Magdalena Koh_ Rod i Identitet

K R I T I K A

N A

T E K U ] O J

T R A C I

Magdalena Koch

ROD I IDENTITET NA PRAGU 21. VEKA U JUGOISTO^NOJ E V R O P I1

Gender and Identity. Theories from and/or on Southeastern Europe, editors: J. Blagojevi}, K, Kolozova, S. Slap{ak, Belgrade Women’s Studies and Gender Research Center, Belgrade 2006, pp. 472. U Beogradu se 2006. godine pojavila knjiga va`na s ta~ke gledi{ta rodnih studija (gender). To je zbirka tekstova Gender and Identity. Theories from and/or on Southeastern Europe ~ije su urednice dve Srpkinje Svetlana Slap{ak i Jelisaveta Blagojevi} i Makedonka Katerina Kolozova. Ta knjiga je za srpsku i druge kulture jugoisto~ne Evrope bila odavno veoma po`eljna. Na pragu 21. veka predstavlja se u njoj i rekapitulira (sumira) jedna

etapa razmi{ljanja na temu u~e{}a `ena u kultur nom, politi~kom, dru{tvenom `ivotu, a tako|e se pokazuje proces for miranja feministi~ke teorije u Srbiji i {ire – na Balkanu, ili – jo{ bolje i preciznije re~eno – u Jugoisto~noj Europi. Karakteristi~na crta knjige je i to da se ona pojavila na engleskom. Tendencija {irenja svojih istorijskih, politi~kih, dru{tvenih, knji`evnih i teorijskih problema pomo}u stranog jezika koji ima svetski doseg je postao u ovom regionu, kako mi se ~ini, signum temporis, znak vremena i u izvesnom smislu neizbe`na nu`nost.2 Razlog takvog stanja stvari otvoreno je izrazila Svetlana Slap{ak. U uvodu u knjigu Gender and Identity podsetila je na neprijatan/neugodan ali sveobuhvataju}i princip koji je izrazila latinskom sentencijom

1 Taj tekst se u malo izmenjenoj verziji pojavio u Poljskoj: M. Koch, Gender i Ba³kany na progu XX wieku, “Pamiêtnik S³owiañski”, Polska Akademia Nauk, Komitet S³owianoznawstwa, tom LVIII, rok 2008, zeszyt1, s. 128–138. 2 Te iste 2006. godine se pojavila na engleskom knjiga Biljane Doj~inovi}-Ne{i} GendeRings. Gendered Readings in Serbian Women’s Writing, Asocijacija za `ensku inicijativu, Beograd 2006, CD-ROM. Tako|e na engleskom su se pojavile i druge knjige koje dekonstrui{u sliku Balkana: Vesna Bjelogrli}Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagination, New Heaven and London: Yale University Press, 1998; Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, edited by D. I. Bjeli} and O. Savi}, The MIT Press, Cambridge, Massachusets, London, England, 2002. 361 ProFemina broj 51/52, 2008.

“Slavica non leguntur”, slovenski jezici se ne ~itaju. Dakle, medij engleskog jezika je jedna od najbitnijih, ako ne jedina i najva`nija {ansa da bi se na {irem forumu promovisala knji`evnost/kultura i rodne reprezentacije u regionu. To pru`a i priliku da se me|unarodna akademska sredina upozna sa specifi~nim problemima Jugoisto~ne Evrope. Dodatni razlog tome {to se knjiga pojavila na engleskom je i ~injenica da je ona nastala kao zajedni~ki, me|unarodni projekat, koji obuhvata nekoliko kultura regiona, kako slovenskih, tako i neslovenskih (rumunske, turske, albanske). U tom slu~aju kori{}enje engleskog kao lingua franca je bio potpuno opravdani i izvrstan potez. Gender and Identity je delo koje se sastoji od tekstova dvadeset sedam autora iz raznih zemalja Jugoisto~ne Evrope. Ona je rezultat me|unarodnog regionalnog projekta Evropske komisije i imao je simboli~ki i rafiniran naslov ATHENA. To je s jedne strane skra}enica punog naziva projekta koji zvu~i Advanced Thematic Network in Activites in Women’s Studies in Europe, a s druge strane je i fina aluzija na anti~ku boginju mudrosti, zanata i pravednog rata, a i `ene koja se rodila iz glave mu{kar ca – Zevsa (neki tekstovi u knjizi se nadovezuju na tu simboliku). Cilj celine je prezentacija aktuelnih teorijskih razmi{ljanja u regionu na temu identiteta povezanih sa rodnim poblemima i ima inter disciplinar ni karakter. U tom diskursu su prisutni istori~ari knji`evnosti, antropolozi kulture, filozofi, sociolozi, istori~ari umetnosti iz niza zemalja: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Her cegovine, Kosova (Pri{tine), Bugarske, Rumunije, Turske. Taj grupni projekat {irokog opsega ima – kako su proglasile urednice – ambiciju da napravi de-univerzalizaciju feministi~kih teorija i svesno poka`e proces njegove de-kolonizacije, ili bar oslobo|enja od silnih uticaja stranih, pre svega zapadnih teorija. [tavi{e, on pokazuje specifi~nost i odvojenost sopstvenih/lokalnih dostignu}a u podru~ju rodnih studija i studija 362 ProFemina broj 51/52, 2008.

identiteta. Cilj knjige je sme{tenje znanja na gender teme u regionu Jugoisto~ne Evrope na takav na~in da bi se pokazao proces osloba|anja (i polemike) od dotada{njeg imperativa kori{}enja pre svega anglo-ameri~ke paradigme kojoj su se akademski krugovi, po mi{ljenju autorki uvodne re~i, preterano i nekriti~ki do sada predavali. Uvod je na originalan i inventivan jezi~ki na~in nazvan neologizmom Trintroduction – {to je kontaminacija ju`noslovenske brojke “tri” (na mnogim slovenskim jezicima on je isti ili sli~an) i engleske re~i: “introduction” (“uvod”); sve ukupno zna~i da je uvod u knjigu napisan na engleskom a autorke su tri slovenske urednice. Gender and Identity je obimna knjiga koja se sastoji od tri segmenta. Prvi, naslovljen Theories From Southeastern Europe (’Teorije iz Jugoisto~ne Evrope’), sastoji se od osam tekstova koji razmatraju probleme roda i identiteta iz razli~itih teorijskih istra`iva~kih perspektiva. Taj deo po~inje kratkim tekstom Jelisavete Blagojevi} iz podru~ja filozofije. Autorka vidi potrebu preispitanja ljubavi kako teorijskog, tako i politi~kog koncepta u kontekstu roda. U prvom delu knjige su se na{la i razmi{ljanja mnogih i neoborivih autoriteta. Tu je ~lanak Lade ^ale Felman, hrvatskog stru~njaka iz podru~ja antropologije pozori{ta. Autorka pokazuje koncepciju gluma~ke igre (obra}a pa`nju na posebnu auru/klimu koja je pratila glumice) koju analizira iz perspektive estetskog, istorijskog i teorijskog diskursa a koje je spojila sa problemom roda. Vrlo je va`an i tekst Rade Ivekovi}, hrvatske filozofkinje i hinduistkinje koja je direktorka pariskog Collège Inter national de Philosophie. Ona pokazuje kako je va`an teorijski problem fikcije u konstruiranju roda (gender) i nagla{ava njegov jak uticaj na for miranje nacionalne fikcije. Ona je obratila pa`nju i na to da podela na sex i gender (naturu/kulturu) ima pre svega izrazit politi~ki naboj i da se opire na paradigmu heteroseksualne nor mativnosti i na simbilo~ki poredak. Jedan od najva`nijih tekstova u prvom delu je

Women in Serbia: Post-communism, War and Nationalist Mutations (’@ene u Srbiji: postkomunizam, rat, nacionalisti~ke mutacije) ~ija je autorka ve} preminula @arana Papi} (1949–2002). Premda taj ~lanak nije napisan za potrebe ove zbirke koja je deo projekta (jer je njegova autorka umrla nekoliko godina pre njegovog ostvarenja) i bio je {tampan u SAD 1998. godine, ipak su urednice Gender and Identity shvatile njegovu veliku vrednost i ulogu u for miranju teorije koja se ti~e politike roda na Balkanu i pravedno su ga stavile u knjigu. To je duboki socijolo{ko-politi~ki studij koji daje dijagnozu situacije `ena i mu{karaca i njihove kultur ne uloge, pogotovu za vreme rata devedesetih godina 20. veka kada se odr`avao proces dezintegracije i raspada Jugoslavije. Da bi se taj proces i kontekst bolje razumeo autorka ga stavlja u okvir rodnog diskursa sazdavanja narodnih/etni~kih dr`ava u vreme postkomuniza u Srednjoj i Isto~noj Evropi, obra}aju}i pa`nju na tada opasnu pojavu patrijar halne re-kolonizacije `enskog tela. Ta re-kolonizacija ima dvostruko zna~enje: s jedne strane pokazuje ideologizovanu funkciju `ena kao “ma{ina za ra|anje dece” (birthmachine), odnosno njihovog iskori{}avanja u procesu pove}ivanja brojnog stanja nacije. S druge, ipak, strane, podse}a na pojavu masovnih silovanja `ena svog neprijatelja (pogotovu u BiH), {to je jedan od precizno planiranih elemenata ratne strategije; u ovom slu~aju `ensko telo je postalo dodatni “ratni prostor”/ bojno polje. Zanimljiv je tako|e tekst srpskog istori~ara umetnosti Mi{ka [uvakovi}a, koji pokazuje hibridnost teorija i subjekata u predstavljanju gender problema prisutnu u srpskom slikarstvu 20. veka. On to pokazuje pre svega na queer teorijama koje se ti~u razli~itih “alter nativnih” identiteta (gejeva, lezbejki, biseksualaca, transseksualaca). Dalje na{u pa`nju zaslu`uju i ostali tekstovi istra`iva~ica mla|e generacije: Makedonke Jasne Koteske, koja otvara novu diskusiju na temu Frojdove i Lakanove psihoanalize u kontekstu subjekta. ^lanak srpske autorke Ti-

jane Milosavljevi}-^ajetinac govori o `enskom identitetu u novoj, liberalnoj kulturi, ali se naslanja na srpsku srednjovekovnu istoriju i mitologiju i analizira simboli~ko zna~enje `enskog tela (na osnovu teksta Zidanje Skadra). Bugarka Miglena Nikol~ina ~ita teoriju roda Julije Kristeve kao teoriju romana, to jest kao tajnu, imanentnu naraciju koja se krije u njenom inter disciplinar nom opusu. Prvi deo knjige pru`a mnogo novih teorijskih “alata” za interpretaciju slo`enih pojava regiona u vezi s rodom i identitetom. Drugi, najkra}i deo knjige, Theories From/On Southeastern Europe (’Teorije iz/na temu Jugoisto~ne Evrope’) obuhvata ~etiri ~lanka. Autorka prvog od njih je istori~arka umetnosti iz Beograda Simona ^upi}. Na vrlo zanimljiv na~in razmatra vizuelne reprezentacije `enskog tela u orijentalnom diskursu na primeru srpskog i zapadnog slikarstva, ukazujuci na temeljne razlike u predstavljivanju. Slede}i tekst, pod naslovom The Construction of Heterosexual and Lesbian Identity in Poetry (’Konstrukcije heteroseksualnog i lezbejskog identiteta u poeziji’) je glas Dubravke \uri}. Autorka pokazuje proces konstruisanja `enskog identiteta u savremenoj poeziji: heteroseksualnog u pesmama savremene srpsko-ma|arsko-jugoslovenske pesnikinje Katalin Ladik i srpske pesnikinje Radmile Lazi} a lezbejskog/homoerotskog kod hrvatske autorke Aide Bagi}. Sledi ~lanak Katerine Kolozove koji se fokusira na jako zanimljivu i malo poznatu pojavu gra|enja novog/obnovljenog balkanskog identiteta u alter nativnim sredinama; to je po mi{ljenju autorke prolazni i provokativni identitet koji je gra|en u inat pretencioznim i nametljivim ambicijama Zapadne Evrope koja `eli da “civlizuje” Balkan. Autorka pokazuje jednu od staza savremenog gra|enja balkanskog identiteta nakon raspada Jugoslavije koja se oslanja na kar nevalizaciju, dvosmislenost i (auto)ironiju. ^etvrti i poslednji tekst u ovom segmentu knjige spaja politi~ke, psiholo{ke i rodne aspekte koji pokazuju prava ~oveka/mu{kar ca (The 363 ProFemina broj 51/52, 2008.

Rights of Man) i ljudska prava (Human Rights), a njegova autorka je istra`iva~ica iz Beograda Adriana Zaharijevi}. Tre}i, najdu`i deo pod naslovom Theories On Southeastern Europe (’Teorije na temu Jugoisto~ne Evrope’) obuhvata tekstove petnaest autora. Taj segment je najraznorodniji ako uzmemo u obzir nacionalitet istra`iva~a. Ovde nalazimo tekstove koje pokazuju razvoj bogatih rodnih problema u pojedinim zemljama regiona. Prvi ~lanak su napisale dve autorke iz Ljubljane – Milica G. Anti} i Ksenija H. Vidmar. On pokazuje politi~ke, dru{tvene i kulturolo{ke konstrukcije `enskog identiteta posle Drugog svetskog rata u Sloveniji. Zatim sledi zajedni~ki tekst ~iji su autori tri mlada nau~nika sa prostora biv{e Jugoslavije – Damir Arsenijevi}, Ajla Demiragi} i Jelena Petrovi}. Ti autori, koriste}i metod case-studies, su na ve{t i dalek od stereotipa i simplifikacije na~in pokazali probleme `enskog identiteta u tri knji`evna dela na temu ratnih silovanja `ena. U tom kontekstu daje se analiza romana Ljiljane Habjanovi}\urovi} Ana-Marija me nije volela, u kojoj je podvu~en radikalan nacionalisti~ki diskurs i ideolo{ka manipulacija takozvanom `enskom prozom u Srbiji devedesetih godina 20. veka. Predstavljen je i roman Slavenke Drakuli} Kao da me nema i poezja bosanske/bo{nja~ke autorke Feride Durakovi}. ^lanak Nir man Moranjak Bambura} korespondira sa tim tekstom, jer pokazuje l’ecriture de guerre (ratno pismo) u savremenoj bosanskoj knji`evnosti. Bugarski istra`iva~, Dimitar Kamburov, na originalan na~in analizira zapadni sindrom “balkanizacije” Balkana i razotkriva njegove posledice (za njega Balkan je {iroki, pozitivan pojam koji obuhvata kako slovenske, tako i neslovenske zemlje). Zanimljiv doprinos projektu je prezentacija feminizma i rodnih problema u neslovenskim zemljama regiona. Jedan od njih, ~ija je autorka Aksu Bora iz Ankare, daje pregled prili~no mladog feministi~kog pokreta u Turskoj koji se razvija kod muslimanki od osamdesetih godina 20. veka pod 364 ProFemina broj 51/52, 2008.

uticajem zapadnih feministi~kih teorija. Isto tako zanimljive su analize rodne politike kod Albanaca na Kosovu posle 1999. godine, odnosno nakon intervencije UN. Njegova autorka, Vjollca Krasniqi iz Pri{tine, pokazuje paradokse koji su rezultat politike zapadnih zemalja na Kosovu. S jedne strane se podr`avala akcija “gra|enja albanske nacije”, odnosno uveden je nacionalisti~ki diskurs koji je ograni~avao ulogu `ena i svodio je njihovu aktivnost pre svega na ulogu majke koja ra|a napredne predstavnike nacije. S druge pak strane, zapadne zemlje su poku{avale ukoreniti/nakalemiti na tom nepogodnom, patrijar halnom zamlji{tu rodni diskurs kao instrument racionalizuju}i politiku i element koji obele`ava i garantuje me|unarodne nor me i standar de. Slede}a istra`iva~ica, Michaela Mudure iz grada Cluj, pokazuje etape feminizma u Rumuniji. Koriste}i pojam “zeugma’, {ta je u anti~koj Gr~koj zna~ilo most, ona poku{ava na}i “zeugmati~an” prostor izme|u razvoja rumunskog feminizma, njegove postkomunisti~ke, srednjoevropske varijante i {iroke for mule svetskog feminizma. I postoji jo{ jedna va`na grupa tekstova poznatih srpskih autoriteta u podru~ju gender studies – Biljane Doj~inovi}-Ne{i} o istoriji feministi~ke kritike u Srbiji, Tatjane Rosi} o odnosu otac-sin i knji`evnim konstrukcijama mu{kosti u romanima Danila Ki{a, Davida Albaharija i Radomira Konstantinovi}a. Tu je i ~lanak beogradske feministkinje Da{e Duha~ek, koja je podsetila na istoriju feministi~kog antiratnog pokreta u Srbiji i biv{oj Jugoslaviji u godinama izme|u 1991. i 1999. kada su nastajale nacionalne dr`ave. Celu knjigu kruni{e poslednja izvrsna studija Svetlane Slap{ak Theorizing Women’s Mobility in the Balkans (“Teoretizacija mobilnosti `ena na Balkanu”). Slu`e}i se sjajnim konceptom “nomadskog subjekta” Rozi Braidoti, autorka pokazuje razli~ite for me `enskog mobiliteta na Balkanu u mnogim semioti~kim varijantama – od putovanja, nomadizma, politi~ke i kultur ne transgresije do savladavanja granica i prepreka, i simboli~kog putovanja

na teren razli~itih jezika i kultura (putem prevo|enja) a tako|e prekora~avanja linije se}anja/memorije. U ovom trenutku mo`e se postaviti pitanje, do koje mere for mula geopoliti~kog pristupa problemima je optimalna, i ukoliko se mo`e govoriti o posebnom, jugoisto~kom kulturolo{kom evropskom diskursu identiteta. Sumnje sli~nog tipa je izrazila u nizu pitanja Katerina Kolozova, koautorka “Trintroduction” (“Trojnog uvoda”). U odgovoru je ipak for mulisala pretpostavku koja potvr|uje postojanje posebnog konglomerata koji spaja tri elemente – akademski svet/teoriju/feminizam u sredinama Jugoisto~ne Evrope. Pokazala je istorijsku sli~nost sudbine mnogih naroda regiona Srednje, Isto~ne i Ju`ne Evrope, podvukla zajedni~ke probleme: nacionalizam, duboko ukorenjen patrijar hat, nedavne ratove i sukobe devedesetih u regionu, a u slu~aju ve}ine dr`ava i postkomunisti~ko iskustvo, problem nasilja, nepravdu, siroma{tvo i zaostalost. Svi ti faktori izazivaju traume sli~ne vrste. Kolozova ka`e da je balkanski/jugoisto~ni identitet jo{ uvek potisnut, jo{ uvek se nalazi u fazi novog konstruisanja, ~esto se izvrgava pritisku raznovrsnih nacionalnih mitova. U vezi sa tim, subjekt kulture je tamo ~esto podre|en privremenim politi~kim ciljevima a u mnogim slu~ajevima je slabo kristalizovan. Zbog toga – ovde se mo`emo potpuno slo`iti s koncepcijom celog projekta – postoji potreba da se (iz)gradi posebna metodologija za istra`ivanje tih kultura. Odvojena problematizacija i tematizacija mnogih rodnih pojava u vezi sa nacionalnim, politi~kimi, istorijskim, psiholo{kim i socijolo{kim pitanjima je neprocenjiva inicijativa te knjige. To je bio temelj pomenutog projekta ATHENA a knjiga Gender and Identity unosi veoma ubedljiv i zna~ajan doprinos. Knjiga nesumnjivo postavlja mnogo pitanja koja gledamo iz novih vizura i prespektiva. Ona kr{i postoje}e nor me, hijerar hije ili kanone ukorenjene u dosada{njem pristupu i na~inu dijagnosticiranja problema ovih kultura. Ne poku{ava ni da sazda monolitni dis-

kurs. Smelo i ubedljivo pokazuje specifi~nost problema u regionu koja se sadr`i u bogatstvu glasova artikulisanih u pojedina~nim dr`avama. Najbitnija je ova polifonija stavova, a osim toga i ~injenica da su predstavljene ta~ke gledi{ta kako slovenske, tako i neslovenske, da se pokazuju knji`evnosti/kulture ve}e i manje. A bitno je i to {to svoj stav pokazuju predstavnici raznih nara{taja – kako priznati autoriteti, tako i mladi istra`iva~i. Knjiga je – u to sam potpuno ube|ena – bitan korak u pravcu novog intelektualnog, ponovo otvorenog i post-traumatskog dijaloga izme|u predstavnica raznih dr`ava u regionu, i uspe{an je poku{aj da se poka`u i neke sli~nosti, ali i da se dijagnosticiraju bitne razlike koje treba po{tovati ili bar uzeti u obzir. ^ini mi se da je knjiga Gender and Identity prvi uspe{an korak u tom pravcu. A 29. i 30. novembra 2007. godine u~injen je naredan korak u sli~nom stilu. Na inicijativu srpske istra`iva~ice Tatjane Rosi} (koja je – uzgred re~eno – u~estvovala i u projektu ATHENA) odr`ala se u Beogradu me|unarodna konferencija na temu Predstavljivanje rodnih identiteta u knji`evnosti i kulturama Balkana i Jugoisto~ne Evrope. Taj skup je bio organizovan u Institutu za knji`evnost i umetnost. U~esnici te konferencije su bili – osim novih istra`iva~a – mnogi autori tekstova prezentiranih u prikazivanoj knjizi ~ije su urednice Svetlana Slap{ak, Jelisaveta Blagojevi} i Katerina Kolozova. A to nesumnjivo pokazuje te`inu i zna~enje prvog, pionirskog projekta i potrebu njegove kontinuacije. Zaklju~uju}i, treba podvu}i da je knjiga Gender and Identity zrela, potrebna, i neophodna etapa u gra|enju novog, autohtonog istra`iva~kog pristupa rodnim problemima na podru~ju Jugoisto~ne Evrope. Bez obzira na ~injenicu da autori koriste strani jezik izrazito se vidi da oni govore o sopstvenim problemima potpuno vlastitim glasom. I to je izuzetno dragocena pojava. A medij engleskog jedino dozvoljava/omugu}uje da se taj glas bolje i {ire ~uje. NIAS 2007/2008, Wassenaar, Holandija 365 ProFemina broj 51/52, 2008.