Makedonci rani srednji vek

Византијска уметност (Македонска династија 867-1056 ) Победа иконофила 11. март 843. у Светој Софији одржана свечаност поводом Тријумфа православља.887. освећена и постављена Богородица са Христом у апсиду. Преокрет у развоју византијске уметности,развој класичног(јединственог) византијског стила. Константинопољ као уметнички центар одкале се утицај шири на друге удаљене области.Народни утицаји потиснути а у први план долази уздржан, хладан неокласицизам, који води порекло од традиција хеленистичког сликарства( линеарна ритмика и спокојни композиције, често копије александријских образаца) добија еклектички карактер.Крајем 10. века примећују се нови наговештаји јер се неокласицистичка уметност развија у правцу спиритуализације форми.Иконе,мозаици и фреске теже да изразенајдубљу духовност,да се суштина божанства пренесе ликовним средствима. Одлике стила : фигуре губе материјалну тежину, добијају строг аскетски карактер, простор се схематизује, линеарност, имресионистичке одлике колорита. Нови систем црквеног зидног сликарства са развојем византијске монументалне уметности ( Лазарев стр.62-64 Боље сами прочитајте - у принципу све оно што знамо о распореду сцена у храму , идеја о вечном јединству Небеске и Земаљске цркве) За византијске храмове осим фрексог сликарста карактеристична је и мермерна оплата зидова као и употреба мозаика. Блиставост мозаичких коцкица постиже се употребом једва приметне конкавности( Св.Софија)Однос између димензија ликова на мозаицима постигнута је помоћу два начела: прво је традиционална хирерахија ликова( веће важније личности) и однос удаљности слике од самог посматрча- решавања проблема оптичке деформација које зависе од угла из ког се гледа(издужује се доњи део фигуре да се спречи нарушавање пропорција ако се поматра одоздо)Употреба тамнијих и светлијих тонова у зависности одакле допире осветљење. Више у Лазареву стр. 64-67 Рукописи Кодекс Григорија Назијанског- Најстарији рукопис из времена Василија I ,између 880-883 настао, Национална библиотека у Паризу, неокласицистички стил, традиција александријског хеленизма, тешка монументалност, додирна тачке са Париским Псалтиром. Велике минијатуре заузимају листове рукописа затворене у танке оквире, здепасте масивне фигуре ,лица античка лишена продуховљености,одећа пада у широким наборима,припијена уз

тело,зграде и пејзажи израженог боје.Сцене старозаветне и новозаветне.

волумена,светле

интезивне

Хришћанска топографија Козме Индикоплова –Ватиканска библиотека, стари александријски прототип,илустован у крајем 9. века(последња четвртина) у престоничким радионицама, сличност са Париским псалтиром.Кратке фигуре тешке монументалнмости. Оба рукописа: свака минијатура умањена фреска или мозаик, фигура слична статуи, маса. Сцене нису рашчлањене линијма. Слободни потези, прозирне сенке. Основа стила хеленизам. Свитак Исуса Навинапрва половина 10. века,Ватиканска библиотека,Рим,стари алкесандријски узор, минијатуре су изгубиле првобитне боје,композиција у виду фриза,рашчлањене на појединачне епизоде, фигуре се слободно крећу у простору, енергични покрети( антички узор био пун персонификација,одвајане епизоде) Вероватно начињен да би био уручен византиском цару због победе над варварима.( Константин Порфирогенит 913-959 или Александар,син Василија 912-913 или Лав Мудри 886-912.- немам појма ) Псалтир из Париза- Национална библиотека, неокласицистички стил,корије александријског узоре, намењена престоничком аристократском друштву, минијатуре затворене у широке оквире,слободна композиција,безличан карактер, верна перспектива грађевина,слободна сликарска техника,појачана схематизација,рашчлањене танким линијама. Библија Краљице Кристине Швдске- Ватиканска библиотека,прва половина 10. века, неокласицистички стил, израђен за византијскиог достијанственика Лава, приближава се Париском псалтиру, остаци хеленизма,импресиоинстичко сликарство,широки потези четкице,плавичасте позадине, живи грациозни покрети како фигура тако и здања.Слична су и два Јевађеља :из атонског манастира Ставроникита и из атинске библиотеке у Атини. Трапезуитско јеванђеље- Јавна библиотека у Санкт Петербругу ,прва половина 10. века, престоничко тло, неокласицистички стил,распоређивање минијатура по читавом листу,урамњивање у широке оквире,хеленистичко сликарство,илизионизам, еклектицизам. Од друге половине 10. века прелаз са неокласицицтичког стила ка спиритализацији форме,уместо илузионизма долази апстракција, нису масивне већ лаке фигуре, строг аскетизам.

Менолог Василија II- Ватиканска библиотека, око 985. год осликала осморица уметника за Василија II,невелике минијатуре потчинјене композицији листа, суве бестелсне фигуре, ситни набори одеће украшени златним шрафиерањем, појава златне позадине, наглашена апстрактност, уместо тродимензионалности лаке конструкције здања,схематизација пејзажа,тенденција постављања фигура у фронтални положај,сува строга лица,израз продуховљености, засићене боје. Псалтир Василија II- Венеција ,написан око 1019.год ,иста дворска радионица Василија, близак венецијанском Менологу. Минијатуре из Тумачеања пророчњачких Лауренцијана у Фиренци,крај 10. поч 11. века

књига,Библиотека

Минијатуре из Тумачења пророчњачких књига, Национална библиотека у Торину, Мали прпроци,крај 10. поч 11. века Јеванђеље из манастира Св.Катарине на Синају,крај 10. поч 11. века минијатура Париско јеванђеље(гр 64)- Национална библиотека,почетак 11. века, Минијатуре насликане су са страна текста који је распоређен у облику крста,Канонске таблице насликане у истом калиграфском маниру. Асафова молитва- 1054.год Јавна Минијатура из Псалтир грч. 266

библиотека

Санкт

Петербург,

Мозаици Света Софија  

 

На пандантифима херувими Богородица на престолу са малим Христом, 867.год,апсида ,на ивицама конхе исписано :“Иконе које су обмањивачи одавде уклонили, обновили су побожни владари.“ златна позадина,земаљски карактер, продуховљеност, хеленистичка традиција, античке реминисенције, опус теселатум ( мсм слободан распоред коцкица)нема круте линије,мек колорит Арханђел Гаврило ,јужна косина беме,на своду лево од Богородице,867. исто Дејзис,на улазни зид изнад јужног вестибила

А на своду исте просторије налазила се представа у два реда 20 фигура( препозанајемо пророк Језекиљ,мученик Стефан у пози

ораната и цар Константин) а на бочним зидовима 12 апостола као и борци против Иконоборства: патријарх Герман,Тарасије,Нићифор и Методија. 





Фигура светог Јована Златоусног и Игњантија Богоносца,ниша северног тимпанона између прозора , нису довршене пре 878. ( 80-их год 9 века) Цар Лав VI пред Христом,царска врата воде у наос, време Лава (886-912),Христ на престолу,у медаљонима Богородица и анђела,Христ држи јеванђеље са натписом :“ Мир вам.Ја сам светлост свету.“ Лав клечи пред њим у проскинези. Сменио представу крста из Јустиниијанове епохе. Више у Лазареву стр. 72.- спектакулације зашто и како Мозаички портрет цара Александра, 912. год,северна галерија северозападни стуб, индивидуални ex voto, строго фронтално,свечана одећа,поворка за време васкршње недеље,лорос са драгим камењем, круна са препендулијама (камилавкион) ,црвене чизме,држи акакију и златну лопту.поред медаљони са натписом: „Господе, помози свом слуги,православном благоверном цару.“ Више о томе Лазарев стр. 73.

Мозаици 9. и раног 10. века образују једну монолитну стилску групу, гломазности и пуноћа облика, мекоћа сликарске израде, благ колорит( беличаст, сивкастаи љубичаста)Од 11. века познија ерапа развоја. 



Богородица на престолу са малим Христом а прилазе Константин и Јустинјан са даровима, Јужни вестибил,лунета изнад портала који води у припрату, Константин носи бедеме града а Јустинијан цркву Св.Софије, они моле за покровитељство на градим и црквом од Богородице, порекло позноримска уметност,златна позадина, волунинозност, префињени прелази тонова, систем пропорција неокласицизма, израз суздржаности, еклектицизам Мозаик са Христом на престолу коме царица Зоја(1050) и Костантин Мономах приносе дарове за Велику цркву,јужна галерија, најпознији ,поч 11 . века период 1034-1042, првобитно Зоја и њен други муж Михајло IV Пафагонац,она га обнавља након што је он био уништен од стране цара Михајла V 1042.

Обара мозаика линеарна,сува и површинска, компактних боја.

Света Софија Кијевска ,играђена 1037-1042 год,Јарослав Мудри,катедрална митрополијска црква ,место победе на Печензи   

Христос, Богородица и Јован из Дејзиса,1043-1046, Св.Софија у Кијеву, мозаик над апсидалним луком Причешће апостола,апсида, 1043-1046, Св.Софија у Кијеву Богородица Оранта,апсида , 1043-1046, Св.Софија у Кијеву

+ Теодоров псалтир, 1066год. написао га је и украсио монах Теодор из Кападокије за опата Михајла у манастиру Студиос у Цариграду,приказан цар Лав како седи и расправља са свештенством о иконоклазму а поред су иконокласти у процесу кречења/заташкавања иконе, изнад два епископа обожавају икону.

Ikone Isus Vethij Demni- Isus Starac dana, 7,8 vek,Sinaj,manastir Sv.Katarine Pranje nogu –Sinaj ½ 10.veka kao I dva krila triptiha iz zivota cara Avgara, bliski minijaturama Pariskog kodeksa,primeri štafelajskog slikarstva Raspeće- Sinaj, 8.veka,spomenik monaške umetnosti Sveti Dimitrije Solunski- nevelika mozaička ikona Sinaj, posle ½ 11. veka, strogost izraza, glomaznost oblika, pripada slikarstvu makedonske dinastije,ukočene frontalne poze ISHS Milostivi- velika mozaička ikona koja se nalazila u naosu uništene crkve Uspenja u Nikeji (postojala je I Bogorodica sa malim Hristom) iste odlike kao I Dimitrije Bogorodica Kikotisa- Eleusa i proroci ,Sinaj 11. vek,manastir Sv.Katarine Apostol Filip- 10.vek ,manastir Sv.Katarine,Sinaj