Lun i a.D. Za Ubistva

NOVA serija

£ - 100, sveska

( 75£) 1982 .

F. Ešton LUN I A. D. ZA UBISTVA Piter Kropf POSLEDNJI SLUČAJ

D ire k to r NIŠRO -D NEVN IKVITOMIR SUDARSKI

Glavnt i o d g o vo rn i u ređ n ik OOUR »IZDAVAĆKA DELATNOSTD UŽAN STANOJEV

O d g o v o rn i u re d n ik R edakcije književnih izdanja M ILORAD PREĐOJEVIĆ

U red n ici izdanja PIR O SKA MATIĆ JOVAN ĆANDANOVIĆ

R e ce n ze n t V LADIM IR D U B RAV ClĆ

Tehnički urednik SLAVKA BO ŠNJAKO VIĆ

Tiraž' 42.0 00 prim eraka

Izdaje I štampa Novinska. izdavaika i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, O O UR ” IZDAVAĆKA DELATNOST-, Novi Sad. Bulevar 23. oktobra 31. Telefon (021) 21-555. Broj žiro-računa: 65300-603-6350

F. Ešton

LUN I A .D. ZA UBISTVA

Ni|e b i l o zvona uz d o ' . r a i a K niti naćina da se u ovo doba p n d e kući Donald Sikert se osvrnu, / . a stade u senci jednog platana i os lušnu Osmotri zid ograde i odied nom skoci da opipa nema li lomhe nog stakla na vrhu zida Pošto se uverio da |e zid na vrhu bio r a v a n , or. ponovo skoći Uhvati se prstim a za ivicu i polako se podiže mišicama. U magnovenju pogleda u mrak na drugoj strani, a zatim se presam iti preko zida i skliznu na zatravljenu stazu bašte. Odmah zatim pretrća do rascvetalog šiblja i kleće medu grane. lardi

Zamislien i um orar Donald S. kert je lšao prem a Haielend parku Bio je zabrinut z.bog svega što se tin dana dogodtlo Sada mu ie bila po tre1 na pomoc ćoveka koga ie poznavao 1 sa kojim se bio spriiate Ijio u Parizu No, po sverru sudeci njega je bilo teško naci Sikert je jednoj detektivskoj agenciji dao posled njih dve stotine dolara da mu pribave adresu Pitera Evansa. Ali ako ta ad resa nije prava, onda. . Sikert nije sm eo ni da završi m isao Skrenu uskim slepim prolazom i nade se pred zatvorenom kapijom i zidom, koji je zaklanjao nisku kucu uvućenu među drveće najm anje sto

— Hej. D en e1Jesi li nešto ćuo° upita jedan glas. 3

— Kao da jesam ... Tamo kod zid a ... Pogledajmo - odazva se čovek promuklog glasa. Zaćuše se koraci po uskoj pošljunćenoj stazi i Sikert pri slabom svetlu tek izišlog m eseca primeti čoveka koji je dolazio držeći spreman veliki autom atski revolver. — Gde si, Dene? Mislim da je to bilo ovde. Dolaziš li, sto mu đavola9 — zvao je čovek prilazeči džbunu u kome se skrivao Donald Sikert. — Evo idem 1 Moram da pogledam ovde — začu se gias promuklog, a odmah zatim zaškripa šljunak na stazi. Sikert je razmišljao šta da uradi. Možda su ovo ljudi koji obezbeđuju Evansa, a u tom slučaju bi trebalo da im se javi i zam oli da ga odvedu do Pitera. U svakom slučaju sada nije sm eo da pogreši, jer bi to moglo da bude katastrofalno za Džejn i Samjuela. Ako je dobio pogrešnu adresu, pa ga ovi ljudi predaju policiji kao provalnika... — Slušaj Dene! Neko je prilazio kapiji u zidu i probao da li je zaključana. A sada se opet čulo nešto u ovom pravcu - reče promukli čoveku koji je prilazio takode držeči revolver u ruci. — Možda je to bio dežurni policajac. Svake noči po jednom proverava bravu na kapiji — odgovori Den. — Ali nikad nism o čuli i nešto drugo. Imaš li kod sebe rućnu lampu, da malo osvetlim o okolo? — upita promukli. — O stala mi je tam o na baštenskom stolu. Idem po nju, a ti oslušni i motri okolo. Moull bi nas smoždio da ga uznemirimo, mi ili neko drugi. Valjda će detektiv propevati. Već je treća noć otkad ga Moul cedi - tiho je govorio Den, ali Sikert je sve čuo. O smehnu se zadovoijan što je bio oprezan. Ovde se događalo nešto neobićno i to je trebalo da se ispita. 'Mole - krtica ;ngl.) 4

Koraci čoveka koji je odlazio ka kući utihnuše, a promukii ostade osluškujući. Zbog nećega uze revolver levom rukom držeći ga za cev. a đesnu stavi u džep. Tog trenutka se Sikert odlući i pode u napad, jer mu promukli beše okrenuo leđa. Sikertova pesnica izmahnu u tišini. Začu se sam o tupi udarac, a zatim zveknu revolver ispušten na stazu. Udareni ćovek se zakiati. pa skliznu na kolena. Još dok je padao pogodi ga i drugi udarac, a zatim ga Sikert uhvati za okovratnik i povuče u senku šiblja. Onda brzo podiže revolver i gurnu ga u džep, pa pode stazom. — Ideš li Dene? - zovnu Sikert promuklim glasom , podržavajući glas onesvešćenog. Zatim se zakloni iza stabla, jer je bio viši rastom i nije sm eo dozvoliti da to primeti čovek koji je dolazio sve bliže. Kad se nade blizu drveta uz koje je Sikert stajao, Den upita: — Gde si, Ale? — Ne pali lampu. Dodi ovde kod drveta. Neko stenje tam o u džbunju — tiho i promuklim glasom odvrati Sikert. Iz džbunja se zaista čulo hripanje onesvešćenog. Udarac u potiljak i vrat često izaziva takvo šum no disanje. Den stade uz stablo i oslušnu gledajući prem a onom džbunu. A tada ga Sikert udari drškom revolvera. I drugi ćovek je bio sklonjen u tišini. Donald Sikert se prihvati posla. Uz levu podlakticu je im ao naročiti bodež i sada ga izvuće. Oštrim sečivom iskida delove odeće sa onesvešćenih i njima im napuni usta, a onda im izvuče kaiševe iz pantalona i veza im ruke. Veštim potezim a bodeža odvoji široke pojaseve tkanine i pretvori ih u nerazm rsive veze na nogama. Komadima piatna njihovih košulja poveza im usta, kako ne bi mogli da izbace smotuljke. Proveri mogu li da dišu i uveri se da je sve u redu.

Dok je to sve radio, oba čovek a se osvestiše. Sikert im u zaklonu osvetli lice Kolutali su oćim a, a njihov izgled mu se nije sviđao. O stavi ih slegnuvši ram en im a Ako je pogrešk), r.aći će naćina da im se izvini, a Evans će mu pom oci da im na neki naći:i.nadoknadi šteiu zbog pretrpijer i’.i u daraca i straha. Išao je oprezno ka kući opkol]enoj starim drvećem 1 ukrasnim šibijem Nade bašt.enski sto sa ćetiri udobne ležaijke O bide ga . zade oko kuce. O prezno p ro v in i zastađe. Pred zaciniim vratim a kuće stajao ;e još jedan siražar. Bio ie os:on;en na drvenu prećku, koja je vezivala dva stuba Nije mu se mogio prici a da on to ne prim eti. Sikert razm isli nekoliko trenutaka. a zatim se odlući i baci se na zemiiu. Pri tom e preteći doviknu prom uklim glasom : - Ti si lud. D en e1 Platiceš mi za ovo! - Šta je to. Ale? - upita stražar i pođe ka Sikertu koji se uvijao u senci. - O na buaala. . Ubiću ga zbog ovoga' Da sam pucao, on ne bi više nikog . — stenjao ie Sikert podržavajući tudi glas. - Opet vas dvojica! Ako Moul ćuje. Je li te povredio? — upita stražar i pruži ruke ka Sikertu da g a podigne. Ali tada nalete na p esn ice koje ga p odigoše u vrat i vilicu. Stiže sam o m uklo da krikne i pade kao posećen. Sikert ga skioni uz slepi zid kuće i osm otri oko sebe. Levo je bila otvoren a ga ra ža i u nju je mogao da skloni ovog ćoveka. O dvuče ga i napipa sklonjeni autom obil. D žepnom lam pom osvetli prolaz i gurnu o n esv ešćen o g u ugao. Nade nekoliko kom ada žice i krpa u policam a s alatom . Brzo veza on esvešćen o g i pode p rem a kući. Tiho pritisnu ručicu brave na zadnjim vratim a kuće i on a se pokrenuše. O tvori ih sam o toliko da s e ’ provuče u zam račeni hodnik i zastade.

Kao ispod zem lje čuli su se mukli glasovi. Sikert pode napred. N a levoj strani se nalazio slabo osvetljeni hodnik na čijem kraju se vid ela ograd a step en išta koje se spuštalo u podrum. Otuda su dopirali glasovi p om ešani sa stenjanjem. Sikert pažljivo pregleda hol, tri sobe i prostranu trpezariju, a zatim zaviri u kuhinju i sobicu pored nje. N'ije bilo nikog. Sam o se u kuhinji osećao m iris kuvane kafe i prosutog alkohola. U trpezariji su na stolu još uvek bili ostaci većere i prazne boce raznih pića. Sikert pregleda sto i zakijući da je ovde većeralo pet ljudi, ali ne svi u isto vrem e. Trojica su bili napolju, vezani i nem oćni. Dakle, ovde treba da su još dvojica. Sikert oslušn u i zakljući da su svi ostali u podrumu. D ržeći revolver u rukam a pode u tom pravcu. Išao je uz sam i zid, jer je tako bilo najm anje op asn osti da podovi ili step en ište zašk rip e pod nogam a. S ada je sve jasnije ćuo glasove iz podrum a. Kad se n ašao na dnu step en išta sasvim razgovetno je ćuo kreštav ženski glas: - U bićete ga, prokleti lupeži! A to vam neću oprostiti' Zapam tite to, pacovi! O ktavija Dulitl ne preti uzalud. N jene reči proprati sm eh dvojice ljudi. - Ako ne bude govorio, stavićem o i vam a prst na grkljan. Istina, n eće biti lako dodirnuti taj vrat slićan kornjaćinom — reće jedan. - Kornjača! O dlično si joj odabrao ime, Klaimbore! Prava kornjača. M ora i da je stara najm anje dve stotin e godina. Kornjaća! - govorio je drugi i sm eh se opet zaori. Donald Sikert priđe bliže. Nađe se uz odškrinuta podrum ska vrata i ugleda čudnu sliku. Krupan čovek izubijanog i krvavog lica sed eo je na nekakvom sanduku. Ruke su mu bile vezan e oko m etalnih cevi uza zid. N a dva m etra od njega na betonskom podu podrum a u ćudnom položaju je k lećala starica sede 5

k ose i n aboranog lica. N jena sm ežuran a koža lica i vrata zaista je podseć a la na kornjačinu, ali njen izraz i oblik lica im ali su nešto od one ljupke m irnoće i postojanosti kornjače. S taričin e ruke su bile vezane, a položaj u kom e je klećala govorio je da su joj i noge upetljane. Preko puta njih na san du cim a su sed ela dve čoveka. Na tlu izm eđu njih videle su se nekolike flaše. - M oraš da govoriš, Evanse! Bez vode ćeš uskoro um reti. A pored toga, opet ćem o te tući. A ovoga puta će to biti do smrti. Sve sm o pokušali i ostalo nam je sam o da te iseckam o. Ali pre toga ćeš gledati kako crkava ova kornjača. Hajde, Klaimbore! Pritegni tu stogodišnju vešticu! — pretio je gojazni i lepuškasti čovek, koji je im ao crne brćiće i n ekoliko zlatnih zuba. — Stegnuću je ovom om čom — odvrati Klaimbor. U ruci je držao om ću načinjenu od dugog konopca, koji se vukao iz ugla On ustade i krenu prem a starici. — Klaimbore, podigni šape, ili ću te ubiti! Ruke g ore i ti krtico! — viknu Donald S ik ert držeći u svakoj ruci po jedan revolver. Bio je ocen io da je onaj gojazni čovek sa b rćićim a Moul (krtica) o kom e su govorili revolveraši u bašti kuce. - Š ta 9. .. Kako je m ogu će0 .. Prokleti! — gu nd ao je Moul dižuci ruke. Drugi čovek je već stajao visoko uzdignutih ruku. Sikert oprezno pride vezanom Evansu i supstivši revolver iz d esn e ruke na tle, poće da mu seče veze svojim uskim bodežom. — Ti, ovde?! — prom uca Piter Evans i klonu. - Odvežite, m ene! Ja sam Viki! Brzo m e odvežite. Piter umire! — vikala je sta rica vukući se ka Sikertu. ‘climber - penjač (engl.) 6

O kretaia ie leđa da j o j preseće veze. Sikert to brzo ućini i pred nju pusti bodež da sam a sebi oslobodi noge. O na je nešto u shićeno m rm ljala trljajući ruke. Brzo je odvezivala noge i uskoro ustade. - Sada ce kornjaća da prošeta. O-ho' Sada ću da probodem Fila Barkera. Evo, ovde se stavi bodež i sam o potez napred 1 srce je na vrhu noža! Je li strašno, K laim bore? — čavrljala je ćudno hitra starica prikradajući se zloćincu. - G osp od o... gosp odo Oktavija, n ećete valjda to da u čin ite1 — prestravljeno prom uca Fil Barker. - Možda ću morati. Ipak, prvo ću te vezati — odgovori starica i hitro mu na ruke nabaci om ću sprem ljenu za njen staračk i vrat. Bilo je čudno kako on a to radi brzo i vešto. Povuće ga ka metalnoj vodovodnoj cevi i proturi konopac, a zatim ga om ota oko vrata gojaznog ćoveka s brćićim a. Sikert je posm atrao kako on a upetljava Moulove ruke i opet se vraca ka Barkeru. vukući drugi kraj konopca. Pri tom e mu iz džepa izvuče revolver. - Ja cu sad a da ih držim na nišanu, a vi lm utvrdite veze. M oramo pogledati šta je sa o n o n trojicom napolju - reče Viki Dulitl. - Oni su mirni. Vezao sam ih i sklonio. Pom ozite Piteru, gosp odo Dulitl. On mi je s m nogo oduševljenja p rićao o vam a i sad a vidim da je im ao pravo - reće Sikert. - A ko ste vi? — upita Viki iskrenuvši m alo glavu. - S ada to nije važno. Pom ozim o Piteru — odvrati Sikert. Pošto ućvrsti veze zarobljenicim a, podiže Evansa. P onese g a uz step en ište i spusti na ležaj u najbližoj sobi. Za to vrem e je starica u sp ela da nade vodu, ubruse, flašu viskija i šoljicu kafe. O na sad a poće brzo da b riše Evansovo lice. U sula mu je m alo vode u usta, a zatim nekoliko kapi viskija. Njegove u sne se p ok ren u še i žedno p oćeše da piju.

D olazio je k svesti. - S p asen je, dragi Piter! Dećaće, opet sm o pobedili! — u sh ićen o je govorila starica. E\'ans otvori oći. S m ešio se, a onda razgoraći oći. - T i°’ Kako je m oguće da si se stvorio o vd e?1Viki, to je Lun! — uzviknu Piter koliko mu je dozvoljavala siabost izubijanog tela. - Šta si rek a o 01 Jesam li dobro cu !a° To je Lun':’ Pravi Lun, kralj ponoci?! - m ucala je uzbuđeno starica. - Da, Viki' To je on' - Oh!. . Lun .. — prozbori V'iki Dulul i klonu. Lun je prihvati i spusti u fotelju. - Šta joj je° - upita. - Prvi put vidim da se o n esvešćuje od uzbudenja. Toliko je želela da te su sretn e da sada nije izdržala — n asm eši se Evans. Taj osm eh se pretvori u iskrivljeni g rć krvavog, nateklog i pom odreiog lica. Trebalo je još pola sata da se starica osvesti i Evans m alo oporavi. Lun mu je sk u vao jaku kafu i doneo nešto hrane. Pazio je da m n ogo ne jedu i ne piju, jer je sa zn a o da su ih gan gsteri m ućili gladu i žeđu već tri dana. Davali su im sam o toliko vode da ne izgube sp osobn ost da trpe m ućenje i ispitivanje. - M oram o da požurim o. Pozvacu policiju, jer ostali Lankardovi ljudi m ogu prim etiti da nešto nije u redu. N jega ćem o odneti — reće Evans. - S a m o nam on treba? - upita Lun. - O stali nisu važni. Izvedite g a do kola i upalite motor, a ja ću stići - dobaci Evans. T elefon irao je policiji i brzo izašao. S valio se na sed ište pored Luna, a sta rica je živah no držala revolver, sed eći po«-ed vezan og zarobljenika. Z agledala mu se u lice, sm ejala se i rad ovala kao dete. - K orn jaća... M eni si rekao da sam kornjača, ti ugojen a krtico' Znam jednu šalu od koje će ti brčići

i k osa postati kruti kao žičan a ćetka. Napred, dećaci moji! lm am o ugojenu krticu! - brbljala je vrteći se na sedištu Sikert zau stavi kola pred kapijom, otvori je, da Evans ne izlazi, pa istera autom obil i opet zatvori kapiju. Dok su odlazili prem a jugu, ćuli su siren e policijskih autom obila. II Prilazeci kapiji kuce blizu Hajglend parka, inspektor Mark Harvik ugleda patrolna policijska kola, koja tam o vec behu stigla. On zaustavi svoj autom obil lza njih i istrča Jednom policajcu na kapiji pokaza svoju legitim aciju. - N arednik Valton je rekao da cete doci. M om ci su već pron ašli četiri vezana gangstera. Jedan je bio u podrum u kuće, dvojica u nekom džbunu. a četvrti u garaži izvesti g a policajac. — Da li je detektiv Evans povreden? — upita inspektor. - N ism o našli detektiva. Zar je trebalo da i on bude ovde? — odvrati policajac. Inspektor Mark Hardvik ne reče ništa, nego požuri ka kući. G undao je n ešto sebi u bradu. Pri tom e protrlja ćelavo tem e i opipa službeni revolver u džepu. R azm išljao je o onom što mu je pre pola sata javio privatni detektiv Piter Evans. Rekao je da se u ovoj kući n alaze pet ga n g stera A k cion arsk og društva za ubistva. »Mućili su m ene i Viki. Povredeni sm o i m oram o da tražim o lekarsku pomoć«, rekao je Evans i spustio slušalicu. Možda je pozvao kola za spasavanje, pa je odnesen, zakljući inspektor ulazeci kroz vrata. U trpezariji su sed ela četiri sm rknuta ćoveka. Iza njih su stajala dvojica policajaca, a pred njima, rask rečen ih nogu, stajao je snažni narednik Rip Valton. U svoju beležnicu zap isivao je prve iskaze ove ćetvorice. — Halo, Ripe! — javi se inspektor. - Šta se dogada? 7

— Ove p tičice cvrkuću o tom e kako su ni krivi ni dužni napadnuti i vezani — objasni narednik. — Gde je đetektiv Evans? — upita inspektor. — N ism o nikog zatekli. Ovaj m om ak tvrdi da su on i ostala trojica bili u g o stim a kod E vansa sa svojim poslodavcem Fjorijem Lankardom. N ap ala ih je nekakva b and a nepoznatih gan gstera. Odvedeni su Evanas. Lankardo i gospođa O ktavija Dulitl — isp rića n arednik Valton. — Jeste li našli oružje kod ovih m om aka? — u pita inspektor. — N ikakvo oružje nije pronađeno. Inspektor poće da sa slu šava ovu ćetvoricu. Trojica su ćutala, a govorio je sam o Fil Barker. — Moj poslod avac i ja sm o sedeli sa gospodinom Evansom i gospodom Dulitl. Baš sm o završili partiju k ara ta kad su upali neki ljudi. Vezali su nas. Posle sam ćuo da govore kako su lako pohvatali i vezali ova tri n aša prijatelja, koji su sedeli u bašti i ispijali bocu pića, kojim ih je d om aćin p oćastio - ispriča Barker škilječi i sm eškajući se. — Baš tako je bilo. Ispali su iz m raka s revolverim a u rukm a i p osle nas vezali — dodade A1 Klajp. — Ali detektiv Evans nam je javio da ste vi napad ači i da ste mućili i njega i gospođu Dulitl - reće inspektor. — Čuo sam k ako je jedan napadač rekao: »Stvorićem o pravu zbrku. U h ap sićem o ove, a mi ćem o m irno odvesti ovo troje«. Ne znam šta se dogadalo dalje, jer su m e preneli u podrum — odgovori Fil Barker. Uzalud je insp ek tor pokušavao da otkrije šta se to stvarno dogodilo. O va cetv o rica su bili sum njivi, ali nije m ogao da uhapsi ljude koji su bili napadnuti i vezani sam o zato što je neko telefonom rekao d esetak reči protiv njih. Zato zakIjuči: 8

— U zećem o v a še iskaze i adrese, p a ćem o sve proveriti. Svitala je zora kad policajci zapečatiše k u ć u i iziđoše do svojih kola. G ledali su za četvoricom ljudi koji su odlazili ulicom. — Ipak, m islim da sm o ispustiii četiri zloćin ca — reče narednik Valton. — Bolje je i to nego da igram o nekakvu sum njivu igru, koju je zam esio onaj privatni detektiv. Već sm o im ali n ep rilik e kada sm o hapsili po njegovim pozivim a — odvrati inspektor Hardvik. — M islite li na Baka Čelersa? — upita narednik. — I taj slućaj spada u ono što mislim — odgovori inspektor. — Ipak je tam o vraški »mirisalo«. M islim da Bak i d anas gadno »miriše« — dodade narednik. — Da, »miriše« ali m iris ne može da se opipa — uzdahnu inspektor i krenu ka svom autom obilu. U krugovim a njujorške policije ubistva po narudžbini zvala su se »m irisna ubistva«. U takvim siućajevim a skoro nikad nije otkrivan ubica, ali zato su ubijena tri inspektora i tuce p olicajaca koji su tragali za ubicom. * Njih četvoro su spavali. Vec je bilo odskoćilo sunce. a niko se nije budio. Prem oreni m ućenjem i nesanicom , detektiv Piter Evans i njegova p om oćn ica O ktavija Dulitl jedva su stigli ovde do Koledž Pointa. Još u kolim a su se s naporom branili protiv sna. Tu na obali Ist Rivera n alazila se stara kućica, koju je još pre pola godine iznajm ila ćudna sta rica O ktavija Dulitl, d a posluži kao sk lon ište ako to bude zatrebalo njenom šefu i njoj. Fjori Lankardo je i sam bio um oran od napora da iz tvrdoglavog gorosta sa E vansa »iscedi« ono što je h teo da sazna. N im alo svežiji nije bio ni Lun posle svega što je doživeo poslednja tri dana.

Vezani Lankardo je hrkao na tepihu, gde mu je starica stavila veliki jastuk sa svog kreveta. Ona je ležala na fotelji za rasklapanje, koja se pretvarala u uzan ležaj, a Piter i Lun su zauzeli sofu i starinski krevet. Prvi se probudi Lun i prodrm a Evansa. Ovaj je nekoliko trenutaka gledao s čudenjem , a onda se osm ehnu i ustade. — Izgleda, spavali sm o više nego što je trebalo — reče osm otrivši usnuiu staricu i zarobljenika. — M oram o brzo da razgovaram o. Ako d an as ne uspem , onda če neke stvari krenuti naopak o reče Lun. — Isprićaj mi šta m ogu da učinim — odvrati Evans. — M ožem o li negde da budem o sam i? — upita Lun. — H ajdem o u kuhinju. Tam o ćem o sprem iti nešto i za doručak. N egde sam zagubio ključeve od svoie sobe. pa sm o zato m orali da spravm o svi u ovoj — odgovori detektiv i pode k vratima. Kuhinja je bila na drugom kraju kuće i oni p očeše razgovor stojeći i poslujuci oko ukljućivanja štednjaka, pretraživania trižidera i sprem anja doručka Lun je prićaoi: — Posle svega što se dogodilo ovde u Njujorku, uspeli sm o neopaženi da isplovim o prem a severu — Koliko sam tih d ana želeo da te sretnem ! Bilo mi je žao što se nisi setio svog prijatelja u Njujorku reče Evans. — S etio s a m se, ali n isa m m o g ao d a te u v lačim u sve to. Već je bilo suviše n e s re ć e i p o g ib ija — n a sta v i Lun. — K a d a se n a š b ro d »Atab ask a « n a š a o u sre d m ag le u v isin i r t a Kejp Kod, s u d a rili sm o se s jednim r ib a r s k im b ro d om , koji je p o sle p o la s a ta p otonu. N aš b ro d je o štećen , a M a k fe rs o n i D žejn su p o v re đ en i. — J e li to n e što teže ? - u zb u đ e n o u p ita E vans.

— Nije teško, ali su m orali pod lekarski nadzor. Ja sam se sklonio i istraga me nije zahvatila. Uspeo sam da se neprim ećen iskrcam , čim je brod bio dovućen u Boston. Izgledalo je da će se sve dobro svršiti, ali tada je policija otkrila ko je kapetan broda. — Ali javnost nije ob aveštena o toj senzaciji. — Policija im a svoje razloge. Međutim, objavljena su lažna im ena Džejn i Samjuela, a rećen o je da su uhapšeni. Izgleda da se sp rem a optužba protivu njih za u ćešće u obračunu sa zloćinaćkom bandom Kunta Singltona i ostalih. Ukratko, oni su u škripcu. Treba im pom oci - p rićao je dalje Donald Sikert, a lice mu je im alo tužan i sm rknut izraz. — Šta može da se ućini za njih9! - vatreno upita Evans. — Tužilac je, izgleda, već podneo tužbu i na prvoj raspravi traži se kaucija, da bi im se dozvolila odbrana iz slobode — odgovori Lun. — To treba odm ah da ućiniš. Koliko traže? — DvostruKo više nego kad su u pitanju krupni gan gsteri — uzdahnu Lun. — Potrebno mi je dvadeset i pet hiljada dolara, ali odmah. A ja ne m ogu da podignem ni onih šest hiljada koje im am u bankam a ovde, jer sam izgubio dokum enta prilikom sudara. — I n em aš novaca? — upita Evans. — Poslednju paru sam dao da nekako saznam tvoju adresu — odgovori Lun. — S rećan sam što mogu da ti se osvetim. Sad te im am u šak am a sm ejući se reće Evans. — Ne razum em - reće Lun m alo iznenađen. — Postavljam uslove: kaucija će biti u p laćen a i Džejn će sa Makferson om m oći da izbegne suđenje, ali ti m oraš da budeš moj gost najm anje dve sedm ice. Prihvataš li? - važno zakljući Evans. 9

— Uvek si isti - n asm eja se Lun. — D akle, p rih v a ta š ? - n a sta v i Evans. — M oram, stari ucenjivaču' Uvek si isti! - o d g o v o n Lun. — Znači, stvar je hitna. Skloni kafu pa da nekako otvorim o moju sobu. Tam o je telefon - zakljući Evans. Dvojici ljudi isku sn ih u otvaranju vrata nije trebalo ni dva m m uta pa da se nađu pored telefon a Evans pozva ču ven og njujorškcv- advokata B erm isena. Izloži i!".i svoj zahtev da odm ah otputuj*' .j Boston i zastu p a Džejn i Samjm !.i Reće da će mu za nekoliko sa n poslati ćekove na potrebar. lznos /a kauciju i troškove, a zatim zakljut i — Snab d ećeš ih sa po hiljadu dolara i naći ćeš n aćin r!a doclu ovam o. N eka se sklono na m esto koje znaš, da je sigurno — Dokle ćeš me g u ia n ii neprilike? - upita advokat. — N eće biti neprilika. Postaćeš slavan, jer su to Džejn Vir.ington i Sam juel M a k ferso n ... — Devojka Luna, kralja ponoći i njegov čudni m o r n a r °! Fa to je ... To je d a ć o v e k ... - grca o je iznenadeni advokat. — Dakle, vrlo je vruca stvar, ali vredi pom oći — sm ejuci ~e reće detektiv. — O vaj... Z nam .. N eka bude! Po onom što znam o Lunu, Džejn i mornaru, vredelo bi rizikovati da jednom bude suden i stari ađvokat Berm isen. N eću ćekati ni tvoje ćekove! O dlazim odm ah i n ek a me crni davoli rastrgnu ako za pet dana ne budem ovde se Džejn i M akfersonom. Ali postavijam jecti da će on dic i takvu prašinu u javnosti i štam pi da će Senat želeti da ga zadovolji — odgovcjri Evans. — M islim da ti m oram verovati A sad a mi ispričaj šta se sve to dogada oko tebe. M islio sam da sam sam o ja u sosu, a vidim da su i tebe p rilićno »obarili« — reće Lun. — Prilično »obarili-