Lurija 1
December 5, 2022 | Author: Anonymous | Category: N/A
Short Description
Download Lurija 1...
Description
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
EUROBIOLOŠKE OS OVE UMA: KORA VELIKOG MOZGA I DRUGE MOŽDA E STRUKTURE Od svih delova mozga, kora velikog mozga (cortex cerebri na na latinskom), kao nosilac najviših kognitivnih funkcija, najčešći je fokus neuropsiholoških studija. Kod čo Kod čove veka ka korteks (kora) (kora) predstav predstavlja lja najveći najveći deo mozga mozga i kao padobra padobrann natkriljuje druge, ni!e "erebralne strukture. #odeljen je na dva, generalno simetrična dela (hemisfere). $kupan izgled izgled kor koree vel veliko ikogg mozga mozga bi mogao da se zamisli zamisli kao par takvih padobrana, platna debljine oko %.& milimetra, ukupne površine oko dva do dva i po kvadratna metra, ali zgu!vanih tako da prečnik svakog od njih ne n e prelazi više od oko ' san santim timeta etara ra (arlo* (arlo*,, '+++). em emisf isfere ere su med medjus jusobn obnoo povezan povezanee mas masivn ivnom om strukturom (korpus kalozum) sačinjen sačinjenom om od ner nervni vnihh vlakana vlakana kojim kojimaa su ćelije ćelije jedne hemisfere povezane sa ćelijama druge. #ored ovih, milijarde vlakana pru!aju se i izmedju kore i drugih mo!danih struktura, senzornih organa i kičmene mo!dine, povezujući, na taj način nač in,, ko kort rtek ekss sa osta ostatk tkom om te tela la.. Kora Kora,, baza bazaln lnee gan gangl glij ijee i di dien en"e "efa falo lonn se zaje zajedno dno označavaju kao prozen"en"efalon ili prednji mozak. -ajupadljivija korteksa čoveka (kao i drugih višihda sisara) je prisustvo vijuga ( girusi girusikarakteristika ) i brazdi ( sulkusi ). zuvijanost kore ima svrhu omogući pakovanje što veće kortikalne površine na što manji prostor. Kod čoveka, oko dve trećine kore nalazi se unutar sulkusa. Kora se sastoji od tela neurona, njihovih dendrita, i jednog dela aksona/ takodje sadr!i završetke neurona koji do nje sti!u iizz drugih delova mozga, kao i bogatstvo krvnih sudova. Ovo je čini tamno sivo obojenom, čime se razlikuje od projek"ionih vlakana (aksona) koja sačinjavaju korpus kalozum i nishodne0ushodne puteve, a koji su, zbog mijelinskog omotača, svetlije boje ili čak beli.
Topografij To pografija a i fun!iona"na po#$"a or$ 1vaka hemisfera se deli na četiri osnovne oblasti (režnjevi, regioni ili lobusi)2 frontalnu, parijetalnu, temporalnu i okcipitalnu . Ovi regioni imaju različite funk"ionalne uloge, ulo ge, a medjus medjusobn obnoo su raz razdvoj dvojene ene ana anatom tomski skim m ma marke rkerim rima, a, pre svega brazdama. brazdama. 3oland 3ol andova ova bra brazda zda raz razdva dvaja ja fro fronta ntalni lni re! re!anj anj od parije parijetal talnog nog (isto (istovre vremen meno, o, prednj prednji, i, anteriorni deo korteksa od zadnjeg, posteriornog), 1ilvijeva temporalni od parijetalnog i frontalnog, dok su demarka"ione linije ok"ipitalnog nešto slabije izra!ene (parijeto4 ok"ipitalna brazda dorzalno i preok"ipitalni 5zarez5 ventro4lateralno). 6eneralno, zadnji ( posteriorni posteriorni ) deo korteksa u funkciji je prijema i obrade spoljnih informacija, a prednji (anteriorni ) - u planiranju i izvodjenju aktivnosti . pak, kada pojedinačno navodimo taksativnu listu mentalnih funk"ija koje su pod kontrolom kontro lom odredjenog kortika kortikalnog lnog re!nja, ona je mogo du!a i sadr!i sadr!i brojna preklapanja preklapanja (što ne znači da različite oblasti regulišu te funk"ije na isti način). -a primer2
'
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
Frontalni reža Frontalni režanj nj sadr!i sadr!i meh mehani anizme zme koj kojii obezbed obezbedjuj jujuu mental mentalno no planir planiranj anje, e, osmišljavanje aktivnosti, apstrak"iju, rasudjivanje, započinjanje i zaustavljanje motornih i mentalnih ak"ija, fleksibilnost pa!nje, organiza"iju upamćenog i prisećanje, vizuelno v izuelno
pretra!ivanje (i razumevanje vizuelne s"ene), inhibi"iju irelevantnih (nebitnih) signala, emo"ionalnu kontrolu i kontrolu ponašanja, vremensko kodiranje signala i iskustava itd. Temporalni Te mporalni režanj obezbedjuje razumevanje svih auditivnih signala uključujući i govorne, dugotrajno zadr!avanje podataka kao i prizivanje upamćenog, kategoriza"iju, neke ele elemen mente te vizuel vizuelne ne obr obrade, ade, sel selekt ektivn ivnuu audi auditiv tivnu nu i vizuel vizuelnu nu pa!nju, pa!nju, afekti afektivne vne odgovore na odredjene situa"ije... %
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
arijet ari jetal alni ni re reža žanj nj im imaa jed jedins instve tvenu nu ulo ulogu gu u obezbe7 obezbe7iva ivanju nju voljne voljne mot motorn ornee aktivnosti (praksije), prostornoj orijenta"iji, razumevanju signala koji dolaze iz našeg sopstvenog tela, sposobnosti "rtanja i kopiranja modela, usmeravanju pa!nje... !kci !k cipi pita taln lnii reža režanj nj omo omoguć gućava ava raz razume umevanj vanjee raz razli ličit čitih ih dimenzi dimenzija ja vizuel vizuelnog nog signala (forme, boje, pokreta, dubine i sl), simultano vizuelno praćenje više od jednog objekta, čitanje...itd. Ovako postavljeno, zadu!enja različitih regiona deluju nehomogeno i teško su ra razum zumlj ljiv iva/ a/ to po poti tiče če ot otud ud što što je ova ovakv kvaa 5kat 5kateg egor oriz iza" a"ij ija5 a5 na nači činj njen enaa prem premaa naš našim im konstruktima funk"ija0sposobnosti (mišljenje, pamćenje, govor, pa!nja i sl) a koji, sami po sebi, ne predstavljaju 5prirodne5 osnovne elemente mentalne strukture, već, pre, različite (funk"ionalne) kombina"ije ovakvih elemenata. 8bog toga, funk"ionalna podela prema regionima predstavlja verovatno najl najloši ošiji ji mog mogu"i u"i na#i na#in n kon"eptualiza"ije kortikalnih funk"ija uopšte. -a drugi način, tradi"ionalno korišćen u neuronaukama, kora se deli na četiri osnovne (grupe) medjusobno funk"ionalno različitih oblasti (zona)2
%&Mo'orn$ o("a)'i
(ili motorna kora) nalaze se u frontalnom regionu kore velikog mozga. 1ačinjavaju ih primarni motorni premotorni pre"entralna ) i ob obllast as ti isp sprr'ed ( premotorni suplementarnivijuga motorni( primarni korteks ) koji sadr!ekorteks tela motornih neurona , čijinje aksoni projektujui impulse u mo!dano stablo i kičmenu mo!dinu. 9otorne oblasti imaju ključnu ulogu u samom izvodjenju motornih akcija, sa tim što je osnovna funk"ija sekundarne motorne koree da, pro kor projek jektuj tujući ući u pri primar marnu, nu, reg reguli uliše še i medjus medjusobn obnoo usklad uskladii aktiva aktiva"ij "ijuu njenih njenih neurona, time obezbedjujući harmoničnost i koordina"iju najfinijih motornih kretnji%.
*&S$n+orn$ *&S$n+o rn$ o("a)'i
sadr!e ćelije koje primaju informa"ije iz čula preko ushodnih projek"ija talamičkih neurona. 8a svaki od tri osnovna čulna modaliteta, posedujemo posebne senzorne oblasti2 vezane veza ne za tel telesn esnii senzib senzibil ilite itett ( somatosenzorne somatosenzorne) nalaze se u parijetalnoj kori, vidne (vizuelne) u ok"ipitalnoj i slušne (auditivne) u temporalnoj. Kao i u slučaju motornih oblasti,i, kod senzor oblast senzornih nih razlikujem razlikujemoo prim primarne arne i sekund sekundarne2 arne2 ovde, dok je funk"i funk"ija ja prvih da obezbede adekvatan prijem iskustava iz spoljnog sveta, druge obezbedjuju integra"iju i analizu njihovih izolovanih karakteristika ·
1e 1enz nzor orne ne in info form rma" a"ij ijee veza vezane ne za do dodi dirr, bo bol, l, os oset et to topl plo4 o4hl hlad adno no i po polo lo!a !ajj : ekstremiteta, preko somatosenzornih releja talamusa sti!u u post"entralnu vijugu
'
Piramidalne ćelije motornih neurona, neurona, krupnih tela i dugih aksona, poznate i kao Becove (Betz) ćelije po svom pronalazaču, pronalazaču, nalaze se u sloju !motorne" !motorne" kore, koja koja je, u ovim oblastima, oblastima, !najdebl !najdeblja" ja" u odnosu na sve ostale delove delove korteksa# % Preostali, Preostali, prednji deo frontalnog režnja $ prefrontalni prefrontalni korteks $ zadužen je za složenije aspekte motorne kontrole ali i kontrolu mentalnih aktivnosti, aktivnosti, odnosno, nosioc je mehanizama koji omogućavaju planiranje i regulacijuu sveukupnog pona%anja individue# regulacij :
&iroko kori%ćen kori%ćen termin !relej", !relej", u smislu oznake za mesto na kome se nalazi sinaptička sinaptička veza kojom se informacij infor macijaa sa jednog neurona neurona prenosi prenosi na sledeći, sledeći, podrazumevao podrazumevao bi da se na toj lokac lokaciji, iji, sem puke transmisije, ne dogadja ni%ta drugo# 'eneralno, ako posmatramo tok informacija prema nivoima ili strukturama na kojima se odvija ovakvo !prekopčavanje" !prekopčavanje" to nije tačno naprotiv naprotiv,, na nivou svake od
:
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
( primarni primarni somatosenzorni korteks) i oblasti neposredno iza nje ( sekundarni somatosenzorni korteks/ pr prim imaa in input put ug ugla lavn vnom om iz prim primar arno nog) g).. #o #ost stoj ojee dve dve projek"ije kojima ovi poda"i dolaze do somatosenzorne kore2 jedna za bol i temperaturu, druga (medijalni lemniskus) za dodir, proprio"eptivne i kinestetske informa"ije. · Primarni vizuelni korteks (area striata) nalazi se na samom polu ok"ipitalnog
re!nja, većim delom skriven #rima input late latera raln lnog og geni geniku kula latn tnog og je jedr drasa a njegove ta tala lamu musa samedijalne (nucl nucleus eus strane. genicul geniculatu atuss svoj lat latera erali liss), iza projektuje signale dalje u oblasti lo"irane neposredno ispred ( sekundarni vizuelni, ekstrastri ekstr astrijatni jatni ili pre prestri strijatni jatni korte korteks ks). $ arei arei st stri riat atii od odvo voje jeno no se ko kodi dira raju ju informa"ije kao što su boja, svetlina, orijenta"ija, prostorna gustina ili pokret i šalju dalje, posebnim projek"ijama u odgovarajuće oblasti sekundarne vizuelne ko kore re.. nfo nform rma"i a"ije je se, se, gl glob obal alno no,, pr pros osle ledj djuj ujuu kroz kroz dve pa para rale leln lnee proj projek ek"i "ije je,, spe" spe"ij ijal aliz izov ovan anee za dr drug ugač ačij ijee aspe aspekt ktee vi vidj djen enog og22 ve vent ntra raln lnu, u, zadu zadu!e !enu nu za diskrimin diskr imina"iju a"iju forme i identifik identifika"iju a"iju objekata i dorzal dorzalnu, nu, koja obradjuje pokret i lokaliza"iju stimulusa u okviru vizuelnog prostora. ·
z medijalnog genikulatnog jedra talamusa (n#geniculatus medialis) svoj input dobija primarni auditivni korteks , lo"iran u ešlovoj (es"hl) vijuzi temporalnog re!nja, uvučenoj unutar 1ilvijeve brazde. ekundarna auditivna kora nalazi se oko i iza primarne. ,&A)o!ija'i-na ora
Kortikalne oblasti koje nisu spe"ifično ni senzorne ni motorne tradi"ionalno se nazivaju aso"ijativnim oblastima ili aso"ijativnim korteksom. $ prin"ipu, termin se odnosi na sve oblast obl astii koj kojee ne ostvar ostvaruju uju dir direkt ektnu nu ko komun munika ika"ij "iju u sa spo spolj ljnim nim svetom svetom (prima (primanje njem m informa"ije ili realiza"ijom motorne ak"ije), tako da obuhvata sve one u kojima se kombinuje input iz jednog ili više modaliteta ;. $ tom smislu, aso"ijativna kora se mo!e podeliti na unimodalnu, gde bi bili uključeni i delovi sekundarnih sosmatosenzornih, au audi diti tivn vnih ih ili ili vi vizu zuel elni nihh ob obla last sti, i, i multimodalnu (lo" (lo"ir iran anuu u zo zona nama ma prekl preklap apanj anjaa tempor tem poraln alnog, og, par parije ijetal talnog nog i ok"i ok"ipit pitaln alnog og region regiona, a, jedn jednom om delu delu tempora temporalne lne kore kore i u prefrontalnim oblastima). -a integra"iji informa"ija koje obezbedjuje multimodalni aso"ijativni baziraju najslo!eniji aspekti ponašanja i mentalne obrade, kao što su korteks saz saznanj nanje, e, vol voljna jnase mot motorn ornaa akt aktivn ivnost ost,, našeg planir planiranj anje, e, rešava rešavanje nje pro proble blema ma il ilii bihejvioralna kontrola.
.&Li/(i0$ o("a)'i .
-F O36?-8?NBF O36?-8?NBF -EO (-?$-F) ?-?>8F.
zuzet zetna na slo!eno st "er "erebr ebraln alne e org organi aniza" za"ije ije sa jedne jed ne strane straneneuro4hemijski...) i raz razli ličit čitii nauč naučni ni pristupizu tome kakoslo je!enost posmatramo (anatomski, fiziološki, histološki, sa druge, impli"iraju veći broj nivoa na kojima mo!emo posmatrati funk"iju mozga ili nekog njegovog dela. F>-F 3?>F>-F #3OBFKNBF #
#r #reno enoše šenj njee sign signal alaa kr kroz oz bi bilo lo ko koji ji "ere "erebr bral alni ni sist sistem em po podr draz azum umev evaa vi viso soku ku spe"ijalizovanost u smislu toga koji poda"i, iz kojih ćelija, odlaze u koje područje mozga. Kao što što se ova ovakv kvaa spe"i spe"ija jali lizov zovan anos ostt la lako ko prep prepoz oznaj najee kroz kroz me medj djus usob obne ne odn odnos osee topografskih mapa, mo!e se detektovati u kasnijim fazama npr. senzorne obrade (gde projek"ije i mape gube odlike topografskog) ili kod nespe"ifičnih sistema. Karakteristično, putevi kojima se signali iz odredjenog izvora prenose dalje su multipli. #risus #ri sustvo tvo ova ovakvi kvih, h, parale paralelni lnihh projek projek"ij "ijaa obe obezbed zbedjuj jujee "er "erebr ebraln alnom om si siste stemu mu bar dve podjednako značajne, mada suprotne funk"ije. 1a jedne strane, omogućava selektivnu .a primer, ; ćelije primarnog okcipitalnog korteksa koje primaju informacije iz retinalnih ćelija koje se nalaze oko makule pokrivaju znatno manju povr%inu nego ćelije zadužene za periferiju vidnog polja $ u drugom sslučaju lučaju dolazi do iz izvesnih vesnih sažima sažimanja nja u smislu da jedna kortikalna ćelija pretstavlja receptornu oblast vi%e retinalnih# 'C
'%
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
obradu relevantnih karakteristika informa"ije = kao što to čine, na primer, paralelne projek"ije iz aree strijate u različite oblasti sekundarne vizuelne kore ili paralelni putevi u posebne sisteme zadu!ene za obradu prostornih ili semantičkih komponenti vizuelnog stimulusa. 1a druge strane, omogućava ukrštanje podataka0signala iz različitih ulaznih sistema u jedinstvenim oblastima, čime se formiraju tzv. zone konvergen"ije kod kojih je prin"ip organiza"ije (informa"ije) funk"ionalnost jednog višeg reda, odnosno, ona koja je u slu!b slu!bii kogni" kogni"ije. ije. -? 1A3$KA$3? >OK?>- -F$3O-1K 93FT?. -euroni korteksa su gusto zbijeni2 jedan kubni milimetar korteksa sadr!i oko sto hiljada neurona i oko sto miliona sinapsi (1hepherd, '++C). Kratke projek"ije povezuju blisko lo"irane ćelije medjusobno, dok se dugim vlaknima ostvaruje veza izmedju region reg ionaa i hem hemisf isfera era,, kao i sa Vni Vni!im !imVV "er "erebr ebraln alnim im strukt struktura urama. ma. #oje #ojedin dinačn ačnii neuron neuron ostvaruje oko četiri hiljade veza sa oko hiljadu drugih neurona, pri čemu većina ovih projek"ija potiče iz samih kortikalnih neurona. #rostorno bliske ćelije imaju višestruke
re"ipročne i sa ćelijama susednih takodje povezane, i tako sve doveze projek"ija u udaljene deloveoblasti mozga.koje Kaosušto je većmedjusobno naglašeno, povezivanje neurona nije haotično, već izuzetno selektivno u smislu Wizvora5 i W"ilja5 transmisije signala. Boš jedan lako prepoznatljiv odraz pravilnosti i jasne organiza"ije ovih projek"ija predstavljaju horizontalna i vertikalna struktura kore velikog mozga. o
0orizontalnu strukturu predstavlja organiza"ija ćelija u slojeve (lamine)/ u neokorteksu postoji šest ovakvih slojeva, u limbičkoj kori manje (:4;). 1vaka od lamina ima sopstveni obrazac odakle i kuda projektuje vlakna / ovaj obraza" je opšti, odnosno, identičan u svim delovima kore. -a primer, spe"ifični senzorni inpu inputt u korteks putem talamičkih projek"ija (tzv. talamičke aferentne veze) sti!e, po pravilu, u ćelije četvrtog sloja. #etii sl #et sloj oj sadr!i sadr!i neurone neurone koji prosl prosledju edjuju ju inform informa"i a"ije je sup supkor kortik tikaln alnim im motornim strukturama, dok se u drugom i trećem spoljnom sloju nalaze uglavnom ćelije koje obezbedjuju intrakortikalne projek"ije. #iramidne
':
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
ćelije u slojev ćelije slojevim imaa i E medjus medjusobn obnoo su višest višestruk rukoo povezan povezanee pre preko ko interneurona (stelatne ćelije) koji se nalaze u sloju E. :u :utp tput ut prema ni!im strukturama daju i ćelije šestog sloja preko svojih aksona. o
#ored horizontalnog horizontalnog 4 lami laminarnog narnog,, prepoznaje prepoznaje se i vertikalno povezivanje kortikalni korti kalnihh neurona neurona = u kolumne. Kolumna, koja uzdu!no prese"a lamine, odredjena je2 a) svojim karakterističnim ulaznim kanalima (aferentna vlakna/ definisana time odakle sti!e informa"ija)/ b) izlaznim kanalima (eferentna vlakna/ gde se informa"ija dalje projektuje)/ i ") slo!enim odnosom medjusobnih veza izmedju neurona koji joj pripadaju i sa neuronima susednih kolumni (kakav tip obrade vrši).
#o svojim karakteristikama (ulaz, obrada, izlaz), susedne kolumne imaju sličan sklop lokalnih veza i fiziološki slične uslove aktiviranja, ali se njihova organiza"ija postupno menja, da bi u različitim oblastima korteksa bila sasvim karakteristična. karakteristična. i"ht htei eim) m) ju je koris koristi tioo za kl klas asif ifik ika"i a"iju ju af afaz azij ija. a. Ovakv Ovakvim im pr pris istu tupo pom m do dobi bije jeni ni su prvi prvi empi empiri rijs jski ki zasn zasnov ovani ani (pojednostavljeni, Wshematizovani5) modeli strukture nekih kognitivnih funk"ija (jezičkih sposobnosti, praksije i sl.)
$%&' A* 3!+B1 (na CCC8 ili u nekom od udžbenika) .1DT/0!$ 0!:%. /%6172% !3;+1651/% (ima i u 08$ukovi"* faziologija) ili .10+!$ 0!:%. 0!: %. 32 32172 172%, %, nacr nacrtati tati ga i obja objasni sniti ti svak svakii od ele elemen menta ta stru struktur kturee te funkcije (jezika ili praksije) ezije inferotemporalne kore mogu dovesti do poremećaja vizuelne imaginacije ka kaoo i prozopagnozije# Konačno, kao rezult rez ultat at lez lezija ija ovih oblas oblasti ti mogu se jav javit itii smetnje regist registrovanja rovanja anomalija u vizuelnom vizue lnom mater materijal ijaluu, ko koje je se mo mogu gu in inte terp rpre reti tira rati ti ka kaoo po pose seba ban, n, moda modaln lnoo spe"ifičan, defi"it sposobnosti kategorijalnog mišljenja. · Poremećaji selektivne pažnje za auditivne i vizuelne informacije odnose se na
(modalno spe"ifične) teškoće da se iz toka suk"esivnih0simultanih signala kojima su izl izlo!en o!enaa naš našaa čul čula, a, kada kada je pot potreb rebno, no, izdvoje izdvoje bit bitne. ne. Ova Ovakva kva sel selek" ek"ija ija je
neophodna, kada sedanaregistrujemo bučnoj zabavi trudimo razumemo jednog sagovornikanailiprimer, pri pokušaju sadr!aj kojidaprimamo na baš jedno uho igno ignori rišu šući ći dr drug ugoo (u eksp eksper erim imen entu tu di diho hoti tičn čnog og sl sluš ušan anja ja). ). #ore #oredd iz izra razi zite te lateralizovanosti ovakvih defi"ita kada je reč o selektivnoj pa!nji za signale koji pripadaju govornom ili muzičkom obras"u (uzrokovanim, istim redom, levostrani levos tranim m ili desnostran desnostranim im povred povredama), ama), donekl doneklee lateraliz lateralizovani ovani efekti efekti lezije lezije registruju se i za vizuelne informa"ije, utoliko što do ovakvih smetnji češće dovode oštećenja desne nego leve hemisfere. · Poremećaj organizacije i kategorizacije verbalnog materijala podrazumevaju,
uopšteno, uopšte no, teš teškoće koće ili nem nemoguć ogućnos nostt odredj odredjiva ivanja nja koj kojoj oj kategor kategoriji iji pripada pripadaju ju odredjene reči ili pojmovi. okalne lezije lo"irane du! donje temporalne vijuge, od napred prema nazad, mogu veoma selektivno kompromitovati sposobnost da se imenuju osobe (vlastita imena), !iva bića (npr.!ivotinje) ili predmeti koris koristimo timo (npr. alati). , (opšta) nesposobnost nala!enja reči,koje do 8nomička afazija %H
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
koje dolazi kao rezultat zadnjetemporalnih povreda, mo!e se posmatrati kao širi i dramatičniji poremećaj istih mehanizama obrade. · Poremećaji dugoročnog pamćenja javljaju se kao posledi"a oštećenja
hipokampusa i pridru!enih kortikalnih oblasti, kao što su entorinalna i peririnalna ko kora ra.. i ila late tera raln lnee ozle ozlede de ov ovih ih stru strukt ktur uraa do dovod vodee do amnezije, koja u svom najdramatičnijem obliku predstavlja potpunu nesposobnost da se upamti ili nauči
ikakav noviprethodnih dogadjaj ili informa"ija, praćenu$nilateralne propor"ionalno teškim prisećanja dogadjaja0informa"ija. lezije, pak, defi"itom uzrokuju (prete!no) (pret e!no) modalno modalno sepe"i sepe"ifične fične poremećaje upamći upamćivanja vanja verbalnog verbalnog (na prim primer, er, teksta/ leva hemisfera) ili ne verbalnog (na primer, loka"ija u prostoru/ desna) materijala. · +zmene ličnosti i afektiviteta kao i izm izmene ene sek seksua sualno lnogg pona%an pona%anja ja sekvele su
(bilateral (bilat eralnih nih)) ozl ozleda eda tem tempor poraln alnog og pol pola, a, odnosno odnosno,, onih onih lezija lezija koje poga poga7aj 7ajuu strukture i neuralne mre!e amigdaloidnog kompleksa (tj. amigdalu i okolnu koru uključujući i hipokampus). 3azvijanje osobina kao što su slonost afektivnim izlivima, pedanterija i minu"ioznost, strahovi, gubitak seksualnih interesovanja ili nedovoljna samokritičnost koje su opisivane kod subjekata sa dugogodišnjomm netretiranom temporalnom (psihomotornom) epilepsijom, kao i poremećaji do kojih disfunk"ije dolazi kod ovih postraumatskog stresnog sindroma manifesta"ije su različitih formi neuralnih mehanizama.
ron'a"ni r$ezije primarne motorne kore (? ;), zavisno od svoje lokaliza"ije i opsega, dovode do gubit gubitka ka snage i finoć finoćee izvodj izvodjenja enja pokreta u odre7en odre7enim im delovima tela (prema di dist stri ribu bu"i "iji ji mo moto torn rnog og Mh Mhom omun unkul kulus usa5 a5)) do potpu potpune ne pa para rali lize. ze. Oz Ozle lede de seku sekunda ndarn rnog og motornog korteksa (? H i ) uzrokuju, generalno, teškoće programiranja pokreta, kao i smetnje smet nje usklad uskladjivanj jivanjaa miši mišićnih ćnih siner sinergija gija neophodnih neophodnih za njiho njihovo vo Mglatko5 Mglatko5 izvodjenje. izvodjenje. Kinetička Kinet ička ili melokinetička melokinetička apraksija, gubitak fluentnost fluentnostii i finoće finoće u reali realiza"iji za"iji motorne ak"ije, ak"i je, kao i def defi"i i"itt mot motorn ornog og progra programir miranj anja, a, nes nespos posobno obnost st da se izv izvede ede utvrdj utvrdjena ena sekven"a jednostavnih pokreta, javljaju se kao sekvele povreda lateralne aree H (tzv. premotorne kore). Oštećenje frontalnih očnih polja (? i ?) dovodi do teškoća u usmeravanju0 usmer avanju0uskla7 uskla7ivanju ivanju pogled pogledaa prem premaa izvor izvoruu interesovanj interesovanja0pa! a0pa!nje. nje. >ezije >ezije levog frontalnog operkuluma (rodmanove aree ;;, tzv. rokaove zone) uzrokuju teškoće programiranja (npr, započinjanja i izvodjenja) jezičkog iskaza, odnosno, poremećaj poznat kao rokaova afazija2!.
%:
M Pogled" Pogled" na postupak realizacije realizacije verbalnog verbalnog iskaza kroz kroz prizmu ovog ovog poremećaja osvetljava osvetljava značaj i ulogu mehanizama selekcije (automatizovanih) motornih programa u normalnoj govornoj produkciji#
%I
Uvod u neuropsihologiju 2008/09
$ prefrontalnom (#) korteksu se mogu razdvojiti bar tri osnovne funk"ionalno distinktivn disti nktivnee oblas oblasti2 ti2 dorzolatera dorzolateralna, lna, orbit orbitalna alna i medij medijalna. alna.
View more...
Comments
