaturni uticaji. Na elektricnoj semi spoja su ova tri otpomika obelezeni zvezdicom. Nasuprot ugljenoslojnim, koji se obelezavaju sa kolor kodom od eetiri prstena, metaloslojni otpornici se obelezavaju sa pet prstenova (vidi sadrzaj). Iz toga razloga je umesto klasicnog potenciometra koriSten helipot, koji zadrzava podesenu vrednost i kod temperaturnih kolebanja veoma stabilno. Kondenzatori sluze za blokiranje vrhova (spiceva) i radi potpore naponu napajanja. Izlazni elektrolitski kondenzator C5 se brine za to da tranzistor ne reaguje na spiceve (pikove) smetnji. Serijski spojena dioda 02 je kao zaStita od slueajne zamene polova i stavljena je u pozitivan vod. Inaee za napajanje treba 10 do 15 volti dobro filtrirane jednosmeme struje uz po­ trosnju od desetak miliampera. Oiferencijalni temperaturni prekidac upravlja drugim uredajima putem relea. Uo­ bieajeno je to neka pumpa. Snaga pumpe odredena je kontaktima releja i u nasem primeru iznosi lOA kod napona nov. Za testiranje podesite potenciometar tako da rele "otpusti". Onda mozete sa dva prsta da zagrejete F2 i da se pobrinete za ukljueenje; kada zatim premestite " toplotu prstiju" na Fl, rele se iskljucuje nakon kratkog vremena Sto se pokazuje paljenjem i gasenjem LEO diode.

F1, F2, Temperaturni senzor KTY81-210 .............................................··....·.... ·.... ·· .... 2

R1,R2, Otpomik, metalfilm, 4.7 Kn (zuta-ljubieasta-zelena·braon-braon) .................... 2

R3, Otpomik, metalfilm, 2.2 KO, (crvena-crvena-braon-braon-braon) ......................... 1

R4, Otpomik, ugljenoslojni, 1 MO, (braon-crna-zelena-zlatna) .................................... l

R5, Otpomik, ugljenoslojni, 10 KO, (braon·crna-narandzasta-zlatna) .......................... l

R6, Otpomik, ugljenoslojni, 680 0, (plava-siva-braon-zlatna) ..................................... l

R7, Otpomik, ugljenoslojni, 1 Kn, (braon-crna-crvena-zlatna) .................................... 1

Pl, Trimer potenciometar, precizni, stojeCi, vertikalno podesavanje 5 KO ................... 1

Cl, C3, Blok kondenzator, 100nF, RM5 raster ...........................................................2

C2, C4, Elektrolitski kondenzator, lOJlF, stojeei, min. 16V ..........................................2

C5, Elektrolitski kondenzator, 22 JlF, stojeo, min. 16V ..................................... ·........ ·1

C6, Elektrolitski kondenzator, 100 JlF, stojeo, min. 16V ....................................·•.... ·..1

IC podnozje 8 pina LC .............................................................................................1

Redna stezaljka, dvopolna, za stampu ......................................................................3

Redna stezaljka, tropolna, za Stampu .......................................................................1

Rele, 12V, jedan kontakt, Omron, G2Rl-12 .............................................. ·................ 1

ft

KTY81-210

Polaritet i izgled temperaturnog senzora KTY81-210

(aouam Vi.wl

Sadriaj kompleta delova: Stampana plocica ....................................................................................................1

IC1, Operacioni pojaeavac LM741 u OIP kuciStu ........................................................ 1

Tl, Tranzistor, univerzalni, NPN, BC5468 .................................................................. 1

01, Oioda, silicijumska, 1N4148 ...............................................................................1

02, Oioda, silicijumska IN4007 ................................................................................1

L01, LE dioda 5 mm, crvena ....................................................................................1

404

Q

~t' o --;l::;=;/• ~_ ~

lzgled i raspored izvoda relea G2Rl-12

40S

TIr - -1!"" • ".T,

1·'U

.I.!t

__

(l1~~21

!No"';! ""arlI,)

. ~':!.'''''

\

RK 3532 Vremensko rele ­ diiatakter

[

'j'fl

AOZZ ~

•

•

V

remensko rele namenjeno je za primenu

u industriji i daje neprekidan niz impulsa

u odredenom vremenskom razmaku. Nas ure­

daj daje impulse siroke do nekoliko sekundi a raz­

mak izmedu impulsa moze se podesiti u podrucju od

1 do 40 sekundi.

Profesionalni vremenski relei, recimo firme "Finder"

koje nudi "Radio Klub D.o.o." prave se za vremena od 0.1 sekunde pa do 10 Casova.

Njihova cena shodno tome nije tako mala.

U obicnom zivotu predlazemo primenu vremenskog releja kao "Dijatakter" kada

je potrebno niz dijapozitiva neprekidno prikazivati u odredenom ritmu na predavanju iii

izlozbi, konfererenciji i slicno.

Osnova svega je IC NE555, popularni tajmer koga smo vee videli u vise kompleta

delova "Radio Kit". To je ustvari RC oscilator. Pored njega od poluprovodnika imamo stabi­

lizator napona 7809, zastitnu diodu releja IN4148, LED diodu kao indikator ispravnosti ra­

da, grec od 1.5A za ispravljanje mreznog napona, odnosno za napajanje.

Uredaj se napaja iz sopstvenog isprav­

ljaca sa prikljuckom na gradsku mrezu napona

220V. Preko transformatora uredaj se odvaja

galvanski od gradske mreze i napon smanjuje

na 12V koji se dalje ispravlja sa grec ispravlja­

cem. Ispravljeni napon se filtrira elektrolitskim

kondenzatorom od 470 flF i stabilizuje stabiliza­

torom 7809 koji je protiv oscilacija blokiran sa

dva kondenzatora 0.1 J.tF (100nF) na ulazu i

izlazu stabilizatora.

Trajanje ukljueenosti odnosto iskljuce­ nosti relea RY odnosno njegovih kontakata (0, 1, 2) odedeno je vrednostima kapaciteta Cl i ot­ pomosti otpomika Rl, R2, R3 i potenciometra P. Rekli smo da je ovo RC osdlator. Vreme t1 u kojem je rele RY iskljucen izracunava se prema obrascu: t1 = 0.693 x (Ra + Rb) x C Vreme t2 u kojem je rele RY ukljucen izracunava se prema obrascu: t2 = 0.693 x Rb x C Elementi iz formula i elementi u semi imaju sledeCe odnose:

406

rJ +­

3

{3

...,Qw

I

I

-II

,1

~t :II :

~~ ~ N~1-----1 '"

Ii

~ 407

t----­

~ij"it!iiI

~

,

NPN

1----.

RK3256 ••.....

CRNA CRVENA

--r.+'

.. + 'IV

Spajanje tastera, zvucnika, prekidaca i napajanja Cem tranzistora to ne moze da Vam se desi. lato !ito mi nismo ni predvideli prekidac. Pre­ dvideli smo taster, tako da instrument radi samo ako je taster pritisnut. I ne moze da se Napraviti ovaj uredaj nije neki problem. Uzme se stampana ploCiea, ukucaju sre­ brni pinovi za izvode se svojom cetvrtastom stranom, malim Cekieem u za to predvidena mesta, a to su C, B i E ispitivanog tranzistora, zvucnik, taster i napajanje. Sve u svemu devet pinova. latim se poredaju delovi pazljivo zaleme lemilieom 18 W iii slicnom, a sa tinolom 1 mm debelim bez ikakve paste. Na redu su krokodilke za merenje tranzistora. Cma ide na emiter sa ernom zicom, gola ide na bazu sa zutom zieom, a ervena ide na emiter sa ervenom zicom. Na redu je spajanje tastera za ukljucivanje i iskljucivanje, pa zvucnika, da bi dosli do prekidaea za okretanje polariteta napajanja, odnosno do prekidaca za utvrdivanje tipa tranzistora PNP iii NPN. Tu preporucujemo sledeCi redosled. Prekidac na neki nacin stegnimo stegom da nam ne bezi po stolu. lato postoje i posebne stege zvane "treca ruka". 1. Prvo uzmemo 5 em ervene ziee i zalemimo jednim krajem na pin 4 prekidaea pre­ ma prilozenoj sliei. 2. Drugi kraj ervene 5 em zice ide na pin 3 prekidaea, zajedno sa ervenom zieom od plus (+) prikljucka 9 V baterije. 3. Komad erne 5 em dugacke zice zalemite na pin 1 prekidaea. 4. Drugi kraj erne 5 em dugacke zice sa pina 1 ide na pin 6 prekidaea zajedno sa minus (-) oolom orikliucka za 9 V bateriju.

Elektricna sema veza akustickog ispitivaca tranzistora 438

-

439

,

5. Na pin 2 zalemimo 10 em erne ziee koja ide drugim krajem na pin minus (-) Stampane sasije ispitivaea i 10 em ervene ziee zalemimo na pin 5 prekidaea, a koja sa drugim krajem ide na plus (+) pol stampane sasije. 6. PNP tranzistorom AF266, koji ste dobili uz komplet delova, proverite na kojem polozaju prekidaea je PNP. Na suprotnom polozaju je NPN. Ceo uredaj ugradite u malu plasticnu kutiju po sopstvenom izboru.

Sadriaj kompleta delova: Tranzistor PNP tipa - BC556 iii sliean ........................................................................ 1

Tranzistor NPN tipa - BC546 iii slican .........................................................................1

Tranzistor AF260 PNP tipa (samo za probu) .............................................................. 1

Taster, Tl13 ........................................................................................................... 1

Prekidac - dva kontakta, dva polozaja .......................................................................1

Zvucnik dinamicki iii piezo ........................................................................................1

Otpornik, ugljenoslojni, 1/4W, 68 0 (plava-siva-erna-zlatna) ...................................... l

Otpornik, ugljenoslojni, 1/4W, 1000 (braon-erna-braon-zlatna) ................................. l

Otpornik, ugljenoslojni, 1/4W, 6.8 KO (plava-siva-ervena-zlatna) ............................... 2

Kondenzator, blok, 0.47 J.lF (470nF) ......................................................................... 2

Kondentator, blok, 0.22 J.lF (220nF) .......................................................................... 1

Crna krokodilka, mala ..............................................................................................1

Crvena krokodilka, mala ..........................................................................................1

Gola krokodilka, mala ..............................................................................................1

Crna ziea, savitljiva ..........................................................................................60 em

Zuta ziea, savitljiva ...........................................................................................60 em

Crvena ziea, savitljiva .......................................................................................60 em

Stampana ploeiea ....................................................................................................1

Pinovi posrebreni. ....................................................................................................9

1.t1 I] [Il KLUB

KATALOG,

U ELEKTRONSKOJ FORMI

MOZETE UVEK BESPLATNO PREUZETI

SA INTERNETA A NA ADRESI

WWW.RADIOKLUB.CO.YU

440

RK 3257 Ispitivac tranzistora u kolu

O

snovna odlika ovog is­ pitivaca je da se tranzistor moze ispitati u kolu bez razlemljivanja. Je­ dnostavno, spajanjem pu­ tem tri male krokodilke sa ispitivacem i pritiskom na taster ispitivaea utvrdicete da Ii je tranzistor PNP iii NPN i da Ii je ispravan. Kao indikator instrumenta postoje dve LE diode, koje migaju, jedna za PNP i druga za NPN tranzistore. Uredaj je sagraden prema easopisu "Electronics Australia 4/77' i easopisu "Radio­ amater 5/86". Smatramo da je ovaj instrumenat izvanredan. Osnova ovog instrumenta je popularno IC kolo NE555 koje je spojeno kao uobiea­ jeni oseilator sa frekveneijom oko 3 Hz. Oscilator proizvodi cetvrtaste talasne signale koje imamo na izlazu, na pinu 3, koje se dalje vode na komplementarni par tranzistora. Na ta­ Ckama X i Y imamo eetvrtku vrednosti dva puta napon napajanja koja se preko otpornika 3300 vodi na par antiparalelno spojenih LE dioda, jedna ervena i jedna zelena. Obe LE di­ ode migaju kada nema tranzistora za ispitivanje. Bitno je da se baza tranzistora koji ispitujemo taeno pogodi i nema greske. Zato

uvek treba malo analizirati kolo u kome se nalazi tranzistor koji zelimo ispitati bez

razlemljivanja.

Kada savitljivim kablovima sa malim krokodilkama

spojimo tranzistor koji zelimo da ispitamo, migace samo je­

dna LE dioda. Obelezimo je odredenim, reeimo PNP tipom

trazistora. Druga ce biti za NPN tranzistore, proverite.

Vezbajte prvo na par komada ispravnih i poznatih tranzi­

stora. Videcete, nije niSta komplikovano.

Ukoliko tranzistor koji ispitujemo ima neki

prekid migaee obe LE diode. U slueaju kratkog

spoja izmedu kolektora i emitera obe LE diode

ce se ugasiti. Sve ovo mozete sami probati

i sa ispravnim tranzistorom, spajanjem

i razdvajanjem pojedinih izvoda.

Diode se takode mogu is­

pitivati bez razlemljivanja. Koriste

se krokodilke C i E, koje spajamo

na ispitivanu diodu. U zavisnosti od

polariteta diode migac;~crvena iii zelena

441

,

~ lN4148 : : : L .

10KO 4

~

T

.lNESSSW

lN4148

I ~22:c B

+

0

I

E

3300

n·

I:J

+

10KO

Tal1~

~

..,.. :W

..±i.­ ~

y

[iit.jB>J( II NPN ()K I

Taster Tl13 ............................................................................................................1

otpornik 2200 (ervena-ervena-braon-zlatna) ............................................................ 1

otpornik 3300 (narandzasta-narandzasta-braon-zlatna) ............................................2

otpornik 10 KO (braon-erna-narandzasta-zlatna) ......................................................3

Otpornik 220 KO (crvena-ervena-zuta-zlatna) ...........................................................1

Elektrolitski kondenzator 1 JlF I min 16V1 stojea ......................................................... 1

Krokodilka l mala l erna .............................................................................................1

Krokodilka l mala l ervena ..........................................................................................1

Krokodilka l mala l neizolovana ..................................................................................1

Zica lienasta crvena .................................................................................................1

Zica lienasta erna ....................................................................................................1

Zica lienasta zelena l zuta l plava iii slicna ................................................................... 1

Prikljueak za bateriju 9V ..........................................................................................1

Plasticna kutija AEM-K01 .........................................................................................1

Baterija 9V nije u kompletu delova

lJlF

Elektricna sema veza RK 3257 - Ispitivaca tranzistora u kolu dioda. Ako je dioda u kratkom spoju nema miganja. Ako je dioda u prekidu migaju obe di­ ode. Ispitivac radi ukoliko su otpornosti okolnih elemenata vece od 400. avo kazemo zbog problema kod ispitivanja izlaznih tranzistora i jednosmernih pojacavaea gde navede­ ni uslov nije uvek ispunjen i zato treba biti obazriv u donosenju proeene 0 ispravnosti iii neispravnosti tra nzistora. Napajanje ovog instrumenta je iz baterije napona 9V. Trosi se samo kada je taster pritisnutl kada se ispituje tranzistor i u takvom rezimu baterija traje par godina. Na kraju 1 ureaaj treba ugraditi u plasticnu kutiju 1 kao sto se i vidi na sliei na prvoj strani.

RAONO VREME PROOAVNICE

Sadriaj kompleta delova: Stampana sasija ...................................................................................................... 1

IC kolo NE555 .........................................................................................................1

Podnozje osmopinsko LC .........................................................................................1

Tranzistor PNP1 BC556 (BC5571 BC558...) ................................................................. 1

Tranzistor NPN1 BC546 (BC5471 BC548... ) ................................................................. 1

Silieijumska dioda l 1N4148 ......................................................................................3

LE dioda ervena l 5mm .............................................................................................1

LE dioda zelena l 5mm .............................................................................................1

442

Ponedeljak-Petak

09:00 - 19:00

Subota: 10:00 - 15:00 443

,

RK 3258 Vitstonov most za merenie otpornosti otpornika

V

itstonov mostje opste priznat instrument za mere­ nje elektricnih velicina i imamo siroku primenu is­ tog u laboratorijama/ a sada i u kabinetima skola za na­ stavu iz fizike. Princip mosta za merenje elektricnih velicina pronaSao je 1833. britanski matematicar Semjuel Hanter Kristi (Samuel Hunter Christie). Medutim/ britanski fizi­ ear/ pronalazac i umetnik Carls Vitston (Sir Charles Whea­ tstone/ 1802-1875) pronasao je 1840. godine reostat (promenljivi otpornik)/ zatim je 1843. koristeCi reostat u jednoj grani mernog mosta potvrdio tacnost principa Omovog zakona i od tada nosi ime VITSTONOV MOST/ a dobio je primenu u elektricnirn rnerenjima. Elektricna serna veza na slici br. 1 ornogucice nam da objasnimo princip rada Vitstonovog mosta/ gde

r-------------------~

)':il

~ +

ii

~ 1ITO o~: I......... ~ ~ ......-., I··..·.... m+ + ~+

""u---_ .... {)f-' I

- - - ...r---l.­ ~---

c

Q -0

I

a ~

~

.

t

-

~II~

~

~

s

lOMO ~

lMO

444

445

,

je sa P1 obelezen promenljivi otpornik poznate vrednosti, a sa Rx otpornik ciju otpornost treba lzmeriti. otpornici R1 i R2 imaju poznatu nazivnu vrednost otpornosti. Da bi se izvr­ silo merenje, P1se podesava tako da kazaljka galvanometra ne pokaze nikakav otklon. To znaci da u grani AB mosta ne protice struja (1:::0) ukoliko su razdelnici napona Rx i P1, kao R1 i R2, U jednakom odnosu: Rx / P1::: R1/ R2, odakle sledi da je otpornost koja se meri data izrazom:

serl------------------.....

Rl Rx = R2

X

Pl

Tacnost merenja nepoznate otpornosti zavisi od tacnosti upotrebljenih poznatih otpornika R1, R2 i P1, i od osetljivosti galvanometra za merenje malih struja. Umesto galvanometra G, kao indikator nultog napona moze se upotrebiti opera­ cioni pojacavac (OP). 51.2. Na izlazu operaciononog pojacavaca su dYe LE diode spojene antiparalelno. Kada se uspostavi stanje ravnoteZe mernog mosta, tada su na ulazu, opera­ cionog pojacavaca isti naponi, i u idelnom slucaju, na izlazu ne treba da svetli ni jedna LE dioda. U ostalim slucajevima svetli jedna od dYe LE diode. U prakticnom radu Ijubitelja elektronike ne moze se izdvojiti ni jedna oblast u ko­ joj se neee pojaviti potreba da se iz prirucnog magacina (kutije) sa komponentama oda­ bere otpornik odredene otpornosti. Merenje otpornosti moze se obaviti sa univerzalnim instrumentom AVO metram. Ali znatno preciznije merenje, u opsegu od 100. do 10MQ, postignuto je sa kompletom RK3258 - Vitstonov most za merenje otpornosti otpornika. U odnosu na sliku 2, raspored otpornika na samoj semi kompleta delova je druga­ CijL Umesto otpornika R1 su Sest otpornika od R1 do R6 sa kojima se odreduje opseg •

0

+

Rx

~ 81

Slika 1. Elektricna Sema veza

Slika 2. Elektricna sema veza

446

merenja otpornosti preko preklopnika Sl sa sest polozaja. Sa potenciometram P1 se Vitstonov most dovodi u stanje ravnoteze i na njegovoj skali se ocitatava izmerena nepo­ znata otpornost Rx. Otpornik R2 sa slika 1 i 2 zamenjen je sa viseobrtnim trimer potencio­ metrom R7 i otpornikom R8 vezani u seriju (na semi je to predstavljeno kao R12). otpornici R9 i R10 direktno su spojeni u vodove napajanja da bi smanjili optereeenje izvora napajanja, baterije B1 i B2, kada se mere otpornici sa malom otporno5Cu. Na elektricnoj semi kompleta delova integrisano kolo je standardni operacioni pojacavac tipa 741. Ako kratko spoje ulazi, izvodi 2 i 3, u slueaju idealnog operacio­ nog pojacavaca, tada ce na izlazu napon biti jednak null. Kod realnih operacionih po­ jacavaca i kada su naponi na ulazu jednaki nuli, usled nedovoljne uskladenosti ele­ menata, cak i pri idealnoj si­ metriji, doci ee do pojave ne­ kog izlaznog napona koji pre­ dstavlja ofset (eng!.. offset­ pomeraj) od nultog nivoa iz­ laznog napona. Postupak re­ gulacije ofset napona spro­ vodi se pritiskom na dugme tastera Ta, kada se na kratko spajaju ulazi operacionog pojaeavaca i sa potenciome­ tram P2 (na Stampanoj ploci- Izgled LM741 u DIP kucistu montiranog na plocici ci P) podesj izlazni napon u na mesto predviCleno za 741 U TO-99 kucistu

stanje jzmedu gasenja jedne

LE diode i poeetak svetljenja

druge LE diode. Kondenzator C1 smanjuje uticaj, eventuatno, indukovani naizmenicni na­

pon koji bi na izlazu operacionog pojacavaea mogao da stvori nivo napona i da tinjajuee za­

svetle obe LE diode.

Na izlazu operacionog pojavaca su LED1 ( crvena ) i LED2 (zelena ), spojene anti­ paralelno koje u trenutku dovodenja u ravnotezu Vitstonovog mosta, jedna svetli a druga ne svetli. Izvor napajanja kompleta RK3258 su dYe baterije napona 9V (lEC tip 6F22). Dvo­ struki prekidac S3 ukljucuje baterije 61 i 62 i iskljucuje napon napajanja posle zavrsenog merenja. M~ntaza komponenata kompleta RK3258 vrsi se lemljenjem za stampanu plocicu. Integrisano kolo je vee zalemljeno na plocici. Uslov za precizno i tacno merenje otpornosti je da grana Vitstonovog Mosta sa potenciometrom P1 (R3 na stampanoj ploCici) i otpornicima R7 i R8, spojeni u seriji, imaju iste otpornosti. Sa nekim om-metrom izmeriti otpornost potenciometra P1 kada je klizac u polozaju maksimalne otpornosti. Procitanu vrednost otpornosti mora imati serijska kombi­

447

nacija otpornika R7 - R8, tako sto ce se sa viseobrtnim trimer potenciometrom R7 podesiti

ista otpornost sa Pl.

\

Posle provere montaze kompleta RK3258, prema prema sernarna i uputstvu, ka­

da utvrdite da je sve ispravno spojeno, ukljucite prekidaeem 53 izvor napajanja iz baterija

61 i B2.

Da bi znali kada je most ukljucen a kada je iskljucen, da sacuvate zivot baterijama

preporucijemo da ugradite indikator ukljucenosti uredaja. To je u stvari jedna dodatna LE

dioda, LC tipa, specijalna kOja trosi malo struje, kOja se preko serijskog otpornika spaja na

9V. I to je cela mudrost. Na semi ova dioda je spojena isprekidanim linijama.

51edeei korak je kompenzacija OF5ET napona na ranije opisani nacin pritiskom

tastera Ta i okretanjem rucice potenciometra P.

51 je preklopnik kojim se odreduje merno podrucje. Za pocetak preporucujemo

yam da koristite komad zice sa krokodilkom i da njime zamenjujete preklopnik. Kada sve to

zavrsite i pozelite da uredaj ugradite u kutiju za trajnu upotrebu, preporueujemo yam CK

LORLIN preklopnik sa 6 polozaja, koji se posebno narucuje.

Bazdarenje je najvaznija stvar kod Vitstonovog mosta. !demo redom. Sa 51 iii

krokodilkama) spojimo otpornik od 10KQ koji sluzi za merenje otpornosti u opsegu od 1

Kn do 10 KQ. Na prikljucke Rx (Rl na stampanoj plocici) prikljuciti otpornik od 1 Kn, sa

malom tolerancijom, i sa potenciometrom Pl odrediti polozaj u kome LED! (crvena) gas; a

LED2 (zelena) pali. Taj polo­

zaj obeleziti crticom na skali

potenciometra Pl. Dalje,

vezati u seriju dva otpornika

od lKQ, da bi se dobila otpor­

nost od 2 KQ, i izmerenu vre­

dnost otpornosti obeleziti na

skali, i t.d. Ovako nacrtana

skala na opsegu od lKQ do TO i!£2li'L'll~~~,,_ ..'"

10 KQ, vazi i za sve ostale

merne opsege. 5kala treba

da je velika radi preciznosti.

lato dajemo u kompletu du­

gme za Plod 41 mm. Fabri­

cki mostovi koji zele da budu

tacni imaju skalu i do 10 cm

veliku.

Napominjemo, ta­ Upotreba kabla sa krokodilkom umesto cnost merenja nepoznate ot­ preklopnika S1 za odredivanje mernog opsega pornosti otpornika zavisi od tacnosti otpornika RI-R6.

Sadriaj kompleta RK3258: Stampana plocica sa IC kolom 741 ........................................................................... 1

LE dioda, LED1, crvena, Fi=5 mm ............................................................................ 1

LE dioda, LED2, zelena, Fi=5 mm .............................................................................l

448

Potenciometar, linearni, 10 KQ .................................................................................2

Helipot, potenciometar viSeobrtni, 19mm, 2.2 KQ...................................................... 1

Prikljueak za bateriju 9V komada ..............................................................................2

Taster, Ta, Tl13 .....................................................................................................1

Dugme za potenciometar Pl, tip 54031 ....................................................................1

Zica sa malom krokodilkom ......................................................................................1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, Rl, 100Q (braon-crna-baron-zlatna) ............................. 1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R2 - lKQ (braon-crna-crvena-zlatna) .......................... ll

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R3 - 10KQ (braon-crna-narandzasta-zlatna) .................. l

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R4 100Kn (braon-crna-zuta-zlatna) ........................... 1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R5 - IMQ (braon-crna-zelena-zlatna) ........................... 1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R6 - lOMQ (braon-crna-plava-zlatna) .......................... 1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R7 - 2.2KQ (crvena-crvena-crvena-zlatna) .................... 1

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, R8 - 8.2KQ (siva-crvena-crvena-zlatna) ........................ 1

Otpornik, ugljeni, lW, 5%, R9,RlO - lKQ (braon-crna-crvena-zlatna) ........................ 2

Otpornik, ugljeni, 1/4W, 5%, Rll- 470Q (zuta-crna-braon-zlatna) ............................. 1

Preklopnik 51, 2 x 6 CK Lorlin, posebno se narucuje Prekidac 53, 2 X 1 posebno se narucuje Low Current LE dioda, posebno se narucuje Baterije nisu u kompletu delova, posebno se narucuju Kutija za uredaj nije u kompletu delova, posebno se narucuje

Izgled prirucno napravljene skale na potenciometru

449

,

RK 3259 Digitalni voltmetar ­ LED panel metar

O

vo je 3 i 1/2 cifarski instrument sa 13.5 mm LED displejima. Ima izu­

zetno siroku primenu u amaterskoj i

profesionalnoj praksi. Nekada smo imali standard za univerzalne indi­

katore od 1 mA, instrument sa kre­

tnim kalemom i lOOn otpornosti

kalema. Posle se preslo na instru­

mente sa 100 mikroampera i 1 KQ. Sada

imamo standard 200 milivolta i otpornost od 10 MQ. Tacnije meri do 199.9 mVi ima tacnostO.1% ± 1 cifra. To je zasigurno vise nego Sto nam je uobieajeno potrebno. Napaja se iz izvora nestabilizovanog napona od 8 do 15V i trosi 150 mAo Zbog v+ ove potrosnje nije preporucljivo 01 napajati ga iz baterija. U principu a ovaj nas mali panel metar meri na­ Bl p~n. U zavisnosti kako ga iskori­ ~ stite merice struju, napon, otpor, Al zj temperaturu iii nesto deseto! F1 Inace, danas za sve imate Gl specijalizovana integrisana kola. E1 Recimo migavci u autu, to je spe­ 02 cijalno IC kolo. Ceo prijemnik za C2 UKT je jedno TDA7000 kolo. Za ca­ II> 82 sovnike imamo posebna IC kola. Z I!! A2

Tako i za digitalne merne instru­ mente imamo specijalna kola. F2

Svakako je najpoznatije E2 kolo ICL7107. To je AID konvertor 03 sa 3 1/2 cifre. SadrZi 7-segmentne .. 83 dekodere i drajvere za LED displeje F3 za zajednickom anodom i koristi se E3 za razne digitalne instrumente. Mi ga pored digitalnog panel metra (1000) A84 koristimo i u digitalnom LED termo- POL (MINUS) metru RK3269, a slicno kolo (ICL­ 7106) u LCD termometru RK3270.

+-

I

l

ZVln"

:;L,

m~

~ tl

...

c:

o

-Iio

II.

'---~+~

6

OSCI

I I

-o 0­

hJ

....

OSC2

~

o

IN

hJ

C REF COMMON

BUFF

hi

1::

OJ I : !. !I ....

G2 (TENS)

GNO

'"

o

0-

J

·••

~

-A

LcoiOj 12E1

1

!

!b .2

.~

3~ .,..s!

..

:lUO" II

o ~~U0l-l.'" F=: i ., --t 2

f'~

~~

f'l

;0--;

-A

A/Z

~J~

~

•

oj­

I

IN LO

G3

i!1

c

;\

........

....

INHI

v­

J ... Q:J -- . ·· J 52

REF LO

INT

~

I

REF HI

-

I

··

.

It:

I

"

~ l IN LO 52 Elektronski termometar tre­ Z ~ ba naravno da se ponasa isto kao uo­ A/Z A2 bieajeni termometar, tj. pri minusnim BUFF F2 temperaturama zelimo da nam se E2 INT merna vrednost prikaze takode sa is­ 03 v­ pred postavljenim negativnim pred­ .. 53 G2 (TENS) znakom. To je problematicno, jer ot­ [ por senzora pri O°C nema oko OQ. Ra­ di se dakle 0 tome da se mora reali­ G3 ­ zovati skala sa pomerenom nultom (1000) AB4 BP POL (MINUS) tackom. Pri tome se mora znati da DVM-modul ICL 7106 ima merni op- , seg od nominalno 2V (to je tacno L..---Ra-s-p-O-re-d-iZV-O-d-a-I-C-L-7-1-0-6-----I 1.999 V za puni otklon skale na instru­ mentu). Ako se napon napajanja uz­ me kao gornja (+Uv) i donja (GND) granica, onda su max. 2V mernog napona na "gornjoj" granici. Ovaj merni napon U10 se napaja preko pinova 30 i 31 (InLo i InHi) i kao referentna vrednost za merenje sluzi referentni napon Uref (Ref.Lo i Ref.Hi), koji se nalazi na pinovima 35 i 36; rezultat merenja nastaje uporedivanjem Ulo sa Utef • Kao zajednicka referentna tacka sluzi prikljueak "Common" (Pin 32), ali koji ovog . puta nije povezan sa negativnim polom napona napajanja GND. Com i Ref.Lo obrazuju tako reCi "plivajuc:u" referentnu tacku, koja je tacno 2 V niza od +Uv. Oko 0.5 V vise je referentna tacka InLo za merni napon. To je virtuelna nulta tacka, koja se podesava sa potenciometrom P2. Odatle se ulaz InHi moze pomerati na gore za + 1.5 V ina dole za -0.5 V. Tako proizilazi da merni napon od U10 0.5 V (koji lezi izmedu 31 i 30) vodi do toga da na LCD-u bude ispisano 0.00. Referentni napon (koji lezi izmedu 36 i 35) doseze naime sa svojom negativnom stranom za ovih O.SV nize od negativne strane mernog signala. Osim toga, Ie realizuje dva do tri puta u sekundi automatsko uskladivanje nulte tacke, koja je za naSe stvari svakako bez znaeaja. svi ogranci, koji ueestvuju u merenju, leze paralelno (R7 i KTY, R 1 i P1, R6 i P2) i , samo su preko gornjeg prikljucka povezani sa naponom napajanja +Uv. Na taj nacin ne

.... ...... -

...........

c...I

~

466

:

~J§

nastaje nikakva zavisnost merne vrednosti od kolebanja napona napajanja, tako da ele­ ktricno kolo radi besprekorno i pri veoma slaboj bateriji. Za donju granicnu vrednost bate­ rije moze se reCi da je oko 6V. Pravougaoni napon, koji je potreban za upravljanje displejom sa teenim krista­ lima, proizvodi IeL7106, interne i to protufazno izmedu segmentnih provodenja i zajedni­ eke elektrode na poledini (Backplane). Na osnovu odabranog dimenzionisanja moze se de­ cimalna taeka fiksno povezati zicom, kratkospojnikom i ista se aktivira preko tranzistora sa efektom polja n.

Izrada Stampana ploCica je vrlo fina i precizna, jer treba da se smesti eitava gomila ele­ menata. Shodno tome mora se pazljivo postupati prilikom lemljenja, kako ne bi nastali ne­ zeljeni kratki spojevi. Tu su i pet zieanih mostova, kratkospojnika, za koje se mogu upotrebiti krajevi izvoda otpornika. U zoni ulaznog razdelnika preporueuje se upotreba otpornika sa metalfilmom, za otpornike R5 i R7, koji imaju znatno bolju temperaturnu karakteristiku od ugljenoslojnih otpornika. Ova dva otpornika su na semi, iz tog razloga, obelezeni sa dodatnom zvezdicom (*). Viseobrtni potenciometri imaju od davnina veoma dobru temperaturnu stabilnost, tako da su i oni upotrebljeni za bazdarenje uredaja. Za elektrolitski kondenzator C1 umecemo iz prostornih razloga mali tantal. Podra­ zumeva se da kod elektrolitskih kondenzatora morate paziti na ispravan Podnozje za IC i obe 20-pinske letvice se Ieme pre nego Sto se umetne Ie. Kod ovog uskog spleta elektronskog provodnika preporueuje se da se ovaj rueni rad dva iii tri puta najpreciznije ispita na eventualne greske u I",ml;",n;,

UP H

~ ~¢. u

U

It¢. I\.C,

G1 tel A1 01 k G2 FI AI. 81 00 Pi AS

.k • • ,fgJb 2

t

Lo&t

3

~/.b ff9Jb~ffgJb ~.~

9;;T' h

~

c..f.,.'c••f.,.' .••f.,.,c dp

8P G DC lI~e,

1\.'- M.

I\~, dp1 £1 ()1 C'

f....

• J. CMOS kolo 4046

CMOS kolo 4026 LM741/ UA741 fMC1741 Operational amplifier

-'''''

~""bI"

....

.~

}" 1

1

IT~IView)

Tajmer NE555 u DIP8 kucistu

Operacioni pojaCavac 741 u DIP 8 kucistu. Isti raspored imaju i LF351, TL061, TL071, TL081 i mnogi drugi jednostuki operacioni pojacavaci

$22

4060

Hex Buffer

14 Stage RipplEl-Carry Binary Counte,lDivlde'lOsci!lalo,

'-t>--'

'-t>--•

'-t>--.

'-t>--I'

"-t>--"

14-t>--lS

' '0' '. 1)11

Q"

,

.."

,M

""

'flUff

I

OIl.

"!:

4069 Hex Inverter

1N1 OUT 1 l

l'

" B

INS

.1

12

oun

,

11

IN5­

INJ

6

",

OUTS

OUT:I V:$~

1

I.' OIJT2

,

,

4093 Quad 21nput NAND Schmitt Trigger

1-!>-1 '-!>-.

V""

r----.

~::{Y--,

S-!>-,

IN.

f

..

iJ

'-!>-' n-!>-w lJ-!>-12

OUH

-.,.

UA723 - LM723 - MCl723

11IJ~ ---f'1i\. 11

LM723 I MC1723I UA723 ("""I

TOf'VI£W

TOPVIEW

~~=

DIP 14

19=~

.

so 14

1,

~

CMOS kolo 4069

CMOS kolo 4093/

Naponski regulator 723 unutrasnji izgled

Naponski regulator 723 raspored izvoda

!

Vee

74 xx 00

74X02 QUAD 2-INPUT NOR GATE Vee

j.

~

78.. regulatori

LM117/217/317

0: ~

"""

1 UlAZ

n'ur

2 MASA

us,

To·220

{lop view}

3 IZlAZ

T()"3

4MASA

GNO

GNO

TTL kolo 7400/74LSOO

TTL kolo 7402/74LS02/7433

Naponski regulator LM317

Pozitivni naponski regulatori 78xx

.Of

~~;

I

:~~

,

,

NE/SA/SE556/NE556 74104 Duol D-Type Flip-flop

I, ,:,:

:I~~

.

­

l(1,;;;l.(~

74x93 4-81t 81noty Coumer

r=L

.,"'"

b­

,,,~,,,,,~

"

nOC~U1t

D_ ln2)

To-en kutiite

=,.....

0,

"

TTL kolo 7474/74LS74

TTL kolo 7493/74LS93

781.XX

Pozitivni naponski regulatori 78Lxx

Dvostruki tajmer NE556

74 xx 132

CMl... CAn", CA»4, LM2902 (PfJIP, SOiC) lM324jPOIP)

Vee

TOPVle\W

::J l5T-~t:: ~~,

Ll OUTPUT (9) IION·INV. INPUT (All 3

PO>, lNPI/l' ..

~INV.INPUT(B)

pa.

I L:::1s1 NON·IIIIV, INPUT IB)

INPUTl NO!