M. N. Epstejn - Filozofija tela

Београд, Доситејева 13 Тел./факс: +381 (0)11 328 42 67 +381 (0)64 647 68 90 е-та!!: веодгас!@деорое1;јка.сот

Михаил Наумович Епштејн

Ппавниуредник Владислав Бајац

Извршниуредник Јасна Новаков Сибиновић

Лектор и коректор Биљана Соколовски Насловна страна Коан Фотографија Јован Чекић

Београд, 2009.

ФИЛОЗОФИЈА ТЕЛА Са рускогпревела Радмила Мечанин

Геопоетик а

Наслов оригинала: Михаил Наумович Зпштеин Философип тела Сорупдћ* © Михаил Наумович Зпштеин, 2006, Сорупд^ © за српски језик Геопоетика СорупдН* © превод Радмила Мечанин

САДРЖАЈ

Предговор. ТЕЛО И СМИСАО................................................11 Увод. ТЕЛО НА РАСКРСНИЦИВРЕМЕНА...............................15 Х АП Т И КА ТЕОРИЈА.................................................................................29 Човек који додирује.........................................................29 Правци у хаптици.............................................................36 Етика додира. Блискост...................................................39 Парадокс о додиру. Аристотел и Хегел .........................46 Додиривање себе у другом. Мерло-Понти и Бахтин... 52 Естетика и хаптика...........................................................57 ПРАКСА..................................................................................61 Тактилнауметност...........................................................61 МАНИФЕСТИ........................................................................64 1.Ф. МАРИНЕШ, ТАКТИЛИЗАМ.....................................................64 2. ДВАНАЕСТА МУЗА. 0 УМЕТНОСТИ ДОДИРИВАЊА....................................65 3.ПЕТИ ПУТ........................................................................67 ЕКСПОНАТИ И КОМЕНТАРИ ..................................................................6 8 КЊИГА и ТЕЛО........................................................................................6 8 РАЈСКА ГРУДА. О ОПИПЉИВОМ ИДЕАЛУ..........................................................71

Машта и опипљива уобразиља......................................80 Речник додира и тактилнеуметности............................83

Михаил Наумович Епштејн

ЕРО С ПОЕТИКА БЛИСКОСТИ. УВОД У ЕРОТОЛОГИЈУ...................93 Наука нежне страсти. Еротологија и сексологија.........93 Секс и ерос. Хтети и желети. Дијалогичност жеље — 97 Ерос и ствари.................................................................104 Ерос онеобичавања. Еротика и естетика......................108 Еротски догађај. Еротема..............................................116 Тело и плот.....................................................................121 Сладострашће и разврат...............................................126 Секс - ерос - љубав ......................................................135 Химера и андрогин........................................................139 Љубави„тугапослекоитуса"........................................144 ЕРОС ЦИ8ИЛИЗАЦИЈЕ. ИРОНИЈА ЖЕЉЕ И КРАЈ ИСТОРИЈЕ................................................................150 Ероси иронија...............................................................151 Лукавство жеље.............................................................154 Ерос и историја. Еротосфера .......................................159 Крај историје као предмет жеље. Утопија и апокалипса.....................................................165 Уживање и постмодерна...............................................173 ПЛОТСКО ЗНАЊЕ. КАКО ФИЛОЗОФИРАЈУ ТЕЛОМ...........178 Плотско знање...............................................................180 Тело-врт..........................................................................183 Љубав-прстен. Предлогиу" и чипка тела......................185 Тактилнопоље.Таласнатеорија уживања ..................189 Површина и дубина.......................................................192 Блискост и даљина.........................................................195 Дрхтавица жеље, мукауживања..................................198 Хемија ероса ..................................................................202 Научно познање и плотско искуство ..........................205 Руска филозофија и еротски језик................................208 Трајномжељому мисао и уљубав...............................212

филозофија тела

Додатак. ЕРОТИКОН ИВАНА СОЛОВЈОВА Предговор.....................................................................215 Ка теорији додира........................................................218 Је ли Фројд у праву?.....................................................220 О две револуције..........................................................224 Асексуалносту књижевности и филозофији (Гогољ и Кант)...............................................................228 Пет врста љубави.........................................................233 Еротика стваралаштва.................................................237 Љубомора као вечити покретач.................................239 Руска лепотица.............................................................241 Незамисливост тела.....................................................244 Ручни зглоб .................................................................246 Јеленологија.................................................................247

ГРУМИНГ САМООЧИШЋЕЊЕ. ХИПОТЕЗА О ПОРЕКЛУ КУЛТУРЕ.... 259 Од муве до човека. Извори рефлексије.....................260 Груминг код животиња и семиотика границе...........266 Чистоћа и култура........................................................272 Систем културнообразовних филтера.......................275 Чисто и нечисто............................................................279 Белешка оаутору..............................................................283

Предговор ТЕЛО И СМИСАО

Књига Михаила Наумовича Епштејна усредсређена је на оне аспектетелесностикојисвевишеодређујуспецифичностчовекау временувиртуелнихи генетскихтехнологија, када и самотелосве вишепостајеинформационаматрица.Телосеможемодификовати не само генетски или хмруршки (протезама, имплантима, вештачким органима) него у перспективи и електронски - изражаваће се бројкама и преносити у капацитете компјутерске меморије, а посредством нанотехнологија пресађивати на друге, квантне носиоце. Ова перслектива виртуелне замене или симулацијетела побуђује усредсређеност на она његова својства која образују родовску специфичност човека као природно-културног бића и могу се атрофирати или елиминисати у складу са техничким опремањем тела и улажењем у универзум ума. Зато се у средишту Епштејнове књиге налазе проблеми додира, чулности, љубавне блискости и плотског знања - они нпвои телесности који се, по традицији, разматрају као„најнижи" у хијерархији чула, уметносга и начина духовно-свесне делатности. Управо у њима су, по ауторовом мишљењу, садржане оне вредности и тајне човековог бића које ћемо у догледно време, можда, морати да уносимо у списак биолошких остатака прошлости нашег изгледа, у Црвену Књигу Човекове Природе. Епштејнова књига показује да се у савременим условима пренаглашава феномен човека као разумне животиње, као или ап1та1 гаТ1опа1|5-а. У перспективи настанка

12

Михаил Наумович Епштејн

ноосфере, настањене разним материјалним оваплоћењима разума, човекатреба одредити, напротив, каогаУоаштаПз, каожив, оживотеоренразум, или каогаТЈосогропз, отеловљени разум. Ако се међу живим бићима, становницима биосфере, човек издваја управо као разумно, мисаоно биће, онда се међу разноврсним техногеним облицима разума, који чине ноосферу, он издваја управо као оваплоћени разум, дубински (пупчаном врпцом) повезан са живом материјом природе. Човекјесте разум, уроњен у стихију додира, зближавања, опипавања, продирања, жеља, жудњи, уживања и - плотски се чисти од плотске нечистоће. Човек на фону машина које мисле, киборга, андроида и других облика вештачког ума је, пре свега - ^!оппо ћарНкоз и ћото егсСкиз, Још је неизвесно како ће - и да ли ће - бита остварени пројекти вештачког ума, али већ сада је очигледно да се, у контрасту са њима, човек одређује као природан ум, при чему се акценат преноси на појам„природан", односно на природно отеловљен. Управо ти „конзервативни" и „носталгични" аспекти телесности, који су најспецифичнији за човеково биће у ноосфери, и јесу у жижи рада Михаила Наумовича Епштејна. Ова књига јељубавно„збогом", упућенотелу као најкрхкијем и најдрагоценијем сасуду човечности, које се све више прелива у капацитет виртуелне меморије, у универзум знакова, бројки, програма и алгоритама.Телесностсе разматра као смисаотворни предметфилозофскогзнања иестетичкограда. Новифилозофски језик би, растајући се са телесношћу биосферног човека, требало да је стилски и семантички апсорбује и задржи у себи - да се отелесни, да постане опипљивијп и еротичнији. Култура се удаљава од својих природних основа и разрађује нове, изоштрено-тактилне, префињено-еротске начине за доживљавање-осмишљавање својих скривених резерви телесности. Истовремено, култура од својих информационих ресурса, који су у порасту, прави нову представу о телесности и нове, експериментално-посибилистичке начине за њену теорију. Култура ради као својеврстан регреШит товИе, чије је постојање у природи немогуће, признају физичари. Култура распредмећује значења, која налази у природи, и истовремено отелесњује значења која сама ствара. Култура је слобода која је савладала

Филозофија тепа

13

инерцију самообновљиве и цикличне природе; и истовремено -нова одговорност, плод саме слободе, која је чува од ентропије, од бескрајно-самоубилачке празнине информационог свезнања и етпчке сведозвољености. Употребићемо другу врсту слико витостижултурајеалхемијакојапретваранужностуодговорност, служећи се филозофским каменом слободе. Заиста, ово је лајтмотив и читаве филозофске едиције „Тела мисли", у коју спада и ова књига, која се највише приближава тој замисли. Реч је о узајамном преображавању масе тела и енергије мисли, о двоструком кружењу мисаоне матерпје у биосфери и ноосфери, које својим кружницама образују две стране усукане Мејбиусоветраке. Григориј Л. Туљчински

Увод ТЕЛО НА РАСКРСНИЦИ ВРЕМЕНА

На граници XX иХХ1 века радикалносемења односпрема телу. Никад до сада није била толико јака медицинско-спортска компонента цивилизације. Ако погледамо бујицу новости које се извлаче у наслове највећих америчких новина и електронских сајтова, видећемо да медицина (укЉучујућидијетологију) испорт,односнодисциплинеизлечења ијачањателау њимазаузимајудотрећинепростора.Никад раније наука није продирала тако дубоко у тајне грађе тела, у ћелијско-молекуларне механизме старења и наследности, у биохемију мозга итд. Истовремено, у телу се открива нешто аветињско, каода се оно приближава некој граници своје биолошке еволуције, чијим ће преласком изгубити низсвојиходредбенихсвојстава:целовитостијединичност, индивидуалну необновљивост, просторно-временску ограниченост. У извесној мери, ово се може упоредити са физичком сликомсвета,којасенаглопромениланапрелазуизХ1ХуХХ век, када су на месту„нестале" материје откривенеенергије. Средином XX века, у радовима Нормана Винера, Џона фон Њумана и Клода Шенона, као и на чувеним њујоршким кибернетичким конференцијама уз подршкуфонда„Мејси" (Масу Соп^егепсез, од којих је прва одржана 1946. године),

в /6

Михаил Наумовцч Епштејн

одвија се даљи помак научне мисли од категорије енергије до категорије информације. И ево, век касније, већ на прелому XX—XXI века, материја се, па и жива материја, све више разматра као начин за чување и преношење информације, а једно од њених најтврђих паковања је човеково тело. Међутим, у смислу информационе засићености, а такође конструктивне променљивости-пластичности, протеинско тело ипак заостаје за текстовима и кодовима, који оперишу на силиконској или квантној основи. Зато се тело све више разматра као први, „наивни" приступ новом ноосферном кругу на спирали развитка, где ће свест, која се отргла из ропства лагане биолошке еволуције, оперисати непосредно текстовима и кодовима,без потребеза посредовањемтела. И самотело све више подлеже читању, разумевању, интерпретацији, виртуелном приказивању, генетском дешифровању, а све мање „старинским" начинима опажања, као што су додир и чулно уживање.„Људско тело, наше тело изгледа сувишно у свом простирању, у сложености и мноштву својих органа, ткива и функција, зато што се данас све концентрише у мозгу и генетском коду, који у целини исцрпљују оперативну дефиницију бића", писао је Жан Бодријар у књизи Екстаза комуникације.'1 Оно што је изгледало као интелектуална провокација убрзо је постало догма нових научних идеологија и културних покрета. Ево како тај владајући поглед на свет карактерише професор Калифорнијског универзитета Н. Кетрин Хејлс, чуеени стручњак за виртуелну реалност и хуманистичке аспекте кибертехнологије: „...Тело претежно, ако не и потпуно, јесте језичка и дискурзивна конструкција. Развојем кибернетике, која је

филозофија тела

одвојила информацију од њеног телесног оваплоћења (51г1ррес1 тЉгтаИоп о^ (1$ босЈу), усаглашавају се хуманистичке теорије дискурса, поготову археологија науке Мишела Фукоа, који је тело разматрао као игру дискурзивних система. Мада су истраживачи у физичким и хуманистичким наукама на овај или онај начин признавали важност материјалности, ипак су заједно створили постмодерну идеологију, по којој је материјалност тела другоразредна у односу на оне логичке и семиотичке структуре које су кодиранеу њој."2 И мада сама Хејлс потврђује незаменљивост и неуништивост отеловљених облика свести, мора да призна како је савремена теорија у основи „постљудска" - „ставља информациони модел изнад свог материјалног &геловљења, тако да се наше отеловљење у биолошком супстрату разматра више као историјска случајност а не као неизбежност живота,"3 У светлу све већих перспектива за уједињавање организама и компјутера, информатизација тела сејавља као најпречи задатак, Ако је свест - информациона матрица, којаселакоможепресадити на силиконску или на квантну основу, шта онда тело придодаје свести, осим оног што је ограничава?Акојекиборгпосттелесан,ондасеможерећи да је тело - постинформациони ресурс, протомислећа машина. Према предвиђању Реја Курцвајла, изумитеља, научника и једног од најзначајнијих инспмратора за лројекте вештачког ума,„до краја XXI 8ека изгубиће се јасна граница између људи и робота. На крају крајева, каква је разлика између човека, који је своје тело и мозак усавршио помоћу рачунарских и нано-технологија, и робота, 2

N. Ка1ћеппе Нау]ез. Новд№ Весате Роз^ћитап: УЈг1ие1 ВосЈЈез 1п егаШге апсЈ 1пћ>гтагјс5. С^јсадо апГ СллгШаГ - виртуелан, замишљен, симулиран). 4

Кау Ки(ше\\\. ТР)е Аде о^ 5р1п:иа] Маз^Јпез: ^Л/Иеп Сотригегз Ехесеед Нитап 1п1:еШдепсе. №^ Уогк, 1_опс!оп ег ак: РепдиЈп Воок$, 2000, р. 148, Он тврди да ћемо зременом „ми (људи) би™ не 'гвожђе' него програм", односно да ћемо се избавити телесности („Ше ш\\ ^е зоЈШаге, поЕ 1?агс1№аге"); наеедено ђело, с. 129. У новој КЊ1-ВИ истогаутора разматрају се могућности за подмлађивање и „обесмрћивање" организма посредством замене природних ћелија „паметним" ћелијама, саграђеним на молекуларном нмвоу као кибернетичке микромашине, „наноботи". Кау апс! Теггу Сгоззтап. Рап1:а511с Уоуаде. Цуе 1опд ЕпоидН 1о Цуе г. Кос)а1е, 2004, рр. 27-32. 5 НапзМогауесМтсКМскеп.ТНеРиТигео^КоћоГапсЈ Ниппап 1п1е11јдепсе. СатбпсЈде, МА: Нагуагс! ЏпЈуег5Ј1:у Рге55,1988, р. 108.

Фипозофија тела

19

Заиста, медицина и спорт,којиданаспридајутелумедијску димензију, а његаве слике и знакове шире у средствима замасовнеинформациједакођесенебаведатошћутеланего или његовим болестима и телесним манама, или настојањем да тело превазиђе норму и постави рекорд, односно баве се најзнаковнијим, „бројчаним" аспектима телесности. Медицина полази од девитализацијетела, а спортдолази до ње због планског дресирања тела, муштрања мишића, чији је циљ постизање рачунског механичког резултата: метри, килограми, секунде... Ма колико то било парадокса/]но, једини растући покрет, који још озбиљно доживљава датост тела и у њега полаже глобалну религиозно-политичку мисију јесте тероризам, опседнут светошћу и смртношћу тела, пун решености да га разнесе експлозијом ради рајског блаженства својих мученика и избављења света од неверника. Али, и за тероризам тело се, у суштини, претвара у фигуру политичког језика, у реторички стих ултиматума. Технизација, комерцијализација, политизација... Савремено тело је или предмет информационо-биотехничког дешифровања и трансформације, или предмет трговине и оруђе за професионалну каријеру (спорт, топ-моделски и порнографски бизнис), или улог у политичкој борби {и у том смислу такође је само знак). Можда ће за две-три генерације разумна створења, опремљена неуропродужним и вештачким биопротезама, утонула у екстазу безбедног киберсекса (укључујући и виртуелно-тактилнеконтактеиконференције-видеооргије), употпуностидаватителонаоткупмедицинарима,биорестаураторима, видеотехнолозима, програмерима... И, наравно, спортистима. Будући да повлачење коња из савремене цивилизације никако не укида интересовање за коњичке трке (и улоге) на препуним хиподромима. Спортско, рекламно, порнографско интересовање за тело и даље ће се повећавати и подгревати, на фону његовог потискивања у

20

Михаил Наумович Епштејн

историју људског рода, у биолошку прошлост еволуције. Отуда готово реторичко питање које Артур и Мерилуиз Крокер постављају у чланку „Панични секс у Америци": „Ако данас може да постоји и тако јако бавље^е судбином тела, да ли је то због тога што тело више не постоји?"6 Другим речима, око тела се шири права паника - сексуална, спортска, топ-моделска - условљена упраео нестанком тела и вишком средстава за његову симулацију. Тело ће„изаћи ш употребе" као коњ или парна машина у доба електрике, и почеће да се заборавља као извор најдубљих и најинтимнијих доживљаја, као стециште човекове самосвести, као вредносна основа цивилизације. Чак и ако тело не изађе из употребе, ако не буде замењено компјутерско-квантним ризницама свести и вештачким неуро-електронским органима, онда се у XXI веку са телом може десити оно што се десило са стварима у XX веку. Р.-М. Рилке пише: Још за нашихдедова постојала је 'кућа', постојаоје 'бунар', њима позната кула, па, просго, њихова сопствена хаљина, њихов капут; готово свака ствар је била сасуд из којег су они црпли нешто људско и у који су стављали нешто људско за залиху, [...] Продуховљене ствари које су нам улазиле у живот, саучествовале са нама, нестају и више ничим не могу бти замењене. Ми смо, можда, последњи који још знамо за те ствари. На намајеодговорностнесамоза чување успомене на њих (то би било мало и то би било непоуздано) и њиховељудске и божанске вредности (у смислу дошћих божанстава -,лара'). [...] Наш задатакје да тако дубоко, тако страствено и стаквом патњом примимо у себе ту пролазну пропадљиву земљу, да би се њена суштина опет-Јневидљиво' пробудила у нама."7 АПћиг Кгокег апс! МагЛоиЈзе Кгокег.„Рапк 5ех т Атепса" т Вос1у 5: РапЈсбех јп АтегЈса. Ме^Уогк; 51:. МагНпЧ Ргезз, 1987, р. 20. 7 Пиљмо В. фон Гулевичу, 13.X11925. Рил&ке Р.-М. Ворспведе. Огкзст Роден. Шсша. СТИХИ. Москва,„Искусство", 1971, с. 305.

филозофија тела

Кризу традиционалне везаности за ствари и њихово наслеђивање,којаседогађалаудобаиндустријализзције, Рилке тумачи као истицање нових стваралачких задатака штедње и осмишљавања појединих ствари. Ето, тако је данаси на нама одговорностза чувањеуспоменена тело, нањеговуљудскуибожанскувредност. Парафразирајући Рилкеа, наш је задатак да тако дубоко, тако страст*вено и с таквом мером интелектуалне и емоционалие одговорности лримимо у себе ту пролазну пропадљиву телесност, да би се њена суштмна опет,,невидљиво" пробудила у наш, Опроштај са телом може бити почетак новог отелесњивања саме филозофске мисли, која је током векова пренебрегавала телесност, протеривала је из свог спекулативног језика. У складу сг узношењем ноосфере изнад човекових старих телесних омотача, сама мисао све више постаје сфера слободног телотворења, ствара сопствена језичка, (с)ликовна, просторно-временска и виртуелно-тактилнатела. Филозофија, као по правилу, мисли друкчије, баца изазов владајућим системима мишљења. Историја мишљења је историја борбе мисли против сопственог окамењавања и обесмишљавања у облицима разних идеологија и митологија, теолошких и метафизичких догми. Док је цивилизација била технички неразвијена, везана за природан живот тела, заснована на његовим радним, производним и друштвенимфункцијама,филозофијајетежила да се „одвезује" од тела стремећи у небо апстракције, универзалија и идеализација. Можда ће управо сада, када се отвара перспектива„посттелесне", постбиолошке цивилизације, филозофија преузети на себе мисију вредносно-смисаоног очувања тела, прожети телесношћу све ћелије свог језика, одважити се да „прими у себе ту пролазну пропадљиву земљу"? Ако је филозофија некада имала

22

Михаил Наумович Епштејн

узвишене и далеке циљеве који сујеодводили од постојећег, сада се све више оцртава насушна брига информационо богате и технички власне рационалности: не куда се апстраховати него у шта се отеловити? Усмереност на циљ и сврсисходност, који су одлучно превладавали у веку технолошких продора, полуњавају се новим критеријем пластичности, опипљивости самих идеја: како мислити телоусмерено и телоусклађвно! Област филозофског осмишљавања тела може се назвати физиософц/'а(илисоматософц/а). Тојенаукаољудском телу као највишем органу космичког живота и његовим променљивим духовно-културним значењима. Физиософија и физиологија имају заједнички предмет: животни рад целовитог организма и његових појединих органа - али, при томе се уноси софијско докучивање организма, који се и сам јавља као орган неке целине. Физиософија проучава мудросг тела, његова космичка, културна, спиритуална и мистериозна значења, која се развијају у ритуално-религиозној, друштвено-радној, етичко-међуљудској и уметничко--симболичкој пракси. Међу основним темама физиософије су пол, јело, очишћење, бол и болест, лице и спољашност, органи чула, унутрашњи органи... Ова књига не обухвата све аспекте живота тела него самоонекојисууфилозофији најмањеобрађивани,управо због своје нескривене,„непрпстојне", изразите телесности. То је, пре свега, додир - чуло које је телесније од свих чула а најмање усвојено у симболичким системима културе и уметности. Затиги, то су жеља и коитус, односно обострано додиривање, освајање тела споља и изнутра, улажење у његове дубине. Најзад, то је опипљив однос тела према самом себи, самоочишћење, а такође узајамно чишћење живих бића чији је резултат - настанак културе у природи. Према томе, у овој монографији се издвајају три дела: „Хаптика",„Ерос" и„Груминг".

филозофија тела

23

Можда ће читаоцу неки моменти у другом делу књиге изгледатисувишеинтимнииизазиватиосећајнелагодности, због чега се аутор унапред извињава. Осим тога, аутор не скрива своју непосредну припадност мушкој„већини", која на опис обавезно ставља печат свог тактилног и еротског искуства. Ако је уметничка књижевност после Де Сада, Д. Лоренса, X. Милера и руског В. Сорокина некако већ навикла читаоца на отворен говор, онда се од филозофије, па чак и кад говори о телу, обично очекују апстракције, методолошке и феноменолошке рефлексије,„еидоси" и„редукције", којитерминолошки замагљују голотињу предмета. Хоћу још једном да подвучем: циљ ове књиге је не само да осмисли телесност, која нам се показујесада, на прагусвоје нове судбине у техносфери и ноосфери, него и да отелесни она значења којима се већ по навици бави филозофија.

ХАПТИК А

„Удругим чулима човекзаостајеза многим животињама, а што сетиче додира, далеко их превазилази по тананости тог чула. Управо затојечовек најразумнијеживобиће." Аристотел

„Што више буду говорили помоћу коже, одеће чула, тим више ће стицати мудрост." Леонардода Винчи „Најдубље што постоји у човеку јесте његова - кожа." Пол Валери

ТЕ О Р И ЈА

Човек који додирује Хаптика (Иаргјсз) је наука о пипању и додиривању, о кожи као органу за опажање и стваралаштво, о тактилним облицима делатности и самоизражавања. У ширем, а при томе строго научном смислу овог термина, пипање укључује у себе све разноврсне и различите осете, које дато тело доживљава додиривањем спољашњих предмета или спољашње средине, па и кинестетичке, температурне и болне. ' Дакле, под хаптиком се подразумева такво узајамно деловање човека са околним светом, које може укључивати и напетост мишићног ткива, ако је оно опосредовано споља, кожом као органом додира.2 1

Подсећамо дајекинестезија (од грч.„кте$1$" - кретање и„е51(1е$ја" - осећање, опажање) - област осета везаних за покрете нашег тела, који настају захваљујући раду„проприорецептора"- мишићних рецептора, тетива и везивногткива који покрпвајуунутрашњеоргане. Олширну библиографију о псчхофизичкој и технокомпјутерској хаптици сачинила је Маргарет Мински: НарГЈсз 1зЈ1з1ЈодгарКу.[1ир://тагд. 2 „Опипавањем се пздвајају осећаји додира и притиска {тактилна осећајност), топлоте и хладноће (в. термоцепција), бола [ноцицептивна осећајност) и друга помешана осећања... Осет додиривањем предмета мз спољашње средине омогућава да се оцене њихов облмк, димензије.

30

Михаил Наумович Епштејн

Реч „хаптика" (и одговарајући придев „хаптички") потиче из грчког језика, од речи „ИарНе" (опипавање) и „Нартјко5" (осетилан, тактилан), које су, са своје стране, настале од „пар1:е5{НаЈ" (дирати, хватати). На пример, код Аристотела можемо прочитати:„Пипање (Иарпе) настаје непосредним додиром (парТезгпаО са предметима, па зато и носи тај назив. Мада и осталм органи чула опажају путем додира, али кроз нешто друго („односно кроз средину", како Аристотел објашњава на другомместу- М. Е.). Очигледно је да једино пипање опажа непосредно (с)|' Сазвучје са прилично грубим глаголом „халатћ" (апити) појачава шансу овог научног термина да се одомаћи у руском језику. Поред тога, постоји основ за лретлоставку да сугрчко^парИе" и руско„хапатђ"е™молошки повезани: руски глагол има аналогију не само у низу словенских језика {чешки„спара(]" - хватати, пољски„$парас" - хеатати) него и у романско-германским језицима. Макс фасмер тумачи „хапат^" као могућни наставак индоевропског „кИар", сродан ла™нскомлсарјо",„сареге" ~ узимати, високонемачком „парртд" - похлепан, нисконемачком „Иарреп" - похлепно хватати.4 Овоме можемо додати енглеско „саргиге" - зграбити, шчепати, заробити. Управо због лрозрачности овог корена у руском језику, одабрали смо термин „халтмка" дајући му предност над термином „гаптика", који сеу рускомјезику више користи у преводној литератури из психологије. својства површине, конзистенција, температура, сувоћа и влажност, положај и померање у простору." - БолћшоД знциклопедическии словарб. Бмологин. Москва, Болћшан россиискал знциклопедил, 1999, с. 437. 3 4

Аристотелћ. О душе. Соч. в4тт., т. 1, Мрсква, Мислћ, 1975, с. 447.

Макс Фасмер. Зтимологическии словар^ русского дз!з|ка. Москва, Прогресс, 1936-1987, т. 4, с. 22.

Хаптика

31

Улога чула додира је изузетно значајна у формирању како животиња тако и човекове личносги. Навешћемо низ примера. Године 1950. Хари Харлоу (Наггу Р. НаНоуу) саопштио је резултате истраживања вршених на младунцима резуса (врста макака мајмуна), које су одгајале вештачке мајке, лутке од жице. Бебе се нису везале за те „мајке" од којих су добијале млеко, него за оне које су биле покривене фротирском тканином и биле пријатне и угодне на додир. Ислоставило се да је додир значајнији чинилац привржености него храна.5 Лишени додира, младунци умиру. У САД, још у другој деценији XX века, готово сто процената налуштене новорођенчади старости до једне године, умирало је у домовима за незбринуту децу. Доктор Фриц Талбот (Бостон) увео је метод љубазног опхођења према напуштеним бебама из једног дечјег вртића у Немачкој. Ако су биле предузете све неопходне медицинске мере, а новорођенче је ипак сахнуло и слабило, давали су га жени јаке грађе, која га је све време носила. После тога, показатељи смртности беба у америчким домовима за децу нагло су пали.6 По традицији, сматра се да тактилност спада у најпримитивније облике комуникације. „Њен семиотички значај опада приликом преласка из зоосемиотике у антропосемиотаку.Преношењеинформацијепосредствомдодира постаје све мање битно током људског развоја - онтогенезе и филогенезе.У култури,додиривање има не само ограиичен комуникативни потенцијал него и репресивне норме у разним друштвима",7 I. о.ВД1еу 5сјепсе ЕсЈЈ5

ЛКуп5т|(И.

г!оп5. Јоћп \Л/Мечл/ & 5оп5,1пс, 1989, р. 196. 6

Наведено дело, с. 199.

7

Ш п М е д Н о Х .Н Н а. п с Љ о о к

|Ј5: !пс1Гапа Џпгуегз^у Ргевз, 1995, р. 407.

В1оот1пд1оп апсј ]псИапаро-

32

Михаил Наумоеич Епштејн

У најмање контактне обично се убрајају културе северне Европе и Северне Америке, а такође Далеког истока.8 Друштво у којем су људи изгубили додиривање у међусобним односима, друштво у којем се поштује дистанца и владају вид и слух, подвргнуто је опасности дехуманизације.Утом контексту Хосе Ортега и Гасет закључује:,,.. .Била би озбиљна грешка када бисмо претпоставили да је вид основно чуло. Чак и са позиције пшхофизиологије, која има подређени карактер, из дана удан је све јасније да је чуло додира било примарно и да су се касније из њега издвојила сва остала чула. Са наше, још радикалнијетачкегледиштајестеочигледнодаједодиривање - основни облик нашег општења са материјалним светом. Па ако је већ тако, онда су липанзе и додир одлучујући чиниоци који одређују устројство нашег света."9 Индикативно је да се управо у тим друштвима, у којима се контакти додиром посебно сурово сузбијају као „непристојни", који крше „рпуасу", појачава потреба за ширењем таквих контаката, све до њиховог узношења у нов друштвени ритуал. „Дотакните неког данас!" - овим позивом лондонски Институт за друштвене проналаске обраћа се Енглеској и свету.10 Организатори „дирљивог месеца" предлажу сваком Енглезу да додирне три муш8

М. Л. Бутовскал. Лзмк тела: природа и кулетура (зволк>ционнме и кросс-кул&турше основу невербал^нои коммуникации человека). Москва, Научнми мир, 2004, с. 124. Шеста глава ове књигеДактшњнаи коммуникацил" (сс.111- 129)можедапослужи каодобаруводуантролологијуопипавања. 9 Хосе Ортега-иТасет. Человек и лк>ди, у књ. Дегуманизацил искусства и другие работи. Москва, Радуга, 1991, с. 286. Ортега и Гасет није сасвим у праеу када се позиеа на психофизиологију. Свака ћелија поседује осет за разне спољашње утиџаје: механичке, хемијске и светлосне. Када су почеле да се издвајају специјалне чулне ћелије-рецептори, међу њима је одмах почела специјализација за рецепторе пипања, хеморецепторе, механорецепторе и фоторецепторе. Међутим, у неким ћелијама су могледа се спајају различитефункције. 10 Оснивач и директор је Николас Олбери, В. 6апк.огд/5Ј1:е/Иоте/ и

33 карца и три жене па да им, са своје стране, предложи да додирну шест особа. Пројекат не подразумева сексуалне него социјалне додире, на пример, пријатељско тапшање по рамену. Претпостављено је да ће, ако се сви одазову позиву, опште додиривање да се увећава геометријском лрогресијом и да ће пројект, у дословном смислу, дотаћи сваког становника Велике Британије. Прва идеја о месецу додиривања појавилз се 1982. године, у групи студената који су избројали да се у париском кафићу посетиоци међусобно додирну у просеку сто десет пута за један сат, док у лондонском - ниједном, Утешно је да се, током првог месеца акције (новембар 1982. године), бројљуди који су се додиривали попео на два милиона. Колико год изгледала плитка идеја сличног обреда отмености, она има веома дубоке ритуалне корене. Од давнина је додиривање чинило чулну основу магије и најсакралнијих симболичких радњи - заклетви, присега. Отуда коренска сродност речи „ослзание" (пипање), „прислга" (присега): обе потичу од православног „сагати" (дотицати, дохватити). Присега је, у ставри, и значила додиривање предмета заклињања - земље, крви, тела, заставе итд. И сада председник државе полаже заклетву држећи руку на Светом писму или Уставу. Додиривање Библије или Закона освештава и сам чин стварања нове државе, проглашења нове нације.11 11 „Додиривање, а такође полагање (жртвовање) били су најтипичнији облици заклетве и проклињања. ...Сасвим је могуће дозволити однос руских глагола класгм, и клпат>. Типолошки в.: праоблик *ргј-$еда,„кллтва" буквално означава додиривање руком..." М. М. Маковскии. Сравнителћнии словарћ мифологическо^ символпки в индоевропеиских измках. Образ мира и мирм образов. Москва, Гуманитарнми издателбски^ центр ВЛАДОС, 1996, с. 187. Веза„клитвенности" и„клеиксти" уопште није само алитерацијска (почетно„кл") и интуитивно је изражена у поезији О. Мандељштама:„Клеикои кллтвои пахнут почки..." („На лепљиву клетву миришу пупољци") ,„И к губам такие липнут кллтвн..." („И за усне се лепе такве заклетве") (из песме посвећене Натаљи Штемпељ). Овде су се можда одазвали другм,гклеДкие весенние листочки", Сл

34

Михаил Наумович Епштејн

Судбина додиривања у култури новог времена парадоксално је повезана са променом појма „такта" и „тактичности", По савременом схватању, то је умеће да се поштује дистанца, да се другима не намећу своја мишљења или емоције, уметност учтивог понашања према људима, односно опхођења на дистанци. Тактично, према томе, не сукобљавати се отворено, не гушити, не качити се. Међутим, реч „такт" у европским језицима потиче од латинског ,Дас{и5" - додиривање, чуло пипања (глаголска именица од,Дапдеге" - дирати, тицати се). Отуда се у тим језицима развио \л појам „тактилности", опипљивоста. Шта је заједничко „тактичности" и „тактилности", речима које потичу од истог латинског кореиа? Могло би се рећи ништа. Али, ствар и јесте у томе што тактичност исконски претпоставља чулност, дакле, способност да се други осети посредством максималног зближавања, додиривања. И тек постепено„тактичност" се у савременом значењу (које се у енглеском језику прати од почетка XIX века) одвојила од тактилности и супротстављз јој себе, као осећај дистанце, умеће да заобиђеш другог а да га не закачиш. Осећајност се више не испољаваутомеда ближњегтреба дотаћи, него у томе да треба избегавати додире. И једино у љубавним или пријатељским односима тактичност \л тактилност се поново зближавају, као, на пример, у писму америчког писца Хенрија Џејмса свом интимном пријатељу, новинару Мортону Фулеру:„Ви сте лепи, ви сте више неготактични -ви сте нежни, чаробнотактилни../'12 Као што видимо, чуло додира, или тактпилности, прати кретање културе и језика у тако далеке области као што ви пролећни листићи"), којмма се„кллнетс^" (заклиње) Иван Карамазов, заклињући се на верност жиеоту, упркос свим разочарањима у његов смисао. (Ф. М. Достоевскии. Братћл Карамазови, ч. 1, кн. 5, III). 12 Цит. по књизи: Ргес) Кар1ап, НепгуЈагле5:Т11е 1тад1па1:]о N6«/ Уогк, Могго^, 1992, р. 409.

Хаптика

35

су ритуал заклињања и отмен такт. Најзад, чуло додмра је, више од осталих, одговорно за нашу представу о реалности, насупрот илузији, фалсификату, халуцинацији. „Зар не сањам? Зар ово није бунило? Уштините ме!" - ово је упитно--узвична фразеологија довођења себе у осет, под којим се, пре свега, подразумева пипање - ,,штипање". Тапдо егдо 5ит. Пипам, дакле постојим. МИСЛИТИ (содјгаге) можемо и у сну и на јави, али штипањеје већнесумњивајава, почетак буђења. С једне стране, није праведно што се додир, као по правилу, ставља на последње место приликом набрајања чулних органа (после вида, слуха, мириса и укуса13), а с друге стране, управо то потврђује да је додир - најчешће и најобичније чуло, зато се и најмање издваја, артикулише. Можемо да затворимо очи и уши, да запушимо нос, да не стављамо ништа у уста, али не можемо одрати кожу са себе. Кад год смо будни, морамо додиривати. Стално додирујемо своју одећу, а кад је свучемо, додирујемо површину на којој стојимо или лежимо. Речено терминима чула, агПИгоро5 Иар1јко5 је најтачнија и најтривијалнија дефиниција човека. Управо због уобичајености додира, најчешће га и пренебрегавамо кад се поведе разговор о теорији чула, о свесној, креативној обради читаве палете човекове чулности, И сама реч „теорија" настала је од грчког гНеа -поглед, виђење. Тако да вид, по традицији, има предност у умном раду. Утолико је важније извести додир из тог интелектуалног подземља, из режима аутоматизма, ко ји осуђује на заборав управо оно што је најбитније и најобичнијеза нас. Потребуза обрадом има теорија додира, ма колико нам чудно звучао овај оксиморон на етимолошком плану.

В. чланак „Чулни органи" у било којем ендиклопедијском речнику.

36

Михаил Наумовцч Епштејн

Правци ухаптици У хаптици као научној и примењеној дисциплини може се издвојити неколико праваца: психолошки, технички, филозофски и уметнички. Први правац је најстарији по времену настанка: још почетком XX века почела су се појављивати експериментална истраживања из психологије перцепције, укључујући и тактилно опажање. За класичну књигу сматра се Свет додира (1925) Дејвида Каца. Али, Едвард Титчер је још раније (1910. године) објавио уџбеник из психологије, у којем се посвећује пажња перцепцијама додиривања. Савремена класика је књига Ешлија Монтагија Додиривање. Људски смисао коже (1986), у којој се прати значај додира за формирањеличности, поготову тактилних контаката детета са родитељима.14 Психолошки правац у хаптици граничи се, с једне стране, са педагогијом, теоријом васпитавања, а са друге стране, са хуманистичком психотерапијом и холистичком медицином („целовитим исцељењем"). Осамдесетих година XX века хаптика је постала популарнауистраживањимапосвећенимпроблемишвештачке интелигенције и виртуелне стварности. Чуло додира је најважније и најкомпликованије за стварање виртуелне средине, која треба да пружа потпуну илузију реалности и да комплексно утиче на све чулне органе.Тако се испоставља да и вештачки ум није превише паметан ако је искључен од тактилних перцепција и оператера који се налазе у основи концептуалних система: тврдо - меко, тешко - лако, хладно -топло, глатко-храпаво... Јединотако,, ;пипањем" се опа14

Е. В. ТксИег. АТехИзоокоГрзусИо^оду. МедаУогк, МаоопШап, 1910; О&\/\6 Ка1г. Тће \№л1с! оГТоисИ (1925). Ед. Апб 1:гап51. 6у 1е$(ег Е. Кгиедег, (Ме^ Јегзу) Нсл/е апс) 1опе? Пре свега, мириси разних година, различитог степена старости. А такође звуци: шуштање, шушкање. И најзад, додири: глатка, гргурава, млохава, сјајна хартија. Дотичући корице књига, скриваних у тами прошлости, почињемо да схватамо шта ће бити књига за будуће генерације - објекат материјалне културе, на равној нози са оним папирусима и пергаментима који су некада били утеха за мудраце, оруђе за жреце, извор скривеног знања, учителзи на путу спасења. Још недавно већи део нашег времена испуњавало је читање књига, а већи део простора - саме књиге. Са свих страна били смо окружени повезима, отисцима, насловима, страницама...Иево,књигепостепеноодлазеизаисторијског хоризонта остављајући у сећању осете додира: дотицање омиљених корица, миловање повеза са дубоко утиснутим словима, тежина дебелих томова, прелиставање нежних страница. Странице књиге жуте и шушкају зато што читаочево опажање већ полази од слике идеално глаткоги светлуцавог монитора. Књига осетно постаје архаичан објекат. Њен папирно-прашњави мирис, лако прелиставање страница и сама њена материјалност-обележја суједнецивилизације која нестаје. Ходам између библиотечких полица и осе^ам се као у Вавилону или античкој Грчкој, мада тада овакв их књига у гутемберговском смислу није било. У жанру књиге још се могу стварати раритети, уметничка дела, али ЦИвилизација је већ отишла даље. Очи су навикнуте на простор монитора, на стакласто расипање елек-

70

Михаил Њумович Епштејн

тронских слова. Компјутер је олтар и алатка савременог интелектуалца. Ормани са књигама, низови корица са утиснутим насловима су реликтни слој у домаћем пејзажу, попут бакиних хаљина или сгаринског намештаја - зона археолошких ископина. Хоће ли временом и само тело постати архаичан објекат? Сведено на запис генетске формуле, почеће лако да се преноси електронским мрежама са терминала на терминал, У нашој цивилизацији књига је сродна телу, „коприродна" му је, будући да нека информација заузима место у простору, поседује чврстину, инертност, непробојност за друга тела. Али, ако се информација чита-ишчитава из другог тела и почиње да лута у облику некмх кодних матрица или електронеких снопића претрчавајући са монитора на монитор, онда се већ и само тело, као тродимензионални просторни објекат, опажа као остатак прошлих епоха. Нестанком књиге почиње нестајати и тело. Американцима је већ психолошки тешко да дотакну један другог, зато што се у самом гесту додира осећа његова архаичност, неадекватност те знаковне супстанце, коју људи чине сами по себи. Људи постају све мање телесни, губе осећај бола и задовољства. Уместо оболелих органа - безосећајне протезе; уместо задовољства - здравље... Дотицање другог у знаковном друштву је исто што и читање књиге мичући уснама и пратећи редове прстом. Само неписмена особа може дозволити себи да тако грубо и непристојно отелесњујезнакове. Али, природа је уврежила у нас потребу за додиривањем, Као што показују истраживања, деца која се одгајају чак и у богатим установама за збрињавање заостају у умном развоју, зато што не добијају довољно мажења додиром. Поштододирнестајеизобичајаразвијенихинформационих друштава, где се практично све комуникације одвијају на даљину - друштвени канал за додиривање сели се из реал-

71

Хаптика

ности у музеј, на изложбу тактилне уметности. У складу са развојем електронских система и вештачке интелигенције, додиривање ће све више прелазити у музејско-реликтни слој цивилизације. Појавиће се носталгичне заједнице, у којима ће се дозвољавати и чак појачавати додиривања, и у којимаћесељуди специјалносастајати да би осетили„јаву" и „опип" једа н другог. Можда ће ова изложба тач-арта постати стимуланс за стварање тактилнихзаједница, у којима ће додирљивост бити препорођена већ у новом својству - као посебно негована, вештачки и уметнички створена средина. РАЈСКА ГРУДА. 0 опипљивом ИДЕАЛУ Експонат „Рајска груда", који ћу овде описати, Ирина Даниловна и ја смо излагали на руско-америчкој изложби „ТоисИ те" у Санкт Петербургу 2003. године.„Рајска груда" представља лопту од мекане, вајарске глине, смештене у футролу од непровидног плексигласа, димензија 40 х 40 ст. На футроли је направљен отвор кроз који посетилац може „наслепо" да гњечи глинену лопту, да јој даје облик свог длана, да од ње ваја оно што лично њему и другим посетиоцима може причињавати радостдодира.47 Стваралачкизадатакза посетиоцетактилне изложбе, за оне који опипавају, дирају, дотичу, стискају и гњече,јестеда од еластичне материје (воска, глине, пластелина) наслепо извајају нешто што би радовало прсте и длан - идеал Додиривања, рајску груду. Та вајарија се затим препушта следећем опипавачу, који у њој напипава идеал свог претхоДника, уживљава се у њега и - преобликује га у складу са

47 Руско-америчка изложба „ТоисИ ше" у музеју Ахматове у ФонтаНомдому, Санкт-Петербург, од 16. октобрадо 10. новембра2003. године. Куратор: Ана Франц. Концепција и пратећи текст: М. Епштејн.

Михаил Наумович Епштејн

72

својим дланом, према слици и прилици свог „дирљивог" над-ја. Сав тај сакрамент опосредованог руковања врши се у простору који је недоступан погледу (на пример,улопти или коцки са отвором само за руке), што га и чини сакраментом. Уз дела примењене уметности, поготову уз скулптуре, често можемо видети таблицу:„Не дирај!"У есгетском ритуалу сагледавањанетребадаучествујуруке.Истотако,усакраменту додиривања не треба да учествују очи. На улазу за тактилну изложбу треба да стоји знак:„Не завирујте!" Или још строже: „Забрањено визуелно опажање!" Најбоље је да сав изложбени простор будеу полумраку или готовоу мраку, какоби се жижа осетљивости преместила у кожу, у прсте. Ефекат те вајарске и лепе уметности може бити не само естетски него и исцелитељски. Хаптотерапија је законит метод за психичку релаксацију, исто као и ароматерапија или звукотерапија. Све ове врсте терагшје имају нешто заједничко - налажење догађајне, хармонично-динамичке средине за наше чулне органе, налажење своје друкчијости, која је еластична у односу на себе и брачно се спојити са материјом из природе. *## Отомештајелепотауликовној, књижевнојилимузичкој уметности написане су хиљаде књига. Али, има ли додир свој идеал, има ли га та уметност која може настати на основу њега? Најпре ћемо покушати да одредимо шта је уопште чулни идеал на примеру вида. Владимир Соловјов одређује лепоту као узајамно прожимање духовног и материјалног начела, које, у складу с тим, изражавају светлосни зраци и црна материја. Њихово потпуно прожимање и вишеструко преламање једног у другом образују и најлепше појаве у природи, на пример, дугу или дијамант. Ни стакло, које

Хаптика

73

пропушта светлост, ни угаљ, који је одбија, сами по себи не представљају ништа лепо. Али управо дијамант,,,еластичан" у односу на светлост, који је истовремено и пропушта и одбија, односно прелама, служи као слика лепог у природи. „Овде, с једне стране, материја угљеника, одржавајући сву снагу свог отпора (као чврсто тело), одредила се, међутим, супротношћу у себи самој, пошто је постала прозрачна, сасвим просветљена, невидљива у својој тамној особености; а са друге стране, светлосни зрак, задржан кристалним телом дијаманта, у њему и од њега добија нову пуноћу феноменалног бића; преламајући се, зрак се у свакој фасети разлаже или рашчлањава на саставне боје, од обичне беле светлости претвара се у сложен скуп вишебојних спектара и у том новом облику указује се нашем оку. У том несливеном и недељивом споју материје и светлости обе задржавају своју природу, али ни једна ни друга нису видљиве у својој одвојености, него се види једна светлоносна материја и остварена светлост - просветљени угаљ и окамењена дуга."л& Шта представља по себи идеал додиривања! Оно штосе пред очимауказује каолепо,уодносу на додир најбоље је назвати лепота. Ова реч је образована од истог корена као и„лепитб" (вајати, обликовати), „лкнупз" (припијати), „липкии" (лепљив), који је променио своје значење на овај начин: лепо је оно што„лћнет" (припија), „пристаје", одговара (у том смислу, „пристајати" - „бити прикладан, одговарајући, саобразан). Будући да се реч „лепота", опипљива по својој етимологији, у савременом руском језику више не користи ни у првобитном значењу „нанесено" „налепљено", ни у споредном „дивота", предлажемо треће значење, које представља синтезу прва Два значења: лепота јв „обликована лепота", односно не 43

Красота в природе, в кн. В. С. Солов^ев. Соч. в 2 тт,, 2. изд, т. 2, Мо«ва, Ммољ, 1990, с. 357-358.

с

74

Михаил Наумович Епштејн

лепота уопште него обликована чулом додира, повезана са процесом вајања или перцепцијом вајарског дела. За разлику од лепог, које је првенствено посвећено чулу вида, сагледавању, „лепота" или „обликованост" јесте додирљива, опипљива, вајана, извајана, обликована лепота, она која је посвећена додиру и перципира се пипањем. Лелота као идеал додиривања, попут лепог као визуелног идеала, укључује спајање супротности, али у овом случају не светлости и материје него својстава која се опажају додири-вањем: попустљивости и отпора. Својство предмета да подлеже притиску и деформацији, а да се истовремено опире притиску и обнавља свој облик, назива се еластичност. „У том несливеном и недељивом споју материје и светлости обе задржавају своју природу" - пише Соловјововизуелнојлепоти.Истотако,заопипљивулепоту може се рећи да представља највећу издашност за наше органедодирагпрсте, дланове, читаву површину кожетела и - истовремено се не меша са њима, нелепи се, не приања у физичком смислу него, напротив, појачава осећај своје телесне одвојености. Грозд виновелозеје најближитом идеалу. Састоји сеод низа малих избочина, еластичних овала који глатко належу на површину прстију и истовремено се не лепе за њих. Идеал додиривања је сам орган чула додира, који дочекује себе споља, у одвојеном и независном „прстоликом" облику. Прсти налазе сличност са собом у дугмадима, коју често вртимо махинално, или у ројтама столњака, које исто тако махинално намотавамо на прст и размотавамо. Али чулним тежњама прстију је најближи - грозд, о којем је Пушкин напмсао: Издужвн и прозрачан Као прсти деее младе. („Грозд", 1824)

Хаптика

75

У округлим и издуженим зрнима грожђа прсти препознају сродност себи, као да опипавају сами себе и - захБаљујући томе налазе идеалну средину за себе. Опипавајући гроздове, рука осећа узвратан додир, „руковање" са грожђаном шаком, која је додирује мноштвом еластичних и округлих зрна. Грожђана шака је идеал вишеструке целовитости, гипких кривуља које се утискују у длан и одбијају од њега. Идеалан предмет додиривања спаја у себи максималну силу попустљивости са максималном силом одбијања, што и одређује својство еластичности. Управо таква је Рајска груда, за којом жуди наш длан, као најосетљивији и истовремено најобимнији орган чула додира. За разлику од тачкастих додира прстију, длан опипава дводимензионалне и тродимензионалне предметности, увлачи их, сабија у себе. Длан воли да гњечи восак, стеарин, пластелин, свакакве пластичне материје које су подложне вајању а истовремено се не лепе. Тај идеал додиривања је малтене први описао Херман Мелвил у роману МобиДик (глава 94,„Сгисак руке"). Реч је о спермацету - воштаној материји која се налази у посебној врећици у глави кита, а користи се за справљање масти и крема. „Нама су наредили да растварамо те грудвице, да би опет постале течне. Какав сладак, какав мирисан посао!... Чим сам ставио руке унутра, после свега неколико минута осетио сам да су ми прсти постали као јегуље, па чак су почели да се извијају и савијају као прстенови... Брчкајући своје руке међу тим меким, нежним грудвицама згуснутог Т1 еМ У; растварао сам га док ме није савладало неко чудно

76

Михаил Наумович Епштејн

лудило; испоставило се да сам, несвестан тога, стискао руке својих другова сматрајући њихове прсте за меке лоптице спермацета. [...] Хајде да сви стиснемо руке једни другима; не, хајде да и сами постанемо као једна грудва... 0, кад бих могао вечно да растварам спермацет! [...] У сновима и ноћном бунилу виђао сам дуге редове анђела у рају, стајали су руку спуштених у посуде са спермацетом".49 Научни приступ проблему идеала додиривања налазимо код француског мислиоца Гастона Башлара, који га је сврставао у дисциплине разноврсних наука, као што су хемија, естетака и психоанализа. Његови радови су посвећени „психоанализи материје" и поетици „материјалне маште". Различитим архетиповима пластичних форми одговарају облици човекове чулности и фантазије. „...Поред идеје мешања воде и земље, изгледа да је могућно тврдити да у царству материјалне маште постоји изворни прототип фиктивног теста (раге). Свако од нас у машти има материјалну слику идеалног теста, савршене синтезе отпора и попустљивости, најбоље равнотеже сила привлачења и одбијања. Одступајући од тог стања равнотеже, које причињава непосредну радост руци што ради, настају супротна негативна обележја сувише млохавог и сувише тврдог. [...] Свако ко машта о тесту познаје то савршенотесто,толиконесумњивоза руке, каоштојесавршено тврдо тело несумњиво у очима геометра. [...] И ето, по својој тесној вези, мешовито мишљење {1е содко ре1п55еиг)јестеманирстезања песнице,такода наша сопствена плот открива себе као примарно тесто, савршено тесто које истовремено пружа отпор и попушта. [...] На тај начин, кад у својим рукама нађем не знам какво првобитно тесто, сан свогдланаЈа шапућем:'савсамтесто,ја самтестоза себе... јасамзаиста првобитнотесто'. ...Материјална и динамична "9 Герман Мелвилл. Моби Дик, или Белми кит. Пер. с англ. И. Бернштеин. Москва, Художественнал литература, 1981, с. 454-456.

Хаптика

77

машта располаже нечим попут теста у себи, првобитно задатом прљавштином која је запечатила и задржала у себи облике свих ствари... Треба схватити да рука, као и поглед, има своје снове и своју поезију. Према томе, требало би да откријемо лоезију додиривања, поезију руке која меси."50 По Башлару, влажна груда земље, тесто јесте чулна машта длана, оно са чим се он идеално лели и образује архетипску целину. Као да руку поново испуњава земљани прах, од кога је она направљена, и налази идеалан смештај у тој руци, а она у њему - своју идеалну садржину, Пре свега, она то и јесте, ако се ограничимо на психоанализу материје -те дисциплинеу оквиру које Башлар и врши своје истраживање. Али, можемо сматрати да је прави психоаналитички прототип рајске груде (као материјалне метафоре) - дојка жене. Управо млеком богата дојка-хранитељка представља за бебу не само укусан него и опипљив рај, Управо за том меком, гњеченом и незгњечивом плоћу чезне и жуди мушки длан. Оно најеластичније јесте и -„најерогеније", опипљиво-догађајно у узајамном обухватању тела. Тврдо (чврсто, кошчато) и меко (млитаво, млохаво), сами по себи нису догађајни, будући да једно само продире, а друго само пушта. Еластично истовремено и пушта и опире се, зато у највећој мери и омогућава кохабитацију: да осећаш себе собом - кроз другог, и другог - кроз себе, у неспојивости и нераздељивости. Еластична дојка је, за руку која је дира, исто што је за очи дијамант, који прелама светлост. Заиста, еластичност и јесте неспојивост-нераздељивост два тела, која се у исто време међусобно и утискују и истискују. Не б ез разлога, реч„супруг" истог је корена као и „пружина" (опруга); брак, супружништво подразумева еластичност, "Су-пружљмвост" узајамнудеформацијууз очуеање облика, Јо5

а$ГопВас^е1агс!ЛаТеггее1 е Соггј, 1947 (141* еЈ.), рр. 78-80.

78

Михаал Ноумович Епштејн

способност да се попушта опирањем. Мекоћа је сводљивост, испуњеност једног другим, а тврдоћа је раздвојеност, немогућност продирања. Еластичност је увођење једног у друго при несводљивости;то је областнајвећег интензитета, чије осцилације слабе у тачкама мекоће и тврдоће. Најинтензивнији, чулнонајжешћи положајје кад си обухваћен и обухваташ у једном истом односу. Мушка рука, која притиска женску дојку, истовремено осећа и притисак дојке, а то наизменично ређање два стања, да обухваташ и да си обухваћен, јесте највеће блзженство додиривања - покретно јединство у разноврсности. Еластичност дојке омогућава да те, што се више утискујеш у њу, она све више истискује, односно да сусрет две телесносги максимално осетимо као уступке и отпоре. Овде се треба оградити: својства плоти као што су: еластичностлежина, мекоћа и гипкостнесводе се на површмну тела и не бележи их само кожа, него читава лерцептивна плот - мишићна, моторичка, динамичка. Понекад се, упоредо са додиром, као посебна, шеста категорија осета, издваја још и кинестезија (од грч. ктет, кретати, и а1з1:!пе5гћа[ - опажати чулима). Кинестезија је осећај који се прошводи напетошћу, опуштањем и истезањем мишића: осећај тежине, лакоће, тврдоће, мекоће, гипкости, чврстине, притиска, напетости, стезања, загушљивости, неспутаности, опуштености, грозничавости, својеглавости.., У уобичајеној схеми пет чула кинестезија се често сврставаутактилностили семеша са њом. Ово се објашњава тиме што мишићне осете, настале као резултат спољашњих утицаја - ударца, притиска, стезања - прате осети додира. Али, мишићни осети настају приликом било којих покрета тела, несамо каорезултатфизичкогутицаја споља. Посебно се издваја кинестезијски осет везан за утицај гравитације, која непосредно, пошто прође кроз рецепторе на кожи, утиче на мишиће, зглобове и унутрашње органе образујући

Хаптика

79

одговарајуће осећаје тежине. Према томе, могли бисмо поделити тактилност и кинестезију на пето и шесто чуло, резервисано за такозване интуитивне, екстрасензорне, натприродне илм паранормалне осећаје, којима више одговара мистични број 7:„седмо чуло" (као„седмо небо")Управо шесто, мишићно чуло - које такође подржавају проприорецептори („ауточулности"), смештени у везивном ткиву омотача унутрашњих органа и мишића - у највећој мери карактерише наш осећај сопственог тела, оно што можемо назвати личнмм расположењем. Као сливени талас осета чула додира и мишића доживљавамо и најслађе нама доступне„последње дрхтаје" - изазива их грчење мишића и мстовремени притисак сперме, која пролази кроз уске канале семеновода, на њихове рецепторе за додир. Према томе, тачније ће бити да о еластичности говоримо не као о чисто додирљивом него као о додирљиво-мишићном идеалу. Управо као кинетички-тактилно -кинетактилно јединство осета доживљавамо оно што се може назвати„ллотскост" туђе плоти: њена посебна конзистенција, еластичност, способност да нас испуни собом, да буде попут дела наше плоти, а да истовремено задржава одвојеност, својевољност покрета. Оно што нам причињава уживање у плоти другог је њена издашност и истовремено недеформисаност, њена узвратна пуноћа, мекоћа и тврдоћа, које прелазе једна у другу бескрајним степенима различитости. Уживање се постиже управо тим двоструким деловањем плоти, која прима и истискује-доживљавањем одвојености у спајању и спајања у одвојености. Можда намуправо човекова плот, њена конзистенција, служи као идеал на тачка одбројавања у судовима о мекоћи, која прелази у млохавост или млитавост, и о тврдоћи, која прелази у грубост и окрутност. Оно што је мекше од плоти доживљава се као сувише меко, млохаво... Плотјеидеална мешавина свих елемената: њена тврдоћа је од земље, ме-

80

Михаил Наумович Епштејн

коћа - од влаге, топлина - од ватре, дах - од ваздуха. У природним појавама око нас та првобитна конзистенција плоти разлаже се на засебне елементе. Античка космологија четири елемента је, вероватно, приликом докучивања сваког од њих полазила од њихове целовите представе и коегзистенције у човековој плоти, од њене тврдо-меке еластичности, која спаја својства земље и воде; и топле прохладности, која спаја својства ватре и ваздуха. Јер у плоти осећамо ватру, а на њеној површини, тамо где се она додирује са ваздухом- прохладност. Управотај спој топлог и лрохладног, својеврсна тврмичка или температурна еластичност плоти чини је заводљивом, увећава њену „љубавност" у истој мери у којој еластичност увећава конзистенцију плоти. Смењивање прохладних дојки и вруће долине између њих; прохладних бедара и вруће међице; коже, прохладне на додир и све топлије од миловања... Тврдом и глатком одговара прохладно, јер оно држи на површини или извлачи на површину. Меком и издашном одговара вруће,јер оно пушта удубину, што ближе изворима унутрашње ватре. На тај начин, заводничка еластичност плоти има не само конзистентно него и термичко својство: то је наизменично смењивање топлоте и прохладности, дубина и површина у њој...

Машта и опилљива уобразиља Сваки, а не само идеал додиривања захтева рад маште којадодирује. Машта нијесамовизија негои додир,тачније укупност унутрашњих додира којима се ваја замишљени предмет. Не само што видимо или чујемо него и додирујемо оно што нам сејавља у машти као мисаоном уживљавању, опипљивој уобразиљи. И што је предмет идеалнији, тим је јача потреба не само да се он гледа унутрашњим погледом

Хаптика

него и да се опипа„унутрашњом кожом" да има опипљиве црте, односно да се осети његова потенцијална јава. Ако је то нека дивна женска главица, у мислима желимо не само да је гледамо него и да осетимо топлину њене коже, свилу ^ене косе... „Лик" сеу речницима обично одређује као„унутрашњи изглед, облик"„оно што се оцртава, замишља унутрашњим погледом, маштом".31 Тај видеоцентризам, образован у култури, противречи правом етимолошком значењу речи „лик" (у руском: „образ" - нешто „обрезано", „образовано резањем" [од„резати"], односно као извајано или обликовано).52 Опипљиву природу лика као рукотворине треба обновити у језику и у свести свих говорника. За лик је додирљивост битна колико и очигледност; у сваком случају, оне су равноправне у раду маште. Укупност унутрашњих додира, којима обликујемо ликове у својој свести, можемо назвати опипљива уобразиља, ододиривање, као што визуелну страну тог процеса називамо машта.Опипљива уобразиља је посебна,„дирљива" машта, којом постаје опипљиво чак и оно што у датом моменту неосећамо или га никад нисмо ни перципирали пипањем. Лрематоме,опипљивауобразиљазначи-доживљавање осета опипавања одсутних тела и предмета.То није само мисаона представа ових или оних осета додира него сећање и машта саме коже: целокупност оних трагова од прошлих додира које она чува у себи, и оних жеља које жуде за новим додирима.Ја тактилном маштом опипавам 51

Словарв русского измка АН СССР в 4. тт., Москва, Русскии 1982, т, 2, с. 559. "• М. Фасмер. Зтимологическш словар^ русского лзмка, цит. изд., т. 3,с. 106.Таолипљивостликаинтуитивносеобнављаи настављадаживи Ујезику као, на пример, у следећем исказу В. Г. Белинског, упућеном Ф. М. Достоје8СКом:„..,Ви, као уметник, једном цртом, одједном у лику ис-тичете саму суштину, да се може руком опипати..." {цит. из књ. Николаи Наседкин. Достоевским. Знциклопедил. Москва, Алгоритм, 2003, с. 15).

82

Михаил Наумович Епштејн

твоју руку, твоје лице" - дакле: ти си далеко, али у мојој кожијезапечаћена опипљивасликатвоје руке илитвог лица. У песми„Ниоткуда с љубављу..." Јосифа Бродског приказана је управо та успомена, која савладава даљину од пола живота и од пола планете: Далеко, касно ноћу, у долини, но самом дну, уграду, завејаном снегом до кваке на вратима, извијајући се ноћу на постељини како није казано ниже, у најмању руку, тресем јастук гунђавим „ти", иза планина без краја и конца, у мраку свим телом твоје црте као лудо огледало понављајући. Овде тело човека који воли наставља да доживљава тело драге и као да га ваја огшпљивом уобразиљом, будући да је у времену и простору од њега „даље него од свих анђела и самог себе". Упоредо са одсјајем, одјеком, одзивом постоји још и„опип" - опипљиви одјек, остатак осета који више није стваран, али се и даље опипљиво уображава, односно наставља да психички, виртуелно делује на кожу. Као што одјеци некадашњих разговора испуњавају наш слух, тако опип препуњава нашетело, приања уз кожу, обавија је и обасипа миловањем, повремено потискујући дејство фактичких додира овог трена. Додиривање има своје утваре, своје „пришипетље" - наметљиве облике глатког, храпавог, топлог, нежног, бодљикавог - отиске некадашњих додира. Понекад, кад дотакнеш шољицу или травку, одједном упаднеш у успомене своје коже и осећаш давно заборављене додире, утонеш у сасвим другу чулну средину.

Хаптика

83

Опипљиво уображавање јесте уживљавање у свет опипл?ивих могућности и успомена, то је готово непроучен слој представа, расположења, интуиција и интенција коже,тоје способност чак и да се реинкарнира под утицајем снажних предосећаја, постосећаја или саосећаја чула додира. Најпознатији случајеви опипљивог уображавања у историји су стигме - када се на телу верника отварају ране и озледе, попут оних које су биле на телу ишибаног и распетог Исуса Христа. Разуме се, опипљиво уображавање ретко дост-иже такву снагу уживљавања, али је несумњшо да кожа поседује способност да чулно увлачи у себе и даљинске, могло би се рећи чак и оностране ликове. Овде се изврће чувена метафора: свет се може опипати очима, али може се и сагледати кожом.

Речникдодира и тактилне уметности Језик је утонуо у метафоре додира. Ми смо посебно узбуђени кад се нешто „тиче" нас. Питање може бити шкакљиво, поглед-бодљикав или лепљив, брига - дирљива, страх - наметљив... Ауторитарна властнас држи у„јежевим рукавицама". ИоИ те Иапдеге у језику римског права означава принцип немешања, а буквално се преводи као „Недирај ме". Мада је језик прожет метафорама додиривања, правих термина за додир нема много у језику. У руском нема чак ни речи за означавање специфичног предмета додира. Ми видимо боју и светлост. Чујемо звуке. Удишемо мирисе. Опажамо, а понекад и уживамо у укусу. Али, шта опипавамо? Може ли се то нешто, што предстоји пипању, што даје да буде опипано, назвати„с^зћ"?„Слзв" се римује са„вазв" (лигатура) и „свлз^" (веза), подсећа на „аве>" (јава), а корен Речијесроданса„посагат1/(посезати)ииприслга"(присега,

84

Михоил Наумович Епштејн

од прасловенског „зепдаГЈ" - досегнути до нечег, дотаћи, зграбити). „НЕЉ" (јава) је реалност за очи, а „слзб" - за руке. „Слзћ" је оно до чега досежемо када тежимо нечему, и оно у шта се можемо уверити пипањем. Када је апостол Тома, не верујући својим очима, дотакао прстима ране Васкрслог, за њега су оне постале„слзк>". У речи „ослза-њ" (опипавати), па према томе и у речи „сазћ" изражена је моторно-покретачка страна опипавања - досгићи, досегнути, допрети. Могуће су и друге ознаке, у складу са значењима глагола као што су „таћи", „дирати" и„пипати". Мада у постојећим речницима оне обично развијају читаву лепезу различитихтактилнихосета: „Таћи" је летимичан, узгредан контакт с предметом, такорећи врховима прстију. „Дирати" је дужи, продоран гест који належе на површину, креће се у ширину и дубину, утискује се у храпавост. „Пипати" је грубљи гест тапкања и гужвања, развијања набора, изручивања унутрашњег на видело, гест који обелодањује тајну, укида стид. Не без разлога, од истог корена лотичу„гшпци" и„пипаљке" - органи за животињско и техничко, а не људско додиривање. Поготову што зглавкари имају на глави посебне додатке,„пипке", у којима су смештени рецептори за додир, Оњегин је био срећан кад се могао неочекивано „дотакнути" Татјане („Сав срећан кад јој заогрне / Рамена сјајна меким плаштом / Када је такне руком...""). Могао је само сањати о томе да је„такне", али о„пипању" не може бити ни говора у њиховим односима. Оно чега се дотичемо можемо назвати„каа>"; оно што дирамо - „трожк>"; оно што пипамо -„тупк"... Колико речи, које се односе на додир, још дрема непробуђено у нашем језику, као што дрема и сама могућност уметности додира! 53

Александар Пушшн. ЕвгенијеОњегин. Препевао Милорад Павић, Савремена школа, Београд, 1962, с. 211-212.-Прим. прев.

Хапппика

85

Влат биљке или површина камена у односу на прст је глатка, пријатна, брза на додир. Чело детета што гори од температуре или раме драге жене - трожк>, узбудљива, дрхтава, трепетна, дирљива. Код Пастернака лирски јунак додирује драгу „као што трагедије дирају салу": овде се трож^ звучањем и кореном повезује са осећањем трагедије, с„језом". А површина избраздана борама и наборима, згужвана тканина, подерана одећа као приликом претреса или преметачинеје тут>. Навешћемо низ примера могућне употребе тих речи. То није сликар него чаробњак: слика предметтако да га не само видиш него и осећаш његову спзк, као да ти прсти већ клизе по његовој површини. Не посежем за њеном чашћу, потребна ми је њена суштина и слзб, да увек могу пружити руку и осетити је поред себе. Тоје била млохава, мочварна шутз, која у његовом длану није изазивала ништа осим гадљивог згражавања. Најмилији ми је каа> прохладних травчица сунчаног дана и трожб гипког топлог ветра, која ми пролази кроз цело тело. Љиља је затреперила у његовомживоту и заувек отишла остављајући му у длановима гладак, прохладан каа>, који није успео да се претвори у врели, прожимајући трож^. Ако је реч о тактилној јасноћи, издвојености и обликованости ствари, попут избрушене, специјално наоштренв, °нда то што такнемо и дотичемо можемо назвати тачб. Захваљујући сродности с енглеским Доисћ" (додирнути, Дотаћи), ова реч се може брзо примити у руском језику. Али, и поред сазвучја са ,ДоисИ" реч „тач" има своју руску тачност, сродна је речима које у корену имају променљиве с амогласнике о/и/а, као што су: тачан, точити, таћи, тикати, Та чкати, тачка, ткати, проткати, утаћи - истог давнашњег ^ндоевропског корена као и ,доисИ" (отуда, узгред, и „то-

86

Михаил Наумович Епштејн

87

ката" - такнути прстима клаеијатуру). Руске речи са кореном точ/тбм/тач као да издвајају и појачавају место ког се дотиче енглеско 1оисп, утичу у њега, утаначују га, претварајуутачку. Дакле, ТоисН-аП, уметност додира, на руском се може и назвати тако - тач-арт. Уметност тача „утиче прст" у свој предмет и - позива посетиоца да ради то исто, да дотиче и да сеутакне у експонат. Опипај како је гипка тач& и - тако еласгична. Као јако надувана лопта. Рај за прсте! Нема ничег компликованијег од обичне глине. Та тачв захтева још рада. Ево, овде је недовољно обликовано, а тамо јеиспало грубо. То је божанствена слз^ и тачк,, пожелим у тренутку да будем слеп како бих до краја уживао у том луксузу на врховима прстију. Како назвати дело тактилне уметности, намењено опажању само пипањем? Тактема? Искос? (ис-кусство + коснуњсн - руски: уметност + дотицање)? Слгпок (од „слелити" и „слепац")? Слеп? Лепнина? Лепта? (монета у подземном царству коју Харон пипањем узима за превоз у други свет). Сматрамо да је леп - најбољи колоквијални назив за дело из уметности пипања; а да је најбољи научни термин тактема (јединицатактилности). Као што смо већ напоменули, лепота је извајана диеота, односно дивота у односу на чула додира, везана за процес вајања или доживљавања вајарског дела. За разлику од лепог, које је посвећено првенствено чулу вида, лепота или лепост^ је опипљива, вајана, обликотворна, извајана лепота, та што се посвећује чулу додира и опажа се пипањем. Онда је леп- не само дело вајарскеуметности негојош и јединица лепоте (као што јединицу лепоте можемо назвати „један крас"). Намучићемо се да је дефинишемо кван-

титативно, али је очигледно (опипљиво) да храпава кора дрвећа и вијуге морских шкољки крију у себи много лепова, опипљивих задовољстава. Па и многолепи барељефи и друга дела пластичне уметности могу не само да радују очи него и да милујудлан. Творца те уметности можемо назвати лепшчик. Према томе, материјал којим ради лепшчик треба да има особину лепкости. Глина може бити чврста, тврда, сува, сипкава, али може да буде нлепка - пластична, еластично-издашна. Суфикс придева „к" означава подложност радњи коју означава глггоп: плавигт>-плавкиигковатбковкии,ломагт}-ломкипг гпопитвтопкип...м\~\рема1оме,лепит1з-лепкии. Ево примера за те речи: Лепови, изложени у тој галерији, обједињени су темом таласасте површине. Међу њима се издвајају лепови уметнице И.: дигнути таласи, гребени, завијуци, крестице, а такође мехурасте површине, које изражавају пластику пене, ситне рошавости, речног мрешкања... Избегавањем лепљивог пластелина и употребом првенствено вајарске глине могу се реконструисати олипљива својства најразличитијих површина, изузев, вероватно, ткивних, длакавих. Било би занимљиво погледати дела талентоване лепшице на дневној светлости, што је, међутим, забрањено законима те уметности. Акосе/?епоеиманазивајуствариспецијалнообликоване ради пипања, онда готове експонате опипљиве уметности, нађене у природи или култури, можемо назвати трогоеима. Неко перце, печуркицу, перлицу, шкољкицу, гранчицу са листићем... Загњурени у мрак, преградицом одвојени од посетиоца, скривени су за сва чула осим за једно - чуло додира.Ти дираш њиха они дирају тебе, и утом смислу су бесконачно дирљиви, будући да су невидљиви, 54

У српском језику важм исто, стим што јетај суфикс„к" (топити -топљив, коаати - коељив, ломити - ломљив...) - Прим. прев.

Михаил Наумоеич Епштејн

нечујни, остављени на ивици живота. Њима је дато само да те дотакну, да те споља додирну, а не да продиру у твој вид, слух, ноздрве, уста, као што је то дато упорнијим и продорнијим облицима чулног деловања -„изгледима" и„звуцима",„мирисима" и„укусима". Јер„дирљиво" („ганутљиво") у уобичајеном значењу и јесте то малено, сведено на минимум, што ипак открива изненадну снагу, значај присуства. Неко зрнце песка, травчица, камичак, шкољкица - а какав диван трог, мали, тачкаст, оштар, као да нова ћелија или кошчица покорно моли за уживљавање у твој организам! Најзад, како назвати реципијента те уметности? Будући да више није ни гледалац ни слушалац нити је, наравно, дегустатор ни њухач. Он је опипавач, тикач или дирач. При чему избор ових назива дефинише жанр самих лепова или трогова, намењених за опипавање уопште, или за дотицање, или за дирање њихове чулне специфичности. Ево примера из будућих рецензија - варијација на тему дирања: Један од трогова - свиленкаст плод, нешто између јабуке и брескве, изложен одмах после вештачки направљене свиле - садржи прозрачну алузију на порекло тканине од љуске плодова, од биљних омотача. Зато следећи трог чини сочна тканина, која је у дословном значењу умилна, прохладна, оставља влажан утисак, као поток се улива у длан, мада на прстима не оставља ни капи, никаквих мокрих трагова. Најзад, полен неког незнаног цеета дира вас осећајем невероватно концентрисаног живота - хиљаде будућих, нерођених цветова приљубљују вам се уз длан и обавијају прсте. Можда овај последњи трог представља фалсификат од цветног праха... Желимо да истакнемо:за разлику од претходне изложбе, срачунате на љубитеље дотицања, ова изложба је посвећена дирачима, који траже дуготрајан, подробан и у извесној мери узајаман контакт са предметом додира.

89

Могули се осети додира поделити на основна обележја-категорије и одговарајућа својства опипљивихповршина? Придеви: гладак, раван - храпав, нераван, бодљикав; тврд - мек; груб - нежан; чврст- растресит; гибак, еласшчан -лепљив, полустљив; сув - лепљив вискозан - влажан - мокар; баршунаст- свилен - гумен - металан... Глаголи: опипавати - таћи - (до)дирнути дирати - додиривати - пипнути - напипавати; мазити - миловати -трљати - стругати - чупати - гол ицати - притискати - гњечити - гужвати - гребати - штипати... Сада језик додира можемо попунити следећим новим речима и лексичко-семантичким групама. Предметдирања, опипљива стварност: Уметност додиривања, стваралачки рад везан за додиривање: тач-арт, лепота, опипљива уобразиља, опипљиво уображовање; Дела додирљиве уметности: леп, трог, тактема, тач-објекат, тач-експонат; Својства естетски опипљивих објеката: лепкип, лепкостЂ, многолепип; Творци опипљиве уметности: летцик, летцица, тач-артист, тактилбмпхудожник; Реципијенти опипљивеуметности: опипавач, тикач, дирач.

ЕРО С

ПОЕТИКА БЛИСКОСТИ. УВОДУЕРОТОЛОГИЈУ

Ноука нежне страсти. Еротологија и сексологија За разлику од сексологије, која се утврдила као наука крајем XIX и почетком XX века (у радовима Рихарда фон Крафта-Ебинга, Хевлока Елиса, Сигмунда Фројда и др.), еротологија још нема статус самосталне науке. Овај термин се користи ретко и нерегуларно. Најчешће се еротологијом називајустаринскиуџбенициизтехникесексуалниходноса: индијска еротологија је Камасутра; персијска - Бресквина грана; античка Овидијева Агз АтоТопа... Другим речима, еротологија је„наука нежне страсти, коју је Назон опевао" и којом се Пушкинов Оњегин бавио докје није изгустирао. У том смислу, еротологија није наука о полним односима негоуметносттих односа као предметдидактичкихописа и практичних упутстава. Еротологија је попутдревне,„пренаучне" етапе у развоју сексологије, када се она развијала У (а) интуитивно-описним, (б) наивнопоучним и (в) уметничко-приповедним формама. Тешко да критеријуме сврсисходности може задовољ ити ова корелација „еротологмје" и „сексологије" као својеврсне алхемије и хемије. Пошто се више нико не бави

94

Михаил Наумович Епштејн

алхемијом, осим историчара науке - зашто би се неко бавио древном еротологијом кад већ постоји сексологија, ојачана медицинским помагалима и најновијим научним методама? Тако пише, на пример, и у енциклопедијском приручнику Сексологија:„Међутим, најстарија еротологија, односнотеорија и пракса љубави, није имала за циљ истраживање сексуалности. Тек развојем читавог комплекса биолошких и друштвених наука, после превазилажења отпора цркве и сексолошког лицемерја, настале су претпоставке за објективно проучавањесексуалности... Најновија истраживања у генетици, ендокринологији, неурофизиологији, ембриологији, еволуционој биологији, гинекологији и другим дисциплинама омогућила суда сезнатно обогате и прошире сазнања у области диференцијације и узајамног односа полова, испољавања човекове сексуалности".1 У најновијем америчком Потпуном речнику сексологије2 уопште нема термина „еротологија". Зато се сексологија тумачи као интердисциплинарна наука о сексу, ко ја укључује медицинске, физиолошке, историјске, правне, религиозне и књижевне аспекте. Произлази да сексологија гута и укида еротологију, као св-оју наивну, полумитску најаву Заиста, древна еротологија није „мстраживала сексуалносУ неурофизиолошким, генетичким, еволуционим и другим методама, којима је наоружана савременасексологија.Алидојеразличитоступравоуметобауиаане устадијумима развитка. Сексологија је, чим се појавила почет-ком и утврдила крајем XX века - дисциплина природњачких 1

Сексологил. Знциклопедическии справочник, 3-изд., Минск, Белорусскал знциклоледид, 1995, с. 271,

95

{рос

ау№, блиска медицини и заснована је на биолошкој основи. Није случајно што су систематско проучавање полног живота, како се запажа у наведеном уџбенику, започели лекари, при чему нису полазкли од нормалних него од патолошких облика. По запажању Мишела Фукоа,„пошто је раскинупо са традицијом агз егслка, наше друштво се опремило неком заепИа 5ехиа1Ј5... Сексуалност се одредила као оно што се 'по природи'својој јавља као област подложна патолошким процесима паУ према томе, захтева интервенције - терапеутског или нормализаторскогкарактера..."3 Сексологија се од самог почетка руководила медицинским интересовањима, била је усмерена на проучавање и излечење болести и поремећаја у развоју сексуалности. По томе је сродна другим гранама медицинске науке (ендокринологији, гинекологији, кардиологији итд.). Еротологија се, напротив, посвећивала норми, задовољству и жељи, стваралачким и радосним испољавањем ероса. Норма се могла тумачмти веома широко, укључујући и оно што је касније, у средњем веку, почело да се карактерише као девијација, изопаченост, ђаволска пожуда итд. Али, значајно је да митопоетски надахнута еротологија, за разлику од медицински оријентисане сексологије, полази од пресумпције здравља, а не болести у проучаваним појавама уполномживоту. Постоји још једна битна разлика: као део широког комплекса биолошких дисциплина, сексологија изучава и полну активност животиња. Међутим, еротологија је хуманистичка дисциплина, која проучава не сексуолне односе негољубавиљубомору,жељуиуживање,забрануизавођење, и игру као специфичнв људске феномене. И

2

ТИе Сотр[е(е О[с1!опагу о? 5ехо!оду. Ме\м ЕхрапсЈес) ЕСЈЈЂГОП, ес1.8обегс Т. Ргапсоеиг. Ие\л/ Уогк: СопТЈпиит, 1995, р. 588. Прм чему се сексологија дели на „генетичку, морфолошку, хормоналну..., неурохемијску, фармаколошку..., концептивно-контрацептиену..., ембрионалну, дечју..., геријатријску...", укупно на двадесет одељака, од којихје самоједан -„социокултурна" сексологија [Исто). -

3

МишеЛ1Ј Фуко. Волл к знаниЈо. Историл сексуалћности, т. 1, в кн. к истине. По ту сторону знаник, власти и сексуалћности. Пер, С Та-. Москва, Машстериум Касталћ, 1996, сс.1б8г 169.

96

Михаил Наумович Епштејн

Разлика између сексологије и еротологије није разликаустадијумима негоу типовима науке, разлика између природњачких и хуманистичких наука. Сексологија проучава биолошку, фшиолошку и психофизиолошку природу сексуалног нагона, док еротологија проучава духовно-телесну природу, психокултурну проблематику и условно-знаковне облике љубавних односа. Сексологија се сврстава у ред биолошких дисциплина, а еротологија је блмска и сарађује са филозофијом, етиком, естетиком, психологијом, лингвистиком, семиотиком, теоријом уметности и другим хуманистичким дисциплинама. Древни трактати из „уметности љубави", као по правилу, садрже у себи рудиментарне елементе и сексологије и еротологије, које се диференцирају тек лосле много векова. У тим трактатима постоје физиолошка открића и практична упутства блиска медицини, а истовремено - поетско и филозофско докучивање човекове природе, феноменологија страсти и уживања. Сексологијаје била у стањуда се раније издвоји и утврди као самостална дисциплина због престижнијег развоја природњачких наука у Х1Х-ХХ веку. Али, као што је приметио Клод Леви-Строс, XXI век ће бити век хуманистичких наука - или га уолште неће бити. Еротологија је једна од оних хуманистичких дисциплина које већ имају богату традицију, од Платона (Гозба) до Владимира Соловјова {Смисаољубави), Жоржа Батаја {Еротизам) и Ролана Барта (Фрагменти из говора заљубљеног), али којима тек предстоји да се изборе за своје право на посебну методологију. Постоји још један, не научни него животни разлог због кога је еротологија достојна да се развије у самосталну дисциплину. Под снажним утицајем сексологије као науке, сексуалност потискује љубав у друштвеној свести. Ако је у XIX веку било пристојно говорити о љубави, а непристојно - о полном животу, онда крајем XX века долази до рокаде:

Врос

97

пристојније је говорити о хомосексуалности, мастурбацији и оргазму него о узвишеним и романтичним осећањима које је, такорећи, раскринкала Наука и зато су се срозала на врсту индивидуалних чудноватости и анахронизама. РоланБартпримећуједасавременоинтелектуалнодруЦЈТВО није осетљиво на љубавне изливе и разговоре: „СвићеразуметидаХ...има'огромнепроблеме'уа Карамазови, к. 3, т. 2 и 8, ПСС, Ленинград, Наука, 1976, т. 14, сс 91,126.

та свету или мачке камену - међусобно је једнако." 17 ццсу важни ни супстанца тела, ни њихова физичка својства, фактура, фигура итд., него њихов узајамни осет, степен опипљивости, еластичности, сила трења и какве то варпри томе севају. Наравно, „материјал" сам по себи безначајан у уметности, и као што је тачно запазио Л. С Виготски у својој Психологији уметности, важни су акција и реакција форме и материјала, важноје да сеформом уништава материјал: фабула - сижеом, метар - ритмом итд. Ето, тако и у љубави материјал - лепота, пластика и фигура играју своју улогу, не само у игри и међусобном односу тела која се воле него и у њиховом непрестаном узајамном отуђавању и узајамном освајању. Извесно сиромаштво материјала чак и појачава осет поступка. Ево сцене из Буњинових Тавних дрвореда.„Она је извуклаукоснице, густа косајој паденамршавалеђа испупчених пршљенова. Сагла се да подигне срозане чарапе -мале груди озеблих, смежураних смеђих брадавица висиле су као усахле крушке, дивнеусвојојубогости. И он је натера да осети тај крајњи срам, који никако није пристајао њеном лицу и зато га је тако узбуђивало сажаљењем, нежношћу, страшћу.,." (прича„Визиткарте"). Чак и мала, смежурана женска брадавица изазива помаму, плимунекенарочитојакежељекојатиш™,затошто је она мала, убога, или се тако осећа додиром исправљеног тела - просто као мало натечен набор, са мало храпавом огреботином брадавице на средини.Лудо би хтео да гњечи, милује и трља тај набор, да је заокругљује, да њиме напуни своју шаку, па да га опет пусти, да га утрљава у тело и пегла како би опет открио еластичан одбој под дланом; да ваља, подухвата и извлачити ту мрвицу брадавице, да је прстима Измучи до бујања и стврдњавања, како би се то узбуђење све

" В. Шкловскии. Розаное, из књиге: Смжет как лвление стилд. Петроград, изд.„Опо^з", 1921, с. 4.

114

115

Михаил Наумович Епштејн

мајушне бубуљице преносило као грмљавина и ситно подрхтавање кроз читаво тело. Убогост чак и појачава жестину утискивања, улепљивања, угуравања себе у то једва женско, мало меко, мало набубрело, мало стршаво, што још остаје у њој. То је заиста „карамазовска" грмљавина страсти онеобичавања: у свакој женм, па чак и најубогијој, најружнијој и најодбојнијој, може се наћи „нешто такво" -минималан знак, молекул женског- и утолико жешће се распалити од њега. Еротика има свој минимализам, који може бити задат сиро-маштвом телесних облика, али чешће се задаје сиромаштвом условних конфигурација, структурном голотињом конвенција, које не захтевају бурне, богате облике свог оваплоћења. Сиромашна еротмка није мање еротична и префињено чулна одматеријалнобогате(каоштосиромашнопозориштеЈ.Гротовског није мање изражајно од суровог и раскошног позоришта А. Артоа). Може се јурцати једно за другим, копрцати у постељи-ни, цичаш и скакати, извијати и мучити једно друго, знојити и махнитати, а може се лежати, готово непомично, и најмањим покретима производита толики број еротских догађаја, који драже мешавином препрека и њиховог савладавања. То је Буњинова формула:„дивота у својој убогости". Супротност богатој и сиромашној, оргијастичкој и прикоченој еротици приказана је у Пушкиновој песми„Не,ја не дрхтим од бурногуживања..." Максимална еротика захтева велике и брзе покрететела: Кад еијући св у загрљају као змија, Поривом врелихмиловања и раном љубљења, Она пожурујв трен последњих дрхтања! Убога, минимална, готово непомична, али стварајући баријеру на путу нагона, утолико је осетљивија на пецкаво блаженство његовог савладавања:

Стидљиво-хладна, одушевљењу мом Једеа одговараш, не чујеш ништа И оживљаваш после сее болове, болове -И делиш, најзад, мој пламен нехотице! Ето, то „нехотице" и јесте врхунац сладострашћа, када ватра топи лед, а не лиже халапљивим језиком другу ватру. Слично откриће налазимо код Бхартрихарија, индијског песника из VII века: „Највеће уживање доживљаваш са женом кад најпре тврди пазар: ,Не, не!', а затим се помало, док јој се још није пробудила страст, али се већ зачела жеља, збуњено опушта и губи тврдоглавост, па најзад, изнемажући од страсти, постаје смела у узајамним довитљивостима љубавне игре и ничему се не противи."18 У еросу постоји тренутак бестидности, одбацивања неке устаљене, статуарне позе, дизања скутова, кршења границе која се, наравно, одређујеусловно, полазећи од консензуса сваког пара. Осим тога, не само што сваки пар, него и свака интимност има свој систем гестовно-тактилних конвенција, своју игру, која у једном тренутку прелази границе правила и експлодира оргазмом. Управо бестидност на граници уобичајене позе изазива моменталан прилив жеље - поплаву која може бити незадржива и довести до рушења и саме обалске црте. У оквирима одређене конвенције, за бестидност, која експлозијом руши границу и доводи до пражњења, може се сматрати све, што год је по вољи. То може бити ваљање обнажених тела по животињској кожи простртој на поду и гледање у огледала на зидовима и таванициу слецијалноопремљеној соби.Томожебити коитус предочимапознатихилинепознатихљуди,уцентруМоскве или Париза, у Версајском дворцу или на неком другом исто1Е 3. Борохов. Знциклопедил афоризмов {Ммсл^ 5 слове), Москва, Аст, 1999, с. 493.

116

Михаил Наумоеич Епштејн

ријском месту. А то може бити само на нов начин изведено, само мало отвореније извијање бедара под јорганом брачног кревета. Ако је пристојност - знаковно одређена поза, онда је бестидност - помак у систему знакова, који се материјално може изразити километарском маршрутом или милиметарским померањем. Бестидност, изражена отвореним гестовима, помамним покретима тела и нескривеном голотињом, прилично брзо отулљује своју оштрицу јер не установљава за себе границу преко које би се могло ићи даље па, према томе, бестидност је нови облик пристојности, еротски ћорсокак. Штедљив ерос увек за себе сужава оквире конвенције, како би имао макар и фиктиван простор за све њихово ново ширење. Стидљивост обезбеђује еротску садржајност и најмањем гесту, претварајући гау подвиг бестидности.

Еротски догађај. Еротема По терминима структуралне поетике Ј. М. Лотмана, који је прецизирао многе појмове формализма, оно штоје Шкловски називао„онеоб14чавање"јесте„пресецање границе", односно кршење утврђеног обичаја, изневеравање очекивања. Лратећи логикуЛотмановог приступа уметности, можемо предложити појам еротема, као структурно-тематску јединицу ероса (термин је направљен с исгим француским суфиксом „ем", као и друге ознаке структурних јединица језика: „лексема, морфема, фонема" итд. А такође„теорема, философема, мито-логема..." Ако жеља јесте посебан језик, о чему шо већ го-ворили, онда је примена лингвистачких начина за образов-ање термина у овом случају умесна). Еротемаје еротски до-гађајЈединица чулног доживљаја и радње, оно од чега настаје динамика,„сиже"еротскиходноса. Овде се можемо поспужити Лотмановим чувеним објашњењем догађајносги уметничког

Црос

117

текста.„Догађајутекстујесте лрелазаклика преко границесе^античког поља... Кретање сижеа, догађај је пресецање оне забрањене границе коју утврђује несижејна структура. Сижеје 'револуционаран елемент7 у односу на 'слику света'"19 Еротема је пресецање границе, која се у чулној сфери одређује као отворено - затворено, дозвољено -недозвољено, привлачно - одбојно, блиско - далеко, раздвајање - додиривање. Разуме се, еротема је знак односа, а не телесност или телесни покривачи сами по себи. Пресецање границе - дакле, еротски догађај - може бити додиривање руке, или подизање сукње, или кретање прстију дуж превоја на лакту - све зависи од тога каква граница одређује структуру односа у датом тренутку времена. Ево примера за еротски засићен опис у Буњиновој причи „Гаља Ганска": овде су еротеме засноване на смењивању осета додира и вида, а такође на граници отвореноги затвореног. „Кренуо сам по клиској свиленој зеленкастој чарапи до врха,доподвезиценањој,доластиша, откопчаоје, пољубио топло ружичасто тело почетка бедра, затмм опет полуотворенаусташца -почела ми је мало грицкати усне..." У овој реченици тактилни осети се преплићу са визуелним осетима, при чему \лм у низу епитета претходе: клиска (тактилан осет) - свилена (тактилно-визуелан) - зеленкаста (визуелан) чарапа. Топло (тактилан) тело. Могло би се рећи да визуелно опажање претходи тактилном: видимо издалека, а додирујемо у складу са зближавањем. Али, по стилским нормама руског језика, у низу епитета којима се одређује реч, уз њу најближе стоји онај који је тематски тесно повезан с њомУ полазно подразумеван, а најдаље -епитет којим се уноси елемент иновације, „реме". Осети 15

10. М.Лотман. Структура художестеенного текста, Москеа, Искус-, 1980, сс. 282, 288.

118

Михаип Наумоеич Епштејн

додира у том редоследу надмашују визуелне осете, будући да су новији - јер у тренутку додира визуелне одредбе су већ „старе", „познате", добијене у процесу приближавања и већ су тесно спојене са оним што одређују. Премештање епитета -„ружичасто топло тело" претпостављало би да се опажање тела као ружичастог дешава касније од опажања тела каотоплог, односноописујесекао процесудаљавања, Динамика овог одломка грађена је на контрастним прела-зима, односно правим еротемама, елементарним чулним догађајима: од зеленкасте боје и клиске површине чарапе до ружичасте боје и топле површине тела. Реченица се за-вршава еротемом„полуотворена усташца - грицкави зуби-ћи", гдеје изражен чулно контрастан осет истовременог и пропуштања и избацивања. Уопште, еротика је„револуционаран елемент" у односу на „слику света" коју стварају цивилизација, поредак живота и конвенције друштвене етикеције, Није спучајно што„анархичне"жеље најчешће букнуу посебно обредним и церемонијалним условима - у библиотеци, на пословном састанку, свечаном јубилеју или чак за време обреда сахране. Тамо где су тврђе структуре, њихово кршење, па макар било и чисто фиктивно, постаје још догађајније, И обратно, ситуација моралне аморфности, недисциплинованости и сведозвољености снижава потенцијал чулне догађајности. Пошто је еротска граница повезана са појмом норме, нечег „средњег", може се пресецати у два смера: узвишеном и ниском, као побуђивачима најжешћмх жеља. Другим речима^ еротско онеобичавање може бити узлазно и силазно. Узлазно је у Пушкиновој песми чија је јунакиња „стидљиво-хладна". Силазно онеобичавање је Карамазовљева пожуда према Лизавети Смрадној. Код јунака Достојевског често се спајају оба типа еротике: „идеал Мадоне" и„идеал Содоме". За њих су стидљивост,

Врос

119

хладноћа, невиност и недоступност заводљиве исто као и падазица, прљавштина, бестидност, физичка одвратност и сакатост. Свако заустављање, сваки прекид обичне, „животињски здраве" сексуалности - како од стране „анђеоске чистоте", тако и од стране„скандалозне непри-стојности"- постајееротскизначајан и изазован. Најзаво-дљивије жене код Достојевског, као што су Настасја Фи-липовна и Грушењка, јављају се као „двоструко онеоби-чен" спојг,невиности и непристојности". Оне су утегнутеу глуве, црне хаљине, а истовремено су стално спремне за скандал, за „испад". Структура онеобичавања открива се не само у избору, тачније у „конструкцији" предмета страсти, него и у најситнијим детаљима еротске игре, која може бити описана теоријским језиком формалне и структуралне поетике. Смењивање „условности", конвенцмја, односно усаглашених интеракција, дешава се муњевито: одједном неко уноси „нову тачку уговора", другачије спушта руку, премешта ногу и - почиње нова интеракција, са својим спектром осета. Нигдесетакобрзо не мењају конвенције, хватајући се немо, у лету. Нигде се тако брзо не ауто-матизује сваки покрет захтевајући исто тако муњевиту дезаутоматизацију. Ерос је непрекидно онеобичавање, односно тражење необичности, непознатости, туђости У партнеру, са циљем да буде изнова освајан као себи туђ. То је као кад би богаташ разделио сву своју имовину просјацима па после, пошто осиромаши, почео изнова да језгрће.Лудило власника који жели да изгуби све какоби поново стицао све - својство је љубавника. Еротика није имовина него освајање, вишекратно пресецање граница туђе територије, према томе, и потребе да се стално изнова своје претзара утуђе. Да се отуђавају усне и - опет освајају пољупцем. Да се отуђава вруће, мочварно и -поново продире у њега.

720

121

Михаил Наумович Епштејн

Утомпроцесувидјефакторотуђавања,додир- присвајања. Игра отуђавања-присвајања остварује се смењивањем гледања и додиривања. Али, и унутар сваког од ова два опажања одвија се сопствена игра присвајања-отуђивања. Довољно је да надланицом пређем преко оног испупчења које сам малочас врело стискао и -то испупчење се онеобичава, као да се благо хлади, да бих после једног минута поново могао да га похлепно узимам и присвајам шаком. И обратно, мој поглед, који тек што је лутао по контурама другогтела, као да прегледа ту„туђу земљу" на коју ћу ускоро ступити као завојевач, одједном престаје да буде отуђујуће-доушнички, пошто сам сеувукао улевак другог погледа који мене жели, и топим се у њему. Кад очи гледају у очи, то је начин узајамног додиривања видом, као што додир надланицом јесте онеобичавање кожом. На тај начин, уеротологији се назире посебан одељаклоетикекоитуса (која се према еротологији у целини односи отприлике исто као поетика конкретног књижевног дела према - науци о књижевности). Сам свакидашњи и уређени живот има своје мале сижее. Свака ноћ има свој сиже, који осваја својом непредвидљивошћу, и своју везу еротема. Оно чега нема довољно удруштвеном и професионалном животу већине људи, загњурених у рутину свакодневице, донекле се надокнађује тим ноћним авантурама. Сваки коитус има своју композицију, своје мотиве и лајтмотиве, своје спојеве предметних детаља. Окретање са леђа на стомак или додир усана може да означи обрт у сижеу, почетак новог поглавља. Смењују се страст и протезање, убрзавање и успоравање, рад и леност, ритам и аритмичне паузе, дахтање и пољупци, лопатице и рамена... При томе еротика ствара својетиповеусловности, својетелесне гротеске и фантазме, своје хиперболе и литоте, за које еротологија, уз помоћ теорије књижевности и уметности, тек треба да створи сопствени језик.

Тело и плот У ономе што волимо и милујемо треба разликовати ло и плот. Тело има облик, који је не само опипљив него и видљив: делови тела, органи, величина, боја, фигура. Плот се састоји од влажности, глаткоће, топлине, прелива - свега што доживљавамо као оно што нас додирује и милује. Ми знамо тело, видели смо га на дневном светлу -али га још нисмо упознали као плот. То плотско знање ства-ра се у мраку, а састоји се од осета укуса, мириса и додира. Разлика између тела и плотије отприлике истакао измвђу фабулв и сижеа. По књижевнотеоријском разграничавању термина, фабула је оно о чему се говори у делу, редослед приказанихдогађаја.Сижејевезатихдогађајаунутарсамог приповедања, све оне безбројне пермутације, померања и ракурси, који у догађаје уноси начин њиховог казивања. Тело је фабула додиривања, а плот - његов сиже, односно претварање опипљивог тела у оно што нас и само додирује, под чијим се дејством иалазимо, претварање утај редослед догађаја: додиривања, припијања, интиме и премештања, који образује сиже уживања. Плот је лигатура која бескрајно плете опипљиву причу о телу. Знање о телу је сасвим другачије од плотскогзнања, односно знање тела онаквог какво наспримаусебе, обухвата нас. Једна од потешкоћа жеље јесте то што она виси у лросторуизмеђутела и плоти, неспособностда претвори једно У друго. Између вмда и додира често остаје неки процеп - као између жеље и уживања. Ми видимо тело у његовој завршености, оформљености, „раскоши", у заводничкој пози и - желимо га. Али, жеља може бити чисто визуелна апстракција, а када се жељено тело приближава, припија, обухвата и постаје плот, та плот понекад гуши, притиска, постаје пакао... То је неспособност да се жеља тела Претвори у уживање у плоти. те

122

123

Михаил Наумович Епштејн

Теже јеуживати него желети. Управо мноштво тих еротских онеобичавања, посредовања и покривача којима је бескрајно проширена сфера жеља, отежава повратак на једноставно сексуално задовољавање тих жеља. Сексуалност је већ превазиђена еротским потискшањем-појачавањем либида, чије је пражњење сада достижно само поступно, а не регресом на животињски нагон. Тај хоризонт највећег уживања, који се открива с оне стране жеља, као њихово готово немогућно остварење, јесте љубав. Једна од дефиниција љубави је способност уживања у жељеном, односно примања у себе, спајања са собом свега оног што желим ја м што жели мене. Човек има много еротских жеља-фантазија које брзо букну, али када их утољава само телесно, он не осећа право уживање зато што ерос прелази преко границатела итражи нештодруго, штоје истовремено и унутар и изван тела - оно што називамо плот. Морам признати да ни уједној књизи„о оним ствариш", чак ни у најдетаљнијој и најотворенијој, нисам нашао опис оног што се доживљава уљубави када„плот блуди по плоти" (М. Цветајева): ни у Камасутри ни у Бресквиној гранчици, ни код Овидија или Апулеја, ни код Бокача, ни уХиљадуједнојнођи или кинеским романима, ни код маркиза Де Сада, ни код Мопасана или Хенрија Милера, а поготову не у научној литератури или порнографским делима. Читаоцу се могу приказивати огољено најскривенији детаљи^ полни органи и чинови додира, али шта се при томе дешава у непосредном плотском искуству, како се доживљава љубавно уживање наизменичним смењивањем додира, притисака, припијања, стискања - то као да остаје с оне стране књижевности. У описима је присутно тело, али не и плот. Плот је скривена, „доња" страна тела, чији орган опажања може бити само друга плот. Литература не стиже до плотског, ограничава се на телесно.

Вероватно једини писац код ког се може наћи опис ^скуства љубави „затворених очију" јесте Дејвид Лоренс (На пример, у роману Љубавникледи Чатерли), и то у сцеНама када изражава осете жене која је уопште, много више Него мушкарац, осетљива и на таму, и на опажања слухом и додиром. Али, да ли зато штото описујемушкарац или зато ЦЈТО је језик заиста сиромашан епитетима додира, Лоренс стално прелази на китњастијезикметафора: „..У утроби почеше један за другим да се ваљају ватренп таласи. Нежни и лаки, заслепљујуће су светлуцали; нису палили него су се разливали унутра - осећај који се не може поредити ни са чим. И још: као да звецкају звончићи, све финије, све нежније - тако да постаје неиздржљиво. [...] Кони је опет осетила у себи његову плот. Као да се унутра постепено развија диван цвет - пуни се снагом и расте у дубину њенеутробе..."20 Мада Лоренс и бележи да је то„осећај који се не може поредити ни са чим", управо он се бави тражењем поређења: „ватрени таласи",„звецкају звончићи" „диван цвет". Самим 20

Цит. по изд. Миллер Г. Тропик Рака. Лоуренс Д. Г. Лгобовник лед^ Чаттерли. Лер. И.Багрова, М.Литвиновои, Красноирск,„Гротеск" 1993,сс. 390, 391. Узгред буди речено, не можемо занемаривати везу Лоренсових слика са Гогољевим сликама у сцени сладострасног паночкиног и Хоминог скакања у„Вију" Лоренс:„...Као да звоне звончићи, све финије, све нежније - тако да постаје неиздржљиво". Гогољ:„А шта је тамо? Ветар или музика: звони, звони, и таласа се, и прилази, и забада у душу као неко неподношгћиво певуцкање... Слушаоје како плави звончићи, повијених главица, звоне." И даље, јауци вештице којује Хома успео да оседла: „једва су звонили, као фини сребрни звончићи, и заривали му сеудушу........Осећаојеђаволски сладак дожиељај, осећао ]е неко про^имање, неко мучно-страшно уживање." Хомино скакање на паночки јесте еротско онеобичавање, метафоричан опис коитуса; на тај начин, Лоренсова и Гогољева повезаност овде није случајна - очигледно је да Зв ончићи, заиста, звоне. О демонском еротизму код Гогоља в. Михаил Зпштемн. Ироиил стилл; демоническое в образе России у Гоголл. Новое "итературное обозрение, № 19,1996, сс 129-147.

124

Михаил Њумович Епштејн

тим, аутор се опет одвлачи од феномена уживања, од дубине плотског доживљаја и повлачи се, ако не на визуелни план онда на план условних сличности, те искуство љубави остаје неисказано у својој непосредној чулност«. Књижевна приповедања описују посматрану страну љубави, оно што се дешава на дневном светлу или оно што исцртава машта чак и у мраку. Али, љубавни доживљај се не може нацртати, узети у зону визуелног опажања. Уживање је, пре свега, искуство додира, а за изражавање те врстеосета нашјезикје најмањеоспособљен, Речи, начини језичке артикулације уопште, достављају нам, пре свега, свет објектних, визуелних утисака, затим - слушних, који такође претпостављају дистанцу, и тек на последњем месту - осете додира, који се непосредно спајају са оним што додирујемо. Упркос саветима које дају уџбеници за интензивну љубав - светлост, голотиња, огледала, могућност да сплетенателауживајуумноштвуодразаипројекција-светотако брзо узбуђује као што и отупљује страст. Сулружницима, који хоће да осећају жестину уживање током дуготрајног заједничког живота, требало би саветовати да што чешће гасе светло и затварају очи, односно да се загњурују у ту област тактилних, слепих осета, у чијој се дубини налази и сам изворуживања. Није ли утомеједно одзначења мита о Амору и Психи?„...Као што сам те већ више пута упозоравао, ако видиш (мене), нећеш ме видети никад више."21 Управо Психино радознало посматрање тајанственог Љубавника раздваја супружнике, који су се пре тога већ много пута спајали под велом мрака. Плотје, за разлику од тела, бескрајна и није„оспољена", она нема слољашност, будући да се опажа једино као целокупност приљубљивања уз сопствено тело, као 21

Апулеи. Матаморфозм, илм Золотои осел. Москва, Художественнал литерагура, 1969, с. 420.

Ерос

125

неодвојива, непрекидна, бескрајна животна средина тела. Чак и када ме плот не додирује, доживљавам је као врелу, влажну, дахтаву, мирисну. Плот је појава безграничности у ограничености тела, као да је просторни аналогон оном заустављању времена и бесконачности понављања које се дешава у коитусу. Плот се, за разлику од тела, не може освојити-са њом семоже једино спајати, постајати деоње. Реч„тело"има множину, док„плот"увекостајеуједнини -тојебесконачно, немноживо, штоудругомтелу додирује и ваја мојетело. И моја је плот- оно што се одазива на плотско у другом, што хрли и легш се за другу плот.22 Када лекар стиска женине дојке да би одредио стање млечних жлезда, плот не узима никакво учешће - то је физиолошко истраживање тела као организма. Плот се испољава тиме како се лепи са другом плоти, и једино кроз ту интиму може бити спозната - као два познања која расту једно другом у сусрет. То је посебна реалност, недоступна показатељима апарата и продору медицинског инструмента. Треба направити разлику између организма као објекта истраживања, тела као предмета истраживања и плоти као средине за уживање. Плот се састоји од прелаза: од тврдог до меког, од удубљења до испупчења, од топлог до прохладног, а плотско уживање јесте познање свих тих прелаза, у њиховој муњевитости или постепености, у њиховој јавности или тајности. Тела се срођавају, спајају се кроз плот. У Библији први пут се реч„плот"употребљава удругој глави књиге Постања -управо у вези са односом првих супружника, Адама и Еве. 22 Та корелација између појмова „тела" и „плоти" поткрепљује се феноменолошком аналпзом:„..Ллотје, можемо рећи, стањетела, а не ппело у својој анатомској и перцептивној ограничености; тело је трансгресивно, односнооно што прелази преко своје границе и тимеје потврђује, и јесте оно што бих ја назвао плот." Ваперии Подорога. Феноменологиатела.Москва, АсЈ Магд1пет, 1995, с. 128.

126 Михешл Наумович Епштејц

Жена је„плот од ллоти" мужа; и муж треба да се прилепи к жени својој, и биће двоје„једна плот" {Постање, 2:23-2423). Плот се схвата као унапред дата и трансцендентна телу, то је првобитна глина,тестог животна материја од које се вајају засебна тела и - којима се она лепе. Претапање телесногу плотско, које је у стању да се слепи са плотју другог, и дешава се у љубави и браку.

Сладострашће и разврат Ако је сексуалност директан и најкраћи пут до задо вољства, онда је еротика - мноштво заобилазних путева, који одводе далеко од првобитног циља, Економија сексуалности је заснована на простој еквиваленцији: то што се нагомилава, треба и да се троши; убрзано пражњење доводи организам до стања равнотеже. Еротика тежи прекомерности, јер оно што у сексуалности служи само као средство, у еротици постаје циљ: култивисање самогуживања. То се може достизати барем на два супротна начина:да троши више него што се стекне или да се стиче више него што се троши. Према томе, могу се издвојити два основна типа еротске прекомерности,,,еротоманије": сладострашће и разврат, Сладострашће је нагомилавање задовољстава, њихово апсорбовање у себе, кљукање уживањима. Разврат је траћење и испражњавање себе. За развратника је неподношљиво да у мошници носи макар и једну кап семена, патражи начин да је излије. Тако је за расипника неподношљиво да у џепу носи копејку, па тражи начин да је прокоцка, али за то су му потребне напете ситуације за губљење, РИТУАЛ 13

УДаничићевом преводу Светог писма на српски, плотје преве-

г

П7

В РО С

рокоцкавања: не само да спусти него да заврљачи своју копејку на зелену чоју или у туђи џеп, да је заврљачи баш оНако широко, злобно, кривуљом путање којом се избацу-је семе и да осети мучно уживање од одласка те последње копејке (коцкарница, позлата, лепе даме итд.). Развратник живи на ивици својих снага, у изнемоглости и процепу, као па је изнурен тешким радом. Од исцрпљености изгледа прозрачан, готово као„светац". Такви су јунацм Жоржа Батаја - изнуреници, који блудниче до таквог губитка снаге и памети да постаје јасно: они служе неком „незнаном богу" - до последње капи семена дају се захтевном господину Д... За разлику од јунака-сензуалаца, сладострасника, сакупљача, који из минимума телесних додира могу да извуку максимум уживања, развратник увек тражи најпотпуније пражњење, да изврће себе наопако. Кад би заиста било могуће изврнути себе наопако, тај би вршио сношај са цревима, плућима, јетром, срцем, са читавом својом дупљом и слузи. Сладострасник, напротив, полази од идеала физиолошке пуноће, онје шкртвитезуживања који стављау заветни ковчег своје злато - ммловања, пољупце, поклоњене благости, све што је успео да уграби од дарежљивости туђе плоти. Честојесклон да се прикрада: вири, прислушкује, посматра друге, да све украдене осете трпа у себе, у памћење тела. Мишел Сириа врши слично разграничење између Садовог либертена (ЊеПЈп) и Батајевог развратника (сЈекаисИе). „Либертен сабира, развратник одузима. Либертен делује у оквирима економије акумулације: нагомилавања задовољстава,освојенихпредмета... Развратникделујеу оквирима економијетрошења, губитка,ћердања, разарања... Либертинажје капиталистичко занимање стицања, а разврат - разорно, нихилистичко занимање."24 п

дена као тијело. -

Прим, прев.

м

М!сКе1 5игуа, 1992, рр. 172, 179.

. 1а тоП а I' оеиуге. Рап5, СаПЈтагсЈ,

128

Михаил Наумович Епштејн

СличнуразликуоткривамомеђутиповимаДостојевског. Фјодор Карамазов је сладострасник, а Николај Ставрогин - развратник: испражњава себе развратом и постаје фин, стаклено-прозрачан, крхко-духован, метафизичан. У писму Даши каже:„Окусио сам велики разврат и њиме потрошио снагу; али, нити волим нити сам хтео разврат."25 У исповести Тихону говори:„Ја, Николај Ставрогин, пензионисани официр, 186.. године живео сам у Петербургу, препуштајући се разврату, у којем нисам налазио задовољство."26 Овде се заоштрава својство разврата као еротског расипништва, насупрот сладострашћу као еротском стицању. Разврат не пружа ништа, па чак ни задовољство. Управо су развратници склони самоубиству - толико су проћердали себе да више немају шта ни да троше, плот им је постала стакласта иу њој се назире нештодруго. Свидригајлов је, очигледно, почео као сладострасник, али после прелази границу разврата, одакле више нема повратка. Његова јурњава за лепотицом Дуњом била је управо последња нада у повратак сладострашћу, али Дуњино одбијање га коначно гура у пропаст разврата, о чему ће сазнати из својих последњих снова о петогодишњој девојчици -жртви и заводници; тада му остаје самоубиство. Заиста, разврат и јесте облик лаганог еротског самоубиства, док је сладострашће облик чулног успеха, обиља, благодети. Интересантно разликовање термина предлаже Н, Берђајев: „Стихија сладострашћа је ватрена стихија. Али, када сладострашће прелази у разврат, ватрена стихија гасне, страст прелази у ледену хладноћу. То је задивљујуће снажно показао Достојевски. У Свидригајлову је показан органски препород човекове личности, пропаст личности због разулареног сладострашћа, које прелази у разуларе25

Ф. М. Достоевскии.ПСС, Ленинград, Наука, 1974, т. 10, с. 514.

26

Наеедено двпо, т. 11, с. 12.

Е рос

129

разврат. Свидригајлов спада већ у аветињско царство 27 Не6ића, у њему има нечег нељудског." Дмитриј Карамазов се креће у смеру супротном од Свидригајлова: од разврата до сладострашћа (што га и спасава од самоубиства). У војничкој прошлости препуштао се силном разврату:„Волеоје разврат, волеоје и срам разврата". Овде је већ приметна његова различитост од Ставрогина, који се препуштао разврату а да га није волео. Ма колико било парадоксално, „љубав према разврату" може садржати у себи ону искру љубави која се изнова пали - сладострашћем, а можда и правомљубављу. Када се Дмитриј упознаје са Грушењком, његова еротска енергија у целини прелази на њено тело и почиње га чулно рашчлањавати,препознаватимилинусвакењенеконтуре,сласт сваког удубљења. Дмитриј и његов отац Фјодор Павлович су„сладострасници" (тај наслов носи и трећа књига Браће Карамазових, посвећена њима двојици, и девета глава те књиге).„Грушењка, враголанка, има једну облину тела, чак јој се и на ногици одражава, чак и на малићу-прстићу леве ногице се види. Видео сам и љубио, али само то - кунем се!" (књига II!, глава V). Овде Дмитриј говори као његов отац, типичан сладострасник, све до употребе деминутива, „балавих" речи:„ногица"„,малић-прстић". Уопште, свака од ове две страсти има своју поетску фигуру, омиљени троп. Код разврата је то хипербола, а код сладострашћа - литота. На коверти са новцем Фјодор Карамазов је написао:„Поклончић од три хиљаде рубаља анђелу мом Грушењки, ако хтедне доћи", а после је испод тога дописао:„и пиленцету" (књига IX, глава \\).„Г\окпончић Грушењ™, анђелу и пиленцету" {суфикси„чић",„ењк",„нце") ~ говор је сладострашћа, које сетресе и губи свест од сваког детаља, глади бору, прелази уснама по облинама нИ

17

Н. Бердаев. Моросозерцание Достоевского, у књизи: Зрос и лт-. Фипософил пола и лгобви. Москва, Прометеи, 1989, с. 107.

130

Михаил Наумович Епштејн

131

и превојима, упија се у сваку пору вољене коже. Разврат оперише крупним бројевима: покоренихжена, разбијених срдаца, избачених млазева, освојених маса туђе плоти. Разврат не може нити хоће да се усредсређује на детаље, он распаљује себе прелажењем са мањег на веће, са великог на огромно, мало му је једно тело, хоће да има „све што се мрда", разврат у перспективи жуди за Геом, узврпољеним месом читаве земље, вулканском страшћу, утробом која избацује лаву, оргазмом са васионом. Сладострашће такође може тражити велике количине, алм оно има потребу за подробностима, обамирањима, примицањима, тренутним кочењима, ситном слатком дрхтавицом која прожима више него мах „последњих трзаја". Сладострашће је тактилније, разврат је еректилнији. Сладострашће рашчлањава,детаљише, посматра, примиче, тетоши,трепери,расплињује,таре,тојеуметностповршине; разврат, пак,узима и даје, продире, проваљује, окупира, по корава, то је више смртни коштац него опојна игра. Сладострашће нагомилава у себи енергију жеље, док је разврат празни; они се међусобно односе као потенцијални и кинетички облици полне енергије. Длан мушкарца остаје у ваздуху изнад женине дојке у жељи да је дотакне, помилује, стисне - а истовремено, да сачува то уживање као могућност, односно да остане на растојању од два-три центиметра иосећатоплину и ваздушниобликдојке, али не остварујући жељу за додиром. Рука дрхти на тој виртуелној контури, као под утицајем електричне струје. То и јесте област сладострашћа, најпрожетија еротским електрицитетом - на неколико центиметара од жељеног, када је његова опипљивостблиска и истовремено не празни него нагомилаважељу. Дландрхти, каода га раздирежељада се приближава и удаљава, да жељено претвори ујаву, а истовремено да одржи јачмну неутољиве жеље. Ту област највећихенергетскихосцилацијаипражњењаможемоназватИ

дцстанца завођења", „еротска кривуља", „аеродинамички максимум",„А-еро" укључује појам ваздушне еротике, односно еротике растојања, прозрачних ваздушних слојева који се протежу између оног који жели и жељеног, те отварају путжељи,аса другестране,задржавајује на граници остварења. На први поглед изгледа да је прелазак из разврата у сладострашће својственији кретању старосног доба: у складу с тим, како се смањују залихе семена и физичке снаге, чулна потреба се усредсређује и продубљује. Али, могућни су и обрнути прелази, када се човек баца у разврат управо због тога што осећа губитак својих снага и хоће да их што пре потроши, односно не да компензује него да преувеличава старосно доба; да стари и - истовремено чини себе старијим. За сладострашће је потребна посебна снага суздржаносга, усредсређености, уживања у сваком чулном детаљу и лаганој чежњи, а неке природе нису у стању да смогну толику снагу за ту суздржаност, лакше им је да експлодирају, изгоре и исцрпљују се у јаким поривима. Лирски јунак позног А. Блока је очигледно од соја развратника, којем је важно да се што потпуније исцрпи, испразни и кроз то„ништа" додирне са бесконачношћу (која јетакође„бес" - зли дух). Разврат се чита у његовој песми -као звонки осећај испражњености, када сам себи изгледаш стаклен, када сезмијски рај претвара у понор досаде: н

О, не!Ја нвћу дати ија паднемо Узагрљаје страшне. Да дуго трају муке, Када - ни да расплетемо спојене руке, Ни ђа раздвојимо усне - не можемо. Нећуда слепим од муњеуз громове, Ни слушам лелек еиолина (звук помаме!} Ни осећам удар неописиве чаме Зариеенупепео твоје вреле главе\

132

Михаил Наумович Епштејн

К'о први човек божански изгарајући Хоћу да вратим на плаву обалу раја Тебе, поштоубијем свулаж ијад...

133 дрхтавице, трепета, сабијање чулних детаља; они умеју да цеде влагужеље, даје разбијају на лагане капљице. Моје лудило жели тај што склопи Ове руже завоје, и искре, и росу; Мојелудило желитај што свија Утешки чвор раз барушену косу.

Али ти мезовеш! Твој отрован поглед Други прориче рај! - Узмичем знајући Дајв твој змијски рај - бездане чамеад. Обележја разврата - чамотиња, раздражљивост, презир према његовим саучесницима и ситуацијама - очигледна су иулирским изливима С. Јесењина, и генерално, то је особина срчаних руских природа: самоуништивача, љубоморника и љубавника ширине-празнине.

Зла старост, мада би сву радост узела, А душа моја пред самим сутоном Долетела би сјеком оеде, ко пчела, Да се опије сладећи се тим мирисом... А. Фет

Хармонико, свирај, невољаје права... Под руком свирача нгк се тугалије. Пјевајса мном, пјевај, ти кучко шугава Пјевај ко и прије.

Како сам те додиривао бронзом усана. Ето Додиривао као што трагедијом дирају сале неме. Трајаоје и трајао пољубац. Биоје каолето Тек ондаје наишла олуја и невреме.

Истрошили суте, коме садажуриш? Достамије свега, по њушци те треба. Ил ћеш песницу?23

Пио сам као птице. До губитка свести. Звезде теку грлом уједњак ко слап. Славуји очи преврћуу грчу, Сушећи ноћно небо кап по кап.19

Овде се сећам Пушкинове „Сцене из Фауста": Тако на продајну цуру, Пошто се засити њом журно, Разврат се бечи бојажљиво,.. Али, ето, кодА. Фета иБ. Пастернака читасе, прећебити, искуство сладострашћа; они изванредно изражавају стање

23 Цитиран је препев Звонимира Голоба. Из књиге: Крчмарска Мо~ сква, Просвјета, Загреб, 1978, стр. 45. - Прим. прее.

Б. Пастернак Ма колико то било чудно, међу потенцијалним „развратницима" (не сладострасницима) постоје сасвим чедни (па чак и невини) људи, у које се могу сврстати В. Соловјов и А. Платонов. Њихова структура је аутотрошаџијска и хиперболичка, и као што се Соловјов одаје помамним еротским сновима о Софији (небеској и земаљској), тако се Платонов препушта еросу рада и техно-социо-космоутопији. 29

Препев Бранка Миљковића. Из књиге: Борис Пастернак. Поезија, Просвета, Београд, 1979, стр. 217. -Прим.прее.

134

Михаил Наумович Епштејн

Васионо! Ти гориш од љубаеи Ми данас љубимо тебе. Сву одећу за нас преи пут сауци, Покажи се и - мртви ће устати из гроба. Подајсе данас, васионо... А. Платонов„,Ва™они" (1922) Тај космоерос и теоерос је својствен и Владимиру Соловјову. Они исцрпљују себе не физичким, него духовним еросом, али при томе остају екстатичне личности, што се на језику еротике чита као разврат. В. Розанов више спада у тип спадострасника, код њега је много чулне милине, масноће, подмазаности, семенитости; он гшше о свом масном стомаку имајући у виду ручне игре са собом. Та лепљива, густо-течна бујица уопште блиска је спадострашћу. Сладострашћемје обележена проза Бабеља и Набокова, код којих доминирају чулно одгађање, успорена луноћа, опијање детаљима. Развратник је сувљи и уопште ме воли сласт, више га привлачи горко, кисело и слано. Узгред буди речено, слична разлика између сладострашћа и разврата уочава се у алкохолизму. Венедикт Јерофејев је одличан пример за алкохоличарски разврат, када пиће само по себи не причињава задовољство, него човек има потребуда„загорчава" и спаљујесебе било чиме, а штоје пиће одвратније, тимје пожељније. Такавје коктел „кучкин дроб", у којемје најплеменитија компонента - пиво „жигуљевско", а затим следе: шампон против перути, уље за кочнице и дезинсекцид за уништавање ситне гамади. По Јерофејеву,„то више није пиће него - музика сфера"м/венац за радове, већи од свих награда". Ал кохолни сладострасник, напротив, више од„горцике" цени свакакве коњаке, ликере, шампањце и јака слатка вина.

135

Врос

Секс - ерос - љубав У размишљањима о еросу обично се издвајају два нивоа: кс и ерос, или пол и љубав. На пример, Н. Берђајев пише: се (/Увек сам мислио да треба правити разлику између ероса и секса,љубави-ероса и физиолошког живота пола."30 У ствари, структура те сфере нема два него барем три ступња. Еротика чини посебан, средњи ниво односа међу личностима, који треба разликовати и од сексуалности и од љубави. Пол - размножавање врсте посредством спајања индивидуа. Еротика - смртност индивидуе и њена тежња да постанесве за себе. Љубав - бесмртна индивидуа и њена способност да постане све за другог. По речигиа Жоржа Батаја, „еротизам му (мајмуну) није познат управо зато што му недостаје знање о смрти. И обратно, због тога што смо ми људи, због тога што живимо у узбудљивом очекивању смрти, буја насиље еротизма. [...] ...Еротизам се разликује од животињске сексуалне импулсивности по томе што он, у принципу, исто као и рад, јесте свесно праћење циља; еротизам је свесно тражење сладострашћа."31 Животиње не познају еротику зато што не знају за своју смртност и не покушавају да уграбе што више уживања у кратком интервалу живота. Човек, напротив, „жури и да живи,жури и да осећа". Еротикаје интензиван, вишекратан напор воље и свести да доживи оно што се спонтано дешава у сексу. Еротика полази од осећаја свог 30 Н. Бердлев. Самопознание, гл. 2, у књизи: Зрос и личностб. Филозофил пола и лгобви, цит. изд., с. 135. 31 Жорж Батаи,„Слезћ1 Зроса" у књизи: Танатографил Зроса. Жорж Батаи \л французскал ммсл^ середини XX века. СПб, МИФРИ, 1994, сс. 278, 282.

136

Михаил Наумович Епштејн

смртног„ја", које покушава да продужи уживање, да превазиђе службену функцију коитуса, да на себи затвори оно што припада роду. Коитус више не служи нагону за размножавањем, него се множи сам по себи, превазилази себе ради себе. Натај начин, највеће уживање поклања нам наша смртност, као и чин обнављања себе у другима, који ми претварамо у чин обнављања самог уживања. Голотиња се покрива, страст се кочи, ствара се мноштво забрана које, са своје стране, наводе на искушења. Тако настаје област еротике, у којој брзо сексуално пражњење уступа место вишестепеној игри зближавања и онеобичавања. Свесто својој смртности појачава еротску напетост: страст постаје жешћа, очајнија, тела се јаче сплићу, дубље продиру једно у друго, на грани-ци будућег небића. Чини седа спајајући се или упијајући се једно у друго, могу бити у стању да се одрже на ивици тог понора. Таква је крајност еротске опседнутости, ошинуте ужасом краја. Али, иза свести о својој смртности следи још и нада у индивидуалну бесмртност, у то да ћеш, у извесном смислу, трајати увек. Та нада није увек преводива на језик религиозне вере, догштске спекулације. Она може бити у спрези са мноштвом најразличитијих религиозних, полурелигиозних, па чак и сасвим агностичких убеђења. Тај осећај могуће бесмртности не прелази увек чак ни у наду - он може бити само способност дивљења, отвореност за мале вероватноће, случајности, готово немогућа чудеса и хирове бића. У сваком случају, свест о својој смртности мора да замишља, макар као слабу и далеку перспективу, „своје друго" - могућност бесмртности. Да нисмо знали нешто о бесмртности, макар и магловито, у виду наслућивања, небисмо могли знати ни о нашој солственој смртности: сама граница између смрти и бесмртности оцртава се једним истим знањем, које спаја емпирију и мистику.

137

Прелазакпреко границееротски-смртног догађа се као . Еротика живи од онеобичавања и одгађања полног а, од игре зближавања-удаљавања, али с оне стране те игре понекад (врло ретко, некад чак само једном у животу, а неким људима - никад) настаје осећај апсолутне предодређености једног бића за друго, такве нераздељивости над којом није власна чак ни смрт. Ако сексуалност слу-? ки као средство за биолошко продужавање свог живота у потомству, а еротика је начмн уживања у себи и за себе, цзван репродуктивних циљева, онда је љубав - осећање бесмртности у том јединственом односу који спаја двоје, чини их бесмртнима једно за друго. Као што еротика укључује у себе сексуалност, тако љубав укључује у себе еротику, али се не своди на њу. Ако се између сексуалности и еротике налази цивилизација, која обуздава природне нагоне и самимтим их преводи у искушења стварајући уместо хтења бесконачност жеља, онда између вротике и љубави постоји област личнос(т)ног, персоналног. Игра еротских маски, отуђавања и зближавања, на крају крајева наилази на реакцију развијеног осећаја личности, која хоће у свему и увек да остане своја. У еротици индивидуа увек потврђује себе и своје уживање као највише у односу на род, али даљи развитак индивидуе постепено је изводи и преко граница саме еротике. Љубав настаје из развоја личности - као превазилажење егоизма или, по мишљењу Владимира Соловјова {Смисао љубави), као спасавање „ја", које воли, преношењем центра свог апсолутног значаја у „ти", оног кога воли. Као што се цивилизација служи оруђем за „магично" претварање сексуалности у еротику, тако индивидуалност, која се развијала у еротици, постепено претвара еротику уљубав. Односи између еротике и љубави никако нису мирни - експлозивни су, што доводи понекад до дезероти-

138 Михаил Наумович Епштејн

зацијељубави и до распадања чак и јаких веза. Еростражи отуђивање и ново освајање, неку сгалну голицавост, поигравања, скретања, одлагања, док у љубави настаје нова отвореност односа, чудо свакидашње раскопчаности, уплетености, двојединости. На сасвим другом нивоу љубав се враћа на једноставност сексуалних односа. Али љубавно узајамно прожимање два бића, за разлику од сексуалног прожимања, можетрајати бескрајно и обухватати оне исте области у којима се одвија еротска игра онеобичавања: тело, одећа, речи, књиге, интересовања, склоности, одвојена прошлост, неодређеност будућности. Љубав се не празни кратким трзајем, то је непрестана ко-хабитација два света: шта год ми радили, између тебе и мене стално се нешто дешава. Чак и растанак, неосећање и заборављање постају знакови тог љубавног језика, као белине између слова.Вољенајесте читав светкао систем знакова који упућују на њу: систем метафора, симбола, алузија, хипербола - енциклопедија песничких слика, антологија „ње" или „о њој", свеобухватна „Јеленијана" (ако јој је име Јелена), или „Наталијана", или „Иринијана"... А за жене - „Петријада", „Алексијада", „Александријада"... Љубав је чист семиозис, смисаотворност; као што каже Барт, то је пламтећа ватра смисла, у којој нема ш тела ни ствари, постоје само жеља и узајамност, питање и одговор, аларм не- и нада у. Љубав је систем једначина између,,™" и „читав свет", област постепених замена, метафоричких проширивања, која почиње од уског„ти" и нагло се шири, као левак, да би узела све, што год постоји и што уопште може постојати. По Новалисовим речима,„оно што волиш,то свуда налазиш... Вољена - скраћеница је за васиону; васиона је наставак вољене..." Љубав је једноставност и уобичајеност заједничког живота два бића увек и свуда, спремност да се заједно проведе вечност - или оно штачнам одатле, из времена, изгледа као вечност. Наравно, ми немамо појма

Г

139 је вечност у себи, као таква; али, пошто нам је дато да подносимо време, по контрасту можемо знати и вечност. Штавише, кад би нам био дат и неки осећај за речност, не бисмо имали појма ни о томе шта је време, јер једино њихова корелација даје смисао тим појмовима. Уобичајеноједасеапсолутносупротстављарелативном, азаправонастајејединонаосновуњега.Љубавјеапсолутна управо као корелативност две индивидуалности.То је сразмерност, са-подвојеност, скопчаност, сплетеност, свијеност свакогткива, мишића, телесног савијања, извијања, кошчице, жиле и жилице. Жена и мушкарац су створени тако да би бескрајно пуштали другог у себе, урањали се и окруживали га собом, савијали се кзо што се савијају потка и основа у ткиву. Љубавје чунак који непрекидно снује и тка загрљајима, преплитањем, збијањем, разређивањем, сажимањем најтврђег ткива новог, двојног постојања. Као што је канап неупоредиво јачи него засебни конци од којих је сачињен, тако и љубав ствара тај неупоредиви осећај јачине. Изгледа невероватно да се у једном телу може наћи толико извора снаге и радости за другог. Али, будући да свако поседује само једно, ограничено тело, и у тој са-ограничености два тела - извор је њихове неисцрпне способности за спајање. Бесконачна је и сама корелативност два коначна бића, њихова створеност једно за друго.

Химера и андрогин Овде је, наравно, неизбежно питање: а шта је са раздвајањем љубавног осећања, с оним што је Херцен назвао /Жружењем срца"? Може ли се истовремено волети двоје? Троје? Понекад се дуготрајна љубав одједном раздваја, да би се, пошто изгуби начелну осовину, убрзо већ растројила, рашчетворила, расула на низ свесићушнијих заноса...

Михаил Наумович Епштејн

140 - после чега ће се, пошто преживи период убрзаног рас-падања и дотакнећорсокакравнољубља, блиског равноду-шности, вратити јединствености првог осећања. Могућне су разне варијанте љубавног раздвајања. Понекад жеља одступа од једне жене и потпуно се преноси на другу, као, на пример, уДјаволу" Л.Толстоја: Јевгениј пламти од изненадне страсти према сељанци Степаниди, да му се сопствена жене Лиза, коју и даље воли,„учинила нарочито бледа, жута и издужена, слаба". Понекад су љубави толико различите да се могу развијати паралелно, не потискујући једна другу и истовремено постајући све више неспојиве.ЈунакБуњиновеприче„Натали"јеужаснут:„з6ог чега меје казнио Бог, зашто ми јеодједном дао двељубави, тако различите и тако страствене,такомучнулепотуобожавања Натали и тако телесно опијање Соњом." Најзад, две љубави могу чулно појачавати једна другу, захваљујући тој игри зближавања-отуђавања, која је својствена еротици као таквој. Интима са једном женом чини још пожељнијом ДРУУ^ тако да се њихови ликови преклапају, производећи мучно привлачне, неоваплотивехимере.32 Химеричка љубав, када авет једне љубави долази у госте другој, приказана је у Гетеовом роману Сродне душв. Супружници који се воле, Едуард и Шарлота, одједном се унакрсно заљубљују, дакле, у Отилију (Шарлотину васпитаницу) и у капетана (Едуардовог пријатеља). Брачна ноћ протичеу знаку летимичног кретања кроз плотједног до -сликедругог. „Сада, докјетреперила само светлостлампе, над стварношћу је доминирала унутрашња страст, сила фантазије. Едуард је држао у свом загрљају Отилију; пред Шарлотином душом час се приближавао, час удаљавао титрави лик капетана, и оно одсутно се, чудновато и очара-

32

Химера у грчкој митологији - еклектичко биће које спаја у себи

Т

141

ј у е , преплитало са стварним." ЗЈ Из те интиме рађа се пете, на чијем су лицу видљиве црте особа које су супружццци нз даљину волели док су се спајали једно са другим. За време крштења детета неочекивано умире стари пастор, з убрзо затим, несрећним случајем, и само дете умире, што доказује крхкосттих двоструких веза у којима се авет једне драге особе усељава у плот друге, и халуцинаторно је преображава. Обликујући химеру, мушкарац обавијен„ауром" једне жене спаја се са другом, у мислима не види нити чује л