Lun i Otrov Za Saharu

F. Ešton

LU N I O TR O V Z A SAHARU

Vozeći pariskim ulicama i buleva- rima, Nol Nimen se smeškao sa- mom sebi. Citav mesec dana se pri- premao da bude »izvršilac« novog »gazde« ili vise njih. On je jednos- tavno bio iznajmljen, ali zato ne i nesamostalan. Organizacija kojoj je pripadao bila je svetska družina, jer više nisu mogle da opstanu organi- zacije opredeljene i tako izgradene da posluju na teritoriji jedne, ili sa- mo nekoliko drzava. Sve je poprimalo svetske razmere, pa i organizacija, možda jedna od mnogih koje postoje i šire svoje pipke na ceo svet, kojoj je on pripadao. I tako, sada je bio spreman i znao je šta mu je prvi »posao« za novog »gazdu«. Dvadeset hiljada dolara već je bila na njegovom tajnom ra- čunu u Švajcarskoj. Pre tri dana je to proverio. Znao je da će ugovor bi- ti u svemu poštovan. Samo je ostalo da on pokaže svoje sposobnosti. A on je kao plaćeni revolveraš, kao ubica, ali i kao organizator već bio »svetska marka«. Znalo se da posto- ji takav čovek koji nosi nadimak Tempster, a mnogi su mislili da mu više odgovara nadimak

Tempest1. No, bilo kako bilo, on je bio tu, u Parizu, i nekom je pretila napast, a spremala se i bura. Napasnik je vozio za kolima, koja su se kretala ka Seni. Kad predose Most Dosterlic i skrenuše ka Bulevaru Didro, Nimen je znao da su mu obaveštenja tačna. Poznanstvo sa Anom Fortijer mu je donosilo višestruku korist. Is- punjavala mu je i muške želje, bora- vak u Parizu činila zanimljivijim i štitila ga od eventualne potrebe da poseti neku skupu prostitutku, koja zbog cene nije manje opasna da co- veku »daruje« neizlečivu bolest. Ana je bila tako živahna i zadrava, a tako praktična da je pristala da zajedno budu testirani na virs HIV. Uz sve to, Ana je postala njegov agent baš tamo odakle je trebalo da počne svoju evropsku »turneju«. Kad se kola prelepe Etel Deren zaustaviše blizu Mod nog salona »Egzaktitid«, Nimen pomisli da je broj njegovih kola lažan, kao što je lažno ime pod kojim boravi u Parizu, ili čak i sam njegov trenutni iz- gled, ali lepota 1 Tempster — napasnik; tempest — bura (engleski)

te žene je bila prava. No nije mu se prvi put dogodilo da mora prikupiti svu svoju snagu da se odupre privlačnosti neke žene, koja je bila »u kombinaciji«. I neho- tično Nimen pomisli na poruku ko- ju je bio dobio čim se vratio iz Švaj- carske: ». . . Ne ispuštati je iz vida sve dok se ne otkrije kako izgleda njen ljubavnik, koji se verovatno zove, ili samo nosi ime Filip Paner. Njega treba angažovati, ali njoj ne sme da se vmu se po salonu. Odmah mu pri- trča mlada i vitka devojka, verovat- no spremna da priredi »mini revi- ju«, ako to kupac poželi. Njena lepo- ta joj je to omogućavala. — Koju vašu želju možemo da ispunimo? — Govorite li engleski? — upita on već imajući u planu kako da na- stupi. — Da, izvolite — veselo odgovori devojka. — Rekla bih da ste Amerikanac. . . — Cim razlikujete Britanca od nas s druge obale okeana vi zaista znate naš jezik — pohvali je Nimen. — Nadam se da ću iz Evrope odneti mojoj ženi baš ono što treba. . . — Moj šef me prati pogledom i otkriće da s vama razgovaram o ne- čem

dogodi ništa rdavo. . . « Nekoga angažovati značilo je likvidirati, jasnije rečeno što pre ubiti. Etel Deren je koračala prostra- nim izložbenim salonom i s vreme- na na vreme pravila piruetu medu lutkama obučenim u najnovije mo- dele haljina. Na kraju salona Etel odmače tešku zavesu i nestade iza nje. Nimen je već bio ušao za njom i pošto osmotri nekoliko modela, osdrugom, a ne o prodaji naših unikata — preklde ga devojka. — Pridimo onom modelu tamo. Ja ću vam govoriti o njemu. Nimen posluša, a onda reče: — Ponovite mi ono pitanje s početka našeg razgovora, koje ste postavlli na francuskom. —Ah, da! Ispustila sam iz vida da me niste razumeli. — Nije to! Razumeo sam vas ja sasvim dobro, jer govorim francus- ki bez teškoća. . . — Pa zašto onda? — upade devojka. — Zato što ste postavili pravo pitanje — nasmeja se Nimen. — Pitali ste koju moju želju možete da ispu- nite. Do malopre želeo sam da nad- em neku skupu haljinu po merama moje žene,

koja je vašeg stasa i ras- ta. . . — Zar je ta zelja nestala? — osmehnu mu se devojka i bolje osmot- ri njegov izgled. Nol Nimen je bio muškarac koji je privlačio poglede žena. Imao je gustu svetlosmedu kosu prošaranu sedim vlasima, ali njegovo muževno lice nije odavalo starost od četrde- set i šest godina, koliko je imao. Iz- gledao bi deset godina mladi, da nije bilo onih sedih vlasi. Ovako je iz- gledao još privlačniji, dovoljno zreo za mlade i dovoljno mlad za starije dame. Imao je muškog šarma, a mnoštvo slobodnih sati i dana u nje- govom životu davali su mu moguć- nost da dosta čini za svoju negu. — Želja da nadem haljinu za svoju ženu može uvek da bude ispunje- na. Ali ima nešto što žel-im za sebe. U Njujorku ja umem da potrošim novae, ali nisam siguran da to umem i u Parizu — pričao je Nimen, ali i nehotično mu je pogled bežao ka zavesi iza koje je nestala Etel Deren. — Slutim koja vas je želja dovela ovamo — primeti devojka. — Vi ste zaista lepi i ne možete mi

zameriti — ni sam ne znajući za- što prede Nimen na francuski jezik. — Nisam ja predmet vaše želje. I nije čudo, jer ona dama je toliko le- pa da i kod nas žena nestaje zavist i pobeduje divljenje. . . — O čemu govorite? — upita Nimen. — Zove se gospodica Deren. Veruje se da ju je teško pridobiti. Da ne okolišamo, smatra se najskup- ljom u Parizu — nastavi devojka kao da nije cula njegovo pitanje. — Ja bih se smatrao srećnim da mi vi poklonite malo pažnje — po- kuša Nimen da prikrije istinu. — Grešite, gospodine. . . — Emil. . . Emil Tover! — iskoris- ti Nimen priliku da se predstavi svojim lažnim imenom. — Rekli ste na početku da ste Amerikanac. — Donekle je to tačno. . . Tačnije je da sam Kanadanin francuskog porekla, a živeo sam dosta dugo u Sjedinjenim Državama. — A tako. . . Ona da se vratimo vašim željama — osmehnu se devoj- ka. — Smem li da se nadam, na primer,

da ćete naveče biti sa mnom u doživljavanju čari Pariza? — upita Nimen. Devojka ga pogleda iskosa, a on- da kao da hoće da mu saopšti neku tajnu, približi mu se i penjući se na prste šapnu mu uz samo uho: — Ja nisam od onih koje žele muškarca. I sama čeznem za lepo- tom gospodice Deren, ali. . . Eto, nemam sreće, jer ona nije od moje vrste. No vama bih mogla da po- mognem da je upoznate. — Biću vam zahvalan na svaki mogući način, koji se vama može svideti — takode tiho reče Nimen. — Odvešću vas do vlasnice salona, gospode Tijeri. Predstaviću vas kao vlasnika čitavog lanca modnih salona u Americi. Tamo je sada i gospodica Deren. Biće to dobra pri- lika. . . Nimen se zbog nečega neprijatno osećao. Da je bio u Njujorku, ili bilo gde drugde, ponuda devojke koja otvoreno govori o tome da je nastra- na, naterala bi ga da bude oprezniji. Ovako, bio je u Parizu, a ovde u sa- lonu »Egzaktitid« prvi put. Niko živ čak ni u celoj Evropi ne zna da je on Nol Nimen,

a još manje zašto je ovde. —Smem li odmah da izrazim svoju zahvalnost, jer srećom imam ne- što keš dolara? — upita on drsko i iz džepića na sakou izvuče dve novča- nice od po sto dolara. Devojka ih brzo uze i gurnu u ne- dra i uz smeh upita: — Koliko ste mi dali? — Dve stotine — odgovori Nimen. — Lepo od vas... Zaslužujete da vam kažem da u Parizu budite šted- ljiviji. Dolari su ovde na ceni. A sada podimo — pozva ga devojka. Pode pred njim ka onoj zavesi, razmače je i propusti ga, pa opet prode napred da mu pokazuje put dok su išli dobro osvetljenim hodni- kom. Kod jednih vrata ona zastade i pokuca. Dok su čekali, on začu da se vrata levo od njega otvaraju, ali zakasni da na to obrati pažnju. U is- tom trenutku otvoriše se vrata na koja su kucali i Nimen oseti da mu s leve strane pride krupan muškarac. Pred njim je na tek otvorenim vrati- ma stajao mlad i vitak momak s piš- toljem opremljenim prigušivačem. — Šta je ovo? — okrenu se Nimen

devojci. — Oni će vam objasniti sve što treba. Možda će vas utešiti to da gospodica Deren ništa ne zna o vama i vašoj sudbini odgovori devojka 0 otrča nazad ka salonu. Glomazni napadac gurnu Nimena u prostoriju pored vitkog mladi- ća. — Grešite, gospodo — reče Nimen. — Ja nisam baš tako bogat. Pretpostavljam da me je ona devojka dovela do lutke s ugradenim mikrofonom pa ste čuli naš razgo- vor... — Kasno pogadas — nasmeja se glomazni. Smejao se i vitki mladić, koji brzo 1vešto opipa Nimenovo odelo da utvrdi ne skriva li kakvo oružje. — Cist je — zaključi on i odmače se tako da se nade kod vrata. Brzim pokretom okrenu ključ u bra\i, pa ga stavi u svoj džep, a on- da sede u fotelju. Bila je to soba ure- dena kao mali salon za razgovore. Teška somotska zavesa skrivala je jedan zid, na kome je možda bio prozor, ali otuda nije prodirao ni tračak svetlosti. Električno osvetlje- nje dolazilo je iz dve stojeće lampe i lepog, ali staromodnog lustera. Nimen je već bio

procenio da nikako ne bi brzo mogao da pogasi svetla. Tri fotelje, orman s pićem i ugrađe- nim malim frižiderom i jedan udo- ban kauč s pet očito mekih jastuka nisu davali mogućnost da se čovek zakloni. Nimen zaključi da bi sada napad bio suviše rizičan, pa je sta- jao očekujući. — Hoćeš li odgovarati i biti miran ovđe, ili da te odvedemo na sigurni- je mesto? — upita mladić. Nimena začudi što mladić vodi ig- ru, iako je tu snažni i malo promuk- li muškarac četrdesetih godina. Je- dino pogled mladića na neki način je upozoravao. Gledao je kao da proučava svaki detalj na telu, za- robljenika, a onda reče: — Očito je da si opasan momak. Procenjuješ da li bi imao uspeha ako pokušaš da nas napadneš. Po- kušaj, ali znaj da pogađam bačenih deset santima. Pucaću ti u kolena i tačno usred čašice. Vrlo je neprijat- no i možda noge ne bi vise nikad bile kako valja. •Žgoljavi je sadista«, pomisli Nimen, a onda reče*. —Ja sam ovde stranac i ne želim neprilike. Kažite šta hoćete od me- ne, a

ja sam spreman na sve što mo- ram da prihvatim. — Hoćemo istinu -- reče mladić. — Nemam šta da skrivam, a i ne- ću — odgovori Nimen. — Obećavaš ii i da nećeš pružiti otpor? — Očito bih se uzalud opirao. Nisam toliko lud. — Nismo ni mi bez pameti — nasmeja se glomazni. — Mi želimo da od tebe saznamo ono što nam )e važno, a onda možeš da ideš kud hoćeš. Zato podi ispred nas tamo ka zastoru. Nimen pomisli da ipak ovaj glomazni odlučuje, a da mladić istrča- va samo zato što uživa u obračunu. Bio je siguran da će brzo saznati ko je važniji, ali da li će otkriti i ko ga napada, nije bio siguran. On i sam nije mogao da pretpostavi ko su »njegovi«, a ko su drugi. Za koga ra- de ova dva momka? Otkuda to da se on nade u opasnosti čim je poku- šao da se približi gospodici Deren? U trenutku kad je hteo da ispruži ruku ka zavesi, ona se razmače dej- stvom nekog skrivenog mehaniz- ma. Ukaza se svega jedan metar ši- rok prostor do zida po kome su bile razmeštene u ulju

radene slike. Glomazni pride jednoj od njih i prsti mu nestadoše iza okvira. Tada se na podu otvori jedan kapak. — Sidi! — naredi mladić, koji beše prišao bliže stalno nišaneći u zarobljenika. Nimen posluša. Pred njim su bile uske stepenice i on se osvrnu da osmotri dva u njega uperena pištolja. Sada je video da i pištolj glomaznog ima prigušivač. Dakle, mogu da ga ubiju bez brige da će se čuti pucnji. A on, eto, nema nikakvog oružja, jer tek je trebalo da ga dobije od onih koji brinu o njegovom poslu. S tim mislima u glavi Nimen poče da se spušta stepeništem osvetljenim samo na početku svetlom iz sobe. Tada se kapak spusti i udari ga po glavi, zbog čega on posrnu i jedva se održa na nogama. Nekoliko trenu- taka bio je u mraku, a tada ga zasle- pi iznenada upaljeno i k njemu upe- reno svetlo neke reflektorske 1am- pe. Stajao je nekoliko trenutaka na polovini stepeništa, a onda poče da silazi. Video je da s nekog stola do- lazi onaj snop svetla i zahvata jednu stolicu s naslonima, čvrsto građenu i s nekakvim dodacima, koji su visili s naslona za ruke.

— Sedi u stolicu i postavi polugu koja visi s levog naslona u ležište na desnom. Za neposlušnost kažnja- vam odmah i to dosta grubo — reče neki čovek skriven svetlom reflek- tora. Nimen posluša. Kad stavi polugu u ležište nade se zarobljen. On neprimetno pokuša da pomeri stolicu, ali ona je bila učvršćena za pod. Op- roba i da li može izvaditi iz ležišta polugu koja ga je zarobljavala, ali utvrdi da se dogodilo ono što je i pretpostavljao; u ležištu je bila ne- kakva brava koja se sama zaključa- la već na dodir poluge. »Upao sam u nekakvu dobro opremljenu jazbinu«, pomisli Nimen, a onda reče: — Je li potrebno da me to svetlo zaslepljuje? — Sada više nije — odgovori nepoznati upali obično svetlo, a reflektorsko ugasi. Nimen ujedno osmotri prostoriju i čoveka koji je sedeo iza običnog stola bez ijednog predmeta na nje- mu, izuzev reflektorske lampe. Pro- storija je bila mala i slična odsečku nekog dva metra širokog hodnika. Bila je dugačka oko četiri metra. Zi- dovi su bili od grubog betona. Culo se zujanje nekog

ventilatora, koji je za ovako malu prostoriju bio neop- hodan. Covek je bio snažan, obučen u odelo za popodne i s leptir maš- nom na ovratniku bele košulje. Krupno i pravilno lice dopunjavale su izrazite obrve i gusta crna kosa. Bio bi to vrlo lep muškarac da mu oči nisu bile sitnije od onoga što bi bilo u dobroj proporciji s licem. — Mogu li saznati zašto sam napadnut i doveden ovamo? — upita Nimen. — Ne postavljaj pitanja, već pričaj sve što znaš — odgovori neznanac. — Hoćete li mi reći makar ko ste i šta da govorim? — Mogao bih da ti kažem sve o sebi, ali tada bi ti zaključio da mož- da nećeš preživeti svoju ispovest, pa bi ćutao i pravio mi neprilike u tom smislu što bih morao da te »cedim« na svoj nimalo nežan način. — A ako bismo otvorili karte? — osmehnu se Nimen. — I nema laži? — dodade nepoznati svoje pitanje. — Mislim da obojica znamo sebe i svoj posao, pa ne vredi ni da pokušamo blefiranje. • — Onda mi kaži svoje pravo ime

— nastavi nepoznati. — Ovde sam pod imenom Emil Taver, aii pravo ime mi je Nol Nimen. — Poćeo si istinom, pa ću i ja da učinim :sto. Zovem se Filip Paner. Šta znaš o meni? — Skoro ništa. Jedino znam da nekom smetate. Možda je to zbog Etel Deren... — Pošto znamo imena jedan drugom, a ja se tebi obraćam sa ti, nastavimo razgovor kao da smo stari poznanici, pa se i ti meni obraćaj sa ti — smeškao se Filip Paner. — S obzirom na moj položaj, zahvalan sam ti na tome — odgovori Nimen. — Zašto si uhodio Etel Deren? — Da vidim ko joj je ljubavnik, za koga se veruje da se zove Filip Paner, pa da ga uklonim. To je sve što znam i što mogu da kažem, a da ne izmišljam. — Dakle, ti si običan plaćeni ubi- ca — odjednom prede Paner na en- gleski. — Ne poričem — priznade Nimen. — A poričeš li da si ti zloglasni Tempster? — Rekli smo da moram s istinom na sredu, pa ne poričem ni to. Jedi- no me zbunjuje to što ti znaš da sam Tempster.

— Ja još uvek imam veze u Njujorku, iako sam za stalno proteran iz Sjedinjenih Država — objasni Pa- ner. — A sada smatraj da je tvoja radoznalost u daljem razgovoru zabranjena. Odgovaraćeš samo na ono što te pitam. — Mislio sam da niko i ne sluti zašto sam došao u Pariz... — htede Nimen da nastavi razgovor obostranog otkrivanja tajni. Ali Filip Paner pokaza prstom preko svojih usta da zarobljenik ću- ti, a onda upita: — Ko su tvoje gazde ovde u Parizu? — Ne znam — odmah odgovori Nol Nimen. — Pa šta ćeš mi ti onda, kog vra- ga? Pričaj onda šta znaš. — Nisu prazne price to da postoji Organizacija. To nije Koza Nostra, ni teroristička organizacija. To je jednostavno jedna Organizacija, čiji sam i ja čovek. Njeni ljudi su samostalni, a ona ih štiti, povezuje, poma- že i, naravno, koristi. Deo plena, ili dobiti je uvek namenjen organizaci- ji... —Je li istina da, na primer. Organizacija pomaže dve medusobno zaraćene bande, grupe, ili pojedince?

— Mislim da je to moguće. No ja nisam upućen u tajne te vrste. Organizacija me obavesti koji je moj zadatak, gde ću dobiti novae i ostalo što treba. Obezbeduje mi skroviš* te, oružje i, ako treba, ljude kcji su spremni da rade za mene.. — Kako je opisan tvoj zadatak ovde u Parizu? — pitao je Paner i izraz lica mu otkri da je zamišljen i zabri- nut. — Postoje ljudi za čiji račun treba uklanjati neke ličnosti, jer im sme- taju u nekom poslu. I ne samo ovde u Parizu, već i širom Evrope, a nalo- ženo mi je i da se pripremim za eventualni rad u Sahari. To me iz- nenadilo, ali obaveštenje o veličini nagrade i pomoći koju ću dobiti, ojačalo je moju volju da izvršavam sve što se traži. Početak je bio ne samo lak, nego i prijatan... — pričao je Niven. — Pogrešno si procenio Anu Fortijer — nasmeja se Paner. —Ali ona nije mogla ni da nasluti zašto sam joj prišao — nervoznim pokretom proprati Niven svoje reči. — Ona je jedna od opasnih družbenica Etel Deren. Već od početka bio si joj sumnjiv. — Ali bio sam siguran da me ona

voli... ili bar da uživa u našoj vezi isto kao i ja sam — primeti Niven. — Žene u Evropi su po tradiciji angažovane u svemu vise nego one u Americi. I mnogo su veštije. Treba znati mnogo vise o istoriji ženskog roda Evrope, pa i Azije i Afrike. No, price o tome odvele bi nas daleko — reče Paner. — No ti nastavi o ono- me što je sada važno za mene. Šta je trebalo da učiniš? —Morao sam da vidim novog ljubavnika Etel Deren, koji treba da se zove Filip Paner i da ga uklonim. To je sve... —A možeš li da mi objasniš kako to da veliki, tajanstveni, najveštiji ži- vi ubica Amerike radi kao prava šeprtlja već na svom prvom koraku u Evropi? — Ni u čemu nisam pogrešio. Možda Organizacija... — zausti Nimen, pa odmah ućuta. — Ili je to prvi put da si dirnuo u velike, skupe interese ne samo pojedinaca i grupa, već i država — prezrivo se osmehnu Paner. — Šta će biti sa mnom? — upita Nimen. — Predaćeš nam novae iz Švaj-

carske i zbrisaćeš preko Atlantika — odgovori Paner. — To neću! — viknu Nimen. Lice mu dobi gnevan izraz. Bilo je to prvi put da se pojavi mogućnost da on sam bude opljačkan. Zar da se to dogodi njemu?! Pa od njega su strepeli veliki kumovi Mafije, poli- tički pravci, moćni bogataši, zavod- nici, magnati... Trebalo je samo da mu neko plati i da protivnik ili su- parnik nestane. Napast Nol uzdrhta od besa. Filip Paner ga je radoznalo posmatrao, a onda zaključi: — Ostaje ti tri dana vremena da ne mičući se odavde povučeš novae, ili mom čoveku daš šifre i objašnje- nja kako da mi taj novae donese. — Mene štiti Organizacija... Ve-' rujem da se zna šta sam radio i ko me je ugrozio... Ne može biti da ja budem ucenjen! — gušeći se od besa vikao je Nimen. Paner mu pride i snažno ga oša- mari. Bio je to prvi šamar po Nime- novom lieu Svet se rušio. Gde je tu pravda? Gde je strah od osvete veli- kog plaćenog ubice Nola Nimena? Pa to je užas! Neki red stvari mora da postoji u svemu, pa i u poslovima plaćenog

ubice... Nimenu se učini da se njegov ži- vot pretvorio u jedan potpuni ap- surd. Ne, to nije mogao ni da shvati, ni da prihvati. Oseti da se u njemu nešto lomi i da narasta ne kakva gorčina i ozlojedenost u celom nje- govom fizičkom i psihičkom biću. Toga časa pomisli da bi ceo život mogao da posveti krvavoj osveti svi- ma koji su krivi. Dok se on tako grčio u svom užasnom besu, Paner popravi svoju lep- tir mavšnu, pa iz džepa izvadi dva drvceta, koja je spajala pola metra duga nit od kao staklo prozirne ma- terije. Zade iza leda Nimenu i obavi mu nit oko vrata. — Hoćeš li da poslušaš sve, ili da odmah umreš? — pitao ga je prete- ćim glasom. Nit smrti se stezala. — Ne ... Platiću! Stezanje popusti i na Nimenovom vratu ostade tanka crvena linija. II Xo je sada u modi — prićala je gospoda Tijeri. — I sama sam isprobala i

zvonilo je kad je naišao jedan pri- stao muškarac. Ona se smejala dugo i neobično, kao da štekće. Nekad je morala biti veoma lepa žena, ali ni sada nije os- kudevala u mladim udvaračima. »Ne bi trebalo da se smeje«, pomisli Etela Deren, a glasno reče: — Sigumo je samo on imao »bubicu« u džepu i našao se blizu vas. Inače zvonilo bi na sve strane — smejala se svojim zvonkim glasom Etela Deren. — Za sada to radimo uzgredno, ali spremna sam da stvorim mrežu agencija, čim iz Milvokija dobijem obaveštenje da se proizvodi dovolj- no tih stvarčica. Hoćete li da bude- mo kompanjoni? — upita gospoda Tijeri. — Hoću da budem prvi vaš ku- pac. Ima li dosta tih partnera, koji već imaju »bubice«? I objasnite mi malo detaljnije celu igru — odgovori Etel Deren. — Postoji jedan gospodin za čiji zagrljaj bih dala tuce svojih najbo- ljih modela — nasmeja se Marijaro- za Tijeri. — Htela sam da i moja Filomena uzme kompjuter i da ga isproba u susretu s tim zrelim lepotanom. Ali ona neće ni da čuje. Zalu- deo

ju je izvesni Ugo Barbaro... — Šta znači to »zreli« lepotan? — prekide je Etel Deren. — Znači da nije više tako mlad, ali da je lep i muževan tako da za- služuje svaku ženu ovoga sveta. Bo- žanstven je! Pokreti, osmeh, kao ka- ljeni čelik modre oči... A glas! Pa njegova kultura! Pokušala sam s pesnicima, a on ih mnoge zna nai- zust. Književnost... Mislim na pro- zu klasika... U jednom trenutku rekla sam: »Vi mora da ste kambion«. On se nasmejao i odgovorio mi da o tome Igo piše u romanu »Pomorci«, ali da se ni na ostrvima u Lamanšu nije verovalo da je kambi- ona bilo izvan Nemačke. Posle je nabrajao davole: »Belfegor poklisar pakla u Francuskoj, Hutgin u Italiji, Belijal u Turskoj, Tamuz u Spaniji, Martine u Švajcarskoj i Mamon u Engleskoj. Satana je car kao i drugi carevi. Dvor mu je vrlo dobro snab- deven: Dagon mu je pekar, Sukor Benot starešina nad Evnusima, Ko- bal direktor pozorišta, Verdle šef protokola, a Nibas dvorska buda- la...« Posle sam proverila kod Igoa; sve je tačno i bez greške. Čak je i re- dosled davola isti... — pričala je gospoda Tijeri.

— Tom gospodinu ste rekli da je kambion. Sta to znači? — upade Etel Deren. — To je čovek koga žena rodi s davolom. Tako misle ostrvljani pre- ma Igoovom pričanju — objasni gospoda Tijeri. — I tog davolovog sina trebalo bi ja da osvojim? — smejući se upita Etel. — Nije kambion, ali treba da zna- mo kako to da je došao ovamo i da je uzeo »bubicu«. Taj prosedi lepotan imao je na umu neki drugi raz- log, a ne samo iskušavanje »bubice ljubavi«. Trebalo bi da ga upoznaš, a »bubica« je dobar povod... — Skoro ništa ne znam o »bubici« — upade Etel. — Podimo od toga da postoje že- na i muškarac, koji bi, po svemu bili idealan par. Ali oni se ne poznaju i možda se vise puta mimoidu na uli- ci, ili negde drugde, a nikad ne saz- naju kakvu divnu priliku propušta- ju... — poče da priča gospoda Tijeri s mnogo oduševljenja. Sada se javlja prilika da jedan pronalazak onemogući to da dvoje stvoreno jedno za drugo promaše. Reč

je o džepnom mikrosilikon- skom kompjuteru pronalazača Car- lsa Diksona iz Milvokija. Veruje se da je on žalosnu mogućnost da srodne duše produ jedna kraj druge isključio za sva vremena. Potreban je samo celovit sistem ljubavnog pronalaženja. Diksonov kompjuter se »nahrani« podacima, vrlo raz- novrsnim i važnim, o njemu samom i o tome kako treba da izgleda i ka- kav da bude idealni partner. Vlas- nik sa kompjuterom u džepu ide svuda, a tamo se nalaze osobe s is- tim takvim »bubicama ljubavi«. Kad se signali jedne prepametne »bubice« poklope sa signalnima druge prepametne »bubice«, oba kompju- tera zazvrje. Od tog trenutka sve je u moći vlasnika kompjutera. — I nije »bubica« upotrebljiva samo za ljubavno nalaženje. Kompju- teri Carlsa Diksona programirani drugačije mogu da posluže za pre- poznavanje agenata iste službe, vat- rogasaca u dimu, maskiranih ljudi koji žele da se prepoznaju i hiljadu drugih prilika — nastavi da priča gospoda Tijeri. — A kako ja da nadem tog programiranog momka? — smejući se

Ulici Bonapart. Krećući na ručak on zastade odmah na izla- zu iz hotela. Njegov novi kompjuter je zvrjao. Iako je to smatrao nekom vrstom neozbiljne igre, on oseti uz- budenje. Možda je poduža usamlje- nost Donalda Sikerta, poznatog u svetu i pod nadimkom Lun, kralj po- noći, učinila svoje. On se osvrnu uo- kolo. Malo dalje je stajala, zbunjeno se smešila i gledala ga dugonoga, vi- tka devojka u crnoj ali veoma krat- koj haljini, koja je izgledala pro- zračna. Bila je sašivena tako da su je ukrašavale četiri poprečne trake boje starog i potamnelog zlata. Kratki skutovi haljine bili su nare- zani na šest mesta tako da su iz svih uglova otkrivali njene noge obuče- ne u erne čarape. A sve to skupa de- lovalo je elegantno i lepo. Bilo je do- nekle čudno da je uz tu eleganciju i rafiniranost devojka delovala čed- no. Možda su tome doprinosile bele i povelike naušnice kakve nose vrlo mlade devojke. Kosu boje meda natkriljivala je momarska bela kapa cmog * oboda. Možda bi svaka druga devojka Donald Sikert beše otkrio dobar kineski mogla da se stidi zbog ne- sklada odeće restoran blizu ugla Ulice de Vožirar u na sebi. Ali na ovoj de- vojci sve se upita Etel Deren. — Znam da je odseo u skromnom hotelu »Avijatik« u Ulici Vožirar. Tamo je upisan pod imenom Marsejca Luja Bezarda. Po izgovoru rekla bih da iz Marseja zaista jeste, ali veru- jem da je ime lažno. Možda želi isto što i mi, a možda je na strani Trija B. Nadi ga što pre, a neće biti teško s obzirom na to da sam ti ga opisa- la. Programiraj odmah sada jednu »bubicu«, pa kreni. Pozvaću progra- matora da ti odmah pomogne. 1 ču- vaj se da Filip ne otkrije istinu, jer taj je opasan — objasni joj madam Tijeri. Bližilo se vreme ručku kad Etel Deren stiže do hotela. Bio je dan parkiranja na levoj strani tesne uli- ce Vožirar i ona nade mesto za parkiranje. Tek što je prišla ulazu u hotel, pored nje prode visok muška- rac, čiji izgled privuče njenu pažnju. U istom trenutku čula je tiho zvrja- nje svog kompjutera.

Dok su čekali ručak, devojka je ve- selo brbljala neko vreme raspitujući se o parapsihologiji. Znala je da grčka reč u složenici označava pogrešku, prekoračenje, suprotnost, dodavanje, preobražaj. — Šta vaša parapsihologija zna- či? Je li to nešto mnogo vise, nešto potpunije od psihologije? — upita ona. — To da sam parapsiholog po zanimanju bilo je moja šala u trenut- ku moje zbunjenosti — odgovori Lun. — A vl vrlo dobro znate šta je par&psihologija. — Znam... Ali mislim da ni sami parapsiholozi to ne znaju sasvim jasno — reče devojka i čežnjivo po- gleda Luna. Ona je umela pogledom da zavo- di, izaziva, pa i govori. Sada je njen pogled govorlo: »Hoću to... Želim te i hoću da sam sva tvoja.« Lun je raz- umeo i razmišljao je da li da se upusti u ovu avanturu. Znao je da igra »bubicama ljubavi« u njego- vom slučaju nije Ona klimnu glavom i njih dvoje nimalo naivna. Neko je k njemu slao nastaviše da se uspinju strmim de- lom neobičnu snagu kakva je bila Etel Deren. A ipak se nadao da taj neko ne ulice. sluti ko se kri- je iza imena Luj Bezard. * Eto zbog toga se kolebao da li da pretvaralo u sklad oza- ren njenom lepotom, kao predeo ulepšan sjajem mesečine. Lun se nade blizu nje, ali ništa nije govorio. — Zazvrjao je! — rece ona uzbudenim glasom. — I moj... Ispalo je tako neočekivano — reče Lun i stade pred njom. — Smem li da vam se predstavim? — Učinite to bez ustezanja... Pa, zaboga, zato i imamo Diksonove kompjutere — nasmeja se Etel Deren. Od tog trenutka sve je išlo glatko. Lun se predstavi kao Luj Bezard, parapsiholog. Ona kaza svoje ime, a onda upita.— Kakvo je to zanimanje parapsiholog? — Lečenje, pomoć, oslobadanje... Trebaće nam duži razgovor da sve to objasnimo — odgovori Lun. — Zato, smem li da vas pozovem na ručak u jedan kineski restoran tu u blizini?

prihvati iza- zov ove žene, koja nije zračila samo lepotom, već i nekom unutrašnjom snagom. Nije se ponašala samo slo- bodno, već je bila slobodna po svo- joj psihičkoj snazi i svemu onom što se smatra voljom. No sve to ne bi ovoga puta privuklo Luna, jer očekivao je skori susret s Džejn Vitin- gton. Maštao je i sanjario o tom sus- retu siguran da će se višegodišnja ljubav izmedu njih dvoje i ovoga puta javiti novom snagom i sve potpu- nja. Ali k njemu je upereno »najsjajni- je oružje« što ga je neko mogao ima- ti: lepotom moćna, voljom čvrsta i umom obdarena Etel Deren. »S njom ne vredi voditi dugu, zamršenu igru«, pomisli Lun i reče: — Predlažem da odemo negde kako bismo bili sami, slobodni i na lepom mestu. — U tvoj hotel? — upita Etel. — Ne, to nikako! — trže se Lun. — To je banalno mesto i osećao bih se kao da sam te uprljao... — To je odgovor koji me raduje — upade devojka. — Ja imam kutak u kome bismo bili zastićeni od svake moguće neprijatnosti. No to još uvek ne znači...

— I ja znam šta ne treba da znači — prekide je Lun s osmehom. — Mi tek treba da se upoznamo i zbliži- mo. Možda ima nešto zbog čega ni- kad neće do toga doći. — Izgleda da ne samo da naše »bubice« zvrje na istom talasu, već i naši mozgovi tako rade i naša srca tako kucaju. — O! Pa to je brzo donet zaklju- čak! — Šta mogu ako ja tako osećam? — Ništa lepše nije moglo da mi se desi u Parizu. I mislim da neću moći da se bez tebe vratim u svoj Marselj. — Čuvaj se da ne kažeš vise ništa zbog čega bih pomislila da preteru- ješ... Neću da upotrebim neku težu reč. — Mislim da će mi prva lekcija dobro doći — klimnu glavom Lun. — Nisam ni u potsvesti imao želju da ti ograničim slobodu, ili da bu- deš zauvek samo moja. Nisam ta- kav egoista. — Ali lukav jesi — nasmeja se Etel Deren. Kad izidose iz restorana, Lun upita. — Hoćemo li mojim, ili tvojim kolima? — Mojim — odgovori devojka ne objašnjavajući svoju odluku.

Svoju saglasnost on izrazi jednim osmehom i ona oseti potrebu da to iskoristi za nov korak zbližavanja. Desnom rukom ga prihvati za miši- cu, a levom ga obuhvati oko struka, kao da su start ljubavnici. A onda, ne menjajući položaj, reče: — Sta to imaš za pojasom? — Pištolj — mimo odgovori Lun, jer beše osetio da je ona napipala oružje. — Ni ja nisam bez oružja — reče devojka i malo se odrnace, pa otvori svoju torbicu, u kojoj Lun ugleda lep pištolj malih dimenzija, ali do- voljnog kalibra. Lun je dobro poznavao taj novi model »mauzera« belgijske izrade, pa zaključi da ova devojka o oružju zna vise nego što bi se moglo pretpostaviti. —Ti očito insistiraš na iskrenosti u svemu — reče Lun i opet je prihvati pod ruku. —A kako ti gledaš na to? — upita ona. — Daj mi malo vremena da ti dam pravi odgovor. — Možda si ti ipak kambion — nasmeja se devojka. Malo kasnije vozili su se na jugo-

zapad. Lun je dobro poznavao ne samo uži deo grada, već i njegova predgrada i okolinu. Nije hteo da pita kud ga to vozi, ali ona sama ob- jasni: — Postoji Modonska šuma, a ja u jednom njenom kutku imam kuću. Očekivao je da mu kaže još nešto, ali ona je ćutala. Gledajući je iskosa, primeti da njen pogled postaje nemiran, jer je gledala čas u retrovi- zor, a čas tamo kud treba da vozi. On htede da je pita šta tako napreg- nuto motri i pomisli da li da se okre- ne i sam vidi šta se to događa iza njih, ali baš tada ona naglo skrenu na Avenije Viktor Krezon i zade u zamršeni splet starih uličica Le Mu- linoa. Vozila je kao da želi da izazo- ve nesreću. Srećom, na uličicama nije bilo mnogo sveta, jer bili su to popodnevni sati, kada zbog odmora zamire život u ovakvim naseljima. — Jesu li još za nama? — upita Lun. — Ne verujem da su mogli da me slede, iako su to činili još od hotela — odgovori devojka. — Velika kola svetlokestenjaste boje. — Ko ima interesa da nas prati? — upita Lun. — Zaintersovanih može biti vise, ali

sumnja se sužava na one koji su znali da sam tamo odakle smo kre- nuli — odgovori Etel. — Možda je neko pratio mene — reče Lun. — Opet sumnjam na onoga ko je znao da ću biti s tobom — odgovori Etel i smanji brzinu, pa se ubrzo nadoše na istom pravcu i nastaviše Avenijom d Verden. Lun pomisli kako bi sada bilo najbolje zaustaviti kola i udaljiti se od ove devojke, jer sve je ukazivalo da treba biti oprezan. Ona ga je pro- našla kod Hotela »Avijatik«, pozvala ga na ovu vožnju i otvoreno mu da- la nadu da će s njom doživeti lepe trenutke. »Ali zašto bi mi sada rekla da nas neko prati, ako je to s njenim znanjem. Ili želi da što pre stekne moje poverenje«, mislio je Lun, a glasno upita: — Ima li razloga da se nadaš kak- voj opasnosti? — Ima — bez razmišljanja odgovori devojka. —Od koga dolazi ta opasnost? — pitao je dalje Lun. — Sa vise strana... Ne bih ti zamerila da me sada napustiš i nasta- viš svojim putem. Ne znam zašto, ali

osećam potrebu da prema tebi budem poštena... I mora da si ti ipak kambion. Samo davolov sin može da tako brzo, za jedva dva sa- ta, zarobi srce žene kakva sam ja. — Zar kompjuteri nisu zvrjali? — nasmeja se Lun. — Ja svoj moram da drzim isključen, inače bi stalno zvrjao dok sas- vim ne istroši bateriju — prihvati devojka šalu. Dobro raspoloženje im se vraćalo. Uskoro Etel reče: — Neka te ne iznenadi to što kuću čuva jedna devojka, a još četiri su stalno spremne da mi pomognu. To je moja garda. — Ne samo da si ti neobična devojka, već i oko tebe ima mnogo toga neobičnog. Bar tako izgleda u ova dva sata — primeti Lun. — Znam da si pomalo iznenaden zbog svega, ali bićeš mnogo vise kad sve čuješ — nasmeja se devojka kao da se šali i kao da preteruje. Prilaz kući je bio zaklonjen starim drvećem iza koga je bila tri metra visoka ograda. Kapija se otvori automatom na zvuk njene sirene, koja je odsvirala programirane taktove. Ka

kolima dotrčaše dve erne doge, pa kad im se Etel javi, nestadoše medu drveće. — Izgleda da kuću ne čuva samo devojka — rece Lun. — Psi su dobro dresirani — odgovori Etel. Već se videla stara kuća, o čemu je govorio krov od crepova modela kakav se više i ne proizvodi, sem u malim količinama za opravke sta- rih krovova. Lunovom pogledu nije izbeglo to da je sve na kući vrlo dobro odrzavano. Vrata su bila masiv- na i okovana, a kapci na prozorima prizemlja metalni i načinjeni tako da i zatvoreni propuštaju nešto svetla. Više ga iznenadi unutrašnjost ku- će. Sve je bilo u besprekornom re- du, a nameštaj u holu u stilu Luj XIV bez ijednog oštećenja. Sobe i sa- loni su bili takode bogato namešte- ni, ali bilo je garnitura iz kasnijih perioda, pa i sasvim modernih. — Ovde je zaista lepo — reče Lun. —Samo nemoj biti razočaran mojim apartmanom. On nije namešten stilskim nameštajem, jer ovo sto se sada pravi mnogo je udobnije. Kuća ne izgleda velika, ali ima dvadeset i osam soba i prostorija, što u pri- zemlju, što

na spratu. Cak i u po- tkrovlju imamo dva vrlo udobna apartmana. Želiš li da sve vidiš? — govorila je devojka. — Sve mi otkriva ponešto o tebi samoj, pa zato hoću da vidim svaki kutak, ako nećemo nekoga uznemi- riti — reče Lun. — Ne mislim da te skrivam od svojih devojaka. Sada je ovde samo Glorijela Delorm — obavesti ga Etel. Malo kasnije stiže im u susret le- pa, visoka devojka isturenih, lepih grudi. Njen stas, pokreti i oblici mi- šića na nogama i rukama otkrivali su da je sportistkinja i snažna devojka. Dok su se rukovali i predstavlja- li, Lun zaključi da je ona nekoliko trenutaka ranije imala mokre ruke, pa ih je na brzinu ubrisala. Kad Etel i Lun nastaviše obilazak, Glorijela ih napusti napominjući: — Spremiću večeru. Bila bih radosna da vas poslužim. Da kuvam umem, na časnu reč! Kad se Glorija udalji, Etel kroz smeh reče: — Zaista ume da kuva, ali još bo- lje se tuče i puca revolverom iz obe ruke. — Ćudna kuća i još čudnije devoj- ke — nasmeja se i Lun.

Sledilo je još jedno iznenađenje. Spavaća soba i salon za odmor u Etelinom apartmanu bili su po sve- mu sušta udobnost. Luna malo izne- nadi to što se i u spavaćoj sobi nala- zio muzičkl orman s televizijskim aparatom i pratećim uređajima za snimanje i reprodukovanje. Tu je bio i veliki, skup radio-uredaj, koji je bio skriven ukrasnom maskom, ali za poznavaoca radio-tehnike ka- kav je bio Lun, nije moglo ostati skriveno da je to prava radio-stani- ca za prijem i emitovanje. Uz sve to, apartman je bio dobro zagrejan, ia- ko još nisu bile nastupile jesenje hladnoće. Etel je znala da je njen gost to primetio, pa objasni: — Ćula sam od nekog šaljivčine da su za ljubav, pored privlačnosti između muškarca i žene, potrebni još toplota, mekoća, odnosno udobnost i samoća. — Ovde sada imamo sve to — re- če Lun i nežno je privuče u zagrljaj. Koliko god je izgledala čedna, Etel je umela da se ljubi. Njeno telo se pripi uz Luna i plamen strasti po- če da ih oboje zahvata. Svlacili su jedno drugo, a pritom se približavali vratima kupatila. Luna vise ništa nije iznenadivalo, jer sve se pretvo- rilo u

bajku. Ogromna kada, u kojoj je moglo odjednom da se kupa više od dvoje, bila je izgrađena kao ba- zen. Sve slavine u kupatilu bile su pozlaćene i takve da ne dozvole če- kanje. Topla voda je tako brzo nado- lazila da Lun pomisli hoće li nastati poplava, ako Etel na vreme ne učini šta treba. No mora da je dejstvovao neki programator, jer nivo vode se pope baš dokle je bilo najbolje. I tada poče ona ljubavna igra kojoj su oboje umeli da dodaju nešto lepo. Zadivljeni pogledi zaustavljali su se na telima dvoje ljudskih bića sposobnih da bez lažnoga stida do- žive ono najlepše. — Ne postoji žena lepša od tebe — šapnu lun. — Možda je jedna lepša... Ali o tome drugi put — odgovori Etel i Lun u tom trenutku oseti izvesni grč celog njenog tela. Nastavak ljubavne predigre u bazenu i zagrljaji u toploj sobi na širokom ležaju oduzeše im sve misli, sem onih o lepoti onoga što doživ- ljavaju...

* Nisam pre htela da ti se ispove- dim, jer možda nam ne bi bilo ova- ko lepo da

sam govorila — poče Etel. — I, ako možeš, prestani nekoliko časaka da me miluješ, jer umre- ću od blaženstva i neću moći da go- vorim ono što treba da ti kažem. — Možda nije potrebna nikakva ispovest — reče Lun znajući da su iskrene ispovesti između dvoje zaljubljenih često kobne za ljubav. — U ovom slučaju jeste — odgovori Etel. — I neće to biti ispovest o ljubavnim doživljajima niti bilo če- mu sličnom. — Onda govori, draga — reče Lun, pa joj izljubi grudi i lice, a onda se malo odmače i izmedu njiho- vih tela stavi deo krznenog pokriva- ča, koji je vredeo čitavo malo bogat- stvo. Nije mogao da se odbrani od pomisli kako li je ona zaradila sve ovo što je okružuje. — Dragi moj Donalde... — poče Etel. — Šta to govoriš!? — začudi se Lun. Ona nastavi kao da nije primetila njegovo cudenje: — Dve godine spremana sam da kad se ukaže prilika osvojim srce Donalda Sikerta, slavnog Luna, kralja ponoći. I evo, izgleda da sam na dobrom putu da to postignem...

Ona zastade i pojača svetlo nad ležajem, pa se zagleda u Lunove oči, a onda odgumu krzneni pokrivač i svoje telo privi uz njegovo. Osećala je da njegovo telo odgovara na pra- vi način, pa radosno nastavi: — Čitala sam, gledala foto-robote načinjene po opisima onih koji su te sretali, slušala eksperte i mnogo pu- ta preslušala snimak tvog glasa kad su u Njujorku uspeli da snime jedan tvoj razgovor i ne znajući koga sni- maju. Posle se otkrilo da si to bio ti. — Nisam znao da taj snimak po- stoji — reće Lun. Etel se nagnu preko ivice ležaja i dohvati orman sa televizijskim i ra- diouredajima. Jednu kasetu gumu u otvor magnetofona. Malo kasnije začu se Lunov glas: *.. .Da, da... — potvrdivao je ne- što, verovatno u toku telefonskog razgovora. — Ne bih žalio mnogo truda da taj projekat uspe... Da, novae takode... Mogu dosta da uci- nim, a ako dobijem u vremenu daću i mnogo vise... I ništa ne brini, jer umem da se čuvam. Volim te sve vise i ne znam dokle može da doseg- ne naša ljubav... Možda se tako po- staje besmrtan...«

Etel se opet naze i zaustavi reprodukovanje. — Da, to je moj glas. Bio je to razgovor sa Džejn Vitington. Ja sam bio u Njujorku, a ona u Londonu — reče Lun. — Cudno je sto nije snim- ljeno ono što je ona govorila. — Magnetofonski snimak je obraden na vise načina. Postoji i ceo razgovor, ali na ovom je sve ostalo brisano tako da se čuje samo tvoj glas — odgovori Etel. — A sada ću da ti pričam o sebi... — Izgleda da nema potrebe da se poslužim hipnozom, ili nekim od sredstava za doznavanje istine — prekide je Lun. — Osećam da n\ogu da ti verujem. — Ako bi istraživao istinu o meni, prvo bi saznao laži koje širimo ja i oni za koje radim. Tako se veruje da sam »najskuplja devojka Francus- ke«. A stvarno ja sam samostalni i tajni agent. To se kod vas u Londonu zove frilens. No stvari izgledaju drugačije kad se sazna prava istina. Ja nisam ničiji agent, pa tako mi ne odgovara ni pojam frilensa... Jed- nostavno volim avanturu, ali i prav- du. Bogata sam i mogu da činim što zaželim. Možda sam takva

postala dok sam se spremala da jednom po- služim u poduhvatu hvatanja Donalda Sikerta. I evo! Uhvatila sam ga — ispriča ona i njene nežne, pro- hladne ruke podoše po Lunovom te- lu. Pola sata kasnije pričala mu je da je uspela da postigne potpunu autonomnost od svih organizacija za koje radi. Niko i ne zna ko je agent koji pomaže da se uklone zločini i sve što je zlo medu ljudima. — Možda ćeš pomisliti da želim da budem ženski Lun... — Ti si jedna Etel Deren — nasmeja se Lun. Ona ga čvršće zagrli i nastavi da prica da ima malu žensku gardu, koju sačinjavaju snažna, prsata i le- pa Glorijela Delorm, vitka, vešta s nožem i na svoj način izrazito lepa Žozeta Kerjon, a onda dolaze tri de- vojke slične jedna drugoj kao bli- zanke: Mišela Viber, Irena Morel i Ana Fortijer. Bio je to uigran tim de- vojaka, koje su javno sa svojom jah- tom »Nanet« pripadale džet-set društvu. — O svemu imam mnogo toga da ti pričam, ali za sada je dosta. Osta- je da ti odmah kažem još i to da sada »obradujem« izvesnog Filipa Pa- nera

— zaključi Etel. — Znaš li nešto i o onima koji se zovu »Trio B.«? —Znam ih i svakoga od njih lično poznajem. Jedino još nisam mogla da naslutim šta oni to rade. Gone ih, ali i štite. Imaju moćne zaštitni- ke, ali i uporne protivnike... Jedino nije jasno o čemu se radi. Uspela sam da izvučem milion franaka ble- firajući, ali jos ne znam zašto su po- pustili. Sada želim da otkrijem šta hoće Paner — pričala je devojka. Ill Gospodo, ja tako brzo mogu da pokrenem samo sedam do osam lju- di — govorio je Ugo Barbaro sedeći sa još dva člana Trija B. — Zar se sve ne može pripremiti malo bolje? — Nemamo vremena za odugovlačenje. Mi moramo znati ko je taj zagonetni Luj Bezard. Naša veza u policiji tvrdi da nije njihov. Ne priznaju ga za svog ni u Interpolu. Ne radi ni za Panera, jer zašto bi gos- poda Tijeri slala k njemu Etel Deren. Ne, ne smemo odlagati trenu- tak kad ćemo tog

čoveka imati u ru- kama i naterati ga da govori — ob- jašnjavao je Adrian Brend opipava- jući svoju do kože izbrijanu glavu. — A šta je s našim revolverašem? — upita Siril Bisi, pipajući greben svog povelikog nosa. — Filomena javlja da je, izgleda, Paner bio brži i uz pomoć gospode Tijeri zgrabio Tempstera — odgovori Ugo Barbaro. — Još uvek je sve mutno — pri- meti Adrijan Brend. — Nikako da otkrijemo kakvu igru vodi ta gospodica Deren sa svojih pet devojaka. Izgleda da je jedna od tih devojaka privukla Tempsterovu pažnju, a onda ga uputila na trag svoje gospo- darice Etel Deren. To ga je, izgleda, upropastilo... — Prema tome ispada da je Etel Deren u službi Filipa Panera — primeti Siril Bisi. — A sada odjednom se sastaje sa Bezafdom, koji je, to smo već utvrdili, njuškao oko svih nas. Viden je s devojkama koje rade za mene. Ispitivao ih je, a nije tražio od njih »uslugu«. Niko od ljudi s ko- jima sam u dobrim odnosima ne samo u podzemlju Pariza, već i u Mar- selju, ne zna ništa o Bezardu...

— Cudno je da je, prema opisu, taj isti čovek nešto istraživao u vise agencija i preduzeća za prevoz. Po: stavljane su mu zasede širom Londona, ali on je uvek nestajao. Eto sada sličan čovek, pod imenom Bezard, koje je verovatno iažno, ugro- žava nas ovde. Tražena je pomoć Skotland jarda, pa pariske policije i konačno od dve obaveštajne službe, ali sve je uzalud. Bezard, ako se taj čova tako zove, uvek je uspeo da umakne. Sada znamo gde je i treba ga zgrabiti — upade Adrijan Brend. — Da smo u Londonu, ja bih lično vodio poduhvat. — Ja nisam očekivao obaveze ovde i svi moji momci su u Sredozem- lju i u Sahari. Ostaješ ti, Ugo, sa svo- jim vezama i mogućnostima da oku- piš prave momke. Onda požuri — reče Siril Bisi. — Već sam javio onirna u koje verujem da će prihvatiti posao. Znam i to koliko će koštati — javi se Ugo Barbaro. — Nismo u prilici da baš mnogo trošimo sve dok nam se ne plati za obavljeni posao — primeti Brend. — Manje od deset hiljada dolara za

hvatanje to dvoje ne može da se postigne. Obećao sam tu cenu i mo* lim čekove uvećane za bankarske troškove. To je od vas dvojice po tri hiljade i petsto dolara. Ja plaćam is- ti iznos. Već sam rizikovao dve hiljade funti unapred čoveku koji će da sakupi i dovede momke. Očekujem da se javi svakog trenutka — ispriča Ugo Barbaro. — Zar si dao telefon u ovom svom stanu?! — poskoči Siril Bisi. — Zar se nismo dogovorili da se ovo mesto najstrožije čuva? — Grupa ima telefon jedne moje devojke, a ona zna ovaj ovde. Ona će mi preneti obaveštenje. Od nje niko neće ništa doznati, jer ni ona sama ništa ne zna — nasmeja se Ugo Barbaro. — Tako veliki posao zavisi od tako banalnih ljudi i načina rada! — uzdahnu Adrijan Brend. U tom trenutku telefon zazvoni i Barbaro prihvati slušalicu. — Ja sam... Slušam! — javi se Barbaro, a onda spusti slušalicu i obavesti ostale da je sve u redu. — Gde su ljudi i koliko ih ima? — upita Bisi. — Bekli smo da poštuiemo prin- cip obaveštavanja samo o onom što je

nužno — odgovori Ugo Barbaro. — Ja znam gde me momci čekaju i znam da će biti fer onaj koji ih vodi. To je dovoljno. Tokom noći biće u našim rukama taj Bezard i bombo- na Deren. — Ti govoriš kao da si siguran da će te to dvoje čekati — primeti Brend. — Ko se posle podne nade uz Etel Deren, taj je neće do noći na- pustiti, a ako je pravi muškarac, ni do sledećeg dana — nasmeja se Ugo Barbaro, a onda ustade. To je bio znak i ostaloj dvojici da krenu. Barbaro ih isprati do vrata stana u Ulici Alber kod Bolnice Sent Luj. Onda se vrati do prozora, gle- dajući iza zavese kako pratioci do- čekuju svoje šefove i kako automo- bili odlaze. Odmah zatim Ugo Barbaro pride telefonu. — Filomena, ljubavi — poče on razneženim glasom. — Iskrsnuo mi je jedan posao, ali nadam se da ću ga do ponoći obaviti. Ti dodi ovamo i čekaj me. — Zadržaću se kod majke, jer ima jedan prijem u svom stanu iz- nad salona, pa ću možda i ja biti slobodna tek od ponoći — odgovori devojka. — Nesrećan sam i zbog svoje

obaveze i zbog tvog učešća na tom prijemu. Zamišljam kako će muš- karci jurišati... — Ne smeš biti ljubomoran. A da budeš miran, znaj da će tamo biti samo neka muška starudija, kakva se sakuplja oko moje stare — uteši ga Filomena Tijeri. — A dobro je i što ću upoznati čoveka oko koga ob- leće Etel Deren... — Valjda te neće podstaći sujeta da joj otimaš nitkova? Ti si mlada i lepša... — Znam kakva sam, ali i moja majka kaže da od Etel nema lepše u Parizu. A moja stara zna šta je lepa žena — brbljala je i dalje Filomena. — Oprosti, moram da krenem — s uzdahom je prekide Ugo Barbaro i spusti slušalicu, pa požuri napolje. Žureći ka svojim kolima razmiš- ljao je da li je pogodio kuda je svog novog ljubavnika odvela Etel Deren pošto mu je izmakla tamo sa Aveni- je Viktor Krezon. Već je znao gde se nalazi njena kuća na ivici Modon- ske šume. Pre nekoliko dana uspeš- no je uhodio tu čudnu devojku i os- motrio njenu prostranu šumsku ku- ću. Od suseda je saznao i to da se u kući najčešće nalazi jedna nepristu- pačna, iako lepa devojka. Znao je i da dva psa čuvaju

prilaze i da je ne- pristupačnost kući dopunjena viso- kom ogradom. Sada je smišljao kako da izvede napad sa osam odluč- nih i veštih revolveraša. * Posle odlične večere, koju im beše poslužila Glorijela Delorm, prihva- tili su i konjak i kafu računajući da će im to pomoći da lakše probdiju noć uživajući u slastima ljubavnih zagrljaja. Glorijela nije htela ni da večera, ni da popije kafu s njima. Lun je radoznalo motrio na odnos te dve devojke, pa Etel to primeti. — Misliš da se ponašamo kao gospodarica i služavka, zar ne? — upita s osmehom. — Zar nije tako? — odvrati Lun pitanjem. — Odaću ti našu malu tajnu — nastavi Etel. — Da je njoj došao ljubavnik, ja bih bila u ulozi kuvarice i služavke. Ima nas šest i sve se tako ponašamo. Istina, ja sam priznata kao stvami šef i nikad nema nespo- razuma. — To je novo medu ljudima, ali, eto, javlja se. I možda će se javljati sve

češće. Ako nestaje porodica i ako slabe krvne veze, onda mora nešto da ih zameni. Niču najčudnije grupe i javljaju se neobični odnosi. Primer ste vi, kao grupa slobodnih devojaka. Niču moćne organizacije kriminalaca, terorista i političkih pokreta čiji odnosi se zasnivaju na gvozdenoj disciplini. Ali javljaju se i čudne grupe medu hipicima. Oni se dobro volj no podvrgavaju novim običajima i nepisanim zakonima. U svemu najgore stoje državne organizacije — pričao je Lun približava- jući se nekom svom novom zaključku. — A sve češće se ostvaruju veze i saradnja tajnih organizacija i grupa sa policijom i poslovnim svetom. To još nije izučeno i izloženo pred jav- nošću. Sada smo se nas dvoje našli u tim procesima. Poslovni ljudi rade zajedno s .kriminalcima, ali uz pod- ršku državne policije — izloži Etel svoju varijantu tog Lunovog naslu- ćenog zaključka. — Najteže je usamljenom čoveku — osmehnu se Lun. — Što je vise usamljenih pojedi- naca u obračunima medu ljudima, oni su sve vise nova pojava i snaga. Od njih zavisi

mnogo šta — govorila je Etel, pa se osvrnu na zid iza sebe, gde je bio lep starinski sat. — S tobom vreme brzo prolazi — reče Lun. — Moramo u moju spavaću sobu. No ne uobražavaj da te mamim u krevet. Treba da čujem javljanje devojaka iz naše grupe — smejući se reče devojka. Lun ustade i uze je za ruku, pa je povuče da i ona ustane. Jedno dru- gom staviše ruke oko struka i tako pođoše k vratima trpezarije. Tek što su stigli u sobu zacu se signal uključenog radio-uredaja. — To nije ugovoreni znak za javljanje u odredeno vreme. To je signal za hitnu vezu. Mi smo večerali i čekali da čežnja bude što veća i da doživimo slatko čekanje, a možda neka od devojaka ima neprilika — govorila je Etel uključujući znak identifikacije kao odgovor na poziv. Lun sede u fotelju postavljenu da se iz nje može pratiti televizijski program. Etel se osvmu, pa uključi i zvučnik kako bi i on mogao da čuje sve što se govori, ali zadrža slušali- cu uz uho. — Nemam mnogo vremena za objašnjenja — čuo se glas devojke koja

zove. — Da li me čuješ? — Čujem te sasvim dobro, Žozet! Zašto si žurila, a za koju minutu je vreme ugovorene veze? — reče Etel. — Sprema se napad na tebe tamo. Pre tri dana uspelo mi je da me Ugo »smota« i u njegovoj jazbini os- tavila sam svoje buve. Danas se is- platilo... Ćuješ li me? — Da, nastavi! — Oni su se sastali u tom stanu... — Kod bolnice? — Da! No ne prekidaj me vise. Sve ćeš čuti kad se vidimo. Sada vi- di šta ćeš, jer tri automobila jure is- pred mojih kola k tebi. Ugo zna da je s tobom izvesni gospodin... — I on čuje sve što kažeš. — Je li po tvom receptu? — Da, on je na našoj strani. Go- vori dalje — reče Etel. — U automobilima su revolveraši iz podzemlja. Rade za Barbara. Po pravcu kretanja potvrduje se ono što sam čula... — Šta si čula? Nestrpljiva sam da saznam. — Idu da uhvate tebe i gospodina koji se krije pod imenom Bezard — odgovori Zozeta Kerjon. — Pošto je vreme za redovnu vezu, ućutaću da

čuješ ostale. Već sam ih upozorila i one su na putu tamo. Etel dobi vezu sa tri devojke, koje su svaka u svojim kolima bile kre- nule sa raznih mesta u Parizu. Reče im da se zadrže na odstojanju i da samo osmatraju šta se dogada kod šumske kuće. Posle neka prate one koji pobegnu. — Dakle, postoji Trio B., trio devojaka koje su nalik jedna drugoj kao jaje jajetu, nas troje u kući... Ima li još šta na tri? — šalio se Lun. — Mislim da je vreme da obavestimo Glorijelu i da se nas dvoje pripremimo za otpor — reče Etel Deren. — Zar ne bi bilo bolje da isčezn^- mo odavde? — upita Lun. — Mislim da nam ne treba gužva u kojoj bi bilo mrtvih. Policija bi vršljala ovde u kući i oko nas. Ja bih morao da se udaljim, a to ne bi bilo baš viteški/ — Ne sme biti mrtvih. Prilika je da uhvatimo tog Uga Barbara i da čujemo šta taj čova zna — odgovori devojka. — Bez objašnjenja kako da se to izvede, osećam se nesiguran — primeti Lun. — Kuća je osposobljena za odbra-

nu. Žao mi je što će, verovatno, stradati moji psi pre nego što se zločinci probiju u kuću — reče Etel Deren i dade Lunu znak da je sledi. Odvede ga na sprat i izmedu dvo- ja vrata pomeri jednu površinu dobro prikrivenih ivica, pa se ukazaše uska vrata. Ona ude prva, a Lun za njom. Nađoše se u samo jedan me- tar uskom prostoru na čijem kraju se nalazilo četiri manja ekrana po- stavljena iznad uskog pulta s pro- gramatorima i upravljačkim tasta- turama. — Na svakom ekranu možemo da vidimo po jedan mogući ulaz napadača, ali i da primimo emitovanje ostalih skrivenih kamera — reče devojka i uključi prijem na svim ekranima. Lun je bio iza njenih leda, pa se naže da bolje vidi. Iznenadi ga što se ona naže napred i šapnu: — Uradi to... A onda ćemo da pratimo dogadaje... Ja to želim... Lunove ruke se zamrsiše u skute njene večemje haljine, ali ga devojka zadrža i na svom pojasu otkopča neku kopču, pa izvuče svileni pojas. Donji deo haljine spade i ona samo iskorači iz

njega, pa ga odgurnu pod pult sa elektronskim uredaji- ma. »Nije nastrano ono što je uzbudljivo i lepo... A to što vidim je lepo«, pomisli Lun trudeći se da Etel ne oseti podrhtavanje njegovog tela. Priđe joj nežno milujući njene obli- ne, a zatim stavi ruke na njene gole grudi, koje zateče oslobodene gor- njeg dela haljine. — Tako... Hoću da traje dugo... Obećaj... — šaputala je Etel. — Biće... Nisam sanjao da bi moglo biti ovako... — šaputao je Lun. Ona pokaza neku čudnu sposob- nost da nekim jedva primetnim po- kretom tela ojača Lunovu sprem- nost da ovaj neobični zagrljaj traje...

* Ugo Barbaro pode napred i izazva da doge pridu. Znao je da one neće uzeti hranu od nepoznatog, jer su dresirane kako treba. No imao je spremljenu hermetički zatvorenu plastičnu kutiju s krpama ispunjenim vlažniin sunderima. Mamci su bili prevučeni tankom folijom, koja je sprečavala da

sredstvo deluje na čoveka. Tek pod psećim zubima teč- nost je isparavala i brzo uspavljiva- la životinje. — Eno su već oba psa legla. Jedan od vas neka ih dotuče nečim — na- redi on. Preskakali su ogradu pomažući se hvataljkama koje zna da napravi svaki iskusniji provalnik. Uskoro se nađoše podeljeni u tri grupe i posta- više se tako da sve tri strane kuće, na kojima je bilo prozora ili vrata, budu na nišanu mašinskih pušaka sa prigušivačima. Tri mašinske puš- ke bile bi dovoljne za napad na čita- vu grupu naoružanih ljudi, a napa- dači su očekivali samo jednog muš- karca i dve devojke. Ipak su nastu- pali oprezno. — Ima li alarmnih uredaja? — pi- tao je voda male gangsterske ban- de. — I ako ima, nije odavde povezan s policijom, već služi da upozori samo one u kući. Kad već udemo, za- lud će biti svaki alarm — šapatom odgovori Ugo Barbaro. — Važno je da izbegavamo ubistva, jer taj čo- vek, a i devojke, trebaju nam da po- nešto saznamo od njih. U tom trenutku obijac brave na prednjem ulazu beše odškrinuo vrata i tri gangstera udose s napere- nim

pištoljima i onom jednom ma- šinskom puškom. Culi su kako levo od njih zvecka posudem i pevuši ne- ki ženski glas. — Nema alarma — zaključi jedan od njih. Tada ude i Ugo Barbaro, a za njim i obijač brava. — Štitite me, a ja ću da prodem do zadnjih vrata i uvedem drugu grupu. Dosta je da ona trojica osta- nu napolju. Ja ću brzo — šaputao je obijac svom šefu. — Ti slabo brojiš — ljutito sapnu gangsterski predvodnik, jer od ukupno osam ljudi sa njim ovde u holu već ih je bilo četiri. Peti je bio obijac, što je znacilo da su napolju svega još tri čoveka. — Onda će sa mnom ući samo jedan — odgovori obijac. Ugo Barbaro pogleda okolo. Bio je nezadovoljan zbog osvetljenja. Vi- delo se još spolja da je skoro cela kuća osvetljena. — Jedan neka ide sa mnom u kuhinju da umirimo tu što peva, a ti, Fruad1, podi s ostalima polako ka spavaćoj sobi. Nadam se da si za-

pamtio ono što sam znao da kažem o rasporedu u kući. Moja devojka je Froid — hladan (franc.) — ovde nadimak.

valjda zapamtila šta je videla — šaputao je Ugo Barbaro. — Mnogo govoriš — smrknuto šapnu Hladni i pođe hodnikom nečujan na svojim gumenim đonovi- ma. U susret mu dođe obijač brava i Hladni ga ostavi da drži stepenište na nišanu kao zaštitnica, a čoveka koga je ovaj doveo povede sa so- bom. Polako su se peli stepeništem zadovoljni što se ne čuje nikakvo škrlpanje. — Spavaća soba je tamo — poka- za on rukom ostalima i pođe pred njima. Oni se raziđoše kao uvežbana grupica tako da svaka vrata drže na nišanu. Za to vreme Barbaro uđe u kuhi- nju. Pratilac je bio uz njega i on ga zacudeno pogleda. Čuli su zvecka- nje posuđa i pevušenje, ali u dobro osvetljenoj kuhinji nisu videli niko- ga. Instinktivno pođoše napred. — Ovo je... O... — promuca Brabante videći mali magnetofonski uređaj na jednoj kuhinjskoj polici.

Odmah zatim oseti nemoć u nogama i sroza se pored kuhinjskog stola. Iz jednog plakara iziđe Glori- jela Delorm. Nosila je jednu tubu u ruci i iz nje na ruke oba napadača istisnu običan lepak, s kojim mnogi imaju loše iskustvo, jer ako se njime umažu i slepe prsti, bez hirurške pomoći se danima ne mogu odlepi- ti. Rukama u rukavicama slepi im ruke, zatim pomače pantalone i spusti čarape, lepkom namaza i cevanice na njihovim nogama, pa ih gurnu da se slepe. Odloži lepak i iz džepa uze rolnu flastera, pa im za- lepi usta, jer lepak bi bio smetnja kad zatreba da govore. Odmah zatim ona nestade u plakaru. * Videći na ekranu dobro obavljeni posao Glorijele Delorm, Etel Deren živahno pokrenu zadnjicu. Lun je smiri obema rukama, pa nastavi da miluje devojčine grudi i gleda u drugi ekran, na kome se video poče- tak obračuna s drugom grupom na- padača. Etel uključi zvuk iz spavaće sobe i odmah se začuše uzdasi i reči: — Dragi!... Oh!... Tako je lepo... Oh!... Umreću od sreće...

Lun se malo ukoči. Bio je to glas Etel Deren, pa mu se učinilo da ona to govori sada, u ovom trenutku i ovde. Seti se da je pre večere čuo od nje te iste reči. Sada mu je bilo jasno da dopiru iz zvučnika. —Snimala si? — upita on i čvršće je steže. — Oh, dragi! — šapunu ona i uda- ri nekoliko puta prstima po tasteru crvenih dugmadi. Na ekranu se videlo kako padaju Fruad i njegovi gangsteri. Treći ekran pokaza kako padaju dva gan- gstera na galeriji iznad stepeništa, a na četvrtom se videlo čas jedno čas drugo mesto ispred kuće. Napolju ostavljeni gangsteri su motrili na kuću i ne sluteći da bi opasnost mogla da dođe s leđa. Međutim, Lun i Etel mogli su tog trenutka da vide samo kako pada jedan gangster. Iza njega pojavi se Žozeta Kerjon. Ona mahnu kao da je na sceni, jer znala je da kamera skrivena u zidnom ukrasu kućne fasade sni- ma. Iako vitka i na izgled nežna, us- pevala je da, lako vuče udarcem onesvešćenog napadača. Videlo se kako k njoj stiže Glorijela Delorm.

— Ona je onog drugog momka već sredila — objasni Etel Deren Lunu. — Znači da su svi u našim ruka- ma? — upita Lun. — A ja u tvojim... Tako... Volim to... volim! — skoro vrisnu Etel Deren. U tom momentu Lun je i nehotič- no uporedivao trenutke ljubavnog zanosa sa Džejn Vitington i ove do- življene sa Etel Deren. Ovo je bilo zaista neobično, ali u necernu i ba- nalno. Nije bilo one nezavisne od okoline ljubavne igre. Nečeg na- stranog je bilo u tome što su njih dvoje u isto vreme »vodili rat« s na- padačima i ljubav medusobno. — Neobična si, Etel — reče Lun. —Ti si mi bio učitelj. Rasla sam i postajala ovo što jesam maštajući o tebi i odobravajući sve što činiš — odgovori ona oblaceći donji deo haljine. — Nikad nisam želeo da neko postane kakav sam ja sam — nastavi Lun. — Mene je stvorio slučaj, stvo- rila me je nužda i ljudska zloba. Ja sam na putu bez povratka... — Valjda nisam doživela da ču- jem da je Lun razočaran i nesre- ćan?! — trže se devojka. — Ne, nije to — nasmeja se Lun.

— Jednostavno nikome ne žeiim da doživi ono sto sam ja doživeo. Mnogo je zlih ljudi na svetu i nemoguće ih je sve pobediti. No čvrsto sam ubeden da se treba boriti uvek i svuda. To je uslov opstanka čove- čanstva... — Uh, do davola! Govoriš kao kakav politički voda. A ja hoću avan- turu, uzbudenje, slobodu ljubavi! — s oduševljenjem u gl^$u i sjajem u očima govorila je Etel Deren. Lun pomisli da nije pogodan trenutak za ovakve razgovore, pa samo upita: — Sta je uspavalo napadače? — Sećaš li se da su novinari nehotično obelodanili sastav tvog gasa za uspavljivanje, koji je poznat i pod šifrom »rapid XTV«? Postoji laboratorija za proizvodnju tog uspavljuju- ćeg gasa i radi za onog ko dobro plati. I sam znaš kako je taj gas pogodan za neobične prilike i kako brzo dejstvuje — odgovori Etel i provuče se pored Luna. »Šta li ću sve naučiti od svoje učenice?!«, pomisli Lun i pode za njom. Odnmh zatim odluči da, čim bude pogodno, napusti ovu ipak nastra- nu devojku i da se potrudi da je vise i ne sretne. Ona je bila nepredvidi- va i

spremna da učini sve što joj se učini prijatno, ili korisno. — Volela bih da prisustvujem ispitivanju zarobljenih dok su pod hipnozom. Umem da se služim mnogim tvojim veštinama i sred- stvima, ali ne umem da koristim hipnozu i madioničarske veštine. Kad bi hteo da mi pomogneš... — pričala je devojka. —A šta ako hipnotišem i tebe? — nasmeja se Lun. — Ne plašim se. Znam da mi ne- ćeš učiniti ništa rđavo — odgovori devojka. Ona tada zastade i iz ormančića na zidu skrovišta s elektronskim uredajima uze dve male maske i jednu pruži Lunu. — Nije postignuto da se naš gas razloži tako brzo kao tvoj. Bilo bi lepo od tebe da mi otkriješ i tu tajnu — reče ona i zagleda se Lunu u oći. — Postoji dodatak... No o tome ćemo kad budemo imali vise vreme- na — odgovori Lun i stavi masku na lice. Oni se nađoše u hodniku, pa sa galerije na stepeništu počeše da ve- zuju uspavane napadače. Lunu se nije svidala upotreba lepka, jer je znao da će on posle izazvati rane na koži žrtava, pa je tražio čime da se posluži. Otkide gajtane sa jedne za- vese i osvmu se na

devojku da vidi je li joj žao zbog oštećenja. — Ovaj lepak je običan »cijanohard«... Sintetska smola bez otrov- nih sadržaja — primeti ona, jer beše shvatila Lunov postupak. Tada stigoše Glorija Delorm i Žozeta Kerjon, pa preuzeše brigu oko uspavanih zarobljenika. IV Mogu da te obradujem, Tempster — još sa uskog stepeništa reče Filip Paner. — Nećeš umreti, jer sve tvoje švajcarske šifre su bile taćne. Moji ljudi su ugasili svaki tvoj konto. Dva miliona dolara nije bila mala ušte- da... — Neka si proklet! — uzviknu Nol Nimen. — Zar time da me obradu- ješ? Kakav cinizam! — Obradovaće te nešto drugo... Ovde smrdi — reče Paner sedajući iza stola. — Ostavili ste me ovde gladnog, žednog i nemoćnog — uzdahnu zarobljenik. — Brzo ćeš biti Slobodan, ako prihvatiš moje uslove — reče Paner. — Možeš da dobiješ nove šifre za sve svoje

uloge i da se vratiš preko At- lantika, a da ti ne fali ni vlas kose... — Da li si došao da me ismevaš?« — upade Nimen. U tom trenutku side onaj momak koji je učestvovao u njegovom zarobljavanju. Nosio je nekakav pote- ži kofer, pa ga postavi na sto. Poka- za se da je to mali projekcioni apa- rat za uskotračni film. Iz kofera momak izvuče gajtan i uključi ga u strujni spoj negde kod stola, a onda razvi malo platno i obesi ga na- spram projektora. — Biće ti malo neugodno da iskreneš glavu, ali stolica je nepokret- na — reče Paner. Nimen je morao da gleda preko svog levog ramena. Na malom plat- nu pokaza se slika vezanog Nimena i začuše se reči njegovog jučeraš- njeg razgovora sa Panerom. — To je podlo! Šta ćete s tim snimcima? — reče on shvatajući da je prestala da postoji tajna zloglasnog Tempstera. Snimci u krupnom planu pokazi- vali su ne samo lice, već i detalje na njemu. Operacijom je mogao da se izmeni opšti izgled lica, ali ne i svaki detalj. Tog trenutka Nimen pomisli da za

Tempsterom postoje po- ternice u najamnje deset država Amerike, a od tih u dve je još izrica- na smrtna kazna. — Ovo smo snimili samo zato da obezbedimo sami sebe. Kad te pustimo, radićeš za nas. Dobićeš i sav svoj novae. — A šta da radim? — Uhvatićeš nekoga od Trija B. i saznaćeš gde je tovar i ko plaća za prenos i skrivanje. Posle ćeš ih sva tri zauvek ukloniti. — Ja ne znam ko su oni — reče Nimen kao da mu samo to smeta da prihvati posao. — Ali to znam ja — odgovori Paner. — Sad ćeš videti neke druge snimke, na kojima ćeš upoznati svoje buduće žrtve. Za svakog ćeš dobi- ti po deset hiljada. Neko je u raznim prilikama sni- mao Adrijana Brenda, Uga Barbara i Sirila Bisija. Neki njihovi razgovori bili su i ozvučeni. Culo se da su spo- minjali »teret«, ali nije se moglo za- ključiti o čemu se radi. — Šta je teret? — upita Nimen dok je trajala projekcija jednog ne- ozvučenog dela filma. — Dovoljno je što to ja znam — odgovori Paner. — A kad budeš

zgrabio nekoga od njih, neko će ti pomoći da iscediš iz njih tajnu. Mož- da ćeš moći da saznaš i šta je *te- ret«. Do tada za tebe to nije važno. — Svestan sam da ne mogu da odbijem posao, a niti da se kasnije osvetim za sve što činite sa mnom. Dajem svoju reč da ću poštovati dogovor do u tančine... — Prvo gledaj film do kraja. Ima nešto zbog čega bi mogao da se pokolebaš — reče Paner po ko zna koji put popravljajući svoju leptir maš- nu. Sledio je deo filma na kome je bio snimljen razgovor članova Trija B. Adrijan Brend je uzbudenim gla- som govorio o svojim brigama zbog toga što ima znakova da se u Lon- donu za poslove njegove firme inte- resuje Donald Sikert, opasni Lun, kralj ponoći. — Biće zlo ako on otkrije o čemu se radi — zaključio je Brend. — Mi smo jači — hrabrio ga je Si- ril Bisi. — Uz sebe imamo moćne protektore. Kad se film završi, Filip Paner upita: — Plašiš li se Luna? — Nimalo! — uzviknu odlucno Nimen. — A ja se plašim... podosta — osmehnu se Paner. Još čitav sat Noffclimen morao je da sedi nepokretan. Razmišljao je o tome da se sada Filip Paner obezbe- duje od moguće osvete i izdaje od strane zloglasnog Tempstera, iako je morao da kao bivši gangster iz Sjedinjenih Drzava dobro zna kako je časna reč jednog plaćenog ubice čvršća od svakog pisanog ugovora i svake zakletve. Konacno stiže vižljasti momak i oslobodi zarobljenika. — Bilo bi mi žao da sam morao da te ubijem dok nisam znao ko si — pričao je on odvodeći zarobljenika uz stepenište. Dovede ga do malog apartmana i objasni mu da se smatra gostom gospode Tijeri, iako ona i ne sluti kako

je do toga došlo. — Daj brojeve za odelo i veš, pa se okupaj i odmori dok sve ne dobiješ. Poslaću ti i ručak — objasni momak i of tavi prilično zbunjenog Nimena. On ode u kupatilo i sve vreme je razmifyijao kako ovde u Evropi nisu najopasniji oružani napadi i obra- čuni, nije u igri gruba sila, već delu- ju moćne i skrivene intrige. One su opasnije od svega što je do sada smatrao opasnim. * dala su se iznenadenja. Jedna devojka mu je donela ručak i pitala ga da li još nešto želi. On se našalio s njom, ali ona prihvati igru i odla- zeći reče: — Kad budete želeli društvo, telefonski zovite broj devet, a od onog ko se javi tražite da k vama dode Liz Erni. Još je Nimen jeo kad stiže Pane- rov mladi revolveras i donese kofer s odećom. Posle njega stiže nepoz- nat čovek s koferom kakvi-ma se služe prodavci robe po kućama. On otvori kofer i pokaza poredane i u ležišta kofera učvršćene pištolje i revolvere. Sa strane su bili bodeži i veliki noževi na sklapanje. — Izaberite — reče kratko nepoznati. — A ko ste vi i za koga radite? — upita Nimen. — Ni na kakva pitanja ne smerfi da odgovaram, a možda na vaša i ne bih znao šta da kažem — odgovori nepoznati.

Nimen odabra spretan i pogodan za skrivanje »valter« evropskog ka- libra sedan- šezdeset i pet s priguši- vačem zvuka. Iz spremišta u koferu nepoznati mu dade rezervni šaržer i dve kutije metaka. Nimen pokaza i jedan nož na sklapanje, čije sečivo je bilo dugo najmanje petnaest santimetara. Tek što je snabdevač oružjem otišao, zazvoni telefon i opet nek} nepoznat mu saopšti: — Adrijan Brend je odseo u skupom pansionu »Žana i Andre«, Uli- ca d’Bretanj. To je kod Skvera di Tan. Siril Bisi ima kuću u Vanveu, Ulica Blezen. Treća adresa je Ulica Alber broj četrdeset dva. To je kod Bolnice Sent Luj. Jeste li beležili? — Nisam očekivao, ali mislim da sam zapamtio... Ipak ponovite mi sve to, a ja... Do davola, pa nemam olovku — zbunjeno odgovori zlog- lasni Tempstar, koji se sada batrgao u čudnoj mreži nepoznatih aktera ove opasne igre. Sa druge strane, preko slušalice čuo se smeh, a onda nepoznati reče: — Pa izidite i od nekoga uzmite nešto čime se piše i ubuduće nosite beležnicu i olovku. Vi govorite francuski, ali ne pamtite lako ono što je francusko, kao što su imena ljudi, nazivi ulica i mnogo šta drugo. — Hvala na savetima — ozlojedenim glasom reče Nimen i požuri iz sobe. U hodniku srete devojku koju je upoznao kad je stupio u Modni salon. Ona ga iznenadeno pogleda i zastade s izrazom straha na lieu. — Ne mogu da vam se osvetim, devojko — reče on trudeći se da deluje smireno. — Treba mi samo jed- na olovka. — Imam je — odgovori devojka i drhtavom rukom iz svog dzepa na haljini izvadi kratku hemijsku olovku. Nimen se vrati u apartman i na obodu 36

jednog starog časopisa napi- sa podatke koje mu nepoznati sago- vornik ponovi tokom nastavka telefonskog razgovora. Uzalud Nimen pokuša da osigura buduću vezu makar i s tim nepoznatim čovekom. — Recite mi makar to da li radite za Organizaciju? — upita Nimen, ali telefonska veza se prekide. On opsova i krenu napolje. Niko mu nije smetao da nade prolaz do modnog salona i kroz njega mimo izide na ulicu. Ceo svoj životni vek odraslog coveka proveo je Nol Nimen živeći opasno i uglavnom usamljen. Pone- kad ga je ta usamljenost mučila i rastuživala, ali onda je ubijao grub- lje, odlučnije i čak s osećanjem zadovoljstva. A to nije smelo da se dogada u »zanatu« plaćenog ubice koji svoj »posao« treba da obavlja hladnokrvno, smireno i profesionalno. Ali sada se osećao izgubljenim na evropskom tlu, gde je mislio da će biti nadmoćni američki specijalista, kome Evropljani nisu ni u čemu do- rasli, a najmanje u ovome zbog če- ga je prešao Atlantik. Osećao se kao žrtva živog peska. Polako je propadao, a nije imao za šta da se uhvati. Došao je da ubija za nekoga, a sada mora da to radi za onoga koga nije mogao da ubije. Imao je Vezu s Organizacijom, a sada ju je zamenio neko drugi. On je, dakle, pobeden u prvoj igri. Izgubio je svoj novae u Švajcarskoj, a pretila mu je opasnost da ne samo pred policijama sveta, već i pred javnošću bude razotkriven. Postojali su mno- gi ljudi širom sveta, a naročito u Sjedinjenim Drzavama, koji su po- znavali Nol Nimena. Smatrali su da je nastavio očevo zanimanje, a otac mu je bio trgovački predstavnik i to najduže u Evropi. Otuda njegovo znanje francuskog jezika. Stazama zločina Nol je krenuo u doba kad je njegov otac postao trgovac krijum- čarenim oružjem

i posle dve godine poginuo. Nol je morao da pređe u Sjedinjene Države i izabrao je »po- ziv« plaćenog ubice, jer se slučajno pokazalo da za to ima talenta. No, to je druga priča. Bio je svestan da mu ostaje jedino da izvrši obećanje dato Filipu Pane- ru. Uz obavezu da ubije tri Panero- va protivnika, dao je i obećanje da se neće osvetiti i da neće pokušati da istražuje oko modnog salona madam Tijeri. Veliki lovac na ljudske glave, zloglasni tajanstveni Tempster, nastavljao je svoj lov, ali sada kao krvoločna zver na djem tragu su drugi, jad lovci. * Siril Bisi je skoro u svemu bio zadovoljan sobom, sem svojim izgledom. Imao je trideset i pet godina, ali je izgledao stariji. Njegovo bledo, sasvim obično lice s malo povećim i kukastim nosom, proredena kosa i sitne od behu možda prvi razlog za Bisijev životni put. Patio je zbog saz- nanja da se žene njime ne odušev- ljavaju i da nije ni kod jedne probu- dio ljubav. Zbog toga je možda postao sitni makro, pa krupni podvo- dač i konačno jedan od velikih gos- podara prostitucije u gradu ćija tradicija u tom smislu je bila tako duga i nadmoćna u odnosu na druge »gradove greha«. Bio je bogat, pa je imao uspeha i u berzanskim poslovima. Obezbedu- jući nekim poslovnim ljudima ono što je »izvan zakona«, on je postao traženi poslovni partner. Sada se trudio da oseti blagodeti svog bogatstva, svoje mod u paris- kom podzemlju i svoje vladavine nad prostitutkama i javnim kuća- ma. Imao je svoj »fleksibilni harem«. Tako je on nazivao grupu devojaka, koje je odabirao za svoja za- dovoljstva. One su se menjale u toj grupi i otuda je ona bila »fleksibilni harem«.

Te nod u kuću u Ulici Blezen bile su stigle dve nove devojke, još uvek lepe i sveže, lekarski pregledane i čuvane za zadovoljstva Sirila Bisija i nekih bogatih klijenata, koji su to bili samo pod uslovom da vide le- karske i laboratorijske nalaze pre uživanja. Kupljena ljubav bez rizika postajala je narodto cenjena i sve skuplja. Dva Bisijeva makroa behu došla da preuzmu dve Bisijeve devojke kojih se već beše zasitio. — Bila sam danas u gradu i špi- juni te svinje Bisija su me neprekid- no dilaii na oku — govorila je jedna, od njih. U tom trenutku začu se zvonjenje na vratima i ona druga devojka, naviknuta da u kud posluje i kao sluškinja, požuri da vidi ko je došao. Ona prvo kroz prozor pogleda po vrtu i nagnu se da vidi posetioca, ali videla je samo gustu Nimefiovu ko- su i njegova široka ramena. Zbog toga ona side i odškrinu vrata ne ot- kopčavajud jaki lanac za sigurnost. — Da li je tu gospodin Bisi? — mirno upita Nol Nimen. — Ko ste vi i šta želite? — upita devojka umesto da odgovori. Tog trenutka Nimen zažali što nije svratio u svoj hotel i uzeo čekove, pa da dode do gotovine u džepu. Zato se osmehnu devojci i reče: — Imam poruku od Barbara. Recite mu to, a ja ću da sačekam. — Koga da najavim? — upita devojka. — Kažite samo da je tu čovek od gospodina Uga Barbara. Biće mu to, nadam se, dovoljno. Malo kasnije devojka se vrati i bez reči skide lanac, pa povede gos- ta u hoi, a zatim u prostranu sobu za kartanje. Nju je Bisi imao umesto biblioteke. Tamo je bio postavljen i bilijar. — Izvolite i sačekajte. gospodin Bisi će odmah — reče devojka i po- kaza na 37

dve fotelje uz stočić u jed- nom uglu sobe. Nimenu nije bilo pravo sto Bisi nije već tu, pa da odmah počne na- pad. No iskoristi priliku da porazgo- vara s devojkom, pa je pozva: — ĆekajteL. Nećete me valjda ostaviti samog? Cim sam vas video požalio sam sto moram kod Bisija i što nisam došao zbog vas. Devojka stavi prst na usta u znak da ne treba govoriti, pa pride pose- tiocu i na uho mu šapnu: — Od sutra neću biti ovde. Moja adresa i broj telefona. Ja sain devojka s garancijom. Nimen još nije znao da se sve češ- će u Parizu upotrebljava taj naziv za devojke s lekarskim i laboratorij- skim uverenjima o redovnoj kontroli na virus side i druge polne bolesti. No on joj se osmehnu kao da ju je razumeo i brzo sakri listić papira s devojčinom adresom i brojem telefona. — Moram vas ostaviti samog, a i inače niste mogli doći zbog mene. Ja imam verenika i udaću se uskoro — glasno reće devojka kao da odgovara na glasno udvaranje od pre nekoliko trenutaka. Nimena je pod pozuhom žuljao pištolj podignut u kuburi prigušivačem zvuka. On pokrenu rame ocenjujući svoj položaj. Sedeo je u uglu i to mu ojaea osećaj zaštićenosti. U tom momentu na uska vrata kod bilijara ude čovek koga prema videnim snimcima i po opisu, dobi- jenom pošto mu je nepoznati izdik- tirao adrese, poznade kao Bisija. — Morao sam da dodem k vama — reče Nimen ustajući. Pode u susret domaćinu pružene ruke. Ovaj ga je gledao sumnjičavo i ne pružajući ruku, ali i bez straha. Zatc ga Nimen lako iznenadi i pod nos mu podnese pištolj, čiji priguši- vač je opominjao na spremnost na- padača da 38

puca i ovde u kući, bez obzira na to koga ima u blizini. — Zar je to potrebno? Rekli ste devojci da dolazite od Uga... — zaus- ti Siril Bisi. — Došao sam da vas odvedem do Barbara, ali sam navikao da se obezbedujem. Pred njim i Adrija- nom Brendom treba da se opravda- te zbog jedne sumnje. Ako se opire- te, sumnja se potvrduje i ja ću puca- ti — tiho je govorio Nimen grabeći po jedan tren da baci pogled k vrati- ma. — Neće mi biti teško da se opravdam pred njima — reče Bisi. — Onda podimo tako da ne izazovete moju sumnju, jer pucam brzo i nervozno. Odlazimo u Ugov stan u Ulici Alber. — Kvare mi noć, a očekivao sam devojke — uzdahnu Bisi. — A danas sam već bio tamo. Je li Barbaro us- peo? — To pitajte njega — odgovori Nimen zadovoljan što izgleda da njegov blef pali. Svoja iznajmljena kola Nimen je bio našao tamo gde ih je i ostavio blizu salona madam Tijeri, a sada ih je bio ostavio sasvim blizu. — Ti ćeš voziti i pazi kako to činiš, jer uvek ću stići da ti pucam u grudi i da se spasem — opomenu Nimen svog zarobljenika prelazeći u razgo- voru na ti. — Neću ništa da rizikujem. Vozi- ću do Ulice Alber mimijim ulicama, a ja ih dobro znam — odgovori Siril Bisi. — Ne idemo tamo. To je bila priča za lakši sporazum. Vozi kroz Vilžuif u pravcu aerodroma. Pokazaću ti gde da skreneš, kad to bude trebalo — objasni Nimen već verujući da je njegov prvi poduhvat tako lako us- peo. Dok su se vozili, razmišljao je o činjenici da su u Parizu, pa i širom Evrope, retki ljudi koji imaju *gori- le« i koje prate njihovi revolveraši, kako je to u Americi. Ovde se takvi ljudi jednostavno skrivaju medu mnogo ljudi

oko sebe. Nastavljajući svoju misao Nimen reče: — Tako sam lako dospeo do tebe. — Slučajno sam svoje najbolje lju- de poslao na posao. Neki su čak' u Sahari. Inače moglo se desiti da nai- deš na grube momke — odgovori Bisi. Uskoro stigoše do usmljenih kuća iza Vilžuifa i Nimen naredi da Bisi skrene jednim poljskim putem medu vinograde« Bila je mracna jese- nja noć s niskim oblacima i u blizini nije bilo nikakvog kretanja. Nimen je u kolima imao klupko običnog kanapa za pakovanje, pa njime veza ruke svog zarobljenika. — A sada ugasi sva svetla, pa da porazgovaramo — reče Nimen i iz džepa izvadi nož, čija oštrica iskoči na pritisak na dugme i blesnu na svetlu s komandne table pre nego što se ono ugasi. — Nadam se da neću morati da ti seckam uši, nos i još ponešto. Budi uveren da sa mnom nema sale. — Ako si agent policy, uzaiud blefiraš, a ako si otmičar i ucenji- vač, platiću — prilično rirrno reče Siril Bisi. — No zbunjuje me on6 sto si spominjao Uga Barbara — Nijedno od toga — rećc Nimen. — Radim za Filipa Panera i od tebe hoću da saznam sve o »teretu«. — A tako? — upitno reče Bisi. — Znam ponešto o Paneru. On je voda bande pljačkaša i ubica, koji hoće da se pretvori u poslovnog čoveka i tobože uglednog građanina. Osno- vao je medunarodno transportno preduzeće *Kait«\ koje ne uživa po- verenje u svetu. Bolje bi bilo da je ostao gangster u Sjedinjenim Drža- vama. On taj posao zna... — Proteran je otuda — ni sam ne znajući zašto reče Nimen. — Pa šta želi Paner? — Prvo hoće da sazna sve o »teretu«, a onda ili da Trio B. potčini sebi, ili da vas poubija. To je moj posao —

odgovori Nol Nimen. — Ti si plaćeni ubica? — Jesam. — I mi imamo jednog, koji se smatra najboljim na svetu. — Sad ga vise nemate... No mi gubimo vreme. Reci mi prvo šta je »teret«? — reče Nimen. — To ni ja ne znam. Jedino znam da je zarada velika i da je dosta zainteresovanih da posao uspe. Ja sam zadužen da obezbedim transport do skrivenog mesta u Sahari. .. — Da li se ti šališ sa mnom? — trže se Nimen i pritisnu oštricu no- ža pod vilicu Sirila Bisija. Uzaklud je ponavljao pretnje, na nekoliko mesta raskrvario Bisijevo lice, gurao mu valjak prigušivača zvuka na pištolju u usta i slomio mu Kite — zmaj (engl.) dva gtj'. r,v j dva

donja zuba. Bisi je same ječao i ponavljao: — Uzalud me mučiš... Ja sam kompanjon Trija, ali ne znam šta treba da se prenese u Sahara... Ne ubijaj me, jer mogu da se otku- pim... Konačno Nimen shvati da zarob■jenik govori istinu, pa poče da ga spituje o članovima Trija B. pa o Filipu Paneru i Etel Deren. Bisi je pri- čao sve što zna. — A šta je s Lunom? — upita na kraju Nimen. — To je ono što me brine, a može da zabrine i tebe. Ako se Lun ume- šao, onda nikako ne valja — jedva odgovori Bisi. Nimen ga izvuče iz kola i opali mu u uho, pa kad se ovaj svali na zemlju, pogodi ga dva puta u glavu. —Prvi! — reče jetko i ude u kola. V Sta ćemo s ovom celom bandom? — pitala je Etel. — Već je jasno da su svi sem Uga Barbara obični pla- ćeni 39

revolveraši. — Ja ću odvesti Barbara, a ti po- zovi policiju i optuži zločince zbog napada na kuću — rece Lun. — A sada da se dogovorimo o svemu. Hoćeš li mi reći zašto je došlo do ovog napada i kakva je tvoja uloga u svemu? —Teško je odgovoriti na sva pitanja, koja bi mi ti postavio — osmeh- nu se devojka. — Ja jednostavno ne znam ono sto bih želela da znam. Koristim Interpolu i Francuskoj po- liciji, ali ponekad radim za lobije i grape... Ne, to se teško objašnjava. Možda će biti jasnije kad sve stavi- mo u odnos na ove dogadaje. Svi su želeli da znaju šta se dogada... — Koji *svi«? — prekide je Lun. — Recimo Interpol... Pa dve gra- ne naslednice starog Dezijem bo- roa... I sam Filip Paner i »agencija« madam Tijeri... Ali ja još nisam od- lučila na čijoj sam strani — ispreki- dano i neodlučno je govorila Etel Deren. — Trudim se da razumem nešto od svega toga. Sve češće se dogada da poslove obavljaju tako u magli. Nemaš koga da uhvatiš... — govo- rio je Lun. — Mene si baš dobro uhvatio — upade smejući se Etel. — Ne shvatam kako si uspevala da postigneš ono što već znam o te- bi pod tako mutnim i neodredenim okolnostima. Sada se još smeješ i sve okrećeš na izmotavanje — dosta kiselo se osmehnu Lun. —To je kao u trgovini. Postoji slobodna trgovina i krijumčarenje... — Mislim da je bolje da sada prekinemo ovaj razgovor. Verujem da zbog nečega nećeš da govoriš sve što znaš. Ja, pak, neću da se poslu- žim uobičajenom tehnikom da od tebe cujern ono što je važno da znam. Mislim da ne bi bilo džen- tlmenski... Etel beše primetila treperenje signalnog svetla na radio-uredaju i ču- la slabašni zvučni signal, pa naglo ustade i tako prekide razgovor s Lunom. 40

— To su moje devojke s osmatračnica — objasni ona Lunu uzimajući slušalicu radio-uređaja. Slušala je nekoliko trenutaka, a onda reče: — Neka dodu. Bićemo spremni. Pošto spusti slušalicu, ona pride Lunu i cvrsto ga zagrli. — Možda je sve ovo bio jedan divan san — reče tiho. — Možda je tako i bolje. Meni ne sme da se desi da budem zaljubljena, a ti si čovek ko- ga ne bih mogla da vidam, a da ne budem zaljubljena. Ovako oduzeću sebi pravo na tebe time što ću biti s drugima... — Rekla si »neka dodu«. Ko dolazi? — prekide je Lun. — Policija... Približavaju se s tro- ja kola. Vreme je da kreneš — odgovori ona i nekako odskoči kao da se otela od njega. — Došli smo tvojim kolima — re- će Lun. — Uzmi ih i odvedi Barbara. Pokazaću ti moj tajni prolaz kroz šu- mu, koji je prohodan za kola. Njime ćeš izići iz policijskog obruča i idi kud znaš. Samo ne vraćaj se u hotel, jer ja ću policiji da ispričam sve... Skoro sve — nasmeja se devojka. — Biće izmišljen samo deo price da si me nekako onemogućio, hipnozom, ili uspavljujućim gasom, tako da nisam uspela da ostvarim plan prema kome je trebalo da te zarobim. — Bilo je i zarobljavanja — nasmeja se Lun. — Požuri! — pozva ga Etel i pomože mu da odvuku vezanog i uspavanog Uga. Ona pešice pode ka šumi pregradenoj visokom ogradom, pa na neki način lako i brzo pomeri više od tri metra dug deo. Lun poveze kroz prolaz kojj^tel zatvori za njim. Morao je da skrene iza drveća i brzo nestade. Etel je stajala nekoliko tre- nutaka, pa zatvori prikrivenu kapi- ju. Policijske sirene se oglasiše pred

ulazom i sa dva prolaza oko ogradenog dela šumske kuće. Prvi iz kola istrča jedan narednik i dade znak dvojici policajaca da zauzmu odbrambene položaje. Iz kola izide i jedan policijski inspektor u civilu. — Šta se ovde dogada? — upita on. — Sad vise ništa — odgovori Etel Daren. — Napadači su savladani, a Lun je pobegao i odveo jednog zarobljenika. — Lun?! — iznenadeno uzviknu inspektor. — On — potvrdi devojka. — Pomogao mi je da se odbranim, ali me je na kraju prešao... — Kad?... Kuda je otišao? — brzo upita inspektor. — Ne znam. Probudila sam se i istrčala. Nema mojih kola, nema zarobljenog Barbara i nema Luna. — Zar ste uz svu gužvu spavali?! — opet se iznenadi inspektor. — On me je uspavao... Hipnoza, ili uspavljujući gas... Sad više nisam sigurna koje od to dvoje, ili oboje... — pičala je ona. — Stigli su ostali — javi narednik. — Hoćemo li da provalimo u kuću? — Što da provalite?! — kao da je str-ašno iznenadena reče devojka. — Zločinci su uspavani i vezani. Vrata su otvorena. Zurba je nepotrebna. Tek je ponoć... — S vama ću o svemu detaljno — pretećim glasom reče inspektor. — Ako ja to budem htela — odgovori devojka. — Savetujem vam da odmah zovnete šefa sedme uprave Ministarstva unutrasnjih... — U ovo doba?! — Ne smeta vreme. Dezurni ima kompjutersku vezu, koja daje po- tvrdu mog imuniteta... — Jeste li u diplomatskoj službi? — Ne... Ja sam u policijskoj služ- bi — tiho reče ona. — No, hajdemo u

kuću, inspektore. Lun mora da je već daleko. — Moram da javim... — zausti on i krenu ka kolima. — Uzalud javljate. Lun nestane kao kakav duh. Pa on je kralj pono- ći — veselo rece Etel i uđe u kuću. Inspektor požuri za njom. Stiže je u trenutku kad je podigla telefon- sku slušalicu i počela da okreće brojeve. Kolebao se da li da joj one- mogući telefoniranje, ili samo da sluša šta ona govori. — Halo! Ovde Etel Deren... Da, imam i šifru identifikacije: »Nanet S-7«. Da, Nanet sedam — ponavljala je ona. — Dajte mi vezu s dežurnom operativom... Inspektor je zurio u nju, pa se pri- seti i u svoju beležnicu upisa: »Nanet S-7« (Nanet es sedam). Etel ga je pažljivo gledala, pa upita: — Kako vam je ime, inspektore i iz koje ste stanice? — Zovem se Klod Marten i dola- zim neposredno sa Keja Dorfevr — odgovori policajac. Etel se nasmeja kao da je čula do- bru šalu. — Šta je smešno? — ljutito upita inspektor. — Uostalom spustit-3 tu slušalicu! — Govorite gluposti, inspektore — ljutito odgovori devojka. — Smejala sam se što imate prezime koje je najčešće u Francuskoj, a ni ime vam nije bog zna šta. Sve u svemu, ništa... Inspektor joj istrže slušalicu i sam nastavi da sluša. — Slušamo vas, Nanet es sedam! Izvolite! — Ovde je inspektor Klod Marten. Ovde se vodi istraga i dok se ne razjasne neke stvari... — poče da govori inspektor. — Odmah dajte slušalicu gospo- dici i ne smetajte joj. Ona je na sto- puta važnijem zadatku nego što ste vi. Odgovaraćete za ometanje... 41

— A ko ste vi? — upita ’inspektor Marten. — Nosi se u vražju mater! — opsova nepoznati sagovornik. — Uostalom, spustite slušalicu i javite se svojoj službi, ako oni već sada ne pokušavaju da vas dobiju... U tom trenutku dotrča narednik | javi da ga sa Keja Dorfevr zovu ra diotelefonijom preko uredaja u po licijskom automobilu. — Šta hoće? — Prvo nareduju da pazimo kako se ne bi saznalo šta se ovde dogadq i da poklonimo poverenje gospodiq Deren. Ostalo će reći vama — odgc vori narednik. — Ostani ovde i ne dozvoli da oni telefonira, sve dok se ja ne vratin — zaključi inspektor i požuri napo l)e. — Nikad nećete napredovatj Marten! — viknu za njim Etel De ren. — Žalim vas, jer mnogo ste tu poumni! Sve dok nije dobio vezu s dežui nim višim inspektorom Marten ; smišljao kako da kazni devojku. N kad mu viši inspektor grubo po( viknu da je nerazumno to sto on n di, Marten odgovori: — Mislio sam da ovde ja odluc jem, jer sam odgovoran za rezulta istrage... — Ostavite te price, gospodine i spektore Marten i slušajte naređ nja — oštrim glasom nastavi viši i spektor. — Pre svega omogući{ gospodici Deren veze sa onima kcj su joj potrebni, a zatim poslušaj, sve što ona bude zahtevala. Zapai; tite da je ona u našim organizacijj ma vrlo cenjena i ima rang mno£ veći od vašeg i mog. Inspektor se vrati u salon Etel D| ren i zateče je kako telefonira. Nj rednik je sedeo u fotelji i nagnut r jednu stranu čvrsto spavao. — Šta ste mu ucinili? ! — viknu i spektor Marten. Etel samo odmahnu rukom znak da joj ne smeta. 42

— Preneću mu naredenje, a

neka posluša, ili neka traži mišlje- nje svojih šefova... Znate, da nije malo priglup, on ne bi bio samo inspektor i ne bi imao prezime Marten — smejući se zaključi ona i spusti slušalicu. Inspektor je stiskao zube, što se dalo videti po igri mišića na njego- vim vilicama i lieu. — Napadače odvedite u policijski zavod koji ima šifru »Apartman Bosežur«. Sastavite zapisnik kako hoćete, ali pazite da ni rec ne procuri u javnost. Posle toga se čistite odav- de, jer ne znate da se ponašate kao pravi kavaljer, gospodine Marten. — Možda će jednom biti prilike da razgovaramo drugacije — pro- gunda inspektor i izide. Približavalo se dva sata posle ponoći kad oko šumske kuće i u njoj zavlada mir. Od pet aevojaka iz »garde« Etel Deren samo je Mišela Viber ostala na straži skrivena iza jednog prozora. Sve zamke su opet bile postavljene.

I

*

ovoga puta se pokazalo da je dobro što Lun uvek, pa i ovom prili- kom, ima najmanje jedno rezervno skrovište. Odmah po dolasku u Pa- ~iz, u Sent Klodu, naspram Bulonj- >ke surne, bio je iznajiffco staru pe- *aru tobože s namerom da je pre- rvori u radionicu za popravku na- neštaja. Pritom se služio lažnim .menom Danijel Lanvo, pa je bio i stakao najavu otvaranja nove radiirnice. Oko oronule zgradice pekare reć su se gradile nove zgrade, ali još su bile neuseljene. Novi zakupac ie znao da će se kućica rušiti već s broleća, ali baš to mu je odgovara- k> U ovom delu Sent Kloda bilo je ;koro pusto. Ovaj kraj je tek trebalo la oživi. Pošto dotera kola do istovame rampe, gde se nekad donosilo braš- no za pekaru, Lun izvuče svog zarobljenika, pa ga smesti iza stare i prašinom zasute peći za pećenje hleba. Ugo Barbaro je već bio bu- dan, ali nije mogao ni da se pokre- ne, ni da govori. V - 100 (LUN 70) r

Culo se samo kako pokušava da privuče pažnju, ali to je zvučalo kao pokušaj režanja. — Vratiću se brzo. Treba da ostavim kola, za kojima možda traga sva pariska policija — reče Lun. On kola sakri iza kuće u šupu koja je služila za odbačene džakove i druge otpatke. Vrata su bila dovoljno velika da kola udu kroz njih. Lun nade alat u spremištu kola i skide registarske tablice da bi ih prepra- vio u svojoj novostvorenoj radionici. On je znao kako to da učini i kako da promeni boju kola da odmah bu- de suva. Istina, dva bloka dalje pre četiri dana bio je ostavio jedna iz- najmljena kola, no bilo je dobro imati još jedna u rezervi. Kad se vrati kod zarobljenika i kad mu skide flaster sa usta, Barbaro zacvile: — Zlo mi je i neću moći da se uzdrzim jos dugo... Moram i drugo... Molim vas, ne ponižavajte me toliko da uprljam samoga sebe. Lun ga mirno odveza, pa mu po- kaza jedna vrata i reće: — Tamo je sve što vam treba, ali ne pokušavajte ništa nepromisljeno, jer biste me naterali da pribegnem grubostima. Žalim sto tamo nema tople vode, ali umićete se hladnom, pa da se pogostimo kafom, kako bismo lakše ostali budni. U onome što je nepoznati nazvao toaletom, Ugo nade improvizovani tuš i slavinu nad belim buretom od plastike. Malo dalje bila je klozet- ska šolja. Videlo se da je sve postav- ljeno nedavno. No nije bilo prozora.

3 3

Samo jedna cev s ventilatorom na početku vodila je nekud iza prosto- rije. »Dakle, samo pored njega i da- lje«, zaključi Barbaro svoju misao o bekstvu. Kad se vratio u prostoriju s peći- ma, on brzo osmotri uokolo. Video je jedna otvorena vrata iza kojih je bio široki i niski starinski sto za me- šenje. On iznenada potrča tamo. U tom trenutku pogodi ga nešto meko u glavu. On to nehotično opi- pa rukama i dalje bežeći pored pul- ta. No ruke mu se ulepise, a nešto je klizilo niz njegovu kosu, pa niz čelo i preko očiju. Zaslepljen i nečim ve- zanih ruku, Barbaro zastade. — Šta ste mi to učinili? — upita uplašenim glasom. Umesto da čuje odgovor, on oseti Lunove ruke na svojim mišicama, Lun ga okrenu i gumu ispred sebe, pa ga dovede do klupe i prisili ga da sedne. Tek onda mu reće: — Pritrpite se, jer smesa će usko- ro početi da se suši i raspada. Onda ćete moći da oslobodite ruke i ubri- šete oči. — Ko ste vi? — upita Ugo Barbaro. — Biće dosta ako vam kažem da sam Donald Sikert, odnosno Lun. Je li tako? — O... Valjda niste to vi? !... Pa ja nisam očekivao... — isprekidano i s uzbudenjem je mucao Barbaro. — To sam ja — potvrdi Lun. — A dobro znam da ste vi Ugo Barbaro, star trideset sedam godina, neože- njen. Vlasnik ste preduzeća Auto- -transmisio »Fulmine«. Dakle, vase preduzeće »Munja« je paravan za vase prljave poslove. Clan ste Mafi- je u Milanu i delujete širom Evrope, ali najviše prema Sredozemlju. Zo- vu vas Lepi Ugo, što žene priznaju. Clan ste grape Trio B. Vaš je posao da pronalazite terete za krijumčare- nje, koje treba prevoziti. Siril Bisi je nekrunisani kralj prostitucije u Parizu, ali i bogatas s dosta poslovnih veza. 44

— Šta vi to govorite?!... Pa to ni- ko ne može da dokaže! Ja nisam... — vikao je Barbaro, pa se zagrcnu i poče da kašlje. — Bisi ima na duši vise ubistava. No vas i kompaniju to nije smetalo da ga prigrlite i zadužite da obavi poslove u Sahari. On se bavio i po- slovima trgovine belim robljem, pa ima veze u tom delu sveta. On treba da obezbedi prenošenje »tereta« preko Sahare, ili do nje — nastav- ljao je da govori Lun. — Ne... Vi ste pogrešno obavešteni... Vi ste dimuli u... — U osinjak — prekide ga Lun. — Treći, odnosno prvi i glavni clan grupe Trio B. jeste Adrijan Brend. Dakle, Brend, Bisi i Barbaro, ili Trio B. E, taj Adrijan Brend je star pede- set i četiri godine, ima ženu i dva si- na u Londonu, a vlasnik je Agencije za sve vrste prevoza »A. Brend & si- novi«. Specijalnost im je pomorski prevoz, upravo posredovanje. Imaju filijalu ovde u Parizu. No pravi po- slovi su im krijumčarenje oražja, opreme za ratne pripreme i sličnih roba nad kojima stoje zabrane raz- nih vrsta... — Ja sve to ne znam i ne verajem — upade Barbaro i ruke mu se spustiše s glave. — Već ste obavili neke poslove — nastavi Lun kao da nije bilo upadi- ce. — Adrijan Brend vas je naučio kako se radi bez opasnosti. On ume da poveže interese podzemlja, poli- cije, državnih agencija i novčanih tokova. Dakle, ja o vama znam dosta. Znam i da postoji^ Filip Paner, koga treba da ubije vaš plaćeni ubi- ca doveden iz Sjedinjenih Država Amerike... — Ja s tim nemam ništa... Znam da postoji Paner, jer mi je njegovo Transportno preduzeće »Kait«, što na engleskom znaci zmaj, vise puta otelo poslove. No ja tog čoveka ni- kad nisam video i ne znam ko je on. — To je Australijanac, koji je ži- veo u Americi, ali je prognan pod iz-

govorom utaje poreza, a stvamo zbog rada u jednoj velikoj gangster- skoi bandi. Bio ie iedan od šefova. — Ja to ne znam. — Ovde je on angažovao jednu »agenciju«, a stvamo podvodačku i zločinacku bandu izvesne madam Tijeri. Njena kći Filomena je tvoja devojka, koja izgleda kao boginja, ili kao čedna lepotica iz bajke. A stvamo je prava kći madam Tijeri. Ona je tobože tvoj agent tamo, ali je i njihov špijun u tvojoj sredini... — pričao je Lun. — To nije istina! — viknu Barba- ro. — Ja znam da me ona voli i da me nikad ne bi izdala. — Ona zna i o Filipu Paneru. Ti si je zaduzio da prati kretanje izvesne Etel Derdtf i otkrije kako da vaš ubica stigne do Panera. Ona je javila da se Etel Deren pojavljuje u Mod- nom salonu »Egzaktitid«, čiji je vlas- nik madam Tijeri, Filomenina maj- ka — pričao je dalje Lun. — Zašto vi sve to pričate? — upita Barbaro brišući oči. Već je ponešto video i trudio se da izazove što više suza trljanjem, kako bi mu se oči izbistrile. U tome je napredovao. — Zar ne shvatate zašto vam to pričam? — reče Lun. — Ne, ne shvatam... I ne razu- mem kuda ovaj razgovor vodi... Možda ste vi čovek koji voli da go- vori. No sada je vise od tri sata posle ponoći. — Već je skoro pet i uskoro će zo- ra — nasmeja se Lun. — Pogledajte na svoj sat, jer već dobro vidite. — Da, petnaestak minuta do pet. Vi hoćete da me izmorite, a ja se rdavo osećam — odgovori Barbaro. — Onda da skratimo — ustade Lun. — Kažite mi sve o »teretu«. Na prvu laž idemo u praznu prostoriju nekadašnjeg magacina za brašno i neka govore pesnice. Je li fer?

— Ja ne znam šta je »teret« — izusti Barbaro. — Žao mi je što će posle svega od vaše lepote ostati vrlo malo -suzdahom reče Lun. On zade iza zarobljenika i veštim poduvatom onemogući mu da se brani. Odvede ga do skladišta i gur- nu ga u mrak, a onda upali svetlo stojeći uz vrata. — Eto, ostaviću napolju svoj pištolj. Nemam nista od oružja, kao ni ti, pa ćemo biti ravnopravni — reče Lun i ostavi pištolj pred vratima, pa ih zatvori i okrenu ključ, koji je bio u starinskoj, kovanoj rukama starih majstora bravi. Ključ gumu u džep. — Neću da se tučem s vama. Ko ne zna da ste u tučama nenadmaš- ni? — reče Barbaro. — Onda govori, ili se brani — re- če Lun i pride mu, pa ga lako oša- mari. Barbaro poblede u celom lieu, i samo mu se na levom obrazu ukaza trag udarca. Lun ga ošamari i levom rukom po njegovom desnom obrazu. No Barbaro je ćutao i samo opipao obraze, koji počeše da se crvene. Posle još jednog šamara on pade na pod i njegovi prsti zagrebo- še po mešavini prašine i prosutog brašna. Oblak praha se diže oko njega. — Ustani! — naredi mu Lun i tog trenutka primeti mnoštvo mišjih i pacovskih tragova po podu. — Usta- ni, pacove! Ili lepo sedi i govori. Barbaro sede, ali mu ruke ostado- še u prašini. — Govoriću... Ali ja ne znam ka- kav je to teret o kome želite da zna- te. — Znaš ti to, pa hajde napolje s tim — reče Lun i čučnu naspram Barbara. U tom trenutku Ugo Barbaro baci sake pune prasine Lunu u lice, a onda se baci na njega. Udarao je brzo i jetko zaslepljenog Luna. Barbaro je umeo da se tuče, pa Lun u jednom trenutku oseti da je na ivici svesti. — Evo ti! Evo! Umrećeš od mojih 45

udaraca, šišmišu ponoćni! Mene da samaras?! Evo ti! — vikao je Barbaro udarajući Luna, koji se svali na stranu. Kao da se tek sada seti da ima i noge, Barbaro zamahnu prema Lu- novom lieu vrhom svoje cipele. Lun vise beše naslutio nego sto je video taj pokret. Zato se baci ka napadaču i uhvati ga za tu zamahnutu nogu. Trenutak kasnije Barbaro urliknu od bola. Pao je na tie i uhvatio se za koleno. Lun se odmače, izvadi maramicu i poče da briše oči. — Slomio si mi nogu... Oh, slo- mio si je! — jaukao je Barbaro. — Samo ti je izglobljena u kolenu. Znam da je tako i da moj zahvat da- je takav rezultat. No sam si kriv, Ugo. Istina, neprijatno mi je sto ne možemo dalje da se borimo. Mora- ću da učinim nešto drugo — govo- rio je Lun i dalje trepćući i povreme- no brišući oči. VI Ovde u Parizu Lun nije imao tak- va sredstva kojima bi lako naterao Uga Barbara da govori istinu. Za- dnjih meseci bio je učinio još efikas- nijim svoj preparat u čijoj osnovi je bio tricijanoaminopropen. Dodao mu je aliperidrol, sodijum amital i svoj novi preparat, koji još nije po- znavala savremena hemija i koji je Lun odredio da ostane samo njego- va tajna. Aliperidrol je smanjivao inicijativu i dovodio u stanje potči- njenosti, pa je jačao dejstvo sodijum amitala poznatog i kao droga istine. Od onih dana kad je Lun ispro- bao otkriće švedskog histologa pro- fesora Holgera Hajdena, koji je iz- vršio probe s drogom koja dejstvuje na nervne ćelije mozga, pa tako uti- če na svest i menja je, prošlo je dosta vremena. Kombinovanje otrova koji ne ubijaju, ali snažno utiču na stanje čovečije svesti, kakvi su mes- kalin, psihobicin, skopolamin, žis- kamin i čak pentotal 46

natrijum, droga tako često zloupotrebljavana u Hitlerovim mučilištima, potisnuto je tricijanoaminopropenom. No niko u svetu još nije znao tajne Lunove primene nove droge. Ipak, ma koliko efikasno u otkrivanju istine, to sredstvo je Lunu bilo mrsko. Trudio se da ga što rede upotrebljava. No sada ga je bilo bolje upotrebiti, nego na drugi način naterati Barbara da otkrije tajnu »tereta«. Lun je morao da sačeka da se Barbaro probudi, jer ga je bio uspa- vao jakim sredstvom da bi mu vra- tio nogu u zglob. Lun je znao ne samo modemu medicinu, nego je umeo da se posluži i iskustvima drevne narodne medicine, koja je naročito bila efikasna u otklanjanju iščašenja zglobova na rukama i no- gama. Postavio je daščice, kugle i škripce načinjene s ono alata što je bio pribavio u staroj pekari. Zglob se pod dejstvom dobro postavljenih pomagala vratio na svoje mesto i Barbaro je nastavio da spava. Kad se probudio bilo je već pod- ne. Pogled mu je kružio prostorijom za mešenje samo nekoliko trenuta- ka, a onda on zamaha rukama sre- ćan što nije vezan. Seti se iščašenja noge, pa podiže gomji deo tela da je pogleda i nade drvene obloge. Noga ga nije bolela a on zastade razmiš- ljajući da li da skine daščice uč- vršćene oko kolena. — Biće kakva je i bila — začu se glas iza njega. Ugo Barbaro se munjevito i s izrazom straha na lieu okrenu i ugleda Luna, koji je prilazio sa špricom za davanje injekcija. — To ste vi... Šta hoćete s tim špricom?... Znam, to je vaša zgloglasna droga... — govorio je isprelddano. Lun mu pride još bliže i reče: — Pošto nema drugog načina da se sazna istina, upotrebiću tricijanoaminopropen u kombinaciji s

preparatima koji ne ostavljaju posledice. — Ima!... Ima načina! — viknu Barbaro. — Zaklinjem se da ću govoriti istinu i otkriću sve... Strah me je od svake injekcije, a posebno od te vase... Govoriću. Lun na policu odloži špric i sede na široku klupu, koja je nekad služi- la za pridržavanje posuda s vodom pri mešenju hleba. — Onda, šta je »teret«? — Dioksin... To je dioksin, onaj iz Sevesa... Ima ga četrdeset i jedno bure — kao da se guši izreče Barbaro. Tih nekoliko reči otkriše Lunu du- gu, strašnu priču. Nisu to bila bu- rad puna dioksina, jer toliko straš- nog otrova bilo bi dovoljno da po sto puta unisti sve živo na zemlji i u vodi. To je bilo četrdeset i jedno bure materija zatrovanih s nekoliko desetin grama dioksina. Bila je to prva velika afera s dioksinom, koja je počela jula 1976. godine. Tada je u italijansko-švajcarskoj industriji »Ikmes«, u italijanskom gradu Sevesu, dve hiljade i devetsto kilograma molekula vodonika i ug- ljenika s mešavinom dioksina iscu- relo iz reaktora. Svi stanovnici Sevesa moral i su da pobegnu i napus- te svoje kuće. Pretilo je masovno trovanje. Zabeleženi su slučajevi te- žeg trovanja, ali nije bilo mrtvih. Sve je zataškano. Lokalne vlasti su objavile da je u reaktoru ostalo samo dve hiljade i trista kilograma or- ganskih materija pomešanlh sa samo *par stotina grama otrova dioksina«. Predsednik opštine Sevesa objavio je da se vise ni gram slobod- nog dioksina ne nalazi u Italiji. Pročulo se da su kamioni jednog specijalizovanog nemackog predu- zeća odneli dioksinom otrovani ma- terijal preko granice u pravcu Fran- cuske. Svajcarski tehičari iz specija- lizovane fabrike »Živodan« ocistili su reaktor i skupili sve otrovne ma- terije, koje su

stavljene u metalnu burad i sklonjene u neki depozit. Italijanske vlasti su odbile da otkri- ju gde se to skrovište nalazi, jer bi zloćinci mogli da ga ukradu i njime ucenjuju, ili u slučaju rata neprija- telj bi mogao da bombarduje baš taj predeo. No, izgleda, teret s dioksinom lu- tao je Evropom tajno nadziran i praćen od odbrambenih organa država. Umešale su se specijalne firme iz Nemacke, Švajcarske, Francuske i Italije. Radilo se o veli- kim zaradama na sklanjanju otrova, koji se ne može unistiti, ako odgovomi koncem, odnosno multinacionalna kompanija »Hofman — la Roš« iz Bazela ne bi žrtvovala mno- ge milione dolara, sto bi je dovelo do potpune propasti. — Privremeni depo je bio u Sent Kventinu, tu kod nas u Francuskoj. Onda smo mi ponudili da otrovni teret odnesemo i sakrijemo u Saha- ri. Sve je utovareno i krenulo ka Sredozemlju. No umešao se gangster Filip Paner sa svojim pomaga- čima. On hoće najveći deo dobiti, pa smo doveli plaćenog ubicu... — pri- čao je Barbaro. Lun ustade i iz džepa izvuče presavijene novine, pa ih pruzi Barba- ru pokazavši mu naslov.»Ubijen Siril Bisi, kontraverzna, ali poznata ličnost Pariza.« — Dok si spavao, ja sam bio napolju i telefonirao. Uzgred sam kupio novine i već sam ih pregledao. Reci mi šta znas o Bisiju — rece Lun. — On je naš... Trio be smo bili on, Adrijan Brend i ja. Mislim da je to delo Panerove bande — odgovori Barbaro. Dalje je pričao o ranijim uspeš- nim poslovima »saveza« zvanog Trio B. No Urn je skoro sve znao. S nešto vise interesovanja slušao je priču o pokušaju iste grape da se uključi u čišćenje Bopala i okoline, gde je 1984. godine poginulo hiljadu i dvesta stanovnika. Ovaj grad u In- diji bio je mesto u kome je radila hemijska fabrika multinacionalne kompanije »Junion 47

karbid« iz sjedi- njenih Država Amerike i indijske kompanije »Junion karbid Indija«. Ta najveća hemijska katastrofa bila je već svakome poznata. U Bopalu su uz ljude stradale i sve životinje, jer one nisu umele da beže. Dvade- set hiljada ljudi je zatrazilo po- moć... Kompanije i vlasti su se po- gadale oko nadoknade... Novae je pomagao da se mnogo šta prikrije. Zemlje koje su svoju prljavu i opas- nu industriju smeštale u siromasne delove sveta, trudile su se da se sto pre zaborave užasi onoga sto se do- godilo u Bopalu. — Nije nam uspelo tamo, ali u Evropi smo nalazili sve vise poslova — nastavi da priča Barbaro. — Je li vas bio i tovar na brodu »Kjan si«? — upita Lun. —Jeste i mi smo u obavezi da zavrsimo posao... — poče Barbaro novu pricu užasa. Taj no oslobadanje od otrovnih materija industrije, bilo da se radi o hemijskim otrovima, koji se ne mogu uništiti bez basnoslovnih troško- va, ili o opasnim radioaktivnim ot- pacima atomskih centrala i nukle- amih reaktora za istraživanja i pro- izvodnju oružja, postalo je u svetu zločinački posao često unosniji od krijumčarenja droga svih vrsta. U mnoštvu tih tajnih, zločinačkih pod- uhvata bio je otkriven i brod »Kjan si«. Bahamski vlasnici su se prihvatili obaveze da svojim brodom »Kjan si« odnesu umereno otrovan pepeo iz Filadelfije. Trebalo je da u nekoj zaostalijoj, ili diktatorskim režimom oslepljenoj zemlji nadu mesto za iskreavanje tereta. No slučajnosti su se redale i sve je otkriveno. Brod je pobegao ka Indijskom okeanu, promenio ime u »Felicija« i kao uklet plovio morima tražeći način kako da nestane, a da njegovi vlasnici ne odgovaraju za izazivanje ekološke katastrofe. 48

— Mi smo zakasnili da prihvati- mo teret tog broda dok se nalazio na Jadranu i u Sredozemlju, gde je imao i opravke uredaja — pričao je dalje Barbaro. — Ali smo uspešno istovarili u Africi i prevezli preko Ain el Gazale u Sahara sedam stoti- na buradi italijanskog industrijskog otpada. — A ko je kriv za onih dvanaest hiljada buradi što se pretovaraju s broda na brod? — upita Lun. — To su se udružile legalne kompanije. Taj teret je obišao obale Džibutija na Ftogu Afrike, Venecuele u Južnoj Americi i ko zna gde još. Promenio je taj tovar tri broda. Prvo je bio malteški »Links«, pa kiparski »Makiri« i sirijski »Zanubiju«, na ko- me je masovno obolela posada... Konačno teret je morao da se vrati odakle je i došao, u italijansku luku u Đenovi... Lun mu dade znak da je dosta o tome, jer i sam je znao da je, na primer, Gvineji Bisao ponudeno da u pet godina primi petnaest miliona tona američkog i evropskog otpada i tako zaradi 600 miliona dolara. Znao je sve o grcevitoj borbi za os- tvarenje što veće dobiti. Ljudi koji vode ovu opasnu i prljavu trgovinu cinično izjavljuju da oni tako poma- žu siromasne i zaostale zemlje. Znao je Lun o krijumčarenju boj- nih otrova i uredaja za njihovu proizvodnju. Znao je za potapanje gra- nata punih nervnog gasa, u smrznutim jezerima Aljaske, u oke- anskim dubinama i u pustinjama, što je pretilo da jednom izazove ve- će ekološke katastrofe nego sto je bila ona u indijskom Bopalu... Znao je i bio je zahvaćen grozniča- vom borbom da se novi, neslućeni zlocini spreče. — Prestaćeš da preuzimaš otrov- ne terete i da se uplićeš u zločine te vrste. Prestaćeš da pomoću Mafije terorišeš vozače svoje kompanije i one koji su vlasnici samo jednog ka- miona. Pokušaćeš da živiš pošteno — reče Lun Barbaru.

— Hoću... Obećavam! — podiže se oslonjen na obe ruke Ugo Barbaro. — Možda i hoćeš — rece Lun. — No ako opet saznam da si u prlja- vim igrama... — htede da mu pri- preti Lun. — Neću, kunem sel — uzviknu s nadom Barbaro. — Dobro — složi se Lun. — Ručaćeš i ostati ovde sve dok ne dodem da te oslobodim. —Zar ću biti vezan i uprljan?! Zar ne znate da se Japanci ubijaju ako im se desi to sto bi se meni desilo ako ostanem vezan. I mi Italijani smo osetljivi na to... — Cuo si da postoje elektronske bukagije, zar ne? — upita Lun. — Citao sam da su u Velikoj Britaniji, tamo kod vas, počeli da ih upotrebljavaju, pa tako mogu da u kućnom zatvoru drže koga god ho- će. To je emisioni uredaj vezan uz telo žrtve — odgovori Barbaro. — Ja ovde imam nešto slično, ali opasnije. Pojas nećeš moći da ski- neš, a ako iziđeš iz prostora koji ti odredim, eksplodiraće i razneti ti tr- buh, ili slomiti kičmu. Svaki pokušaj nasilnog skidanja pojasa izazvaće eksploziju. Bez ključa, koji će biti kod mene, pojas ne može da se ski- ne... — A ako vi poginete? — upade Barbaro. — Posle pet dana pojas se sam onesposobi, pa slobodno možeš da ga nasilno skineš. Do tada imaš ovde hrane i vode. I ne usuduj se da mi oštetiš alate i da nasilno otvaraš zaključano spremište — objasni mu Lun. Dok mu je Donald Sikert postav- ljao pojas, koji će delovati kao elektronske i eksplozivne bukagije, Ugo Barbaro je podrhtavao. — Ne ostavljajte me s tim užas- nim predmetom!... Ja hoću da ži- vim!... Hoću... — zaplaka Ugo Barbaro. — Popustili su ti nervi, Ugo — rece Lun. — No skupi snagu i hrab- rost ne samo da otkloniš strah, nego i da

postaneš pošten. Lep si i zdrav čovek i mogao bi da živiš srećnije. Ostavi ga verujući da zarobljenik neće ništa pokušati i da će čekati poslušan i zaplašen. * Bližio se mrak kad Lun telefonom nazva Pansion »Žana i Andre« u Ulici d’Bretanj i potraži Adrijana Brenda. Ovaj se javi i upita ko zove. — Ovde Donald Sikert — odgovori Lun. — Jesam li dobro čuo? Radi li se o Sikertu koga zovu Lun, kralj pono- ći? — uzbudenim glasom upita Adrijan Brend. — Baš taj — potvrdi Lun. — Imaj- te strpljenja da vam ponešto ispri- čam. — Slušam vas, gospodine Sikert — rece Brend. Lun mu ispriča šta se sve dogodi- lo od trenutka napada na kuću Etel Deren. Kaza mu i da je Barbaro sve priznao, a da je to priznanje snim- ljeno skrivenim kamerama i mag- netofonom. — Pa šta hoćete od mene? — upita Brend. — Prvo zahtevam da zaboravite da postoji izvesna Etel Deren, jer ona vam ništa nije skrivila. — Pogrešili smo i što smo hteli da je ispitamo šta zna. Neće se ponovi- ti. — Drugo je da mi kažete gde je teret. — Sada se utovara u brod »Ruletabij« u maloj luci Nervi, južno od Đenove. Šta još želite, gospodine Sikert? — Želim da se vratite u London i da u istrazi kažete istinu o svemu. To je i u vašem interesu, jer preti vam opasnost. Jeste li čitali o smrti vašeg partnera Sirila Bisija? — Citao sam... Jeste li ga vi?... — Ne, a tokom ove noći saznaću ko je to učinio — odgovori Lun. — Mislite li da objavite sve što 49

znate? — upita Brend. — Već je cela priča saopštena mojim prijateljima u Londonu. Pomoću modulatora mogao sam da telefonskom linijom brzo saopštim sve što želim — odgovori Lun. — Večeraš- nje i sutrašnje novine imaće već mnogo toga o otrovnim teretima i akterima prljavih poslova. — Znači li to da ću biti uhapšen? —Trebalo bi da tako bude. I bolje je to, nego da vas ja kažnjavam. Kod mene vam ne bi pomoglo bogatstvo — odgovori Lun i prekide vezu. * Iz svog automobila parkiranog blizu ulaza u Pansion »Žana i Andre« Lun je motrio. Bilo je dvadeset i dva sata kad je pred ulaz pansiona sti- gao taksi. Odmah zatim sišao je Ad-. rijan Brend sam noseći svoj kofer. Lun upali motor da bude spreman da prati taksi i da se uveri je li Brend krenuo na aerodrom i avio- nom koji poleće u dvadeset i tri sata i četrdeset minuta prema Londonu. No dogodilo se iznenada. Dok je Brend bio nagnut da ude u automo- bil, iza leda mu dotrča pognut i brz čovek. Nije se čulo ništa, ali je Lun video kako Adrijan Brend skliznu na trotoar. Video je i to da onaj čo- vek drži pištolj s prigušivačem u ru- ci i trci ulicom. — Ubistvo! Policija! Upomoć! — vikao je vozač taksija. Ubica dotrca do jednog automobi- la i ude u njega. Odmah zatim po- krenu kola okrenuta tako da mora- ju proći pored Lunovih, koji to sače- ka i pode za beguncem. Bili su već daleko od Ulice d’Bretanj kad se začuše policijske sirene. Ubica beše usporio. jer je poverovao da je izvan opasnosti. — Lun i sam beše usporio vožnju i nade se naspram jedne telefonske govornice, pa primeti da se i ubica 50

zaustavio, ali skoro pedeset koraka dalje. Moglo se pretpostaviti da je zlocinae kasno prirnetio govornicu, pa Lun pode od te pretpostavke. Zato brzo izide iz svog automobila i ude u telefonsku govornicu. Jedva je stigao da uz gajtan slušalice zale- pi svoj mikro uredaj za prisluškiva- nje. Dok je ubica dolazio Lun pri- premi i drugu »stenicu« i sačeka dok bude pogodan trenutak. — Užasno žurim — doviknu ubica videći da je njegov prethodnik ostavio otvorena vrata govomice. — Sa broja koji meni treba niko se ne javlja, pa zato izvolite vi — odgovori Lun dok su se mimoilazili kod vrata govomice. — Hvala! — doviknu zločinac i zatvori vrata za sobom. Lun pode polako ka svojim kolima, a već je imao sićušnu slušalicu prijemnika zadenutu u uho. — Ovde Tempster! — javi se ubica. — Jesteli vi onaj koji očekuje moj poziv? — Da, govorite — potvrdi nepoznati. — Čitaii ste o Bisiju? — Jesam. Je li govorio? — Jeste. — A Brend? — Nije bilo prilike za razgovor, jer on je krenuo da bez.i. Sredio sam ga u trenutku kada je ulazio u taksi — obavesti Nol Nimen svog sagovomika. — A šta je s trećim? — Njega ću čekati, jer Bisi mi je dao adresu — odgovori plaćeni ubica. Imate li šta da mi kažete? — Obavešten sam da je Uga zarobio Donald Sikert. To je opasno i za nas... — poče da priča čovek za ko- ga Lun zaključi da je Filip Paner. Ono što je taj čovek ispričao ubici mogao je da sazna samo iz dva izvo- ra: od policije, kojoj je iskaz dala Etel Deren, ili od same avanturistki- nje.

Ovo drugo je bilo verovatnije, jer Lunu je bilo poznato da se ona zna s Panerom, pa čak da je već bila, ili je htela da bude njegova lju- bavnica samo da bi otkrila ono što taj gangster skriva. — Da sredim i tu devojku? — upita Tempster, odnosno Nol Nimen. — Ne, nju ne treba. Ona je moja prijateljica, pa su je zato napali oni iz Trija B. Ostaje samo da nades Uga Barbara... — reče Paner. — Ali ja sam ostao bez novca i pomoći... Ugrožen sam eto sada i od Luna — prekide ga Nimen. — Upoznao si onu devojku kod madam Tijeri. Ona ti se ponudila u svakom pogledu — nastavi Paner, — I šta je s njom? — Daću ti broj telefona na koji možeš da je zoveš, pa joj kaži gde da se sretnete. Ti ćeš umeti da ugovoriš taj susret bez opasnosti za samoga sebe, ako si nepoverljiv. Ona će ti doneti novaca koliko ti treba za troškove, čak i one rasipničke — smejući se reče Paner. — Možeš i nju da zadržiš. Koliko želiš... — A šta ako je Lun zauvek uklo- nio Uga?— upita Nimen. — Ne verujem da je to moguće, jer Lun ga je odveo zarobljenog, a to ponoćno strašilo uporno igra ulogu džentlemena visokog morala. Dak- le, Barbara moraš da nađeš i uklo- niš, a ako ti uspe da na nišan uzmeš Donalda Sikerta, dobićeš, uz sve što je tvoje i što si do sada zaradio, još dvadeset hiljada dolara — reče Filip Paner. — Prihvatam... Ja bih to učinio i bez nagrade. Samo hoću na kraju ovog razgovora da vas upozorim... — Slušam— upade Paner. — Ako pokušate da me predete. Ostatak života posvetiću osveti vama lično, jer sam poverovao u vašu reč — nastavi Nol Nimen. — Neću vas preći — reče Paner. Bilo je primetno da je sada i on prešao na vi u razgovoru s opasnim

revolverasem. Lun pomisli da to može da znači respektovanje protiv- nika, a može i naglo udaljavanje ova dva čoveka, koji bi mogli posta- ti protivnici željni krvave osvete. Malo kasnije Nimen izide iz govomice i osvmu se, nije video niko- ga, jer Lun je bio premestio svoja kola tako da su bila ispred Nimeno- vih. Pošto je propustio Nimenova kola, Lun ih je neko vreme poizdalje pratio, ali u spletu ulica Abeseza, ona mu se izgubiše iz vida. Uskoro zaključi da je Nimen odmakao, jer nije se čulo ni emitovanje prislušne »stenice«, koju mu beše zakačio. Lun u Parizu nije imao rasprostra- njene relejne pojačivače, koji bi pre- nosili emitovanje »stenice« i na veće razdaljine, pa je morao da se pomiri s činjenicom da j.e za sada izgubio trag zloglasnog Tempstera, o kome je još pre dve godine u Njujorku čuo mnogo toga.

* Bližilo se podne kad Lun stiže u staru pekaru u Sent Klodu. Ušao je kroz novoizgradeni i prikriveni ulaz, koga nije bilo pokazao svom zarobljeniku. Pod miškom je nosio hrpicu novina, medu kojima su bila i večemja izdanja, koja je kupio po- što je odustao od daljeg traženja ubice Nimena, a zatim i jutamja izdanja, koja je Lun bio pročitao u svom novom hotelu Matinjon na is- toimenom bulevaru. Kad je osetio da nije sam, Barbaro se traže i skide noge s podijuma za mešenje testa. Kad vide Luna, on odahnu i reče: — Bilo je iznenada, pa sam se trgao. Inace, nikome se ne bih toli- ko obradovao... — Ostavimo te price — prekide ga Lun. — Ovde u novinama piše o ubistvu Sirila Bisija, ali na neki na- čin su i tebe doveli u vezu s njim. Policija 51

odnekud zna ne samo da ste se znali, već i da ste se često vidali. — Ima li šta o napadu na kuću Etel Deren? — upita Barbaro. — Ona mi je sigumo natovarila polici- ju na vrat. — Ona se nigde ne spominje — odgovori Lun. — I ne treba. Ona ne mora da zna ko si ti, jer sam te od- veo pre nego što smo te ispitivali... — Vi nešto mutite — primeti Ugo Barbaro. — Šta vi stvamo hoćete? — Moraćeš sam da hladiš kašu koju si skuvao — nasmeja se Lun. — No pre nastavka razgovora, prelis- taj jutrašnja izdanja novina. Barbaro posluša, ali ubrzo, sav bled u lieu, prozbori: — Ubili su i njega... Banda Filipa Panera je i njega — mucao je Barbaro. — Ubica je izvesni Tempster — reče Lun. — To za sada znamo jedino ja i sada ti. To je čovek koga si spominjao. — Ali zašto se okrenuo protivu nas? — upita Barbaro. — I to ćemo jednom saznati, ali sada je dovoljno što znamo da radi za Panera — reče Lun i ispriča sve što je čuo posle podmetanja »steni- ca« u govomici i odelu Nola Nime- na. — Sada je sve jasno... Ja sam os- tao bez svojih ljudi, jer onesposobili ste ih vi i Etel Deren.. Brend i Bisi su mrtvi... Plaćeni specijalista za ubis- tva me traži... — isprekidano je go- vorio Barbaro. — Šta ja sada mogu? Sada me, sigurno. traži i policija... — A šta je s moćnom zaštitom važnog ministarstva i zainteresova- nih kompanija? — upita Lun. — Oni će dići ruke od cele igre i, da lakše zataškaju aferu, naložiće da nestanem. Možda su već u pregovorima sa Panerom — odgovori Barbaro. — Moraćeš sam da se braniš — reče Lun. — Pustiću te da odeš Slobodan i opremljen... — Nemam ja nikakve šanse pro- tivu Tempstera i Panera — upade Barbaro. 52

— Rekao sam »Slobodan i opremljen« — ponovi Lun. Tek sada zločinac primeti da je Lun naglasio ono »Slobodan i opremljen«. Nekoliko trenutaka po- smatrao je Luna s izrazom iznena- denja, a onda malo spusti ramena i reče: — Mislim da razumem. . . Vi ho- ćete da se ja obračunam sa plaće- nim ubicom za čije dovodenje iz da- ljine sam i ja kriv. . . — Ne samo to — reče Lun. — Filip Paner nije ifianje kriv. Pokušaćeš da se sretneš i sa njim, ali tako da ga uzmeš na nišan. — Vi jeste fer, ali ste nemilosrdni — zaključi Ugo Barbaro. Iz skrovišta u staroj pekari Lun izvadi donji veš i od duplo pletenog kevlara nacinjene duge gaće i džemper. Dodade i pletenu kapu, koja se mogla navući i preko lica. Objašnjavajući da te predmete ne probija ni magnum municija, dodade: — Ovi jesenji dani su već prohlad- ni, pa ti neće biti suviše vruće, ako se ne znojiš zbog straha od Nivena i Panera. — Ne vredi da lažem — osmehnu se Barbaro. — Strah me jeste, ali vise da od toga drhtim, nego da se znojim. Biću zastićen, ali treba mi i oružje. — Dobićeš ga — reče Lun i dade se na posao da zarobljeniku skine elektronske bukagije. Barbaro je u početku malo teže hodao zbog noge koja je bila isčaše- na, ali kad ju je malo zagrejao, bolo- vi skoro nestadoše. — Sakrivaj se i osmatraj dva ili tri dana, a onda potraži, odnosno sače- kaj Nimena. On će tražiti tebe vero- vatno oko tvog stana u Ulici Alber — govorio je Lun. — Ima li šta da vi ne znate? — upita Barbaro. — Već mesec dana istražujem sve što je u vezi sa Triom B. Počeo sam iz Londona i pratio Brenda — objasni Lun. — Ali kako ste našli Etel Deren i

Panera? — Prisluškivao sam Brenda i čuo sam da dolazi Tempster d’a ubije Panera. Malo sam pod raznim maska- ma lutao pariskim podzemljem i na- išao na trag do Salona madam Tijeri. Saznao sam da je to Panerov tabor i da on dolazi tamo. Saznao sam i da kći gospode Tijeri, prelepa Filomena, oko prsta vrti izvesnog Uga Barbara — ispriča Lun. — Opet ništa o Etel — primeti Barbaro. — Ona je našla mene. . . — nasmeja se Lun. — No nju ćeš i ti da zaboraviš. Ne sme joj se desiti ništa rđavo. U protivnom krivac će imati mene na vratu. — Dakle i vi!. . . — ote se Barbara. — Ona je jedna od mnogih koja ne ostaju s jednim partnerom. A sve čini na neobičan, iako po mnogo če- mu nastran nacin — osmehnu se Lun. — Ona je bogata. Ima jahtu i izdrzava gardu od pet devojaka, koje su svaka na svoj način lepe, ali i na- strane — reče Barbaro iskosa gle- dajući Luna. — Mislim da sada znamo sve što je važno za razumevanje dogadaja. Krenite — zaključi Lun i pruži mu pištolj i kutiju metaka. Uzgred ga opomenu da oružje ne puni dok se ne udalji. Barbaro je već bio uveren da se s Lunom ne sme igrati nepoštena igra, pa se uputi k izlazu. Išao je polako zbog noge i trebalo mu je vise od pola sata dok je stigao do prve taksi stanice kod Sene.

* Lun se beše vratio u svoj hotel, ali sada s hrpom tek u podne prispele londonske štampe. Uključi i radio- -aparat na London, pa je čitao čeka- jući da čuje senzacije dana na radio—Londonu. Svi tiražni listovi imali su od Agencije »Markinč« kupljeni feljton o aferi dioksin. Neki manji listovi i

časopisi su dodavali izmišljene price. Lun je morao da se smeje. On je dobro znao i vise puta bio povreden time što je britanska štampa bez us- tračavanja objavljivala neosnovane tvrdnje, nepristojne reportaže i skandalozne hronike. Već se smat- rao klasičnim primer da je jedna udovica tužila novinara što je izmis- lio intervju sa njom. Novinar se bra- nio tako što je tvrdio da bi ona »mogla reći to što je on objavio«. Fabrikovane price su opšta pojava, ali kada se radilo o Lunu svi su se tradili da budu bliži istini. A ako je nešto poticalo od reportera Artura Markinča, onda je to imalo najveću cenu. Lun je znao da će ceo svet preuze* ti priču londonskih dnevnih listova, radija i televizije. Oči će biti uprte u one kojisu htelida zatruju Sahara, sa koje vetrovi odnose pesak do Skandinavije i do dalekih ostrva Okeanije. Lun tada pripremi uredaj za telefonski razgovor uz pomoć modula- tora. Kad dobi London i začu glas Džejn Vitington, Lun joi šifrom kaza koju skalu modulatora da primeni, pa svojim uredajem zameni mikro- fon slušalice. — Citala sam sve novine i vidim da je Markinč objavio sve što sam mu prenela na osnovu onoga što si javio — reče Džejn Vitington. — Već i ja imam štampu i vidim da su mnogo šta izmislili, ali osnov- ni cilj je postignut. Tajni poslovi su stigli pred javnost i sada stvari treba da teku dragačije — reče Lun. — A kad ću te videti, dragi? — upita Džejn. — Moram ostati još nekoliko dana — odgovori Lun. — Ali jedva podnosim što smo odvojeni. Volim te kao i pre i malo vise. — Samo ljubav kakva je naša mo- že da ostane čvrsta i pored tvog čes- tog odsustvovanja, a naročito kad si tako dugo u Parizu. U tvojoj priči je nekako malo žena. Da neka nije os- tala 53

neotkrivena? — šalila se Džejn. — Pariz nije tako opasan — reče Lun — »Glob« je objavio anketu, prema kojoj bi pedeset i pet odsto Parižana rado otišlo u neki dragi grad. Kao razlog navode skup život, zagaden vazduh i neopisive saobraćajne gužve. Četrdeset i tri odsto ipak bi ostali u ovom gradu, ali i oni se žale. — Još ću se rastužiti nad tvojom zlom sudbinom u Parizu — reče Džejn vedrim tonom. — O, što nisi sada ovde, da te zagrlim, najbolja i najlepša ženo Londona! — uzviknu Lun. —Pa dođi — čežnjivim glasom re- če Džejn. — Znam samo jednu ženu na svetu koja ume da voli kako ja to želim. To si ti, draga — zaključi Lun i obe- ća da će što pre može stići u London. * Lun je bio iznajmio mali stan u Uli- ci Alber, baš preko puta stana Uga Barbara. Odatle je motrio prateći svaki glas oko gangstera, jer bio mu je dao pleteni kao dukser oklop od upredenog kevlara, u koji je bio ug- raden mikro primopredajnik. Bilo je treće veče od dana kad je oslobodio Barbara. — Parkirajte se tu, a ja ću pešice do mog stana. Motrite dobro — čuo se glas Uga Barbara. — Sve će biti kako je dogovoreno — reče neko nepoznat. Sa slušalicom u uhu Lun stade uz prozor i pri uličnom svetlu ugleda čoveka koji izlazi iz tek parkiranog automobila. Po hodu i pletenoj kapi na glavi Lun prepoznade Barbara. Gledao ga je kako se približava ula- zu u kuću. Pločnikom se približava- la neka žena u kišnom ogrtaču. Lun je brzo video da ona ima široku ode- ću i sportske, skoro muške, cipele. 54

Istog trenutka kad je Lun otkrio da to nije žena, već maskiran muš- karac, ovaj poteže oružje. Primopredajnik kod Barbara prenese siktave zvuke prigušenih pucnjeva. No do- godi se ono što Lun nije očekivao. Ugo Barbaro se zanese i pade na pločnik. Izgledalo je da je smrtno pogoden. Maskirani samo malo zaobide i nastavi da ide malo bržim korakom. Nije se videlo oružje, pa bi neupuće- ni posmatrac pomislio da se ništa nije ni dogodilo, sem što je čovek pao na pločnik. Ali tada se Barbaro osloni na laktove. Drzao je pištolj u ruci i niša- nio. Odjeknu pucanj i lažna žena posmu Barbaro je opet nišanio i po- nova pogodi preobučenog ubicu. Onda Nimen pade i instinktivnim pokretom strže periku s glave. Barbaro ustade i protrča pored žrtve uzgred dodajući još dva kuršuma u telo na pločniku. Kad je dotrčao do kola, on svojim ljudima doviknu: — Sredio sam ga. . . Vozimo se ka Bulevaru Didro! Malo kasnije Lun vise nije čuo »stenicu« kod Barbara, ali je znao gde da stigne, pa da je opet čuje. Zato brzo izide i sede u svoja kola, pa se poveze ka Salonu madam Tijeri. Opet je cuo glas Uga Barbara: — Imam ključeve salona, pa ćemo ući i potražiti jednog momka. Ne žalite nikoga i pucajte na svakoga ko se pojavi u salonu i prostorijama iza njega. * Napredujući kroz zamračeni i pusti salon, Ugo Barbaro i njegovi ljudi su osvetljavali lutke obučene u modnu odeću svojim džepnim 1am- pama i proveravali jesu li to stvamo lutke. — Znam raspored, a i nacin da doprem do apartmana u kome je čovek koga tražimo — šapatom rece Ugo

Barbaro i povede dalje. Kad iz jednog skrenuše u pobočni hodnik, on pokaza jedna vrata i tiho im pride. Osluškivao je nekoliko trenutaka, a onda opipa bravu. Vrata su bila zaključana, ali ključ koga je imao lako ude, što je znacilo da ne- ma ključa s druge strane. — Nema nikoga — reče Barbaro. — Smestićemo se i čekati da se vrati onaj koga treba da uklonimo. — Otkud vam ključevi, šefe? — pitao je jedan od prisutnih revolvera- ša. — Dolazi sam ovamo s jednom devojkom. Imam ključeve svih ula- za i svih soba, ali i sefa vlasnice. I ona je negde u noćnoj skitnji. Ima vise od četrdeset i pet godina, ali jos je poželjna i ne bih se začudio da je negde zajedno sa izvesnim Filipom Panerom — isprica tiho Ugo Barbaro. — A sada budimo oprezni i ćuti- mo. Jos samo da znate da će sav plen biti vaš. Ja neću nikakav deo, a platiću ostatak ugovorene sume za pomoć. — To je fer, šefe — reče jedan od dva zločinca. Vreme je proticalo preterano spo- ro i napetost je rasla. Bilo je dva sata posle ponoći kad se začuše kora- ci u hodniku i stavljanje ključa u bravu. Prvi ude Filip Paner i upali svetlo. Malo se njihao odbacujući šešir i ogrtač. Bilo je očito da je dosta pio. Za njim ude vlasnica salona, Mari- jaroza Tijeri. I ona se zanosila odba- cujući krzneni ogrtać i šešir. Ritnu- la se da joj spadnu cipele i bacila se na široki ležaj za dvoje, na kome se moglo smestiti i tri puta vise spava- ča. — Bilo je lepo. . . Dođi, čoveče. Gde si? — kikotala se madam Tijeri. Onako ležeći se svlacila i otkriva- la još uvek čvrsto i lepo zaobljeno telo. Paner joj pride i reče: — Lepša si od svake devojke. . . Hajdemo u kupatilo da se osvežimo. On je povuče za ruku već i sam svučen. Uvede je u kupatilo pričaju- ći

nešto o njenim oblinama. Baš u trenutku kad je Paner odvrnuo tuš, napadaći izidoše iz skrovišta i sta- doše u vrata. Barbarao popravi pri- gušivač na pištolju i rece: — Pucaću samo ja, a vi jedino ako zatreba. — Ko to govori?! — Ko? — pijano upita Filip Paner. — To sam ja, prljavi gade — začu se sad već od ljutnje promukli glas napadača. — Ja, Ugo Barbaro. Tvoj ubica me sreo, ali je mrtav kao što ćeš ti biti za koji trenutak... — Čekaj čoveče!... Da se sporazumemo... Ja sam bogat! Podelićemo — reče Paner. — Umrećete i ti i ta stara drolja i to odmah — uživao je Barbaro u svojoj nadmoći. Paner je hteo da zatvori vodu na tušu, pa se okliznu i pade u ogrom- nu kadu. Batrgao se rukama i izazi- vao smeh napadača, koji nije ništa naslutio. Na dohvat ruke blizu kade bio je frotirni čaršav obešen tako da skriva ugaonu policu. U jednom trenutku Panerova ruka je nestala iza čaršava, a odmah zatim je zapucao iz automatskog brovinga s priguši- vačem. Iznenađeni napadači se ukočiše i Ugo Barbaro se jedva seti da na lice navuče zaklon utkan i usukan u obod kape. On se zatim stropošta na pod kupatila, a njego- va dva revolveraša teturala su se u pokušaju da pobegnu. Paner ih dokrajči do kraja ispraznivši šaržer svog pištolja. — Eto tako! — pobedonosno vi- knu on i pruži ruku ka madam Tijeri.— Sada su svi nestali... — Nestaćeš ti, ako odmah ne digneš šape! — grmnu glas iza njega. — Gore ruke!... Tako!... A sad se rukama osloni preko kade na zidL. Kao da je Paner oklevao nekoliko trenutaka, sto je za Uga Barbara bio dovoljan razlog da ga opomene. Opomena je bila neočekivana. — Da budeš siguran da se ne ša- lim! 55

— uzviknu Barbaro i dva puta izbliza opali u grudi i glavu nesreć- ne madam Tijeri, koja se konaeno svali u vodu, koja brzo postade crvena od njene krvi. Paner se naze preko kade i mrtve žene, pa iznemoglim glasom reče: — Imate neslućenu šansu, Barbaro. Dva miliona dolara nisu za bacanje... — Gde su dva miliona? — upita Barbaro. — Imam ih u Švajcarskoj. To je novae Nola Nimena... — poče da priča Filip Paner. On objasni kako je plaćeni ubica Nimen opljačkan i ubijen, pa zaklju- či: — Uzmi me za taoca dok ne proveriš istinu. U Švajcarsku ćeš otići s ovlašćenjem, koje glasi na donosio- ca. Moji ljudi će poslušati bez pogo- vora, jer imam u rukama njihove porodice kao taoce. Oni nikad nisu pokušali da utaje novae, kojim ja raspolažem, a bilo ga je u velikim količinama... Barbaro je groznićavo razmišljao. Prilika je bila zaista toliko primamljiva da je nije mogao odbiti, ma koliko hteo da bude oprezan. Pomisli i na to da novae podeli s Lunom, ali se ta pomisao izgubi u navali slika budućnosti. On s dva miliona dolara i znatnim bogatstvom koje već ima, može da nestane iz svake sre- dine u kojoj bi mu pretila makar i najmanja opasnost. — Onda se obuci, ali bez trikova — naredi Barbaro uklanjajući se da propusti zarobljenika. U sobi ga je držao na nišanu dok se ovaj oblačio. Na kraju mu naredi da stavi ruke u džepove pantalona, pa mu ih veza jakim i jedva vidlji- vim strukom sintetskog konca. Sku- tove sakoa mu malo izvuče, pa je iz- gledalo da ovaj jednostavno stoji s rukama u džepovima. Hodanje u tom položaju tela biće malo neu- dobno, ali teško da će neko primeti- ti nešto neobično. S tako vezanim zarobljenikom Ugo Barbaro izide na ulicu i pride svom automobilu. Filip Paner ne- spretno uvuče telo u kola i klonu na sedište. 56

Barbaro pritisnu utvrdivace brava na vratima automobila i hte- de da sedne za upravljač. No u tom trenutku iza sebe začu glas: — Stigao sam baš kad ti je potrebno. Barbaro se od iznenadenja jedva održa na nogama, pa htede da se ot- me od zahvata oko vrata. No nešto mu ostade da ga pomalo steže po- vrh zaštitnog oklopa od kevlara. — Šta?L. Sta ste mi to stavili?! — preplašeno upita Barbaro videći da mu sada Lun stoji sa strane. — Dobio si nove elektronske bukagije — odgovori Lun. — Oklop ne može da te zaštiti, jer eksploziv u elektronskoj omći je suviše snažan. Hajde, sedi pored Panera! Barbaro posluša. Malo kasnije bile su mu vezane i ruke i noge tako da su iste veze sputavale i Filipa Panera. Lun sede za upravljač i opet poveze ka nekadašnjoj pekari u Sent Klodu. — Zašto ste me napali i vezali? — upita Barbaro kad su se našli u nekadašnjoj prostoriji za mešanje hle- bao — Obećao si da ćeš biti pošten, a nisi održao reč — odgovori Lun. — Kako nisam?!... Pa ja sam kaz- nio Nimena, što je i zaslužio. — Ali si ostavio živog Filipa Panera. Zašto? — Hteo sam da uživam u strahu i zadnjim časovima života tog gada — slaga Barbaro. — Je li to istina? — zagleda mu se Lun u oci. — Jeste, kunem se! — odgovori Barbaro zaveden snovima o neslućenom plenu. — Znam da me Barbaro ne bi ostavio živog, a isto tako znam i da me vi nećete ubiti vezanog. Zato ću da govorim... — poče Paner. — Ne!... — zviknu Barbaro i zajeca. Plakao je zbog izgubljene nade da će biti bogat i da ga čekaju uživanja koja

novae donosi. Paner htede op- širnije da o svemu obavesti Luna, ali ovaj ga prekide i reče: — Znam ono što želim da znam. Objasni mi samo to kako da uzmem Nimenov novae iz Švajcarske, ali i tvoj, Panera. Zarobljenik se trže, a onda klonu. Nije očekivao da će izgubiti skoro sve sto je stekao mutnim poslovima tokom više od dve decenije gan- gsterskih poduhvata. Nimenu odu- zeto bogatstvo je mogao da prežali, ali svoje nije. — To je užas! — uzviknu. — Biću siromah i živeću u bedi. To je neljudski... — O ljudskom i neljudskom nisi razmišljao dok si otimao drugima — reče Lun. — Ne! Neću da govorim! — uzviknu prkosno Paner. Lun se osmehnu i iz unutrašnjeg džepa izvadi kožom obloženu kuti- ju, u kojoj su bile injekcije tricijanoaminopropenskog preparata. Vide- ći to Paner klonu i zavapi: — Znam... Govoriću, jer moram... Ne želim tvoje otrove! Lun mu ipak ubrizga injekciju govoreći: — Kad bude sve u redu s novcem u Švajcarskoj, javiću policiji gde ste vas dvojica. Oni će vas spasti sigur- ne smrti. I ti, Paneru, dobićeš elek- tronske bukagije. One će postati bezopasne nakon pet dana, ali ipak ćete umreti vezani ovde, ako ja brzo ne uzmem novae u Švajcarskoj... — Govoriću odmah... Dajte mi papir i olovku da napišem ovlašće- nje... A vi beležite šifre i postupak, adrese i lozinke... — slomljenim glasom govorio je Paner. Barbaro je proklinjao i gundao, pa mu Lun nalepi široki flaster na usta.

svešteničkoj odori katoličkog fratra. Njegovi dokumenti bili su odlični i nisu mogli izazvati sumnju. Lun na aerodromu beše kupio pariske novine i sada ih je smireno čitao. Bile su pune senzacionalističkih opisa i sa- opštenja. Smeškao se čitajući u jednom članku: »... Zaista fantastično zvuči priča Uga Barbara o dva miliona dolara plaćenog ubice Nola Nimena, kojih se navodno Donald Sikert domogao iznudivanjem. Tu priču poriče Filip Paner tvrdeći da je sve to izmislio Barbaro da prikrije svoje zločine. On Barbara terti za ubistva madam Tijeri i američkog državljanina Nola Nimena...« Razmišljajući o razlozima zbog kojih Paner skriva istinu pred poli- cijom i istražnim sudijama, Lun za- drema. Probudio se na londonskom aerodromu gde ga je sačekao auto- mobil za čijim upravljacim je bila monahinja naboranog lica. Fratar je blagoslovi i dostojanstveno se po- sadi na zadnje sedište. Dok su se vozili prema Sitiju, on je govorio: — Nisam smeo da ti se toliko približim i sednem pored tebe, jer bih zaboravio toju ružnu masku i svoj celibat, pa bih te javno zagrlio i izljubio. — Ne pričaj mi o tome, jer zaboraviću da vozim — smejala se Džejn Vitington maskirana kao stara monahinja. Na Bajsvoter rodu ona po- veze kola do ring Hajd Parka, pa skrenu na jednu užu stazu, gde ih drveće zakloni. Dok je ona skidala masku i odeću monahinje, Lun iz kose odlepi lažnu tonzuru, skide odeću i iz automobilskog spremišta pod sedištima izvuče sportsko odelo. Džejn nije izišla da prede k Lunu, već je on prevuče preko naslona. Zagrljeni šaputali su jedno dru- gom o čežnji i ljubavi. * — Moramo što pre biti u svom novom domu — šapnu Lun. Nakon tri dana Lun je bio u avio- nu od — Ja nemam snage da vozim — Ženeve ka Londonu. Bio je u odgovori Džejn. — Zato ti predi za 57

upravljač, a ja ću da sanjam o sre- ći... nost može biti lepša od snova — od— Sanjaj i znaj da ponekad stvar- govori Lun.

F. Ešton

L U N P R O T IV B A N D ZAM KOVA I Još ne paleći svetla, da bi uži- vali u sumraku, vozili su se do Versaja ka šumi Sent Lamber. Lišće je bilo žuto i crvenkasto, a po okolini nicala su prva svetla, kao prosute zvezde. U kolima je bilo njih troje. Vozio je nasmeše- ni muškarac, motreći na vijuga- vu cestu kroz naočare sa tam- nim okvirima. Na zadnjem se- dištu nalazila se vitka plavuša, koju je nemoguće opisati, jer ne pripada kategorijama lepih že- na, nego je apsolutno lepa za sve ukuse i shvatanja. Pored nje je sedeo krupan, ali dovoljno skladan i pokretan muškarac. Njegovo izrazito lice, čisto izvije- nih obrva i pravilnih crta, uokvi- rivala je 58

gusta tamna kosa posu- ta srebmastim iskrama sedina. Čeličnoplave oči u sumraku su izgledale erne i svetle. — Još malo i stižemo — reče muškarac za volanom i na tre- nutak se osvrnu pokazujući na- smejano lice. — Radoznala sam da vidim to čudno gnezdo usamljenog vite- za — odvrati devojka. — I ti nazivaš gnezdom za- mak od četrdeset soba? — nasmeja se muškarac pored nje. U tom momentu siđoše sa ces- te i zađoše na uzan, ali ureden put, koji je u luku vodio kroz šu- mu. Nalazili su se nekoliko kilo- metara daleko od Bomonvila. Stigoše do drugog zida nad ko- jim su se nadnosile krošnje

mnogobrojnog drveća, a odmah zatim se ukaza velika kapija. Vozać zaustavi, istrca iz kola i na stubu kapije ključem otvori metal ni kapak i brzo okrenu ručicu mehanizma. Kapija bešum- no kliznu i on se vrati u automo- bil. Ulazeći u veliki park, koji je u stvari bio prava stara šuma, voz- ač upali svetla i ubrza vožnju ši- rokim prosekom. Svetlo obasja široki ulaza dvorca, čija su dva bela krila nestajala medu drve- ćem. — Šta se to dogada? — upita muškarac sa zadnjeg sedišta vi- deći kako nekoliko ljudi trči oko jednog kamioneta. Vozač naglo zaustavi i izade. — Hej vi tamo! Sta radite? Do- dite ovamo! — viknu on. — Sklanjajte se, inače... — odvrati jedan od nepoznatih ljudi i preteći podiže revolver. Ostali su uskakali u kamionet i takode vadili oružje. Vozac kamioneta upali motor i svetla blesnuše. Muškarac sa zadnjeg sedišta istrča i pođe stazom. — Stanite, momci! Lepo siđite sa tog sanduka i uljudno objas- nite vlasniku dvorca šta se dogada — reče on stojeći na sredi- ni pošumljene staze. U njegovim pokretima bilo je nečeg impresivnog i pretećeg. Nekoliko trenutaka vladala je ti- šina. Mrak je već bio zaklonio okolne predmete, pa su se samo ukrštala svetla farova. Baš u sredini stajao je visoki čovek. Ali tada kamionet naglo kre- nu pravo na njega. On odskoči i poteže pištolj. Sa kamioneta su ciljale četiri cevi na njega. Devojka beše izašla iz automobila i sada kriknu. Muškarac sa nao- čarima je povuče u zaklon iza kola, a zatim doviknu svom pri- jatelju: — Donalde, sklonite se! To su pljackaši zamkova! Njegovu opomenu zaglušiše pucnji. Čovek s pištoljem, koji beše odskočio ispred kamiona, u poslednjem trenutku se zadiv- ljujućim skokom nađe u senci

drveća i izbeže kišu kuršuma iz četiri cevi. Opali i sam nekoliko metaka. Jedan čovek sa kamioneta kriknu i pade na zemlju, a ostali zaglušno opsovaše i na- staviše da pucaju. Još jedan klonu preko ograde kamioneta, ali ga drugi povukoše baš u trenutku kad su obilazili automobil. Nekoliko pucnjeva odjeknu nad samim glavama devojke i zaklonjenog muškaraca. Stakla automobila prsnuše u mnoštvo kao zrnevlje sitnih delova. Ben- zin poče da curi i upali se tako da se automobil odmah pretvori u goruću kutiju. Njih dvoje po- begoše u zaklon drveća. Za to vreme kamionet nestade u mra- ku. Jos nekoliko trenutaka između drveća se videlo njegovo svetlo, pa i toga nestade. — Jeste li povređeni? — čuo se glas sa mesta na kome je stajao visoki. — Citavi smo! Jesi li ti ranjen? — užurbano je pitala devojka. — Nije mi ništa — odgovori upitani i iziđe na požarom os- wtljenu stazu. Pride ranjenom razbojniku i nagnu se nad njega. Ovaj je bio bez svesti, ali još živ. On ga uze u naručje i ponese kao da je de- te. Devojka i muškarac u naočarima potrčaše za njima. Stigoše na široko stepenište i uspeše se trčeći do hola. Vlasnik zamka upali svetlo i potrča ka telefonu. — Zvaću policiju! — rece podi- žući slušalicu. — Ostavi! Ne mogu dozvoliti sebi to zadovoljstvo da se sasta- jem sa inspektorom — reče visoki spuštajući ranjenika na široki kožni kanabe. — Onda bar da pozovem leka- ra? Taj čovek umire — dodade prvi. — To može... Ali ne javljaj o čemu se radi. Reci samo da je povreden neko od posluge. Vlasnik zamka podiže slušali- cu i pokuša da pozvoni, ali je us- koro spusti i zaključi: — Veza je presečena. 59

* Visoki muškarac bio je Donald Sikert, koji beše doputovao u Francusku sa Džejn Vitington. Ona je sada stajala blizu njega i uzbudeno posmatrala šta radi. Donald je sekao odelo sa ranjenika da bi otkrio rane. Pri tome je posmatrao lepo i još mlado lice nesrećnika, čije pune usne su bile blede, a oči zatvorene. Vlasnik dvorca bio je Mišel de Bošato, poznat kao strastveni biolog, koji je tu svoju strast dopu- njavao sportom. Veliko bogat- stvo nasledeno od predaka i dva ujaka omogućilo mu je da se bezbrižno posveti nauci, sportu i ugodnom životu. On je sada obi- lazio dvorac. Kad se vrati uzvik- nu: — To je strašno! Opljačkan sam tako da ću se teško oporavi- ti... Ali taj čovek umire! Može- mo li mu pomoći? — To i pokušavam — odgovori Sikert. Spretno'je otkrio rane mladi- ću. — Imate li kućnu apoteku? — upita zatim. Mišel de Bošato otrča i brzo se vrati noseći čitav ormančić sa medikamentima i zavojima. Sikert nađe alkohol, zavoje i špric za injekcije. Uključi mali sterili- zator i ubaci hirurške makaze i dva skalpela da se prokuvaju, jer to je bilo sve što se našlo u apoteci. — Cak i hirurg u operacionoj sali bi ga teško spasao — reče razgledavši rane. — Bolje je da ga ne doticemo. Imam mala kola u garaži, pa ću požuriti da ga prebacimo u bol- nicu — reče cle Bošato. — To bi potrajalo suviše dugo. Umro bi pre nego sto bismo ga smestili u automobil — odgovori Sikert. — Ali, možda se varaš... Ipak da... — dodade de Bošato. — On zna o ranama vlše od nekih lekara — uzdahnu Džejn Vitington. Lun nije dalje slušao njihov 60

razgovor. Brzo je previjao ranje- nika i ispitivao povrede. Jedan kuršum beše prošao pored srca i zario se u pluća, a drugi probio samu donju ivicu grudne kosti i izišao na slabinu. Bilo je očito da mladiću nema spasa, ali Lun ga previ, postavi drenažne cev- čice i dade injekciju za jačanje srca. Nekoliko minuta kasnije mla- dićeve oči se otvoriše. — Ah... — jeknu t>olno. — Vode. .. dajte mi vode... — Ne smeš vode. Umiri se i mi ćemo ti pomoći — reče Sikert naginjući se nad njega. Mladićeve oči sevnuše mržnjom. — Vi ste me ubili... Jedan de Melvil mora da umre... kad je upao u sve ovo... Vode, prekli- njem vas — s mukom izgovori. Sikert. uze čašu i uli mu u usta nekoliko kapi. Ranjenik pokuša da dograbi čašu, ali klonu. Ne- što je mrmljao. U njegovim oci- ma se videlo da je u bunilu. — Sumnjalo, ne pucaj!... Pe- tao će nas jednom uništiti... Ja znam... Odvratno... Taj miris buđi... Pjer, kokošija kuga... Oh! Majko... Sikert je pažljivo slušao ranjenikove reči i merio mu puls nad levom šakom. Na trenutak pre- stade i zapisa reči koje je ranjenik izgovorio. — Pokušaćemo da ga odnese- mo do bolnice — reče Donald Sikert i htede da podigne ranjeni- ka. Ali ovaj izdahnu baš u tom trenutku. Sikert odmahnu ru- kom i sa obližnjeg stočića skide ukrasni stolnjak, pa njime pre- kri leš.

*

Njih troje sedeli su u malom salonu. Trebalo je odlučiti šta da se radi. — Potpuno mi je razumljivo što ne možeš da se pojaviš pred policijom — reče Mišel de Boša- to. — Ja ću biti svedok! — reče Džejn. — Ne! Ne želim da te povlace u istrazi i po sudnicama. Reći ću da sam

došao i zatekao napada- če. Pucali su i ja sam odgovorio. Jednog sam pogodio. . . Dovolj- no je da kažem deo istine i da is- ključim vas dvoje — nastavi de Bošato. — Sam si rekao da niko ne bi očekivao od mladog Andrea de Melvila da bude clan bande. Prepoznao si ga tek po fotogra- fiji u njegovom džepu, jer je kao ranjen bio izmenjen, bled. . . Ostaće samo da si ga ubio. A ti to nisi učinio i ne smeš to da uz- meš na sebe — rece Donald Sikert. — Ne mogu reći ni to da si ti bio ovde. Progoniće te čitava vojska policajaca i agenata — primeti de Bošato. — To je istina. Ali ako se ja i Džejn sklonimo, policija će ut- vrditi da si ubio mladog de Melvila. Nećeš moći da pokažeš ni njegov pištolj, jer je ostao u ka- mionetu sa pljačkašima — objašnjavao je dalje Sikert. — Ali, postoje tragovi. . . Automobil je zapaljen. . . Zamak opljackan. . . — uzbudeno se umeša Džejn Vitington. — Sve to policija ne mora da veruje. Takve »okolnosti« mogu lažno da se pripreme. Policija hoće dokaze. Zato ne smeš na sebe uzeti ništa sto nije istina. Jedina laž, koju smeš da dozvo- liš sebi, jeste co što ćeš prećutati da sam i ja bio ovde. Izjavićeš da je nastala pucnjava i da je u njoj pao ovaj mladić. Sve ostalo pri- čaj kako je i bilo. A ja ću naći bandu — zaključi Sikert. — Da bi mu se verovalo, neko treba da mu bude svedok — upade Džejn. — Imaće i najlepšeg svedoka — nasmeši se Sikert. — Džejn, ti i on sedajte u mali automobil i pravo u policiju. — A ti? — uplašeno upita Džejn. — Ja ću nestati. Potražiću one koji su bili sa de Melvilom. Kada budu u rukama pravde, sve će biti uredeno — objasni Lun. Iziđoše svi napolje. Sedoše u mali automobil i odvezoše se do kraja šume, gde Donald Sikert izide, a Džejn i de

Bošato produ- žiše prema Milonu, malom na- selju oko stare crkve. II Divan je to čovek — reče de Bo- šato dok su prilazili naselju. — Divan. . . I nesrećan. . . To- liko je želeo da nade mir i da odahne od stalnih progona u Londonu. On je sjajan naučnik, ali ga prati nekakva kob. Zašto se baš nama dogodilo da naide- mo na pljačkaše? — govorila je Džejn brišući suze. — Voliš li ga mnogo, Džejn? — upita de Bošato. — Volim. . . U svakom trenutku bih dala život za njega. Ali već godinama živim u strahu. . . Umoma sam od te ljubavi. . . Koliko nepravdi prema njemu! Koliko krvi oko njega! — uzdah- nu ona i jecaji plača je zagušiše. Ćutali su nekoliko minuta, a zatim de Bošato upita: — Zar nije mogao da izbegne opasnosti i komplikacije? — On je čovek. . . Potpuni muškarac, potpuni borac, pot- puni naučnik. . . On ne može da se prilagodi društvu punom ne- pravdi, laži i zločina. . . Njega ne mogu tako lako da ti objasnim — zaključi Džejn. Stigoše u naselje i uskoro su se vraćali sa pet policajaca. Za njima je trebalo da stignu in- spektori i drugi istražni činovni- ci sa lekarom. Već je bilo obavljeno mnogo formalnosti. Policijski narednik zapisao je prve izjave de Boša- toa i Džejn Vitington, a fotograf snimio sve detalje. Tada stiže pariski inspektor Danijel Dalman. Bio je to vitak muškarac visoko podšišane prosede kose. Morao je imati blizu pedeset godina, ali bi spadao u najsarman- tnije Parižane da nije imao jedan prirodni beleg, koji je bio u neskladu sa celokupnom njego- vom pojavom. Levo uvo mu je bilo tamno, 61

skoro cmo. Takvi belezi nađu se ponekad na lieu i zahvataju čak i čitavu polovinu. Ali retko je ko video tu pojavu na uhu. Sada on ude i sasluša nared- nikov raport. Zatim pride Džejn i de Bošatou. — Ja sam inspektor Dalman. Vodim istragu o »bandi zamko- va«, pa sam izvešten da se misli kako je i ovde umešana ta druži- na. Jeste li vi čuli o toj bandi? — obrati se de Bošatou. — Citao sam nešto u novina- ma. Opljačkali su zamak Nevil u Gambeu, crkvu u Tijenu, muzej u Axesu, zamak Dampjer, zamak Bulunijer. . . Ali ta banda je pohvatana. Doktor Rišije, njen šef je u zatvoru — odgovarao je mimo de Bošato. — Sasvim tacno! Ali pohvatana banda ima naslednike. Već je prijavljeno sedam velikih pljaćki zamkova i crkava — dodade inspektor Dalman. Zatim se raspitivao o detalji- ma dogadaja. I nehotično se za- gledao u Džejn. — Odnekud mi je poznat i vas lik i ime. Možete li to da mi ob- jasnite? — upita. — Ne, ne mogu. . . I ne želim — odvrati Džejn i pocrvene od ljutine. — Mislite da je uvredljivo ako jedan policijski inspektor neko- ga pamti? Onda ćemo stvar ok- renuti. Odgovaraćete mi na pi- tanja — reče Dalman. — Sve je zapisano kod nared- nika — usprotivi se Džejn. Inspektor joj se galantno po- kloni i ode do narednika, koji je nadgledao otpremu mrtvaca. Ovaj mu pruži zapisnik i Dalman pročita podatke o Džejn. Vrativši se, oduševljeno uzviknu: — Kakva čast! Vi ste slavna Džejn Vitington! Vaše ime znaju mnogi, jer niste samo slavna na- učnica na polju 62

biologije, nego i. . . Pomozite mi da kažem. . . Uživali ste poverenje Luna, kra- lja ponoći. Oh, jos uvek se se- ćam njegovog uspeha u Parizu. Spasao je veliku muzicku trupu od zločina jednog manijaka. . . Istina, malo smo ga gonili, ali mu ne zameramo. To je čudan čovek. Voleo bih da ga upoz- nam. Nije li negde u blizini? — Ne, nije u blizini. Napustila sam London da bih prekinula to stalno vezivanje mog imena za Donalda — odgovori Džejn. — Tako se zove Lun? — upita inspektor. — Ja ga poznajem pod tim imenom — odgovori Džejn i ne- hotično porumene. — Onda mu je to pravo ime. Kažite mu da mu zavidim. — Na čemu? — Na uspesima. . . Na tome što poznaje vas. . . — skoro ša- patom odgovori inspektor. Džejn ne reče ništa i inspektor nastavi da je ispituje zašto je do- šla baš u zamak Bošato. Odgovori mu Mišel: — Gospodicu Džejn Vitington sam upoznao na kongresu bio- loga u Oslu. Zanimale su nas is- te pojave. Citao sam u literaturi 0 njenim radovima. . . Pisao sam joj. Vi razumete, zar ne? To su naučnička pisma. Ja imam ovde uredenu laboratoriju. Po- zvao sam Džejn. — O, svakako, gospodine De Bošato. Verujte da razumem. A da li ste sami došli sa gospođi- com sinoć u zamak? — nastavi inspektor Dalman. — Sasvim sami — odgovori biolog. — Za večeras je dosta. Neće- mo vas uznemiravati dok nam to ne bude neophodno — zaklju- či inspektor i ustade. * Za to vreme Donald Sikert se vozio autobusom prema Versaju

1 uskoro se node na bulonjskoj stanici metroa. Žurio je u redak- ciju »Dimanša«, jer je to bio jedi- ni način da sazna nešto o pogi- nulom mladiću. Bio je petak i dan kada je u redakciji moralo biti novinara i do kasno uveče. Kad ude, zaključi da je zakas- nio. Nade samo staru novinar- ku, nekada popularnu Meri Es- pin. Ali kada počeše razgovor, pokaza se da niko u Parizu ne bi mogao reći vise o malim i veli- kim tajnama milionskog grada. Lun se beše predstavio kao engleski novinar i ona mu reče: — Dragi kolega, odmah ćemo videti šta se zna o mladom de Melvilu. Pri tome doskakuta do sale sa dokumentima i hrabro se pope uz pokretne stube. Pri tome nije zaboravila da uvije suknju i vra- golasto se nasmeši Sikertu. — Ma.. .ma.. .mb.. .me.. .mel- .. .Melvil... De Melvil.. .Ogis- ta.. .Ksavijer.. .Mora biti pre toga. . .Ah evo... — gundala je pri tome. Kada side, pruži Lunu tanak dosije sa nekoliko isečaka iz dnevnih listova. Sikert je čitao o istrazi zbog jedne tuče. Zatim behu zabeleženi afera sa prodajom lažnog rukopisa Montes- kjea, hapšenje zbog pijanstva... Dakle, mladi Andre de Melvil je bio odavna u rdavom društvu. Dok je on čitao, novinarka mu nade broj telefona de Melvilove sestre i adresu stana. Ćetvrt časa kasnije, baš kad je negde zvonilo dvadeset i dva ča- sa, Sikert pozvoni na vratima stana u Ulici Mesnil. Kroz od- škrinuta vrata, koja je jos uvek držao sigurnosni lančić, ukaza se uvelo lice mršave devojke. — Koga tražite? — upita ona. — Rekli su mi da bih od vas mogao saznati nešto o vašem bratu — reče Sikert. — Ja ne vidam Andrea... Ne znam gde je sada... — odgovori ona vidno uzbudena i nepover- ljiva. — Ja sam poslovni agent. Jedan vaš stari prijatelj me je za- molio da nekako

otrgnem Andrea od tog Petla i drugih — nastavi Lun. — Onda udite — rece devojka i na lieu joj se ocrta izraz radosti i nade. — Ne mogu da se zadrzavam. Sutra putujem i moram još veče- ras naći Andrea. Gde da ga tra- žim? — Pokušajte u »Zlatnoj školj- ci«. To je negde... Ne volim ni da pomislim o tim jazbinama u koje zalazi... Negde na Pigalu, ili Ulica Sartal... Ja ga tamo katkada potražim telefonom. Iz- vesna Odet Verili ga poznaje — zaključi devojka. Lun se zahvali i krenu. — Preklinjem vas, otrgnite ga otuda. Dajte mu neki posao. On može... On je de Melvil — uz- dhtalim glasom doviknu ona za njim. Izlazeći, Sikert uzdahnu i pode do prvog drveta. Osloni se na njega i izvadi cigaretu. Dok je pušio, osmatrao je ulaz. Usko- ro se zaustaviše jedna kola. I pored toga što nisu imala policij- sku oznaku, Sikert zaključi da je stigao časak pre policije. Ill Za razliku od mnogih lokala na Pigalu, koji deluju pomalo ples- nivo i oveštalo, a ipak se ubraja- ju u ono što se zove »boat de nui«, spoljni izgled i unutrašnji dekor kabarea »Zlatna školjka«, odavili su svežinu i bogatstvo. Sve je bilo novo, inventivno ure- deno i luksuzno. Donald Sikert beše stigao da se za nepuna pola časa presvu- če u večernje odelo i sada ude u blistavi hoi. Dva vratara se du- boko pokloniše, a momak kraj g^i'derobe prihvati njegov meki šešir i Lamm ogrtač. Zatim Lun side u salu sa podijumom, koja je bila nešto niža od hola. Pride pultu i baci pogled po sali. Nje- gova markantna pojava beše izazvala radoznalost mnogih dama, a time i njihovih partne- ra. On naruči perno i lepuškasta mikserka ga posluži. Trenutak kasnije zurila je u njega 63

zgranu- ta. Lun se smeškao vrteći punu čašu pića oko prsta. Pri tome se nije prosula nijedna kap. — Vi to... kako je to mogu- će?! — upita ona. On samo trepnu očima, malo podiže čašicu i osmehnu se de- vojci, a zatim opipa džep kao da traži maramicu, ali je ne nađe. — O, pa vi ste madioničarka! — reče joj i pokaza na njen du- boki dekolte, odakle je virila nje- gova bela maramica. — Kad ste uspeli? Nemoguće! Pa ja ništa nisam primetila — reče mikserka. — Mora da znate mnogo veština? — Da, vrlo mnogo. Gledajte sada tamo ona tri stola. Vidite pet žena i četiri muškarca — nastavi Lun. — Da, vidim ih... Ali izvinite da spremim piće — reče devojka. Na drugom kraju pulta natoči piće i crnpurasti kelner odnese sve na srebrnom poslužavniku. Devojka se vrati ka zanimljivom gostu. — Rekli ste mi o gostima kod ona tri stola. Šta je sa njima? — upita ona. — Zar vam nije ništa čudno? — Ne... Ništa čudno ne vi- dim. — Pa one žene nisu obučene — reče Lun. — Istina, skoro su neobučens — osmehnu se mikserka i neho- tično poniknu pogledom na svoj dekolte. — Pogledajte bolje — reče Lun. Devojka razrogači oči. Zaista, žene su bile sasvim nage. Lepo se videlo kako se pri njihovim pokretima pomiču mišići, a ob- nažene grudi izazovno podrhta- vaju. — To je nemoguće! Vi ste... Kako smete? — preneraženo progunda ona. — O čemu govorite? — upita Lun i lagano mahnu rukom is- pred njenog lica. Ona opet nije videla ništa neobično.s — Vi ste opsenar kakvog nema u 64

Parizu! — šapnu devojka već sumnjičavo i sa malo straha. —- Kad bi gospodin Pižon znao... On bi mnogo plaćao čo- veku koji bi izvodio tako nešto... — Ko je gospodin Pižon? — upita Lun. — On je... glavni... On sve sprema. Misli se da je vlasnik mnogih kabarea — poverljivo reče mikserka i opet otrča na drugu stranu pulta. Kad se povratila, Lun upita: — Kako bih video tog gospo- dina Pižona? — Teško je... Nikoga ne pri- ma lično... Ali ću vam reći u po- verenju. On je sada u desnom salonu sa gospodom Evom i gos- podicom Odet. On otuda po- smatra program i kako se radi u lokalu — pričala je mikserka. Pri tome pogled joj pode ka jednoj zavesi višnjeve boje. Des- no su bila vrata ka salonu. Lun klimnu glavom i gumu pred devojku krupnu novčanicu. — Naplaćuje šef sale. Gospodin Pižon ne dozvoljava da ostalo osoblje... — reče devojka dis- kretno vraćajući novae. — To je za vas. Piće ću platiti tom šefu — osmehnu se Lun i odšeta prema salonu. — Tamo je i suviše prazno i nećete videti program — htede da ga spreči šef sale. U tom momentu Lun podiže prste leve ruke i zagleda se čas u njih, a čas u šefa sale. Ovaj ug- leda kako iz Lunovih prstiju izle- te veliki leptir isaran mnoštvom boja. Pogled mu odluta za njim, a Lun u tom momentu šmugnu kroz vrata salona. Tek što je ušao, uz njega se stvoriše dva snažna muškarca i preprečiše mu put. Lun ih pogle- da i osmotri muškarca koji je se- deo u udobnoj fotelji izmedu dve žene. Kosa mu se nalazila visoko nad čelom. Njegovo lice bi bilo vrlo lepo da nije na nje- mu lebdeo nekakav izraz pod- smešljivosti i lukavstva. Desno je sedela zanimljiva i

lepa žena sa mladežom na desnom obrazu, a levo znatno mlada koja je bila kopija Brižit Bardo, sa nešto izazovnijim grudima. Lun se svima osmehnu i okre- te se dvojici ljudi, koji su očito bili Pižonovi telohranitelji. — Momci, zar ste vi jedini lov- ci pacova u ovom lokalu? — upita. — Neslane sale se ne traže ovde — odvrati jedan od njih. Pri tome je držao ruku u džepu. — Ko pravi neslane sale? Vi držite pacova u džepu, a govori- te o tudim neslanim šalama. Va- dite to iz džepa — dodade Lun. Čovek nehotično izvuče ruku i trže se. Na pod pade nekakvo čudno stvorenjce. Bio je to miš obučen u odelce i vrlo siičan Mi- ki Mausu. Ču se lako cijukanje i stvorenje zaigra po tepihu. — Hej, Miki! Odlazi odmah! Dame ne vole tvoje društvo — rece Lun zatim i čudno stvorenjce potrča k njemu. Uspuza se uz nogavicu i nestade pod peševima sakoa. — Ko ste vi? — upita Emil Pi- žon. — Imate sreću da upoznate doktora Kliva Konana — odgovori Lun i galantno se nakloni damama i muskarcu. — Šta želite? — pitao je dalje Pižon. — Nameštenje u »Zlatnoj školjci« i ostalim vašim kabarei- ma. Plata . . . Pa, za početak deset hiljada novih franaka — odgovori Lun. Pižon poče da se smeje. Pri- hvatiše i žene. — Deset hiljada? Sa tim va- šim pacovom? ... Basterali biste mi goste... Oh! Ne mogu vise. Za- ista ste smešni! — Prvo pogledajte program — prekide ga Lun. — A, to nikako! Na audiciju prima moj čovek sutra pre pod- ne. A sada vas molim da nas os- tavite. Program će početi za koji minut — zaključi Pižon značaj- no gledajući svoje ljude, koji su

bili spremni da ne baš nežno »zamole« čudnog gosta da izide. Oni sunuše ka Lunu, ali ovaj ih opomenu: — Zar je red da pred damama izidete tako goli?! Oni se pogledaše. Bili su bez odela do pojasa, a na njima su bile još samo nekakve smešne šarene gaće. Žene se zakikotaše, a telohranitelji pogledaše u svoje gole noge, pa pobegoše iza zavese. Lun diže ruke uvis, a iz njego- vih dlanova počeše da niču mnogobrojni leptiri koji se raz- leteše okolo. Nestajali su u mračnim kutovima salona. Od- jednom to prestade. Lun se na- smeši i objavi. — Mala revija najlepših žena sveta! I&a 7avese počeše da izlaze neviđene lepotice u ljubičastim, zlatnim, plavičastim i belim ve- lovima. Gracioznim hodom su protrčale preko salona i nestale opet iza zavese. Za njima dođoše druge u dva reda. One na des- noj strani su bile obučene, a one na levoj gole kao igračice na kraju tačke striptiza. U skladnoj igri, one obučene su se svlačile i delove odeće bacale onima goli- ma koje su se oblačile na neki volšeban način. Kad i one nestadoše iza zavese, Lun pride druš- tvu, prekrsti ruke na grudima i upita:_ — Želite li ipak da razgovara- mo? Ovo je jedina šansa koju vam dajem. — Sedite! Vi ste čudo našeg veka! Mislim da ćete imati vaših deset hiljada franaka mesečno — reče ustajući. Zatim predstavi stariju ženu kao svoju suprugu Evu, i mladu kao primadonu svog kabarea Odet Verili. Lun ponovi ime kao doktor Konan. — Izvinjavam se, ali čega ste doktor? — upita Pižon. — Doktor psihohemije — od- vrati Lun. — Nisam cuo za tu granu nau- ke — reče Pižon. — Ali ono sto ste pokazali, 65

fantastično je. Kako ste uspeli da se u Parizu ne sazna za vas izvrsni ansambl? — Tek sam ga stvorio — odgovori Lun. — Njime ćemo zatvoriti Foli Beržer, Mulen Ruž, .Kasino, de Pari... Svet će se diviti! — grozni- čavo je govorio Pižon. — Ali, ansambl je veliki. Mi ne možemo odmah da primimo toliko devojaka — primeti Eva pižon. — Pa, devojaka i nema. Sve to što ste videli izvodim sam — od- vrati Lun. Uskoro su Pižon i dame shva- tile da je pred njima najveći op- senar svih vremena. — Kada možete da nastupite? — upita Pižon. — Nakon deset dana odmora. Treba da spremim program — od vrati Lun. — Trebaće nam vise progra- ma. Moja korespodencija drži trideset dva lokala. Nastupaćete samo u četiri, ali sa različitim trikovima — nastavi Pižon. — O svemu ćemo se dogovo- riti. Jedini je uslov da ostanem anoniman. Nastupaću pod raz- nim maskama, a negde samo kao konferansije — objasni Lun. — To nam odgovara. I tako ćemo teško uspeti da vas zadrži- mo, jer će ostali hteti da vas pri- svoje. Nudim vam desetogodiš- nji angažman — odvrati Pižon. U tom momentu žurno ude jedan čovek i dade znak Pižonu da izide. Ovaj se izvini i prepo- ruči dame gostu da ih zabavlja, pa izide. Eva je teško skrivala intereso- vanje za markantnog gosta, pa čim F^ižon izide, ona prvo obori pogled, a zatim sanjalački osmotri Luna. I najnaivnijem muš- karcu bilo bi jasno šta to znači. Odet se beše uzvrpoljila očito nezadovoljna što mora da ide. — Moj nastup je za pet minu- ta. Moram u garderobu. Nadam se da ću vas opet videti — reče i otrča trudeći se 66

da koraca naji- zazovnijim korakom. Dok je odlazila, Lun je gledao za njom. — Svida li vam se ta mlada tigrica? — upita Eva. Lun ne odgovori odmah. Prvo se zagleda u Evine oči, a zatim odmeri njen struk, lepe noge i skladne članke na nogama. Zatim šapnu: — Svida mi se manje nego va- šem mužu. U stvari, meni se vi svidate. — Dobar ste psiholog, ali su- više drzak udvarač — odvrati ona glasom u kome nije bilo ljutnje. —- Lepota nije greh, a diviti joj se jos manje — reče on. — A vi ste žena o kojoj, siguran sam, sanjaju mnogi muskarci. — Sem Emila. On sanja o Odeti... A vi ste to odmah shvatili. Tako je, ali meni ne smeta. Emil i ja... To je samo brak pred svetom, a u stvari kompanjonski savez. — Cvrst? — Veoma cvrst. On nije ljubomoran. Ja ga cenim i znam da smo jaki samo jedno sa drugim — brbljala je Eva. U tom momentu se vrati njen muž. Sede i ostade zamišljen. — Šta se dogodilo? — upita Eva. — Ništa. Neki policijski inspektor njuška oko nas. Raspiti- vao se i o meni. Sigumo će naići — odgovori Pižon. A zatim se okrete Lunu i upita kakve sve stvari može da prika- že u kabareima i pozorištima. Lun mu je pričao najčudnije stvari, a neke propratio i prime- rima. A bilo je mnogo toga što je znao. Dani kada su gangsteri hteli da od njega stvore »super gangstera« nisu bili prošli uzalud. Veštine borbi, madionicar- ski trikovi, hipnoze, mnoge na- učne discipline i znanja behu mu stvorila izuzetnu snagu, a ljubav prem ljudima, toplo srce i poštenje, bacali su ga iz avantu- re u avanturu, u borbu protiv

zlih. Sada je instinktom osetio da je pljačka zamka delo zlih. Želeo je da nade one koji su gurnuli u smrt mladog de Melvila. Po- znanstvo sa Pižonom i Odet trebalo je da mu posluži da sazna nešto više o de Melvilu i otkrije trag bande. I baš je razmišljao kako da se raspita o de Melvilu, kada u salon ude čovek crnog uha. — Inspektor Dalman — predstavi se on. — Izvolite — odvrati Pižon i predstavi se, a zatim predstavi ženu i gosta. — Sedite sa nama. Odavde možete da pc?/tf>atraie i program, gospodine ir.^pektore. Ovaj klimnu glavom • rukova se sa Evom i tobožnjirn dokto- rom Konanom. Tada p^če program. Prvo nastupiše dvanaest igracica bluza. Zatim do de Odet. Ona ne izide na podijum, nego se pokrenu zavesa i otkri pozornicu na kojoj se videla džungla. Nekakva aždaja se tromo pokre- tala, a kroz džunglu je trčala devojka u bikiniju od tigrove kože. Preskoči aždaju i poče da igra pred njenom glavom. Aždaja se njihala, kao da hoće da je uhva- ti, ali je devojka skladno i lako bežala... A sve je bilo sračunato na to da se pokažu njene pri- vlacne obline. Izgledalo je da se aždaja smiruje. Njene krupne oci menjale su boju, a krljušt je svetlucala. Konačno aždaja je bila »smirena« i njena glava se nalazila uz Odetu. Odjednom aždaja zgrabi krajičak gomjeg dela Odetinog kostima, pa ispusti taj deo odeće. Odet htede da ga dohvati, a aždaja joj strže i donji deo bikinija. Odet je igrala ljutnju. Gomjim delom svog kostima zauzda až- daju, donji baci kao sedlo i uzja- ha »neman« koja je poslušno od- nese u džunglu. Publika je tapšala. Opet na- stupi dvanest igracica predvo- denih jednim gorostasnim Crn- cem mišićavog i sjajnog tela. Inspektor navuče zastor i ob- rati se

Pižonu: — Smem li vas malo odvojiti od vašeg programa? — O, svakako, gospodine! — odvrati ovaj. Inspektor ispriča o dogadaji- ma kod zamka Bošato i smrti mladog de Melvila. — Pa Tii smo poznavali tog mlađića! — uskliknu Pižon. — Ne mogii da shvatim da je on... Pa nismo ni sanjali! — Njegova sestra nam je rek- la da je često dolazio ovde i da ga je ponekad zvala telefonom nreko Odet Verili — objasni inspektor. — Odeta će uskoro doći — re- čeč Eva. I zaista, Odeta stiže rumena od igre i kupanja. Pižon joj pred- stavi inspektora. Ovaj poče da je ispituje. Odet vidno poblede čim shvati da je mladić mrtav. Pižon ju je motrio ispod oka, a Lun je posmatrao sve njih. Inspektor je vešto ispitivao, ali nije mogao da sazna ništa za- nimljivo. Mladić je dolazio ova- mo, trošio novae, veselio se i od- lazio. Poneka tuča, pijanstvo i slične sitnice nisu ništa rasvet- ljavali. Inspektor beše od de Bošatoa saznao za de Melvilovo buncanje i sada je pitao šta te reči mogu da znače. Lun je brižljivo pratio reago- vanje svih prisutnih, ali nije bilo osnova za bilo kakav zakljucak. Tek kad obrati pažnju na inspektora, primeti da ga ovaj proučava. Na to se uskoro nado- veza i pitanje: — A da li ste vi poznavali mla- dića? — upita inspektor. Lun odgovori da nije i da je skoro došao iz Australije. Pri tome je govorio francuski sa en- gleskim naglaskom, istina ne upadljivim, ali primetnim. — Jedan visok čovek u sivom odelu je pre manje od dva sata bio kod sestre de Melvila. Po- mislio sam, ne znam zašto, da to niste možda bili vi — reče inspektor. 67

— Nisam bio. A to se može lako utvrditi. Pozovite tu sestru — odvrati Lun. — Možda je samo sličnost opisa kriva. Uostalom, gde bih vas mogao naći? — upita inspektor. — Spavam u hotelu »Rojal Opera«. Tražite doktora Kliva Konana — odgovori Lun i hit- rim pokretom pokaza pasoš. — Hvala — klimnu glavom inspektor i poče da čupka svoje mrko uho. Bio je svestan da nije ništa po- stigao. Još jednom odmeri celo društvo i ustade. Lun i Pižon ostadoše sa dama- ma i nastaviše razgovor. Jedino je Odet bila malo rasejana. Eva ispriča da će za vikend imati pri- jem u kući kod Montinjona. Opi- sivala je lepotu jesenjeg izgleda surna Montmorensija i govorila o društvu koje će se tamo sasta- ti. — Žalim što i ja neću moći s tobom — reče njen muž. — Pozvaću doktora — reče Eva. — Nadam se da neće odbiti tvoj poziv — dodade Pižon. Lun se zahvali i prihvati poziv, a zatim ostavi društvo i izide u salu. Neko vreme je pijuckao voćnu limunadu sa malo konja- ka, a zatim krenu. Na ulici se osvrtao za taksi- jem, kad jedna kola skoro be- šumno kliznuše k njemu i stado- še. — Možda imamo zajednički pravac puta — reče nasmejana Eva Pižon. — Biće mi žao ako vam ote- žam odlazak kući — odvrati Lun. — Ja i ne idem kući. Još ne že- lim da spavam, ali moj muž je postao nestrpljiv. Treba da uteši Odet zbog smrti malog de Melvila — ne okolišajući reče žena. Lun ude u automobil i Eva po- krenu kola. — Da prođemo kroz grad do Monpamasa? — rece ona. 68

— Izaberite pravac — galan- tno reče Lun. — Ima nekoliko ugodnih lo- kala na Monpamasu, a kod Op- servatorije imam jedan čisto ženski stan. Možda tamo da ne- što popijemo? Birajte — reče Eva. — Već sam izabrao. Vozite — šapnu Lun. — Šta ste izabrali? Recite. — Neću da kažem. Vi treba da znate — odgovori Lun. Eva je vozila dalje razmišljaju- ći. Kad pređoše Senu, ona skre- nu mimo stanice d’Orsej i izveze na Bulevar Monpamas. Zausta- vi se kod jednog kabarea. — Pogodili ste šta sam izabrao — reče Lun. Ona ga ljutito pogleda. Izgle- dalo je kao da želi da mu udari šamar, ali se uzdrža i oni udose. Eva je bila neko vreme smrknu- ta, ali uskoro se odobrovolji, jer joj je pratilac šapnuo reči jedne stare pesme o ljubavi. I toga momenta ona otpoče onu finu igru žene koja izaziva, ali diskretno, a zatim izbegava da padne u za- grljaj muškarca. Lun joj je pričao nekakvu pri- ču o svom boravku na ostrvima Okanije, a zatim o sebi, ali tako da je gane, jer je usamljen. Na kraju je otprati do kola i oni se dogovoriše da sledećeg dana budu zajedno celo posle podne. Dok su se pozdravljali, Lun oseti lako drhtanje Evinih ruku. Toga trenutka bi se sa njom zauvek oprostio da nije želeo da prona- de šta se to dogada oko »Zlatne školjke«. Šetajući niz bulevar ka Seni, on je razmišljao o Džejn. Koliko se ona razlikovala od ovih žena! Život s njom bio je pun smisla. S njom se moglo razgovarati i družiti. Ona je bila jednako do- bar sagovomik o nauci i umet- nosti, kao što ju je interesovalo sve drugo o životu. Ali jedna stvar je nad Lunom i Džejn lebdela kao oblak. Ona nije bila sasvim

srećna. Stalni strah zbog opasnosti u kojima se nalazi voljeni čovek mučio ju je na jednoj strani, a na drugoj su njena ženstvenost i prirod- nost težili ka tihom domu i ma- terinstvu. Lun je to osećao i znao. Još pre dve godine tražio je način kako da je oslobodi svog prisustva, svestan da će sam neizmemo patiti. Ali nije mogao da se odluči kako da to učini. On nije bio čovek za mi- ran život, a ona je bila suviše hrabra da je to plaši i otera od njenog Donalda. Dakle, jedno od njih je trebalo da se žrtvuje i da nestane iz ži- vota onog drugog. Lun je bio spreman da on bude taj. IV Veza sa zamkom Bošato beše popravljena i Lun dobi Džejn. — Vaša haljina neće biti goto- va danas. Javićemo vam sutra — rece i spusti slušalicu. Bilo je već deset časova i on se spremi da izide. Baš tada telefon zazvoni. Javljao se inspektor Dalman. Bio je u salonu hotela. — Odmah ću sići — reče Lun. Mislio je kako je dobro što je prilikom posete sestri poginulog mladića nosio dodatnu periku, hodao malo poguren i imao upadljiv mladež iznad usne. Moglo se dogoditi da inspektor zatraži sastanak sa devojkom. Ulazeći u salon. Lun odmah primeti devojku, sada plačom zamućenih očiju. Prilazeći in- spektoru, Sikert se sasvim ispra- vio i zbog toga je izgledao viši. Mahnu inspektoru i sede na ob- ližnju fotelju da ne bi smetao njegovom razgovoru sa devojkom. Primeti da devojka nepri- metno odrečno mahnu glavom. Ovaj čovek joj nije ličio na sinoć- njeg gosta. Tada inspektor pride Lunu i pozdravi se, a zatim reče: — Moram se izviniti. Gospo- dica de Melvil kaže da to niFte bili vi kod nje.

— Normalno je da proverava- te, gospodine inspektore. Cak mislim da jos vise treba proveravati. Prisustvovao sam vašem razgovoru u »Zlatnoj školjci« i imam utisak da Odet zna vise nego što je rekla. Ako šta saznam, pošto ću nastupati u tom kabareu, javiću vam svakako — odvrati Lun. Inspektor izide sa devojkom, a Lun malo sačeka, pa i on krenu. Uze taksi i odveze se do jedne trgovine oružjem. Njegov pištolj, koji beše upotrebio kod zamka Bošato, još od sinoć se nalazio na dnu Sene kod Severa. Trgo- vac oružjem reče da je potrebna dozvola za kupovinu oružja, ali kad se Lun osmehnu i stavi na tezgu dve stotine franaka vise, ovaj odmah nade jedan brau- ning i brzo ga zavi. — Kod mene nikad ništa ni- ste kupili — reče tiho. — Razume se — odvrati Lun i izide. U jednoj apoteci, a zatim u trgovini hemikalijama, kupi ne- kakva jedinjenja i tečnosti, a zatim jos neke sitnice. Trebalo je imati oružje, a on je bio došao u Pariz samo sa jednim revolveroni. Nadao se da mu ni on neće zatrebati. Sada sa žaljenjem pomisli kako mu slučaj opet zagor- čava život. Mogao je da pozove Džejn i da otputuje, ali to nije bi lo u njegovoj prirodi. Neko je kriv za zločin. Kriv je neko za to što je morao da ubije mladića. Zato mora saznati sve okolnosti, jer bez toga ne bi nogao biti mi- ran.

* Svrati u jedan od onih prisnih malih lokala, uze novine i poče da čita. Iznenadi ga to što se iz materijala moglo zaključiti da se ne isključuje krivica Mišela de Bošatoa. U jednom članku neko piskaralo beše izvuklo sta- ru priču o dvoboju de Bošatoo- vog pradede i de Melvilovog pradede, u kome je prvi bio teš- ko ranjen i od toga je bolovao dve 69

godine, da na kraju umre ne ozdravivši. »Zanimljivo je, pa i kad se radi o čudnoj slučajnosti, da je gospodin de Melvil izgubio život pred zamkom čijeg gospodara je neizlečivo ranio njegov predal< još pre vise od sto godina...«, pi salo je na jednom mestu. Lun rezignirano odbaci novi ne i poče da posmatra tihi trg

70

Razmišljao je šta da uradi, pa odluči da opet poseti »Zlatnu školjku«, ali sada pre ručka. Emil Pižon tek beše stigao u svoj biro, čiji je ulaz bio iza ugla, ali u istoj zgradi u kojoj i kabare. Kad mu javiše da ga traži dr Ko- nan, on mu pode u susret sve do pola stepeništa. Povede ga u luksuzni salon pored biroa. Is- priča mu da će se pred nogama njih dvojice uskoro nalaziti ceo zabavni život Pariza. — Od dana kada je tobože umro, a stvamo otrovan Neša Martini, ja polako osvajam Pa- riz. A vi ćete mi pomoći da to i sasvim postignem — reče Pižon. — Ko je bio Neša Martini? — Upita Lun. — Da, vi ne znate... Zvali su ga Libanac, ali on je došao iz Si- rije. Bio je ministar u jednoj od tamošnjih vlada. Došao je u Pa- riz posle neuspeha u Njujorku. Ali ovde je uspeo i već četrdeset devete godine kapitalom nepoz- natog porekla počeo je da kupuje... Njegovi su postali »Robin- zon«, »Mulen ruž«, »Šeherezad«, »Drap d’or«, »Foli-PigaU, »Šako«, »Eglon«... već je bio napola osvo- jio »Komedi Komarten«, »Karu- sel«, »Madam Artir« i nekoliko drugih. Sanjao je da sve noćne lokale poveže podzemnim tune- lima, a naročito ove na Pigalu — pričao je Pižon. — Zanimljivi planovi — pri- meti Lun. — I skoro je uspeo - nastavi Pižon. Ali došli su skandali, jer je odredio astronomske cene... Ostali vlasnici noćnih lokala su se branili. Posle je naden mrtav u kolima. Kažu: srčani udar. —Ko ga je nasledio? - upita Lun. — Ah, to je još uvek zlo. Osta- la je njegova Helen Martini. Udovica je zmija! »Nekrunisana kraljica noći« ima četu revolve- raša i nastavlja borbu. Ali ne ide kao pre. Ja sam uspeo da kupim nekoliko kabarea. Već sam ku- pio »Sfinks« i »Teatr de Kapi- sen«. Dobar 3* X - 100 (l.UN 70)

deo akcija u tridese- tak manjih kabarea su u mojim i Evinim rukama. Sada će gosti povrveti na vaše fantastične programe... Pariz će biti naš — zaključi Pižon. Ćutali su neko vreme, a zatim počeše da prave planove. Lun je ispisivao tacke zamišljenih pro- grama. Neke i pokaza Pižonu, koji se oduševljavao. Naročito ga je dovodila u ekstazu hipno- za sa slikama haremskih lepoti- ca. — Da li svi gledaoci vide ovo što ja vidim? — pitao je uzbu- đen. — Da vas uverim. Pozovite sve svoje ljude da isprobamo — reče Lun. Uskoro su bili u kabareu. Do- đe i Odet, a za njom dvadesetak devojaka i nekoliko čuvara, bla- gajnik i portir. Lun se trudio da stvori iluzije i da masu pod- vrgne hipnozi. Kada je završio, svi su slično opisivali ono što su videli. U celoj gužvi Lun iskoristi pri- liku i upita Odet: — Jeste li dugo poznavali de Melvila? — Već dve godine. Nisam bila često sa njim, ali mi se sviđao... To ne sme da zna Emil — šapnu ona. — Znate li nekog od Emilovih najinteresantnijih poznanika? — Viđala sam ih, ali ne znam ko su... To je opasan milje... Ne

6 5

pokušavajte da saznate vise... Može se dogoditi da ne živite dugo... A bilo bi šteta — dodade uzbudeno Odet i htede da ode. — Pitao sam iz radoznalosti. Ne pričajte šta smo razgovarali — reče on. — Ne bih se ni usudila — odvrati Odet i otrča, jer je Pižon stajao na vratima i pogledom je tražio.

* Eva se dugo gledala u trokril- nom ogledalu, koje joj je otkri- valo izgled sa svih strana. Briž- ljivo je ispitivala jedva primetne borice na lieu, oblik svojih gru- di, linije nogu i oblinu mišica. Čas je bila zadovoljna, a čas bi joj senka brige prolazila licem. Ona je osećala da joj je lepota sada najzrelija i da se nalazi na vrhuncu ženskog cvetanja, ali je znala da je baš ztog toga blizu trenucima kad će početi da se ukazuju prvi pečati četrdesetih godina. Zar se brižljivim ispiti- vanjem to već ne naslućuje na vratu? A kako je baršunast i ne- žan! Stari sat odsvira nežni znak za podne. Ona požuri da se obu- če. Svetloplavi kostim i okrugao škotski šeširić učiniše joj se ne- prikladni i ona obuče usku kok- tel haljinu, ogmu kašmirski mantil i krenu. Lun je već čekao pred restora- nom na Trgu Opere i oni se po- peše uskim stepeništem. Cetiri devojke i dva kelnera ih opkoli- še, prihvatiše ogrtače i izabraše im sto blizu ogromnih prozora, koji su gledali na trg i niz aveni- ju. Blagi uticaj starog francuskog vina učini da su se uskoro ose- ćali odlično. Eva poče da mu pri- ča kako je učila najbolju školu baleta i da i sada ponekad igra za svoje goste. — Videćete me na vikendu. Ig- raću za vas — reče ona. — Obe- ćavate li da mi budete gost? Lun klimnu glavom i pomilo- va joj negovanu ruku. Kad završiš ručak, Eva reče da bi ga 72

rado pozvala u svoj stan, ali da treba sačekati čas sastanka u divnom kraju iznad Montinjona. — Pričajte mi o sebi — reče Lun. Ona mu je govorila o svom detinjstvu u Monmorensiju i životu u roditeljskoj kući bogatog trgovca na Bulevaru Burdon. A zatim su došle teškoće onih godina neposredno pred rat. Bila je devojčica kad je otac umro. Imanje se brzo rasulo, jer su dva njena brata bili dangube i bon- vivani. Okupacija je prošla u trošenju ostatka bogatstva. Evi- na majka je prodala i poslednje delove nakita. — Kad je Pariz opet oslobo- den, mogla sam da biram izme- du igračice u malom teatru, ili striptizete u kabareima. A tada sam upoznala Emila... — govorila je glasom koji je otkrivao da je tada bila spasena. — On je već bio bogat? — upita Lun. — O, ne! Ali znao je kako da to zajedno postanemo — odvrati ona i skrenu razgovor. Lun pomisli kako je izgubio mnogo vremena sa ovom že- nom. Da se nalazio u Londonu, on bi delovao neposrednije i lak- še. Ali ovde je bio stranac i tre- balo je da bude oprezan. Cinilo mu se da mora tražiti oko »Zlatne školjke«, a Eva će mu i neho- tično pružiti neki podatak. Ona je bila vesela i pila je zlatnožuto vino iz velike kristalne case. On se čudio kako može da popije toliko alkohola, pa i kad je Francuskinja, gde je vino ne- razdvojan pratilac svakog obe- da. Bila je trezna sve dok ne ustadoše da krenu. Tada je morala da se osloni na njega. — Prati me kući — šapnu mu. — Moras sam voziti. Nije mogao drugačije i on je smesti na sedište, a sam sede za volan. Uskoro stigoše' na Mon- parnas i on je povede u njen stan. Bio je to raskošan apartman pretrpan najskupocenijim kanabeima, foteljama, krznenim pro- stirkama i

skupocenim zavesa- ma i zastorima. — Sama ću ti spremiti kafu... Sačekaj malo — reče ona kao da i nema govora o njegovom od- lasku. On ču vrata od kupatila i šiš- tanje slavine i tuša. Kad je izišla otuda, bila je bosa i obučena u kućni ogrtač. Lun je i sam ose- ćao nekakvu bezbrižnost izazva- nu alkoholom. — A sad me smesti da se od- morim — reče ona i stade uz njega tako da je uzme u naručje. On je ponese. Spusti je na le- žaj i, kao da se otrže od nekak- vih nevidljivih spona, pode ka izlazu. — Već sam zakasnio — rece i nasmešen joj mahnu. Ona ga je čudno gledala, ali se snade i odvrati dobacivši mu poljubac stavljanjem prstiju na usne i onim toliko starim, ali uvek značajnim pokretom ruke. On odvrati i izide. *Oho, stari moj! Ti si u opas- nosti da zaboraviš jednu divnu devojku«, pomisli. Ali odmah zatim mu se lice smrači, jer se seti da on stvarno i mora da zabora- vi Džejn. V Inspektor Dalman je zamišljeno gledao u već pročitani spisak poduhvata »bande zamkova«. Najviše ga je ljutilo to sto je nova banda uspela da ponovo op- ljačka dragocenosti, koje su već jednom bile pronadene kod Riši- jea. Samo tapiserija iz Sen Žer- vea, koju je jednom ukrala stara banda zamkova, vredela je dva miliona novih franaka. Tome je trebalo pribrojiti desetine stoli- ca i stočića »Luj XV«, šest skupo- cenih mermemih amfora »am- pir«, opremu salona slavne voj- votkinje Suzane de Mabijo... .Banda se nije ustručavala ni od ubistva. Nadena su mrtva če- tiri čuvara zamka, crkvenjak u Fukereju i kustos muzeja u Ani- jenu. Pretučeno je i ranjeno još devet ljudi. Ali nikad nije bilo utvrdeno odakle je

opasna družina. Prvi trag je bila smrt mladog de Melvila. Pored tog, iz zamka Bošato odneti su predmeti od ogromne vrednosti. Uz šest komada stil- skog nameštaja, nestale su četiri slike starih majstora i dva Pika- sova platna, jedna Dalijeva fan- tastična kompozicija i kuhinjsko srebro staro dva veka. Pokrade- ne stvari vredele su preko četrnaest miliona novih franaka — pravo bogatstvo. Srećom, banda je bila iznenadena vlasnikovim povratkom i nije stigla da odne- se vrednosti iz de ; Bošatoovog kabineta, koje su nadmašivale odneto. U štampi su se mogli na- ći podaci o retkim knjigama, zlatnoj maski Viktora Igoa, vitri- nama pretrpanim figurama ne- procenjive vrednosti iz svih kra- jeva sveta. Ostalo je i staro, uk- rašeno i vredno oružje. »Pravo je čudo to što vlasnik zamka nije bolje čuvao svoje bo- gatstvo. Čeličnim vratima je obezbedio svoju laboratoriju, iz koje se moglo odneti samo bez- vredno bilje, kukci i crvi u zbir- kama, životinjice u alkoholu i slične naučničke stvari, a osta- vio je skoro sasvim nečuvano blago celog dvorca. Sva posluga stanovala je u blizini zamka i noću nije bilo čak ni stražara. Dva psa u parku pljačkasi su lako otrovali i nesmetano utovari- li svoj kamionet«, pisalo je u ve- čemjem izdanju«.»Pariskih no- vosti«. Na jednoj strani beležnice sta- jalo je zapisano pitanje: Nije li de Bonšato sve inscenirao i na- mamio mladog de Melvila da ga ubije?« Ali je ispod toga pisalo: »Svedok Džejn Vitington, po sve- mu što se o njoj zna, nikada ne bi dala alibi ubici*. Na drugoj strani beležnice inspektor beše zapisao:« De Melvil je viden u »Sfinksu«. Taj lokal pripada Emilu Pižonu. Posetiti.« Inspektor kucnu to mesto u beležnici i naredi da mu se do- veze automobil. * 73

Kad ću te videti? — pitala je Džejn kad joj se Lun beše javio. — Ne znam tačno. Tek preko- sutra, mislim —■ odgovori on. — To je čitava večnost... Slu- šaj, gospodin Mišel me zove na jedan prijem i vikend — nastavi Džejn. — Gde će to biti? — Negde kod Montinjona. — Poziva vas gospođa Pižon? — Otkud znaš?! — iznenadi se Džejn. — Biću i ja tamo — odgovori Lun. — Ne mogu da shvatim... — dodade Džejn. — Ni ja ne shvatam, ali ćemo se tamo sresti, a to je dobra slu- čajnost. Ipak, ti i Mišel me »ne poznajete«. Ja sam za gospodu Pižon novi madionicar i opsenar njenog muža. Zapamti: Ne poznajemo se! — odvrati Lun i po- zdravi voljenu devojku, a zatim spusti slušalicu. Neko vreme je razmišljao gle- dajući kroz prozor svoje hotel- ske sobe. Jesenja noć se rano spustila i nad gradom su trepe- rila mnogobrojna svetla. Sakr Ker je bila osvetljena reflektori- ma tako da se stvarao utisak kao da lebdi nad zemljom. Pogledavši na časovnik, L.un zaključi da je vreme da pode. U mislima je bio povezao činjenicu da je u starom isečku iz novina u redakciji »Dimanša« pročitao o #tuci mladog de Melvila u »Sfinksu«. A taj noćni lokal je sada bio Pižonovo vlasništvo. * Vratar na ulazu u »Sfinks« pažljivo osmotri novog gosta. Lun to primeti i povrati se da ga upita: — Da li ste videli Petla, ili Lažljivca? — Nikada nisam čuo takvo pitanje. Petlova sam vidao, a i lazljivaca — odvrati vratar. 74

— Mene zanimaju dva čove- ka, koji imaju te nadimke. Mož- da će vam ovo pomoći da raz- mislite — dodade Lun i gumu mu u ruku novčanicu od dvadeset franaka — Ako se nečeg seti- te, biću kod bar—pulta i za trud... Lun ne završi recenicu, nego samo pokaza dve novčanice od po sto franaka. Vratar ga je sumnjičavo gledao, ali krupne, rumene novčanice su ga dovodile u iskušenje. Zato pozva jed- nog od razvodnika da ga zame- ni i šmugnu kroz sporedni izlaz. Prođe kroz usko dvorište i pre- trča ulicu. Ude u neosvetljen hoi i pipajući pode niz suterensko stubište. Na jednim vratima po- kuca na naročit nacin, kao da morzeovom azbukom signalizi- ra svoje ime. Iza vrata se prvo ukaza cev revolvera, pa se ona jace otvoriše i vratar se provuče unutra. — Šta ima novo? — upita co- vek bledog lica, koje bi bilo lepo da nije bilo nesrazmemo dugač- ko. — Pre pola sata u »Sfinks« je došao Crno Uho — rece vratar. — Znamo. Video ga je jedan od naših — reče čovek dugog lica. — Nisam došao samo zbog toga. Naišao je i jedan visoki čo- vek, koji traži Lažljivca. ili Petla — odgovori vratar. — Sta si mu rekao? — Odgovorio sam starom fra- zom. — Vrati se i reci mu da će do- biti obaveštenje. — Da uzmem i dve stotke, koje mi je ponudio? — Uzmi. Dok mu budeš jav- ljao, ja ću videti i znaću ko je taj delija — zaključi nepoznati i od- škrinu vrata jedne sobe. — Vra- tiću se za nekoliko minuta — dodade četvorici ljudi, koji su igra- li karte u novae. Zatim pode za vratarom, koji prede ulicu i kroz zadnji ulaz nade se u holu. Dva minuta kas- nije stade uz Luna i šapnu.

— Jedan prijatelj nešto zna o Petlu i Lažljivcu. On će doći k vama. Ja sam ga našao. Pri tome neprimetno postavi ruku da primi obećanu nagra- du. Lun mu dade ispresavijane novčanice. Cekajući, Lun je positiatrao kabare, u kome je bilo malo gos- tiju, jer do početka programa je trebalo još najmanje tri sata. Ug- leda inspektora Dalmana koji je sedeo za stocićem uz veliki stub. Lun mu neprimetno mahnu u znak pozdrava i nastavi da pije svoj koktel načinjen od nekoliko kapi gorkog likera, malo skoča i dosta voćnog soka. Jedan čovek stade uz Luna. Is- kosa ga osmotri i šapnu: — Hteli biste da se sretnete sa Petlom? — Veoma bih želeo da vidim njega, ili Lažljivca, ali sada ne mogu — takode niskim glasom odvrati Lun. — Zasto? — upita pridošlica. — Jedan dustabanlija je ovde. On radi na slučaju Bošato — ob- jasni Lun. — Je li to Cmo Uho? — Zovu ga, valjda, i tako. To je inspektor Dalman. — Prati vas? — Ne mene... Ali ne volim što sam ga sreo ovde. — Zašto ste došli? — Emil mi je rekao da ću na- stupati i ovde, pa sam svratio da pogledam salu. — Koji Emil? — Vlasnik »Zlatne školjke«. Imam ugovor sa njim — objasni Lun. — Eh, taj lupež. Jednom ću mu razbiti njušku. U svoje mre- ze hvata jedan po jedan »boat de nui«. — Ne znam šta imate protivu gospodina Pižona, ali on je pre- ma meni vrlo ljubazan. Naročito je divna gospoda Eva — smejući se reče Lun. — O... jeste, gospoda Eva — zamišljeno reče nepoznati. Ćutao je neko vreme pijucka- jući konjak, a zatim upita: — Kako ste došli na ideju da tražite nekog Lažljivca i Petla baš ovde?

— Andre mi je govorio... Nije važno. Naći će oni mene kad im zatrebam — ravnodušno doda- de Lun. — Poslaću čoveka da vas oba- vesti — zaključi nepoznati. Dok je odlazio, Lun primeti da inspektor Dalman prati tog čo- veka. Lun plati, pa i sam izide za njima. Ugleda kako vratar uzbu- deno gleda za inspektorom i kako otrča do telefona Lun nepri- metno kliznu napolje. Nepoznati se osvmu nekoliko puta, ali inspektor Dalman sva- ki put uspe da se zakloni iza nekog od prolaznika. Lun izgubi iz vida nepoznatog, ali je video in- spektora, pa nastavi da ga prati. Vide ga kako oprezno ulazi u obližnju zgradu preko puta ka- barea. Pode i on tamo. Kao sen- ka šmugnu u mracni hoi i skloni se iza vrata. Cuo je kako trupkaju koraci na stubištu ka sutere- nu. Lun pode napred, napipa ugao pred stubištem i sakri se u udubljenje. U tom momentu blesnu svetlo i on ugleda kako tri čoveka izni- koše oko inspektora i kako ga drže pred cevima revolvera. Jedan mu zade iza leda i udari ga nekakvim tupim predmetom. Uvukoše ga unutra i ugasiše svetlo. Lun pride vratima i os- lušnu. Prvo se čula nekakva lupa, zatim glasovi, kao da nekud odla- ze, a zatim zavlada tišina. Lun opipa vrata, zavuče mali prst u ključaonicu da vidi kakva je bra- va. Napipa kraj ključa zaglavljenog sa druge strane. On iz dže- pa izvadi nekakvu cevčicu sa za- vršetkom sličnim ključu za šti- movanje klavira. Cevčica ude oko krajička ključa i čvrsto ga uhvati. Lun okrenu i vrata su bila otključana. On ude u mračan hodnik i oslobodivši svoj »instrument« ponovo ih zaključa. Džepnom lampicom osvetli des- no i ugleda sobu sa starim, pohabanim foteljama i stolicama. Na stolu se još pušio jedan opu- šak cigarete, a karte su ležale razbacane po stolu. Levo je bilo stepenište od sve- ga šest stepenica koje su vodile nadole u podrum. Lun se tiho spusti. Dug prolaz 75

razdvajao je nekakve boksove sa starudijom, ugljem i praznim bocama. Malo dalje su se nalazili visoko naslagani sanduci sa leve strane, a burad sa desne. Desetak metara dalje bilo je proširenje osvetlje- no slabim svetlom. Iza sanduka Lun ugleda četiri čoveka i jednu devojku duge erne kose, koja joj je padala u onom namemom neredu, koji se postiže samo du- gim uredivanjem. Inspektor je dolazio k svesti, a grupa napadača ga je radoznalo posmatrala. Lun otkri da se može provući sa druge strane sanduka, od- maknutih od podrumskih zido- va valjda zbog vlage. Napredo- vao je polako da ne bi izazvao sum. Kad stiže na mesto odakle je mogao da vidi celo društvo, inspektor se već ispravljao, tetu- rajući. Jedan od napadača ga gurnu da sedne na niski san- duk. — Cmo Uho je dolijalo! — smejao se mršav čovek čija kosa je po sredini temena i nad čelom stršala kao petlova kresta. — Vi ste me napali — rece inspektor i čupnu svoje obeleženo uho. Svi se nasmejaše kao da je izgovorio najuspeliju šalu. — Koješta, inspektore! Mi smo vas nežno pokupili da ne ozebete u vlažnom hodniku — dodade čovek dugog lica. — Šala Karla Brena! Jadni sumnjalo, dolijaćeš ipak. Dugo si uspevao da se izvlačiš — jetko odvrati inspektor. — Izvukao sam se i ovoga pu- ta. A ti, Crno Uho, nećeš! — pod- smehnu se Breno, koga su zvali Sumnjalo, zbog večnog opreza. — Pretpostavljao sam da je Pjer Oze takode tu. Gde je bu- njište, mora biti i Petao — prko- sio je inspektor. Pri tome osmotri ostale. Naj- duže je gledao čoveka erne kose dobro namazane i razdeljene nad levom slepoočnicom. Nije ga poznavao, ali je shvatio da ie najopasniji, jer je sedeo 76

tako aa mu se niko nije sasvim približavao, što je skoro uvek znak da je to šef. Jedino je devojka erne kose i upadljivo crnilom okruženih očiju slobodno drž&la nogu na ivici sanduka. — Kako ste došli na ideju da njuškate za nama? — upita mir- no cmokosi. Tamne obrve mu se razmako- še, a punački podbradak pokri ivicu bele košulje. — Ne razgovaram sa nepoz- natim — odvrati inspektor. — Nećete imati koristi od poznanstva, ali da vam ispunim želju — reče crnokosi. — Zovem se Miseno Kvalja. Šef sam ove trupe umetnika. — Umetnika u obijanju? — Ne samo u tome. Evo, naša Fransoaz bolje poznaje galerije i muzeje, nego bilo koji istoričar umetnosti. Zar ne, draga? Devojka se nasmeši. — Petao je umetnik sa revol- verom, ja sviram kroz ključaoni- ce svih brava, a ostali poznaju sve što vredi u životu — nastavi Kvalja. — Dakle, pripremili ste mi večni pokoj u ovoj mišjoj rupi? — zaključi inspektor, ali glasom koji je zvučao i kao pitanje. — Cemu takav pesimizam? — upita Kvalja. — Suviše mnogo ste mi rekli 0 sebi — objasni inspektor. — Tačno je! Ubićemo vas, sem ako nam ne pomognete da se obezbedimo. — Kako bih ja to mogao? — Pozvaćemo izvesnog gosta 1 vi ćete ga mimo probosti no- žem. — O kome se radi? — Izvesni doktor Konan ne- što njuška pa hoćemo da ga se otarasimo. Inspektor poče da se smeje. — A ja sam mislio da je vas. Sumnjalo je razgovarao sa Australijancem pre četvrt sata — dodade. — A šta vi znate o njemu? — Malo... Skoro ništa... Dakle, ja

treba da ga likvidiram, a vi mene. — Odgovarajte prvo na naša pitanja! Kako ste saznali da smo mi sumnjivi? — upita Kvalja. — Ubijeni Andre de Melvil je dolazio ovamo. Vidan je sa Pet- lorn i Lažljivcem... — Prokleti policijski pacove, ja imam ime. Ako me jos jednom nazoveš Lažljivcem... — zapreti pesnicom kicoški odeven mla- dić, kome nije moglo biti vise od dvadeset godina. — To slavno ime stekao si jos kao dekorater, koji je primao pare, a nije završavao poslove — nasmeja se resko inspektor. Mladic htede da ga udari, ali Kvalja mu prepreči put rukom. — Lakše, Klod! Imaćeš zadovoljstvo da se osvetiš malo kasnije. Razume se u slučaju da iri- spektor ne bude mogao da nam da neke čvrste garancije da ne- ćemo biti progonjeni — reče Kvalja — A šta to očekujete od mene, mladići? — upita inspektor. Trudio se da izgleda ravnodu- šan, ali su mu po lieu iskakale graške znoja. — Napisaćete kratko pismo da morate hitno u Rems, a da vaše kolege uhapse de Bošatoa — odgovori Kvalja. — On je inscenirao ubistvo Andrea de Melvila. To ćete napisatim pismu. — Ja nikada ne pišem. Jednostavno bih telefonirao — iz- vlačio se inspektor. — Ovoga puta ćete pisati — zaključi Kvalja. — Ništa neću da pišem. I ne- ću da zadovoljim obične pljač- kaše i ubice, kakvi ste vi — odvrati inspektor i iznenada skoči. Udari Kvalju i odgumu Linde- la, koji mu je bio najbliži, a zatim se baci na Ožea i Brena. Udarci su pljuštali i stvori se gužva. Svi se baciše na Dalma- na i srušiše ga na neravni betonski pod. Pri tome mu zgnječi- še lice o grubu podlogu. On klo- nu i

kada ga ispraviše, niz lice mu je tekla krv. — Zabava sa inspektorom je suvišna — zaključi Miseno Kvalja, trljajući podnadulo oko. — Napravite omču i obesite pseto! — Ja to neću da gledam — re- če devojka i ode u dubinu pod- ruma, a ostala tri razbojnika podose malo dalje. Jedan podmetnu veći sanduk i na njega manji, a drugi donese komad žice i poče da pravi om- ču. Za to vreme Lun beseprevrnuo tamni ogrtač i svoj meki šešir, vezao maramicu preko lica i sada je polako prilazio Kvalji sa le- da. Odjednom mu priskoči i up- re pištolj u njega. „ — Ne mrdaj! Sasuću ti nekoliko parčadi olova u kičmu ili ćeš me otpratiti — zapreti mu i dru- gom rukom ga povuče za okov- ratnik. Kvalja samo malo iskrenu glavu i ugleda maskiranog. — Nećete uspeti. Moji ljudi ubijaju muhu u letu i ubiće vas pre nego spo dodete do onih sanduka — reče mirno. Ostali behu primetili šta se dogada i prvo iznenadenje ih je držalo paralisane. — Inspektore, uzmite oružje i povlačite se ka izlazu — reče Lun. Ali inspektor je bio premlacen i jedva se pokretao. Nije tražio oružje i samo otetura ka prolazu izmedu sanduka i buradi. Lun je vukao za sobom Kvalju i povla- čio se. Tri Kvaljina čoveka pova- diše oružje, ali Lun opali u sijalicu i u mraku povuče svog zarobljenika. To proprati udarcem ša- kom po protivnikovom temenu. Kvaljino telo nestade uz odjeke pucnjave iz mraka. Lun opali nekoliko puta za opomenu i sti- že inspektora. Sudarivši se s njim u mraku on mu rece: — Moramo brzo napolje. Držite se, Dalman! Pomogao mu je da se popne uz stepenište, a zatim za sobom baci nekakav paketić, koji zapiš- ta i uz slabi 77

pocanj ispusti oblak dima. Lun otključa vrata i izvuče inspektora, koji je sada malo si- gurnije koračao. Istrčaše iz zgrade i skrenuše za ugao. Lun ugleda policajca kako šeta pred jednom trgovinom. — Eno vaseg čoveka! Pridru- žite mu se — rece Lun i skloni se u jednu kapiju. Brzo preokrenu ogrtač i šešir, a zatim se umeša u grupu pro- laznika. Vrati se u »Sfinks«. Iz-* daleka ugleda vratara, pa se os- vmu i stojeći uz jedan stub izva- di blokčić i napisa ceduljicu: »Dodi odmah k nama P. Ože.« Ugleda jednog dečaka i pruži mu nešto sitniša, pa mu šapnu da odnese onom vrataru. Uskoro vide kao se vratar žuri preko ulice. Odmah zatim Lun uđe u »Sfinks«. Baci ogrtač i še- šir garderoberki, a zatim uđe u već prilično gostima ispunjen kabare. Sede u ugao, gde je bio polumrak i ostade da čeka neko vreme. Zatim izide. Baš je uzimao og- rtac i šešir kad se vrati prevare- ni vratar. Videlo se da je uzbu- den i da posmatra kako pred ulaz preko puta stižu policijska kola i kako policija opkoljava ne samo mesto na kome je inspektor Dalman bio napadnut, nego i sam kabare. Na ulici, pokušavši da prode kroz kordon policije, Lun ugleda inspektora Dalmana. Ljubazno mu se javi i upita: — Zar ne bih mogao da pro- dem, gospodine inspektore? Ovaj ga je posmatrao nekoliko trenutaka, a zatim klimnu glavom. Dade znak policajcima da ga propuste. Pri tome pride bliže Lunu. — Voleo bih da vas sretnem i šesti put — rece tiho. — Mislim da bi to bio tek peti. Večeras dva puta, jednom u »Školjci« i jednom u mom hote- lu. Nije li tako, gospodine inspektore? — smešeći se reče Lun. — Možda je tako — zaključi 78

inspektor i ude u kabare. Lun je polako odlazio, ali pri- meti da policajci ne izvode niko- ga iz kuće u kojoj se dogodio su- kob. Kvalja je bio nestao sa svo- jom devojkom i revolverašima. Sada je.znao koga treba da traži, ali to nije bilo zanimljivo. Inspektor Dalman je znao za kim će raspisati poternicu. Do smrti, Kvalja, Petao, Lažljivac 1 devojka neće imati mira. VI

Veliki dvadesetotonski kamion polako se probijao ka Bulonj- skoj šumi. Vozio je plavokos mlad vozač, čija je neuredna fri- zura pokrivala čitavo čelo do obrva. Ogromni furgon kamio- na bio je ispisan reklamom ko- ka-kole i bio je istovetan sa mnogobrojnim vozilima koja su ovo osvežavajuće piće raznosila po Parizu i okolini. Kamion protutnja preko mos- ta u Bulonji, a zatim skrenu niz desnu obalu Sene. Blizu Sevra se zaustavi na sporednim putu i vozač pažljivo postavi vozilo pod granate platane. Zatim otvori furgon i ude. Umesto mnogobrojnih sandu- ka koka kole u furgonu su ivi- com bila improvizovana sedišta. Medutim, na jednom je sedela samo Fransoaz Telen, a na cira- di prostrtoj po podu furgona se- deli su Kvalja, Ože, Breno i Lin- del. — Sta je, Student? Je li sve čisto? — upita Kvalja. — Stigli smo gde treba. Ce- kam da objasniš plan — reče vozač. — Sedi i slušaj. Treba da svi shvatimo svoje zadatke — poče Kvalja. Ostali složiše karte i pokupiše novae sa cirade, a devojka se i sama spusti na ciradu. — Posle sinoćnog malera, moramo nestati — nastavi Kvalja. — Trebalo se davno pripremi- ti.

Sada je teško unovčiti celo bo- gatstvo, a nemamo ni spremne pasoše — primeti Pjer Ože. — Nismo očekovali kompli- kacije... Dvadeset i sedam pod- uhvata je uspelo. Ostaju još dva i kidamo prvo u Italiju, a zatim dalje — odgovori Kvalja. — Zar bez novca i dokumena- ta? — upita Karlo Breno. — Sumnjalo, zar mi ne veru- ješ? — osmehnu se Kvalja. Zatim ispruži ruku i dohvati četvrtasti paket. — Šta ćeš sa tim dinamitom? — upita Klod Lindel. — Nisi samo ti Lažljivac. Po- nekad i ja lažem. Nije to dina- mit, nego novae — nasmeja se Kvalja. Zatim prekide kanap i otvori paket. Svežnjevi novčanica se sručiše na ciradu. — Sav plen sam u ime svih obračunao sa gazdom. Ovde imamo šest miliona lira, šest hi- ljada dolara i tri miliona novih franaka — pokaza Kvalja rukom na novae. Ruke ostalih se pružiše i pre- vmuše po neki paket novčanica. Ćutali su. — Svako dobija po milion lira, po hiljadu dolara i po pet sto- tina franaka. To je ogromno bo- gatstvo — nastavi Kvalja. — Plen je vredeo najmanje pet puta toliko — primeti onaj što ga nazvaše Student. Bio je to nastrani student isto- rije Žil Levan, koji već godinama nije studirao, već se udružio sa Kvaljom. — Istina je Žil! A sto onda sam ne prodaš nešto od plena? Iznesi na licitaciju samo tapise- riju iz Sen Žervea i imaćeš dva miliona — odvrati devojka i nasmeja se sama svojoj šali. Ostali prihvatiše šalu. Uvidali su da je uzalud opljačkati sku- pocene predmete, ako se nema veza sa moćnim posrednicima. — Sve je u redu! Deli novae! — rece mladi Lindel.

Kvalja spretno i brzo podeli već spremljene paketiće i pljač- kaši ih potrpaše u džepove. — A pasoši? — upita Breno. — Dobićemo ih kad završimo još dva posla. Prvo treba da po- novimo operaciju u zamku Bo- šato. — Zar kod kontrarevolvera- ša?! — začudi se Breno, ali zatim dodade: — Ovoga puta će nam platiti za Andrea! — Mislim da neće biti kod ku- će... Tako se saznaje. Fransoaz će izvideti, a mi ćemo zatim iz- vršiti čerupanje dvorca. Niko se ne nada da ćemo biti tako drski. Ostavljen je jedan mladi čuvar, ali njega će Fransoaz skuvati za nekoliko minuta — objasni Kvalja. — A šta je drugi posao? — upita Petao. — Malo je teži, ali će ići — odgovori Kvalja. — Treba da otme- mo ženu Emila Pižona i onog ti- pa iz Australije. Začuše se glasovi čudenja. — Evu Pižon? — zgranuto iz- reče Breno i zinu. — Zašto da ne? — upita Kvalja. — Pa ona je...Bili ste dobri... Ona ti je pomogla da se sastaješ sa... — zausti Lažljivac. — Ništa ne prećutkuj. Fransoaz zna za tu davno raskinutu vezu sa Odet Verili. Je li tako, dra- ga? — osmehnu joj se Kvalja. — Jeste... Ali šta imamo od otmice? Šta će nam hipnotizer? Šta da učinimo sa Evom? — pi- tala je devojka uklanjajući pra- men kose sa očiju. — To su dve zlatne koke. Gle- daj što se petao uzbuduje! — na- šali se Kvalja, a zatim objasni: — Pižon .je pun para Platiće za ženu, a jos vise za nečuveno veštog opsenara, doktora Konana. Ja sam saznao da će mu se isplatiti taj gubitak. — Kako misliš da sve to izvedemo? — upita Sumnjalo. 79

— Prvo idemo u zamak. Zato smo došli ovamo. Posle ćemo u usamljenu vikend kuću Eve Pi- žon u Montinjonu. Tamo će se skupiti salonsko društvo. Jedan naš čovek će nam pomoći. Nalazi se u tom društvu — objasni Kvalja. — Ali šta je sa skloništem? — upita Ože. — Hitno polazimo kroz šume Montmorensija, skrećemo kod Esenvila i sklanjamo se na po- godno mesto u brdima, blizu Moasela — objasni Kvalja i usta- de. Proviri kroz prozor sa koga prvo beše uklonio kapak. Napolju je bilo sve tiho i rnracno. — Krećimo, Žil. Ti ćeš, Fransoaz, sa njim napred. Blizu zamka Bošato parkirajte i ti izidi. Zvoni na vrata i kaži da si po- vredila nogu. Već si je obojila modrinom, pa neka ti je čuvar malo protrlja, ali ne dalje od ko- lena — šalio se Kvalja. Devojka ga čupnu za punački podbradak i cmoknu u krupne, ali pravilno izvajane usne. — Zapreti samo Studentu da me ne štipa uz put, jer možemo da sletimo s druma — reče ona. — Zar samo da sletimo s dru- ma? — nasmeja se Kvalja. Svi su se smejali. Uskoro snaž- ni motor zabrekta i kamion kre- nu prema Versaju. * Inspektor Dalman je ležao u svom stanu. Velika krasta na lieu smetala mu je da se pojavlju- je, a uz to mu je lekar naredio da leži, jer su mnoge modrice po telu i natečeno koleno pretili da se komplikuju. Ali zato je on te- lefonirao, primao pomoćnike i rukovodlo poterom za već po- znatim licima iz Kvaljine bande. Uz sve to ga je mučila zago- netka nepoznatog spasioca. Ko ga je oteo od 80

razbojnika? Nekim instinktom je pogadao da je to Australijanac i zato pozva hotel »Rojal Opera«. Pitao je za doktora Konana. — Večeras je platio i preselio se — rece portir. — Znate li kuda? Je li ostavio kakvu adresu? — upita inspektor. — Ne, nije — odvrati portir. Inspektor dade svoj broj telefona i zamoli da mu jave, ako bi se gost povratio u hotel. Zatim nazva »Zlatnu školjku« i potraži Emila Pižona. Rekoše mu da je otputovao na kraći odmor. — Je li tu gospoda Verili? — upita inspektor. — Nije. Ona je takode otputo- vala — cuo se odgovor. — Mogu li dobiti vezu bar sa gospodom Pižon? — Ne! Za vreme vikenda ona nije nikada u Parizu — odgovori Pižonov pomoćnik. — Gde bi mogli biti? — pitao je dalje inspektor. — Mnogo pitate i mnogo ho- ćete da znate — odvrati već ne- rvozno njegov sagovomik. Inspektor spusti slusalicu. *Dakle, opsenar sa gospodom Pižon, a gospodin sa lepom igra- čicom. Oni uživaju, a jadni Dalman neka ceka da od njih nešto sazna«, pomisli i uze »Marijus« da bi golicavim salarna prekra- tio vreme. Cela francuska policija gonila je Kvaiju i njegove bandite. Sada je već trebalo da bude rezultata. Ipak je dobro što se ušlo u trag pljačkašima. Te inspektorove misli mešale su se sa vicevima i karikatura- ma iz lova. Lovac je stajao sa svojom damom iza jednog žbu- na i uzalud dozivao lovačkog psa, koji je bežao odnoseći žen- ske lovačke čakšire. Inspektor se osmehnu i baci ružičaste novine. Njegova žena unese ibrik čaja i natera ga da popije lekove i promeni oblog na

kolenu. — Pas je odneo čakšire — rece inspektor. — Ti buncaš, dragi! — uplaši se punačka gospoda Dalman i saže se nad svog muža. Opipa mu čelo i, kad vide da nije vrelo, saže se i poljubi ga, a zatim dovuče gajtan televizij- skog regulatora do postelje i htede da uključi aparat. — Nemoj još malo. Moram telefonirati — reče inspektor i pri- vuče telefon na svoje krilo. Žena izide vrteći glavom, a on zatraži vezu sa zamkom Bošato. Odgovoriše mu da se niko ne javlja. — Još jedan par je ostavio sve poslove... Pa da,.mladi biolozi neće čekati na gnjavažu dosad- nog inspektora — gunđao je po- luglasno. VII Vreme provedeno sa Mišlom de Bošato bilo je za Džejn Vitington pravo osveženje. Jutamje jahanje na konjima čak do Šev- reza, ručak u starinskoj trpeza- riji popodnevno lutanje u staklenoj bašti među egzotičnim bilj- kama, koje su uokvirivale bazen od plavih porculanskih opeka, razgledanje bioloških zbirki i slušanje muzike, ispunjavali su sate. Mišel je bio oduševljen goš- ćom. Njegova izvesna naivnost, koja se susreće kod naučnika kad je reč o prisustvu žena, čini- la je da on ne uspeva da sakrije svoje divljenje. Nekoliko puta se zbunio, a jednom upao u bazen još obučen, dok je hteo da ukaže nekakvu sitnu pažnju devojci. Sve je to Džejn primećivala. I nekoliko puta uhvati sebe u misli- ma kako je sve lako sa ovim co- vekom. Život postaje pesma. Ne- ma straha, ni skrivanja. Svuda miris šuma i biljaka, muzika i svetlost, smeh i bezbrižnost. Prekorevala je sebe zbog toga, ali se

podavala odmoru. Dok se igrala jednim mače- tom, koje beše otkrila u dvoriš- nom paviljonu, stiže de Bošato. — Vi ste rodeni za ljubav! — doviknu jos sa dvadesetak meta- ra. Džejn podiže obrvu i ispitivač- ki ga pogleda. On joj pride, obri- sa čelo maramicom i nastavi: — Ja ne znam kako da uči- nim... Moram vam reći... — Šta to gospodine de Boša- to? — Dogovorili smo se da me zovete samo Mišel. — Dobro. Ali vi ste... ti si, Mi- šel, rekao: »Vi ste rodeni za ljubav.« — Rekao sam... Sada ću reći kako treba. Ti si, draga Džejn, stvorena za ljubav. Ja te volim! Obožavam te! Budi moja i svet će biti divan. Budi moja i život će postati pesma. Budi kontesa de Bošato i gospodari svim sto je ovde. Budi gospodarica moga srca! Volim te, Džejn — izgova- rao je brzo, a zatim kleče, naslo- ni glavu na njena kolena i uću- ta. Ona je drhtala. Spusti ruku na njegovu gustu, ali kratku kosu i prošaputa: — To je došlo iznenada... Ne mogu ništa da kažem... Ne znam šta mi je, ali htela bih da um- rem...Da umrem odmah tu, us- red svih požutelih stabala, u ovom miru i bezbrižnosti — ša- putala je, a zatim ga lako povu- če za rukav. Kad on ustade, ona uze mace i otrča iza paviljona. Sakri se u senovitu aleju i sede na klupicu. Suze joj pođoše. Plakala je milu- jući maznu životinjicu. Još jače proplaka kad pomisli kako bi divno bilo da ima dete u rukama... Njene godine su vapile za materinstvom. A Lun je bio ne- dokučiva tajna života... Bio je ratnik što odlazi u daleke bojeve... Bilo je oblak što nestaje iza planina... Bio je orao što neće da svije gnezdo medu ružama... — Oh, dragi... jadni moj! Do- nalde, ljubavi bez nade i buduć- nostiL. — 81

šaputala je dok su su- ze kapale na njene ruke. Mace ih oseti i poče da joj liže nadlanicu. Ona ga spusti na zemlju. Čulo se Mišelovo doziva- nje. Ona obrisa suze i izide na stazu. On joj dode u susret. Stajali su neko vreme u tišini sumraka. Tada ona podiže gla- vu i pogleda Mišela. Sa njego- vog lica je zracila tuga. Bi joj ga žao. — Oprosti mi, Džejn. Nisam mogao da ne kažem. Ti si me zauvek zaplenila. Moje biće tek sada je shvatilo veliku tajnu priro- de. Bez tebe život će biti pust, ni- šta... — govorio jer pognute gla- ve. Ona mu pride bliže. Njihovi pogledi se susretoše: njen zamu- ćen suzama i čudnim, novim osećanjem, a njegov srećom ot- krivene ljubavi. Njeno lice je sta- jalo pred njim. On se polako približi i njihove usne se spojiše. — Srećan sam... neizmerno... potpuno — šapnu joj uz uho. — Dragi... srećna sam i ja... Ali sam i tužna, umoma i zbu- njena... Kako da za boravim pro- šlost?... Možeš li je ti zaboraviti? — odvrati Džejn. — Ima neko naš... Ima čovek koji će nam pomoći... Večeras. ćemo ga videti. Pričaj mu sve... On će razumeti. Biće nam brat, zaštitnik — odvrati Mišel. Njegove reči otvoriše nadu. Džejn je u Mišelovim rečima na- lazili istinu. Već je bila sigurna da će Donald odluciti o svemu. Koliko puta je već žalio što joj kmji život i što neće moći da je usreći do kraja zivota, Jedan sat kasnije vozili su se prema Voazenu. Na okuci iza Sent Lamberta skoro se sudari- še sa velikim kamionom, koji im je dolazio u susret. Skrenuše oko Versaja i nasta- više da obilaze Pariz ka Buživa- lu. Pređoše most na Seni i poju- riše ka brdima. 82

U Montinjonu stadoše da Mi- šel pregleda kartu prema poziv- nici i nade put do kuće Eve Pi- žon. — Zar nisi ranije odlazio tamo? — upita Džejn. — Ne, nisam bio... Jedva i poznajem gospodu Pižon — odvra- ti Mišel. — Pa kako to da te je pozva- la? — Upoznao sam je na skupu akcionara lečilišta Torinji. U po- četku, ulaganja su bila neka vrsta dobrotvome akcije, ali kasnije se pokazalo da akcije uvećavaju bogatstvo. Ona je ulo- žila ceo milion novih franaka. Zbog toga je u upravi društva — pričao je Mišel. — Ipak, zašto nas baš sada zove? — raspitivala se Džejn. — Sada smo nas dvoje zanim- ljivi. Novine su pisale... Tako je kod nas. Pozivaju one o kojima se govori — odvrati Mišel. I baš u tom trenutku prode jedan automobil. Pored njih uspo- ri i iz kola mahnu jedna žena, dajući time znak da idu za nji- ma. Džejn se trže. Beše prepozna- la Luna za volanom automobila. — To je gospoda Pižon. Sa njom je Donald — reče Mišel i upali motor. — Zapamtio si da ne treba da pokažemo da ga poznajemo? — upita Džejn. — Razume se. On će naći na- čina da porazgovaramo — od- govori de Bošato i ubrza da sus- tigne kola na zavojima ka šumi. * Dočekaše ih livrejisani momci pred kućom, a u holu sama do- maćica. Upoznade ih sa grupi- com muškaraca i žena, rnedu kojimaje bio i Donald Sikert Kad je predstavljala Luna, gospoda Pižon reče: — On je nada naše večeri. Najšarmantniji Australijanac, doktor Konan je umetnik nad umetnicima.

Džejn ga je gledala setno. On primeti da Mišel zrači od sreće. Njegovom pogledu nije moglo ništa da izmakne, a sposobnost psihologa otkrivala mu je znače- nje stvari. Nešto ga steže oko srca, ali on odluči da će večeras biti samo briljantni zabavljač. Uskoro se društvo rasturi po salonima i parku. Mlađi su igra- li na zastakljenoj terasi. Lun po- zva Džejn i oni zaigraše. — Zamisli šta mi se desilo — rece Lun. — Sinoć sam pio malo vise... — Ne verujem — reče Džejn. — Nisam bio pijan, ali sam pio... Pratio sam Evu njenoj kući. — Zašto mi to pričaš? — upita Džejn i pri tome joj se ukrutiše ruke. — Ona je pripremila ljubavni sastanak. — Nikada nisam mislila da treba da mi se ispovedas. — Znam, ali ja to hoću. Nije bilo ljubavnog sastanka niti ne- čeg što ne treba da čuješ. — Ona je lepa žena — htede Džejn da popravi grešku što je pokazala znak ljubomore. — Otišao sam od nje i posle toga požalio. Džejn ga zacudeno pogleda. — Ni sam ne znam zašto sam žalio. Sada znam. Nisam žalio što odlazim od lepe Eve. Žalio sam što ne grešim, što se ne ba- cim u vrtlog života, pa da ti bu- deš slobodna — nastavi on. — Oh, Donalde! — šapnu ona glasom koji je bio skoro krik. Pri tome steže njegovu ruku. — Moja vernost našoj ljubavi je postala greh. — Ne verujem da tako misliš, Donalde. Ti samo hoćeš da se žrtvuješ. — Večeras sam shvatio šta mi je dužnost — odvrati Lun. Pri tome oseti da će Džejn za- plakati i povede je u brzom ok- retanju do vrata, pa, pošto os- motri da li neko

posebno pazi na njih dvoje, povuče je u hod- nik. Držeći je za ruku otvori vrata prema jednom salonu i ponu- di joj da sedne. — Osećam se strašno — pro- grca Džejn. — To nije dobro. Budj mi ses- tra. Znam da treba da ostaneš s Mišelom — rece on i ustade. — Moram da ti objasnim... — htede nešto da kaže Džejn. — Ne treba — prekide je Lun. — Mišel je dobar čovek. On će te spasti od patnji u koje sam te ja uvukao. On je poljubi u čelo i nasme- jan izide. U hodniku srete Miše- la koji je lutao tražeći Džejn. — Ona je tamo. Sve mi je rek- la. Ona vas vofi — reče Lun i pri- jateljski se osmehnu suparniku, koga nije mrzeo. Naprotiv. Bio je zahvalan co- veku koji te preuzeti brigu o div- noj devojci, koja je zaslužila da bude srećna. Ude u veliki salon i stade uz pult. Mlada mikserka ga ponudi pićem i on uze veliku čašu ko- njaka. Grejao ju je rukama i mi- risao. Samo »Martel konjak« tako miriše kad se čaša malo greje medu dlanovima. On otpi mali gutljaj i pogleda po salonu. Gospoda Pižon mu je prilazila. — Ovde su sve parovi. Hoćeš li me ti pratiti na večeru — upita ona. — Bazume se, Eva — osmehnu joj se on. — Ljubomoma sam na onu lepu Engleskinju. Igrao si sa njom — reče gospoda Pižon. — Čak sam joj se i udvarao. Ali uzalud. Pretekao me je ple- meniti biolog de Bošato — odgovori Lun i povede je prema trpe- zariji.

* Posle večere nadoše se u veli- kom 83

salonu, koji je imao mali podijum u uglu, a beše osvetljen kao kabare. Donald Sikert izve-> de nekoliko zapanjujućih triko- va, pa se vrati i sede kod jedne mlade dame, čiji je partner ne- gde dremao preterano naliven vinom. Tada nastupi Eva Pižon. Pojavila se obučena u prozir- nu haljinu od bele svile. Njene duge noge besprekornih linija i obline žene u cvetu delovali su erotično na već ionako pripite goste. A kad zaigra uz živu mu- ziku, svi prisutni počeše da se njišu u istom taktu. Preko haljine je imala komad iste tkanine i ona ga skide. Po- kaza se da je prozirna haljina je- dino što ima na sebi. Svetlo se još više smanji. Muzika prede na step i Eva se spusti medu goste. Davala je znak da izidu na podijum, a zatim povuče Luna. Zaig- raše svi, čak i Džejn sa Mišelom. — Izidimo — šapnu Eva Lunu. Nađoše se u malom, neosvet- ljenom salonu. — Na stolu ima pića. Daj mi malo vina — reče Eva. Lun joj donese čašu i ona po- pi, a zatim zamoli: — Otprati me do budoara da se presvučem. On pode pored nje kroz tamni hodnik. Ona pokaza vrata budoara i, kad ih on otvori, stade pred njim u znak da treba da je unese. — Dakle, igramo dalje — reče on i povede je po taktu muzike koja je dopirala iz daljine. — Ti si čudan... Ne shvataš — šapnu mu izazovno. A tada se iznenada upališe svetla. Četiri čoveka držala su uperene pištolje. Lun se ukoči. Jedan od njih mu pride iza leda. Eva kriknu prestrašeno, ali joj jedan od napadača pripreti revolverom. To je bilo poslednje što Lun vide, jer 84

mu Pjer Ože nabaci ne- kakvo čvrsto platno preko gla- ve. Nekoliko ruku ga prihvatiše i vezaše. Cuo je kao se Eva oti- ma i preklinje. Obećavala je ot- kup i nudila nakit. — Emil će platiti stostruko vise — reče Kvalja. Izvukoše ih na zadnji izlaz i ubaciše na nekakvu ciradu. Lun začu paljenje mašine i oseti po- tresanje poda. Kamion pode. Eva se privijala uz njega, ali nije mogla da govori, jer su joj usta bila vezana.

* DŽejn je neko vreme igrala sa Mišelom, a onda ga zamoli da iziđu. Setali su malo vrtom, ali osetiše hladnoću. — Potražimo Donalda, pa da idemo. Boli me glava — reče Džejn. Uđoše u kuću i obiđoše salo- ne, ali ne nadose ni Luna ni Evu. Raspitivali su se, ali niko nije znao da im kaže. Pijani gosti su pevali i igrali. Neki su protrčavali hodnicima teturajući za isto tako pijanim prijateljicama. — Nikada me nemoj voditi na ovakve vikende — reče Džejn. — U programu je da ovde spavamo. Odredeno nam je da boravimo u kući na kraju vrta — odvrati Mišel zbunjeno. — Molim te da me odvedeš... Bilo kuda, ali me ne ostavljaj ovde — insistirala je Džejn. Nije mogla da ostane tu u blizini Luna, za koga je verovala da je negde pored Eve. A da je mogla i pomisliti u kakvoj je ne- prilici, ona bi jurnula k njemu. Dala bi život da mu pomogne. Mišel de Bošato je imao takta i tiho je povede ka automobilu. Nije pokušavao da je zagrli, ni da joj priča o ljubavi. Tek kod Obona reče da zna za divan mali hotel na jezeru u Sent Grasije- nu, ona klimnu glavom i on skrenu tamo. Bila mu je zahvalna što je uzeo

zasebne sobe i što je dopra- tio samo do vrata. Nije pokušao ni ovde da je poljubi. Pritisnu us- ne samo na njene prste i ostavi je da se odmori. Noć je bila mu- čenje, ali fizički umor pred zoru savlada uplakanu Džejn. VIII Vožnja je trajala svega pola ča- sa. Luna onako vezanog spusti- še na zemlju, a zatim prenesoše tridesetak koračaji. Osećao je da ga spuštaju niz nekakve stepeni- ce. Pratio je glasove i zaključio da za njima nose Evu. Kad mu skidoše platno s gla- ve, on ugleda Evu vezanih ruku i usta. Kolutala je preplašeno očima i grčila se na širokom le- žaju. Prostorija u kojoj su se na- lazili bila je po mnogo čemu vrlo čudna. Zidovi su bili od gru- bog i patiniranog betona, a jedi- ni izlaz bila su mala vrata naci- njena od livenog železa i postav- ljena u betonski okvir. Sve je to ličilo na nekakav čudovišni bunker, do čije tavanice je bilo najmanje šest metara. Prostorija je bila dugacka trideset, a široka blizu dvadeset metara. Lunu ne promače činjenica da je toplota umerena, a vazduh bez memle i prijatno cist. Pored jednog zida bile su nekakve ka- bine od lakiranog drveta. On prepoznade Kvalju i njego- va dva čoveka, koji su staiali blizu jednih malih vrata. — Ko ste vi? — upita Donald mirno.

85

— Nema razloga da vam skri- vamo istinu — odvrati Kvalja. — Jednostavno smo vas oteli i do- veli ovamo. — Zašto? — upita Lun. — Potreban nam je novae — odvrati Kvalja. — Ja ga nemam — dodade Lun. — Ima ga u znatnoj količini Emil Pižon. — Ne verujem da će ga dati samo iz milosrda prema jednom opsenaru — nasmeši se Lun. — Daće ga baš zbog vas. Ako bi i prežalio ženu, jer ga može utešiti neka druga lepotica, vas, doktore Konan, neće ostaviti na cedilu. Vi ste njegova buduća zlatna koka, potpisaćete mu i priznanicu na jedan iznos, ko- jim spasavate život. A sada se odmorite — cinično odgovori Kvalja. Zatim odveza Evu i ona je nekoliko trenutaka samo crvilela trljajući utmute zglobove. — Odmah me pustite!... Vi, razbojnici! — kriknu zatim. Kvalja je lako gumu nazad na ležaj. — Miruj, lepotice! — opomenu je pretećim glasom. Pri tome je posmatrao njeno slabo pokriveno telo, koje je zaista pružalo za muškarca izvan- redno privlačan prizor. Ona tek tada primeti da je ostala u prozirnoj haljini, pa se osvrnu da nađe nekakav pokrivač. Kako ga nije bilo na dohvatu, ona se samo skupi na ležaju. — Dajte mi nešto da obučem — reče snuždeno. — Nemamo ništa pri ruci. Udobnost je ovde potpuna, pa vam neće ni zatrebati — odgovori Kvalja. — Podrum je gra- den sa klimatizacijom i svim po- trebnim uredajima. — Gde se nalazimo? — upita Lun. — Ne treba vam da znate. Kad dobijemo novae, pustićemo vas, to vam je dovoljno. Inače nas Cmo Uho progoni širom Fran- cuske — objasni Kvalja i

svojim ljudima dade znak da otvore vrata. — Cekajte! Zar ćete nas ostaviti ovde?... Vi ne smete! — vi- kala je Eva. Ali niko joj ne odgovori i teška metalna vrata muklo zveknuše. Čulo se okretanje zupčanika, koji su utvrdivali ovaj čudni za- tvor. Eva je neko vreme gledala Luna, a zatim mu pride zaklanjaju- ći grudi dlanovima. Mučila se da ga odveže i to joj uspe posle dosta napora. Kad on ustade i protrlja zapešća i protegnu leda, ona mu pade na grudi plačući. — Oni će nas ubiti — šapnu i zajeca. — Još smo živi i treba da si hrabra — reče on utešno i povede je ka ležaju. Zatim obide prostoriju. Otvori jednu od velikih kabina i ugleda udobno malo kupatilo. Oproba slavinu, osmehnu se na mlaz tople vode. Oproba pitkost hladne i osvmu se okolo. Cupavi fro- tirni ogrtači bili su čisti i ured- no obešeni o unutrašnju stranu vrata. On uze jedan od njih i od- nese ga Evi. — Kupatilo je divno. Dama ima prvenstvo — reče i vrati se da razgleda ostale kabine. U jednoj je bio ogromni ras- hladni orman sa dosta namirni- ca, a u drugoj električna kuhinja sa posudem. — Ovde je neko živeo u blagostanju — doviknu Evi koja je ulazila u kupatilo. Razgleda i četvrtu kabinu. U njoj je bio pisaći sto na kome je stajao ružičasti telefon. Lun podiže slušalicu i oslušnu kao poznavalac uredaja ove vrste. Lako zujanje otkrimu da je neko podigao slušalicu na drugom kraju, ali da to nije telefon za spoljnu vezu. — Halo! — zovnu Lun. — Ostavite telefon! — ču se grub glas i slušalica škljocnu. — Halo! Ne budite tako neu- ljudni! — doviknu uzalud Lun, pa kad zaključi da ne dobija vezu ni sa kim, on spusti

slušalicu. Dok je iz kupatila dopiralo šuštanje vode, on je obilazio zi- dove skrovitog skloništa, koje je sada pretvoreno u zatvor za njih dvoje. Ne nade nikakav izlaz. Otkri jedino cevi koje su dovodile cist i umereno zagrejan vaz- duh i druge koje su izvlačile us- tajali. Tek kad uz njih prisloni uho začu lako zujanje udaljenog ventilatora. Oko cevi se nije mogao napraviti otvor čak ni sa najboljim alatom. Pa i u tom slu- čaju trebalo bi mnogo truda i vremena. Pregled vrata otkri solidan rad i ugasi nadu da se makar tu- da može izići. Brave su bile sa spoljne strane. Ostajalo je samo da se čeka prilika za akciju. Da nije bio ve- zan dok su unutra bili Kvalja i njegovi ljudi, on bi učinio nešto upotrebivši hipnozu ili iznenad- ni napad. Ali od toga nije bilo koristi dok je bio vezan. On se osvmu ka ležaju, koji je bio načinjen od mekog i ugod- nog svilenog tkanja. Pokrenu ga i otkri da postoji spremište za posteljinu. Dva jastuka i krzneni pokrivač zaštićen belim damastom behu sve što otkri. Pomisli kako ga i ova slučajnost tera u zagrljaj Eve Pižon. Baš u tom momentu ona izide rumena od kupanja. Češljala je platinastu kosu. — Našao si i pokrivači! — uskliknu ona. — Okreni se da ski- nem ogrtač. On se okrenu i pode u kupatilo. Umor ga je već savladavao i tuširanje ga osveži. Razmišljao je o svemu što se dogodilo i na časak se nešto u njemu usprotivi svemu ovom što ga tera u zagrljaj Eve Pižon. Nešto ga je zbunjivalo u celom ovom postupku otmičara. Ali umor, izazovna blizina lepe žene i prijatno ku- panje ubiše u njemu volju za razmišljanjem. Izide i primeti da je Eva našla prekidač svetla i ostavila samo zaklonjenu lampicu u uglu. On pode ka

ležaju i sede pored Eve. — Nemamo paravana... Nuž- da nas zbližuje — reče on neod- redeno. — Zar ne i želje? — upita Eva i pokrenu se. Pokrivač spade sa njenog ra- mena dok ona pruži ruku ka njegovoj kosi. Naglo ga podido- še talasi krvi i drhtaji uzbude- nja. On pusti da mu ogrtač pad- ne. Njihove usne se spojiše. Tamnica se pretvarala u kutak strasti. — Volim te, Kliv... Volim te bezumno... — šaputala je žena. On joj je zatvarao usta poljup- cima. Možda je napolju već bila zo- ra, ali oni nisu mogli da je vide. Polako su zagrljeni utonuli u san koji okrepljuje.

* Lun se trže i potraži svoj časov- nik. Pokrenuvši svoje odelo oseti težinu nekog predmeta. Seti se da je imao revolver i to ga rasa- ni. Brzo izvadi oruzje zadovoljan što ga napadači nisu pretresli. Nade i narocite ampule sa opoj- nim sredstvom. Bio je zadovoljan, jer sada nije bilo teško pri- premiti prepad i osloboditi se ot- mičara. Probudi Evu i javi joj radosno otkriće. — Napraviću od ogrtača i ub- rusa iz kupatila pogodnu lutku, a zatim se sakriti iza jedne od kabina. Kad uđu, delovaće naro- čito sredstvo, a tada ćemo se probiti napolje — objasni joj svoj plan. — Opasno je sve to... Ako ne uspemo, oni će nas poubijati — odvrati prestraseno Eva. — Moramo iskoristiti šansu, jer oni mogu da dobiju novae i opet da nas ubiju — odgovori Lun. — Dobro, dragi... Uz tebe se ne plašim — pristade Eva i pruži mu usne. Prvi sati su im prolazili u spremanju jela. Otkriše da je iz- bor pića i hrane znalački sorti- ran. U prekidima gozbe i zagrljaja, Lun kod vrata prikri ampule, is- pod velikog 87

tepiha . provuče čvrst konac do mesta iza prve kabine gde će se skriti. Tamo os- tavi i revolver, a zatim se vrati na ležaj. Jedino im je njegov sat bio sredstvo da utvrde vreme. Lun na zidu izgrebe datum kao da očekuje dugo zatočeništvo. Zajedno se nasmejaše tome. Poslo četmaest časova Lun zadrema. Probudi ga zvuk vrata jedne kabine. Eva je izlazila iz nje. Bila je to ona sa telefonom. — Nisi mi rekao da ovde ima nekakav telefon — reče ona vi- deći da je budan. — Je li se neko javio? — upita Lun. — Jeste. . . Neki grubijan je doviknuo nešto uvredljivo na moj račun, a zatim naredio da ostavim telefon — odgovori ona. — Isto se i meni dogodilo kad sam podigao slušalicu — reče Lun.* — A mogu li oni da prislušku- ju naš razgovor? — upita Eva i pogled joj poniknu. — Ne. Ispitao sam uredaj. Pregledao sam i zidove. Nema ni- kakvih skrivenih otvora za po- smatranje, niti zvučnika — umi- ri je Lun. Ohrabrena ona poce da spre- ma večeru. Dok su jeli, teiefon zazvoni. Lun otrča i podiže slu- šalicu. — Doktor Konan? — upita sagovomik. — Ja sam, gospodine lupežu — odgovori Lun. — Doći ćemo da vas posetimo, ali ne želimo da imamo neprili- ka sa opsenarskim tačkama. Stajaćete na sredini prostorije, pravo prema vratima i okrenuti ledima. Buke ćete držati podignute — čula se preteća zapovest. — Zar se plasite golorukog čo- veka i jedne žene? — upita Lun. — Imamo u susedstvu jednu drugu prostoriju, ali u njoj nema ničega. Ležaćete na betonu, ako ne budete slušali — ču se odgovor i veza se 88

prekide. — Šta su to javili? — upita Eva. — Prete neudobnim zatvo- rom, ako ne stojimo na sredini ove jazbine i ne podignemo ruke kad udu — objasni joj Lun. — Možda će se ukazati druga prilika — izrazi nadu Eva i pode za njim ka sredini prostorije. Vrata se otvorise i dve cevi mašinskih pušaka se pokazase na njima, a zatim izmedu cevi ude Karlo Breno. Pride Lunu i hitro mu na podignute ruke nabaci uže. Dode i Kvalja, pa za- jedno vezaše zarobljenika. U toj gužvi Lun neshvatljivom veštinom stiže da izvuče Kvaljin revolver i da ga ubaci pod svoje pazuho. Ali oni ga detaljno pre- tresose. Kvalja je zurio u njega iznenaden sto nalazi svoje oruž- je na neočekivanom mestu. — Ti si opasniji nego sto smo mislili — rece namrgodeno. — Ispitajte njegovo odelo i celu prostoriju — obrati se svojim lju- dima. U tom momentu ude i Fransoaz Telen. Lun se zagleda u njen kostim. Poznavao ga je — bio je to kostim Džejn Vitington. — Otkuda vam taj kostim? — upita Lun i oči mu sevnuše. — Imam ga. . . Zašto pitate? — osmehnu se devojka. Lun se skoro ugrize za jezik, jer neoprezno beše zapao u opasnost da se otkrije njegovo prisno poznanstvo sa Džejn. Ali ostali behu zauzeti nečim dru- gim, a devojka ne stiže da razmisli, jer Lun nastavi da govori. — Isti takav ima engleska kra- ljica. Ja sam ga lično video. Samo vama pristaje znatno bolje. . . — Zaista? Vi laskate — osmehnu se devojka. Posmatrala je Luna i on trep- nu zavodnički na način muškar- ca kada su u položaju da ne mogu drugačije da izraze svoje simpatije. Njegove poznate

glu- macke sposobnosti omogućiše mu da prikrije svoje neprijatelj- stvo. Sve to raspali devojčinu maš- tu i ona nehotično stade blizu Luna. On stiže da primeti kad pronađoše njegove opojne ampule i iza kabine skriveni revolver, ali ne otkri da mu to smeta. Šaputao je devojci: — Vi ne pripadate ovde. Vasa lepota je za blistave salone i obožavanje. . . Kakve oci!. . . Oslobodite se ovih i bežimo u Rio de Žaneiro. . . — A šta ću sa policijom, koja me trazi po celoj državi? — set- no se osmehnu devojka. — Nova frizura, moje ime i pomoć. . . Mislim da bi to bilo sve što vam treba — šapnu on. Eva se beše sklonila na ležaj i ogmula pokrivačem, ali primeti Lunov razgovor sa devojkom. Zato prikupi ogrtac oko tela i to- bože krenu ka kupatilu, ali pored Luna. — Stanite tamo dok završimo razgovor — naredi joj Kvalja. Ona stade pored Luna. — Pokušaj da nam se podvali nije vam uspeo. Ali zato ćemo vas kazniti — reče Kvalja i dade znak da odvedu Luna. On pokuša da se opire, ali uzalud. Pomisao da će na dru- gom mestu imati bolju šansu, natera ga da popusti. * Mogao je odmah da pokuša sa hipnozom, ali vezane ruke su mu smetale. Moglo je da se desi da ne uspe bez slobode pokreta, ili da ne izide i pored toga što će onemo- gućiti napadače. Smestiše ga u malu, praznu ćeliju, u kojoj je bilo memljivo i hladno, ali koja nije bila manje čvrsta. Tamo mu pod vezane ruke podnesoše napisanu priznanicu na dva miliona franaka, u kojoj se tvrdilo da mu je taj iz- nos isplatio Emil Pižon. Pokaza- še mu i pismo vlasniku »Zlatne školjke«. On ga brzo prelete oči- ma. Pisalo je: »Gospodine Pižon,

Spremite četiri miliona franaka. Dva za život vaše supruge, koju smo oteli sa doktorom Ko- nanom. Pozajmite i za njega dva miliona, koje će vam on vratiti prema ličnom pristanku. Prilažemo njegovu priznanicu na taj iznos. U slučaju da ne platite, leševi gospode Pižon i gospodina Ko- nana će plivati Senom. Neumo- ljivi.« Lun ostade zamišljen. Poče od malopredašnje greške pred de- vojkom iz bande. Ponovo je pre- birao sve detalje, ali su mu se oni preplitali u glavi zbog brige o Džejn. Otkuda otmičarki Džej- nin kostim? Jesu li je povredili? Možda je mrtva? Uprkos hladnoće, lice mu se orosi znojem. IX Tek u podne sledećeg dana Džejn i Mišel saznadoše iz novi- na da je zamak Bošato ponovo opljačkan. Policiju beše obaves- tila posluga, koja je ujutro pronašla vezanog čuvara. Žumo se vratiše u zamak. Mi- šel pregleda zamak i zabrinut zaključi da je šteta dvostruko ve- ća nego pri prvoj kradi. Ali pri- sustvo voljene žene ga ohrabri. — Izgubili smo deo bogatstva, ali smo našli sreću. Ja sam sre- ćan zbog tebe — reče on devojci. — I ja sam srećna. . . Treba mi vremana da se snadem. . . — tiho odvrati Džejn. Prijatna tišina, Mišelova oda- nost i pažnja, zajednički rad u laboratoriji i šetnje po okolini u toku sledeća dva dana, ponovo osvežiše Džejn. Ona se navika- vala na Lunovo odsustvo i već je 0 njemu mislila kao o čoveku koga neizmemo voli, ali sada kao prijatelja, ili brata. Mišel primeti da je opet vedra 1 srećna, pa joj u pogodnom tre- nutku 89

reče: — Treba da objavimo zaruke, a ti da se smestis u Parizu do na- šeg venčanja. Ona klimnu glavom i reče: — Voleću te celog života, Mi- šel! Ćutala je nekoliko trenutaka, a zatim reče: — Odvezi me u grad, a zatim potraži Donalda. Zelim da mu kažeš šta ćemo učiniti. . . Ne znam zasto tako osećam, ali smatram da treba. . . — To će nam doneti oslobode- nje od misli o tom čoveku. Sas- vim mi je razumljiva tvoja želja — odvrati Mišel. Dok su se spremali za put, Mi- šel reče: — Džejn, hajde da ga potraži- mo zajedno. Moras mu sama za- želeti sreću. Moraš sama da ču- ješ njegovo mišljenje. Bez toga bih osećao da sam mu oteo naj- veće blago ovoga sveta. On te je voleo. . . Ona klimnu glavom, ali ništa ne reče, jer joj se grlo steže. Za- plakala bi da je u tom trenutku morala da govori.

* Vozeći se Kejom Versaj stigoše do crvenog svetla ispod Palate Šejo i zbog toga zastadoše. Jedan prodavac novina žurio je ispod drvoreda pored Sene i uzvi- kivao: — Otmica gospode Pižon! Ne- stao madionicar Konan! Velika ucena! I Mišel i Džejn behu shvatili prodavca i kad se upali zeleno svetlo, nadoše se u gužvi. Saob- raćajac je pretio dajući im znak da krenu i ne ometaju prolaz os- talim vozilima. Mišel se jedva snade i pokrenu kola, a zatim Avenijom Njujork prode do Ulice Fuko. Tamo nade mesto da zastane. Džejn već beše ugleda- la kiosk i potrča da kupi hrpu novina. Vraćajući se sretne Mi- šela i dade mu nekoliko. Sedoše opet u automobil i počeše groz- ničavo da prelistavaju i čitaju. 90

Iz svega onog što se moglo pročitati iz novina shvatili su da je inspektor Dalman sledio tra- gove oko »Zlatne školjke«. Nad- ao se da će saznati nešto o bandi zamkova. Slučajno je čuo šaputanje o otmici gospode Pižon. Saslušavao je Emila Pižona i ovaj je priznao da je dobio uce- njivačko pismo otmičara. Spre- mao se da plati traženu sumu. To je bilo sve, ako se ne uzmu u obzir nagadanja štampe o ulozi »tajanstvenog doktora Konana«. Izražavane su sumnje da je on stvarni pokretač otmice. Banda jos nije bila najavila način predaje novca, a istraga nije imala nikakav trag. Otmica gospode Pižon nije bila primeće- na čitava dva dana. Istina, gosti na vikendu i posluga njene kuće kod Montinjona bili su primetili da je nema. Uzalud su je gosti tražili celo pre podne, posle one noćne zabave, pa su se razišli malo uvredeni i nezadovoljni. Ali to nije bilo prvi i jedini put da se po nekoliko dana ne zna gde je Eva Pižon. — Donald nije živ, jer otmičari ne bi uspeli da ga zadrže — reče Džejn glasom koji je otkrivao strahovanje. — Ne misli odmah na najgore — pokuša da je uteši Mišel. — Pokušaćemo nešto da saznamo. Odvezoše se do »Zlatne školj- ke« i nađoše Emila Pižona. Pred nj ego vim vratima ugledaše up- lakanu devojku, koja je baš izla- zila iz sobe. — Ta brbljivost će te jednom skupo koštati! — čulo se kako vice Pižon. Kad se pojaviše Džejn i Mišel, vlasnik »Zlatne školjke« ih nepoverljivo pogleda. Nije ih* poznavao i možda je mislio da su glas- nici otmičara, ili opet neko iz po- licije. Kad mu objasniše da žele da se raspitaju o gospodi Pižon i doktoru Klivu Konanu, on upita: — Kakve veze vi imate sa njima? — Bili smo zajedno na vikendu. . . Pa želimo. . . Spremni smo da pomognemo — progun- da zbunjeno

Mišel de Bošato. Lukavi Emil Pižon ubrzo shva- ti da postoji nekakav duboki in- teres ovo dvoje za čudnog doktora Konana. Od tog zaključka do pomisli da to treba iskoristiti, nije trebalo mnogo vremena. I već posle četvrt časa on im se jadao kako ne može da naba- vi ni četvrt miliona, jer poslovi idu vrlo slabo. Užasavao se zbog opasnosti da otmičari ubiju nje- govu ženu i Konana kad vide da neće dobiti novae. Džejn ga uteši rečima: — Smem li da ponudim po- moć? U Londonu imam svoj konto. Zatražiću od banke da mi ovde stavi na raspolaganje novae koji nedostaje. On je zahvaljivao i pozva sekretaricu da nabavi piće. Neoče- kivane goste je usrdno nudio. Još jednom mu se sreća osmeh- nula i poslala mu pomoć, da ne izgubi deo svojih miliona. * Za to vreme inspektor Danijel Dalman je brzo vozio svoj cmi sitroen prema Parizu. Vraćao se iz vikend kuće Eve Pižon. Ono sto je tamo otkrio brzilj- vim saslušavanjem, posle jed- nog podatka dobijenog od grupe koja se bavila otmicom, na- goveštavalo je da banda zamko- va ne napada samo mrtve dragocenosti. Stari Evin vrtlar bio je video Mišena Kvalju. Tog co- veka je i pre vidao u drustvu Eve Pižon. Vest o tome brzo je stigla do inspektora Dalmana i on je požurio da je proven. Vrtlar je pričao da je te noći odvezen veliki kamion sa osve- žavajućim pićem. Iz njega je u zadnje dvorište izišao Kvalja. Vrtlar je video kako sa njim kroz otvoreni prozor razgovara Eva Pižon. Starac je zatim otišao da spava i to je bilo sve što je znao. Inspektor je bio sebi postavio mnoga pitanja, a na neka nije bilo odgovora. Sada ih je u mis- lima ponavljao:

Ko je bio njegov spasilac one večeri kad ga je uhvatila Kvalji- na banda? Je li Kvalja bio slučajni pozna- nik gospode Pižon, ili je to po- znanstvo imalo dublje značenje za rešenje cele zagonetke? Ko je tajanstveni doktor Kliv Konan? Poslednje pitanje je ostajalo bez odgovora i posle pokušaja da se iz Australije dobiju podaci o Konanu. Tamo nije nikada bio izdat pasoš na to ime. Pitao se i zašto je gospoda Pi- žon imala odvojen stan kod Op- servatorije. O tome se izrekla Odet Verili kad su price o otmici počele da kruže i kad su stigle do agenata koji su motrili na »Zlatnu školjku«. Od nje su, po svemu sudeći, potekle i prve vesti da je stiglo ucenjivačko pis- mo. Inspektor odluči da pogleda taj stan Eve Pižon, pa tek da onda sasluša njenog muža. Pošto ga je put vodio blizu Keja d’Or- fevr on uze nalog za pregled stana i povede dva tehnicara. Uskoro je bio u raskošnom apartmanu. Dugi pregled poka- zao da je neko bio u stanu pre najviše jednog sata. Kapljice vode u kadi i na lavabou pokazivali su da je kupatilo nedavno bilo upotrebljeno. Inspektor je znao da se lavabo i kada osuše sas-

91

vim već posle jednog časa, a naj- duže dva, što zavisi od temperature i vlažnosti vazduha u kupa- tilu. — Ovde je neko nedavno upotrebio ženski perfem — reče jedan policijski tehničar stojeći pred toaletnim stočićem u spa- vaćoj sobi. — Ali ne vidim nigde flasicu sa šanelom. Pogadam li da je ovo mirs šanela? — pitao je inspektor. Njegov saradnik potvrdno klimnu glavom. Nadose i jednu fotografiju sa jednog izleta na nekom jezeru. U pozadini se nalazio čovek za koga se nije moglo sigurno reći, ali je navodio na to da se radi o Kvalji. Inspektor je u džepu imao fotografije svih lica koja su se one noći nalazila u podru- mu, spremajući se da ga obese i zauvek ućutkaju. On sada uze tu fotografiju i vrati se ka centra grada, a zatim pode ka Pigalu. Sekretarica Emila Pižona po- kuša da mu ne dozvoli ulaz Hod svog gazde, ali inspektor pokaza policijsku legitimaciju i prode u hodnik koji je vodio ka Pižono- voj sobi. Jedan Pižonov čovek htede da mu prepreči put, ali kad ga prepoznade, samo izvadi ruku iz džepa. — Dajte mi taj revolver — rece hladno inspektor i pre nego što se momak snašao stavi ruku u njegov džep. Izvuče automatski pištolj. — Ja imam dozvolu. Ne može- te mi uzeti oružje — pobuni se Pižonov telohranitelj. — Dok sam ja ovde, neće vam zatrebati. Proveriću ispravnost te dozvole kasnije — reče inspektor i upade u sobu. Iznenadi se videći tamo Džejn i de Bošatoa. Pošto se pozdravi sa Džejn, on malo duže zadrža njenu ruku u svojoj, a zatim se nagnu i šapnu j0j: — Ovo nije mesto za vas. Ona napravi izraz koji je go-

vorio »toko se desilo«. U stvari, on tako proven koji miris upot- rebljava. Nije bio šanel. Zatim poče da ispituje Emila Pižona. Interesovao se koliko je osiguranje Eve Pižon, iako je taj podatak već znao. Zatim je tra- žio da mu Emil Pižon kaže koliki je udeo njegove žene u celom imetku. — Sve nam je zajedničko. Ime- tak nije veliki. . . Vi znate kako teško prolaze noćni lokali otkad je Neša Martini stavio svoje ša- pe na poslove te vrste. . . — po- če nesigurno Pižon. — A zasto Eva ima posebni konto u banci? — upita inspektor. — Ja ne znam. . . Ne verujem da ima. Ona mi to nikada nije rekla — uzbudeno odgovori Emil Pižon. — Ali ja ne razu- mem na šta vi to ciljate, gospodine inspektore. — Rutinerska saslušanja — odgovori Dalman. —■ Treba zna- ti nije li i vama u interesu da Eva nestane. Pižon ga je zgranuto gledao, a zatim polako reče: — Eva za mene znači više nego njeno osiguranje, imovina i konto u banci. Bez nje ne bih imao ništa. Ona ume da stvori novae. . . — Ja sam mislio da vam najvi- še znači kao supruga — pod- smehnu se inspektor. — Ah. . . Ja je volim na drugi način. . . Kao ženu ne vezujem je za bračne obaveze. — Dakle, potpuna bračna slo- boda. Vrlo savremeno — opet se podsmehnu inspektor. Te njegove reči su na sve delo- vale neprijatno, pa nastade ću- tanje. Inspektor ga prekide pita- njem upućenim Džejn: — Jeste li poznavali doktora Konana? — Jesam — odgovori Džejn. 92

— Kada ste ga upoznali? — Pre tri noći kod nesrećne gospode Pižon — odgovori Džejn i pogleda pravo u inspek- torove oči. Dalman je razmišljao neko vreme, a zatim reče: — Gospodine Pižon, upozora- vam vas da je najpametnije da me izvestite kada otmičari zaka- žu vreme i mesto predaje novca. — Ne verujem da ću pristati. Za mene Eva vise znači nego njeno osiguranje i imetak. Hoću da mi se vrati živa — reče on oz- lojedeno. — Dakle, daćete četiri miliona? — upita inspektor. — Cim ih budem imao — odgovori Emil Pižon. Inspektor ga je neko vreme proučavao, a zatim ustade i prvo se oprosti sa Džejn i reče: — Ako jednom vidite gospodi- na Luna, pozdravite ga cd moje strane. Zatim izade. * Malo kasnije izidoše Džejn i Misel. Trebalo je obaviti poslove oko nabavke novca obećanog Pižonu za otkup. Advokat Mišela de Bošatoa, koji je trebalo da preuzme brigu oko formalnosti za pribavljanje novca, imao je svoj biro u jednoj uličici kod Bulevara Šaron. Zastajući na raskrsnici Ulice Montro, primetiše pred sobom jedan svetlosiv pežo. Vozila je žena u sivom kostimu. — Zar nije to Eva Pižon?! — uzviknu Džejn. Mišel de Bošato je treptao oči- ma. — Zakleo bih se da jeste — odgovori on i čim se signal prome- ni, potera za pežoom. Vožnja skrenu prema severu. Uskoro se nađoše na širokom putu prema Sent Denisu. Prate- ći kola žene za koju su verovali da je Eva Pižon nisu obraćali pažnju na još jedan automobil, koji je

išao za njima. Na usponu iza tvrdave kcd Pjerfita, pežo skrenu na parkiralište zaklonje- no starim drvoredom. Mišel ta- kode skrenu i stade iza pežoa. Kroz prozor ih je gledala Eva Pi- žon. Njih dvoje iziđoše iz kola i po- žuriše k njoj. Ali baš u tom momentu stiže još jedan automobil. Iz njega iziđoše tri muškarca. Držali su revolvere u rukama. — Ne pomišljajte na otpor! — zapreti prvi. — Šta ovo znaci? — upita Džejn. — To su otmičari. Morala sam da ih slušam. . . Isla sam u grad da pripremim nacin preuzima- nja ucene. Doktora Konana drže kao taoca. . . Ubiće ga ako po- kušain da ih prevarim — objasni Eva. — A mi smo se ponadali. . . — zausti Mišel. — Primetila sam da ćete upas- ti u neprilike. Znala sam da me ovi razbojnici stalno prate. Sada vas neće pustiti — zaključi Eva i uzdahnu. — Dosta brbljanja! Odlazite u kola! — preteći viknu jedan od napadača i gurnu de Bošatoa. On odskoči i udari razbojnika tako da ovaj pade na tlo. Ali dru- gi otmičar udari revolverom de Bošatoa, a treći ga onesvešće- nog povuče ka svojim kolima. Vezani i gumuti na zadnje se- dište razbojničkog automobila Džejn i Mišel su gledali kako jedan otmičar ulazi u njihov automobil, daje znak Evi da krene i polazi za njom. Sva tri automobila nastaviše put. U šumi kod Poseta, otmičar koji je vozio de Bošatoova kola prestiže Evu i dade joj znak da skrene na stazu medu drveće. I kola sa vezanim Mišelom i Džejn skrenuše u taj zaklon. Ot- mičari im vezaše oči i nateraše ih da sednu na pod kola tako da se spolja ne vide. *

Ležeći na podu svoje tamnice, Lun je razmišljao o svemu. Nekakve nejasne slutnje polako su se uobličavale, ali još uvek nisu to bili jasni odgovori na sve ono sto je bilo tajanstveno. On nije mogao da shvati tu brigu otmi- čara za njega. Donosili su mu hranu i piće, snabdeli ga sa četi- ri ćebeta i dosta cigareta i nisu ga ponižavali. Trećeg dana ga izvedoše iz hladne prostorije i vratiše u ugodni zatvor. Lun odmah ugleda Evu, koja je ležala u kabini. Ona skoči i potrča mu u susret. Kako su ga otmicari bili opet ve- zali dok ga ne prevedu ovamo, ona mu užurbano oslobodi ruke i zagrli ga. Bila je sveža. Luna zapahnu miris šanela. Nešto je bilo sa tim mirisom. Lun je tražio u svojim mislima razlog što ga je taj miris iznenadio. I odjednom poče da shvata. Celu prostoriju je bio pregledao. U kupatilu je bilo do- voljno pribora, ali tamo nije bilo šanela. Lunova sposobnost po- smatranja i pamćenja bila je takva da je bio siguran kako ra- nije nije video četvrtastu bocu od brušenog kristalnog stakla. — Šta se dogadalo dok sam bio odvojen od tebe? — upita on pošto se beše okupao i to vreme iskoiistio da razmisli. — Ništa naročito. Otmicari če- kaju novae — odgovori Eva. — Jedino me je mučilo što smo od- vojani. — Zašto su me opet vratili ovamo? — Ja sam ih molila. Bekla sam im gde držim nakit u mom stanu kod Opservatorije. Išli su po njega. . . Cak su mi doneli i moju kolonjsku vodu — pričala je ona. »Ili je neobično lukava, ili sam pogrešio«, pomisli Lun, a glasno reče: — Plasio sam se zbog tebe. I razmišljao sam o svemu. Kakva je naša budućnost? Umoran sam od kabarea, pozomica, lu- tanja i avantura. Skoro bih želeo da ceo život provedem ovde pored tebe, u ovoj tišini. Ona ga strastveno zagrli. 94

— Ljubljeni moj! Volim te, Kliv! — govorila je uzbuđena. — Samo da se oslobodimo. Otići ćemo negde -daleko odavde. Imam jedan zamak u brdima. Preuredićemo ga i živeti. Imam novaca. Stvarala sam svoje bo- gatstvo sanjajući o pravoj ljuba- vi. . . Sada sam je našla. U njenom glasu bilo je i tri- jumfa zbog pobede. — Hoćeš li napustiti Emila? — pitao je Lun. — Hoću! Neka ostane sam sa svojim prsatim igracicama. Neka uživa u njihovoj praznoj lepo- ti. On nikada nije bio sposoban za pravu, duboku, strastvenu ljubav. O njemu neću vise da mislim — odlucno je govorila. On ju je gledao. Pokazivala mu se kao vladarka, koja veli- kom intrigom stvara svoje car- stvo. Bilo je lepote i genijalnosti u toj ženi, ali i nečeg neobjašnji- vog. Čovek nije mogao sasvim da joj veruje. I on je to shvatao više kao osećanje, nego kao za- ključak stvoren na činjenicama. Morao je saznati sve o njoj. Morao ju je shvatiti. On je izbegavao da koristi svoje hipnotizerske sposobnosti i moć da tako ude u tajne ljud- skih bića. Ali sada je jos jednom trebalo da zna istinu. On sede pored Eve i iskosi se tako da su se gledali iz blizine. — Ti o meni ništa ne znaš, Eva — poće Lun. — Meni to i ne treba. Volim te zbog fizičkog izgleda i duha koji se ne može skriti. Osećam da si čovek koga ne treba pitati — odgovori Eva. — Ja sam čovek koga gone. Nisam napravio nikakav zločin, ali moja prošlost se sukobljava sa zakonom. Ni ime mi nije pra- vo. — To nije važno. Ja te volim, pa ko god da si, dragi. Ti si moja jedina prava ljubav! Ti si prvi muškarac u cijern zagrljaju sam osetila sve. . . To je kao

kad čo- vek pogleda van granica sveta. — Ali ni ja ne znam ništa o tebi. Želeo bih da znam — nastavi Lun. Ona je ćutala. Lunov pogled joj je oduzimao opreznost i sve vise je osećala da on vlada njo- me. — Pričaj mi o sebi. . . Govori istinu. . . Ti ćeš mi reći šta se dogada — ponavljao je on su- gestivno, ali u nekakvcm mono- tonom ritmu. Eva se opustila i polako priča- la. Gubila je vezu i sve češće je odgovarala samo na pitanja. Lun se trudio da stiša uzbudenje kad ona poče da priča o poznan- stvu sa Misenom Kvaljom. Ovaj španski Italijan je neko vreme bio pevač, ali avanturizam ga je odveo iz Španije u Francusku. Uživanja, nerad i neodgovor- nost su ga često dovodili u ne- prilike. Upoznao je Evu jos pre šest godina. Kvalja je jedno vreme bio njen ljubavnik, ali uskoro ga se Eva zasitila. Našla mu je druge lju- bavnice, pa su ostali prijatelji i saveznici. Kvalja je postao tajni ljubavnik javne Pižonove ljubav- nice Odete Verili. Ali mu to nije bila jedina »ljubav«. U društvu Brena i Ožea upoznao je mladu Fransoaz Telen. Svi su oni prvo služili Evi za terorisanje osoblja »Zlatne školj- ke« i drugih noćnih lokala. Kas- nije su skovali planove da cine isto što i prva banda zamkova. Ona je otkrivena, a oni su nasta- vili. — Zašto su se okrenuli protiv tebe — pitao je Lun. — Nikada se nisu okrenuli — odgovarala je Eva ne kontrolišu- ći svoju podsvest. — Zašto su nas oteli? — Ja sam im naredila. Da budem sama sa dragim čovekom. — Zašto ucena? — Emil ima novaca... Bezbol- no ću ih uzeti od njega... Jedno- ga dana ću ga napustiti. — Je li on bogat?

— Vrlo bogat... Ne želim mu zlo... Ja sam mu pomogla. — A koliko je tvoje bogatstvo? — Imam mnogo dragocenosti u zamku. Sav plen je ovde. — Koji je to zamak? — Ovaj... Mi smo u njemu. Uredila sam ovo mesto. — Jednom će te uhvatiti policija. — Neće... Sakupila sam celu grupu. Oni čekaju pasoše za put u Italiju i dalje u Afriku. Svi će umreti iste noći kad dobijem novae. Tako ću uzeti i njihove pare. — A šta će biti sa mnom? — Ti si moj. Bićeš uz mene. Volećeš me i nikad neću biti sama. Bogatstvo, čovek koji me voli i koji je lep kao Apolon.... To je carstvo u kom ću vladati. — A šta je sa Džejn Vitington i Mišelom de Bošatoom? — Njih sam bila ostavila na miru posle druge akcije.... Ali oni su slučajno naleteli na mene danas kad sam bila u gradu. — Ti si izlazila?! — Da... Bila sam && kažem ljudima kako će primiti novae od Emila... — Gde su Džejn i Mišal? — U zatvoru iz koga 6U tebe vratili. — Šta će se dogoditi sa njima? — Oni su me videli... Moraju umreti. Lun ućuta. Pustio je da se Evi- na svest delimicno oslobodi, a zatim nastavi. — Ti si teško bolesna... Tebe muče bolovi... Užasni bolovi... Moraš dobiti lekarsku pomoć... Zvaćeš Kvalju i sve ostale... Neka dodu... Eva poblede, poče da tamni sve dok joj lice ne dobi nekakvu plavicastu boju. Zatim dođoše bolovi. Lun joj je sugerisao da oni postaju sve jači. Ona je jau- kala od bolova. Lun joj pomože da otetura do telefona. Kad je podigla slušali- cu, teško je izgovarala reci, ali bile su to

reči gospodarice: — Odmah dodite svi ovamo! Kvalja, morate odmah doći! Meni je zlo! — Ostavićemo samo Ožea na kuli, a mi dolazimo! — javi Kvalja. Nahrupili su u prostoriju sa naperenim mašinskim puškama i revolverima. — Je li ti nešto zlo ucinio? — pitali su gledajući čas nju, čas Luna. — Nije on... Zlo mi je. Treba mi lekar — govorila je Eva i grčila se na ležaju. Kvalja veza Luna, ali ovaj mir- no rece: — Ona će brzo umreti, ako je ne bude lečio lekar. — Ne možemo da pribavimo lekara. Treba ga oteti i vezanog dovesu - reče Kvalja obraćaju- ći se Evi. — Sppsite me! Ja umirem... Nećete dobiti novae i pasoše... Svi ćete umreti, ako ja ne ozdra- vim — ječala je Eva. — Ja sam i lekar — upade un. — Dajte mi moje stvari iz odela. Imam tamo lekova. — Hoćeš da podmetneš neki irik — sumnjičavo ga pogleda Kvalja. — Dajte mu stvari. Sve mu dajte! — viknu bolno Eva. Zil Leven pogleda Kvalju i ovaj mu klimnu glavom. Uskoro Lun dobi svoje dve ku- tije sa nekakvim praškovima, pi- lulama i staklenim ampulama. Ode u kupatilo i u čaši nešto iz- meša. Vrati se k Evi i poče da joj šapuće: — Čim ovo popiješ, sve će biti dobro... Bolovi će sasvim pre- stati... Posle ćemo se zabavljati i veseliti. Ona ispi. Lun potrča opet pored Lindela i Brena. Kad se vrati sa drugom čašom, uzgred doba- ci Brenu revolver, koji mu beše neprimetno uzeo. Svi su zurili u njega. — Ja sam s vama. Neću da vas ostavim. Ne želim. Šta ste se razrogačili, momci? — šalio se on sedajući pored Eve. 96

Njeno telo se smiri. Bolovi behu prestali. Ona je smireno se- dela i gledala Luna. — Zašto si onda *igrao« naiv- nog? — upita Kvalja. — Hteo sam da vidim koliko vredite. Niste mačiji kašalj. Vre- dite, momci! — pohvali ih Lun. — Ne verujte mu! On je opa- san! — reče Breno Sumnjalo. — Sigurno sam opasniji od tebe. Nisi u stanju da čuvaš svoj revolver. Ali ja sam ti ga vratio ~ odvrati Lun i udobno se na- mesti na jednu od dve široke fotelje. Fransoaz Telen ga je zadivlje- no posmatrala, ali joj se oci suzi- še i otkriše izraz mržnje kad pogleda Evu. — Treba zajedno da se zabavi- mo — nastavi Lun. — Da li Ože dobro pazi? — Taj je siguran. A u zamak se ne može ući. Zidovi su visoki, a on ima ručni mitraljez — odgovori Kvalja. — Nekoliko šala za Evu! — ob- javi Lun. Pričao je najbolje francuske sale, kojima su se svi smejali. Zatim izvede nekoliko madioni- čarskh trikova. Uzgred je zapo- činjac hipnozu svih prisutnih. Desetak minuta kasnije suge- risao im je kako igraju sa naj- lepšim devojkama, a sam povede Evu. Pri tome je šapnuo Fran- soazi da je ona u društvu čoveka koji joj se najviše svida. Ona je bila časak zbunjena, ali onda je videla kako igra sa Lunom. Bilo je groteskno gledati kako svi igraju kao da drže u zagrlja- ju partnere. Lun prekide igru i naredi im da sednu. — A sada niko ne može ustati. Pokušajte i videćete — reče im kad posedaše po prostirki. Oni su se trzali, ali niko nije mogao da ustane. — Ne možete da pokrenete ruke — nastavi Lun. Svi su se naprezali, ali ruke im ostadoše kako su se zatekle.

On tada pode i uze Lindelovu Džejn i de Bošatoa. mašinsku pušku. Zatim se nao- ruža Bio je nasmejan i niko ne bi mogao Kvaljinim revolverom. Sve ih brižljivo da pogodi šta se dogada- lo u njegovom veza, a zatim ih oslo- bodi hipnoze. sreu. — Džejn, da li bi ostala u ovoj lepoj Eva dobi napad besa. Pokuša- vala je zemlji? Ponekad bi tebi i Mišelu dolazio da se otrgne, ali bezus- pešno. Molila je samo vama zna- ni gost... — reče stojeći da je oslobodi, obećavala sav novae. pred njih dvoje. — Ovde ga imam čitavu hrpu — Oh, Donalde... Sve je tako teško — odvrati Lun i pokaza joj novae koji — prošaputa Džejn. beše našao kod razboj- nika. — Mene čekaju moje labora- torije u — I to je moj novae! Ja sam im ga Londonu, putovanja sa starim dala za plen! — reče ona, ali uvide Makfersonom, lutanja svetom i ko zna besmislenost tih rsci i klonu na ležaj kakve sve opas- nosti. Mnogo plačući. neprijatelja imam Lun izide i nade vrata ka pod- i nije pravo da zbog toga pate i moji rumskom bunkeru. prijatelji. Tebi treba dom... Zbogom, Džejn i de Bošato su zurili u njega. Džejn! Zbogom, Mišel! On ih oboje zagrli. — reče i žurno pode k dvorištu. — Dragi moji, sada ste slobod- ni — — Cekaj, Donalde! Šta ćemo mi?... reče i pode uz stepenište. Ostavljaš nas! — viknu Džejn Kad je izišao na gornju terasu zamka, preneraženo. ugleda Pjera Ožea. Kosa kao petlova — Imate oružje tu u salonu. Sklonite kresta vijorila mu se na prohladnom se dok ne dode policija. Već sam javio vetru. Ali on već beše ugledao Luna i da je banda za- mkova ovde — odvrati uzeo ga na nišan svoje mašinske puške. Lun. — Predaj se i ne pravi gluposti Uskoro u Evinom automobilu napusti — pozva ga Lun uhvativši pono- vo zamak. Vozio je prema severu, a zatim zaklon. skrenu ka do- njem toku Sene. Ali tada na terasu istrčaše Džejn i de Saslušavajući jednu po jednu osobu, Bošato. Petao okrenu oružje na njih i inspektor Dalman je po- činjao da Lun morade da pritisne oroz. shvata jednu stvar. Kad dode na red Ftoj smrtonosnih kuršuma prekrati Džejn, on je upita: život zločinca. Pjer Ože nestade iza — Jeste li isporučili moj po- zdrav niskog pervaza kule. — Nisam stigla. Iznenada je otišao. Zamak je bio opkoljen starim i Kao da se otrgao od sve- ga ovog — zapuštenim vrtom, ali i obnov- ljenim i odgovori ona tiho. visokim zidom. Sa viso- ke terase videlo — Tek sada sam shvatio ko me je se daleko. Des- no su bile šume spasao jedne noći. Samo jedan čovek je Montmorensija, a pravo k jugu gromade mogao da savla- da bandu ubica, a zatim paris- kih zgrada. Najbliže naselje Mo- da ne- stane bez traga — reče inspektor. azel bilo je daleko najmanje pet — Zar tragate za njim? — upita kilometara. Džejn. Lun se vrati u zamak i obide ga. U — Ja ne tragam... Ali mnogo je onih podrumima i parternim prostorijama koji bi s oduševljenjem javili Skotland otkri skladište pokradenih jardu da imaju u rukama tog čoveka — dragocenosti. Poznade platna slavnih odvrati on i pode da svojim ljudima da slikara, oceni basnoslovnu vrednost uputstva. starih ta- piserija, pomilova delove Uskoro kamioni natovareni plenom i skupo- cenog nameštaja i vrati se do automobili puni po- hapšenih i

policajaca u njihovoj pratnji napustiše zamak. Za nji- ma je išao mali sportski automobil Mišela de Bošatoa. Džejn je bila zamišljena, ali radosna. Mislila je o tome da će Donald Sikert lakše naći utočište, ako ne bude morao da brir^e i o njoj. Spuštao se mrak. Svetlosti Pa- riza su se palile. Jedan čovek je pešice ulazio u gradić Vernon. Uze taksi i zatraži da ga odveze u hotel na levoj obali reke. Dugo je stajao gledajući u brda iznad Tumija i udišući svež vazduh. Bio je to Lun, usamljeni kralj ponoći.

98