Lorraine Heath - Grof Uzima Sve

0

Lorraine Heath Grof uzima sve

1

Prolog Hladne i dosadne večeri 15. Novembra, 1858, ţivot Edwarda Alcotta postao je siv. Jedina stvar zbog koje nije postao potpuno crn bio je Albert. Sa sedam godina, stariji od Edwarda samo sat vremena, njegov blizanac postao je grof od Greylinga te noći kada su njihovi roditelji poginuli u strašnoj ţelezničkoj nesreći. Danima posle toga, Albert je drţao Edwardovu ruku dok su revnosno sedeli ispred kovčega u kojima se nalazilo ono što je ostalo od njihovih roditelja. Tokom noći istog dana kada su njihovi roditelji sahranjeni, Albert se ušunjao u Edwardov krevet tako da se ni jedan od njih nije osećao ostavljenim. Dok su putovali u Havisham Hall, gde su postali štićenici Markiza od Marsdena, Albert je nesvesno ponudio diverziju, pruţajući Edwardu način da si da oduška svom besu i frustraciji zbog ne pravednosti ţivota. Konstantno su gurali i udarali jedan drugog sve dok advokat koji je putovao sa njima nije odvojio dečake. Nakon što su ostavljeni tako daleko od svog doma, ostavljeni markizu na čuvanje, Albert je uverio Edwarda da će sve biti u redu, da su zajedno započeli ţivot u materici i da će zbog toga, uvek ostati zajedno. Albert je bio njegovo sidro, njegova uteha, njegova konstanta u svim stvarima. I sada ga je ona krala, od njega sa svojom svilenom crnom kosom i svetlucavim plavim očima i slatkim smehom i neţnim smeškom. Dama Julia Kenney. Albert je bio zaslepljen, njenom 2

lepotom, njenom gracioznošću, njenom paţnjom, dozvoljavajući joj da uzme previše njegovog vremena voţnjama u parku, veslanjem po Temzi, pozorištem, večerama. I Boţe sačuvaj, čitanjem poezije. Odvajala ga je od onih koji su mu bili najbliţi, pro uzrokovaši da zaboravi na svoju ljubav prema piću, kurvanju, kockanju i putovanjima. Za šest nedelja Vojvoda od Asheburyja, Viskont Locksley i Edward išli su na teško putovanje do Dalekog Istoka. Dok god se Edward pitao Albert je trebao da ide sa njima. Planirao je da ide sa njima dok ga Dama Julia nije zamolila da ne ide. U treptaju oka, Albert je uslišio njene ţelje i otkazao svoje planove da putuje s njima. Uspela je efikasno da omota njegovog brata oko svog najmanjeg prsta samo uz pomoć povremenog treptanja trepavicama i lepršanja lepezom. To se nije moglo podneti. Ţena nije smela imati toliko uticaja i kontrole nad čovekovim ţivotom. Edward nije bio siguran zašto je pratio iz svečane dvorane u mirne senke vrta, zašto je zastao da gleda kako odlazi stazom i nestaje u najgušćem ruţinom ţbunu. Ukrašenih grana i lišća. Znao je samo da ne sme izgubiti Alberta zbog nje. Oklevao je minutu pre nego što se uvukao u deo u kom su senke bile gušće, sjaj gasnih lampi oblagao je put. Nastavljajući paţljivo dok se njegove oči nisu navikle na sumornost, najzad je ugledao kako se naginje na zid od cigle. Njene usne sporo su se savile da bi otkrile njen privlačan osmeh. Izgledala je kao da joj je prokleto drago što ga vidi.

3

Uprkos sivoj tami, dok je prilazio bliţe mogao je da vidi oboţavanje u njenim očima. Nijedna druga ţena nikada ga nije gledala kao da je svaki dah koji je uzela bio za njega i samo za njega, kao da je postojala samo za njega i da njega zadovolji. To je izazvalo stezanje u njegovom stomaku, opojan osećaj nadmoći i svrhe. ―Mislila sam da nikad nećeš stići ovde,‖ rekla je šaputanim glasom koji je pripadao anđelima. Iskušenje za kakvo nikad nije znao ga je razdiralo, ostavljajući ga nemoćnim pred njenim sireninim zovom. Nije to mogao da razume. Za svoje 23 godine, nikada nije imao ţenu koja je u njemu izazvala takav vrtlog zbunjujućih i neprijatnih emocija. Trebao bi da ode sad dok moţe, ali ona ga je privukla kao da je stvorena od bogova samo za njega i nikoga drugog. Jednom rukom obujmio joj je lice, osetio brzo udaranje njenog pulsa pod svojim prstima i pomilovao je palcem po glatkom obrazu. Ispustila je meki uzdah, oči su joj potamnele. Znao je da je to bilo pogrešno, znao je da će zaţaliti zbog toga, ali činilo se da nije bio u stanju da racionalno razmišlja ili nešto uradi. Nagnuvši se, uzeo je ono sto nije imao prava da poseduje, zaposeo je njene usne kao da su njemu pripadale, kao da su uvek bile i da će uvek biti njegove. Ona je ponovo uzdahnula, mekši, topliji mjauk je putovao kroz njega, uzrokujući da postane tvrd od takve ţelje da se skoro udvostručio. Privlačeći je bliţe, okrenuo je njenu glavu pod uglom, produbio poljubac, kruţeći svojim jezikom kroz njena putena usta. Imala je ukus bogatog šampanjca sa naznakom jagoda. Njene vitke ruke obuhvatile su ga oko vrata, njeni prsti 4

obavijeni rukavicama zarivali su se u njegove guste plave kovrdţe. Njen uzdah se ovog puta pretvorio u uzdah dobrodošlice. Ĉinilo se kao da je vreme zastalo kao satovi u Havisham Hallu. Bez kucanja, bez pomeranja kazaljki, bez zvonjenja zvonaca. Ţeleo je da ostane tu zauvek. Ţeleo je da noć i svaka noć koja dolazi, pripada samo njima. Povlačeći se unazad, gledao je njen malaksao pogled. Svojim prstima dotakla je pramenove kose uz njegovu slepoočnicu, tako mekan dodir. Skoro da ga nije ni osetio. Neţno se nasmešila. ―Toliko vas volim, Alberte.‖ Ime njegovog brata na njenim usnama bio je udarac u stomak koji ga je zamalo bacio na kolena. Njena dobrodošlica nije bila za njega. Njena strast, njena iskra, njena ţelja, nisu bile za njega. Kakva budaletina je bio kada je mogao zamisliti da su, makar i na sekundu, bili za njega. Nije da je hteo da joj otkrije kako je uticala na njega, koliko ju je jako ţeleo. Naterao se da se đavolski osmehne, trijumfalno. ―Da ga zaista volite, zar ne bi mogli da nas razlikujete?‖ Ashe i Locke su mogli. Ĉak je i ludi Markiz od Marsdena, koji je bio njihov staratelj, mogao je da ih razlikuje. ―Edward?‖ zaškripala je, izgledajući kao da bi njena večera mogla biti viđena po drugi put. Njeno vidljivo gađenje snaţno je uticalo na njegov ponos, ali zadrţavši bezosećajan izraz lica, napravio je preterani naklon. ―Na usluzi.‖ ―Vi, zveri.‖ Njena ruka u rukavici susrela se s njegovim obrazom takvom neočekivanom silinom da se zateturao unazad. 5

Povratio je ravnoteţu, nakrivio glavu. ―Uţivali ste, Julia.‖ ―Za vas sam dama Julia. Kada se udam za Alberta, biću Dama Greyling. Insistiraću da mi se obraćate propisno. I sigurno nisam uţivala.‖ ―Laţove.‖ ―Zašto bi mi učinili tako strašnu stvar, iskoristili takvu prednost? Kako moţete da budete tako okrutan i obmanjiv?‖ Zato što nikad sebi nije mogao da uskrati nešto što je ţeleo i odjednom je ţeleo nju. Očajnički. ―Šta se ovde događa?‖ upitao je duboki glas. Edward se okrenuo da bi video Alberta kako stoji par koraka dalje, zbunjenog izraza lica. Ne ljutog, već sa skoro nevinim izrazom, kao da mu nikad ne bi palo na pamet da bi Edward mogao da uradi nešto tako kukavički kao što je to da poljubi njegovu zaručnicu. ―Ĉekala sam vas kao što smo se dogovorili,‖ Julia je rekla slatko, krećući se prema Albertu, gledajući ga sa potpunim oboţavanjem koje je natrljalo so na Edwardovo ranjeno samopoštovanje. ―Edward se zatekao tu, počeo je da mi priča detalje o putu na Daleki Istok o kom su on i ostali konstantno diskutovali. Ĉini se da će to biti ţivotna avantura. Tako bi ţeleo da i vi idete.‖ Edward je mrzeo što je bio zahvalan na laţi koju je izgovorila, ali znao je da mu Albert nikada ne bi oprostio da je saznao da je iskoristio Juliu. Pitao se zašto nije rekla istinu, zašto nije iskoristila priliku da stvori jaz među braćom koje ništa na nebesima ili zemlji nije moglo rastaviti. Ali još više, zašto je sad ohrabrivala Alberta da ide s njim? 6

―Vi ste za mene dovoljna avantura.‖ Albert je podigao pogled prema Edwardu. ―Rekao sam ti da me putovanja više ne zanimaju. Ne cenim to što mi radiš iza leđa da bi iskoristio Juliu da pokuša da me ubedi da promenim svoje mišljenje. Sada očekujem da odeš kako bi se moj susret sa Juliom nastavio po planu.‖ ―Alberte… ‖ ―Idi svojim putem, Edwarde.‖ Nestrpljenje koje se ogledalo u glasu njegovog blizanca upozorilo je Edwarda da, ako nastavi istim putem, neće ništa dobiti osim što će se udaljiti od svog brata. Nakon što im se blago naklonio, odšetao je dalje od para, ruţa, senki. Bila mu je potrebna čaša viskija. Flaša bi bila bolja. Bilo mu je potrebno da se utopi u zaboravu sve dok više ne bude mogao da se seti topline Julie u njegovim rukama ili da se seti kako je sjajno bilo osećati njena usta kako se pomeraju pod njegovim. Morao je da zaboravi da ju je ikada…, čak i u najkraćim trenucima, ţeleo za sebe.

7

Poglavlje 1 G.Edward Alcott, brat grofa od Greylinga, sreo je nepogodan kraj tokom svojih skorašnjih putovanja u Afriku. Tuţno je i dalje saznanje da ništa vredno spomena nije uspeo da postigne tokom svojih 27 godina na ovoj zemlji. — Čitulja u Timesu, Novembar 1878 Potreban mu je bio scotch — očajnički. Ali duţnost je zahtevala da stoji ispred rezidencije u Evermoreu, imanju njihovih predaka u Yorkshireu i izrazi svoju zahvalnost nekolicini lordova i dama koji su prisustvovali sahrani njegovog brata blizanca tog popodneva. ―Uţasno mi je drago da to nisi bio ti, Greyling.‖ ―Tako je divno plesao, iako je imao tendenciju da drţi dame skandalozno blizu tokom valcera.‖ ―Šteta što je morao da ode pre nego što je postigao bilo šta.‖ ―Napijao me je toliko puta da ne mogu da izbrojim, kaţem Vam.‖ Priznanja su se nastavila, slikajući portret rasipnika i nitkova. Ne da je ikad ranije razmišljao šta su ljudi mislili o grofovom mlađem bratu, ali danas mu je smetalo, moţda zbog toga što su iskazani epitafi bili tako prokleto tačni. Njegovi prijatelji iz detinjstva, vojvoda od Asheburyja i vikont Locksley, stajali su blizu dobijajući njihov deo saučešća, jer svi su znali da su njih četvorica bili bliski kao braća, pošto ih je odgojio Locksleyev otac. Iako je imao jako malo prilika da bude s njima 8

pre sahrane, poţeleo je da se obojica penju u svoja prevozna sredstva u ovom trenutku, ali zajedno sa Minervom, Asheovom ţenom, ostajali su tu preko noći. Julia je produţila poziv, misleći da će njenom suprugu prijati vreme koje će provesti s njima. Nije mogla više da pogreši, ali znao je da je mislila dobro. Ljubazno izraţavajući zahvalnost onima koji su došli, bila je vizija ljupkosti čak i tako odevena u crninu. Ona se brinula o najvećem delu organizacije, šaljući oţalošćene kartice, obaveštavajući vikara kako će sluţba teći, starajući se da osveţenje bude na dohvat ruke gostima pre nego što oni krenu na put kući. Jedva je imao priliku da razgovara s njom tokom celog dana, iako ne bi znao šta bi joj rekao sve i da je imao priliku. Od njegovog povratka, preţiveli su previše trenutaka neugodne tišine. Znao je da se to mora promeniti i to brzo. Dok su se poslednje kočije konačno odvozile niz prilaz, Julia je tumarala okolo, provukla svoju ruku kroz njegovu, blago ga stegnuvši. ―Drago mi je što je gotovo sa ovim.‖ Ĉak i sva natečena od trudnoće, bila je najgracioznija ţena koju je ikada video. Doseţući do njega, stavila je svoju ruku prevučenu crnom rukavicom na njegov obraz. ―Izgledate umorno.‖ ―Bila je to dugačka nedelja.‖ Vratio se sa svojih putovanja pre deset dana. Najveći deo njegovog tugovanja i ţaljenja dogodio se za vreme dugačkog i napornog putovanja kući. Za njega, današnji događaj je bio čista formalnost, nešto što se treba prebroditi da bi se nastavilo napred. ―Dobro bi mi došlo dobro jako piće,‖ Ashe je rekao dok su im se on, njegova ţena i Locke pridruţivali. 9

―Znam gde da nađem jedno,‖ uveravao je svog dugogodišnjeg prijatelja. Nakon što je doveo grupu do foajea, stavio je ruku na Juliin donji deo leđa. ―Da li biste nas vi dame izvinile na kratko?‖ Ona je oklevala, hiljadu pitanja kovitlalo se u tim njenim prelepim plavim očima. On nije imao nameru da je otpusti, ali očajnički mu je bilo potrebno piće i nadao se da je ona pogrešno protumačila njegovu potrebu za pićem sa ţeljom da provede malo vremena nasamo sa svojim prijateljima. Nakon što je pretraţivala njegovo lice činilo se čitavu večnost, klimnula je glavom. ―Da, naravno.‖ Okrećući se prema Minervi, neţno se nasmešila. ―Pozvoni ću za malo čaja.‖ ―Nećemo dugo,‖ uverio je ţene, pre nego što se uputio niz hodnik, sa svojim prijateljima na korak iza njega. Ĉim je ušao u biblioteku, pojurio je prema stočiću sa pićem, sipao scotch u tri visoke čaše, i podelio ih pre nego što je svoju uzeo u ruke. ―Za mog brata. Neka počiva u miru.‖ Ispraznio je sadrţaj čaše u jednom dugačkom gutljaju. Ashe jedva da je uzeo mali gutljaj, a zatim je iskrivio obrvu. ―To će se teško desiti, zar ne? Šta si dođavola namerio, Edwarde?‖ Telo mu se zaledilo dok je njegov um poigravao sa mogućnošću da porekne optuţbu, ali previše toga bilo je stavljeno na kocku. Došetao je do prozora i spazio vrh tornja seoske crkve u kojoj je pre samo par sati bila odrţana sluţba u njegovu čast. Vidljivo u daljini, lelujajući preko okolnih brda, bio je put preko kojeg je crni i stakleni mrtvački kovčeg sa svojim bogato ukrašenim izlivenim metalnim ručkama putovao, dok su ga

10

oţalošćeni pratili, do porodičnog mauzoleja. ―Kada ste otkrili da ja nisam Albert?‖ ―Malo nakon što je sahrana započela,‖ Locke je rekao. ―Da li ste nešto rekli Julii?‖ ―Ne,‖ Ashe ga je uverio. ―Smatrali smo da je najbolje da svoje sumnje zadrţimo za sebe dok ih ne budemo potvrdili. Šta se do đavola dešava ovde?‖ ―Obećao sam Albertu dok je leţao umirući da ću učiniti sve što je u mojoj moći da osiguram da Julia ne izgubi bebu koju nosi.‖ Tokom njihovog kratkog braka, izgubila je tri, nijedno nije uspela da iznese do kraja. ―Pretvarajući se da sam moj brat činilo mi se kao najbolji način za to. Moram znati kako ste shvatili šta je istina. Ako Julia posumnja… ‖ ―Da li si poludeo?‖ Ashe je zaurlao. ―Snizi glas,‖ za reţao je. Nije ţeleo da sluge načuju njihov razgovor. ―Da li ti stvarno misliš da moţeš prevariti Juliu da poveruje u to da si ti Albert?‖ Radio je to već malo duţe od nedelju dana. Ubedio je sve, sluge, vikara, nekolicinu oţalošćenih, Juliu. Ali ne i ovu dvojicu i to je bio problem. On se okrenuo. ―Albert mi nije dao izbora, ako ţelim da ispoštujem njegovu poslednju ţelju.‖ ―Ona je sigurno sad u poodmakloj trudnoći kada se pobačaj ne moţe dogoditi,‖ Locke je rekao, stojeći rame uz rame uz Ashea, kao da je mislio da će zajedno uspeti da ga ubede da odustane od svoje ludosti, kao da je on već nije i sam bio savršeno svestan. Edward ga je smrknuto pogledao. ―Moţete li mi to obećati? 11

Moţete li mi to garantovati? Znate i sami koliko ga voli, koliko je on voleo nju. Ako ona sazna da je on bio taj koji je poginuo, zar se neće raspasti? Zar se neće razboleti od tugovanja?‖ U odgovor, uz teţak uzdah, Locke se pomerio od stočića sa pićem, zgrabio je bokal i sipao sebi još scotcha. Iako je Edward znao da je dokazao šta je hteo, doţiveo je malo zadovoljstva zbog toga. ―Imaš li ikakvu ideju šta će ova obmana učiniti Julii, kako će se osećati kada otkrije istinu?‖ Ashe je pitao. To je bilo sve o čemu je razmišljao dok je s mukom pešačio kroz dţunglu dok je vukao telo svog brata, dok je plovio preko plave vode prema Engleskoj, dok se vozio u kočiji koja je prenosila drveni sanduk u kom je bio grof od Greylinga. ―Misliće o meni još gore nego što sada misli. Očekujem da će me napasti sa najteţim objektom koji moţe izazvati smrtonosnu ranu. I biće poraţena, njeno srce će biti slomljeno i njen ţivot će se pretvoriti u tamu.‖ ―Što je upravo razlog zbog kog joj moraš reći sada pre nego što odeš još dalje sa ovom prevarom.‖ ―Ne.‖ ―Onda ću ja to itekako uraditi,‖ Ashe je rekao, uputivši se prema vratima. Strelovito po letevši prema njemu pre nego što je uspeo da se uhvati za kvaku, Edward mu je presekao put. ―Dodirni ta vrata i ja ću te oboriti na leđa.‖ Ashe je zbunjeno gledao u njega. ―Odbijam da ti dopustim da uradiš ovo.‖

12

―Moţeš biti većeg ranga od mene i stariji, ali ova stvar nije tvoja briga.‖ Odmahujući glavom, Ashe je stiskao svoju vilicu. ―To se itekako tiče nas. Locke, obavesti ga da je budala i da ne moţe ovo da uradi.‖ ―Na ţalost, slaţem se sa njim.‖ Očigledno zaprepašćen, Ashe se okrenuo oko sebe. Ĉovek za koga je pogrešno mislio da mu je saveznik sedeo je jednim kukom naslonjenim na sto, sa čašom scotcha u ruci. ―Ti ne misliš da je ovo loša ideja?‖ ―Uveren sam da je ovo najgora ideja koju je jedan Englez imao od one kad je odlučio da ide na plovidbu. Ali on je u pravu. To se nas ne tiče i nemamo pravo glasa po tom pitanju.‖ ―Moţda tebi nije stalo do Julie, ali meni jeste.‖ ―Ali ako je Edward u pravu i ako joj govorenje istine izazove gubitak bebe, poslednjeg poklona koji joj je Albert podario, kako ćeš se ti onda osećati?‖ Asheova ramena blago su se pognula, zakoračio je unazad. ―Voleo sam Alberta kao brata.‖ ―Ali kao brat nije isto što i biti brat,‖ Locke je rekao. ―Da ne pominjem da nijedan od nas dvojice nije bio tamo kada je Albert izdahnuo. Nismo čuli njegove poslednje reči niti smo bili svedoci očaja koji ih je protkao.‖ Budi ja, pro dahtao je. Budi ja. Edward nikada nije shvatao koliko snage dve male reči, šest slova, mogu sadrţati. ―Da li uvek moraš biti tako prokleto logičan?‖ Ashe je pitao. Locke je podigao svoju čašu. ―Ne bih se bunio da sam na tvom mestu. Uz pomoć moje logičnosti ti si zadobio svoju ţenu.‖ 13

Vrteći glavom, Ashe je vratio svoju paţnju ponovo na Edwarda. ―Jesi li dobro razmislio o ovome? Koliko je ona trudna? Negde između sedam i osam meseci? Očekuje te nekoliko nedelja pretvaranja da voliš Juliu dok se vas dvoje nikada niste slagali, kada ceo London zna da jedva izdrţiš da budeš u istoj sobi s njom,‖ rekao je, došavši do srţi onoga što je smatrao izazovom koji je Edward stavio pred sebe. Da je samo tako jednostavno. Posle onog prokletog, loše odigranog poljupca u bašti pre toliko godina, nikada se nije ljubazno odnosila prema njemu, jedva je podnosila njegovo prisustvo. Ne da je krivio. U posmatranom periodu, njegovo ponašanje bilo je manje nego uzorno. ―Razmatrao sam to iz svakog ugla.‖ Savijajući svoje ruke u pesnice, Ashe se namrštio. ―Ne vidim ništa osim katastrofe na vidiku ako nastaviš ovim putem.‖ ―Sa katastrofom na vidiku izboriću se kada do nje dođe. Moja trenutna briga je da izbegnem katastrofu pre nego što beba dođe. Znam da neće biti lako, proteklih deset dana bili su uţasni, pokušavajući da se ponašam onako kako bi se Albert ponašao i znam da nisam potpuno uspeo u tome, pošto me posmatra kao da sam slagalica sa delom koji se baš i ne uklapa. Do sada, verujem, Julia je ljubazno ignorisala moje čudno ponašanje i zahteve za samoćom dok tugujem. Ipak znam da taj izgovor ne mogu koristiti još dugo, tako da moram znati šta me je odalo. Kako ste zaključili da sam to ja, a ne Albert danas?‖ ―Ne znam da li ti mogu pomoći sa ovim,‖ Ashe je rekao. ―Prevara mi ne leţi dobro.‖

14

―A misliš da meni leţi?‖ Edward je pitao, bol i agonija od nedelja promišljanja, krivica i sumnja osetili su se u njegovom glasu. ―Ubedio sam ga da ide sa mnom zato što sam sebično ţeleo da poslednji put odemo zajedno na putovanje. Ţeleo sam da me stavi ispred nje. I to ga je koštalo ţivota. Sve što sada mogu je da nastojim da ga to ne košta i njegovog deteta. Ono je sve što je ostalo od mog brata. Dao bih sve da sam ja bio taj koga smo danas polegli u grobnicu. Ali to ne mogu izmeniti. Tako da mi je ostala jedino mogućnost da odrţim obećanje koje sam mu dao. Bez obzira na cenu, bez obzira koliko se ludim činilo, ne znam nijedan drugi način da obezbedim da Julia ne izgubi ovo dete. Zato mi pomozite. Ako ste stvarno voleli Alberta kao što tvrdite, onda mi pomozite.‖ Uz duboki uzdah, Ashe je došetao do stočića sa pićem i sipao sebi dareţljivu količinu scotcha. ―Znamo te od kad si imao sedam godina. Dok je vaš izgled identičan, vaše ponašanje nije. ―Ti ne češeš desno uho.‖ ―Ah, dođavola, da.‖ Uradio je to sada, povlačeći ga dok ga nije zabolelo. Kada je imao pet godina, Albert je ostao bez sluha na tom uvetu nakon što ga je Edward zagnjurio u ledenu baru. Posle toga, bolelo ga je s vremena na vreme i on bi ga češao, posebno kada bi razmišljao o nečemu, obično pokušavajući da odredi najbolji način da nagovori Edwarda na neki nestašluk. ―I piješ previše scotcha, prebrzo,‖ Locke je rekao. ―Ne verujem da si prestao s tim.‖ ―Ne, ali to radim samo nakon što ona ode u krevet.‖ Ashe je suzio pogled. ―Ne odlaziš u krevet s njom?‖ 15

―Boţe, zašto bih? Sigurno neću nabiti rogove svom bratu iako je mrtav.‖ ―Ne mogu da govorim u Albertovo ime, ali bez obzira da li ili ne vodim ljubav sa svojom ţenom, spavam sa njom ušuškanom u mojim rukama.‖ ―Zato što si ti odvratno zaljubljen.‖ ―Bio je i on.‖ Edward je klimnuo glavom. ―Imaju odvojene spavaće odaje. Siguran sam tamo.‖ Ashe je nakrivio glavu. ―Imamo ih i mi.‖ Sa surovom psovkom, Edward je napunio svoju čašu do vrha sa još scotcha, odšetao je do dela za sedenje pored vatre i spustio se u udobnu fotelju. Sigurno, Julia bi rekla nešto da je trebao da bude u njenom krevetu. Osim ako nije njegovo odsustvo povezivala sa njegovom potrebom da tuguje. Koliko dugo će proći pre nego što bude počela da se brine zbog njegovog čudnog ponašanja, dodajući napetost situaciji, opterećujući je sve dok ne izazove ono što se trudio da izbegne? Ashe i Locke su mu se pridruţili zauzimajući fotelje u blizini. Nijedan se nije činio zadovoljnim što je bio tamo, ali bar ga više nisu gledali kao da je poludeo kao markiz od Marsdena. Zurio je u plešu će plamenove vatre, zamišljajući kako će večnost provesti zakopan u onima zapaljenim u paklu. ―Razmišljao sam o ostanku u Africi, da joj pošaljem telegram sa izvinjenjem o našem kašnjenju, ali znao sam da će me Albert progoniti da sam je ostavio samu dok se pribliţavala porođaju. Dobro sam upoznat sa tim kako mrtvi mogu progoniti ţive.‖

16

―Duh moje majke koji vrišti nad pustarom nije ništa drugo nego ludilo mog oca,‖ Locke je rekao. ―Ipak, odrastao sam sa tim.‖ Edward je pogledao u dva čoveka koji su mu bili kao braća. ―Znate li da li je Albert imao poseban nadimak za Juliu?‖ Oba čoveka su trepnula, pogledala jedan u drugog, činilo se da su ostali bez reči. Konačno, Ashe je rekao, ―On je jedan od onih koji bi ga sigurno imali, ali nikad ga nisam čuo da je zove ikako drugačije osim Julia.‖ ―Nisam ni ja,‖ Locke je priznao. ―Bio je sigurno sačuvan za intimne trenutke.‖ Dođavola. Imao je toliko samopouzdanja da je sa sigurnošću mogao da imitira svog brata, ali oni su otkrivali toliko mnogo stvari o kojima nije razmišljao. Na kratko vreme, mogao bi da uspe. Na duţe vreme, to je zahtevalo mnogo više paţnje i truda. ―Nisam sortirao njegove stvari. Samo sam ih spakovao.‖ Ostavio je i svoj i Albertov kovčeg u odaji koju je koristio kada je bio u poseti. Da ga kasnije pregleda. ―Moţda ću u njemu pronaći pismo koje će otkriti neke stvari.‖ Pismo verovatno nedovršeno koje će mu razderati stomak. Smrt je ostavila mnogo toga nedovršenog. ―Jesi li razmislio,‖ Ashe je počeo lagano, udarajući prstima o svoju polu - praznu čašu, ―da ćeš morati da se suzdrţiš od bilo kakvih seksualnih susreta? S obzirom na tvoju prošlost i tvoje apetite, to će biti popriličan izazov, za koji ja iskreno nisam siguran da si dorastao. Ali bude li čula da ti bludničiš okolo, misleći da je Albert taj koji joj je neveran, to bi vrlo verovatno mogao biti uzrok gubitka njene bebe.‖ 17

―Razmišljao sam o tome i planiram da budem čedan kao monah.‖ Ispustio je samoponiţavajući osmeh. ―Moţda neće biti tako teško kao što mislite. Nijedno od mojih ranijih osvajanja nije bilo danas ovde. A neke od njih su bile dame.‖ Primetio je njihovo odsustvo, zajedno sa odsustvom suza. Nijedna nije bila prolivena za Edwarda. Hriste, prisustvovanje sopstvenoj sahrani bilo je krajnje poniţavajuće iskustvo. ―Edwarde‖ ―Greyling,‖ Edward je rekao, prekidajući Lockea. ―Ako će moja prevara imati ikakve šanse na uspeh, morate mi se obojica obraćati sa grof od Greylinga, zvati me ili Greyling ili Grey, kao što ste zvali Alberta kada nismo samo mi tu. Osim ovog trenutka moraćete to raditi i kada smo sami. Manje su šanse da pogrešite kada ne budemo bili sami.‖ I on je morao da prestane da razmišlja o sebi kao o Edwardu. Po ponašanju, mislima i delom on je morao da postane grof od Greylinga. Bar dok Julia ne donese na svet naslednika. Onda će njegova duţnost biti da uradi ono što najbolje zna, da joj da novi razlog da ga mrzi otkrivajući istinu, lomeći joj srce i lomeći njen svet u parčiće.

18

Poglavlje 2 Čak i mrtav, činilo se da je Edward Alcott uspevao da postigne ono što nije dok je bio ţiv, bio je uzrok Juliinog gubitka Alberta. Sve od kada se vratio, Albert je koristio svaki izgovor samo da ne bi bio u njenom prisustvu. Prezirala je sebe što je osećala jadnu ljubomoru prema mrtvom čoveku zato što je on bio sve na šta je njen muţ obraćao paţnju, toliko da je počinjala da sumnja u sebe i ljubav svog muţa prema njoj. Sada bi ţelela da ga nije toliko ohrabrivala da ide, da ode na to poslednje putovanje s Edwardom, ali znala je koliko je on uţivao u putovanjima pre nego što je ona ušla u njegov ţivot. Blagosloven bio, uvek je mogao da oseti koliko se ona brinula da će se nešto strašno desiti dok je odsutan, tako da je smanjio svoje podvige, što je stvorilo razdor među braćom. Mislila je da će im put činiti dobro, da će učiniti da je Edward bolje prihvati. Nije bila tajna među plemstvom da se nisu baš dobro slagali jedno s drugim. Rastuţivala ju je činjenica da nisu bili u dobrim odnosima u trenutku kada je on napuštao ovaj svet. Odjednom, bila je svesna ruke koja je pre klopila njenu na njenom krilu i stisnula je. ―Gde su Vam misli odlutale?‖ Minerva je pitala. Ĉaj je bio pripremljen i donet, ali se potpuno ohladio, pošto ga nijedna od njih dve nije ni takla. ―Izvinjavam se. Uţasna sam domaćica.‖

19

―Glupost. Obzirom na okolnosti, ne biste uopšte trebali da se osećate duţnom da budete domaćica. Samo, izgledali ste tako tuţno. Mislim da Vas muči nešto više od sahrane ili Edwardove smrti. Ovde sam da slušam ako ţelite da razgovarate.‖ Odjednom joj se učinilo izdajom i slabošću da izrazi svoje sumnje, ali bi moţda još nečije mišljenje moglo da joj rasvetli stvari. ―Albert nije bio sasvim svoj od kada se vratio.‖ ―Nema sumnje da je tugovanje uzelo svoj danak,‖ Minerva ju je uverila. ―To sam i samoj sebi govorila. Ali on je bio tako distanciran, ne pruţajući i ne prihvatajući nikakvu paţnju. A to nije nimalo nalik njemu. Iako sam grozna ţena što traţim grešku u nedostatku paţnje u trenutku kao što je ovaj.‖ Ali kako bi mogli utešiti jedno drugo kada je on sve svoje obroke jeo u svojoj sobi i još uvek nije posetio njen krevet? ―Uopšte niste grozni, ali sumnjam da je romantično raspoloţen, s obzirom na okolnosti. ‖ ―Ne očekujem od njega da vodi ljubav sa mnom. Znam da je teško da sam atraktivna u ovakvom stanju, natečena od deteta i kao što kaţete, on je rastrojen, ali neţan poljubac bi bio dobrodošao.‖ Ĉak i osmeh, neţan dodir, uverenje da mu je još uvek stalo do nje. Nakon nekoliko meseci razdvojenosti, kada je konačno stigao kući stajao je tamo gledajući je kao da ju je jedva prepoznavao. Ona je bila ta koja je omotala svoje ruke oko njega, ta koja ga je stegnula. Njegove jedine reči bile su, ―Ţao mi je.‖ A zatim je umarširao u rezidenciju kao da je to bilo dovoljno.

20

―Budite strpljivi,‖ Minerva je predloţila. ―Braća su bila veoma bliska.‖ ―Znam da su bili. Ali bili smo razdvojeni četiri meseca. Trebalo je da bude samo tri. Međutim Edwardova smrt odloţila je Albertov povratak. Nije da sam znala da je Edward bio mrtav. U telegramu koji je Albert poslao pisalo je, ‗Odloţen. Vraćam se čim bude moguće.‘ Saznala sam istinu tek kada je stigao u kolima koja su nosila drveni kovčeg. To je samo po sebi bilo čudno - nije podelio svoje breme.‖ ―Sigurno nije ţeleo da Vas zabrinjava, ne u vašem delikatnom stanju.‖ ―Ipak, ţelim da budem tu za njega. Oduvek smo imali brak u kom su se naše radosti udvostručivale, a tuge prepolovile. Ali to je bio samo mali pokazatelj toga koliko se promenio dok je bio odsutan. Tokom ove nedelje, postojali su momenti kada sam pomišljala da ga uopšte ne poznajem. Što je smešno. On je moj Albert.‖ ―Što je, draga moja, ono na šta se morate fokusirati. Nema sumnje da se on oseća kao da je izgubo jednu svoju polovinu u tim dţunglama. Blizanci, znam, imaju posebnu vezu, povezanost mnogo jaču i bliskiju nego što je ona kod ostalih braće i sestara.‖ ―Znam da ste u pravu. Samo se osećam kao da me drţi na distanci.‖ ―Muškarci su čudni po tom pitanju, nastoje da nikad ne pokaţu slabost. Pretpostavljam da se boji da mu trebate, pa se zato distancira. Poslednja stvar koja mu je potrebna je da vi navaljujete. To će ga samo naterati da se ukopa još dublje.

21

Muškarci su tvrdoglavi po tom pitanju. Strpljenje je sve što Vam je potrebno. Vratiće se on na staro.‖ Nadala se da je tako, pošto joj se uopšte nije sviđala ova… čudnost u njihovom odnosu. Ĉinilo je da se oseća čudno. ―Kako se osećate kao trudnica?‖ Pozdravljajući promenu teme, Julia nije mogla sebe zaustaviti od smeška dok je obavijala ruke oko stomaka. ―Divno. Srećna sam zbog trudnoće uprkos Edwardovoj smrti. Verujem da će ovo izdrţati toliko da se igra u dvorištu.‖ Pogledala je prema satu na okviru kamina. ―Mislim da smo dali gospodi dovoljno vremena da budu sa svojim scotchom. Hoćemo li im se pridruţiti?‖ Dok su ona i Minerva ušetali u biblioteku, gospoda su stajala, tmurno raspoloţeni dok su se smeštali pored njih, moţda se još čvršće obavila oko njih. ―Izvinjavamo se što nas nije bilo tako dugo,‖ rekao je Albert. ―Bili smo uhvaćeni u uspomenama. Vreme nam je proletelo.‖ ―Tako smo i mislile,‖ Julia reče. ―Večera će uskoro biti postavljena. Moţda bismo svi mogli da se osveţimo na trenutak pre nje.‖ ―Sjajna misao,‖ rekao je, zatim je istresao ono što je ostalo od ţućkaste tečnosti u čaši. Uz grimasu, stegnuo je vilicu i glavom blago, jedva vidljivo, zamahnuo. Julii je palo na pamet da Albert nikada nije uţivao u špiritu kao što je to činio njegov brat. Ostavivši čašu sa strane, pridruţio joj se, ponudio svoju ruku, i ona je udahnula dobro poznati oštri miris bergamota. Napustili su prostoriju u tišini, sa ostalima koji su ih svečano pratili. Pošto su vojvoda i vikont bili više od prijatelja, Julia je uredila da 22

njihove odaje budu u porodičnom krilu, pravo niz hodnik od gospodarevih odaja. Kada su došli do njenih vrata, okrenula se prema svojim gostima. ―Hoćemo li se naći u biblioteci za pola sata?‖ ―To bi trebalo da bude dovoljno vremena,‖ Minerva je rekla. ―Nećemo presvlačiti našu crninu.‖ Ne. Julia će šest meseci nositi crninu zbog Edwarda kao brata njenog muţa. Porađaće se noseći crninu. ―Grey,‖ Ashebury je rekao klimajući glavom prema Albertu, pre nego što je pogurao svoju suprugu niz hodnik. ―Hvala Vam, Julia, na svemu,‖ Locksley je tiho rekao pre nego što je nastavio prema svojoj sobi. Albert je otvorio vrata od njene spavaće odaje prateći je unutra. Bio je to prvi put da se našao unutar njene odaje od kada se vratio. Nije znala zašto joj se stomak zgrčio na tu pomisao. Gledajući okolo, činilo se da se njegov pogled ustremio prema krevetu sa četiri stuba, odšetao je do prozora i pogledao u crne oblake koji su se sakupljali u daljini. Bio je to hladan, turoban dan, ali bar kiša nije padala. ―Nisam imao priliku da ti se zahvalim na svemu što si učinila za… mog brata. Sluţba koju si organizovala bila je divna. Veoma si se potrudila da mu prirediš lep ispraćaj.‖ Paţljivo, pribliţila se, zastajući na samo dodir od njega. Iskreno, izgledao je kao da bi se lako mogao slomiti. ―Ţao mi je što više ljudi nije došlo.‖ Bila je uţasnuta što je tako malo plemstva prisustvovalo sluţbi. Da nije bilo slugu od kojih je zahtevala da prisustvuju, crkva bi bila sramotno skoro prazna. ―Mislim da se u daljini priprema strašna oluja... ‖ ―Mislim da Edward i nije bio toliko voljen kao što je mislio.‖ 23

―Primili smo mnogo pisama sa izrazima saučešća. Stavila sam ih u crnu kutiju i stavila na tvoj sto, tako da ih moţeš pročitati u svoje slobodno vreme. Mislim da će ti pruţiti utehu.‖ Bio je previše tuţan... Obuzet tugom, izgubljen u ţalosti, da bi obraćao mnogo paţnje na pisma, tako da je ona to učinila za njega. ―Siguran sam da hoće.‖ Usmerio je pogled prema njenom i kao i uvek činilo joj se da upada u mračne dubine. ―Veoma ste paţljivi.‖ ―Kaţete to kao da ste iznenađeni.‖ Kratko je protresao glavom i ponovo pogledao prema prozoru. ―Ne, ja samo… Ĉini mi se da ne mogu da stanem na svoje noge otkako mog brata nema.‖ ―Ali, hoćete.‖ Protrljala mu je rame. ―Hoćete. Ali kad već govorimo o nogama, moram sesti. Stopala me ubijaju.‖ On se okrenuo. ―Boli Vas? Zašto ništa niste rekli?‖ ―To su samo moje noge. U poslednje vreme počele su da otiču. Samo moram da ih podignem... Alberte!‖ Uzeo ju je u naručje kao da nije bila ništa teţa od perjanog jastuka, kao da nije bila ovo nezgrapno stvorenje. A zatim je gledao okolo kao da nije znao šta da uradi sa njom sada kada je u njegovim rukama. Srce joj je jako udaralo, njeni prsti stezali su njegova ramena. Nije je nosio od njihove prve bračne noći, kada ju je postavio na krevet... Ona se zagrejala mislima o njihovim trenucima kao muţa i ţene. Sigurno, oni trenutno nisu bili na ivici angaţovanja na mahnito vođenje ljubavi.

24

Dugim, sigurnim koracima uputio se prema krevetu i postavio je na njega kao da je napravljena od porcelana. Sa brzinom u svojim pokretima, koju nikad nije primetila kod njega pre nego što je otišao na putovanje, postavio je jastuke iza njenih leđa. ―Da li Vam je udobno?‖ ―Jeste, ali stolica bi bila dovoljna.‖ ―Gde je Vaša kuka za dugmad?‖ ―Gornja leva fioka toaletnog stočića, ali ako sada skinem cipele neću moći ponovo da ih nazujem za večeru.‖ ―Moţete ići bosi. Ne.‖ Klimnuo je glavom još jednom i krenuo iz sobe. ―Ne idete na večeru. Narediću da Vam se posluţavnik donese ovamo.‖ ―Ne mogu zanemariti naše goste.‖ Naglo za stavši u podnoţju kreveta, smrknuto je pogledao u nju. ―Oni nisu gosti, oni su porodica. Oni će razumeti ili će prokleto odgovarati meni.‖ Nije mogla da prestane da gleda u ovog čoveka, njenog supruga, ne mogavši da se seti jednog jedinog puta kada je bio ovako silovit. Nije mogla da dokuči zašto je njegovo ponašanje – njega - smatrala tako dopadljivim u tom trenutku. Oduvek ju je privlačio, ali ovo je bilo nešto više. Uvek se plašio Asheburyja, na primer, nikada mu se nije suprotstavio. Ne da je ikada imao razloga, ali ipak. Uzdahnuvši, provukao je ruku kroz kosu pre nego što je zakoračio korak bliţe i obmotao svoje dugačke, snaţne prste oko stuba kreveta. ―Ne ţelimo da rizikujemo da izgubite bebu.‖

25

Snuţdeno, klimnula je glavom. ―Ja sam prilično umorna. Bilo je ovo par teških dana. Ipak, osećam se kao očajna domaćica.‖ ―Pretpostavljam da će više uţivati u ovoj poseti bez mog mrzovoljnog prisustva.‖ Njegove reči su je zaprepastile. ―Nećete im se pridruţiti?‖ ―Neću Vas ovde ostaviti da večerate sami nakon napornog dana koji ste imali, ne dok doţivljavate nelagodnosti koje je prouzrokovao moj brat.‖ ―Biću dobro.‖ ―Dobro nije dovoljno dobro.‖ Na trenutak pomislila je da se zarumeneo pre nego što se okrenuo. ―Hajde da skinemo te cipele,‖ rekao je. Gledala ga je dok je išao prema toaletnom stočiću, odbacujući svoj sako i bacajući ga na obliţnju stolicu. Sa skinutim sakoom, mogla je jasno da vidi da su se tokom ovih par meseci koliko je bio odsutan, njegova ramena raširila, a koţa mu je poprimila bronzanu boju od jakog Afričkog sunca. Vratila se u svoju prošlost sa njim, nikada pre nije osetila ovako magnetnu privlačnost prema njemu. Koliko je sebična bila ranije kada je zahtevala njegovu paţnju dok joj je pruţao mnogo više nego što je očekivala. Ţelela je da stvari između njih budu onakve kao što su bile pre njegovog odlaska, ali shvatila je da će se uobičajena lakoća koju su osećali kada su bili zajedno sporo vratiti. Ipak, morala je verovati da će se vratiti. Seo je na ivicu dušeka i vešto iskoristio kuku da otpusti dugmad na jednoj cipeli, a zatim i na drugoj. Ostavivši kuku sa strane, neţno je skinuo njenu levu cipelu. Zastenjala je s 26

nelagodnošću, a zatim odahnula od olakšanja pošto su njeni noţni prsti mogli da se mrdaju. ―Gospode,‖ rekao je. ―Znam. Odvratno su natečeni. Bojim se da mi članci izgledaju kao da pripadaju slonu.‖ ―Trebali ste nešto ranije reći,‖ izgrdio ju je, polako oslobađajući njeno drugo stopalo od cipele. ―Nemojte se ljutiti.‖ ―Nisam ljut,‖ rekao je, odbijajući da skloni pogled od trupaca koji bi trebali biti njeni članci. ―Zabrinut sam za Vas, Julia.‖ ―Oticanje se očekuje. Ne verujem da sam u opasnosti da izgubim bebu.‖ Klimnuo je glavom prema njenoj drugoj strani. ―Dodajte mi jedan od jastuka koji ne koristite.‖ Sa velikom neţnošću, stavio ga je ispod njenih nogu. ―Potrebno im je da krv prostruji kroz njih, čini mi se,‖ rekao je. Obe ruke je postavio oko njenog zgloba, skliznuo s njima pod njenu suknju i došao iznad kolena dok nije pronašao kraj njene čarape. Zastao joj je dah i zadrţala ga je tako dok je čekala. Imati njegove prste tako blizu njene ţenstvenosti bilo je pravo mučenje. Polako je otpustio trake, a zatim je još sporije skinuo svilu preko njenih prstiju i ostavio je sa strane. Njegove ruke istraţivale su njenu drugu nogu i skoro da se istopila u tom trenutku. Bilo je smešno koliko je očajnički ţelela njegove ruke na sebi. Kada je i druga čarapa bila ostavljena sa strane, on je vratio paţnju na njenu prvu nogu i počeo je da masira njen list.

27

Njegova ruka klizila je do zadnje strane njenog kolena, njegovi prsti masirali su je na tom mestu na trenutak, a zatim je ponovo započeo putovanje do njenog članka. ―Recite mi ako Vas povređujem.‖ ―Osećaj je divan.‖ Koţa na njegovim dlanovima i prstima činila se grubljom, ne tako glatka kao što je bila pre njegovog putovanja. Zamišljala je da je proveo dosta vremena bez rukavica. Da ih je nosio, njegove ruke sada ne bi izgledale tako preplanulo. ―Moţda ću biti zahvalna zbog ovog oticanja. Nikada pre mi niste masirali noge.‖ On je zastao na delić sekunde pre nego što je nastavio sa neţnim, umirujućim pokretima, nudeći joj osmeh izvinjenja. ―Kakav sam ja podlac.‖ Lagano se nasmejala na njegovo zadirkivanje. Nedostajalo joj je to. Nedostajalo ovo. Da samo bude sa njim, bez ikakvih očekivanja, bez tereta. ―Vi takođe nikada niste koristili psovke u mom prisustvu.‖ ―Ĉini se da su Edwardove loše navike postale i moje tokom naših putovanja.‖ ―Mora da ste videli neke veličanstvene prizore.‖ Pomerajući prste prema njenom drugom članku, klimnuo je glavom. ―Jesmo.‖ ―Volela bih da sam mogla putovati s vama.‖ ―Ne bi Vam se toliko sviđalo da Vam je Edward razbio jaje u cipelu i insistira da šetate sa tom nečistoćom u njoj.‖ ―Šalite li se Vi?‖

28

Podigao je pogled do njenog i po prvi put u njemu nije videla tugu, bila je preplavljena nadom da moţda tugovanje neće trajati do kraja njegovog ţivota. ―Sprečava plikove.‖ ―Kako je on to znao?‖ Slegao je ramenima. ―Pročitao je to negde. Stalno je čitao, trudeći se da nam putovanja budu što udobnija.‖ ―Dobro ste se provodili dok ste bili s njim.‖ ―Jesam. Bilo je najbolje… sve do trenutka kad nije bilo.‖ Ţelela je da ga malo oraspoloţi u ovom mračnom trenutku. ―Mislim da bismo trebali da nazovemo našeg sina po njemu.‖ Pogled mu je odlutao do njenog stomaka, zatim je skrenuo pogled. ―Ne. Nećemo nazvati naslednika Greylinga po takvom sebičnom kopiletu. Nosiće ime svog oca, kao što i treba da bude.‖ Nije znala šta da kaţe na njegove grube reči upućene Edwardu. Nikada nije pokazao nikakvu ljutnju prema svom bratu. Ĉak ni kada se Edward za teurao pijan u njihovu rezidenciju tri noći zaredom. Ĉak ni kada je pruţao ruku traţeći novac zato što je potrošio svoj dţeparac. Ĉak ni kada su veliki ljudi po kucali na njihova vrata zato što je nagomilao velike kockarske dugove. Albert je povlađivao svom bratu, činilo se da misli da je njegov neodgovoran ţivot dovoljno bezopasan. Nikada nije rekao nijednu ruţnu reč za Edwarda. Do sada. To nije bilo nalik njemu. Osetila je kako se povlači u sebe. Nije ţelela da ga izgubi, ne ponovo. Dok je nastavio da je masira, njegovi prsti povremeno su nestajali ispod njene suknje, mali drhtaji su je obuzimali.

29

―Vi ste moj suprug. Savršeno je prihvatljivo da mi podignete suknju iznad kolena.‖ ―Nije mi potrebno iskušenje.‖ Iako je bilo neprikladno raditi to u ovom periodu ţalosti, nije mogla sebi pomoći da oseti malo uzbuđenja. ―Da li ste u iskušenju?‖ ―Muškarac je uvek u iskušenju kada ţena pokaţe svoje članke.‖ ―Onda ja nisam ništa posebno.‖ Njegove ruke su se zaustavile, njegov pogled je zarobio njen. ―Nisam tako mislio. Ne padam u iskušenje zbog drugih dama.‖ Neţno se osmehnula. ―Znam. Samo sam Vas zadirkivala, pokušavajući da Vas nateram da se nasmejete, da Vam malo ublaţim teret.‖ ―Vremenom, smejaćemo se ponovo. Samo ne danas.‖ Potapšao je njene članke i ustao. ―Trebao bih da ostale obavestim da im se nećemo pridruţiti za večerom.‖ ―Moja stopala nisu više tako natečena. Ako budem sedela sa njima podignutim na malu stolicu... ‖ ―Ne, bolje će biti da večeramo sami. Neću se dugo zadrţati.‖ Zgrabio je svoj sako pre nego što je napustio sobu. Uz uzdah, sela je na jastuke i pro mrdala svoje noţne prste. Da večeramo sami. Nisu joj pro makle njegove reči. Sada kada je Edward upokojen, moţda će joj se njen muţ konačno vratiti.

30

Imala je najmanje noţne prste. Ĉak i natečenih stopala i članaka, bilo je očigledno da su joj noţni prsti mali i delikatni. Zašto ih je, dođavola, smatrao tako interesantnim? Dok je koračao prema biblioteci, bio je zahvalan na činjenici da ga tamo niko nije čekao. Prišao je stočiću sa pićem, sipao sebi nezdravu količinu scotcha i ispio je. Morao je da pripazi na svoje reči, morao je da se uveri da joj nije dao nikakav povod da sumnja u Greylingovu odanosti prema njoj. Nije smeo spominjati članke drugih dama, ili bedra, ili divne atribute. Ništa nije smelo da ukazuje da je on bio čovek koji je druge ţene smatrao privlačnim. Iako se u tom trenutku nije mogao setiti nijedne druge ţene sem Julije koja ga je privlačila. Ipak, morao je obuzdati sve svoje prirodne nagone, da se ne bi našao u situaciji da iskoristi trenutnu situaciju. Brzo je ispio još jednu čašu scotcha. Ĉak je i potreba da pije dok se ne zasiti morala biti zaustavljena. Mogao se s tim provući par dana, pripisujući sve tugovanju, ali sumnjao je da je Julia ikada videla Alberta toliko zadubljenog u čašu. I ako je bio pijan, mogao bi vrlo lako napraviti strašnu grešku i otkriti se. Iako je vrlo verovatno da bi se to moglo desiti i dok je trezan. Došetao je do stola i okrznuo prstima sjajnu kutiju od ebanovine. Primetio ju je ranije, ali je pretpostavio da je uvek stajala na stolu njegovog brata. U prošlosti, često bi posećivao svog brata na imanju, ali nikada nije ţiveo u rezidenciji, posebno od kad je Albert oţenio Juliju. Imanje je bilo zatvoreno kada su njihovi roditelji poginuli, pa je Albert, kada je postao punoletan, došao u Evermore, zaposlio novo osoblje i ponovo otvorio mesto. Edward je nekolicinu znao po imenu, ali većina ga nije mogla 31

manje zanimati. Znajući Alberta, on ih je verovatno sve znao. Boţe, zakoračio je u ţivo blato. Moraće da se ponaša veoma oprezno. Vratio se do stola, posegnuo za bokalom, zastao sa prstima omotanim oko delikatnog kristala - sa surovom kletvom, uzeo ga je i bacio prema zidu, ne doţivljavajući zadovoljstvo kada se razbilo u komadiće i poslalo ţućkastu tečnost cureći niz mračnu oplatu. ―Nije tako lako biti tvoj brat?‖ Uz još jednu surovu kletvu, Edward se okrenuo da pogleda Lockea, zahvalan da to nije bio Ashe koji je stajao tamo sa svojom suprugom. Skoro da je izbrbljao kako Julia ima male noţne prste, kao da bi Lockea bilo briga za to. ―Ona je premorena, nećemo vam se pridruţiti za večerom.‖ ―Bojiš se da ćemo te odati.‖ Prošao je prstima kroz kosu. ―Više se plašim da ću ja to uraditi.‖ ―Povuci se za uvo,‖ Locke je rekao dok se šetao blizu njega. ―Kada posegneš prema kosi, povuci se za uvo.‖ ―Dobro.‖ Uradio je to sada, znajući da je prekasno za to. Albert bi povukao uvo pre nego što progovori, ne posle. Locke se naslonio kukom na ivicu stola. ―Pretpostavljam da je jača nego što misliš.‖ Ali imala je najmanje, najdelikatnije noţne prste. I tako svilenu koţu. Kad god je mislio da pređe svojim prstima preko njenih listova, preko zadnje strane kolena? ―Ne mogu da rizikujem. Beba je jedino što je ostalo od mog brata.‖

32

Nije mogao da objasni prazninu unutar sebe, mesto gde je Albert nekada bio. Trebalo mu je da ovo dete preţivi, kao što je to Albert ţeleo. ―Bio sam beba kada je moja majka umrla,‖ Locke je rekao tiho. ―Odrastao sam sa ocem koji je neprekidno oplakivao njen gubitak. Ništa ne moţe zameniti taj gubitak.‖ ―Ne očekujem da dete bude zamena, ali dugujem Albertu ovu malu ţrtvu. Odlučio sam, iako si veoma vešt u postavljanju svojih argumenata, po ovom pitanju, ništa me neće poljuljati.‖ Locke je bacio pogled prema neredu koji je ostao iza slomljenog bokala. ―Moţda ćeš ţeleti da malo ublaţiš svoj temperament.‖ Edward se oštro zacerekao. ―Više nego malo, rekao bih.‖ Albert nikada nije bio temperamentan. Začuvši korake, pogledao je prema vratima u trenutku kada su u sobu ulazili vojvoda i vojvotkinja. Locke je bio napola u pravu zbog razloga zbog kog Edward nije ţeleo da im se pridruţi za večerom. Plašio se da će ga vojvotkinja otkriti. Bila je previše promućurna. ―Događaji od proteklih par dana izmorili su Juliu,‖ rekao im je. ―Ona i ja nećemo vam se pridruţiti za večerom.‖ ―Pretpostavljam da će joj sluţavnik biti odnet u odaje,‖ rekla je vojvotkinja. ―Moţda bi najbolje bilo kada bih joj se ja tamo pridruţila, dajući vama gospodi još malo vremena da se ispričate.‖ Povukao je uvo. ―Cenim Vašu ponudu, ali mislim da smo se sasvim dovoljno ispričali. Ostavio sam svoju ţenu samom na

33

mnogo meseci. Planiram da joj se iskupim za to. Videćemo se na doručku.‖ Uhvatio je bljesak odobravanja u Asheovim očima, ne da je traţio odobrenje, ali očigledno je uspeo da se ponaša više kao njegov brat. Sada, kada bi mogao to isto da uradi bez posrtanja u lavirintu koji je predstavljao Albertov ţivot sa njegovom groficom.

34

Poglavlje 3 Juliina stopala su bila mnogo bolje. Albertova masaţa učinila je čuda. Pomoglo je i to što je, čim je on otišao, pozvala svoju sluţavku i presvukla se iz krute crnine u svoju najmekšu spavaćicu i ogrtač. Iako je uţivala u provođenju vremena sa svojim gostima, prijala joj je prilika da se jednostavno opusti sa svojim suprugom. Sedeći u plišanoj stolici pored vatre, postavila je svoja stopala na nisku stolicu i sklupčala svoje prste. Ispravila ih je, misleći na grube ruke koje su je trljale sa takvom sigurnošću, kao da joj je masirao stopala hiljadu puta pre, a nikada do sada joj nije pruţio tako luksuzan i intiman doţivljaj. Zamišljala je te ogrubele ruke kako klize svuda po njoj, kako divno bi bilo osećati tako različite teksture, kako bi to bilo potpuno drugačije iskustvo. Zaista se nadala da mu ruke neće potpuno omekšati do trenutka dok bude vodio ljubav sa njom. Ĉuvši zvuk otvaranja vrata, ugledala je svog supruga kako ulazi sa dve vinske čaše s kojima je balansirao u jednoj ruci i dve flaše vina u drugoj. Zastao je i zagledao se u nju, njegov pogled leteo je svuda po njoj kao da je nikada ranije nije video u spavaćici i ogrtaču. Moţda jednostavno njeno stanje nije bilo tako vidljivo dok je nosila haljinu. Veoma svesna sebe obmotala se krajevima ogrtača, pokušavajući da ga zatvori preko stomaka i grudi, ali on je odbio da sarađuje. ―Postala sam ogromna dok Vas nije bilo.‖

35

―Ne, ne uopšte.‖ Zatvorio je laktom vrata pre nego što je prineo vino i čaše i stavio ih na mali sto pored sofe. Sada je mogla da vidi da je jedna flaša bila flaša belog, a druga crnog vina. ―Naši gosti bili su puni razumevanja, a sluge bi svakog časa trebale da donesu našu večeru. Pomislio sam da bismo mogli uţivati u malo vina dok čekamo.‖ ―Nisam sigurna da li je alkohol dobar za bebu.‖ On je iznenada izgledao kao da mu je jako neprijatno, kao da je zaboravio na njeno stanje. ―Potpuno ste u pravu. Nisam siguran o čemu sam razmišljao.‖ ―Nema razloga da Vi ne uţivate.‖ Nije gubio vreme, sipao je crno vino u čašu, podigavši je prema njoj i nazdravivši joj, uzeo je gutljaj i krenuo prema kaminu. Zagledao se u vatru, bacio brzi pogled prema njoj i vratio svoj pogled na vatru kao da nije bio siguran šta bi radio s očima. ―Kako su Vaša stopala?‖ ―Mnogo bolje. Pomoglo je i to što sam se presvukla u nešto ne previše stegnuto. Pošto ćemo ovde biti samo nas dvoje, nisam mislila da je formalnost obavezna.‖ ―Naravno da nije.‖ Uspravljajući se na svoje noge, bila je zahvalna da je otok potpuno nestao i da je mogla da došeta do njega bez ikakvog šantanja i nelagodnosti. Nije bila potpuno sigurna, ali izgledalo je kao da je zaustavio disanje kako se pribliţila. ―Trebalo bi i Vama biti tako udobno,‖ promrmljala je, uzimajući njegovu čašu iz te veličanstvene ruke koja ju je tako intimno dodirivala i stavila čašu na okvir kamina. 36

Kliznuvši rukama kroz otvor njegovog sakoa, krenula je njima do ramena, skidajući mu kaput. ―Raširili ste se u ramenima malo dok ste bili odsutni.‖ ―Probijanje kroz šumu je teţak posao.‖ Kaput je počeo da pada. Uhvatila ga je pre nego što je dotakao pod i bacila ga na najbliţu stolicu. Polako, otkopčala je dugmad njegovog crnog prsluka. ―Vaša koţa je tamnija.‖ ―Afričko sunce je jako.‖ Podigla je oči prema njegovim. ―Uvek sam mogla da razlikujem Vas i Edwarda zato što on nije bio lep kao Vi. Da li ste imali plikove kada ste došli?‖ ―Ne.‖ Skinula je njegov prsluk, prebacila ga preko kaputa. Spuštajući pogled, počela je da mu odvezuje kravatu. ―Julia, nisam siguran da li je ovo pametno.‖ Uputila mu je spekulativan pogled. ―Da Vam bude udobno?‖ ―Da me izazivate.‖ Uzbuđenje je projurilo kroz nju. Da, bili su u ţalosti, da, tuga je zračila iz njega, ali još uvek je imala moć nad njim. Ostavila je kravatu sa strane i uzela njegovo lice u svoje ruke, njeni prsti plesali su po zadnjoj strani njegovog vrata. ―Toliko ste mi nedostajali.‖ Spustila je njegovu glavu, podigla se na prste i stavila svoje usne na njegove. Njegova ruka obavila se oko nje, pribliţavajući je. Njegov jezik kliznuo je između njenih usana dok se prilagođavao i produbljivao poljubac. Skoro da se istopila ispred njega. 37

Glad. Hitnost. Nesavladiva potreba. Sve je to bilo tu. U njemu. U njoj. Kao da je smrt lebdela u blizini, čekajući, kao da bi uz dovoljno strasti i ţelje mogli da se odbrane od nje. Duboko reţanje vibriralo mu je kroz grudi, zatreperilo kroz njene grudi, koje su se spljoštile uz njegovu košulju. Vrelina između njih se pojačala. Njegove ruke putovale su preko njenih leđa, njenih kukova, obuhvatajući njenu straţnjicu, pritiskajući je bliţe. Njegova tvrdoća pritiskala joj je stomak, čineći je ludom od strasti i ţelje. Prošlo je dugo, predugo. Jednom kada su saznali da je trudna, insistirao je da se uzdrţe od bilo kakve intimnosti od straha da bi njegova ţelja mogla izazvati gubitak deteta. O, on ju je ljubio, drţao je, pomilovao je s vremena na vreme, ali ne ovako. Ne sa ovom ţestokom potrebom. Nije bila sigurna da li je išta što su iskusili bilo iskonsko kao ovo, kao da se sa svog putovanja vratio necivilizovan, s potrebom za pri pitomljavanjem. Kucanje na vratima učinilo je da se on zatetura unazad, kao da je bio uhvaćen u nečemu što nije smeo da radi. Oboje su ubrzano disali, teško. Uţas se reflektovao u njegovim očima. ―Izvinjavam se,‖ zastrugao je. Razočarenje ju je udarilo snaţno zbog njegovog povlačenja, zbog njegovog ţaljenja zbog onoga što se upravo dogodilo. ―Nije potrebno. Vi ste mi muţ.‖ ―Ali beba.‖ Njegov pogled spustio se prema njenom stomaku. ―Da li sam povredio bebu?‖ ―Vaš sin je jači od toga.‖ Ipak, koraknula je unazad i naloţila slugi da uđe.

38

Više od jednog sluge ušlo je noseći više od jednog posluţavnika prekrivenog mnogobrojnim jelima. Julia je sela da bi joj sluţavka stavila posluţavnik u krilo. Albert se povukao do kamina, energično je gutao svoje vino dok je mlada sluţavka postavljala njegov posluţavnik na mali sto. ―Da li je potrebno još nešto, gospodaru?‖ glavna sluškinja je pitala. Gledajući u vatru, Albert je samo uzeo još jedan gutljaj vina. ―Ne, to bi bilo sve,‖ Julia je rekla. Sluge su otišle, zatvarajući vrata za sobom. Njen suprug je ostao na svom mestu. ―Alberte?‖ Izgledao je izgubljeno. ―Alberte,‖ izgovorila je oštrije. Konačno je okrenuo glavu prema njoj, obrve su mu se toliko duboko izbrazdale da je verovatno bolelo. ―Sedi, jedi,‖ rekla mu je. ―Da li ste sigurni da Vas nisam povredio?‖ ―Bilo je, u stvari, veoma lepo. Prošlo je tako puno vremena. Počinjala sam da se brinem da Vam ne nedostajem koliko ste Vi meni nedostajali.‖ ―Verujte mi. Nije prošla jedna jedina noć kada se nisam uspavljivao mislima o Vama.‖ ―Sebično mi je drago da to čujem. Da li su Vas te misli na mučile?‖ ―Na načine na koje ne biste ni mogli da razumete.‖ Bila je odvratna što je pronalazila zadovoljstvo u činjenici da su ga misli o njoj mučile, ali to je bilo neverovatno

39

zadovoljavajuće. Neţno se nasmešila. ―Hajde da jedemo, hoćemo li?‖ Pokupio je odeću koju je ona odloţila na stolicu, odneo ih do klupe pored ormarića sa garderobom, a zatim se spustio u fotelju koja ga je udaljila od nje za duţinu malog stola. Nadala se da će sesti na kauč u ugao koji je bio najbliţi njoj. Moţda to nije uradio zato što je znao da će ga ometati. Osećala bi se malo bolje kada bi osetila da bi njemu ometanje prijalo. Umesto toga, ona je ostala sa saznanjem da mu je ometanje samo smetalo. Hvala Bogu za kucanje na vratima. Bilo je sve što je prolazilo kroz Edwardovu glavu. Hvala Bogu, hvala Bogu, za kucanje na vratima. Bio je na ivici da je zgrabi u naručje i odnese do kreveta. Po prvi put otkad se vratio sa putovanja on nije bio obuzet krivicom, okruţen tugom. Umesto toga, bio je izgubljen u strasti, ţelji kakvu nikada do sada nije upoznao. Njen miris, njena vrelina, njena mekoća. Nije bilo vaţno što je to mogla biti najgora stvar koju je ikada mogao da uradi. Na trenutak posluţila je kao blagosloveno ometanje. Vatra u njenom poljupcu, dobri Gospode. Odakle je, dođavola, to došlo? Sigurno je postojala iskra one noći u bašti, ali ono što je sada doţiveo ga je potpuno obuzelo. Zrelost i iskustvo zamenili su nevinost i naivnost. Smrtonosna kombinacija, koja je njegove dobre namere mogla poslati u propast. Sa nesigurnošću, posegao je za vinom, počeo da sipa, video je kako diţe svoju lepo zakrivljenu obrvu i uzdrţao se da ne napuni čašu do vrha. Biti sam sa njom u spavaćoj odaji pokazalo se vrlo opasnim za njegovu prevaru. Ali kako je moţe izbeći? Morao je da 40

se priseti da ona prema Edwardu nije gajila simpatije, da je ljubaznost koju mu je pokazivala, iskušenja koja je nudila, sve to je bilo ponuđeno samo zato što je mislila da je on Albert. Ovo je bila Julia, koja ga je izbacila iz bratovljeve rezidencije u Londonu zato što je kući došao u ranim jutarnjim satima u pijanom stanju koje se njoj nije dopalo. Julia, koja je ohrabrivala Alberta da smanji Edwardov dţeparac tako da ne bi mogao da koliko god poţeli uţiva u piću, ţenama i klađenju. Julia, koja ga je uvek gledala kao da je on bio nešto što je ona upravo skinula sa svoje cipele. Julia, koja je organizovala sloţenu i elegantnu sahranu čoveku koga nije podnosila. Koja je ugostila nekolicinu gostiju bez ijedne reči protivljenja iako joj je bilo teško. Koja ga je poljubila kao da joj niko na svetu ne znači toliko kao on. Koja je inicirala poljubac. Nikada mu nijedna ţena ranije nije to uradila. Bilo je to neverovatno o pijajuće. Ako ga je mrzela nakon susreta u bašti, mrzeće ga duplo više kada bude saznala istinu i priseti se ovog poljupca. Morao je da izbegava da njegove usne dođu na blizinu daha od njenih, da ne bi ponovo zaboravio da on nije taj koga ona voli, onaj koga je ţelela, onaj s kojim je razmenila zavete. Gledajući dole u svoj tanjir, pregrizao je jezik da ne bi izgovorio psovku. Garnirana riba. Naravno, na dan kao što je današnji, kuvar bi pripremio Albertovo omiljeno jelo. Edward nikada nije uspeo da ga zavoli. Voleo je svoje meso crveno i krvavo. ―Ĉega ste se pri sećali?‖

41

Podigao je glavu, video da ga Julia posmatra kao da je ponovo počela da sumnja u njega. ―Oprostite?‖ ―U biblioteci. Rekli ste da ste se pri sećali uspomena sa ostalima. O Edwardu, pretpostavljam. Da li je to pomoglo da se setite srećnijih vremena?‖ Moglo je, pomislio je, da je to stvarno bilo ono o čemu su raspravljali. Dok se trudio da je što manje laţe, nije mogao da ne upotrebi poneku bezazlenu laţ. ―Malo.‖ ―Podelite nešto sa mnom.‖ Kada bih mogao da pijem sa tvojih usana kad god bih poţeleo, mogao bih bez vina. ―Kao na primer?‖ ―Nešto o Edwardu. Ugodnu uspomenu. Nikad nismo mnogo govorili o njemu osim kada ste izrazili svoju zabrinutost da će doţiveti ne blagovremeni i neprijatan kraj ili kada sam izgubila strpljenje zbog njegovih… sumnjivih aktivnosti.‖ Albert se brinuo za njega? Znao je da njegov brat nije bio srećan načinom na koji je vodio ţivot, ali nije znao da se zaista brinuo za njega. Kad god mu je Albert zadavao neki zadatak, mislio je da je to bilo zato što je stariji brat bio razočaran ili ţeleo da ima kontrolu nad mlađim bratom. A ipak, on je obećao Albertu da će se, ako ode u Afriku s njim, kada se budu vratili, smiriti, oţeniti i zatraţiti svoje mesto u Parlamentu. Mrzeo je što nije bio siguran da je to bilo obećanje koje je planirao da ispuni. Rekao bi sve samo da nagovori Alberta da pođe s njim. Ta istina bolela ga je sad: da nije bio potpuno iskren prema jedinoj osobi koja je uvek bila iskrena prema njemu.

42

Ĉekala je s iščekivanjem da joj kaţe nešto o čoveku koji joj nije bio drag i po prvi put koliko je mogao da se seti, ţeleo je da stekne dobar utisak o njemu. ―Edward nije voleo činjenicu da je drugi sin.‖ ―Verujem da većina drugih sinova ne voli,‖ rekla je neţno, bez neodobravanja u njenom tonu. Pre nego što je otišao na put sa Albertom, govorila je sa njim samo sa neodobravanjem koje je strujalo kroz njene reči. Nije voleo što mu se sada svideo neţan tenor njenog glasa, da ga je našao tako prijatnim za uši. ―Ironija je, ipak, da on nikada nije hteo da bude grof.‖ ―Previše posla,‖ rekla je uz osmeh. Zatekao je sebe kako prevrće ribu, probajući samo jedan njen ćošak, ali je bilo mnogo više nego što je zamislio da će ikada ponovo doţiveti. ―Tačno tako. Poznavali ste ga veoma dobro.‖ ―Ne zapravo. Ţalim zbog toga sada. Ali mi smo se udaljili. Nešto prijatno.‖ Nešto prijatno. Riba sigurno nije pripadala toj kategoriji i dok je uspeo da pojede samo nekoliko zalogaja bez gušenja, ostavio je svoj tanjir sa strane i zgrabio svoju vinsku čašu dok je još imao izgovor za prepuštanjem zadovoljstvima. ―U početku nam se nije svidelo da ţivimo u Havisham Hallu. Nije nam trebalo puno vremena da zaključimo da nešto nije bilo u redu. Nijedan sat nije radio, nijedan nije otkucavao. Imanje je bilo veliko kao Evermore, ali tamo je bilo samo šest slugu. Bilo nam je zabranjeno da ulazimo u veći deo imanja, mnoge sobe bile su zaključane. Pa je Edward počeo da kuje zaveru o našoj prvoj ekspediciji.‖ 43

Nasmešio se uspomeni, njenoj ozbiljnosti. Bar će u ovoj uspomeni biti on zapravo. ―Jednom ste mi rekli da je markiz zaustavio sve satove kada mu je ţena umrla.‖ Edwardov osmeh je uvenuo. Prokletstvo. Kako je mogao znati šta je Albert podelio s njom, a šta nije? Sigurno bi mu dala na znanje da je znala priču. ―Markiz je zaustavio mnogo stvari kada mu je ţena umrla. Većinom ţivot.‖ ―Mogu to da zamislim. Ne mogu da zamislim šta bih radila da ste Vi bili taj koji je poginuo u Africi.‖ Odmahnula je glavom. ―Ţao mi je. Nisam ţelela da odemo u tom pravcu. Mi smo u Havisham Hallu.‖ Ipak, njene reči su mu samo potvrdile da je njegov sadašnji pravac bio zaista jedini koji je bio otvoren za njega ako je ţeleo da ispuni Albertovu poslednju ţelju. Dok ranije moţda i nije bio čovek od reči, proklet bio ako ne bude takav sada. ―Ne znam zbog čega smo mislili da u istraţivanje moţemo ići samo u ponoć. Ni preko dana nas niko ne bi ometao.‖ ―Noću je sve zabranjeno, nakon što ste svi trebali biti u krevetu, pretpostavljam. Tada bih ja otišla,‖ rekla je podiţući kraj jedne usne, mučeći ga. Borio se da ne zuri u nju. Sa tim primamljivim bujnim usnama i sa iskrom u očima koja je nagoveštavala da bi i ona išla rame uz rame s njima, šunjajući se niz hodnike sa samo jednom svećom koja im je osvetljavala put. Nije mu se svidela činjenica da je bila sastavljena od neistraţenih aspekata. Još manje mu se sviđala njegova ţelja da ih istraţi. Ţeleo je samo da šeta u bratovljevim

44

cipelama dok se njegov naslednik ne rodi, da šeta oprezno bez ikakvih propratnih izleta. Deo njegovog plana nije bio da bolje upozna Juliu. Ipak, morao je priznati da ona ima prava na to. ―Uzbudljivije je bilo kada smo bili u opasnosti da nas uhvate, pošto je markiz noću tumarao hodnicima. Ĉesto sam čuo njegove meke korake dok je prolazio pored moje spavaće odaje, pa je uzbuđenje da se neprimećeni izvučemo iz naših kreveta bilo pokretačka snaga,‖ priznao je. Njen osmeh procvetao je u nešto što je izazvalo stezanje u njenim grudima. ―I da li ste?‖ podsticala ga je. ―Da li ţelite da pokvarim priču odavajući joj njen kraj?‖ Za nijansu je smanjila osmeh. ―Sada zvučite kao Edward sa njegovom opsesijom za pričanjem priča.‖ Prokletstvo. Spotaknuo se. Uvek je uţivao u ispredanju priča. Albert je uvek radije koristio direktniji pristup, nikada nije koristio vreme da poboljša priču. ―Bio je uvek tako dobar u tome,‖ nastavila je. Zatreptao je, pitajući se da li je dobro čuo. ―Nisam mislio da ste Vi to primetili.‖ ―Volela sam da slušam njegove priče. To je bio jedan od razloga zašto sam priređivala večernje zabave kada su se Edward i ostali vraćali sa svojih putovanja. Znala sam da se nikada ne bi potrudio da sa mnom podeli svoje podvige, ali za druge bi ispredao očaravajuće priče, za publiku. Njegovu priču nije ometalo saznanje da sam ja u jednom kraju sobe, iako sam se ja trudila da se ne vidi koliko sam uţivala u njima, da ne bi odbio moj poziv kada bih ga sledeći put pozvala.‖ 45

―Nisam to znao.‖ Uvek je pretpostavljao da je to radila kako bi paţnju privukla na sebe. Grofica od Greylinga uspeva da obezbedi Londonskom društvu noć sa zabavom uz ljubaznost Nestašaca Havishama, kako su njih četvoricu često nazivali. Podigla je svoje neţno rame. ―Imam i ja par tajni.‖ Uhvatio se u ţelji da otkrije svaku od njih, iako je pretpostavljao da je većina njih bila nevina, beznačajna, dok je ova koju je on čuvao bila grozna. ―Mislio je da Vas ne zanimaju njegova putovanja. Da ste samo pitali ‖ ―On bi rekao ne. Znate da bi rekao. Edward nije imao ţelju da mi udovolji, da udovolji bilo kome osim sebi. Njegovo samopouzdanje se naduvalo kada bi imao publiku, tako da sam mu je ja obezbeđivala. I za uzvrat, dobila bih nešto za sebe. Slušala sam o avanturama.‖ Ona nije bila u pravu. Da ga je pitala, ispredao bi priče za nju, samo za nju. Kako su uspevali da ne upoznaju jedno drugog, kada je Albert bio tako vaţan oboma? ―Sada završite sa deljenjem Vaše uspomene,‖ podsticala ga je, prekidajući njegove misli. ―Ako pričam kao što je Edward pričao, pa, to je samo zbog toga što sam ga dva meseca slušao kako brblja. Voleo je da sluša zvuk svog glasa.‖ Veselo se nasmejala. ―To je uvek bilo očigledno. Nikada mu nije nedostajalo samopouzdanja.‖ Njen lepršavi smeh uspeo je da podigne deo tuge koja ga je obavila kada je Albert poginuo. Kako čudno da je to bila ona, a ne Ashe ili Locke, koja je obezbedila iskru nade da će doći vreme kada se neće osećati kao da je i on sazidan u grobnici sa svojim 46

bratom. Voleo bi da sada moţe da joj kaţe istinu, voleo bi da su mogli podeliti sećanja na Alberta. ―Pre bi se reklo arogancije,‖ ponudio je on. ―Nikada nije sumnjao da ćemo neprimećeni ući u salon.‖ ―To je bila vaša prva ekspedicija?‖ ―Da. Nacrtao je plan rezidencije i naše putanje, ne direktne, naravno. To bi bilo previše dosadno. Uključivao je mnogo okretanja i skretanja. Uspeo je da uđe u sobu kućne pomoćnice kada je otišla da spava i ukrade joj ključeve. Svećom je osvetljavao put. Bili smo prestravljeni.‖ ―Ali videli ste kroz njega.‖ ―Jesmo. Zidovi su bili u ogledalima. Ashe je ciknuo kao miš kog je mačka ščepala kada je video svoj odraz u ogledalu. Bilo je jezivo. Ne zapaljeni lusteri i svećnjaci, sluţili su kao sidra za paučinu. Nije bilo svetla osim jedne sveće. Uvenulo cveće bilo je u vazama. Prašina je prekrivala sve. Miris buđi bio je gust u sobi. Ne verujem da je iko boravio u prostoriji godinama. To je ono što smo otkrivali u svakoj našoj avanturi: napuštena soba, koja nije više u upotrebi. Ali, ohrabrili smo se u našim istraţivanjima, uvek bismo našli nešto zbog čega nam je bilo drago što smo nastavljali dalje. Mislim da je to razlog što smo, kada smo dovoljno odrasli, počeli da istraţujemo svet.‖ Pogledao je prema vatri. ―Edward je započeo sve to. Da smo ikada bili uhvaćeni, verovatno ne bismo mislili da smo nepobedivi.‖ Usmerio je paţnju na nju. ―I dalje, većina sećanja su dobra.‖ Opet ga je posmatrala, kao da nastoji da ga shvati. ―Drago mi je da ste ih imali.‖

47

Uz klimanje glavom, popio je svoje vino i ustao. ―Kasno je. Postaraću se da sluge dođu i očiste nered tako da moţete da se odmarate. Takođe bih ţeleo da obiđem naše goste.‖ ―Hoćete li se vratiti da spavate sa mnom večeras?‖ Njene oči odraţavale su takvu sumnju i znao je da ju je skupo koštalo to što ga je pitala. On je takođe bio akutno svestan toga da ona nije trebala da ga moli za bilo šta. Albert bi joj omogućio sve što je ţelela. Očajno je padao na zadatku koji je postavio samom sebi. Oklevao je. ―Ne mislim da je to pametno zbog bebe.‖ ―Mislim da smo sigurni sve dok budemo drţali jedno drugo. Dok niste otišli na ovaj put, zaboravila sam koliko ne volim da spavam sama.‖ ―Da, u redu.‖ A zatim, iako su reči bile laţ, znao je da mora da ih izgovori. ―Nedostajalo mi je da Vas grlim.‖ Opet mu je uputila taj osmeh, onaj koji mu je pravio rupu u grudima, dok je u isto vreme uspevao da ga čini zadovoljnim što mu ga je uputila. Pre nego što sve bude urađeno i rečeno, ona će biti njegova smrt. On će spavati s njom. Ali prvo mu je bio potreban scotch. Uz malo sreće, Ashe i Locke će biti budni, pridruţiće mu se i imaće izgovor da se ne vrati u njen krevet dok ne bude dobro i potpuno ošamućen. Pronašao ih je zajedno sa Minervom dok se spuštao niz široke stepenice u trenutku dok su se oni penjali. ―Ţelite li da mi se pridruţite na piću pre nego što se povučete u svoje odaje?‖

48

Ĉak bi mu prijala i vojvotkinjino prisustvo. Imala je reputaciju da uţiva u piću, da uţiva u svim poročnim stvarima, što je bio jedan od razloga da je bila tako savršen par za Ashea. ―Bio je ovo dug dan, Grey,‖ Ashe je rekao. ―Planiramo da sutra rano krenemo na putovanje, tako da mislim da je najbolje da Minerva i ja odemo na počinak.‖ ―Lepo spavajte, onda.‖ Dok je par prolazio pored njega, vojvotkinja je posegnula za njim i spustila ruku na njega da bi ga utešila. ―Dok brinete o Julii, nemojte zaboraviti da brinete i o sebi.‖ Nacerio se. ―Pobrinuću se za sebe u biblioteci.‖ Ĉim je izgovorio reči, znao je da su to bile reči koje Albert nikada ne bi izgovorio. Na sreću, Minerva nije toliko dobro poznavala Alberta da bi to znala. Ashe se, sa druge strane, natmurio i odmahnuo glavom dok je postavljao ruku na donji deo leđa svoje supruge. ―Hajdemo u krevet, draga.‖ Ĉekao je dok nisu zamakli niz hodnik da preokrene svoju paţnju na Lockea. ―Ashe je bio u pravu. Dok su Albert i Julia imali odvojene spavaće odaje, moj brat je ipak spavao u odajama svoje supruge. Upravo je spomenula kako joj njen suprug nedostaje tamo. Mom praćenju te određene navike potrebno je prvo jedno piće. Radije ne bih pio sam.‖ Pre krštajući ruke preko grudi, Locke se naslonio na ogradu stepeništa. ―Otići ćeš u Julijin krevet smrdeći na whiskey?‖ ―Mislio sam više na scotch. Moram da umrtvim svoja čula kako ne bih uradio nešto glupo.‖ ―U mrtvljavanje tvojih čula jeste nešto glupo.‖

49

Ţeleo je da udari pesnicom o zid. Mrzeo je kada je Locke u pravu, ali nije video drugi način. ―Ona je ţena. Ako uđem u krevet s njom, moj pevac će početi da reaguje.‖ ―Ona će to i očekivati. Ti bi trebao da budeš njen suprug.‖ Prolazeći obema rukama kroz kosu, procedio je strašnu psovku pre nego što je rekao, ―Ne znam kako da spavam s njom.‖ Locke je buljio u njega. ―Hriste, Edwarde, Grey, ti nisi devica.‖ ―Ne, ali šta da radim sa svojim rukama?‖ ―Oprosti?‖ Raširio je svoje prste. ―Da li da ih poloţim na njene grudi? Uhvatim je za straţnjicu? Ne znam šta ona očekuje.‖ Locke je nonšalantno slegnuo ramenima. ―Samo je drţi.‖ Lakše reći nego učiniti. Albert nikad nije delio intimne aspekte svoje veze sa Juliom. Zar ona ne bi postala sumnjičava ako bude uradio nešto što njegov brat blizanac ne bi nikada, da reaguje na način na koji Albert nije nikada? Intimnost boravka među čaršavima sa njom, čak i ako im se tela ne dodirnu, Učinio je da se sav preznoji. ―Odaću se.‖ ―Nemoj previše razmišljati o tome. Pretpostavi da joj je potrebna uteha, potvrda da se ništa između nje i njenog muţa nije promenilo dok su bili razdvojeni.‖ ―Sve se promenilo. U tome je prokleti problem.‖ Povukavši svoje uvo snaţnim, nezaboravnim trzajem, podigao je pogled prema hodniku koji se delio u mnoge manje hodnike, sa jednim 50

koji je vodio do biblioteke i utehe. Sa dubokim uzdahom punim čeţnje, okrenuo se prema spavaćim odajama i, sa Lockeom pored sebe, počeo se teško penjati kao da se penje niz podmuklu i zahtevnu planinu. ―Hoćeš li i ti sutra rano krenuti na put?‖ pitao je. ―Dugo putovanje natrag u Havisham.‖ ―Nisam te ni pitao za tvog oca,‖ zaustavio se kad se našao ispred vrata svoje spavaće odaje. Pozvaće sluge da mu naprave kupku pre duge, beskrajne noći. ―Njegovo stanje pogoršava se po malo svakog dana,‖ Locke je rekao. ―Trebao bi da dođeš da ga vidiš kada Julia bude rodila bebu.‖ ―Hoćeš li mu reći istinu o svemu?‖ Klimnuo je glavom. ―Ţelim da se uverim da, koliko god mu je vremena ostalo, on ţali pravu osobu. Tvoja tajna biće sigurna. Izvan pustare, nema nikog kome bi rekao.‖ ―Osim duha tvoje majke. Mislim da sam je video jednom.‖ Locke mu je uputio lakonski osmeh. ―Svi misle da su je videli. To je samo delić magle. Duhovi ne postoje.‖ ―Ipak, ne mogu se odupreti verovanju da ću, ako budem bacio pogled prema mauzoleju, ugledati blesak Alberta kako me posmatra. Ne ţelim da ga razočaram.‖ ―Onda večeras drţi njegovu udovicu malo čvršće nego što misliš da je potrebno.‖ Sa tim delićem saveta, njegov prijatelj okrenuo se na peti i uputio prema svojim spavaćim odajama, ostavivši Edwarda da gleda za njim. U svim danima, satima i minutima koji su prošli od 51

Albertove smrti, bio je toliko obuzet sopstvenom krivicom zbog njegove uloge u onome što se dogodilo da nijednom nije pomislio na Juliu u tom ceremonijalnom značenju, udovica.

52

Poglavlje 4 Uz neţnu vatru koja je pucketala i jednu lampu koja je bacala svoj sjaj sa mesta na noćnom ormariću, Julia je leţala pokrivena ćebadima, rukama se drţeći za grudi dok je slušala poznate zvuke iz Albertove spavaće odaje. Da li je pripremio kupku? Sluge su toliko puta ulazile i izlazile da je pretpostavljala da je to bilo u pitanju. Drage volje bi skliznula iz kreveta, ušla u njegovu sobu, kleknula iza njega i oprala mu leđa, uţivala bi da oseti drhtaj u njegovim grudima koji bi izazvao njegovo zadovoljno stenjanje. Konačno, prešla bi na mnogo interesantnije delove njegovog tela. On bi je poljubio, njegovi spretni prsti otkopčavali bi dugmad njene spavaćice. Ne zadugo oni bi se našli u njegovom krevetu, sa njegovim vlaţnim telom koje klizi preko njenog. Volela je da razmišlja o tome koliko ju je očajnički ţeleo. Ali nije mogla sebe nagovoriti da to uradi. Ne kada to nikada ranije nije uradila, a i činilo se da postoji neki čudan razdor u njihovoj vezi. Iako nije očekivala da bude tako, doţivljavala je lepršanje u stomaku gore nego ono što je imala u svojoj prvoj bračnoj noći. Ovo je Albert. Znala je šta da očekuje. Samo što nije. Ĉetiri beskrajno duga meseca prošla su od kad nije bio u njenim odajama. Ako bi bila iskrena prema sebi, zaboravila je stvari o njemu koje je mislila da nikada neće: osećaj njega, njegov miris, njegovu toplinu.

53

Nije im baš bilo udobno jedno uz drugo kao što je bilo pre nego što je otišao. Znala je da je tugovanje imalo udela u tome, preokret u njihovim ţivotim, koji je stvorila smrt njegovog blizanca. Uvek, Edward je lebdeo oko njih, pa nisu mogli da se opuste jedno s drugim. A onda su tu bile i promene u njoj, u obliku njenog tela kao i u tkanju njenog bića. Jednog trenutka bi se smejala, u drugom bi plakala. Njena lična sluţavka ponašala se paţljivo oko nje zato što nikada nije znala kada će Julia napasti. Nije bilo prijatno osećati se da nekada nije imala kontrolu nad sobom. Moţda su promene u njoj bile uzrok ove distance između njih dvoje. Dok su minute prolazile, poţelela je da je i ona zatraţila kupku, iako se okupala tog jutra i oprala pre nego što je obukla spavaćicu. Zašto se toliko dugo pripremao ako će samo spavati? Ipak, nije mogla poreći mali drhtaj zadovoljstva koji je tekao kroz nju zbog njegove paţnje. Albert je uvek bio paţljiv, ponekad previše paţljiv, kao da je mislio da će izgubiti njenu ljubav ako nešto ne uradi kako treba. To je bilo nemoguće. Nikada nikoga ne bi volela kao što voli njega. Počela je da se zaljubljuje u njega prvi put kada je plesao valcer sa njom. Vrata koja su odvajala njihove odaje su se otvorila i leptirići su histerično poleteli krećući se od njenog stomaka do grudi. Gledala je kako njen suprug ulazi u prostoriju, noseći svoj kućni mantil čvrsto zavezan oko svog struka. Uputio joj je mali osmeh pre nego što je odšetao do kamina, uzeo ţarač i rasplamsao vatru. 54

―Da li Vam je hladno?‖ pitao je. Shvatila je da odlaţe dolazak kod nje. Moţda je on, takođe, primetio da stvari između njih nisu kakve bi trebale biti. ―Neće mi biti kada uđete u krevet sa mnom.‖ Ostavljajući ţarač sa strane, došao je do kreveta, gledajući u lampu. ―Da li Vam je svetlo potrebno?‖ ―Ne.‖ Ugasio je plamen i senke su se pomerile, plešući u ritmu plamenova koji su se rasplamsali u kaminu. Odvezao je pojas, slegnuo ramenima kako bi skinuo ogrtač i bacio ga prema donjem delu kreveta. Na prizor njegovih golih grudi, usta su joj se osušila, leptirići su od lepršali niţe i proklela je samu sebe što je zatraţila da se svetlo ugasi. Klizeći između čaršava, legao je na leđa. Otkotrljala se do njegove strane, stavila ruku na njegove grudi, prijala joj je njegova toplina. ―Nikada niste bili bez noćne košulje u krevetu.‖ Pod njenim raširenim prstima, on se ukočio. ―Bilo je nepodnošljivo vruće u Africi. Navikao sam da spavam go.‖ Prelazila je prstima po njegovim grudima, spuštala se do pojasa njegovih gaća, koje je pretpostavila da je nosio samo zbog nje. ―Moţda ćemo kada se beba bude rodila oboje spavati goli.‖ Zgrabivši njene prste koji su lutali, iskrivio je glavu na stranu. Ĉak i uz senke, mogla je osetiti jačinu njegovog pogleda. Njeni obrazi su postali rumeniji dok se trudila da se osmehne. ―Mislim da bi to bilo lepo.‖ Podigavši njenu ruku do svojih usana, poljubio joj je vrhove prstiju. Leptirići su se primirili, toplina ju je ispunila, suze su joj ispunile oči zbog neţnosti njegovog poteza. 55

―Znam da nisam bio svoj.‖ ―Ššš. U redu je,‖ gugutala je. ―Naša razdvojenost bila je mnogo veći izazov nego što smo mislili da će biti, mislim. Nisam očekivala da će mi biti nelagodno uz Vas kada se budete vratili.‖ ―Ne ţelim da Vam bude neugodno.‖ Njegova ruka i dalje je bila upletena s njenom, drţeći je čvrsto. Veza je bila tu, uvek će biti tu. ―Ne ţelim da impliciram da je to Vaša greška. To su samo okolnosti i prošlo je mnogo vremena otkako niste bili ovde… da budem potpuno iskrena, zaboravila sam stvari koje sam mislila da nikada neću. Kakav je osećaj biti s Vama. Prilično sam se navikla da brinem samo o sopstvenim potrebama, svojim ţeljama. Morala sam da se brinem samo za sebe. Sada kada ste Vi kući, moram se navići da budem supruga. Nije da mi to smeta. To me ne opterećuje. Prosto se ponekad osećam čudno zato što ne znam šta da uradim ili kaţem.‖ Okrenuvši se na svojoj strani, naslonio je svoje čelo na njeno. ―Ţao mi je što nisam čovek za kog ste se udali.‖ ―Ne morate se izvinjavati. Zar ne vidite? Nekako smo se promenili i samo se moramo ponovo upoznati.‖ Pomerajući se unazad, po mazio je njen obraz. ―Tako ste… pronicljivi. Mislio sam da sam jedini koji se oseća kao da Vas više ne poznaje.‖ Podiţući se, kosom je očešala njegovu obrvu. ―Jedina stvar koja se nije promenila je da Vas volim više nego što je moguće zamisliti.‖ Utisnuo je poljubac u njeno čelo. ―Postideli ste me.‖

56

Spuštajući ruke oko nje, povukao ju je na svoje grudi. Te široke, predivne grudi. ―Bio je ovo dug dan. Šta kaţete da odspavamo malo?‖ Klimnuvši glavom, trudila se da joj ne smeta što on njoj nije rekao da je voli. Ranije, kada god bi ispovedila svoju ljubav prema njemu, brzo ju je uveravao da i on nju voli. U retrospektivi, ona je ţarko ţelela da ga nije ohrabrila da ide s njegovim bratom. Beba gorile provirila je kroz ţbunje. “Prelepa je. Pogledaj u te ogromne braon oči. Dame će se zaljubiti u nju.” “Ne pribliţavaj se previše.” “U redu smo. Ona je medena. Pogledaj kako je ţeljno došla do mene.” “Uvek si uspevao da očaraš dame.” “Trebali bismo da je ponesemo nazad s nama. Pomisli na paţnju koju ćemo izazvati. I Julia će je oboţavati.” “Nisam siguran da je to dobra... ” Zastrašujući urlik pro parao je san, budeći ga kao što je činio svake noći od kad je Albert poginuo. Uspravio se, teško dišući, natopljen znojem. Nije se sećao kad se uspravio, ostaci noćne more uzrokovali su nekontrolisane trzaje koji su prolazili kroz njega. ―Alberte?‖ ―Izvinjavam se što sam Vas uznemirio. Vratite se spavanju.‖ Odbacujući pokrivače, izleteo je iz kreveta i pošao prema kaminu. Plamenovi su bili slabi, na ivici da se ugase. Klečeći, paţljivo je postavio cepanicu na umiruću vatru, dodao drvo za potpalu, gledao dok je iskrilo. Bilo mu je hladno, tako prokleto hladno, kao 57

što je njegovom bratu bilo sada. Bilo mu je potrebno da se ugreje, da zubi prestanu da mu cvokoću. Bilo mu je potrebno da uţasne noćne more prestanu. Osećao je kao da nije mogao da udahne, kao da ga je surova dţungla gušila. Zašto su odlutali od kampa bez vodiča? Zašto je Albert morao da bude tako dobar u opaţanju i primeti bebu gorile? Zašto je morao sve da primeti? Zašto Edwardova puška nije bila spremna, nego mu je opušteno visila na ramenu? ―Evo, popijte ovo.‖ Uz veliki napor, Edward je pogledao u malu ruku koja mu je dodavala čašu, podigao svoj pogled prema plavim očima ispunjenim brigom. ―Gde ste to pronašli?‖ ―U Edwardovoj sobi. To je scotch. Pomoći će Vam da se smirite.‖ Koliko dugo je ostao izgubljen u posledicama sna? I kako je, dođavola, znala da će naći scotch u Edwardovoj sobi? Uzimajući čašu, popio je pola sadrţine čaše u jednom dugom gutljaju. Uţivajući u paljenju dok se tečnost slivala niz grlo, dok se vrelina razlivala kroz njegove grudi. ―Ovo je razlog zbog kog niste spavali sa mnom, zar ne?‖ upitala je. Nije bio, ali je ipak klimnuo glavom. ―Da li ste sanjali o Africi?‖ Ponovo je paţnju usmerio na vatru. ―Ne mogu da prestanem da vidim to. To poslednje poslepodne. Sunčevi zraci koji se provlače kroz lišće, zvukovi insekata i divljih stvorenja koji prolaze kroz svoj dan. Dţungla je retko kad tiha. Svaki sekund tog trenutka mi se ismeva. Sećam ih se u tako ţivopisnim detaljima.‖ 58

―Niste mi rekli šta se tačno dogodilo. Ispričajte mi sada.‖ ―Julia... ‖ Stavila je svoju ruku na njegovo rame, blago ga stisnuvši. ―Olakšajte teret sebi.‖ Nije smeo, ali to ga je izjedalo. ―Mi smo, uh…‖ Pročistio je grlo. ―On je, uh… Bilo je rano poslepodne. Prolazili smo kroz dţunglu, zaustavili se da jedemo, da popijemo čaj. Ĉuo sam nešto, otišao da istraţim, vukući pušku. On je došao za mnom. Ugledao ju je prvi. Uvek je bio dobar u tome. Primećivanju stvari… čak i kada smo bili dečačići…‖ Njegov glas je utihnuo i on se izgubio u vrtlogu uspomena koje su išle godinama unazad. Neţno je protrljala njegovo rame. ―Šta je ugledao?‖ ―Bebu gorile. Bila je mala, sa tako ogromnim očima, tako prokleto slatka.‖ Njeni prsti su se zgrčili i znao je da je upotreba reči ―prokleto‖ iznenadila. Morao je da zapamti da Albert nikada nije koristio psovke i ruţne reči u njenom prisustvu. ―Pribliţio joj se, kleknuo na koleno i počeo da se igra s njom. Ja sam samo stajao iza i posmatrao. Izgledao je srećno, smejući se, prigušeno se smeškajući. On je zapravo golicao to stvorenje. Bilo mi je tako neverovatno drago da smo tamo, da smo zajedno pošli na putovanje… a onda se začuo taj zastrašujući… urlik je jedina reč da se to opiše. Mogao bih se zakleti da je zemlja zadrhtala. A zatim je ta ogromna gorila uhvatila mog brata i bacala ga o drvo kao da nije bio ništa, komadić papira koji je leţao u blizini. Ne znam koliko je puta uspela da udari njim pre nego što sam uspeo

59

da u pucam zver u potiljak. Ali, bilo je prekasno. Moj brat je već otišao.‖ Obgrlila je rukama njegova ramena i snaţno ih stegla. Drhtao je, uzeo je njenu ruku i povuka je do svojih usana. ―O, Alberte, kako je strašno. Tako mi je ţao. Ne znam šta drugo da kaţem.‖ ―Nema šta da se kaţe. Mislim da ga je prvi udarac ubio.‖ Laţ. Ali nije ţeleo da ona zna istinu, ne kada je njen suprug bio taj koji je leţao izlomljen i umirao. ―Nije se mnogo mučio. Moguće da nije ni znao šta se dešavalo. Bilo je brzo.‖ Uzdahnuo je stresajući se. ―Nisam trebao da Vam ispričam tako odvratnu stvar dok ste u Vašem stanju.‖ ―Znam da mislite drugačije zbog beba koje sam izgubila, ali ja uopšte nisam tako neţna. Morate sve deliti sa mnom. Ne smete to drţati za sebe.‖ Popio je scotch, ostavio čašu sa strane. ―Smireniji?‖ pitala je. Zadivljujuće, bio je i nije mislio da je to bilo zbog scotcha. Naterao se da sretne i zadrţi njen pogled. ―Da.‖ Nije više drhtao, zubi mu nisu cvokotali. Jeza u kostima je prolazila. ―Hala Vam za scotch. Bio je tačno ono što mi je trebalo.‖ ―Pokušala sam da Vas probudim kada ste bacali po krevetu.‖ On se bacakao? ―Da li sam Vas povredio?‖ Odmahujući glavom, odmakla je čuperak njegove kose sa njegove obrve. Imala je tako neţne prste. ―Ne. Ali srce mi se cepalo kada sam videla da se tako mučite.‖ On nije zasluţio da ona doţivljava bilo kakve mentalne bolove zbog njega. Nije zasluţio da se brine za njega. ―Moţda bi

60

bilo bolje kad bih spavao u svojoj spavaćoj odaji dok košmari ne prođu.‖ Ipak, kako je mogao da se odrekne utehe koju mu je pruţala, klečeći pored njega, trljajući njenu neţnu ruku preko njegovih ramena i leđa. Njena gola ruka na njegovoj goloj koţi prijala je tako prokleto dobro. Nije zasluţio da ga dodiruje, nije zasluţio da ga teši. Tvoj suprug je mrtav zbog mene, ţeleo je da vikne. Morao je još malo da se pretvara, morao je biti jači nego što je ikada bio. Voleo bi da je Albert bio ovde kako bi mogao da ga udari, za dobra stara vremena. Ţeleo je da bude ovde kako bi mu mogao reći za sva ova osećanja koja su prolazila kroz njega. Da li si ikada primetio kako su mala stopala tvoje supruge? ―Boţe, nedostaje mi,‖ za kreštao je. ―Nedostaje mi tako prokleto puno.‖ ―Znam,‖ gugutala je, obavijajući se oko njega kao da je ona ogrtač koji će ga zaštititi od zla. ―Znam.‖ Kako je mogla znati? Albert je bio deo njega, povezan sa njim kroz tragediju i trijumf. A sada ga nema. Bilo je to kao da ga je malj udario u grudi da bi mu doneo realnost, lepršanje na njegovim donjim leđima privuklo mu je paţnju. ―Šta je dođavola to bilo?‖ Julia se odmotala od njega, uzela njegovu ruku i postavila je na svoj stomak. ―Julia?‖ ―Ššš, čekajte,‖ rekla je tako tiho da je skoro nije ni čuo od pucketanja vatre.

61

A zatim ga je osetio ispod dlana, blagi pokret, koji je izazvao da se njegov um skroz isprazni i da u njemu ostane samo jedna misao. Ovo je bio još jedan trenutak koji je ukrao svom bratu. Uzvišeno se nasmešila. ―To je Vaš sin.‖ Njegove obrve su se nabrale. I ranije je govorila da je dete sin. ―Kako znate da je dečak?‖ ―Jednostavno znam. Ţene znaju svakakve stvari. Takođe znam da će ova beba ostati s nama. Kada noćne more dođu, samo znajte da ćete uskoro drţati u rukama novi ţivot.‖ Knedla mu je zastala u grlu, grudi su mu se tako skupile da je mislio da nikada više neće udahnuti. Lagano se saginjući, utisnuo je poljubac na mestu gde se njena ruka odmarala na njegovoj. Podigao je pogled do njenog. ―Bez obzira šta se dogodi, Julia, bez obzira koliko budeš smatrala da sam se promenio, znaj da ništa na svetu ne ţelim toliko kao da se to dete rodi ţivo i zdravo. Ništa na svetu ne ţelim kao to da ti i on budete srećni.‖ Dok je naslanjao svoj obraz na njen, osećao je kako njeni prsti neţno prolaze kroz njegovu kosu, došao je do saznanja da nikada nije izgovorio istinitije reči. Edward se probudio sa saznanjem da njegovom kurcu nije bilo vaţno uz čiju se bujnu pozadinu oslanjao ili koliko je bilo nepristojno da gurka ţenu koju nikada ne bi smeo poţeleti. Kada su se vratili u krevet u ranim jutarnjim satima, njegove ruke obmotale su se oko nje i ţeleo ju je blizu sebe, ţeleo je da joj pruţi utehu kao što je i ona njemu pruţila. Ne da je ona bila svesna da joj je uteha potrebna, ali će eventualno shvatiti. Moţda će, ako sada bude neţan, ona biti spremnija da mu oprosti kasnije.

62

Bio bi u stanju da se odbrani od bilo kakvih noćnih mora fokusiranjem na to kako je meka i gipka bila pod njegovim prstima. Njen miris ruţine vodice. Kad god bi prizor nje nage pro plesao njegovim mislima, gurnuo bi ga u stranu, iako nije prestajao da ga izaziva iz daljine. Ona je bila ţena njegovog brata. Osećao se jadno, pokušavajući da se seti bilo koje od bezbrojnih ţena sa kojima je bio i poslednja misao koju je imao pre nego što je od plovio bio je prizor Julinih malih stopala u njegovim rukama. Izdao je Alberta te davne noći. Sigurno nije ţeleo da izda njegovo poverenje sada kada je mrtav. On će samo da se potrudi da ispuni svoje obećanje i završi sa njom. Polako se pridiţući, pogledao je u njen profil. Izgledala je tako nevino u snu, sa jednom rukom sklupčanom na jastuku, prstima druge ruke isprepletenim sa njegovim koji su se odmarali tačno ispod njenih grudi. Mogao je osetiti pokrete koje je izazivao njen meki dah. Imao je ludačku potrebu da se nagne i utisne poljubac u njene blago razdvojene usne. Prošle noći skoro da ga je bacila na kolena svojom ljubaznošću. Nije to očekivao, nije bio pripremljen za to. Moraće stalno da bude na oprezu kako se ne bi opustio i pokazao joj pravog sebe, kako se ne bi odao. Njene oči su za lepršale otvarajući se i on je zurio u dubine ogromnog okeana u kom se lako mogao udaviti. ―Jutro,‖ rekla je neţno. Ţeleo je da je privuče bliţe, ostane s njom ostatak dana. Umesto toga, pročistio je grlo. ―Verovatno bih trebao da proverim naše goste.‖ 63

―Verovatno. Sići ću posle doručka.‖ Pre nego što je mogao da odgonetne tu izjavu, začulo se kucanje na vratima. ―Eto ga,‖ rekla je. ―Rekla sam Torrie da mi ne dopusti da se uspavam.‖ ―Vidimo se kasnije, onda,‖ rekao je, utiskujući brz poljubac u njeno teme pre nego što je izašao iz kreveta i otišao u svoju odaju. Dok je slušao kako doziva svoju sluškinju da uđe, naslonio se na zatvorena vrata i duboko izdahnuo vazduh. Uspeo je da prebrodi noć ne odavši se, iako je bilo trenutaka kada je ţeleo da drage volje sve prizna. Morao je sebe podsećati da je ona prema njemu bila ljubazna samo zbog toga što je mislila da je on Albert. Udaljuju ći se od vrata, povukao je zvono da pozove svog slugu i zaustavio se istog trenutka. Otkada je o Marlowu počeo da misli kao o svom, a ne Albertovom slugi? Pretpostavio je da je dobra stvar da se konačno u igrava u ulogu. Jednostavno je morao da se podseti da ništa od ovog neće biti večno. Jednom kada naslednik stigne, on će biti samo staratelj nad dečakovim oblastima dok on ne postane punoletan. A zatim će nastaviti sa svojim ţivotom. Nije se smeo previše opuštati ovde. Julia je bila tako sigurna da nosi dečaka. Sigurno ţene osete te stvari. On nije čak ni pomislio da naslednik njegovog brata neće doći uskoro. Nakon što je mu je njegov sobar pomogao da se pripremi, Edward je otišao do prostorije gde se doručkovalo.

64

Ashe i Locke su već sedeli za stolom. Obojica su pogledala prema njemu, proučavala ga i on se zapitao nije li mu moţda izrastao par rogova. ―Kako si proveo noć?‖ Ashe je pitao. ―Nemirno. Julia će doručkovati u krevetu.‖ ―Kao i Minerva. Tako to dame rade.‖ Dok je išao do stola za posuđe, umalo je pitao da li je to istina za sve dame. Njegova druţenja sa damama nisu često uključivala leškarenja do doručka. Pitao se šta još nije znao o njima. Zamalo je zauzeo stolicu do Asheove pre nego što se setio da njemu sada pripada stolica na čelu stola. Izbegavao je ovaj trenutak, jeo u svojoj sobi. Osetio je kako ga Ashe i Locke posmatraju, pitao se da li mogu da osete bitku s kojom se rvao. Morao je da sedne u tu stolicu kao da je sedeo u njoj čitavog svog ţivota. Izbegavajući njihove poglede, uzimajući svoj tanjir, dovukao je stolicu i spustio se u nju, još jednom udaren očajem gubitka. Hoće li ikada sesti ovde, a da se ne oseća kao uzurpator? To je samo privremeno, dok se on ne rodi. Opušteno koliko je mogao, počeo je da seče šunku. ―Šta još dame rade?‖ ―Teraju nas gospodu da čekamo,‖ Ashe je rekao, kao da je nesvestan emocija koje bruje kroz Edwarda, kao da je potpuno navikao da Edward sedi na čelu stola. ―Dovode nas do ludila,‖ Locke je rekao u isto vreme. Cereći se, Edward je pogledao u svoje prijatelje. ―Očigledno je svaki od nas ţene video drugačije.‖ I sluge su imale uši, čak i ako su trebali da drţe svoja usta zatvorena. Poţeleo je da batlera i slugu da pošalje iz prostorije. 65

Umesto toga, otpio je svoj čaj i uzdrţao se od toga da doda još šećera. ―Znam da je stepen tvoje ţalosti nemerljiv,‖ Locke je tiho rekao. ―Ako ţeliš, mogu ostati još par dana da ti pomognem oko poslova oko imanja posle tvog dugog odsustva.‖ ―To je ljubazno od tebe, ali nepotrebno. Osećam se doraslim zadatku da se sretnem sa upravnikom kasnije ovog jutra.‖ Više puta nego jednom kada je bio u poseti, Edward je sedeo u biblioteci i posmatrao Alberta kako upravlja svojim imanjima. Iako je bio nestrpljiv, spreman da ide u lumpovanje, sigurno je zadrţao nešto od znanja. ―Pa, ako ti bude potrebna pomoć, nemoj oklevati da pitaš,‖ Locke je insistirao. ―Bojim se da ti ne mogu ponuditi istu uslugu,‖ Ashe je rekao. ―Smatram da je vođenje imanja malo teţe nego što to Locke misli.‖ ―Bude lakše tokom vremena. Takođe pomaţe to ako si odrastao tu. Iako mi je ţao što niste mogli da ţivite na vašim imanjima dok niste postali punoletni, zahvalan sam što ste boravili na Havishamu i osigurali da moj ţivot ne bude očajan.‖ Sa blagim osmehom, pogledao je u Edwarda. ―Sećaš li se kada je tvoj brat uspeo da nađe put kojim ćemo se popeti do krova?‖ Bili su u Havisham samo nekoliko dana. ―Planirali smo da pobegnemo. Nadao se da će ugledati obrise Evermorea da bismo znali kojim putem trebamo da idemo.‖ ―To je bila moja prva prava avantura. Bio sam prestravljen da ću skliznuti sa njega.‖

66

―Ne bi otišao daleko. Svi smo bili zavezani kanapima oko naših strukova.‖ ―Sve to je osiguralo da skliznemo svi zajedno.‖ ―Što je i bila poenta,‖ Ashe je rekao. ―Ako jedan od nas ode, svi idemo.‖ ―Tako je moj brat to meni objasnio.‖ Ashe je slegao ramenima. ―Ali to je bila istina. Tako brzo smo postali prijatelji. Izvanredno, zaista.‖ Postali su više od prijatelja. Skoro kao braća. ―Sećate li se kada su cigani prolazili?‖ Locke je pitao. ―Tvoj brat je hteo da odemo s njima.‖ ―Zaljubio se u jednu od devojaka,‖ Edward je priznao. ―Dopustila mu je da je poljubi. Dugo je vremena brinuo da joj je napravio bebu.‖ ―Pomoću poljupca?‖ Ashe je pitao. Edward se nasmešio. ―Imali smo deset godina. Šta smo znali? Konačno je smogao dovoljno hrabrosti da pita markiza.‖ Lockejeve oči su se raširile. ―Zato nas je odveo na farmu zakupca da vidimo kako se konji pare?‖ Edward se prigušeno nasmejao. ―Pretpostavljam, da. Sećam se svih pitanja koje je imao posle toga. Nije da smo se usudili da ga pitamo.‖ ―Bolje bi učinio da nas je odveo u bordel,‖ Ashe reče. ―Bili smo momčići. Ne bi nas pustili da uđemo. Osim toga, imam divna sećanja na vreme koje sam proveo sa farmerovom ćerkom nekoliko godina kasnije.‖ ―Bila je slatka,‖ Ashe je rekao uz kez.

67

―Ali volela je samo novajlije. Rekao sam joj da sam moj brat, pa sam uspeo da budem s njom dva puta. Mislio sam da će biti ljut na mene što nije mogao da ima išta s njom. A onda sam saznao da je provodio svoje vreme sa devojkom iz kafane.‖ ―Nikada nije bio jedan od onih koji se takmiče,‖ Ashe je rekao. ―Međutim, kada bi naumio tako, mogao je sve da nas stavi pod sto pijančenjem,‖ Locke je istakao. ―Onda, sledećeg jutra kada bismo bili bolesni kao psi, šetao bi se oko nas piljeći,‖ Edward ih je podsetio, smešeći se uspomeni. ―Odvratan je bio oko toga,‖ Ashe se prisetio. ―I ja bih bio kada ne bih imao nikakve posledice.‖ ―Kako mu je to uspevalo?‖ Locke je pitao. ―Nisam siguran da je uopšte pio,‖ Edward je priznao. ―Ali video sam ga kako drţi čašu.‖ ―Pijuckao je, nikad se nije napio. Punio je čaše i uspeo samo da učini kao da sipa i u svoju.‖ ―Stvarno misliš da nas je on izigrao?‖ Edward je klimnuo glavom. ―Da. Moj brat nije uvek bio uzor čednosti.‖ ―Ne bih ni rekao,‖ Ashe je počeo. ―Sećate li se vremena…‖ Julia je začula smeh dok se pribliţavala odaji gde se doručkovalo. Smešeći se, naslonila se na zid i upijala slatkoću radosti, toliko zahvalna na njoj, bilo joj je tako drago što je Albert imao drugove koji će ga odvratiti od njegovog tugovanja. Bilo je čudno kako je mogla da prepozna Albertov smeh naspram smeha ostalih. Bio je dublji, malo slobodniji, kao da je uţivao u ţivotu malo više nego drugi.

68

Bilo je boţanstveno probuditi se u njegovim rukama. Kretali bi se napred dan za danom i na kraju tuga bi ostala daleko iza njih, iako je počinjala da shvata da neće imati istog Alberta kog je imala pre. Kako bi i mogla? Nakon meseci razdvojenosti, ni ona nije bila ista. Nikada pre nije bila ostavljena bez muškog nadzora. Iako joj je Albert očajnički nedostajao, shvatila je da joj vreme koje je provela sama izuzetno prijalo. Na zvuk koraka koji su se pribliţavali, ona je pogledala u stranu i nasmešila se Minervi. ―Krijemo li se?‖ Minerva je pitala dok je prilazila. ―Prisluškujem njihov smeh. Plašila sam se da će proći mnogo dok jedan ne bude odzvanjao ovim hodnicima.‖ ―Ima nešto veoma zadovoljavajuće oko muškog smeha.‖ ―Ne mogu da se setim da li je Albertov ikada bio tako ţestok.‖ ―Drugačiji su kada dame nisu u blizini.‖ ―Ţao mi je što ćemo ih prekinuti, ali pretpostavljam da moramo.‖ ―Pre nego što otkriju da smo ovde i da prisluškujemo. Ne verujem da će im se svideti naše korišćenje situacije.‖ Albertu sigurno neće. Duboko udahnuvši, Julia je vodila put do prostorije za obedovanje. Smeh se odmah utišao, zamenjen zvukom povlačenja stolica po podu dok su gospoda ustajala. ―Nismo imale nameru da vam smetamo,‖ rekla je dok je prelazila sobu da bi bila bliţe svom suprugu. Ĉinio se smireniji, više nalik sebi i bila je zahvalna na prijateljstvu koje je imao sa ovim ljudima. ―Završili smo,‖ uveravao ju je. 69

―Bilo je lepo čuti Vaš smeh.‖ ―Naša mladost obezbedila je priliku za to. Priseća li smo se nekih veselih momenata.‖ ―Ali, moramo sad ići,‖ Ashe je rekao. ―Dok je vreme pogodno.‖ Kočije su pripremljene, sanduci natovareni i za kratko vreme oni su stajali napolju sa hladnim vetrom koji je strujao oko njih. ―Pošaljite pismo ako Vam išta bude zatrebalo,‖ Minerva joj je rekla. Sve što joj je trebalo bilo je vreme nasamo sa svojim suprugom. On je pričao sa vojvodom i vikontom, opet tako ozbiljan. ―Hoću, hvala Vam.‖ Dok su njihovi gosti ulazili u svoje kočije, Albert joj se pribliţio i stao pored nje. ―Hladno je napolju. Trebali biste ući unutra.‖ Upliću ći svoju ruku oko njegove, bila je svesna da se ukrutio. ―Sunce se pomalja kroz oblake. Prijalo bi mi malo sunca.‖ Podigao je ruku u pozdrav dok su se kočije odvozile. Ona je mahnula, pitajući se da li će stvari ikada ponovo biti normalne. Stajali su tako gledajući napred dugo vremena, sve dok nisu kočije izgubili iz vida. ―Šta sada?‖ pitala je, nadajući se da se on neće povući u svoju sobu. On je drţao svoj pogled na putu i pitala se da li je poţeleo da je i on bio u jednoj od tih kočija. ―Sastajem se s Bocockom uskoro. Moram se pripremiti za to.‖ Sa njenom rukom ugnjeţdenom u njegovoj, počeo je da je prati uz stepenice. ―Znam da sam to već

70

jednom rekao, ali ne mogu Vam dovoljno zahvaliti na svemu što ste učinili. Ne znam kako bih uspeo da postignem sve to bez Vas.‖ ―Nadam se da nikada nećete morati da saznate to.‖ Opet je ustuknuo. Da ga nije dodirivala, ne bi to ni primetila. Mislila je da su uspeli da se ponovo poveţu u ranim jutarnjim satima, ali sada je osećala kako hladnoća izbija iz njega i obavija se svuda oko njih.

71

Poglavlje 5 Često bi sedeo u bratovoj kancelariji u obliţnjoj fotelji, pijuckajući scotch i slušajući na pola uveta dok je čitao ili smišljao svoju sledeću avanturu dok je Albert sa svojim upravnikom razgovarao o imanju. Tako da je Edward bio upoznat sa Bocockom, znao je da je bio upoznat o svemu što je bilo u posedu grofa Greylinga. Ali posle sat vremena razgovora sa upravnikom, shvatio je sa zapanjujućom jasnoćom da nije imao prokletog pojma o bilo čemu što je zahtevalo grofovu paţnju. Kada su se vrata otvorila, bio je zahvalan na odlaganju poslova dok je Julia ulazila. On i Bocock su ustali. ―Izvinjavam se što vas prekidam,‖ rekla je neţno, spokojno se smešeći, ―ali volela bih da leţerno odšetam do sela.‖ Mogao joj je reći da ne ide da nije izgledala tako puna nade. Albert bi je pratio, što je značilo da je i on morao da uradi isto, morao je da oda utisak da se radovao što će biti u njenom prisustvu. ―Divna ideja. Ja ću Vam biti pratnja. Nećemo se još dugo zadrţati.‖ ―Onda ću sačekati, mogu li?‖ Očigledno su joj retorička pitanja bila draga, zato što je bez da mu je i dala priliku za odgovor, sela u obliţnju fotelju, prekrstivši ruke u onom što je ostalo od njenog krila. Naterao se da se nasmeši, da izgleda zadovoljno, kada je uistinu ţeleo da nije tu kako bi slušala njegovo brbljanje. Bocock to moţda nije primetio, ali je ona bez sumnje znala svaku varijaciju u ponašanju svog 72

supruga. Da li je i ranije prisustvovala ovim njihovim diskusijama? Ali u ovom momentu nije mogao da se brine o njoj. Morao se uveriti da se imanja dobro vode zbog naslednika kog će ona uskoro roditi. Još samo par nedelja i više neće morati da se pretvara da je grof. Ipak i dalje će nadgledati imanja i prihode dok dečak ne postane punoletan. Što pre shvati sve o poslovima, pre će biti uveren da je zaostavština njegovog brata ostala netaknuta. Opet je zauzeo svoje mesto. Bocock je uradio isto. ―Gledajući izveštaje ovde, primetio sam da je prošlo dosta vremena od kad je Rowntree imao bilo kakve uplate,‖ Edward je rekao. ―Da, gospodaru. Kao što smo i razgovarali pre nego što ste otišli na Vaše putovanje, Rowntree veruje da, pošto su tri generacije njegove porodice bili čuvari stoke na tom imanju, to sada pripada njemu i neće plaćati pravo da njegove ovce tamo pasu. Smatrali ste da treba biti popustljiv dok se on sam ne urazumi. Ali, to se nije desilo. Zapravo, odnedavno, još dva zakupca nisu platila. Bojim se da biste mogli da izgubite kontrolu.‖ Da bi mogao da izgubi kontrolu? Ona je već prokleto nestala. Zar je Albert stvarno mislio da će popustljivošću nešto rešiti? Znao je da je Albert izbegavao sukobe kad god je to bilo moguće, ali u ovom slučaju to jednostavno nije bilo moguće. ―Razmišljate li da promenite svoj stav, gospodaru?‖ Bocock je pitao i Edward je čuo nepoštovanje u njegovom glasu. ―Pazi na svoj ton, Bocock. Nisi jedini upravnik u ovoj zemlji.‖

73

―Izvinjavam se, gospodaru. Nisam mislio da dovodim u pitanje— ‖ ―Nemam problem sa tim da me ispitujete. Ja Vas plaćam da nadgledate stvari, da me obaveštavate i da me savetujete. Ali neću tolerisati bilo kakve podrugljive replike.‖ Udario je svojim dlanom o knjigu poslova. ―Niti ću tolerisati bilo kog čoveka koji ne plaća svoja dugovanja.‖ Bocock se uspravio kao da mu je Edward ţaračem prešao preko kičme. ―Razgovaraću sa Rowntreejem.‖ ―Ja ću se postarati za Rowntreeja. Vi razgovarajte s ostalima. Očekujem isplatu. Očekujem je blagovremeno ili ću saznati razlog zašto je nema. I ako razlog nije prokleto dobar, pomoći ću im da se spakuju i odu svojim putem. Kao što Vi niste jedini upravnik, ni oni nisu jedini farmeri.‖ ―Uz duţno poštovanje, gospodaru, zakupci se teţe pronalaze. Fabrike i slično pruţaju ljudima bolji ţivot.‖ ―Onda zemlja moţe da stoji neobrađena, iako smatram da je ostalo nekoliko vrednih duša koje bi rado prihvatile priliku da rade na otvorenom, a ne u skučenim odajama. Ako ih nema, moţda ću ja sam obrađivati zemlju.‖ Bocockova obrva se izbrazdala, zatreptao je očima. ―Vi ste gospodar.‖ Kao da je to sve objasnilo. ―Nameravam da osiguram da sledeći grof od Greylinga dobro nasledi. Uradiću šta god bude bilo potrebno da osiguram njegovu budućnost.‖ ―Naravno, gospodaru.‖ Edward je zatvorio glavnu knjigu i odgurnuo je do kraja stola na kom je sedeo drugi čovek. 74

―Mislim da smo završili.‖ ―Kada ćete razgovarati sa Rowntreejem?‖ ―Ovog posle podneva.‖ Bocock se nasmešio. ―Nemojte dozvoliti da Vam trava izraste ispod stopala.‖ ―Kasno sam naučio da je ţivot nesiguran. Najbolje je odmah rešiti stvari.‖ Edward je ustao. Bocock se odgurnuo iz stolice, stiskajući i opuštajući obod svog šešira. ―Još jednom, gospodaru, ţao mi je zbog Vašeg gubitka. Nije lako izgubiti brata.‖ ―Ne, nije.‖ Ali dovoljno se dugo on opuštao. Sada je morao da osigura budućnost bratovljevog deteta. ―Srešćemo se opet za dve nedelje, da vidimo gde stvari stoje.‖ ―Veoma dobro, gospodaru.‖ Okrećući se da krene, nagnuo je glavu prema Julii. ―Prijatan dan, grofice Greyling.‖ Odgurnula se iz stolice, nezgrapnim potezom koji Edwardu ne bi trebao da bude simpatičan. ―Pozdravite svoju suprugu, gospodine Bocock.‖ ―Zaista hoću, gospodarice.‖ Uz taj pozdrav on je izašao iz sobe. Edwardu bi prijalo da je mogao da ispusti uzdah olakšanja, ali Julia je prilazila, tako da je zadrţao izraz lica za koji se molio Bogu da je sličan njegovom bratu. ―Nikada Vas nisam videla tako snaţnog,‖ rekla je dok su joj oči sijale divljenjem. ―Uvek sam blag i pitom dok neko to ne iskoristi. Onda se moja uporna priroda pojavi.‖ Kratko se nasmejala. ―Prilično mi se svidelo.‖

75

Nije mogao da porekne da su mu se njene reči svidele. ―Ne mogu dozvoliti zakupcima da misle da su glavni. Ipak, ţelim da ovu stvar sa Rowntreejem završim što pre. Moţda biste trebali da odete u selo bez mene.‖ ―Ići ću s Vama do Rowntreeja. Moţemo ići odatle.‖ Svaki inč njega vikao je da je to loša ideja. Ali nije mogao više da pravi izgovore da ne bude u njenom društvu. ―Divno. Pretpostavljam da u Vašem stanju nije sigurno da jašete konja.‖ ―Da, nisam rizikovala s jahanjem od kad sam saznala da nosim dete. Biće nam potrebna kočija.‖ ―Reći ću da nam pripreme jednu. Da li Vam odgovara da krenemo za pola sata?‖ ―Savršeno.‖ Sačekao je dok nije otišla iz sobe pre nego što je otišao do stočića sa pićem i sipao sebi scotch. Taman dovoljno za umirenje. Poslepodne provedeno sa Juliom. Kako bi išta moglo da pođe po zlu? U jednom gutljaju progutao je ţućkastu tečnost i pomislio: Dozvoli mi da nabrojim načine. Julia se borila sa sobom da obuzda razočarenje što je njen suprug uredio da otvorena kočija bude spremljena i da pored nje sedi konjušar, sluţeći kao vozač, dok je Albert u svoj svojoj veličanstvenosti sedeo na konju i predvodio put. Zašto ju je on odbacivao? Svaki put kada se činilo da se vraćaju bliskosti koju su nekada imali, on se povlačio. Dok je bila sigurna da je to prilično smešno, počinjala je da se pita da li ju je Edward nipodaštavao u tolikoj meri na svom putovanju da je Albert počinjao da se odljubljuje od nje. 76

Poklopac kočije je podignut, štiteći je od vetrova, pa nije njih mogla da krivi za suze koje su joj se skupljale u očima. Polagala je toliko nade u ovaj izlazak. Sad je poţelela da je radije pošla sama. Sa druge strane, nije bila sigurna da je Albertova figura ikada izgledala ovako lepo dok je jahao konja i kada nije bila nerazumno povređena - jer sigurno je bila nerazumna - morala je da prizna da joj pričinjava veliko zadovoljstvo gledanje s koliko samouverenja on jaše. Uvek je uţivala u jahanju, ali nije se usudila da jaše dok je nosila dete. Ţelela je ovo dete više od svega, ali postajala je sve umornija od svog tog maţenja, posebno kad je to stvaralo jaz između nje i njenog supruga. Ţelela je da vrisne. Moţda je jednostavno počinjala da ludi, zamišljajući stvari koje nisu postojale. Skrenuo je na drugi put i oni su ga pratili. Mogla je da vidi malu kuću u daljini, ovce koje su istačkale brdo. Znala je Rowntreeja i njegovu porodicu. Nosila je korpe sa poklonima svim zakupcima za Boţić. Albert je podigao pesnicu u vis i konjušar je zaustavio kočiju. Njen suprug je kruţio na konju i došao do kočije. ―Ostanite ovde,‖ zapovedio je, pre nego što je sišao s konja i predao uzde konjušaru. A zatim je odšetao do kućice. Rowntree je izašao napolje. Iako je bio visok skoro kao i Albert, bio je znatno širi, ali upoređujući dva muškarca, mogla je jasno da vidi da je Albert bio sav u mišićima, snaga i čvrstina, dok je Rowntree počinjao da zadobija praseći izgled. Ĉuvši tenor njihovih glasova, ali ne reči, samo što nije zgnječila konjušarevu ruku kada se videlo da je Rowntree počinjao da biva ratoboran. Odjednom, Albert je zgrabio čoveka za prednju stranu kaputa i za kucao ga o kućicu. Dok se Albert naginjao, Rowntreejeve oči su se široko raširile. Njegov glas bio je 77

tako tih da ga je Julia jedva čula, ali je ipak uspeo da pošalje trnce nelagodnosti kroz nju. Mora da je isti učinak imao i na Rowntreeja, pošto je izbezumljeno počeo da drmusa glavom. Albert ga je pustio, zakoračio unazad, ispravio revere čovekovog kaputa i potapšao njegovo volovsko rame. Još par reči je bilo izgovoreno pre nego što se grof okrenuo na peti, došetao do kočije i preuzeo uzde od konjušara. Zadrţao je njen pogled, braon na plavom i ona je shvatila da je on nikad nije gledao tako intenzivno, kao da je ţeleo da utvrdi njenu reakciju kako bi se uverio da je bila zadovoljna. ―Da li i dalje ţelite da odete do sela?‖ Klimnula je. ―Mislila sam da bi lepa šolja čaja i pecivo bili prijatan način da provedemo poslepodne.‖ Uputio joj je smešak. ―Prijalo bi mi to. Hajdemo, onda.‖ Prišao joj je u neţnom gestu što je nateralo njeno srce da zatreperi, krenuo je dok je njihov konjušar pokušavao da pokrene kočiju. Za vreme koje su proveli zajedno, mora da je videla svog supruga kako se penje na konja stotinama puta, dve stotine, zato nije imala ideju zašto je sada mislila da je to jedan od najsenzualnijih pokreta koje je ikada videla. Moţda zato što je, dok je on bio odsutan, njen ţivot bio prilično ne poročan. Sigurno nikada nije gledala u druge muškarce ili traţila zamenu za njega. Nikada je nijedan čovek nije privlačio kao on. Od momenta kada su se upoznali, on je potpuno zadobio njeno interesovanje. Samo je jednom njena paţnja izbledela i to samo za vreme trajanja poljupca u bašti koji se nikad nije smeo dogoditi.

78

Kada su ušli u selo, zaustavio je konja na ulazu u čajdţinicu, sjahao i doveo konja do njih. Predajući uzde konjušaru, rekao je, ―Moţeš vratiti konja u Evermore sada. Ja ću voziti kočiju nazad.‖ ―Da, gospon.‖ Kočija se zaljuljala dok je konjušar izlazio. Albert je došao do njene strane i ispruţio ruku. Ona je svoju stavila na nju, osetivši snagu i sigurnost njegovih prstiju kako je obavijaju. ―Mislila sam... ‖ Zaustavila se, osećajući se kao neka cmizdravica. Blago za krivivši glavu, podigao je obrvu. ―Šta ste mislili?‖ Proučavajući njegovo voljeno lice, pitala se zašto je bila ispunjena tolikim sumnjama. ―Mislila sam da ćete izabrati da jašete konja zato što Vam se baš i nije išlo u ovaj izlazak sa mnom.‖ Podiţući njenu ruku, utisnuo je poljubac u njene ruke u rukavici. ―Ţao mi je, Julia. To mi nikada nije palo na pamet… Ţeleo sam da odam utisak autoriteta. Mislio sam da je uspelo to što sam jahao konja, a ne da sam se vozio u kočiji.‖ Prstima je dotaknula njegovu vilicu. ―Izgledali ste veličanstveno. Uplašila sam se, ipak, kada ste ga zgrabili.‖ ―Nije slušao. Morao sam da budem silovitiji. I da budem iskren, izazvalo je moj temperament kada je rekao da ja nisam čovek kakav je moj otac bio.‖ ―Šta ste mu rekli?‖ ―Da je zemlja na kojoj je ţiveo pripadala Kruni i da je bila podarena na čuvanje grofovima od Greylinga vekovima. Bio je tu zahvaljujući mojoj dobroj volji i samo zbog moje dobre volje. Ako ne bude platio šta duguje, lično ću spakovati njega i njegovu porodicu i oterati ih sa zemlje. Uverio me je da će sve platiti za dve nedelje i da mi nikada više neće stvarati nevolje.‖ 79

―I Vi ste mu poverovali?‖ ―Izrazio sam svoju sumnju. Ako je lagao, za dve nedelje biće izbačen. I ništa na Boţijoj zelenoj zemlji neće me uveriti da promenim mišljenje. Nisam osvetoljubiv, ali nisam ni sklon opraštanju kada me neko vara.‖ Nikada nije znala da je njen muţ tako snaţan, tako odlučan. Ovo je bila njegova strana koju nikada nije videla. Prilično ju je fascinirala. ―Nikada ranije nisam prisustvovala Vašem vođenju poslova.‖ ―Moţda je bolje da to ne radite u budućnosti. Ne bih ţeleo da me smatrate tiraninom.‖ ―Baš suprotno, poštujem kako se brinete o onom što je Vaše. I ja sam Vaša.‖ Odjednom se učinilo da mu je neprijatno, čak da se i zacrveneo. Ili je to bilo samo zbog hladnoće u vazduhu? ―Trebali bismo da popijemo čaj,‖ rekao je, pomaţući joj da izađe iz kočije. Ponudivši joj svoju ruku, uveo ju je u čajdţinicu. Zvono iznad vrata je zazvonilo. Starija ţena dogegala se i naklonila. ―Oh, gospodaru Greyling, ţao mi je zbog Vašeg gubitka.‖ ―Hvala Vam, gđo. Potts. Grofici i meni je potrebno osveţenje.‖ ―Naravno, gospodaru. Za Vas je postavljen Vaš omiljeni sto.‖ Gđa. Potts je zamahnula svojom rukom i mlada dama koja je sedela za malim stolom u uglu pored prozora pokupila je svoju šolju i tanjir i otišla. Albert je izvukao stolicu za Juliu i pomogao je da sedne pre nego što je seo nasuprot njoj za malim stolom prekrivenim 80

kockastim stolnjakom. Teţak miris cimeta, putera i vanile osećao se u vazduhu. ―Da li ţelite Vaš uobičajeni tart od limuna, gospodaru?‖ Gđa. Potts je pitala. ―Ne, u stvari, u sećanje na mog brata uzeću njegov omiljeni: jagodu.‖ ―A Vi grofice?‖ ―Uzeću isto.‖ ―Koji čaj ţelite da Vam donesem?‖ ―Darjeeling.‖ ―Vaša milosti?‖ ―Isto.‖ ―Vraćam se za tren oka.‖ Ona je odjurila. Julia je počela da skida svoje rukavice. ―Niste morali da uzmete jagodu,‖ Albert je rekao. ―To je moj omiljeni. Volim jagode. Leti, kada Vi ne gledate, ja ih proţdirem. Pitam se šta smo još Edward i ja imali zajedničko.‖ Gledajući kroz prozor, skinuo je svoje rukavice i stavio ih u dţep kaputa. ―Ne puno toga, pretpostavljam.‖ Gđa. Potts se vratila sa čajem i kolačima. Nakon što je gazdarica otišla, Julia je sipala čaj svom suprugu i sebi. ―Volim mirise ovog mesta.‖ ―Uvek ogladnim od njega,‖ Albert je rekao. ―Pretpostavljam da u Africi niste imali puno kolača.‖ Odmahnuo je glavom. ―Hajde da ne govorimo o Africi. Šta ste Vi radili dok smo bili odsutni?‖

81

―Ne znam gde bih počela.‖ Ţelela je da sa njim podeli toliko trenutaka, ali sada kada je pitao, reči su je izdale. Popila je gutljaj čaja, skupljajući svoje misli. ―Promenila sam se, Alberte.‖ Blago je nakrivio glavu. ―Molim?‖ ―Bojala sam se da ste osetili to, da nisam onakva kakva sam bila kada ste otišli i da je to delom krivo za ovu… neprijatnost između nas.‖ ―Moja odvojenost nema nikakve veze s Vama.‖ ―Znam da to tako kaţete i nema razloga da Vam ne verujem, nikada me niste lagali, ali ni ja nisam kao što sam bila. Dok ste bili odsutni, radila sam stvari…‖ Skupio je svoje oči. ―Kakvu vrstu ‗stvari‘?‖ Pukotina uznemirenosti osetila se u njegovom glasu i osetila je da se bori da ne pukne od besa. ―Po prvi put u svom ţivotu, nisam odgovarala nikom osim sebi. Prvo su tu bili moji roditelji i morala sam da ih slušam bez protivljenja. Kada su oni umrli od gripa, moj rođak je preuzeo kontrolu nad svim i kontrolisao moju Sezonu i sve što se očekivalo.‖ ―Šta se očekivalo?‖ ―Da se udam do kraja Sezone. Hvala Bogu, upoznala sam Vas. Ja Vas oboţavam, znate to. Smatram sebe najsrećnijom devojkom na svetu zato što sam se udala iz ljubavi. Ali, pravo iz domaćinstva mog rođaka ušla sam u Vaše... ‖ ―Mislite da je Vaš suprug diktator?‖ ―Ne, naravno da ne, ali sve što sam radila imalo je nameru da Vas zadovolji, da budete ponosni, da se uverim da Vam je drago što sam Vam supruga. Odjednom, kada ste otišli, nikome nisam 82

morala da odgovaram. Nikog nije bilo briga ako sam spavala do posle podneva. Oblačila sam se ujutru i to je bilo to. Nisam se presvlačila za večeru ili za popodnevnu šetnju ili za odlazak na čaj. Bilo je to oslobađajuće.‖ ―Vidi, vidi. Ponašali ste se poprilično divlje.‖ Toplina je zagrejala njeno lice. ―Rugate mi se.‖ ―Ne.‖ Ugao njegovih usana se malo podigao. ―Pa, moţda samo mrvicu. Sigurno ste učinili nešto odvaţnije od ne menjanja odeće.‖ Uzela je komadić svog tarta. ―Pročitala sam Madam Bovary.‖ Gledao ju je kao da nije znao ko je ona. ―Da li ste uţivali?‖ ―Da li biste mislili lošije o meni ako jesam?‖ Smejao se, dubokim bogatim zvukom koji je, činilo se, prolazio kroz njenu dušu. Ispuţivši ruku, prešao je svojim palcem po kutku njenih usana. Kada je vratio svoju ruku nazad, videla je parčence dţema od jagoda koji je gđa. Potts stavljala na tart kada nije imala sveţeg voća. Gledajući je u oči, zatvorio je usne oko ivice svog palca. ―Ne bih.‖ Njen stomak se zgrčio zbog njegovog poteza isto koliko i zbog njegovih reči. ―Da li ste je Vi pročitali?‖ ―Jesam.‖ ―Jeste li uţivali?‖ ―Smatrao sam je… provokativnom.‖ ―Jeste li pročitali sve knjige i časopise u Edwardovoj sobi?‖ Ponovo je suzio pogled. ―Kako Vi znate o stvarima u Edwardovoj sobi?‖

83

―Bilo mi je dosadno jednog posle podneva. Sluškinje su ostavile otvorena vrata i mislila sam ako uđem unutra da ću bolje shvatiti ko je on. Samo sam ţelela da se slaţemo.‖ ―Tako ste znali za piće koje je bilo u njegovoj sobi.‖ Klimnula je glavom. ―Drţao ga je skrivenog u malom kredencu. Znam da sam trebala da poštujem njegovu privatnost.‖ ―Soba je u vašoj rezidenciji. Nije je on posedovao. Imali ste svako pravo da uđete u spavaću odaju. Da budem potpuno iskren, pretpostavljam da bi mu pruţilo veliko zadovoljstvo saznanje da Vas je šokirao.‖ ―Ali nije. Očekivala sam da pronađem piće. Delimično sam očekivala da pronađem i skrivenu ţenu koja čeka njegov povratak.‖ Nasmešio se. ―Pa, jeste li?‖ ―Ĉinilo se da ima jato oboţavateljki, ali imali ste i Vi. I dalje me čudi da ste ih sve odbacili zbog mene.‖ Ponovo je svoju paţnju okrenuo prema prozoru. ―Nije bilo tako teško kao što sam očekivao.‖ Vraćajući svoj pogled na njen, zaključali su pogled. Kada je stekao mogućnost da je zarobi samo jednim svojim pogledom? ―Njegov izbor štiva za čitanje nije vas navelo da vam se još više omrzne?‖ Polako, odmahnula je glavom. Mogla je da prizna istinu zato što je to bio Albert, a oni su uvek bili iskreni jedno prema drugom. ―Kao što ste rekli za Madam Bovary, sve mi je bilo prilično provokativno.‖ ―Sve ste ih pročitali?‖

84

―Imala sam dosta vremena za sebe. Morala sam nečim ispuniti vreme.‖ Njegove oči ispunile su se kajanjem. ―Nisam razmišljao, kada sam odlučio da odem na ovo putovanje, da ćete Vi biti usamljeni.‖ ―Nisam bila usamljena, ne stvarno. Strašno ste mi nedostajali, ali u isto vreme, osećala sam se kao svoja. Donosila sam sve svoje odluke bez savetovanja s Vama. Dobila sam samopouzdanje.‖ ―Nikada nisam primetio da Vam fali samopouzdanja.‖ ―Nekad sam imala sumnje, ali nisam ništa govorila, zato što nisam ţelela da izgledam slaba. Vi ste tako jaki. Zasluţujete suprugu koja je ista kao Vi.‖ Proučavao ju je kao da je ona redak primerak insekta kog je pronašao ispod kamena. ―Vi me činite poniznim.‖ Još jednom je prebacio svoju paţnju na ţivot koji je video kroz prozor, kao da mu je bilo neprijatno zbog njene ispovesti. ―Sunce je počelo da zalazi. Verovatno bismo trebali da krenemo.‖ Kada ju je namestio u kočiji, skinuo je svoj kaput i počeo da je obavija njim kao ćebetom. ―Vi će te se pre hladiti,‖ rekla mu je. ―Bilo mi je i hladnije.‖ Ušuškao je krajeve svog kaputa između nje i sedišta. ―Alberte, osećam kao da sam rekla nešto pogrešno.‖ Podiţući svoj pogled do njenog, obuhvatio je njen obraz jednom rukom u rukavici i ona je očajnički poţelela da nije navukao koţnu rukavicu. Ţelela je njegovu toplu koţu na njenoj. ―Niste pogrešili. Osećam se malo melanholično. Mislio sam da znam sve što se moglo znati o Vama. Otkrivam da u stvari ne znam ništa.‖ 85

Ispustila je lagani samouvereni smeh. ―Vi znate sve. Znam da sam se malo promenila, ali i dalje sam ţena koju ste oţenili.‖ Skidajući svoj šešir, naslonio je čelo na njeno. ―Kada bih samo ja bio čovek za koga ste se udali.‖ Uzevši njegovo lice u svoje ruke u rukavicama, povukla ga je unazad dok nije susrela njegov pogled. ―Vreme koje smo proveli razdvojeni imalo je veći učinak na našu vezu nego što sam mislila. Moramo se samo ponovo upoznati. Vreme koje smo zajedno proveli prošle noći, onda ovo popodne, je početak. Ubrzo, biće kao da se nikad nismo razdvajali.‖ ―Nemojte nositi crninu za večeru danas.‖ ―Ţelim da odam Vašem bratu poštovanje koje zasluţuje.‖ ―Verujte mi, Edward bi bio oduševljen kada biste nosili nešto drugo osim crnine. Tako je turobna. On ne bi ţeleo da budete oţalošćeni, bar dok smo u rezidenciji.‖ ―Da li večeras večeramo formalno?‖ ―Da. Moţda ste u pravu. Što pre ostavimo tugu iza nas, pre ćemo naći put jedno do drugog.‖ Prešao je neţno svojim prstom preko njene brade pre nego što je otišao do drugog dela kočije i popeo se sa mnogo više mišićne snage nego što je to konjušar radio dok je sedeo do nje u njihovoj voţnji dovde. Podiţući uzde, trznuo je njima, terajući konja da krene. Obmotavajući obe svoje ruke oko gornjeg dela njegove ruke, naslađivala se snagom koju je tu osetila. Znala je da stvari između njih nikada neće biti kao što su bile pre nego što je otišao, ali to nije značilo da drugačije neće biti bolje.

86

Poglavlje 6 Ona je uţivala čitajući knjige koje je on drţao skrivene u svojoj sobi. Stojeći pored prozora u biblioteci, pijuckajući scotch, Edward se nasmešio shvativši da Julia Alcott, grofica od Greylinga, nije bila baš tako ukočena i pristojna kakvom se činila. Njene oči potamnele su od ţelje kada je prineo dţem od jagoda od njenih do svojih usana, iako je znao da je to bilo nemoguće, mogao se zakleti da je dţem bio mnogo slađi kušan sa njene koţe. Od momenta kada se udala za njegovog brata, bio je nemoguć i drzak koliko je god mogao biti, ţeleći – trebajući - distancu između njih kako ne bi učinio nešto što ne bi trebao. Ne da je ikada pomislio da ona neće poštovati svoj zavet, ali videći danas ţelju kako joj se ogleda u očima bilo je kao da mu oštro koplje probada grudi. Ţeleo je da ta ţelja bude za njega, ali, iskreno, on je samo sluţio kao zamena za svog brata i sve što je ona osećala, sve što je rekla, sve što je radila, bilo je samo zato što je mislila da je bila u društvu svog supruga. Kada bude saznala istinu, njeno srce neće biti samo slomljeno tom vešću, nego će se i njena mrţnja prema njemu udesetostručiti. Trebao bi da pronađe izgovor da je izbegne večeras. Tart se ne bi sloţio s njim moţda. Bio je umoran, bio je iscrpljen. Bio je ljubomoran na mrtvog čoveka. Bio je lud što je mislio da će moći da toliko mnogo vremena provede u Juliinom društvu bez ikakvih posledica po njegov razum. Začuvši korake, bacio je pogled preko ramena dok je ona ulazila u prostoriju. Kakvu je grešku napravio kada ju je ohrabrio 87

da ne nosi crninu. Bolje bi bilo da je bio stalno podsećan da samo glumi ulogu, jednu koja bi mu omogućila aplauz ili stojeće ovacije jednom kada je bude odigrao. Ali bio je tako prokleto umoran od tuge. Izabrala je tamno ljubičasti somot koji je bio dekoltiran duboko tako da su joj se videle ključne kosti i duboki dekolte. Iako joj je kosa bila podignuta, uvijeni pramenovi uokvirili su njeno lepo lice. Uvek je mislio da je lepa, ali nekoliko godina koje su prošle otklonile su iskru mladosti i zamenili ih sjajem zrelosti. Spokojem. Samopouzdanjem. ―Ne sećam se da ste se opuštali pre večere,‖ rekla je. ―Još jedna loša navika razvila se tokom mog putovanja. Ţelite li Vi malo?‖ ―Sumnjam da je dobro za bebu.‖ Da li je to značilo da bi mu se pridruţila da nije očekivala bebu? Nikada nije mislio da je i ona uţivala u piću. ―Jedan gutljaj.‖ Bila mu je sad blizu, pa je mogla uzeti čašu iz njegove ruke. Dovoljno blizu da udahne njen miris. Ruţe. Nesrećno, pošto ga je ta bogata slatkoća uvek podsećala na onu noć u bašti kada je mislio da je moţe poljubiti bez ikakvih posledica. Gledao je kako je podizala čašu do svojih rastavljenih usana, dodirnuvši ih neţno tako da je ţućkasta tekućina mogla slobodno da sklizne u njena usta. Zašto je taj spori potez smatrao tako izazovnim, tako senzualnim? Neţni mišići na njenom vratu podizali su se dok je ona gutala, smešeći se, predala mu je čašu. Bez kašljanja, bez rasprskavanja. Pogledala je kroz prozor. ―Nikada me ranije niste zamolili da Vam se pridruţim.‖

88

―Za šta se srdačno izvinjavam. Nisam mislio da ćete uţivati, ali usuđujem se da kaţem da ste pili i ranije.‖ ―Povremeno. Moja mala tajna.‖ Podigla je pogled prema njemu, njene oči su blistale. ―Grofica bi trebala da bude besprekorna.‖ ―Naprotiv. Grofica bi trebala da bude slobodna da radi šta ţeli. Bar bi moja trebala.‖ Uz lagani osmeh, pogledala je ponovo kroz prozor. ―Volim zimu.‖ Naslonio se ramenom na zid. ―Mislio sam da Vam je draţe leto.‖ ―Uţivam u letu, ali volim sumornost zime. Omogućava puno vremena za razmišljanje.‖ ―Vi uţivate u svojim mislima više nego što ja uţivam u svojim, onda.‖ Okrenula se da ga osmotri i uplašio se da se odao. Zabavljao je sebe vinom, ţenama, klađenjem i putovanjima samo da ne bi morao da proučava svoj ţivot tako paţljivo. Nikada nije posedovao neku ambiciju, osim one da uvek dobro provodi svoje vreme i da ţivi ţivot bez kajanja. Ipak, kajanja su bila tu i mnogo njih uključivalo je nju. ―Gospodaru, večera je posluţena,‖ batler je objavio. Edward nije ni čuo Rigdona da je ušao. Ostavljajući sa strane svoju čašu, ponudio je svoju ruku Juliji, naslađujući se osećajem koji su njeni prsti ostavljali na njegovoj ruci. ―Verujem da sam zaboravio da Vam kaţem da večeras izgledate zanosno.‖ ―Lepo je izaći iz crnine, iako nisam ţelela da obučem ništa previše svetlo.‖ ―Pohvalan kompromis.‖ 89

―Šalite se sa mnom.‖ Naslonila je svoj obraz na njegovu ruku, miris ruţa je lebdeo oko njih i mogao je samo da nastavi da se kreće kako se ne bi zaustavio da je poljubi. U njenom stanju nije mogao dalje ni da ide. Osim toga, da je bila udarena istim osećajima, te noći u bašti kao i on, ne bi se udala za njegovog brata. Kada su ušli u prostoriju za ručavanje, stolica na pročelju nije izgledala tako sablasno kao što mu se pre činila. Pomoglo je to što je doručkovao u prostoriji tog jutra, što je zauzeo njegovo mesto na začelju stola. Ne bi bilo toliko nelagodno raditi to ovde. Zato što je već večerao sa svojim bratom, znao je da je Julia više volela da sedi s njegove desne strane nego na začelju stola, tako da ju je sad tamo otpratio, izvukao stolicu za nju, pomogao joj da se smesti, uzdrţao se da sedne u stolicu nasuprot nje i umesto toga opredelio se za onu koja je bila mesto njegovog brata. Jedva da joj je video profil. Više mu se sviđao pogled koji je imao sa druge stolice. Vino je bilo nasuto, prvo jelo doneseno. Da se uveri da nije napravio nikakve greške, morao je da kontroliše put kojim će se razgovor kretati. ―Sigurno ste radili još nešto osim čitanja dok smo mi bili odsutni.‖ Obrazi su joj se zarumeneli do neţne ruţičaste nijanse i pitao se da li joj se to dešavalo i dok je čitala Madame Bovary ili bilo koji od njegovih časopisa sa odvaţnim pričama. ―Kako ste još ispunjavali svoj dan?‖ Delikatno, pritisnula je salvetu na svoje usne. ―Veţbala sam crtanje vodenim bojama. Mnogo sam napredovala i radila sam na nečem specijalnom.‖ ―Nadam se da ćete to podeliti sa mnom.‖ Njegov odgovor joj je godio. Bilo je opasno udovoljavati joj toliko, da taj osmeh bude upućen u njegovom pravcu. 90

―Radije bih još malo sačekala.‖ ―Kad god vama bude ugodno.‖ Pijuckao je svoje vino, uţivao u ukusu, pokušavajući da se ne seti ukusa poljupca koji mu je sinoć darovala. Ako je bude ljubio to neće izazvati gubitak njenog deteta. Morao je pronaći drugi izgovor da izbegne te usne, razlog koji neće učiniti da ona sumnja u sebe. Vrteći vino u svojoj čaši, ţudeo je da isprazni celu flašu, ali je znao da mora sebi postaviti granicu, da ostane priseban. Bio je previše ukočen, previše formalan s njom. Trebao je da prestane da misli kako mora da se opusti, da bi mogao da se opusti. ―Mislite li da će se Locksley ikada oţeniti?‖ pitala je. Bio je zahvalan na temi koja nije imala nikakve veze s njima. ―Ako ţeli naslednika, mora se oţeniti.‖ ―To je tako ne romantičan razlog za venčanje.‖ ―Ipak, to je dobar razlog mnogoj gospodi. Ţelite li da izigravate provodadţiku?‖ Napući ći svoje usne, odmahnula je glavom. ―Ne. Koliko god mi on bio drag, ne bih nijednoj ţeni poţelela ţivot koji on nudi. Kada ste me odveli u Havisham da upoznam njegovog oca, mislila sam da ću poludeti za vreme te kratke posete. Ne mogu da zamislim kako bi izgledalo ţiveti tamo sve vreme. Izgleda tako napušteno.‖ ―Nije baš tako loše.‖ ―Zato što ste bili mladi. Dečaci. Uvek spremni da nađete avanturu. Ali za ţenu, mislim da bi to bilo veoma samotno mesto.‖ ―Da li mislite da je Evermore samotno mesto?‖

91

―Ne, osećam kao da pripadam ovde. To je moj dom. Uţivam u njemu. Ne znam kako bi ţena ikada mogla da Havisham smatra domom.‖ Lupkao je prstima o čašu. ―Za to bi bila potrebna posebna ţena. Ali, da budem iskren, nisam mislio ni da će se Ashe ikada oţeniti.‖ Uzela je svoju vinsku čašu, udahnula miris, ostavila je sa strane. ―Mislite li da bi se Edward ikada oţenio?‖ Polako je odmahnuo glavom. ―Ne.‖ ―Jako je tuţno saznanje da je umro, a da nije nikada bio zaljubljen.‖ ―Nisam rekao da nikada nije bio zaljubljen.‖ Njene oči su se raširile. ―Ko?‖ ―Neko koga nije mogao imati.‖ ―Bila je udata, znači.‖ ―Mogla je biti sluškinja.‖ ―Ne, da je bila sluškinja on bi je oţenio samo da bi šokirao ceo London.‖ Nasmešio se. ―Poznavali ste Edwarda bolje nego što sam mislio.‖ ―Ne bi se iznenadila da je rešio da oţeni ţenu loše reputacije ili ţenu od skandala.‖ Smešila se kao da je uţivala u pomisli da on radi to. ―Nisam shvatao da ste toliko razmišljali o njemu.‖ Porumenela je. ―Nisam. Samo sam u jednom trenutku razmišljala o tome. Nikada mu nije bilo vaţno šta drugi ljudi misle.‖

92

Bilo mi je vaţno šta ti misliš. I plašeći se da će misliti lošije, ponašao se na taj način da ona tako i misli. ―Pretpostavljam da je uţivao da radi stvari koje nije smeo.‖ ―Stoga, mogu doći do zaključka da je ţena koju je voleo bila udata. Inače bi se oţenio njom.‖ ―Ljubav je prilično jaka reč.‖ ―Vi ste je koristili prvi.‖ ―Nisam se dobro izrazio. Pre će biti, zaluđen. Uostalom, dobra supruga ne bi trebala da sumnja u svog supruga.‖ ―Mi smo davno utvrdili da ja nisam dobra supruga.‖ Promešala je svoje vino, ponovo udahnula, ostavila čašu sa strane. Da je morao da pogađa, rekao bi da joj je vino nedostajalo, ali morao se diviti njenoj snazi da ga ne pije. Njen pogled je pronašao njegov i on se osećao kao da je zadobio udarac. ―Vi se niste oţenili sa mnom samo da biste dobili naslednika. Volite me.‖ Da li je to bila sumnja u njenom glasu? Nije je voleo, ali nije hteo ni da je laţe. ―Svaki grof od Greylinga oţenio se iz ljubavi.‖ Namrštila se. ―Kako to znate?‖ ―Marsden nam je rekao.‖ ―Kako je on to mogao znati?‖ Skepticizam je obojio njen glas. ―Kada su naši roditelji umrli, izgubili smo dobar deo naše istorije. To je nešto o čemu mnogi ne razmišljaju, koliko se moţe naučiti iz priča koje se prepričavaju. Smetalo je Edwardu, stvari koje nismo znali. Kako su se naši roditelji upoznali? Kakav je đak naš otac bio? Svake noći pre nego što bismo otišli u krevet, Edward je insistirao da ispričamo nešto što su nam roditelji pričali, a zatim bi to zapisivao u svoj dnevnik. Kada nam je ponestalo priča, počeo je da ispituje Marsdena da mu ispriča šta je 93

on znao. Mislim da je zato Edward uţivao da ispreda tako detaljne priče. Nije voleo ideju da se istorija ne prenosi dalje. Verovatno bi bio dobar pripovedač.‖ ―Šta se desilo s dnevnikom?‖ Odmahnuo je glavom. ―Ne znam. Godinama nisam razmišljao o njemu.‖ ―Moţda ćete ga naći kad budete pregledali Edwardove stvari.‖ Malo verovatno. Dao ga je Albertu da ga čuva u sefu, da bude prenet njegovom nasledniku. Moţda kad bi on pregledao Albertove stvari. ―Moţda.‖ ―Govoreći o Edwardovim stvarima… Bilo bi mi drago - ne, drago nije prava reč. Volela bih da to ne mora da se uradi, ali mogla bih ja sortirati Edwardove stvari, da Vas poštedim tuge.‖ Ĉudno je bilo shvatiti koliko je bila uključena, kako je savesno pokušavala da mu olakša teret. Teret njenog supruga. Nije smeo da zaboravi kome ona stvarno pomaţe ili kome je mislila da pomaţe. Ipak, od svih ţena s kojima je Edward bio tokom proteklih godina, nijednoj nije bilo vaţno da li on nosi ikakav teret. Samo su razmišljale šta one mogu dobiti ako budu bile s njim. Ĉak i da su okolnosti drugačije, ne bi znao kako da prihvati njenu dareţljivu ponudu, ali znao je da nisu Edwardove stvari bile te koje treba pregledati. Takođe je znao da bi ona bila ta koja bi konačno pregledala stvari. Moţda bi ih mogli zajedno pregledati. Kad ga ne bi mrzela svakim dahom koji bi udahnula. ―Cenim Vašu ponudu, ali ja ću uraditi taj zadatak.‖

94

―Šta ćemo sa njegovom rezidencijom u Londonu? Pretpostavljam da biste hteli da uzmete njegove stvari što pre.‖ ―Ne vidim razlog tolikoj ţurbi.‖ ―Ali Vi bacate pare na zakup koji više nije potreban.‖ ―Mogu to priušti ti.‖ Reči su zazvučale previše zajedljivo. Umekšao je svoj glas. ―Nemam ţelju da Vas ostavim pre nego što se beba rodi. A Vi sigurno ne biste smeli sad putovati u London.‖ ―Mogli biste slugi poslati pismo da jednostavno spakuje njegove stvari. ‖ ―Ne!‖ Trebala mu je i dalje rezidencija u Londonu, pošto je ţeleo da ona i dete ţive u stanovima koji su pripadali grofu. ―To je stvar koja moţe čekati. Pošto sam završio sa večerom, ako biste me izvinili. ‖ Njena ruka je preklopila njegovu, uzrokujući da ostali deo rečenice zapne u njegovom grlu. ―Ţao mi je. Nisam ţelela da navaljujem. Znam da će prebiranje po njegovim stvarima i njihovo donošenje kući samo značiti da je on stvarno otišao. Postaraćete se za to kad budete mogli s tim da se suočite.‖ ―Kada budemo odlazili u London na Sezonu, to će biti dovoljno.‖ Uz neţno klimanje glavom, uputila mu je neţni osmeh. Zašto je morala da bude tako prokleto puna razumevanja? ―Otići ću u biblioteku na jedno piće posle večere,‖ rekao joj je. ―Poći ću s Vama.‖ To nije bilo ono što je ţeleo. Bilo mu je potrebno da bude malo sam kako bi povratio svoju ravnoteţu. ―Ali, Vi ne pijete.‖

95

―Znam da volite da vreme posle večere provedete u miru. Ja ću čitati.‖ Njena ruka još nije napustila njegovu i blago ga je stegla. ―Mnoge noći sam provela bez Vas. Obećavam da Vas neću uznemiravati.‖ Kako ga ne bi uznemiravala, pitao se, dok su sedeli na suprotnim foteljama ispred kamina u biblioteci, on sa scotchem, s pola od onoga koliko bi sipao da ona nije prisutna i ona sa Orkanskim visovima? Dok je gledao kako slabi plamenovi šalju svoju toplotu, udahnuo je njen miris ruţe, čuo njeno tiho disanje. Bio je toliko svestan njenog prisustva kao da mu je sedela u krilu. Ali, da je tako, ona sigurno ne bi čitala. Njegove usne bile bi na njenim, njegove ruke pre lazile bi preko njenih leđa i ramena. Njegovi prsti bi odvezali straţnju stranu njene haljine, skidali je dok… ―Mislim da biste trebali zapisati svoja razmišljanja.‖ Sa uţasnutošću da su njegove lutajuće misli bile ocrtane na njegovom licu, skrenuo je svoju paţnju na nju, s olakšanjem shvativši da ga ona posmatra sa spokojnim izrazom na licu. Bez podozrivosti. ―Molim?‖ ―Ranije ste spomenuli prošlost koja je izgubljena kada su Vaši roditelji preminuli. Dok su uspomene na Edwarda još jasne, mislim da biste trebali da ih zapišete zbog Vašeg naslednika i svu decu koja budu došla posle njega. Inače, kako bi ga drugačije mogli upoznati?‖ ―Nisam siguran da bi ga trebali znati.‖ ―Shvatam da je on bio pomalo bitanga, ali sudeći po pričama koje je pričao, imao je fascinantan ţivot.‖ 96

―Ulepšavao je sve.‖ ―Kaţete kao da je to loša stvar.‖ ―Druga reč za ulepšavanje je laganje.‖ Podigla je svoju knjigu. ―Sve priče su laţi, ali uvek postoji zrno istine u njima.‖ ―Vi ste poslednja osoba za koju sam mislio da će se boriti za njega.‖ Izbacila ga je iz rezidencije u Londonu, zaboga. To je bio razlog što je on imao svoju rezidenciju u Londonu. Iako je morao priznati da mu je učinila uslugu, pošto je više voleo da ima sopstveno mesto, da moţe da radi šta god hoće kad god hoće. ―Ne branim ga, ali mislim da bi Vaš sin trebao da zna za njega. Trebali biste da zapišete sve čega se sećate dok Vam je još sveţe. Sećanja blede, iako mislimo da neće. Postoje trenuci kada se jedva setim kako su moji roditelji izgledali.‖ ―Moţda ste u pravu. Trebao bih da napišem sve čega se sećam o njemu. Moţda biste Vi mogli dodati svoja sećanja. Da otkrijete šta se stvarno dogodilo kada sam vas dvoje našao one noći u bašti.‖ Trepnula je, ali je zadrţala njegov pogled. ―Rekla sam Vam. Razgovarali smo o putovanju.‖ Nagnula je glavu na stranu. ―Šta Vi mislite da se desilo?‖ Uzevši gutljaj scotcha, razmislio je, a zatim rekao, ―Mislio sam da Vas je moţda poljubio.‖ Njen izraz lica uopšte se nije promenio. Njen pogled je ostao prikovan za njegov. ―Zašto bih mu dozvolila da bude prvi čovek koji me je ikada poljubio kada je ta čast bila Vaša?‖ Mogla je takođe uzeti ţarač i zabosti ga u njegove grudi. Nikada nikoga nije poljubila pre njega? Nikada ranije nije imala 97

randevu u bašti sa Albertom? Albert joj se udvarao nedeljama. Edward je pretpostavio da je njegov brat iskoristio trenutak, da ga je Julia ohrabrila. Ali ne. Njihova veza bila je čedna. Pre te noći nisu razmenili ni poljubac. Ne čudi što ga je prezirala. Ukrao joj je ono što je ţelela da, da drugome. Zar je njegov brat bio svetac ili budala? S druge strane, pretpostavio je da dţentlmen ne bi kompromitovao damu koju je planirao da oţeni. Edward nije znao da li bi on imao toliko snage da joj odoli. Đavolski mu je bilo teško da to i sada radi. ―Izvinite, Julia. Nisam sumnjao u Vašu moralnost, ali moj brat nije bio od onih koji bi se mogli odupreti iskušenju.‖ ―Uveravam Vas da ja nikada nisam bila iskušenje za njega.‖ ―Svakom čoveku u Londonu Vi ste bili iskušenje.‖ Obrazi su joj se zarumeneli, pogledala je u knjigu koja joj se nalazila na krilu. ―Laskate mi.‖ Da li ona stvarno nije shvatala koliko je bila privlačna? Podigla je pogled do njegovog. ―Vi ste bili jedini koji je mene bacio u iskušenje.‖ Dragi Boţe u tom trenutku bi ţeleo da su te reči bile izgovorene njemu. ―Kako je srećan čovek grof od Greylinga.‖ ―To što me privlačite nema nikakve veze s titulom. Znate to.‖ Ispio je ostatak svog scotcha. ―Ipak, čovek je njegova titula ako ima jednu.‖ ―Mogli ste biti siromah i ja bih se udala za Vas.‖ Nacerio se. ―Da sam siromah, sumnjam da bih mogao priušiti venčanje.‖ Nasmešila se. ―Našli biste način. Previše ste pametni da biste me pustili.‖ 98

Nije bio toliko pametan kao što je smatrao. Da je bio, poštovao bi je i pre, shvatio bi da je ona mnogo više nego iskra koja bi zapalila njegovu vatru. ―Nedostajalo mi je ovo,‖ rekla je setno. ―Naše sedenje ovde uveče, deljenje bilo kakvih misli koje bi nam za okupile um. Dok ste bili odsutni, često bih ovde sedela sama. Mislim da je to zato što me ova soba najviše podsećala na Vas, pripada Vama. Uvek sam Vaše prisustvo ovde osećala snaţnije nego bilo gde drugo.‖ Zanimljivo. Pitao se kako bi se Albert osećao povodom toga. Što se njega tiče, ţeleo je da se njegovo prisustvo oseća u spavaćoj sobi, u krevetu, kada bi legla u postelju i naslonila glavu na jastuk. ―To je soba napravljena za grofa,‖ priznao je. Ako je bila u pravu, jednog dana pripadaće njenom sinu. ―Pretpostavljam da je svaki grof napravi svojom.‖ Pitao se koju bi sobu ona napravila svojom. Sobu za čitanje, bez sumnje. Iako ga je skoro naterala da kleči svojim poljupcem sinoć u spavaćoj sobi. Uzdahnula je. ―Pa, završili ste sa svojim pićem i ja sam završila svoje poglavlje. Pretpostavljam da bismo se mogli povući.‖ Nije mu se mnogo svidelo uzbuđenje koje je prostrujalo kroz njega kada je čuo te reči. Pronašao je bratovljeve noćne košulje, razmišljao čitavih pola minuta da li bi trebao jednu večeras da obuče, ali već joj je rekao izgovor zašto ih više ne nosi. Više je voleo da njegova koţa bude na dohvatu njenim prstima. Bilo mu je ţao što s njom nije mogao da provede noć u kojoj ni ona ne bi nosila spavaćicu - noć koju je nagovestila da će se desiti kada više ne bude nosila dete. Ali kada se dete bude rodilo, on će otkriti 99

istinu i ona ga sigurno neće drage volje primiti u krevet - s odećom ili bez. Trebao bi da pronađe izgovor, da kaţe da mora još jednom pogledati glavnu knjigu ili da mu se još ne spava. Ali onda bi bio sklon da ne radi ono što bi trebao. Ostavljajući čašu sa strane, ustao je i stavio njenu ruku u svoju, osećajući treptaje ţelje dok je njen dlan klizio niz njegov, koţa na koţi. Mogao bi izgoreti kada bi se čitava njihova tela dodirnula. To je bila Julia, ţena njegovog brata, rekao je sebi, ne neko za kim je ţudeo. To se dešavalo samo zato što je tako dugo bio bez ţene. Još par nedelja i moći će da ima koliko god ţena bude poţeleo. Osim one za kojom je ţudeo. Stavivši svoju drugu ruku iza nje, pruţio joj je oslonac koji joj je bio potreban da ustane. Zatim se njena ruka obavila oko njega na takav način da nije imao drugog izbora nego da je otprati do spavaće odaje. Prekasno je za izgovore. Prekasno da izbegne još jednu noć u kojoj će mu ona leţati u naručju. Nije smeo sebi ograničiti scotch. Otupljenih čula bi lakše izdrţao noć. Ali i za to je bilo prekasno.

100

Poglavlje 7 Jedina stvar o kojoj je Julia lagala svog supruga bio je taj prokleti poljubac u bašti. Zašto je to večeras morao spomenuti? Da li mu je Edward priznao dok su se probijali kroz divljinu? Izbegavajući svoj pogled u ogledalu dok joj je Torrie plela kosu, nije mogla da zamisli da je to uradio. Dok bi to moglo izazvati razdor između nje i Alberta, izazvao bi još veći između Alberta i Edwrada. Edward je to morao znati. To je bio i razlog zašto joj nije protivrečio te grozne noći. Nije volela da razmišlja o tom poljupcu. Bio je to njen prvi i njegovo čudo uhvatilo ju je nespremnu. Posle njega ţelela je i drugi. Kasnije, kada ju je Albert prvi put poljubio, bila je razočarana što njegove usne nisu bile tako gladne, tako zahtevajuće, tako surove od poţude. Zbog toga što je bila dama, on se suzdrţavao. Hvala Bogu što se to u braku promenilo i njihovi poljupci su postali dublji. Ali nikada nije bila u stanju da zaboravi taj prvi poljubac. Ili da oprosti Edwardu što ju je obmanuo, što je bio prvi koji ju je uveo u svest strasti. Ta privilegija pripadala je čoveku koga je volela, Albertu. Bili su savršeni jedno za drugo. Svojevoljan poljubac sigurno nije promenio to. ―Treba li Vam još nešto, gospo?‖ Torrie je pitala. ―Ne, to bi bilo sve.‖ Susrela je svoj pogled u ogledalu kada je njena sluškinja napustila prostoriju. Nije bilo lepo misliti loše o mrtvima. Bar je bila uverena da Albert nikada neće saznati za 101

njenu izdaju. Uvek se brinula da će Edward, tokom jedne od svojih pijanih ukočenosti, izbrbljati šta se desilo u ruţama. Bila je veoma zahvalna kada je on prešao da ţivi u sopstvenoj rezidenciji u Londonu. ―Ti nisi učinila ništa loše,‖ uveravala je svoj odraz. Osim što nije uspela da razlikuje jednog brata od drugog. Tu grešku nije ponovila od te noći. Sad za to više nije bilo mogućnosti. Ono što ju je pogodilo jeste to koliko ju je Edwardova smrt rastuţila. Nije mislila da joj je ikada ţeleo zlo. Jednostavno je bio takav. Njen ponos bio je ugroţen, bila je postiđena i sigurno nije ţelela da njen suprug ikada sazna za to. Moţda bi ţelela da podeli neke od uspomena s njim, ali ta noć u bašti nikada neće biti jedna od njih. Ustajući, pogledala je prema vratima koja su vodila u odaje njenog supruga. Videću Vas ubrzo, rekao joj je pre nego što ju je ostavio da se pripremi za spavanje. Ovog jutra zamalo nije njegovom sobaru rekla da baci sve njegove noćne košulje, da se osigura da više nikada neće jednu nositi u krevetu. Bilo je boţanstveno imati toliko njegove koţe blizu svojih ruku. Došetala je do kreveta, malim stepenikom se popela na njega, zatim je legla ispod pokrivača, zurila u baldahin i osluškivala tišinu sobe pored. Ĉula je kako se vrata otvaraju. Okrenula je glavu na stranu. Nasmešila se kada je videla kako mu se koţa vidi kroz V izrez noćnog mantila. ―Da li Vam je toplo?‖ pitao je, bacajući brzi pogled prema vatri koja se gasila pre nego što je pogledao u nju. ―Biće mi.‖ Potapšala je njegovu stranu kreveta.

102

Prigušio je plamen u svetiljki pre nego što se smestio pored nje, leţeći na leđima, gledajući u baldahin koji je malopre bio predmet njene paţnje. ―Prilično je dosadno,‖ rekla je. Okrenuo je glavu prema njoj i poţelela je da nije smanjio plamen. Bilo je previše senki sada i nije mogla videti njegove oči dovoljno dobro, nije iz njih mogla da pročita šta misli. S druge strane, tama joj je olakšala da izgovori reči koje su činile da se oseća ranjivom. ―Niste me poljubili otkad ste se vratili kući.‖ Ostalo je dovoljno svetla kako bi videla kako mu se obrva nabrala. ―Poljubio sam Vas sinoć.‖ ―Ne, ja sam poljubila Vas. Sa zanosom ste uzvratili poljubac, ali niste započeli jedan.‖ ―Beba... ‖ ―Poljubac sigurno neće povrediti bebu. Dok će to što me nećete poljubiti naterati da sumnjam, da se bojim da se mnogo više stvari promenilo od kad ste se vratili kući. Ljubili smo se tako često. Celog dana se nijednom nismo poljubili.‖ Diţući se na lakat, obuhvatio je rukama njeno lice, palcem prešao preko njenog obraza i zadrţao njen pogled. ―Ne smete sumnjati u odanost Vašeg supruga prema Vama.‖ Spustio je svoju glavu. Njene oči su se zatvorile baš pre nego što je on svojim toplim usnama prešao preko njenih samo trenutak pre nego što će joj zaposesti usne. To je bio jedini način da se opiše snaga i sigurnost s kojom je njegov jezik krstario njenim ustima, prisvajajući svaki ugao, pukotinu i prazninu. Poljubac od prošle noći oslabio joj je kolena. Ovaj je oslabio celo njeno telo, prouzrokovao je da toplina poteče svakim centimetrom 103

njenog tela. Okrenula se prema njemu, kliznuvši jednim kolenom između njegovih bedara, uţivajući u odjeku njegovog reţanja. Prelazila je šakama preko njegovih golih grudi i ramena, preko njegovih leđa. Tako čvrst, tako tvrd, iako ne tako tvrd kao njegov deo koji se pritiskao o njen trbuh. Krenula je prstima preko njegovog stomaka, njegovog kuka, dok ga nije rukom obuhvatila. Brzo je podigao glavu, zgrabio je rukom za zglob. ―Nećemo ići u tom pravcu. Ionako visim na slabom kanapu.‖ ―Ţelim da Vas dodirujem, celo Vaše telo.‖ ―Ne.‖ Uzimajući njenu ruku, postavio ju je na sredinu svojih grudi, zadrţao je tamo. ―Moţete da dodirnete sve što nije prekriveno odećom.‖ ―To baš nije fer kada sam ja spremna da Vam dozvolim da dodirnete šta god poţelite.‖ Ĉula je kako je glasno udahnuo, osetila je kako su mu se rebra pomerila ispod njenog dlana. Ĉvrsto je stisnuo oči, naslonio čelo na njeno. ―Ja ću igrati prema istim pravilima.‖ Nije mogla da ne primeti kako je grub i sirov njegov glas bio, kao da je te reči izvlačio iz peta. Ţeleo je. Nije imala sumnje u to da je on ţeleo. Štipnula ga je za bradu. ―Gnjavatoru.‖ Tiho se nasmešio. ―Pokušavam da budem dobar suprug. Obziran. Svestan vašeg delikatnog stanja.‖ Naslonio se na leđa. ―Osim toga, zamislite kako ćemo ludi biti jedno za drugim kada beba bude stigla.‖ ―Ja sam sada luda za Vama.‖

104

Uz tiho stenjanje, prekrio je njene usne, ljubio ju je tako raskalašno da je postala luckasta. Odrţao je svoje obećanje da će je dirati samo tamo gde odeća nije prekrivala njeno telo. Hvala Bogu da je primetio da se rub spavaćice podigao do njenog bedra. Mazio je njen list, osetljivi deo iza njenog kolena. Sve to vreme drţao je usne zalepljene za njene kao da je iz nje sisao ţelju za ţivotom. Postala je toplija, tako topla, ţelela je da zbaci prekrivače, ţeleći mnogo više dok su njeni nervni završeci podrhtavali od razuzdane ţelje. Postala je svesna rose koja se skupila između njenih bedara, bola u njenim grudima. Moć njegovog poljupca ju je zapanjila. Sve osećaje koje je izazvao. Podelili su par nevinih poljubaca dok joj se udvarao. Mnogo senzualniji poljupci pratili su njihovo vođenje ljubavi, bili su sastavni deo celine i bila je tako izgubljena u trenutku da nikada nije primetila da joj se taj poljubac meša u ţivot. Sve. Imao je ukus scotcha, mirisao je na bergamot. Njegovi uzdasi prouzrokovali su da zadovoljstvo prolazi kroz celo njeno telo. Ona je tinjala, postala toplija, postala letargična i puna energije u isto vreme. Ţelela je da otkopča svoju spavaćicu, ţelela je da njegove ruke skliznu između procepa kako bi mogle milovati njene grudi, ali s obzirom gde bi ih takvo ponašanje odvelo, morala je da prizna mudrost njegovog pravila. Ne diraj ništa što je prekriveno odećom. Prelazio je usnama preko donje površine njene vilice, niz njeno grlo. Njegova usta bila su vrela, tako neverovatno vrela. Bilo je čudo što joj nije progoreo koţu. Njegova ruka napustila je njenu 105

nogu, smestila se na njenom potiljku i ušuškao je u udubinu njegovog ramena gde mu je koţa postala vlaţna. Ispod njenog obraza njegovo srce je ludački udaralo. ―Trebali bismo da spavamo,‖ promrmljao je, njegov glas bio je dubok i grub. Klimnula je glavom, njena ruka odmarala se na njemu, njena šaka bila je pritisnuta na njegova leđa, njeni prsti pravili su male krugove po njegovoj koţi. Da je znala da će zbog putovanja u Afriku stvoriti naviku da spava bez noćne košulje, moţda bi ga ranije ohrabrila da ide. Njegovo pravilo koje se ticalo odeće izgleda da nije više vaţilo kada njegova usta nisu bila na njenim. Obgrlio ju je, privlačeći je bliţe i zaspala je udišući miris njegovog toplog tela. Uzimajući u obzir kako je letargična bila, trebala je da spava dobro. Umesto toga, snovi o tome kako je poljubljena u bašti budili su Juliu iz dremeţa svaki put kad bi odlutala malo dublje. Kada je Albert počeo da se komeša, pravila se da nije budna, nije se pomerila kada je napustio krevet i otišao u svoju odaju. Sada je sedela za stočićem sa ogledalom i zurila u svoj odraz, snovi su je proganjali. Nije razmišljala godinama o detaljima tog prvog poljupca, zatrpala je duboko u sebi sva neprikladna osećanja koja je taj poljubac zapalio u njoj . Reagovala je sa takvom ţeljom kada su te usne prekrile njene samo zato što je mislila da pripadaju Albertu. Senke su učinile da ne vidi dobro, da pogreši u proceni... Kucanje na vratima učinilo je da otrese misli koje su joj obuzele um. ―Uđite.‖ 106

Ĉovek je zakoračio unutra. Sada nije bilo senki. Poznavala je te crte. Ĉetvrtasti uglovi njegove oštre ivice, ivica njegovog nosa slična oštrici noţa, braon boja njegovih očiju, tamnoplava kosa. ―Torrie je rekla da niste pozvonili za doručak. Ţeleo sam da se uverim da ste dobro.‖ Gruba boja njegovog glasa. ―Malo mi je duţe vremena trebalo da ustanem danas.‖ Pribliţio se za korak. ―Jeste li bolesni?‖ Duboka brazda njegovih obrva, zabrinutost u njegovim očima. Znala je ove stvari o njemu kao što je znala svoj dlan. Znala je njega tako dobro kao što je poznavala sebe. Iako su oboje priznali da su se promenili tokom perioda razdvojenosti, njihova suština nije se promenila. Ipak nešto je podstaklo njegove razloge da je izbegava i to nije imalo nikakve veze sa tugovanjem za Edwardom. Moţe li biti da je to krivica zbog lošeg ponašanja? Daleko od očiju, daleko od srca i tako to? ―Da li ste veţbali dok ste bili odsutni?‖ Njegove obrve su se podigle, da bi se odmah zatim namrštio. ―Izvinite?‖ Poniţena od strane njenih sumnji, progutala je teško. ―Da li ste ljubili druge ţene dok ste bili odsutni? Znam da je bilo dugo dok smo bili razdvojeni i da muškarci imaju svoje potrebe... ‖ ―Julia.‖ Kleknuo je pored nje, drţeći njenu ruku sa svoje obe pre nego što je uspela da izgovori preostali deo njene grozne rečenice. Isto je tako klečao kada ju je pitao da se uda za njega. ―Vaš suprug Vam nikada ne bi bio neveran.‖ ―Vi ste moj suprug. Zašto o sebi govorite kao o drugoj osobi?‖

107

―Samo sam mislio da kaţem da bi Vas svaki čovek koji bi Vas imao za suprugu oboţavao i da mu nikad ništa ne bi skrenulo paţnju s Vas. Svaki čovek. Uključujući i mene.‖ Stegnuo joj je ruku. ―Zašto ste pomislili da bih poljubio druge ţene?‖ Pogledala je u njegove ruke, potamnele od sunca, sa novom snagom u njima, vene i mišići isticali su se kao oštri reljef. ―Poljupci od sinoć podsetili su me…‖ Sećanja su bila pogrešna. Znala je to. Sećanja na njene roditelje postala su nejasna. Taj poljubac u bašti, nije mogao biti kao oni od sinoć, a ipak nešto je u njima bilo slično. ―…puno gladi.‖ ―Bili smo razdvojeni neko vreme. Malo gladi trebalo bi se očekivati, bar mislim.‖ ―Ali, veče pre. ‖ ―Bilo je ispunjeno tugovanjem.‖ Podiţući jednu ruku, obuhvatio je njeno lice, podigao njenu bradu dok im se oči nisu srele. ―Kunem Vam se, Julia, u grob mog brata, da nisam poljubio nijednu ţenu dok smo bili odsutni. Nisam spavao ni sa jednom ţenom.‖ Pretraţila je njegove oči pune osećanja, videla u njima samo ozbiljnost i istinu. ―Osećam se kao budala.‖ ―Ne trebate se tako osećati. Trebali biste da podelite sa mnom svoje brige. Moj je posao da Vas uverim da je sve u redu.‖ Sa samosvesnim smehom, pritisnula je vrhove prstiju na svoje čelo. ―Ne znam o čemu sam razmišljala.‖ Obmotavajući svoje šake oko njenih zglobova, spustio je ruke, nagnuo se i prešao usnama preko njenih. ―Potrudiću se da bolje kontrolišem svoje strasti.‖

108

―Ne, nemojte!‖ Njegove oči su se raširile dok je vrelina obuzimala njene obraze. Kakva je bezobrazna razuzdanica bila. ―Uţivam u Vašoj strasti. Ĉini se da je ima više nego pre… moţda je odsustvo učinilo da srce vise poraste od ljubavi za Vama.‖ ―Tako se čini, da. Sada, trebali biste nešto da doručkujete.‖ Nakon što je ustao, odšetao je do vrata, zastao na pragu, pogledao prema njoj. ―Nikad ništa ne ostaje isto, Julia, bez obzira koliko mi to ţeleli.‖ Onda je otišao, ostavljajući je da se pita šta je time mislio. Poljupci će biti njegova propast. Dok je pretraţivao mnoge fioke u stolu njegovog brata, traţeći bilo šta nalik testamentu, uznemiruju ći razgovor koji je vodio sa Juliom prolazio mu je kroz um. Bojao se da su je sinoćni poljupci podsetili na one koje joj je ukrao u bašti. Poljubac je jednostavno bio, poljubac! Ali primio je dovoljno njih da bi znao da se razlikuju. A ipak je takođe znao da su se vremenom oni promenili, kako je par postajao bliskiji. Ili su se bar poljupci koje je davao početkom noći razlikovali od onih koje je davao na kraju. Njegove veze sa ţenama bile su kratkotrajne, pošto nije imao ţelju ni za čim trajnim. Bio je zahvalan što je mogao potpuno iskreno da govori s obzirom na činjenicu da nije bio sa ţenom, nije poljubio ţenu, dok je bio odsutan. Ipak, mogao je da razume njene sumnje. Nije delovao kao čovek koji je gazio poznatim terenom, nego više nalik onom koji istraţuje nove avenije otkrića. Grubo opsovavši, zalupio je fioku, frustriran što nije našao bilo šta što bi mu ukazalo kakve je planove Albert imao povodom svoje smrti, kao i zbog svoje nesposobnosti da potpuno prihvati svoju obmanljivu ulogu laţnog grofa. Bojao se večere, kada budu 109

jeli, sedeli u biblioteci, razgovarali. Proklet bio Albert što je voleo svoju ţenu. Bilo bi mnogo lakše da su oni imali platonski odnos i da su uţivali što ne provode vreme zajedno. Nakon što je još jednom prošetao sobom, traţeći bilo kakve skrivene ćoškove i pukotine, odlučio je da mora napisati pismo pravnom zaštitniku. Mogao je to uraditi ovde, ali više je voleo biblioteku. Jednom kada je bio tamo, sipao je sebi scotch, ispio ga u jednom gutljaju kako bi otresao svoje dugotrajne frustracije. Albert mu je trebao reći toliko mnogo stvari koje mu nije rekao. Zašto nikada nisu razgovarali o tome kako bi Albert voleo da se pobrine o Juliji ako bude umro? Za stolom, Edward je lupkao prstima o drvo mahagonija, pokušavajući da odluči na koji bi najbolji način trebao da pošalje pismo pravnom zastupniku, a da se ne oda. Njegov pogled je odlutao prema kutiji od abonosa. Bio je prilično siguran da je Julia poslala zahvalnice svima koji su im poslali pisma sa izjavama saučešća. Pomisao da ih pročita nije mu se dopadala, činila se kao neka vrsta izdaje, pošto su ljudi izjavljivali saučešće za nekog ko je još disao. Nakon što se odgurnuo do same ivice stola, naslonio se u svoju fotelju, proučavao obloţenu tavanicu. Julia je imala pravo. Ova soba ga je najviše podsećala na Alberta. Kada bi trebao neku sobu da proglasi svojom, to bi bila prostorija za bilijar. Pitao se koju bi prostoriju Julia proglasila svojom. Kada ju je zamišljao, uvek bi je video u spavaćoj odaji, što bi prizvalo opasne slike nje ispruţene na krevetu sa sanjivim pogledom... Oo, bila mu je potrebna ţena. Ona je bila jedna koju nikad neće moći da ima. To što nije mogao da prestane da misli na nju 110

bio je zavet potrebama njegovog tela pre nego njenom stanju ţelje. Bila je trudna, zaboga. Ništa tu nije bilo privlačno. Osim što su njene ruke bile tako neţne i tople kada su prelazile preko njegovih grudi, njegovih leđa. Njene usne bile su vatrene i ţeljne. Njeni uzdasi bili su duboki i grleni. Ustajući iz fotelje, skočio je na noge i odjurio do prozora. Bio je tako vreo da se začudio što se nije zapalio. Trebao bi da ode do mauzoleja, da podseti sebe na dug koji je dugovao svom bratu. Pritiskajući svoje čelo o hladno staklo, shvatio je da slike nje u spavaćoj sobi mora zameniti slikama nje negde drugde. Prostorija za ručavanje, moţda. Kako zatvara usne oko svoje viljuške, pogled senzualnog zadovoljstva prelazi preko njenog lica. Njen jezik brzo dotiče ivicu njenih usta. Ne, ne prostorija za ručavanje. Ako bi prešao kroz rezidenciju, moţda bi mogao da pronađe sobu u kojoj bi je mogao zamisliti kao neatraktivnu i dosadnu. Dugovao je to svom razumu. Zdanje je bilo veliko, dva krila. Neko bi mogao da tumara danima kroz hodnike i da ne sretne nikoga. Bilo je prilično lako da je izbegava kada bi tu dolazio u posete, osim što je sada bio neko ko bi trebao da ţeli da bude u njenom prisustvu. Kada bi im se putevi ukrstili, mogao bi da kaţe da ju je traţio. Bila bi to laţ, naravno, on ne bi tumarao, provirivao iz sobe u sobu kako bi je pronašao. Razočarenje ga nije lupilo u stomak svaki put kada bi našao neku prostoriju praznom. Utoliko bolje, odlučio je, to je bilo samo zbog toga što prostorije nisu odgovarale ni njegovim potrebama. Nijedna ga nije podsetila na nju. Ĉinile su se previše grube, impozantne, nisu pruţale osećaj dobrodošlice. 111

Trebao bi joj predloţiti da uredi rezidenciju tako da liči na nju više nego na bilo koju drugu groficu koja je tu boravila pre nje. Nije da je imao bilo kakva sentimentalna vezivanja za bilo šta. Nije mogao da zna koje je prostorije njegova majka uredila i da li ih je uopšte uređivala. Kada je bio dete, većinu vremena proveo bi u sobi za decu osim kada su on i Albert izlazili da posete roditelje na par minuta popodne ili uveče. Mnogo više uspomena imao je na svoju dadilju nego na svoje roditelje. Više je bio vezan za Havisham nego za Evermore. Iako su tamo mnoge prostorije bile zaključane, bili su slobodni da tumaraju hodnicima koliko su ţeleli. Dok su on i Albert pre šetali svaki milimetar ove rezidencije, većina nje mu je još bila strana. Više se osećao da je kao kod kuće u svojoj Londonskoj rezidenciji. Morao je ovde da se oseti kao kod kuće. Albert bi ţeleo da se njegov sin podiţe među ovim zidinama, što je značilo da su njegova bančevanja iza njega. Morao je da postavi dobar primer, da nauči dečaka kako da bude dobar gospodin. Nikada nije planirao da se oţeni, da ima decu, ipak, bio je ovde kako bi odgajao dečaka bez ikakvih prava na bračne pogodnosti. Bez ţene u njegovom krevetu svake noći. Ne da je uţivao u toplini Julijinog tela dok se naslanjala na njega. Ne da će mu nedostajati zvuk njenog disanja kada jednom bude prekinuo sa ovom obmanom. Ne da je pronalazio utehu dok je posmatrao nju u mirnom dremeţu. Na kraju dugačkog hodnika, provirio je u prostoriju u uglu sa tapetama od cveća. Prozori od poda do plafona pruţali su zadivljujući pogled na okolna brda. Ovde nije bilo meteţa i većim delom, nameštaja. Mali kauč bio je postavljen ispred kamina, sa 112

velikim stolom iza njega na kom se nalazila gomila crteţa. Blizu jednog prozora, Julia je sedela na plišanoj klupici, štafelaj je bio ispred nje, vodene boje na malom stočiću pored nje. Mogao je videti samo deo njenog profila, ali činila se tako spokojnom, tako mirnom, predstavljala je kontrast vetru koji je pomerao grane drveća i tamnim oblacima koji su se strahovito nagomilavali na nebu. Ţeleo je da je vidi okupanu sunčevom svetlošću. Pretpostavljao je da je izabrala ovu sobu zbog dela dana kada bi je sunce. I pevala je, neţnu, lirsku pesmu o anđelima koji čuvaju krevetac dok beba spava. Zamislio ju je kako drţi to dete, ljuljuška ga i peva istu pesmu. Sumnjao je da će ikada videti taj prizor. Proteraće ga iz svog ţivota jednom kada bude saznala istinu. Nije znao zašto je imao osećaj da mu je nešto teško palo na grudi. On će biti prisutan u ţivotu tog deteta, insistiraće na tome, ali neće biti u ţivotu majke. Prolazno je ovo vreme koje će provesti s njom, trenuci koje će podeliti samo do rođenja deteta, samo dok ne bude izgubio razum pa otkrije svoju prevaru. Ali do tog trenutka on je bio njen suprug, ako ne istinski, onda prevarant, zbog boljeg dobra. Da bi ispunio zavet koji je dao ne razmišljajući o posledicama. Pokušao je da zamisli šta bi Albert učinio u ovom trenutku, ali onda zašto je to bilo vaţno? I on i ona priznali su da su se promenili za vreme dok su bili razdvojeni. Morao je da prestane da korača tako lako, morao je da prestane da se trudi da oponaša Alberta. Mogao bi da bude svoj, sa razlogom. Tako da je odlučio to da iskuša. 113

Tiho koliko je mogao, šunjao se debelim Aubuson tepihom dok nije bio tačno iza nje. Spustio je ruke na njen struk. Ona je kratko uzdahnula. Utisnuo je poljubac u njen potiljak. Uz neţni uzdah, spustila je ruku. ―Nisam Vas čula kada ste ušli.‖ Prešao je usnama preko neţnog osetljivog dela iza njenog uha. ―Ţeleo sam da Vas iznenadim.‖ Ustajući, okrenula se, njene oči svetlucale su kao najfiniji safiri. ―Drago mi je. Nedostajali ste mi.‖ Podigla se na prste i on je spustio glavu, uzimajući njena usta kao što bi svaki odani suprug uradio, sa ţeljom i glađu. Njegov odgovor trebao bi da bude usiljen, trebao bi da bude rezultat glume. Umesto toga učinio se prirodnim i stvarnim kao i ţena koju je drţao u naručju. Da nije sam sebe omeo, postavio bi je na mali kauč i iskoristio njen entuzijazam. Moţda je bio nitkov, ali nije ţeleo da bude potpuno pokvaren kada se ticalo nje. On se sada starao o njoj i iako je to u ovom trenutku iziskivalo nekonvencionalan pristup, nije imao nameru da izda poverenje svog brata. Nagnuvši se, nasmešio se. ―Imate lep način da čoveka nagradite što Vas je pronašao.‖ Spuštajući svoj pogled, dozvolio je da mu se tuga oseti u glasu. ―Ali moramo biti paţljivi.‖ Izvila je obrve i zarila zube u donju usnu. ―Veoma se radujem trenutku kada ću moći da se ponašam zločesto.‖ Njegova pluća borila su se da rade dok je on bio bombardovan prizorima nje upletene zajedno s njim između 114

satenske posteljine, njihova uzavrela tela isprepletena, prekrivena rosom. Uz veliki napor, pogled je prebacio na platno, potpuno očekivajući da tamo ugleda golu boginju. Umesto toga ugledao je miša koji nosi pantalone, košulju, sako, jaknu i savršeno zavezanu kravatu pozdravljajući ga, na sreću ugasio je njegove razuzdane zelje. ―Interesantno. Nisam znao da se damama sviđaju miševi.‖ I nadao se đavolski da ovu sliku nije pokazala Albertu pre nego što je otišao. Nasmejala se. ―Znam da ste navikli na moje pejzaţe, ali u poslednje vreme ova kapriciozna stvorenja lepršaju mojim mislima.‖ Odšetao je do stola na kom su se nalazili rasuti crteţi. Stvorila je kompletan zverinjak ţivotinja obučenih u odeću. ―Veoma su dobri.‖ Prišavši mu, protrljala je njegovu ruku. ―Stvarno mislite tako? Ne mislite li da su previše luckasti?‖ ―Mislim da su veličanstveni.‖ Veličanstveni kao i rumenilo koje je obojilo njene obraze. ―Mislila sam da ih vezati.‖ Tuga se ocrtala u njenim očima. ―Mislila sam da pitam Edwarda da napiše priču koja bi pratila ove crteţe.‖ ―To bi mu se svidelo.‖ Kada bude ustao iz mrtvih, uradiće to. Za nju, za dete njegovog brata. Pogledao je okolo. Ovo je bila njena soba. Ĉak i kad je sumrak padao, bilo je sunca ovde. Bilo mu je drago da ima ovu sobu, nadao se da će joj pruţiti utehu u danima koji dolaze.

115

Poglavlje 8 Nedelju dana kasnije, jašući konja kroz ledenu kišu, Edward je ignorisao susneţicu koja je napadala njegovo lice i prokleo vreme koje se tako brzo promenilo, prokleo je farmera kom je bila potrebna pomoć da izgura kola iz blata, prokleo je svoju potrebnu da aktivno učestvuje u vođenju imanja, da obiđe zakupce, da bude siguran da je sve u redu. U jednom trenutku razmišljao je da se vrati na farmu i tamo prenoći dok oluja ne prođe, ali znao je da će se Julia brinuti, a njegova uloga u ovoj obmani bila je upravo ta da se pobrine da se ona ne brine. I dovraga sve, nije ţeleo da prođe nijedan trenutak više, a da je ne vidi. Ţeleo je da provede veče uţivajući u njenom društvu, da večera i razgovara s njom. Da ode u krevet s njom. Bilo je pravo otkrovenje za njega kada je shvatio da bi bio srećan da samo leţi uz nju. Sviđalo mu se da sluša njeno disanje, uţivao je da udiše njen miris kada je bio isprepletan mirisom sna. Bio je malo drugačiji nego kada je bila budna. Ponekad bi zahrkala, to je bio više neţan šmrkavog zvuk. Bilo da je bila okrenuta licem prema njemu ili mu je okrenula leđa, njena stopala uvek bi pronašla način da se nađu između njegovih listova. I bila su prokleto hladna kada bi se našla tamo. Jauknuo bi kada je to ne bi obeshrabrilo, pošto je uţivao kada je njeno telo bilo isprepleteno s njegovim.

116

To je bilo opasno, tako opasno, koliko je uţivao u njenom društvu. Nije bilo vaţno zašto je ona bila s njim. Bilo je vaţno samo da je bila... Njegov konj je zanjištao. Bio je svestan da ga ništa ne okruţuje, a zatim je bol prošao kroz njegovo rame, duţinom njegovih rebara, vazduh je odbijao da dođe do njegovih pluća, oči su mu se ispunile suzama. Okrećući se na leđa, našao se u opasnosti da se udavi od kiše. Opusti se, ne bori se sa bolom. Udahni malo vazduha. Samo malo. Nije mu ovo bio prvi put u ţivotu da je doţiveo prevrtanje. Sumnjao je da će biti poslednji, ali sigurno se nije mogao dogoditi u goroj situaciji. Tama se spustila. I bilo mu je tako prokleto hladno. Razmišljao je o toploj vatri koja ga čeka, toplom brandiju i toploj ţeni. Uspravljajući se u sedeći poloţaj, bio je zahvalan što su mu pluća ponovo radila, još zahvalniji je bio kada je video svog konja kako stoji, iako je favorizovao svoju levu prednju nogu. Prokletstvo. Podiţući se na noge, oprezno je prišao i kleknuo ispred pastuva. Neţno, prešao je rukama preko njegove noge. ―Ne čini se da je slomljena. To je dobro. Ali pretpostavljam da ćeš ostati hrom.‖ Uzimajući uzde, ustao je i poveo konja napred. Šepao je, ali bar nije njištao u bolovima. Edward je pogledao okolo, pokušavajući da u svojim mislima predstavi ovaj deo na mapi, da izračuna udaljenost. Kada su on i Albert postali punoletni, vratili su se u Evermore i prvi zadatak 117

koji su imali bio je da prejašu svaki milimetar svog imanja, da se upoznaju sa zakupcima, da shvate šta je tačno sve Albert dobio. Edward nije osećao ljubomoru, zavist, ni ţelju da uzme ono što je Albertu pripalo. Bio je zadovoljan što je drugi sin, da dobija dţeparac, da bude oslobođen obaveza. Ĉak je i sada bio naslednik samo dok Julia ne donese na svet svoje dete, nadao se naslednika njegovog brata. Iako neće više nikada biti bez obaveza. Moraće da se postara o imanju dok naslednik njegovog brata bude odrastao. Jednog dana će dečaka povesti na jahanje ovim zemljama, upozna će ga sa zakupcima, govoriće s njim o njegovom ocu. I nadao se da će do tada moći da zaboravi kako je dobar osećaj bio drţati Juliu u svom naručju. Uz uzdah pun frustracije, shvatio je da je blizu kuće na imanju kao što je bio blizu i bilo kom smeštaju zakupaca gde bi mogao da ostavi svog konja i pozajmi drugog. Nije se radovao narednim satima koji dolaze, ali nije bilo nade. ―Biće ovo duga šetnja, staro momče. Bolje bi nam bilo da krenemo.‖ Više nego jednom, kada je počeo da gubi osećaj u svojim rukama i nogama, razmišljao je da stane, legne, odmori se, ali se bojao ako zaustavi kretanje za samo par trenutaka zaustaviće ga zauvek. A to ne sme da se desi. Ne dok ga Julia čeka. U stvari, čeka svog supruga. Zamislio ju je kako crta svojim bojama, povremeno pogleda kroz prozor prema brdima, stremeći da vidi njegovu figuru dok jaše škopca kao da se survava niz padinu. Edward je namerno otišao u pravcu za koji se osigurao da će ga ona videti kada se bude vraćao. 118

Ali to se sada neće desiti. Tama ga je skoro potpuno obavila. Da je odrastao ovde, da je poznavao ovu zemlju tako dobro kao što je poznavao svako brdo i dolinu u Havishamu, moţda bi bio sigurniji da korača dobrom stazom. Susneţica i sneg su zvezde učinili nejasnim. Kompas koji je uvek nosio u svom dţepu nije mu bio od pomoći zbog svetla i sumnjao je da će i ako upali šibicu, imati dovoljno vremena da pogleda pravac na kompasu dok je vetar ne ugasi. Ipak bio je odlučan da na ovaj ili onaj način dođe do Julie, nije ţeleo da joj da razlog da tuguje za suprugom kog je već izgubila. Julia nije radila skoro ništa tog posle podneva, osim što je stajala na prozoru i čekala povratak svog supruga. Nije trebala da mu dozvoli da izađe. Da ga je zamolila, on bi ostao. Znala je da bi ostao. Bio je paţljiviji više nego pre, pruţao joj je više paţnje nego ikada ranije. To joj u stvari nije nedostajalo ni ranije, ali sada je bio prosvećeniji, što je teško mogla da zamisli. Ĉešće ju je dodirivao, više se zanimao za nju. Ĉinilo se da ga zanima svaki njen aspekt. Mislila je da ga je volela onoliko koliko se muškarac moţe voleti. Ĉudno je bilo shvatiti da ga je svakim danom volela sve više. Pre nego što je otišao na safari, činilo se kao da se njihova ljubav zaustavila, kao da nije bilo ništa više što bi mogli dati jedno drugome. Ali sada je shvatila koliko nije bila u pravu. Uvek će biti više, nešto novo da se otkrije, razotkrije. Razlog da se njihova osećanja raspire sa strašću prevazilazio je ono što je bilo.

119

Trudila se da se ne brine što je sunce već davno zašlo, a njen suprug se nije pojavio na horizontu. Nikada nije ranije primetila kako je zanosno izgledao dok je odlazio na konju. Ona je pretpostavila da će izgledati mnogo zgodnije kada se bude vraćao, osmeh koji mu se širi kada je bude ugledao. Ali, bilo je previše mračno da bi išta mogla videti. Nakon što je pozvonila batleru, vratila se svom poloţaju pored prozora. Da se njegova putovanja nisu završila tragedijom, moţda ne bi bila toliko zabrinuta, ali lako se moglo dogoditi da je njega napala gorila umesto Edwarda. Ţivot je bio nesiguran. Ĉula je zvuk otvaranja vrata, zvuk Rigdonovih koraka. ―Traţili ste me, gospo?‖ pitao je. ―Njegovo gospodstvo otišlo je uz taj uspon još jutros. Pošto se još nije vratio, bojim se da mu se moglo nešto dogoditi.‖ ―On je odličan jahač. Vreme ga sigurno usporava ili je moţda odlučio da negde prenoći.‖ Ne bi to uradio. Ne bi je ostavio da brine. Okrenula se od prozora. ―Okupite spoljne sluge i recite im da krenu u potragu za njim.‖ Iznenađenje je preletelo preko Rigdonovog lica pre nego što je uspeo da ga sakrije, ali je brzo vratio svoj izraz u svoje stalno stanje. ―Prilično je ruţno tamo napolju, gospo.‖ ―Što je upravo razlog zbog kog ga moraju pronaći.‖ Iako Rigdon nije pomerio nijedan mišić, bila je prilično sigurna da duboko u sebi, da je on prebacio teţinu sa jedne na drugu nogu. ―Nisam siguran da bi on pristao na takav potez.‖ Ne bi. Da sluge izloţi riziku. To mu se uopšte ne bi svidelo. ―Onda je trebao da se vrati ranije. Pošaljite ih.‖ 120

―Kako ţelite, gospo.‖ Otišao je i ponovo je svoju paţnju okrenula prema sumornom vremenu. Napolju je bilo grozno. Bila je sebična što je brinula samo o svojoj sopstvenoj sreći. Albertu neće biti drago zbog toga, čak i da je doţiveo pad i da je bio u nevolji. Ali nije mogla da podnese misao na njega kako posustaje. Figura u daljini, čudna silueta, zapala joj je za oko. Ne čovek na konju, ali bila je poprilično sigurna da je u pitanju bio čovek i konj. ―Rigdone!‖ Njeno srce je tutnjalo, izletela je iz sobe i skoro se zaletela pravo u slugu. ―Pronađi Rigdona, reci mu da neko dolazi preko brda. Moglo bi da bude njegovo gospodstvo.‖ ―Da, gospo.‖ Otišao je, njegove dugačke noge brzo su ga razdvajale od nje i odjednom je bila veoma zahvalna na visokom sluzi. Koračala je prema ulazu kada su se ulazna vrata otvorila i poznata figura je ušla unutra. ―Alberte!‖ Odjednom se našla u njegovom naručju, svesna njegovog podrhtavanja i hladnoće njegove koţe dok je naslanjao svoj obraz na njeno čelo. ―Ne biste trebali da me dodirujete,‖ rekao je. ―Prljav sam.‖ Jedino što ju je stezao tako sigurno, tako čvrsto, da nije bila sigurna da bi mogla da prestane čak i kad bi htela. A nije. ―Bila sam tako zabrinuta.‖ ―Izvinite, draga. Pomagao sam farmeru čija su se kola zaglavila u blatu. Na putu do kuće, konj mi je pao. Bio je ovo dan pun nesrećnih okolnosti.‖ 121

―Bojala sam se da ste se izgubili.‖ Neţno, s rukom u rukavici, dodirnuo joj je lice. ―Ne kada ste Vi moja zvezda Severnjača.‖ A zatim su se njegova usta našla na njenima kao da su bili razdvojeni nedeljama, a ne satima ili kao da se na horizontu nazirao rastanak koji nisu mogli izbeći. Brinuo se o opasnostima njenog porođaja, znala je to. Ali se ovo činilo kao nešto više, bilo je isprepleteno hitrošću, potrebom. Pitala se da li se plašio da nikada neće pronaći svoj put do nje, da li je oluja učinila da se pita da li će je ikada više drţati u naručju, ljubiti je. Povlačeći se, zadrţao je njen pogled. ―Grejete bolje od bilo koje vatre.‖ Nasmešila se. ―Mogla bih samo da se nadam da je tako. Rigdone, pripremite kupku za njegovo gospodstvo.‖ ―Već sam se pobrinuo za to, gospodarice.‖ Klimnuvši glavom, Albert ju je pustio. ―Onda ću iskoristiti to.‖ ―Poći ću s Vama, da Vam pomog... ‖ ―Nema potrebe. Neću se dugo zadrţati. Gladan sam koliko mi je i hladno.‖ Neţno je spustio ruku na njeno rame. ―Pridruţiću Vam se za večerom uskoro.‖ ―Ĉekaću.‖ Uvek bi ga čekala. Gledajući ga kako se penje uz stepenice, nije mogla da se otrese osećaja da ga je večeras mogla izgubiti, da je tragedija izgleda imala običaj da posećuje ovu porodicu. Uz uzdah zadovoljstva, Edward je uronio u vodu koja se pušila. Više bi mu se svidelo da je uronio u Juliu, što je upravo i

122

bio razlog zbog kog je odbio da mu pomogne. Njegove strasti bile su na tankoj uzici. Tokom svakog napornog koraka, zamišljao je njeno lice, njen osmeh, njen neţan glas kako ga doziva. Kada je otvorio vrata i video je kako stoji tamo, kada je video olakšanje, radost koja se videla na njenom licu, sve što je osećao prema njoj, a što je godinama zataškavao, zakopao u zajedljivim primedbama i bezobraznom ponašanju, utapajući u piću, izletelo je kao iz vulkana lava i pepeo. I kao da je otopljena magma opkolila sve u blizini, pa je ţeleo da je obujmi, da uzme ono što mu pripada, što mu u celosti pripada. Julia ga nikada ne bi odbila, dala bi mu sve što bi zatraţio. Video je to u iskrama u njenim očima. Ali ona bi mislila da sve to daje Albertu. Njena sreća zbog njegovog povratka nije bila stvarno zbog njega. I to znanje ohladilo ga je više nego vetar i sneg koji su duvali s druge strane zidina. Ali to nije umanjilo njegovu ţelju za njom, a to je bio prokleti problem. Ĉuo je kako se vrata tiho otvaraju. ―Nisam još spreman za tebe, Marlow.‖ ―Sreća Vaša da ja nisam on.‖ Uspravljajući se iz svog leţećeg stava, izazivajući da se voda oko njega ustalasa, bacio je pogled preko ramena kako bi video Juliu kako stoji tamo, drţeći čašu. Slatko se nasmešila. ―Mislila sam da bi Vam prijalo malo scotcha.‖ ―Vi ste dar od Boga.‖ Pruţio je ruku, očekujući da mu ona doda čašu i da ode. 123

Umesto toga, ona je došla do kade i kleknula pre nego što mu je dodala čašu. Uzeo je zdrav gutljaj, uţivajući u vrelini koja je kruţila unutar njega. Dobacio joj je pogled sa strane. ―Neću još dugo.‖ ―Volela bih da Vam operem leđa.‖ ―To nije neophodno.‖ Uzela je tkaninu i sapun sa obliţnjeg stočića, umočila ih u vodu i počela je da ih trlja. ―Ţelim to.‖ ―Julia... ‖ Podigla je obrvu. ―Znate da je beskorisno prepirati se sa mnom kada nešto za crtam.‖ Nije on znao ništa, osim da je bilo opasno da ga dodiruje kada je njegov um bio obasut lascivnim mislima tokom njegovog pešačenja kako bi naterao noge da se kreću napred. Još jedan gutljaj scotcha, veći nego onaj od malopre. Umirujući sebe, postavio je svoje laktove na svoja izdignuta kolena, dozvoljavajući da se njegova leđa malo pognu. ―Da li sam prljav puno.‖ Lagani zvon njenog smeha okruţio je sobu dok se nameštala iza njega. ―Dugo sam ţelela da uradim ovo,‖ govorila je dok je postavljala svoje dlanove sa obe strane njegove kičme. Šta se dogodilo sa prokletom tkaninom? A zatim se još jedna misao pojavila. Nikada ovo nije radila njegovom bratu. Ispio je ostatke svog scotcha, obavio je prste oko čaše koji su hteli da posegnu za njom i dovedu je ispred njega, da obujme njeno lice, da je poljubi. Morao je da uradi nešto kako bi odvratio samom sebi paţnju od neţnog dodira njenih dlanova dok su klizili njegovim leđima, preko njegovih ramena. Boţe, osećaj je bi veličanstven. 124

―Ĉija kola su se zaglavila u blatu?‖ pitala je. Kako je mogao da razmišlja dok su njeni prsti prelazili preko njegove koţe? ―Beckettova, mislim. Da, Beckettova.‖ Zašto je njegov glas zvučao kao da se davi? Moţda zato što se đavolski trudio da udahne vazduh. ―Povređujem li Vas?‖ pitala je. ―Boţe, ne.‖ ―Da li da stanem?‖ Da, da, molim te, u ime svega što je sveto… ―Ne.‖ Ĉvrsto je zatvorio oči. ―Osim ako to ţelite.‖ ―Ne ţelim. Lepo je kao što sam mislila da će biti, voda i sapun stvaraju klizavost dok moja ruka klizi niz Vaša leđa.‖ Ĉaši u njegovoj ruci pretilo je pucanje zbog pritiska koji je stavljao na nju. Bio je to rizik, ali je morao pitati. ―Ako ste ovo ţeleli i pre da uradite, zašto niste?‖ ―Zato što sam mislila da Vam se neće svideti moje ponašanje. Ali ove večeri, kada sam se plašila da Vam se nešto dogodilo, da bih Vas mogla izgubiti, shvatila sam koliko sam bila blesava.‖ Okrećući se polako dok nije mogao da je vidi, on je rekao, ―Julia, uvek sam volelo da moje ţene budu hrabre.‖ Njena obrva se blago namrštila. ―Ja sam mislila da ţelite da budem ukočena i pristojna, grofica iznad prigovora.‖ ―Ţelim da budete kakva god jeste. Sa mnom se ne morate pretvarati.‖ Ironija njegovih reči nije mu promakla pošto se on s njom pretvarao. I mrzeo je to. Mrzeo je što joj još uvek ne moţe reći istinu. Još samo par nedelja. Mogao je sa ovom prevarom izdrţati još malo, ali nije bilo razloga da ona bude bilo šta od onoga kakva je bila. Nije mu se svidelo što njegov brat moţda nije 125

dozvoljavao da ona bude kakva je zaista. Nije on to namerno radio, ali od svih nestašaka, Albert je bio najispravniji, izbegavajući osudu Društva dok su je ostali rado prihvatali. Ona se pomerila dok nije mogao bolje da je vidi. Jagodicama prstiju počela je da pravi male krugove preko njegovih leđa, spuštajući se niz njegove ruke, podiţući se, njene oči bile su usredsređene na ono što su njene ruke radile, radije nego na njegovo lice. ―Nedostajala mi je prisnost,‖ tako je tiho promrmljala da je jedva uspeo da je čuje. ―Sloţili smo se zbog deteta... ‖ ―Da, znam,‖ ubacila se, podiţući pogled do njegovog, ―ali to ne umanjuje ţelju, zar ne.‖ Izjava, ne pitanje. Trebao bi da je otera sad, da kaţe da je spreman da se obuče, ali njene oči, njen glas, bili su puni tako sirove ţelje, nije mogao odbaciti njene reči kao što nije mogao odbaciti ni nju. ―Ne, ne umanjuje.‖ Njegove reči sadrţale su mnogo istine u sebi. Njena ruka je polako uronila ispod površine vode, obujmila ga je, njene usne iskrivile su se u lagan, senzualan osmeh, bez sumnje pošto je otkrila da je tvrd i spreman. Obmotao je prste oko njenog zgloba, umirujući je. ―Julia. ‖ ―Molim te, dopusti mi da uradim ovo za tebe,‖ izgovorila je sa takvom potrebom u glasu da se sve u njemu steglo od nepodnošljive potrebe. ―Ne volim da primam, a da ne dajem.‖ Dragi Boţe, izgovorio je to pre nego što je uspeo da razmisli. Kako je mogao da razmišlja

126

kada ga je tako izazivala? Mogao se samo nadati da se nije razotkrio, da ga neće nazvati laţovom. ―Jedno od Vaših neizgovorenih pravila, bez sumnje, ali pravila su tu da bi se kršila. Pruţilo bi mi veliko zadovoljstvo da prekršim ovo.‖ ―Zadovoljstvo će biti samo moje, Julia.‖ Odmahnula je glavom. ―Ne, neće. Obećavam da ću i ja uţivati dok Vas budem posmatrala. Prošlo je tako, tako dugo vremena. Dozvolite mi da Vam pruţim opuštanje. Molim Vas.‖ Ona će ga prezreti kada bude saznala istinu, ali kako je mogao da joj odbije ono što je očigledno ţelela, a da ne počne da sumnja u naklonost svog supruga prema njoj, u njegovu ljubav prema njoj? Kada je odmerio ono što ga čeka u budućnosti, sve što je bilo vaţno bio je ovaj trenutak, da se pobrine da ona bude srećna, da ona bude sigurna da se ljubav njenog supruga nije promenila. Polako, opustio je svoje prste, podigao svoju ruku do njenog obraza, ne brinući što joj je voda curela po haljini. Privukao ju je bliţe, spustio svoje usne na njene. Njene usne su se razdvojile uz tihi uzdah, njegov jezik je prelazio preko njenog uz istu odlučnost kako je ona milovala njega. Podigao je svoju drugu ruku, obujmio njeno lice, nije se trudio da obuzda svoje strasti, uranjao je u dubine osećaja koje je ona tako majstorski stvarala. Bila je u pravu. Prošlo je tako dugo, previše dugo. Dok je ţeleo da je izvuče iz te proklete haljine, ţeleo da njegovi prsti pređu preko svakog njenog centimetra, drţao ih je tamo gde su bile – znajući da je vaţno smanjiti svoje ţelje. Oh, ali bilo je tako teško kada je ona tako neţno uzdisala, kada ga je sopstveno telo izdavalo, kada je ona bila tako vešta. 127

Prelazio je usnama preko njenog vrata, uronio jezikom u njena usta. ―Jules, dragi Boţe, Jules.‖ ―Da stanem?‖ Ĉinilo se da njen glas dopire iz daljine, iz drugog sveta, druge sfere. ―Ne ako ne ţelite da umrem.‖ Gricnula je njegovu bradu, njegovu desnu ušnu resicu obuhvatila zubima, a zatim usne naslonila na njegovo uho. Mogao je da oseti vrelinu, vlaţnost. ―Volim kako se tvoj vreli kurac zateţe u mojoj ruci,‖ promrmljala je tihim, grlenim glasom. Hriste! Skoro da je reagovao, skoro da je eksplodirao tada i tamo, ali zaustavio se tačno na vreme, setivši se Albertove gluvoće na jedno uho. Desno uvo. Gluvo uvo. Mislila je da on ne moţe da čuje njene reči. Kako da čovek ne reaguje na to? Bio je prokleti svetac. Gladno, uzeo je njena usta, ţudnja koja ga muči zbog intimnosti koju je on dopustio kasnije će ga krivica pojesti. Ali to će doći kasnije. Znao je da hoće. Ali za sada u ovom trenutku, bio je izgubljen u osećajima koje je ona stvarala svojim veštim prstima i nevaljalim dlanovima i bezobraznim predlozima. Njena druga ruka prelazila je preko njega kao da je bila istraţivač koji otkriva nepoznati kontinent i da je morala da upiše u mapu svaku stazu, svaku dolinu, svaki uspon. Njegovo telo se zbacilo od siline orgazma koji ga je udario. Njegovo stenjanje bilo je divlje i duboko, čak i dok su njegove usne bile privezane za njene, gutajući njen neţni uzdah, njen trijumfalni jecaj. Zamalo da ju je povukao u bakarnu kadu s njim.

128

Umesto toga, teško dišući, oslonio je čelo na njeno. ―Prokleta bila.‖ Njen smeh bio je najslađi zvuk koji je ikada čuo. Povlačeći se unazad, obuhvatila je rukama njegovo lice. Kako je mogla da izgleda tako prokleto nevino, tako slatko, kada je izgovarala tako zločeste reči o njegovom kurcu? I on je morao da nastavi kao da ih nije čuo kada su bile urezane u njegov mozak kao najdraţa pesmica. ―Znala sam da će ovo i meni pruţiti mnogo zadovoljstva,‖ rekla je. Zaista je uţivala. To se ogledalo u blistavom sjaju njenih očiju. ―Trebali biste da budete sebičniji.‖ Neţno se smejući, odmahnula je glavom. ―Tako Vas volim.‖ Realnost se s osvetom spustila na njega toliko jako da ga je umalo prevrnula. On nije bio čovek kog je volela. Iskoristio je laţi i svi njegovi razlozi zašto je to uradio činilo se da mu se sada rugaju. ―Julia.‖ Oslanjajući se, poljubila ga je duboko pre nego što se uspravila. ―Zakasnićemo na večeru.‖ Odšetala je napolje, ostavljajući ga da potone ispod površine vode, znajući da će ga jednog dana ona mrzeti zbog ovoga što se upravo dogodilo. Kakvo je kopile bio zbog toga što nije mogao da oseti kajanje zbog toga. Bio je intiman sa bezbroj ţena, a ipak je svaki trenutak s njima izbledeo u poređenju sa ovim što je upravo doţiveo. Prokleto bilo sve ako sa Julijom nije ţeleo potpunu i kompletnu spojenost,

129

potpunu i kompletnu predaju. Sa njom, ţeleo je ono što nikada nije mogao da ima.

130

Poglavlje 9 ―Planirate da izgledate samozadovoljno cele noći?‖ Sedeći pored svog supruga za malim stolom za ručavanje, Julia nije mogla da se otrgne ogromnoj količini zadovoljstva koje je prolazilo kroz nju. ―Sviđa mi se što, nakon toliko vremena, još uvek mogu da Vas iznenadim.‖ Albert je podigao svoju čašu, popio gutljaj vina. ―Uspeli ste da učinite to.‖ ―Neizmerno sam uţivala u tome.‖ Njegove oči postale su toplije. ―Pretpostavljam da sam ja uţivao više.‖ Poseţući za njim, preklopila je svoju ruku preko njegove. ―Izgubivši tri bebe, razumem zašto moramo biti oprezni i zašto moramo uraditi sve da ne izgubimo i ovu, ali nedostajala mi je intimnost, očajnički.‖ Njegov pogled poleteo je prema slugi pre nego što se vratio njenom. ―Moţda bismo o ovome trebali kasnije da razgovaramo.‖ Ugrizla je svoju donju usnu. ―Ne znam. Osećam se pomalo zločesto.‖ Isprepletajući svoje prste s njenim, podigao je njenu ruku i utisnuo poljubac u njen zglob, zadrţavajući njen pogled. ―Prilično mi se sviđa kad ste zločesti. I dok su naše sluge plaćene da budu diskretne, pretpostavljam da ne bismo trebali da im dajemo razloge za tračanje.‖

131

U njegovom glasu nije bilo osude, ali njegove reči sadrţale su mudrost. Ĉak i ako su govorili tiho i vetar je zavijao oko prozora, trebali bi biti diskretniji. Uz klimanje glavom, oslobodila je svoje prste i vratila svoju paţnju na glaziranu piletinu. ―Nikada me ranije niste nazvali Jules.‖ ―Molim?‖ Obrve su mu se nabrale. Izgledao je prosto izgubljen. ―Tokom… Vašeg kupanja, nazvali ste me Jules.‖ ―Ne mogu biti odgovoran za bilo šta što sam rekao tokom mog… kupanja.‖ ―Prilično mi se svidelo.‖ ―Moje kupanje?‖ Sad ju je začikavao, njegove oči blistale su zločestoćom iako je on sam rekao da bi trebali biti diskretniji. Tajanstveno mu se osmehnula. ―Jules. Ĉini se manje formalnim.‖ ―To je bio prilično neformalan trenutak.‖ ―Da, bio je.‖ Razgovor je odlutao na temu kako je ona provela svoj dan i ona se uzdrţala da mu ne kaţe kako je ceo dan stajala na prozoru čekajući njega. Ispričala mu je o svojoj poslednjoj slici: zec sa štapom za šetanje. Nije joj se smejao ili joj se rugao, ali činilo se da misli da je savršeno normalno to što je svojim izmišljenim stvorenjima dala karakteristike ljudi. ―On je prilično usamljen momak,‖ rekla je. Ĉinilo se da nije bio iznenađen. Samo je klimnuo glavom i rekao, ―Locke, znači.‖

132

Ona je bila iznenađena, a zatim je razmislila o značaju njegove primedbe. ―Da, pretpostavljam da jeste. Nisam razmišljala o tome na taj način.‖ ―Sva Vaša stvorenja predstavljaju nekoga.‖ Uzela je još jedan zalogaj piletine, naterala se da pojede grašak zbog dobrobiti bebe. ―Stvarno?‖ Znalački ju je pogledao. ―Jazavac je Ashe. Odlučan. Tvrdoglav. Lasica je Edward, uvek pokušava da se izvuče od obaveza, da se izvuče s nečim.‖ Otvorila je usta da se pobuni, zatvorila ih. ―To sam prvo nacrtala, odmah pošto ste otišli. Pretpostavljam da sam bila malo ljuta što Vas je odveo. Tu bih trebala da pocepam.‖ ―Gluposti. Moj brat bi neumereno uţivao u načinu na koji ste ga predstavili.‖ ―Jednostavno, sada to izgleda prilično sitničavo.‖ ―Stvaralaštvo često oponaša ţivot. Aplaudirao bi Vam na Vašem trudu.‖ Nije bila toliko sigurna da bi on u njima uţivao toliko koliko je to Albert mislio. ―Koji predstavlja Vas?‖ izazivala ga je. ―Vi ste lisica,‖ rekao je. ―Pametna.‖ Podigao je obrvu. ―Prilično lepa. Iako je boja pogrešna.‖ ―Ali, lisice su crvene.‖ ―Ne sve lisice. Jednom sam video crnu lisicu u vresištima Havishama. One su retke, što Vama i odgovara, pošto ste retka vrsta.‖ Osećala je kako joj obrazi postaju topliji. Prošlo je mnogo vremena otkad je flertovao s njom. Osećala se kao mlada devojka, nevina i bez daha očekujući na svoj prvi ples. Kako je mogla tada 133

znati da će njen prvi ples biti s njim i da će je taj ples odvesti u njegov zagrljaj zauvek? ―Nikada nisam čula za crnu lisicu.‖ ―Onda ćete mi morati verovati na reč.‖ ―Više mi se sviđa da zamišljam da mi je kosa crvena.‖ ―Sviđa mi se Vaša kosa baš takva kakva je. Ističe plavetnilo Vaših očiju.‖ ―Uvek sam je smatrala prilično dosadnom.‖ ―Ništa u vezi Vas nije dosadno.‖ Iskrivila je glavu, suzila oči. ―Da li se Vi to meni udvarate, grofe Greyling?‖ Narugao se. ―Ĉovek se ne udvara svojoj supruzi.‖ ―Onda izbegavate da odgovorite na moje pitanje. Koja ţivotinja predstavlja Vas?‖ Udahnuvši duboko, pokucao je vrhom svog prsta po vinskoj čaši, činilo se da razmišlja. ―Nije pacov. Prvo sam mislio da je on Edward, preturajući po đubrištu, ali onda sam ugledao lasicu sa njenim malim tačkastim očima.‖ ―Ne znate koji ste Vi,‖ odgovorila je, nekako iznenađena da on nije mogao to da vidi. ―Konj. Plemenit. Snaţan. Moţeš se osloniti na njega. Nije neka zabava, ali neće te izneveriti.‖ ―Samo što Vas je Vaš izneverio noćas.‖ Odmahnuo je glavom. ―To je bila moja greška. Previše snaţno sam ga jahao, pokušavajući da dođem kući. Sneg je počeo da prekriva tlo. Srećan sam što nije upao u rupu i slomio nogu.‖ ―Verovatno ste trebali negde naći sklonište.‖ ―Nisam ţeleo da se brinete.‖ Progutao je ostatak svog vina kao da mu nije bilo prijatno zbog svog priznanja. Ĉudno. Nikada 134

nije imao teškoće da izrazi svoja osećanja, ali tokom ovih proteklih par nedelja prešao je celu lestvicu osećanja. Svaki put kad je mislila da zna šta moţe očekivati od njega, otkrila je da u stvari nije znala ništa. Završili su večeru i povukli se u biblioteku. Dok je ona sedela pored vatre i čitala knjigu, Edward se zavalio u fotelju koja je bila nasuprot njene, njegov prst lupkao je o čašu porta. Ĉinila se iznenađenom što je mogao da raspozna koga je koja ţivotinja na njenim crteţima predstavljala. Više bi voleo da je bio veverica, nešto ţivahno i zabavno. Ili čak promiskuitetni zec. Ali, onda, lasice su bile poznate po tome da kradu stvari, a on je njoj ukrao poljubac, ukrao joj supruga. Krao je i ove trenutke sa njom sada. Trebao je da pronađe neki izgovor. Trebao je da radi, da prekontroliše glavne knjige, prouči svoje račune. Umesto toga, on je sedeo ovde uţivajući u nagibu njenog vrata dok se nagnula da čita knjigu, uţivao u činjenici da joj je na licu još bio onaj samozadovoljni izraz. I trebao bi da joj bude na licu. Nije znao da li je ikad reagovao tako instinktivno na ţenski dodir. Ţeleo je da okrivi svoju apstinenciju zbog jačine njegove reakcije, ali pretpostavljao je da bi je, kad bi ona ustala iz svoje fotelje, došetala do njega i pritisnula svoj dlan na njegov obraz, povukao na svoje krilo i zaposeo njena usta sa groznicom koja bi mnoge mlade dame poslala da odjure u njihovu odaju. Ali ona nije bila ta koja bi jurila. Ona bi mu vratila istom merom. Kao što je učinila te noći u bašti, kao što je činila svaki put kad bi se poljubili. Zato što je i tada, a i sada, verovala da je to Albert. 135

Zar su bili toliko slični da nije mogla da ih razlikuje? To je bilo ono za šta se molio dok je bio na brodu ceo put dok je putovao opasnim morima nazad za Englesku. Nemoj joj dozvoliti da shvati da to nisam ja, podmuklo kopile koje uzima ono što nije njegovo. Nemoj joj dozvoliti da shvati da ja nisam njen suprug. Ponavljao je mantru hiljadu puta dok je sedeo u brodskom skladištu i posmatrao jednostavnu kutiju od borovog drveta, pravio društvo svom bratu. Pretpostavio je da će biti teško da se ne oda, da se pretvara da je Albert. Nije očekivao da će to biti pakao. Podigla je pogled do njegovog, njena obrva se namrštila kao da je osetila put njegovih misli. Deo njega nadao se da će ona reći, Shvatila sam ko ste Vi. Deo njega je počeo da se nada da to nikada neće otkriti. Kako bi mogao da uništi tako izuzetnu ţenu? ―Sluge su se pitale da li bi trebalo da ukrase rezidenciju za Boţić.‖ Proučavao je ostatke porta u svojoj čaši. ―Teško je poverovati da je već to doba godine.‖ ―Decembar nam se pribliţio, a da smo jedva i primetili. Nisam bila sigurna šta da im odgovorim pošto smo u ţaljenju.‖ ―Neka razvedre ovo mesto.‖ Zatvorila je svoju knjigu. ―Nisam ţelela da budem bezosećajna. Znam da verovatno niste baš praznično raspoloţeni.‖ ―Imao sam dva meseca da ga ţalim čak i pre nego što sam došao ovde. I biću veseo za Boţić. Koji poklon bi Vam se svideo?‖ 136

Njene usne su se napućile u mali znak neodobravanja. ―Znate šta ja ţelim.‖ Prokletstvo. Zar su razgovarali o boţićnim poklonima pre nego što je Albert otputovao? Kako je dođavola Edward mogao da zaključi šta je ţelela? Da li je Albert to moţda već kupio? Morao je pretraţiti svaki ćošak i pukotinu u spavaćoj odaji i biblioteci. I ako ne bude našao. Proučavao ju je, kako sedi tamo, kako ga gleda kao da je sigurna da on zna šta ona ţeli. Šta bi ona ţelela? Šta bilo koja ţena ţeli? Nakit. Ogrlicu? Minđuše? Narukvicu? Sva tri. Rubini. Ne. Safiri da odgovaraju njenim očima. Ne. Oniks. Crni biseri. Video ih je samo na ostrvu u Juţnim morima. Bili su redak primerak kao što je i ona bila. Tako ljubazna, paţljiva, ali sa zrncem zloće u sebi koju bi on ţeleo da podrobnije ispita. Ali to je bilo istraţivanje koje je za njega bilo zabranjeno. Umesto toga trebao je biti zadovoljan da upamti njen smeh, njen osmeh, način na koji joj oči za sjaje nestašlukom, potamne od strasti, omekšaju kada miluje stomak, kao što je to sada radila. ―Zdravo dete,‖ promrmljao je sa ubeđenjem. Ne nakit, nikakve tričarije, ništa beznačajno. ―To je ono što ţelite za Boţić.‖ Njen osmeh mogao bi oterati tamu, stišati hladne vetrove, osigurati sklonište od kiše. ―To je ono što smo se dogovorili da darujemo jedno drugom. Mogli smo pogrešno proceniti, sudeći prema rečima lekara, neće stići na ovaj svet do prvog Nove Godine. Ali neće biti još dugo. Nadam se da će imati Vašu kosu.‖

137

―Ja se nadam da će imati Vašu.‖ Nije mislio da to nije nepravedno prema njegovom bratu, pošto je video Alberta svaki put kad bi se pogledao u ogledalo. ―Braon oči.‖ ―Plave.‖ ―Hoćete li mi protivrečiti u svemu?‖ ―Iskreno, Julia, briga me kako će on izgledati. Sve dok je snaţan i zdrav.‖ I dečak. Dečak bi osigurao Julijino mesto u Društvu, osigurao bi da ne bude duţna Edwardu na ljubaznost. ―Smešno je brinuti o drugim stvarima,‖ rekla je, ―ali zanimljivo je razmišljati o tome. U mojim mislima ga mogu videti tako jasno. Pretpostavljam da je to majčinska intuicija.‖ ―Mislim da ćete biti divna majka.‖ ―Nastojaću da budem. To je prilično obeshrabruju ći zadatak.‖ ―Nema sumnje u Vaš uspeh.‖ Stavila je ruku preko srca. ―Nikada niste izraţavali takvu veru u mene. Nije da su mi bile potrebne reči. Pokazivali ste mi često, ali ipak je lepo čuti to.‖ Voleo je Alberta, ali njegov brat je uvek bio ćutljiviji, manje verbalan. Bolelo ga je to što je priţeljkivala da čuje takve reči podrške i nije znao zbog čega. Postupci su bili dobri i pravilni, ali ona je zasluţila i postupke i reči. Zasluţila je mnogo više nego što joj je on ikada pruţio, što je imao prava da joj pruţi. Bilo je vaţno da shvati da je njeno uţivanje u njegovoj paţnji bilo samo trenutno. Završio je svoj porto, ustao. ―Trebali bismo se povući. Bio je ovo dug dan i prilično sam umoran.‖

138

Podigla se na noge, stavila je ruku na njegovo rame. Borio se da se ne seti gde je ta ruka ranije bila, kako su njeni prsti plesali preko njega. Bila je greška udovoljiti joj, iako je bilo teško da oseća ţaljenje zbog toga. Prešli su hodnike, penjali se stepenicama u tišini. Na njenim vratima, podigao je njenu ruku, utisnuo lagan poljubac u njene zglobove. ―Videćemo se za tren.‖ ―Skinite me.‖ Sve u njemu se za mrzlo, očvrslo. Gledao je u njen pozivajući smešak, njene tinjajuće oči. ―Kasno je,‖ dodala je. ―Ţao mi je da uznemiravam svoju sluškinju.‖ ―Plaćena je da se uznemirava.‖ Njegov glas zvučao je sirovo i izgrebano, nikako nalik njegovom. Pritisnula je dlan na njegove grudi i pitao se moţe li osetiti bubnjanje njegovog srca. Uistinu, ništa nije ţeleo više od toga da je skine, ali taj put bio je pun opasnosti. ―Više bih volela da Vi to uradite.‖ ―Nisam siguran da li je to pametno. Na kratkoj sam uzici, Julia.‖ Spuštajući svoju ruku, podigla je svoju bradu, izazovan sjaj potamneo je plavetnilo njenih očiju. ―Mislim da se jednostavno prenemaţete.‖ Prenemaţe? On? Skinuo je odeću sa hiljadu ţena. Pa, sa bar tuce njih. Nije znao zašto se odjednom postideo zbog svojih seksualnih podviga, zašto je odjednom ţeleo da je bio malo mudriji, da je više zasluţuje. Kao da je ikada mogao da je zasluţi.

139

Ali proklet bio ako bude zazirao od izazova, posebno od onog koji je ona ponudila. Mogao je biti jak, čak i ako bi to značilo da bude jači nego što je ikada bio. Mogao bi joj odoleti, mogao je da se osigura da se ne desi ništa što bi naškodilo bebi. Ĉak i dok je proklinjao zavet koji je dao Albertu, posegnuo je za njom, okrenuo kvaku, odgurnuo vrata, zgrabio njenu ruku i povukao je u njenu spavaću odaju. Lupnjava vrata dok su ulazili trebala je da natera Juliju da se zapita da li ga je moţda pritisnula previše. Umesto toga, dok je stajala na sredini sobe, leđima okrenuta prema njemu, njeno telo treslo se od iščekivanja. Osetila je trzanje traka njene haljine, a zatim sporo opuštanje odeće dok je polako odvezivao trake. Prešao je jednim prstom preko njenog ramena i leđa, zadrţavajući se na njenoj kičmi, pre nego što je počeo da se spušta jednom stranom, pa se drugom penjao. Utisnuo je usne u njen potiljak i ona je osetila vreli krug rose nastao od njegovih usana. Sve u njoj se istopilo. Ţelela je da ta rosa prekrije svaki centimetar njenog tela. Spustio je njenu haljinu i ona je iskoračila iz nje. ―Ostaviću ostatak Vama,‖ rekao je. Razočarenje ju je lupilo snaţno. Okrećući se, videla je da je on već u garderoberu, ostavljao je haljinu na vešalicu. Kačio ju je dok je ona priţeljkivala da je odbaci na pod zbog toga što je previše nestrpljiv da odmota ostatak nje. Kako je bila blesava što je mislila da će je u ovakvom njenom stanju smatrati zgodnom. Odavno je prestala da nosi korsete ili bilo šta što je steţe, tako da je sad najviše nosila noćnu košulju i gaćice. Njena sluškinja ostavila je spavaćicu u podnoţju kreveta. Julia je ţarko ţelela da je ne obuče, 140

da ga natera da pogleda njenu golotinju, da prizna sve promene na njenom telu. Saznanje šta bi mogli rizikovati nije ublaţilo njenu ţelju za njim. Ako išta, od njegovog povratka, ţelela ga je više nego ikada. Bio je više predstojeći sa svojim osećanjima, svojim pohvalama. I način na koji je ponekad primetila da je gleda, kao da je na ivici da je obljubi za koji minut, učinio je da čezne za njim sve više. Tako da njeno otečeno telo nije bilo razlog zašto joj je okrenuo leđa. Bila je to njegova ţelja za njom. Nalazeći utehu u tome, skliznula je u svoju spavaćicu i okrenula se da mu se suprotstavi. Bio je još uvek u njenom garderoberu, stajao je tamo kao da je nastojao da shvati smisao njenih haljina. ―Moţete se skinuti i ovde,‖ rekla mu je dok je prilazila stolu za presvlačenje i sela na klupu sa jastučićima. Poseţući gore, počela je da vadi igle iz svoje kose. ―Uradiću tako.‖ U ogledalu, videla je kako je stao iza nje, njegov sako, kravata i prsluk već su nestali, njegove maţetne i dva dugmeta na košulji otkopčana, ostavljajući ga da izgleda prilično necivilizovano. Bio je mnogo brţi u svom svlačenju nego kad je svlačio nju. Spuštajući ruke na krilo, podsetila ga je, ―Nikada ranije niste učinili ovo za mene.‖ U odrazu, njegove oči uhvatile su njen pogled i zadrţale ga. ―Razmišljao sam hiljadu puta da učinim to.‖ Nabrala je obrvu. ―Zašto niste?‖ ―Nisam bio siguran da li ćete ceniti to.‖ ―Nikada nisam mislila da Vam nedostaje samopouzdanja.‖ ―Moţda me ne poznajete tako dobro kao što mislite.‖ 141

Prolazeći rukama kroz njene pletenice, počeo je da uklanja igle, paţljivo ih ostavljajući u porculanski sud na stočiću za presvlačenje. ―Ĉudno je, zar ne, da i posle toliko vremena još uvek otkrivamo stvari jedno o drugom,‖ rekla je. Njena kosa je pala dole i on je zakopao prste u raskošne lokne, neţno joj masirajući teme. ―Pretpostavljam da mi ceo ţivot ne bi bio dovoljan da otkrijem svaki Vaš aspekt.‖ ―Nisam ja baš tolika misterija.‖ Ugao njegovih usta se podigao. ―Jeste čoveku koji ţeli da zna sve.‖ ―Ja nemam tajni.‖ Njegov pogled bio je previše znalački, njegov izraz bio je izraz lica čoveka koji bi mogao otkriti skrivene dubine za koje ni ona nije znala da postoje. ―Svaka dama ima bar jednu.‖ Glasno progutaju ći, nastojala je da ne izgleda zbunjena zbog tačnosti njegove izjave dok joj je ona davna noć u bašti s Edwardom prolazila kroz um. Ona mu nikada ne bi dozvolila da je u potpunosti ispita, zbog straha od onoga što bi mogla otkriti o sebi. Poseţući pored nje, uzeo je njen češalj i počeo da ga provlači kroz njenu kosu. ―Stotinu češljanja, zar ne?‖ ―Bila bih zadovoljna sa tuce njih večeras.‖ ―Ja moţda neću biti zadovoljan sa manje od dvesta.‖ ―Mislila sam da ste umorni.‖ ―Nisam umoran za ovo. Prilično je umirujuće, zapravo.‖

142

Bio je tako briţan, tako neţan. Mogla je zaspati istog trenutka da nije bilo činjenice da nije ţelela da propusti nijedan trenutak njegove paţnje. Kako je mogla biti tako gladna njegovog dodira, njegove blizine? Moţda bi bilo dobro za njih da povremeno provedu neko vreme razdvojeni. ―Neverovatno ste talentovani. Kada ste bili neţenja, da li ste i drugim damama četkali kosu?‖ ―Malo je kasno da budete ljubomorni na njih.‖ ―Nisam. Samo sam radoznala.‖ ―Nikada ovo nisam učinio nijednoj dami. Nikada nisam ţeleo.‖ Toliko je bilo ubeđenja u njegovim rečima. Nije sumnjala u njega, nikada nije. Ali sve ove promene u njenom telu izgleda da su izazivale pustoš u njenom umu, njenim mislima. Nekim danima plakala je bez razloga. Nekim noćima sumnjala je u svoju sposobnost da ga zainteresuje za sebe. A u drugim prilikama bila je sigurnija u sebe više nego ikada pre. Iako je trenutno ţudela za obiljem ljubavi. Uţivala je gledajući kako njegova ruka klizi niz njenu kosu, posmatrajući koncentrisanost njegovog lica kao da je i on nalazio u tome isto zadovoljstva koliko i ona. Nije mogla da se seti da li je ikada bio tako zadivljujuće zadubljen u neki zadatak. Vratio joj se kao čovek koji, čini se, nije ništa uzimao zdravo za gotovo. Poštovala je taj njegov novi aspekt. Skupljajući njenu kosu, prebacujući je preko jednog ramena, nagnuo se i utisnuo poljubac u poleđinu njenog vrata, tačno iza njenog uha. Ĉinilo se da mu je njen vrat izuzetno drag.

143

―Nemojte je uplesti,‖ rekao je dubokim glasom koji je poslao drhtaj ţelje kroz celo njeno telo. Ostavio je četku sa strane, pomerio se do dela za sedenje, spustio se na fotelju i počeo da skida čizmu. Muţevnost tog čina ju je iznenadila, kao i saznanje da nikada svog supruga nije posmatrala kako se svlači ili oblači. Dolazio joj je uvek potpuno pripremljen da dočeka dan ili noć. Pobrinuo bi se o svom oblačenju u svojoj spavaćoj odaji uz pomoć ličnog sluge. Ustajući sa klupe, krenula je prema krevetu, bacajući skrivene poglede u njegovom pravcu. Stavljao je drugu čizmu pored prve. Došla je do stepenika koji je koristila da se popne na krevet. Njegove čarape pridruţile su se čizmama. Popela se na dušek. Ustao je, posegao gore, zgrabio krajeve svoje košulje i počeo da ih vuče preko glave. Malo po malo mogla je da vidi delove njegove koţe. Da li je postojalo išta senzualnije od otkrivanja muškog torza - čak i onog s kojim je bila prilično dobro upoznata? Usta su joj se osušila. Navukla je prekrivače preko sebe misleći da će je oni moći zaštititi od svega što je trenutno osećala. Nisu se mogli uputiti u pravcu u kom su njene misli išle, ne bez rizika da naškode bebi. Bila je prilično sigurna u to. Još par nedelja pre nego što se porodi, par nedelja za zaceljivanje rana i onda će moći imati sve ovo u svom punom sjaju. Legla bi ispod njega, raširila bedra, iskreno mu poţelela srećan povratak kući. Spustio je svoje pantalone, iskoračio iz njih, bezbriţno ih bacio na gomilu odeće koja se nalazila na malom kauču. Nemoj stati tu, njen um ga je podsticao i bilo je to sve što je mogla da uradi, a da ne izgovori reči naglas. Šta li bi on pomislio 144

na tako bezobraznu komandu? Bio bi zapanjen nekim nepriličnim mestima na koje ju je njen um odveo. Pristojna grofica nije ţudela za ljubavnom vezom u bašti koja je išla dalje od poljupca. Pristojna grofica nije prikovala svoje oči na muškarčeva leđa dok se on saginjao da pročaraka vatru, ţeleći da je dovoljno blizu da mu moţe obuhvatiti guzove. Nije se zabavljala mislima kako klizi svojim rukama ispod odeće, oslobađajući njegovu pulsirajuću muškost, gurajući ga na leđa, spuštajući svoja usta... Koračao je prema njoj. Bojeći se da joj se njene pohotljive misli vide na licu, prevrnula se na svoju stranu, pokazujući mu svoja leđa. Toliko mnogo fantazija tumaralo je njenim mislima. Njegovi prigovori u bakarnoj kadi bili su prilično blagi. Moţda bi joj dozvolio da bude malo više avanturistički raspoloţena jednom kada se beba bude rodila. Sobu je obuhvatao mrak dok je on utišavao svetlo u lampi. Krevet je zaškripao, utonuo dok su njegove grudi dodirivale njena leđa. Sklonio joj je kosu sa strane i još jednom su njegove usne pronašle svoj put do poleđine njenog vrata blizu njenog ramena. Njegova ruka prešla je preko njenog tela, spustila se na njen kuk. Vratila se gore. Vratila se dole. Uljuljkivao je tako duboko slatkim milovanjem da joj je trebalo malo vremena da shvati da se svakim milovanjem spuštao malo niţe. Tačno iznad njenog kolena. Njenog kolena. Malo ispod njega. Njenog lista. Gde se nabrao kraj njene spavaćice. Ovog puta kad se njegova ruka popela gore, bila je ispod tkanine, prelazeći preko njenog kolena, duţinom njenog bedra. ―Šta radite to?‖

145

―Ššš,‖ prošaputao je, njegov dah lebdeo je oko njenog uha. ―Rekao sam Vam da ne primam zadovoljstva ako ih i ne dajem.‖ ―Ali beba.. ‖ ―Biću neţan. Biću tako neţan, Jules.‖ Stegnuo je vrhove njenih bedara. ―Samo ću davati. Polako, lagano.‖ Njegovi prsti razdvojili su nabore. ―Dok ne budete uzdisali od zadovoljstva.‖ Uzdisala? Mogla bi da počne da vrišti. Prošlo je tako mnogo otkad je bila dodirnuta na tako intiman način, tako neţno. Njegova pulsirajuća ţelja koja je pritiskala njenu zadnjicu sluţila je da uveća moć senzacija koje su talasale kroz nju dok su je njegovi prsti mučili magijom koju su tako vešto izvodili. Zubima joj je obuhvatio ušnu resicu i toplota je prostrujala kroz nju. Nekako je uspeo da joj spusti spavaćicu pa je svojim vrelim usnama prelazio preko njenog ramena. Njeni noţni prsti su se zgrčili, opustili. Prsti su je zasvrbeli. Uvek je bio neţan s njom, pun poštovanja, ali nešto je večeras bilo drugačije, skoro divlja ţelja prolazila je kroz njega i mogla ju je osetiti kroz najdalje dubine njene svesti. Bilo je kao dim, pojavljivalo se i nestajalo. Nije se mogla zakačiti za to, ne kada je većina njene svesti bila usredsređena na njeno sopstveno telo, njegovu ruku između njenih nogu, njegova usta na njenom ramenu. Bilo je kao da je pleo mreţu zadovoljstva između te dve tačke. Samo, osećaji su se širili svuda okolo, kroz celo njeno telo. Tako duboko, tako snaţno. Dok je nisu potpuno obuzeli, preplavili. Leđa su joj se izvila, plakala je od tolike duge čeţnje. Njegovi prsti su se umirivali, pritisnuo ju je bliţe sebi, činilo se da se obmotava sigurnije uz nju. 146

A zatim su nenadane suze počele da liju bez njene mogućnosti da ih zaustavi. Uspravio se na laktu. ―Julia?‖ Stavljajući drhtave prste preko svojih usana, odmahujući glavom, zastrugala je, ―Ţao mi je. Samo… nismo bili ovako bliski godinama. Ne otkad je lekar objavio da nosim dete.― Tako se plašio da je ne povredi. Sve svoje strasti je privezao i ona je pokušala da isto učini sa svojim, ali one su lebdele ispod površine, stalno je mučeći sa ţeljom i potrebom. ―Sve je u redu, Jules,‖ rekao je, tihim glasom, tešeći je dok je polako okretao dok se njeno lice nije našlo naslonjeno na njegove grudi, njegove ruke bile su oko nje, jedna ruka joj je neţno prelazila preko kičme. ―Sve je u redu.‖ ―Postala sa tako glomazna, bojala sam se da me više ne ţelite.‖ ―Uvek sam Vas ţeleo.‖ Iskrenost u njegovom glasu izazvalo je još jedan odvratan jecaj da pobegne. ―Ponašam se tako blesavo. Ova iznenadna bolna usamljenost, ne znam odakle je to došlo.‖ Pritisnuo je svoje usne na njen potiljak. ―Ţao mi je. Nisam shvatao…‖ Zatreptala je kako bi oterala suze. ―Molim Vas ne ostavljajte me ponovo.‖ ―Neću.‖ Stegao joj je ruku. ―Nikada.‖ Brišući svoje vlaţne obraze, ispustila je mehur zahvalnosti i zaprepašćenja. ―Tako mi je teško da u poslednje vreme kontrolišem suze.‖ ―Bojao sam se da sam Vas povredio.‖ 147

Nagnuvši glavu unazad, posmatrala je njegovo lice obavijeno senkama. ―Bilo je divno. Tako ţestoko. Uhvatilo me je nespremnu.‖ Ponovo je zakopala lice u njegove grudi. ―Ali osećaj je bio veličanstven.‖ Progutaju ći, napravila je krug prstom oko njegove bradavice. ―Da li je Vama bilo lepo ranije?‖ Njegovo likovanje bilo je kratko, skoro samoosuđivajuće. ―Skoro da me je ubilo.‖ Lagano se nasmejala. ―I meni se činilo kao da sam umrla, a onda sam bila više ţiva nego što sam ikada bila.‖ ―S obzirom na naše reakcije, verovatno bismo trebali da se suzdrţimo od zadovoljavanja jedno drugog na neko vreme.‖ Klimajući glavom, privukla se bliţe njemu. Bio je u pravu, ali bila je zahvalna na ovom večeras. Ovo će joj potrajati još par nedelja dok ponovo ne budu mogli da ludački vode ljubav jedno s drugim.

148

Poglavlje 10 Molim Vas ne ostavljajte me ponovo. Neću. Nikada. Šta ga je dođavola za poselo da izgovori takvo obećanje? I drţalo ga je budnim veći deo noći, sa Julijom sigurno ugneţdenom, poverljivom, naslonjenom na njega, dok je njegov um bio zapetljan grananjem njegovih misli. Dao joj je zavet koji nikako nije mogao ispuniti. Sad, stajao je kod prozora, gledajući u oluju koja je nastavila da vitla sneg preko zemlje i prilično dobro imitirala njegov lični unutrašnji meteţ. Ranije ustajući, obukao je svoju košulju i pantalone, ali nije ţeleo da ode do svoje spavaće odaje dok se ona ne probudi. Njeno drhtanje od emocija dok je bila u njegovom naručju bio je najdivniji trenutak koji je ikada doţiveo. Njene strasti bile su tako lako zapaljene, njen odgovor tako prijatan. Ţeleo je da oseti te mišiće kako se zatvaraju oko njega dok je duboko ukopan u nju. Još nešto što se nikada neće dogoditi. ―Razmišljate da izađete napolje?‖ pitala je, njen glas bio je grub od spavanja, izazivao je zatezanje u njegovim preponama. Prokletstvo, ali ţeleo je da se vrati u taj krevet. Umesto toga krajičkom oka je pogledao prema njemu, prema njoj, sa njenom kosom koja je u zamršenim slapovima padala oko nje. ―Ne. Jedva uspevam da vidim u daljinu. Danas ću raditi unutra.‖ Uspravljajući se u sedeći poloţaj na jastucima, ona se nasmešila, i razlog zašto joj je tako lako izrekao zavet opet ga je snaţno pogodio. Voleo je kako se uglovi njenih usana izviju 149

prema gore, način na koji njene oči postanu toplije od uţitka. Ţeleo bi da moţe da ispuni svako obećanje koje joj je dao otkad se vratio. Jedva je bio svestan toga da se kreće prema krevetu dok nije došao do njega i seo na njegovu ivicu. Mirisala je na san i jedva primetno na seks, zavodljivi parfem. Za češljao je tamne pramenove sa njenog lica. ―Trebalo bih da Vam očetkam kosu.‖ ―Trebala bih Vam dozvoliti, ali to bi moglo odvesti do drugih stvari.‖ Utisnu je kratak poljubac na njeno čelo, njene usne. ―Bez sumnje bi.‖ ―Moramo se ponašati.‖ ―Šteta.‖ Zakikotala se, odjek mlade ţene ispunjen radošću. Nije se mogao setiti da li je ikada čuo da je proizvela takav zvuk. ―Ne znam zašto sam sumnjala. To što čekam dete predstavlja rasulo u mojim emocijama.‖ ―Nemojte sumnjati.‖ Obuhvatajući rukama njeno lice, poljubio je njene usne neţno koliko je mogao, zadrţavajući svoje sopstvene potrebe na čekanju. Njeni prsti odlutali su prema njegovoj kosi. Bilo je tako izazovno prosto utonuti u nju. Umesto toga, povukao se unazad, ustao. ―Trebao bih da počnem sa svojim danom. Videćemo se na večeri.‖ Njen pogled bio je lukav, provokativan. ―Ako ne pre toga.‖ Zašto se damama doručak sluţio u krevetu? Edward je razmišljao o tome dok je doručkovao u manjoj prostoriji za ručavanje i zurio u članak u novinama koje je Rigdon tako revnosno ispeglao. Novine su bile stare nekoliko dana, stigle su sa ostalima dan ranije. Sad, sedeći za radnim stolom u 150

biblioteci, gledajući u sneg koji je nastavljao da vijuga ispred prozora, sumnjao je da će danas bilo kakve pošiljke uspeti da stignu. Konačno je upravljao posedom, zakupcima, potencijalom za prihod. Bar za ovo imanje. U proleće, trebao je da otputuje do druga dva imanja koja su povremeno bila u njegovom čuvanju dok naslednik ne postane punoletan. Pitao se da li bi trebao da pozove Juliju da mu pravi društvo tokom putovanja kako bi mogla da vidi šta će njen sin jednog dana naslediti. Iako joj je njegov brat bez sumnje to sve već pokazao. Osim toga, kada proleće bude došlo, ona će moţda još uvek biti ljuta na njega. Naslanjajući leđa na stolicu, udarajući svojim prstima o sto od mahagonija, znao je da će svim prijatnim trenucima koje je proveo s njom uskoro doći kraj. Pa, zašto je onda dođavola sedeo ovde prelazeći kroz glavne knjige, računajući iznose i nastojao da imanje učini profitabilnijim? Imaće i previše vremena da to sve uradi kada bude bio jedino društvo sebi samom. Ĉudno kako sebe nije zamišljao kako noći ispunjava ţenama i pićem. Upropastilo ga je provođenje toliko vremena u njenom društvu. Jedino fer, pretpostavio je, pošto je patnja bila u njegovoj budućnosti. Ali nije još bilo vreme da iskorači iz cipela svog brata. Da, sve ovo bi moglo prokleto sačekati. Za sada, morao se snabdeti uspomenama. I znao je tačno odakle da počne, gde bi je mogao pronaći. Samo što ona nije bila u prostoriji u kojoj je slikala. Nije da ju je krivio što utehu nije traţila ovde kad se jedva mogao videti predeo iza prozora. Kada će se ovo prokleto vreme stiša ti i umiriti?

151

S druge strane, bilo je savršeno vreme da se sedi pored vatre sa malo brandya u ruci. Moţda bi je mogao zamoliti da glasno čita Madam Bovary. Smeškao se zamišljajući je kako pronalazi tu knjigu u njegovoj sobi… Njegove usne su se spljoštile. Sigurno sad nije bila tamo traţeći nešto provokativno za čitanje. Morao je još pretraţiti svoj sanduk, da pretraţi Albertov. To nije bila obaveza kojoj se radovao. Govorio je sebi da će sutra odraditi to. Tako da je već mnogo sutrašnjica prošlo, a on još uvek nije to rešio. Ne, ne bi ona otišla tamo. Rezidencija je bila velika, mogla bi biti u bilo kojoj od stotine soba. Koračao je hodnikom. Zašto im je trebala ovako velika rezidencija u svakom slučaju? Koliko je on znao, plemstvo nije ovde dolazilo još od Elizabethe. Zar nije to bilo ono što je Marsden rekao jedne večeri? Kako je prethodni grof bio jedan od njenih omiljenih? Što je to sad bilo vaţno? Nije. Pronalaţenje Julije je bilo vaţno. ―Ti tamo!‖ pozvao je slugu koji je prolazio, koji je zastao i pogledao u njega. ―Znaš li gde bih mogao pronaći Lady Greyling?‖ ―Ne, gospodaru. Nisam je danas video.‖ Da li je moţda još bila u krevetu? Nije da bi je krivio, kada je vreme bilo tako loše. Ako joj se pridruţi tamo, doduše, moglo bi dovesti do nekih stvari. Izgleda da nijedno od njih nije posedovalo snaţnu volju kada se radilo o njihovim zadovoljstvima. Mahnuo je rukom prema slugi. ―Nastavi.‖

152

I on je uradio isto, zavirujući u sobu za sobom, pronalazeći svaku praznom. Ĉak se ni njen miris nije osećao u vazduhu. Nije bio na dobrom putu. Kada je došao do foajea, popeo se stepenicama do porodičnog krila u kom su bile smeštene spavaće odaje. Za kucao je na njena vrata. Bez odgovora. Otvorio ih je. Prazno. Vratio se ponovo u hodnik. Ţustro je koračao do spavaće odaje koja se nalazila na kraju hodnika, a koja je pripadala njemu kada je dolazio u kratke posete. Vrata su bila otvorena. To nije bio dobar znak. Naredio je slugama da ne ulaze tamo. Juliji nije izdao takve naredbe. Prelazeći prag, ugledao ju je nakratko kako sedi na podu, poklopac sanduka bio je podignut, njena glava savijena, koţni dnevnik bio joj je u krilu. ―Rekao sam da ću ja pregledati njegove stvari,‖ pukao je, odmah za ţalivši zbog oštrine u svom glasu. Podigla je pogled gore. ―Edwardove, da. Ali ovo je Vaše.‖ Podigla je knjigu. ―Svi Vaši zapisi u dnevniku počinju sa ‗Moja najdraţa ljubavi.‘ Pisali ste mi svaki dan dok ste bili odsutni. Zašto to niste podeli sa mnom?‖ Zato što nisam znao da to prokleto postoji. ―Ĉuvao sam to da bih Vam poklonio za Boţić.‖ Laţov. Boţe, ţeleo je da se ugrize za jezik kada je video njen potišten izraz lica. ―Uništila sam Vaše iznenađenje.‖ ―Nije vaţno.‖ Prišao je do nje, čučnuo, stavio laktove na svoje butine. ―Ne biste se trebali petljati s ovim. Uradiću to u svoje vreme.‖ 153

―Znam, ali bili ste tako zauzeti i znam da niste prešli kroz svoje stvari, pa sam mislila da Vam pomognem.‖ Postavila je svoju ruku na njegov zglob. ―U čudnom sam raspoloţenju. Osećam da moram da uradim nešto, ali ne znam ni sama šta. Znate li da jutros sama namestila svoj krevet? Jadna sluţavka nije znala šta da radi. Uredila sam sobu za bebu kada već nije bilo ničega da se uređuje. Ţelela sam da radim nešto što je bilo malo više produktivno. I samo sam uspela da Vas uznemirim.‖ ―Nisam uznemiren. Jednostavno ne ţelim da Vi ovo radite. Pretpostavljam da bismo mogli preći kroz ovo zajedno.‖ Iako je iskreno ţeleo da uradi to sam. Nije imao ideju šta bi mogao sve pronaći u bratovom sanduku. Ništa što bi moglo otkriti istinu, to je bilo sigurno, ali ipak bi otkrio uspomene. Bolje bi bilo da to odradi sam. Odmahujući glavom, stavljajući ruke na donji deo leđa, ona se uzdigla. ―Gubim interesovanje. Leđa me bole čitavo jutro. Mora da sam nezgodno spavala.‖ ―Trebali biste prileći, onda.‖ ―Ne leţi mi se. Moţda bih trebala da prošetam.‖ ―Svesni ste da je napolju oluja?‖ Nasmejala se. ―Mogu da šetam rezidencijom. Imamo ogromnu količinu hodnika koji će posluţiti.‖ Obuhvatajući je rukama, pritisnuo je svoje ruke na njena leđa, neţno je masirajući. Neţno je zastenjala. ―Oh, to baš prija.‖ ―Hajdemo u Vašu spavaću odaju. Moţete leći na stranu, a ja ću Vas izmasirati.‖ ―Mislila sam da imate posla.‖ ―Nijedan moj posao nije toliko vaţan koliko Vaša udobnost.‖ 154

―Uverili ste me.‖ Grickala je svoju donju usnu. ―Mogu li zadrţati dnevnik?‖ Da li je bilo nečeg lošeg u tome? Očigledno, Albert je imao nameru da ga ona ima, pošto je to bila serija pisama za nju. ―Naravno. Sad, hajde da Vas podignemo.‖ Postepeno koliko je moglo, pruţajući joj onoliko podrške koliko je mogao, pomogao joj je da ustane. Zakoračila je, ispustila mali krik, savila se i stavila ruku na svoj stomak. ―O moj Boţe.‖ ―Šta je bilo?‖ Pitao je, obuhvatajući njena ramena, boreći se sa strepnjom da je nešto pošlo kako ne treba. ―Bol je prošao kroz mene.‖ Gledala je u njega, sa uţasom u očima. ―Nešto… nešto mokro mu curi niz noge. Oh, moj…‖ Zgrabio ju je u naručje. ―U redu je. Sve će biti u redu.‖ ―Prerano je.‖ Njen glas bio je ispunjen suzama, obojen panikom. ―Moţda nije ono što mislimo.‖ Nadao se svim silama da nije bilo. S dugim koracima, izneo ju je iz sobe, niz hodnik u njenu spavaću odaju. Neţno, spustio ju je na krevet. ―Pogledaću u redu?‖ Klimnula je, ali strah koji joj se ogledao u očima ga je cepao. Nije morao da povuče njene suknje mnogo pre nego što je video vlaţnost sa tragovima krvi. Pre nego što je mogao da kaţe bilo šta, zaplakale je, njene ruke stezale su posteljinu dok je oči drţala zatvorene. Osetio se bespomoćnim i nemoćnim, mogao je da uradi tako malo osim da je gleda kako se muči u bolovima.

155

Kada je otvorila oči, suze su potekle i ona je pro dahtala. ―Dolazi. Beba dolazi. Rano je. Prerano.‖ Spuštajući glavu na jastuk, ozbiljno je zaplakala, suze su joj tekle niz obraze. ―Pogledajte me, Julia, pogledajte me.‖ Okretala je glavu sa strane na stranu, čvrsto je stisnula oči. ―Bojim se, tako se bojim.‖ I on je bio prestravljen, ali nije joj smeo to pokazati, nije smeo pokazati nimalo straha. To bi samo produbilo njene strahove, izazvalo još veću paniku. ―Julia.‖ Spustio je svoje dlanove na obe strane njenog lica. ―Gledajte u mene, gledajte u moje oči.‖ Konačno je uradila to i nikada nije bio uvereniji u išta nego u ovo sada. ―Nećete izgubiti ovo dete. I ja neću izgubiti Vas. Neću to dozvoliti.‖ ―Ne moţete kontrolisati sudbinu.‖ ―Sudbina mi duguje ovo. Neću dozvoliti išta da se desi što bi moglo da Vam naškodi.‖ Trepćući da otera suze, klimnula je glavom, njena usta su se stvrdnula na taj način mu pokazujući da je i ona sigurna kao i on. ―Da, u redu. Ali još nije vreme.‖ ―Izgleda da mali ima svoje mišljenje o tome. Imajmo malo vere sad. Opustite se. Budite jaka. Budite hrabra. Trebamo da donesemo dete na svet.‖

156

Poglavlje 11 Kako mu ne bi poverovala kada je zvučao tako uvereno? Obuzeo ju je mir dok ga je gledala kako povlači lanac zvona kako bi pozvao sluţavku. ―Mislite li da je to zbog onoga što smo sinoć radili?‖ pitala je. Pogledao je u nju, uverenje se ogledalo u njegovim očima. ―Apsolutno ne.‖ ―Kako znate?‖ ―Mislim da bi se ovo onda desilo prošle noći.‖ Ţelela je da mu veruje, tako bi se rešila krivice. ―Dolazi mesec dana ranije.‖ Seo je na ivicu kreveta, uzeo njenu ruku. ―Moţda ne baš. Kako lekar moţe odrediti tačan datum porođaja ako ne zna tačan datum začeća?‖ ―Pretpostavljam da ste u pravu.‖ ―Verujte mi, Jules, ovo nećete izgubiti.‖ Ţeleći da mu veruje svakim delom svog bića, klimnula je glavom. ―Da, u redu.‖ Još jedna kontrakcija ju je udarila i ona je stegnula njegovu ruku, bila je skoro sigurna da je čula pucanje kostiju, iako, pošto nije viknuo, već samo stavio svoju drugu ruku na njeno rame, morala se prevariti. Bol je popuštao, duboko je disala. Vrata su se otvorila i Torrie je ušla unutra. ―Reci nekome da ode do sela i pronađe lekara,‖ Albert je uzviknuo. 157

―Po ovom vremenu?‖ ―Po ovom vremenu. Pronađi sluškinju koja zna nešto o donošenju bebe na svet. A zatim se popni ovamo da pomogneš svojoj gospodarici da se presvuče.‖ Torrie je stavila ruku preko usta. ―Oh, dragi Gospode. Da li ona…‖ ―Da, sad idi da se pobrineš za ono što sam ti rekao.‖ Torrie je istrčala iz sobe, njeni koraci su odjekivali hodnikom. ―Jako volim kada ste snaţni,‖ Julia reče. Smejući se, nagnuo se napred i utisnuo poljubac u njeno čelo. ―Kasnije, razgovaraćemo o manje dramatičnim načinima na koje me moţete ohrabriti da budem snaţniji. Za sad, hajde da se pobrinemo da obučete spavaćicu, hoćemo li?‖ Do trenutka kada se Torrie vratila, on je odvezao sve trake na njenoj haljini. Pomerajući se sa strane, dozvoljavajući Torrie da joj pomogne u poslednjoj fazi oblačenja spavaćice, otišao je do kamina i prodţarao vatru. Dok se Julia smeštala ispod pokrivača, Gđa. Bedell, kuće paziteljka, je ušla unutra. ―Prošlo je mnogo godina otkako sam pomogla svojoj majci da donese na svet svoje poslednje dete, ali bila sam dovoljno mlada da to izazove utisak.‖ Okrenula se prema Albertu. ―Idite sada, Vaše gospodstvo. Mi ćemo se pobrinuti za Lady Greyling i malog.‖ ―Neće se prokleto desiti,‖ rekao je njen suprug dok je dovlačio fotelju bliţe jednom kraju kreveta, zatim se spustio u nju i uzeo Julijinu ruku. ―Nije dolično da Vi budete ovde, gospodaru.‖

158

―Propisno je da suprug ţeni napravi bebu, ali nije propisno da budete tu kada ta beba dolazi na svet? To je glupost.‖ Poseţući gore, odgurnuo joj je kosu s lica. ―Osima ako Vi ţelite da ja odem.‖ Nije bio pored nje kada je izgubila prvo troje dece. Nije znala šta da očekuje, čemu bi mogao prisustvovati, ali bila joj je potrebna njegova odlučnost, njegova pouzdanost. ―Ne, ţelim da ostanete. Vi ste moja snaga.‖ Pritisnuo je usne o njene zglobove. ―Pre guraćemo mi ovo.‖ Nešto kasnije shvatila je da je njemu bilo lako da izgovori te reči kada on nije bio taj kom je bol strujala kroz celo telo. Ali, blagosloven bio, nijednom nije ustuknuo, bez obzira koliko jako mu je stezala ruku. Samo joj je gugutao ohrabrujuće reči i brisao njeno čelo hladnom oblogom. I pričao joj je priče, o njegovom detinjstvu, njegovim putovanjima. Naterao ju je da se smeje kada je mislila da je to nemoguće, naterao ju je da veruje da će, pre nego što dan bude gotov, ona drţati drečavu bebu u svojim rukama. Iza prozora mrak je počeo da se spušta. ―Gde je doktor?‖ pitala je. ―Bez sumnje mu je oluja oteţala putovanje,‖ rekao joj je njen suprug. ―Ne morate čekati na njega.‖ Naterala se na smeh. ―Kao da bih mogla.‖ Za češljao je njenu kosu. ―Tako ste hrabri.‖ ―Samo zato što ste Vi ovde. Ne ţelim da budem grozna, ali tako mi je drago da Vi niste umrli u Africi. Ne znam kako bih preţivela ovo da nije Vas.‖ ―Niste grozni. Ne biste mogli biti grozni ni da pokušate. Prvi put kada sam Vas ugledao znao sam da ste posebni.‖ 159

―Skoro istog trena sam se zaljubila u Vas.‖ ―Skoro istog trena? Gde je bio zastoj?‖ ―Bilo je samo na par minuta. Od momenta od kad su nas upoznali, pa do našeg prvog plesa. Bili ste tako ozbiljni. Mislila sam, ‗On uopšte neće biti zabavan.‘ A onda ste mi se nasmešili i ja sam bila izgubljena.‖ ―Bili ste pobeđeni od nečeg tako jednostavnog kao što je osmeh.‖ ―Imate očaravajući osmeh. Nadam se da će Vaš sin imati isti osmeh.‖ ―Ja se nadam da će imati Vašu snagu karaktera.‖ Još jedan bol prostrujao je kroz nju. On je sad stajao, lebdeći iznad nje. Bila je tako umorna, tako iscrpljena. ―Ako umrem… ‖ ―Nećete umreti,‖ insistirao je. ―Ali ako umrem, morate mi obećati da nećete napustiti naše dete kao što je Marsden napustio svoje. Nećete kriviti ovo dete za moju smrt.‖ ―Julia… ‖ ―Obećajte mi.‖ ―Obećavam da dete koje nosite nikada neće znati kakav je osećaj biti nevoljen.‖ Klimajući glavom, znala je da ne sme još popustiti ţelji za odmorom. Ne dok njen sin ne dođe na svet, ne dok Albertu ne da naslednika. ―Mislim da je skoro tu, gospodarice,‖ Gđa. Bedell je rekla ohrabrujuće. ―Vidim mu potiljak. Crnu kosu ima.‖ Nasmešila se suprugu. ―Crna kosa.‖ 160

Neţno, prislonio je hladnu tkaninu na njeno čelo. ―Ličiće na Vas.‖ Umorno, odmahnula je glavom. ―Ne, ličiće na Vas. Samo sa crnom kosom. Hoće li Vas to zadovoljiti?‖ ―Biću zadovoljan bilo kojim detetom koje budete rodili.‖ ―Mislim da ćete ţeleti da gurnete sledeći put kada se bol pojača, gospodarice,‖ Gđa. Bedell je rekla. ―Da, u redu.‖ Zvuk koraka na stepenicama skrenuo joj je paţnju i odjednom dr. Warren je ţurno ulazio u sobu. ―Izvinjavam se zbog kašnjenja objavio je. ―Vreme je uţasno. Pogledajmo šta imamo ovde.‖ Sluge su odjurile nazad. Ne bi mogla biti zahvalnija na tome što je Albert ostao, sluţeći kao njen straţar. Dr. Warren počeo je da podiţe krajeve njene spavaćice. ―Trebali biste da odete, gospodaru.‖ Albert je duboko uzdahnuo, uznemirenost je lebdela oko njega. ―Prošao sam već ovo sa slugama. Ne odlazim.‖ ―Bolje je da neke stvari između supruţnika ostanu misterija.‖ ―I bolje je da čovek koga mogu patosirati jednim svojim udarcem obrati paţnju na moju suprugu i dete.‖ ―Da, naravno. Gospodarice, morate gurnuti ‖ Nije trebao da joj govori. Njeno telo je već radilo veličanstveno dobar zadatak. Gđa. Bedell i Albert su podigli njena ramena kako bi imala više snage dok je bol strujao kroz nju. Nije mogla sebe da zaustavi od plakanja, ali bar nije vrištala punim plućima, iako je zaista ţelela da uradi tako. ―Moja hrabra, hrabra devojka,‖ Albert je gugutao blizu njenog uha, stojeći, još je drţeći za ruku. 161

―Još malo pa smo tu,‖ Dr. Warren je rekao. ―Sledeći bi trebalo da izgura ramena i bićemo gotovi.‖ Postavljajući svoju vilicu, za reţavši malo glasnije, steţući ruku svog supruga, gurnula je najjače što moţe. ―To je to,‖ Dr. Warren ju je ohrabivao. ―Ona je tu.‖ Spuštajući se dole, teško dišući, Julia je pitala, ―Ona?‖ ―Imate ćerku.‖ Ćerku? Ali ona bi trebala da bude dečak, naslednik Greylinga. A ipak začuđujuće, nije doţivela razočarenje, ni kajanje. Pogledala je u Alberta, sigurna da nikada nije videla toliko ljubavi u njegovim očima. ―On je devojčica.‖ ―On to jeste.‖ ―Moţete li je videti?‖ ―Trenutno sve što vidim ste Vi. Prelepi ste, Jules.‖ Nije mogla da vidi kako bi mogla biti. ―Zašto ona ne plače?‖ zahtevala je od Alberta, kao da je on bio odgovoran za ţivot i smrt. ―Trebala bi da plače.‖ Onda je plakanje počelo i Julia nikada nije čula lepši zvuk u čitavom svom ţivotu. Počela je da se smeje i plače od zahvalnosti i radosti i ljubavi. Maleno stvorenje pravilo je veliku buku. ―Ţelim da je vidim.‖ ―Evo je,‖ Gđa. Bedell je rekla, stavljajući dete, umotano u povoj u Albertove ruke. Nagnuo se napred kako bi ona mogla videti svoju ćerku, njena beba vrištala je punim plućima. Srela je Albertov pogled. ―Ţao mi je što Vam nisam podarila naslednika.‖ Veo suza sjajio mu se u očima dok je dodirivao bebinu šaku. Njihova ćerka je raširila prste i obavila ih oko njegovog prsta. 162

―Obećavam Vam, Julia, Vaš suprug ne bi mogao biti srećniji. Ona izgleda baš kao Vi. Koji otac bi našao grešku u tome?‖ Devojčica. Supruga njegovog brata rodila je devojčicu. Ne sina. Ne naslednika. Što je značilo da je titula pripala Edwardu. Uloga koju je igrao poslednjih par nedelja više nije bila uloga, nego surova istina, njegova realnost. On je bio i ostaće Grof od Greylinga. Zgrabivši flašu scotcha, ne zamarajući se kaputom, šeširom ili šalom, išetao je kroz vrata biblioteke na sneg, vetar i susneţicu. U ţestoku hladnoću. Ali jedva je primećivao kako mu led prekriva koţu ili kako mu se pahuljice skupljaju na trepavicama. On je bio grof. To nije bilo ono što je ţeleo, to nije nikada ţeleo. Ipak kako je mogao vređati svoj novi poloţaj kada ga je taj maleni zaveţljaj tako stezao za ruku? Sa njenom crnom kosom, bucmastim obraščićima i zgrčenim licem dok je vrištala? Kako bi tako maleno biće, tako nevino, moglo zarobiti njegovo srce takvom lakoćom? Gazeći kroz sneţni prekrivač, uzeo je gutljaj scotcha, uţivajući u njegovoj toplini koja mu se razlivala po telu, toplini koja je bledila naspram osećaja koji je imao dok je bratovljevu ćerku drţao u naručju. Julijinu ćerku. Nije se trudio oko lampe, pošto su skoro tri četvrtine meseca osvetljavale put. Uprkos tome što je bila ponoć, sneg je reflektovao svetlost i osvetljavao mu put. Mogao je biti i dan po tome kako je dobro mogao da vidi. Vetar koji je zavijao ga je udario, ali on je nastavio dalje. Ništa ga neće sprečiti da dođe do

163

svoje destinacije. Julia i beba su spavale. Odmor im je bio potreban, dok je on morao da bude na drugom mestu. Konačno je ugledao mauzolej, zloslutno ţezlo u noći. Otvorivši teška vrata, uspeo je da uđe unutra, uţivajući u smanjenom zvuku zavijanja vetra dok su se teška drvena vrata zatvarala. Svetiljka, koja je večito gorela, osvetljavala je njegov put dok se kretao prema najnovijoj grobnici, naslonio leđa na hladnim mermerni grob i skliznuo na pod. ―Ona je prelepa, Alberte, tvoja ćerka i tvoja supruga.‖ Visoko je podigao flašu. ―Ĉestitam ti na obema, brate.‖ Potegao je veliki gutljaj, udario glavom o mermer. ―Boţe, Alberte, voleo bih da si bio ovde da je vidiš. Malo nervozna na početku, ali tako hrabra, tako jaka kada je bilo najvaţnije. Mogu da shvatim zašto si je toliko voleo.‖ Uţivao je u još jednom gutljaju ţućakaste tekućine. ―Vas dvoje stvorili ste čudo. Mi ćemo je nazvati Alberta, po tebi.‖ Stisnuo je oči. Mi je zvučalo kao da su oni zajedno, kao da Julia pripada njemu - kada ona to nikada neće moći da bude, nikada neće hteti. Engleski zakon pobrinuo bi se za to. ―Tvoja ćerka ima najcrnju kosu, najplavlje oči, najdeblje obraze. Liči na svoju majku, ali mogu da vidim i nešto tvoje u njoj.‖ Što je značilo da je mogao da vidi i nešto svoje. Zašto je to izazvalo bol u njegovim grudima, nateralo ga da poţeli da je on bio taj koji je posadio seme? On će joj biti kao otac, iako je ta privilegija pripadala njegovom bratu. ―Po ispadali bi ti dugmad sa sakoa da si sada ovde. Ne sumnjam. Nazdravljao bi, za njihovo zdravlje i sreću.‖ 164

Dok bi on radio ono što je radio i sada. Pokušavao da se napije dok ne zaboravi da one nisu njegove. Da bi sve emocije koje su mu se kovitlale u grudima, ponos, naklonost, radost, trebale biti smanjene pošto je on samo dever i ujak. Ne suprug, ne otac. Ali neka sve ide dođavola, osećao se tako dok ga je Julia stiskala za ruku, dok je kuće paziteljka polagala dete na njegove ruke i on je predstavio Juliji, postavio je na majčine grudi. Stvari koje nikada nije mislio da će iskusiti. Dirnule su ga tako duboko, tako duboko. Odrţao je svoje obećanje, ispoštovao svoj zavet, postarao se da Julia rodi svoju bebu. Više nije bilo razloga za tajnu. Ali hiljadu razloga je postojalo za napijanje. ―U zdravlje, brate!‖ I progutao je sadrţaj flaše dok u njoj više ničega nije bilo, dok nije zaboravio zašto je bio tu, dok nije uspeo da ubedi sebe da Juliji ne bi trebao da kaţe istinu dok se ne bude oporavila od porođaja. Probudio se hladan, bolan i ukočen, glava mu je bila teška i tutnjala je. Bar je uspeo da stigne do biblioteke dok se nije onesvestio; u suprotnom je mogao da se pridruţi svom bratu, Iako je Albert bio u raju, dok bi se on bez sumnje uputio u suprotnom pravcu. Ţeleo je da je bar uspeo da dođe do kauča umesto što je završio na podu. Uspravljajući se na noge, glasno je opsovao dok se njegova lobanja bunila. Bilo je teško poverovati da je nekada njegova dnevna rutina bila da upravo ovako započne dan, sa stomakom koji se talasa i sobom koja se okreće. Kakav je idiot bio, iako je u tom trenutku bilo potpuno razumljivo, kao da nije video drugačiju alternativu. 165

Ni tada to nije bio odgovor, nije bio odgovor ni sada, iako sada nije bio samo on koji je patio. Morao je to zapamtiti. Nije mislio da kompletno napusti Juliu, iako je pretpostavljao da će spavati nedelju dana zbog svega što je doţivela. Njena ćerka sigurno neće spavati tako dugo. Ne da je išta znao o navikama beba kada je u pitanju spavanje. Uspevao je da ih izbegne sve do sada. Ali od juče on je bio ujak i morao se potruditi da bude dobar. On je takođe bio i grof. Sluţbeno, nedvosmisleno. Sav rad koji je radio kako bi se brinuo o bratovom imanju, odjednom, radio je za sebe. Sve odgovornosti koje su išle uz titulu su odjednom postale teret koji je on nosio, uključujući i pruţanje naslednika. Pakao i prokletstvo. Ţenidba nikada nije bila u njegovim planovima. Sada nije imao izbora. Ali o tome će razmišljati drugi dan, moţda u sledećoj deceniji. Trenutno, još je morao da se brine o Juliji, da se pobrine da se ona oporavi. Nije bilo neuobičajeno da se ţene razbole nakon porođaja, tako da je odluka koju je sinoć doneo o tome da joj ništa ne govori bila zbog njenog zdravlja. A imao je i dete o kom je trebalo brinuti. Idemo redom. Kupka i doručak. Nakon što je završio sa jednim i drugim činilo mu se da je više nalik sebi i da je spreman da se suoči sa danom, da se suoči sa Julijom. Kada je ušao u njenu spavaću odaju, ona je sedela u krevetu, Alberta je bila smeštena u njenom naručju. One su bile savršene i

166

majka i ćerka. Torrie je ustala iz fotelje pored kreveta, brzo mu se naklonila i diskretno otišla. ―Izgledate uţasno,‖ Julia je rekla, nabravši obrve. ―Jeste li dobro?‖ Moţda nije bio toliko svoj koliko mu se činilo. Mučila ga je krivica što se ona brinula za njega. ―Odneo sam flašu scotcha u mauzolej kako bih proslavio Albertino rođenje sa svojim bratom. Oduvek smo planirali da se napijemo u takvoj prilici. Zaneo sam se.‖ Naginjući se napred, Utisnuo je kratak poljubac na njene usne. ―Ţao mi je ako sam Vas zabrinuo.‖ ―Ţao mi je što on nije bio tu da proslavite. Trebala sam shvatiti koliko će Vam biti teško ‖ ―Nemojte brinuti. Imali ste dovoljno toga o čemu ste brinuli.‖ Seo je na ivicu kreveta. ―Kako je Vaša ćerka ovog jutra?‖ ―Ona je i Vaša takođe.‖ Prokletstvo. Magla sa njegovog uma se nije potpuno podigla. ―Naša ćerka. Teško je shvatiti da je zaista imamo.‖ ―Ţelite li da je drţite?‖ Tačan odgovor bio je ne, zato što ako se još malo bude zaljubio u nju, ako je Julia ne bude ţelela deliti s njim kada sazna istinu, njegovo srce moglo bi se slomiti. Ali u tom trenutku on se pretvarao da je njen otac, ne njen ujak, a koji otac bi odbio? Iskreno, koji ujak bi odbio? Osim toga, istina je bila da je očajnički ţeleo da je oseti u naručju ponovo. ―Voleo bih to. Da.‖ Alberta je ispustila maleni mjauk dok ju je Julia stavljala u njegove ruke. Stojeći, počeo je da se njiše napred i nazad. ―Zdravo, Lady Allie.‖ 167

―Allie?‖ ―Alberta zvuči malo odraslo za nekog tako malog, zar ne mislite?‖ Neţno se nasmešila. ―Pretpostavljam da ste u pravu. Da li ste sigurni da se niste razočarali što ona nije dečak?‖ ―Obećavam Vam svim svojim srcem da nisam nimalo razočaran.‖ ―Bila sam tako uverena, ali pretpostavljam da nikada ne moţeš znati. Sledeći put.‖ Progutao je. ―Sledeći put, da.‖ Ako bude imala sledeći put, biće zbog toga što se preudala. Nekom drugom grofu podariće naslednika. Nije ţeleo da razmišlja o tome da bi Allie otišla da ţivi na drugom imanju, da raste u senkama druge rezidencije. Ona je pripadala ovde. To je bio dom njenog oca. I on i Albert su trebali da odrastu ovde, ali sudbina im je ukinula tu privilegiju, te uspomene. Nije ţeleo da se detinjstvo sa ovog prostora oduzme Allie. Albert to isto ne bi ţeleo. ―Šta nije u redu?‖ Julia je pitala. ―Vaše lice je olujni oblak.‖ Odmahnuo je glavom, oterao opasne misli. ―Ţao mi je. Samo sam razmišljao koliko je vaţno da ona ima priliku da odraste ovde i kako je to pravo oduzeto meni i bratu.‖ ―Sve ovo za Vas mora biti gorkoslatko. Uspomene iz Vašeg detinjstva promešane, Edward nije ovde.‖ ―Više je slatko nego gorko, obećavam Vam. A nisam ni pitao kako se Vi osećate.‖ ―Malo me boli, ali sam srećna. Dr. Warren mi je naredio da ostanem u krevetu dva meseca, ali već sam ustala da bih obavila toaletu i osećala sam se dobro.‖ 168

―Trebali biste da poslušate doktora.‖ ―Ne mislim da je dobro da ostanem u krevetu. Neću biti nepromišljena, ali ne vidim štetu u tome da sedim u fotelji. I ţelim biti dovoljna snaţna da se mogu spustiti niz stepenice za Boţić. Ovo će nam biti prvi porodični Boţić. Ţelim da sve bude savršeno.‖ Savršen Boţić. To će biti njegov poklon njoj. A onda će joj reći istinu.

169

Poglavlje 12 Sedeći u sobi za posete, dok je gledala kako sluge završavaju sa potkresivanjem drveća, Julia jedva da je mogla da poveruje da je Boţićno veče, da su tri nedelje tako brzo prošle. Allie je spavala u obliţnjoj kolevci koja je bila dekorisana zelenikom i trakom od crvenog baršuna. Bila je takva sreća, ali i dalje tako mala. Dr. Warren je odlučio da bi trebala da bude hranjena formulom pre nego majčinom hranom. ―Osećam se kao da sam je izneverila,‖ rekla je Albertu. ―Izneverili biste je samo kada ne bi obraćali paţnju na doktorove savete,‖ uverio ju je. Nije očekivala da će njen suprug biti toliko paţljiv ili da će toliko dugo drţati bebu. Sa zimom uz njih, bilo je malo potrebe da ode napolje i brine se za svoje zakupce, ali ipak nije očekivala da će on provoditi toliko vremena zabavljajući je. Igrali se karte. Ponekad joj je čitao. Postajao bi malo zlovoljan kada bi ona insistirala da se prošetaju rezidencijom. ―Mislim da je Vaš lekar imao dobar razlog kada Vam je rekao da ostanete u krevetu.‖ ―Ne mogu da se setim nijednog kada se osećam tako dobro kada šetam.‖ Uvek joj je pravio društvo, obezbeđivao joj potporu i nije stalno bio nezadovoljan sa njom. Njihove šetnje bile su njen omiljeni deo dana. Nekada su bili ćutljivi. Nekada su delili svoje uspomene na detinjstvo i planove za Allie, sve stvari koje će joj 170

pokazati, naučiti je. Prateći očeve korake, ona bi proputovala svet. Njihova ćerka će sigurno imati jedinstveno vaspitanje. Julia je uvek mislila da je volela Alberta onoliko koliko se jedan čovek mogao voleti. Ĉudno, ali otkrivala je da ga svakim danom voli sve dublje. Stajao je pored kamina sa svojim zimzelenim granama, laktom je bio naslonjen na okvir kamina dok je polako ispijao svoj scotch, njegov pogled bio je usmeren na događanje pored drveta. Bio je tako neverovatno atraktivan i muţevan, svaki njegov delić pozivao je njenu neobuzdanost. S vremena na vreme pogledao bi je, nasmešio se, onda bi njegov pogled odlutao prema kolevci, njegov pogled bi omekšao. Bili su porodica. Imaće toliko mnogo trenutaka kao ovaj. Ţivot ceo vredan. ―Da li je po Vašem ukusu, gospodarice?‖ Gđa. Bedell je pitala dok su sluge koje su joj pomagale čekale, sa izrazima lica punim nade. ―Da, hvala, prelepo je.‖ Kuće paziteljka je nadgledavala sluge. Albert je došetao i zauzeo stolicu do njene. ―Iznenađen sam što Vi niste bili u središtu zbivanja, pomaţući im.‖ ―Postavila sam par ukrasa dok ste vi otišli da dopunite svoj scotch.‖ Nasmejao se. ―Vi ste tvrdoglava devojka.‖ ―Neću da provodim više vreme u krevetu.‖ Okrenuo je stolicu prema njoj kako bi je bolje video. ―Julia... ‖ ―Dobro sam, Alberte.‖ Poseţući za njom, uzeo ju je za ruku, izraz lica bio mu je smrtno ozbiljan. ―Ne ţelim da Vam se išta dogodi.‖

171

―Najbolje se osećam kada sam zaposlena. Sada kada više ne dojim, mom telu nije potrebno toliko odmora.‖ ―Pretpostavljam da u tome nema nikakve štete. Video sam jednom ţenu u Africi koja se porodila, a odmah zatim se vratila dranju koţe.‖ ―Niste smatrali da je to vredno pomena ranije?‖ ―Neću Vam davati još municije za Vaše rasprave.‖ Ţivahno ga je pljesnula po ruci, srećna što vidi da mu oči svetlucaju od raspoloţenja. ―Trebala bih biti ljuta na Vas.‖ ―Ne na Boţićno Veče.‖ ―Ne, ne na Boţićno Veče.‖ Nagnuo se prema njoj. ―Pa, kakav ste mi poklon dali?‖ Nabrala je nosom prema njemu. ―Neću da kaţem, ali trebalo bi da stigne svakog trenutka.‖ Njegove obrve su se nabrale. ―Naručili ste nešto da dođe večeras za mene?‖ ―Moţe se reći, da.‖ Stisnuo je usne. ―Šta je to?‖ ―Strpljenja, supruţe. Ovo sam planirala već neko vreme. Neću sad uništiti iznenađenje otkrivanjem tajne.‖ Uzevši ga za ruku, ponovo se naslonila na naslon stolice. On je ispio svoj scotch, ostavio čašu, zagledao se u drvo. ―Tako je tiho,‖ rekao je svečano. ―Znam da Vam nedostaje.‖ ―Više nego što mogu da kaţem. Bio bi ovo teţak Boţić, da nije Allie.‖ ―Onda mi je drago što je poranila, čak iako je mala.‖

172

―Ona raste. Oteţala je u mojim rukama. Sledećeg Boţića penjaće se na ovo drvo.‖ Julia je čula kako se prednja vrata otvaraju, glasove u hodniku i borila se da joj se izraz lica ne promeni, da ništa ne otkrije. ―Ko je to?‖ Albert je pitao, ustajući. ―Boţićni pevači, moţda?‖ Julia je takođe ustala. ―Moţda. Trebali bismo da odemo da vidimo.‖ Ponudio joj je svoju ruku. Napravili su samo par koraka kada su vojvoda i vojvotkinja Ashebury i vikont Locksley prešli prag. ―Srećan Boţić!‖ svi su povikali uglas. ―Šta dođavola vi radite ovde?‖ Albert je pitao. ―Pozvani smo,‖ Ashebury je objavio. Očigledno zbunjen, Albert je pogledao u nju. Nasmešila se. ―Vaš poklon je konačno stigao. Srećan Boţić, ljubavi moja.‖ ―Niste mi mogli pokloniti ništa bolje.‖ Zatim ju je povukao prema sebi i prekrio njena usta. Nije je poljubio otkad se porodila i znao je da nije mogao izabrati gori trenutak da to uradi, uz publiku. Ali plašio se praznika, znao je da su oni samo još jedan način na koji će osećati bratovo odsustvo. I iskreno je bio dirnut njenim poklonom njegovih prijatelja. Rado je prihvatio izgovor da pokaţe svoju zahvalnost time što će prikovati svoje usne za njene. Patio je u agoniji što ju je drţao svake noći, čedno, s njegovom rukom oko njenog umanjenog struka. Svakoga dana, smanjivao se dokaz da je rodila dete. I on je shvatio da je ţeli još više, borio se da obuzda svoje ţelje. Borba je sada divljala i sve to uz publiku.

173

Prekidajući poljubac, odšetao je do svojih gostiju. ―Ovo je veličanstveno iznenađenje.‖ Zagrlio je vojvotkinju, poljubio je u obraz. Rukovao se sa Asheom, potapšao ga po leđima, uradio je isto sa Lockeom pre nego što ga je pitao, ―Šta je sa tvojim ocem?‖ ―Nikada nije voleo Boţić,‖ Locke je rekao. ―Znaš to. Sumnjam da će primetiti da me nema.‖ ―Pa, meni je drago da si ovde. Dozvolite mi da vam predstavim Lady Albertu.‖ Minerva nije čekala da ih on dovede do nje. Ona je već bila pored Julie, gugutajući prema detetu koje je Julia uzela iz kolevke. Nikada pre nije shvatao koliko majka moţe da voli dete, nikada nije razmišljao o tome šta su on i ostali propuštali time što nisu imali majku dok su odrastali. ―Predivna je,‖ Minerva je rekla. ―I mi tako mislimo,‖ priznala je Julia. ―I Albert je divan otac, uspavljuje je tokom noći kada se probudi.‖ Mogao je osetiti Asheov i Lockeov pogled kako padaju na njega, znao je šta su pomislili, da su ga osuđivali. Teško da ih je mogao kriviti. Jednom kada su Juliji i bebi pruţili adekvatnu paţnju, on je predloţio da odu do biblioteke da popiju brandy na brzinu pre večere. Vrata biblioteke jedva da su se zatvorila iza njih kada je Ashe rekao, ―Nisi joj još rekao.‖ Ne pitanje, izjava. Edward je odšetao do stočića sa pićem, sipao brandy u tri čaše, okrenuo se da svakom doda jednu. ―Ţelela je savršen Boţić. Nisam mislio da će to doţiveti ako sazna da je udovica. Reći ću joj posle.‖ ―Ovo se čini kao neverovatno glup pravac.‖ 174

Ne bi bio prvi kojim je putovao. Ignorišući osudu i potrebu da odgovori, podigao je svoju čašu. ―Za Lady Albertu i Julijino zdravlje.‖ Gospoda su ispila svoje piće, Edward više nego bilo koji od njih. Sada je trebao da smisli novu zdravicu, da im da drugi razlog da piju kako ne bi nastavili sa svojim ispitivanjem. ―A poljubac?‖ Ashe je pitao. Edward se borio da ne otkrije svoje nezadovoljstvo što se Ashe ponašao kao zaštitnik. On nije ţeleo da oni u njegovom nezadovoljstvu vide bilo šta osim onog što je ono bilo: nezadovoljstvo što su svi njegovi postupci dovođeni u pitanje. ―Suprug ljubi svoju ţenu kada ona uradi nešto što mu se svidi, zar ne?‖ ―Ne uvek sa tolikim entuzijazmom,‖ Locke je rekao. ―Vas dvoje ste proizveli više vreline nego drva koja su gorela u kaminu.‖ ―Odjebite, obojica.‖ ―Počela je da ti se sviđa,‖ Ashe je rekao, očigledno zbunjen. ―Moţda je cenim više nego što sam pre činio.‖ Nema štete u priznanju toga. Oni su je uvek voleli, mislili su da je bio lud što nije isto osećao. ―Što duţe budeš čekao.. ‖ ―Proklet bio, Ashe, misliš li da nisam svestan da nikada neće biti dobar trenutak da joj slomim srce? Praznici su samo izgledali kao neobično okrutno vreme da se to uradi. U novoj godini. Ona će se potpuno oporaviti od porođaja i moći će da se izbori sa tim. Reći ću joj tada.‖

175

Ashe je klimnuo glavom u znak pomirenja, popio gutljaj brandya, oči su mu se suzile. ―Samo se postaraj da uradiš to ili ću ja.‖ ―To nije tvoj posao.‖ ―Kao Albetov prijatelj, ne slaţem se. On ne bi ţeleo da neko njegovu suprugu iskorišćava.‖ ―Kako, molim te, ja nju iskorišćavam? Ne spavam s njom. Povremeni poljubac je bezazlen. Od početka, nisam uradio ništa osim ţelje da je zaštitim. Ja nisam ništa dobio time što nastavljam sa prevarom.‖ ―U pravu je,‖ Locke reče, kuckajući prstom o svoju čašu. ―On je sada stvarni grof Greylinga. Privremena uloga je sada trajna.‖ Edward je klimnuo glavom, pogledao ih u oči, ţeleo je da potvrdi istinitost njegovih osećanja. ―Molio sam se Bogu da dobije dečaka. Titulu bi trebao da nasledi Albertov sin, ne njegov brat, ali ta mala devojčica ukrala je moje srce.‖ ―Ista je svoja majka,‖ Locke je rekao. ―Jeste. Albert bi bio zadovoljan.‖ ―Moramo nazdraviti novom grofu Greylinga,‖ Ashe je rekao, podiţući svoju čašu. ―Dobrodošao u naš rang, moj Lorde.‖ Sva trojica su podigla čaše pre nego što su ispraznili njihov sadrţaj. Edward im je sipao još. ―Bićeš ti dobar grof,‖ Locke je rekao. ―Bar ću se potruditi.‖ Prigušeno se zasmejao. ―Ne mogu da verujem da vas je Julia pozvala ovde i da je to krila od mene.‖ ―Bojala se da ćeš biti melanholičan.‖ ―Ali vas dvojica biste trebali da sprečite to da se dogodi.‖ ―Apsolutno. Zašta drugo prijatelji sluţe?‖ 176

Za čuvanje tajni. ―Da li Vam se svidelo iznenađenje?‖ Julia je pitala dok joj se Albert pridruţivao u delu za sedenje u njenoj spavaćoj odaji. Večera je bila i više nego uspešna, sa više smeha i veselosti nego što je godinama čula. Uţivala je da posmatra svog supruga tako zadovoljnog. ―Niste mi mogli dati ništa bolje,‖ rekao je dok je sedao pored nje na kauču. Ona se već presvukla u spavaćicu, dok je on još uvek bio u svom večernjem odelu. Mogla je posumnjati da on i ostala gospoda idu da igraju bilijar da nije bilo činjenice da se njihovo društvo već povuklo u svoje odaje. ―Bojim se da će moj poklon biti beznačajan.‖ ―Već ste mi dali dnevnik, iako sam odlučila da ga ne čitam dok ne prođu praznici. Ĉinilo bi mi se kao da virim u kutiju od poklona.‖ ―Zasluţujete nešto mnogo vrednije od dnevnika.‖ Pre nego što je mogla da mu kaţe da je to bio najbolji poklon koji joj je mogao dati, izvukao je koţnu kutiju iz unutrašnjeg dţepa svog sakoa i stavio je na njeno krilo. ―Zar ovo ne bi trebalo da bude ispod drveta kako bih ga mogla ujutru otvoriti?‖ ―Moţda biste mogli pomisliti da Vam je to doneo Deda Mraz. Više bih voleo da ga otvorite sada, kada smo samo nas dvoje tu.‖ Podiţući poklopac otkrila je narukvicu od isprepletenih kalajnih ruţa. ―Oh, divna je.‖ ―Kad god vidim ruţe, pomislim na Vas,‖ tiho je rekao. Nasmešila mu se. ―One su moje omiljeno cveće, moj omiljeni miris.‖ 177

Jednom svojom rukom obuhvatio joj je lice. ―Postale su moje prvi put kada sam Vas poljubio.‖ Poljubio joj je usne takvom neţnošću, takvom blagošću, da samo što nije zaplakala. Pošto se ona još oporavljala od porođaja, on je bio neverovatno strpljiv, čudesno paţljiv, nije je pritiskao, nije insistirao na svojim supruţničkim pravima. Ne da bi morao da insistira ili slično. Da je potpuno iz lečena, ona bi ga ove sekunde odvela do kreveta. Uz stenjanje, on se premestio, njegove ruke su je obujmile i ona se odjednom našla opruţena preko njegovog krila dok je njegov jezik prelazio preko njenog vrata, njene ključne kosti, udubine između njenih grudi, pre nego što je krenuo prema izdignutim breţuljcima. Vrelina ju je celu proţela, vlaţnost se skupila između njenih bedara. Počela je da otkopčava dugmad svoje spavaćice. Ţelela je da oseti njegove usne na svojim grudima, prvo jednoj pa onda drugoj. Ĉvrsto je stisnuo njenu ruku dok je podizao glavu, zadrţao njen pogled. ―Neću moći da se zaustavim.‖ Utonula je u njegov zagrljaj. Još uvek je krvarila. Provukavši prste kroz njegovu kosu, borila se da umiri svoje otkucaje srca. ―Očajnički Vas ţelim. Još par nedelja izgledaju kao večnost.‖ Skliznula je rukom prema dole, pritiskajući svoje prste tačno ispod njegove vilice kako bi mogla osetiti njegov puls. ―Dozvolite mi bar da učinim Vaš Boţić srećnim.‖ Polako, odmahnuo je glavom. ―Znate moje dţentlmensko pravilo. Osim toga, kada konačno budemo svršili zajedno, biće bolje što smo čekali.‖

178

Njegova veličanstvena usta vratila su se njenim, malo manje neţna nego malopre, sa malo više gladi, malo više vreline. Njegove ruke bile su mirne, usudio se samo da pređe preko njenih leđa, njenih kukova, njene kičme. Ali njegove usne, njegov jezik, bili su potpuno raskalašni, milujući svaki kutak njenih usta, izvlačeći iz nje uzdahe i jecaje, izazivajući da vrelina teče kroz nju dok nije poludela za njim. Borila se da i njene ruke budu isto toliko neţne dok su tumarale preko njegovih ramena, grudi i leđa, dok su odvezivale njegovu kravatu, otkopčavale njegovu dugmad, ali nikad nisu odlutale ispod njegovog struka, nikad nisu prešle preko centra njegove muţevnosti, iako je mogla da je oseti dok je bio naslonjen na nju, dok je zatezala njegove pantalone. Polako, tako postepeno da je ona jedva bila svesna da se događa, pomerio se tako da su bili opruţeni na kauču, njene noge ispreplele su se sa njegovim, njegove snaţne ruke bile su jedino što ju je sprečavalo da ne padne na pod. Odvajajući svoje usne od njenih, on je proizveo dubok, muţevan, osmeh pun zadovoljstva. ―Zašto smo dođavola ovako priklješteni na kauču kad bismo mogli da se ispruţimo na krevetu?‖ ―Zato što se ovo što radimo čini više zabranjenim.‖ Zadrţavši njen pogled, prešao je polako svojim prstima preko njenog obraza, njenog vrata. ―Volite ono što je zabranjeno.‖ Njeni obrazi zarumeneli su se dok se setila svih stvari koje mu je prošaputala u uho, njegovo gluvo uho, reči koje nijedna pristojna dama ne bi trebalo da zna, a kamoli izgovori. Snaţno

179

uzbuđujuće, one su bila njena mala tajna. Šta bi on mislio o njoj kada bi znao za njih? ―Nikada ne moraš da sakrivaš ništa od mene, Jules,‖ promrmljao je u niskom ritmu koji je prostrujao kroz nju, učinio je da ona poţeli da ga čuje kako šapuće neprikladne, sugestivne izjave. ―Sa mnom uvek moţeš biti svoja.‖ Samo što nije mogla biti, ne kada se ticalo ovoga. Jednom kada bi izgovorila reči da ih on moţe čuti, ništa ne bi moglo da ih povuče nazad. Šta ako ga bude uvredila, šokira, učini da izgubi njegovo poštovanje? Šta ako ga ne izgubi? Privlačnost šaputanja prljavih misli u njegovo uho bi iščezla. Ona je volela da radi to zato što je znala da ne bi smela. ―Ja sam uvek svoja sa Vama,‖ uverila ga je i deo toga da bude svoja je bio da zadrţi za sebe neke slasne tajne. Spustila je njegovu glavu dok im se usne nisu spojile, njihovi jezici su plesali i njihovi uzdasi su bili oko njih. Dok se strast nije rasplamsala i glad ih naterala da se otkotrljaju sa kauča i padnu na pod. Kako je uspeo da on padne prvi, da joj ublaţi pad, nije mogla da shvati. Očajnički ga je ţelela, sada, večeras. Ţelela je da se pomera u njoj, ―Dosta!‖ Odjurio je od nje dok nije sedeo leđima oslonjenim na zid, jedna noga mu je bila ispruţena, druga podignuta, savijena u kolenu. Teško dišući, prošao je prstima kroz kosu, počešao se po uvetu na onaj dobro poznati način i pogledao je tinjajućim pogledom koja je vrelinu odnela od vatre do srama. ―Zločesti ste.‖ 180

Sa samozadovoljnim smehom, podigla se dok joj leđa nisu bila naslonjena na kauč. Kolena je savila do grudi, u šuškala je krajeve svoje spavaćice ispod noţnih prstiju. ―Ţelite me.‖ ―Naravno da Vas ţelim. Svakim svojim dahom.‖ Zamalo da se zakikotala kao mlada devojka. Bio je razbarušen, njegova košulja napola je visila. Ona je to uradila. Napravila nered od njega. Nikada pre to nisu radili izvan kreveta. Bio je u pravu. Volela je zabranjene stvari. ―Pokazujete izvanredno uzdrţavanje, gospodaru.‖ Ţelela je da se spusti na kolena i ruke, da do puzi do njega kao mačka koja vreba svoj plen, ali dok ne budu mogli svoje strasti da dovedu do krajnjeg fizičkog zadovoljenja, Ĉinilo se okrutnim da ga toliko izaziva. ―Nemate ideju.‖ Koketno je zatreptala trepavicama. ―O, čini mi se da imam.‖ Smejući se, spustio je glavu unazad. ―Vi ćete biti moja smrt.‖ ―Nazivaju to malom smrti, zar ne?‖ pitala je, pretvarajući se da oseća stidljivost koju zapravo nije osećala. U poslednje vreme bila je smelija s njim nego što je ikada bila. Moţda je to što je rodila dete uticalo da bude opuštenija sa stvarima koje su se ticale njenog tela. I njegovog. ―Taj trenutak kada svet nestaje.‖ ―Vi imate takav osećaj?‖ Klimajući glavom, znala je da joj se obrazi rumene. Ona bi se verovatno zapalila kada bi ikada sa njim podelila reči koje se usudila da izusti, a koje on nije mogao čuti. ―A Vi?‖ Ispustio je dug, spori uzdah. ―Ĉini da se osećam kao da mogu da osvojim ceo svet. Osećaj je prokleto veličanstven.‖ 181

Veselo se nasmejala i usudila se da ponovi, ―Da, osećaj je prokleto veličanstven.‖ Ustajući, pruţio joj je ruku. ―Dođite, mala moja zlobnice. U krevet. Sutra trebamo da zabavljamo društvo, da jedemo gozbu, da uţivamo u danu.‖ Silno uţivajući u tome što je on smatrao zločestom, stavila je svoju ruku u njegovu. ―I obeleţimo još jedan dan manje kad ćemo moći da potpuno uţivamo jedno u drugom,‖ rekla mu je dok ju je podizao. ―Jedan dan manje,‖ rekao je, vodeći je prema krevetu. Ĉinilo joj se malo čudno što je odjednom bio pomalo tuţan zbog toga. Zadrţavši svoje zapaţanje za sebe, u šuškala se između prekrivača i ubrzo je bila smeštena u njegovo naručje. Nije ţelela ništa da uništi ono što je bilo njeno najlepše Boţićno Veče. ―Vi gospodo apsolutno niste dobri u ovoj igri,‖ Julia je objavila, prekrštajući ruke preko grudi, imitirajući pućenje koje nije izgledalo kao pućenje kakvo je trebalo biti. Trudila se da ne bude ljuta, pošto oni igru nisu ozbiljno shvatali. Posle Boţićne gozbe ispunjene sa puno razgovora i smeha, radije nego da gospodu pusti da odu u biblioteku na piće i cigarete, ona je insistirala da se oni pridruţe njoj i Minervi u sobi za posete da odigraju par igara. Trenutno su svi sedeli u krugu. Zadatak je bio da se ne nasmeju. Uopšteno, ljudima je bilo jako teško da ne pomeraju svoje usne ili čak da se zacerekaju kada su znali da to ne smeju uraditi. Ali ne ova gospoda. Za sad, ona i Minerva su gubile rundu za rundom, dok su gospoda sedela stoički, njihova usta nisu čak ni zadrhtala od ţelje da se nasmeše. 182

Da stvari budu gore, gledanje u Albertova prelepa usta, čekajući da se on nasmeši, samo su je naterali da se seti kako su njegovi poljupci bili vreli sinoć, što je izazvalo da ona ima ţelju da ustane, smesti se u njegovo krilo i zaključa svoje usne za njegove dok je on ne bi izneo iz prostorije. ―U stvari, mi smo jako dobri u ovome,‖ rekao je sad, sa samozadovoljnim izrazom na licu za koji je ona mislila da će ga njen poljubac potpuno uništiti. ―Tek trebamo da se nasmejemo.‖ ―Ali trebali biste da uradite to!‖ vrisnula je u očajanju. ―Osim što ste nam Vi rekli da ne smemo.‖ Minerva je počela da se smeje i Julia se zagledala u nju. ―Pomozite mi ovde.‖ ―Moţda bismo trebali da pokušamo sa šaradom.‖ ―Nemamo paran broj za šarade.‖ Odmahnula je rukom prema vikontu. ―Kad bi se samo Locksley oţenio ‖ On je proizveo kašalj gušenja koji je jako podsećao na davljenje. ―Sada zvučite kao moj otac.‖ ―I on očekuje od Vas da se oţenite?‖ Minerva je pitala. ―Nemilosrdno. Nadao sam se da ovde, barem, mogu pronaći malo odmora od konstantnog zvocanja.‖ ―Samo će brak uspeti to da reši,‖ Julia ga je uveravala. ―Minerva i ja ćemo preuzeti na sebe misiju da Vam ove Sezone pronađemo pogodnu suprugu.‖ ―Oh, nikada se ne bih oţenio ţenom koju bih mogao da zavolim. Ako sam nešto naučio od svog oca jeste da na kraju te staze leţi ludilo.‖ Julia se najeţila od tih reči. ―Samo ako umre mlada.‖ ―Što je uvek mogućnost.‖ 183

―To je morbidan način na koji se ţivot moţe provesti. Nije ni čudo što ste svirepi u ovoj igri.‖ ―Kao što je Grey istakao, mi smo pobeđivali.‖ U odsustvu bilo kakvih reči ona je ispustila dubok uzdah frustracije. ―Morate razumeti, Julia, mi nismo igrali igre u sobi za posete za Boţić,‖ Albert je ljubazno rekao. U prošlosti, samo su ona, Albert i Edward bili ovde za vreme praznika, što je i bio razlog zbog kog je pozvala njegove prijatelje. Nije bilo nade. Ova godina će biti drugačija od prethodnih. Ona samo nije ţelela da razlika bude tuţna. ―Šta ste radili?‖ Slegnuo je ramenima. ―Uglavnom divljački trčali. Bez igara u sobi za posete, bez drveta, bez zimzelenih grana ili traka, bez gozbe. Bez Deda Mraza. Za nas to je bio dan kao i svaki drugi.‖ ―Boţićni pevači iz sela sigurno nikada nisu dolazili do Havishama,‖ Ashebury je rekao. ―To me rastuţuje.‖ Podigla je pogled prema svom suprugu. ―Znali ste da hoće. Pretpostavljam da mi zato niste ranije ništa rekli o tome.‖ ―Ne biste trebali biti tuţni. Mi nismo bili.‖ ―Ali morate imate uspomene na Boţiće koje ste proveli sa Vašim roditeljima.‖ ―Imali smo. Oni su bili magični, posebni. Marsden nam nije ponudio ništa čime bismo ih mogli zameniti. Na neki način to je bio poklon.‖ Pogledala je prema Locksleyu. ―Znači Vi ste bili odrasli kada ste prvi put iskusili Boţićnu proslavu?‖

184

Izgledajući kao da mu je neprijatno, podigao se u svojoj stolici. ―Ovo je u stvari moja prva prilika da učestvujem u praznicima i da budem potpuno iskren, nisam neki ljubitelj igara u sobi za posete.‖ Zalepršala je rukom u vazduhu. ―Odlazite svi vi! Idite uţivajte u piću i cigarama, dok ćemo Minerva i ja... ‖ ―Da nam se pridruţite,‖ Albert reče, ustajući i pruţajući svoju ruku. ―Boţić je; hajde da započnemo novu tradiciju.‖ Kao domaćica, trebala je da se uveri da je njenim gostima udobno. Pogledala je prema Minervi. ―Slaţete li se?‖ ―Apsolutno. Radije nego igre u sobi za posete, mogu li za u buduće predloţiti poker?‖ Ashe je odjednom bio pored nje, pomaţući joj da ustane. ―Samo ako ne budete varali.‖ ―Dragi moj supruţe, ne bih se usudila da pomislim, osim ako nešto što ţelim nije na ulogu.‖ Smejući se, počeo je da ispraća svoju suprugu iz prostorije. Locksley ih je pratio. Julia je stavila svoju ruku u Albertovu i on ju je povukao dok nije bila u njegovom zagrljaju, njegove usne ţudno su se pomicale preko njenih. Obmotavši svoje ruke oko njegovih ramena, uzvratila mu je poljubac istim ţarom. Prigušeno kašljanje nateralo ih je da se razdvoje kao da su mladi ljubavnici koji su bili uhvaćeni u nečem zabranjenom. Ashe je stajao na dovratku, podignutih obrva. ―Hoćete li nam se pridruţiti?‖ ―Dosadan si, Ashe,‖ Albert je rekao dok joj je pruţao ruku kako bi je poveo iz prostorije. ―Veruj mi, mogao bih biti i gori.‖ Okrenuo se na peti i krenuo prema svojoj supruzi, koja ga je čekala. 185

―Šta je time mislio?‖ Julia je pitala, osećajući nervozu u svom suprugu koje malopre nije bilo. ―Kao onaj koji ima najviši rang i koji je najstariji, uvek je imao osećaj da nam moţe naređivati, tako da se on jednostavno ponaša kao Ashe.‖ ―Ali drago Vam je što je ovde.‖ ―Veoma mi je drago što je ovde. Dali ste mi predivan poklon danas.‖ Kada su stigli do prostorije za pušenje, otkrili su da Locksley deli čaše porta koji je sipao dok su ih čekali. Podigao je svoju čašu. ―Za nove Boţićne uspomene.‖ ―Ne, čekajte!‖ Julia je rekla pre nego što je iko mogao da ispije svoje piće. ―To je lepo, ali volela bih kada bismo se na trenutak setili Edwarda.‖ ―Julia... ‖ ―Alberte, ne ţelim nikog da rastuţim, ali mislila sam da bi bilo lepo kada bismo se svi prisetili jednog trenutka ikada nas je nasmejao.‖ ―Da li Vas je on ikad nasmejao?‖ ―Mnogo češće nego što je mislio, što bi ga sigurno nerviralo, bez sumnje, ali to samo čini da se još više smejem. Nije bila tajna da se nismo slagali, ali nadam se da počiva u miru.‖ Podigla je svoju čašu. ―Pa, za Edwarda.‖ ―Za Edwarda,‖ ponovili su mnogo svečanije nego što je ţelela pre nego što su ispili gutljaj porta. ―Sad,‖ Minerva je objavila, ―ţelela bih cigaru.‖

186

Dok su se Ashe i Locke okretali prema drvenoj kutiji na pomoćnom stočiću u kom su bile cigare, Julia se okrenula prema svom suprugu, obuhvatila mu obraze, podigla se na prste i poljubila ga slatko, neţno. ―Srećan Boţić.‖ ―Srećan Boţić, Jules.‖ ―I neka nam predstojeća godina ne donese ništa drugo osim sreće.‖ Podiţući svoju čašu, ispila je svoj porto, gledala dok je njen suprug radio isto i pitala se zašto se odjednom činio upadljivo tuţnim.

187

Poglavlje 13 Večeras. Večeras će biti noć kada će joj reći istinu. Dok ju je gledao kako sipa vino dok čeka da sledeće jelo bude posluţeno, znao je da joj mora reći. Dovoljno dugo je to odlagao. Prošlo je malo više od tri nedelje od Boţića, od kad su njihovi gosti otišli. Njihove noći bile su ispunjene uzavrelim poljupcima i rukama koje su istraţivale. Njegove noći bile su ispunjene frustracijom. Ţeleo ju je s očajanjem koje nikada ranije nije iskusio. Ţeleo je da je razotkrije u potpunosti, ţeleo je da je oboţava od vrha glave do prstiju na nogama. Umesto toga uronio je u svinjetinu i pokušao da natera misli da odu u drugom pravcu. ―Mislio sam da sutra odem na jahanje ako kiša bude stala.‖ Počela je da pada malo pre ponoći. Jaka, teška i prohladna. ―Da posetite zakupce?‖ ―Ne, samo zbog zadovoljstva. Moţda biste ţeleli da mi se pridruţite.‖ Mogao bi joj tad reći. Ne, morao joj je reći večeras. Da pređe preko toga. Da završi s tim. ―Uţivala bih u tome. Nisam jahala konja skoro godinu dana. Moţemo li svratiti do prodavnice sa čajem na tart od jagoda?‖ Zamišljao je kakao ih jede, kako joj se dţem lepi za usne. Mogao bi ga skinuti poljupcima. ―Ne vidim zašto ne bismo mogli. Biće to dan u kom ćemo raditi šta god poţelimo.‖ ―Volela bih da je dovoljno toplo za piknik.‖

188

Zamišljao ju je opruţenu na ćebetu, kako polako otkopčava svoj prsluk, sklanjajući tkaninu unazad kako bi je sunce moglo poljubiti tamo gde on nije mogao. Uz tihu psovku, zgrabio je svoju čašu sa vinom, progutao njen sadrţaj. ―Kada bude toplije.‖ Od skora nije bilo bitno o čemu su dovraga pričali, video ju je opruţenu pred njim, kako ga mami, kako ga izaziva. Ako ne bude bio oprezan, polude će kao markiz od Marsdena. Iznenada, odgurnuo je svoju stolicu i ustao. ―Raspoloţen sam za bilijar. Ţelite li da mi se pridruţite?‖ Ona je gledala u njega. ―Nismo završili sa večerom.‖ ―Ja sam sit.‖ I morao je da uradi nešto kako ne bi posmatra njene usne kako se polako zatvaraju oko pribora za jelo. Imala je najsenzualnija usta koja je ikada video. Da je odvuče od stola, daleko od slugu, mogao bi da joj kaţe ko je on. Njena reakcija će bez sumnje odvući njegove misli od toga šta bi sve radio tim usnama. ―Nikada me ranije niste pitali.‖ ―Onda je krajnje vreme da to uradim, ne mislite li tako?‖ Izvlačeći njenu stolicu, pomogao joj je da ustane. ―Hoćete li misliti lošije o meni ako Vam budem priznala da sam, dok ste bili odsutni, odlazila u sobu sa bilijarom i udarala par loptica?‖ ―Zašto bih mislio lošije o Vama što ţelite da uţivate u igri?‖ ―Ta soba je uvek bila Vaše svetilište.‖ ―Sada će biti naše.‖ Ponudio joj je ruku. Dok su odlazili iz prostorije za ručavanje, ona je priznala, ―Nisam sigurna da sam to radila kako treba, udarala loptice.‖ ―Da li su ulazile u dţepove?‖ 189

―Koje dţepove?‖ ―Rupe sa strana.‖ ―Oh, da, ponekad. Zašto se one zovu dţepovi?‖ ―Lepše je nego rupe zar ne?‖ ―Pretpostavljam.‖ Dok su ulazili u prostoriju sa bilijarom, ona je rekla, ―Uvek me obuzme muţevnost ove prostorije. Sva je u tamnom drvetu i boji burgundca, oseća se miris cigara. Nikada nisam mislila da je fer što muškarci smeju da puše, piju i igraju igre dok ţene bodu igle i provlače konac kroz tkaninu.‖ Oduvek je mislio da su muškarci kratkovidni što ţene ne pozivaju da im se pridruţe u njihovom svetom mestu, što je i bio razlog što je zamolio nju i Minervu da im se pridruţe za Boţić. Pomerio se od nje, otišao do stočića sa pićem i sipao sebi čašu scotcha. Preko ramena je pogledao prema njoj. ―Ţelite li Vi nešto da popijete?‖ ―Da, verujem da hoću. Ţelela bih da probam, brandy.‖ Dodao joj je čašu, gledao kako joj se grlo pomera dok je pila. Večeras je nosila haljinu boje tamnog burgundca koja je odgovarala boji sobe, ramena su joj bila ogoljena kao i veći deo grudi, što je odgovaralo njemu. ―Prilično je lepo,‖ rekla je. ―Moţe Vas prevariti. Nemojte ga piti previše brzo da Vam ne bi udarilo u glavu.‖ ―Šta se tada desi?‖ ―Otpustićete sve svoje kočnice.‖ ―Venčani smo. Nema veze ako otpustimo svoje kočnice jedno s drugim, zar ne?‖ 190

―Zavisi od toga šta te kočnice štite, pretpostavljam.‖ Odšetao je do dela gde su štapovi bili poređani uz zid. Uzeo je dva, dodao jedan njoj. ―To bi trebala biti dobra duţina za Vas. Hajde da vidimo šta ste naučili dok sam bio odsutan.‖ Stajući sa strane, gledajući je dok se trudila da pravilno drţi štap, Edward je znao da ona nije imala pojma koliko bi opasno bilo da on otpusti svoje kočnice, kada bi srušio zidove koji su ga upozoravali da moţe da ide samo do određenog dela i ne dalje. Morao je sebi odvratiti paţnju pre nego što bude uradio nešto što stvarno ne bi smeo. Ona se koncentrisala tako jako, njena obrva duboko se nabrala, da je moralo biti bolno. ―Ĉekajte,‖ naredio joj je. Podigla je pogled. Isuse, zašto ga je morala gledati kao da je on odgovor na sve? Zašto ga je morala terati da ţeli da jeste? Ostavljajući čašu sa strane došetao je do nje. ―Ne drţite štap kako treba. Trebate ga drţati ovako.‖ Koristeći svoj, demonstrirao joj je. ―Oh, shvatam.‖ I uradila je tako. Brzo je učila. ―Onda se sagnete tako da svoju metu jasno vidite i predvidite ugao udarca.‖ Uradila je tako. Njena pozadina se ističe zamamno. On je bio samo čovek, ne svetac. Ne bi trebao da gleda, ali gledao je, uţivajući u njenoj divnoj figuri. ―Prolazite štapom kroz prste ovako,‖ rekao joj je. ―To je prilično erotično, zar ne? Posebno kad pomislite da prsti predstavljaju ţenu, a štap muškarca.‖ ―Isuse, Julia.‖ Odgurnuo se od stola. Stvari koje bi nekad rekla. ―Izvinite. To je zbog brandya.‖ 191

Okrećući se, uputio joj je nepoverljiv pogled. ―Popili ste samo jedan gutljaj.‖ ―Moţda bih trebala uzeti još jedan?‖ Smejući se, odmahnuo je glavom. ―Ne ako Vam se od jednog gutljaja jezik toliko opusti.‖ Oslanjajući se leđima na sto, postavila je ruke iza nje, savijajući se taman toliko da mu pruţi primamljiv prizor. ―Zašto ne biste došli ovde da proverite koliko je opušten moj jezik?‖ Tako bezobrazna, tako smela, tako prokleto iskušavajuća, ali u njenim očima mogao je videti mali tračak sumnje, šaputavi strah od odbijanja. Nije imao dovoljno snage da se okrene od nje, da tom semenu nesigurnosti da razlog da procveta, ne kada je očajnički ţeleo da je poljubi i kada je ţeleo sve što je ona nudila. Neće uzeti sve, ali uzeće poljubac i postaraće se da to bude jedan koji neće zaboraviti. Pre nego što je mogao da se predomisli, pre nego što bolje razmisli o tome, zgrabio ju je u naručje i zatvorio svoja usta oko njenih, duboko reţući kada je otvorila svoja usta i kada je njen jezik poleteo iz njenih usta da parira njegovom. Ona se drţala za njega sa groznicom koju je još trebala da pokaţe, sa hitrošću koja podrazumevala da će umreti ako ne bude dobila više. Podiţući je, postavio ju je na bilijarski sto, stavio svoje ruke iza njenih leđa kako bi joj pruţio oslonac dok ju je spuštao na zelenu čoju. Prelazio je usnama preko njenog grla, njenih ramena, tih divnih nabreklina njenih grudi, dok su njene ruke pravile nered od njegove kose, njegove kravate. Bio je između njenih nogu, tamo gde je toliko dugo priţeljkivao da bude, gde nije imao prava da bude.

192

Odgurajući se, pogledao je u nju. Bila je zajapurena od ţelje, njene grudi napinjale su se svakim udahom. ―Ţelim Vas,‖ zastrugala je. ―Uzmite me. Zaboga, molim Vas, uzmite me.‖ ―Julia... ‖ ―Oporavila sam se. Potpuno, apsolutno. Uzmi me ovde.‖ Mogao bi podići njenu haljinu, otkopčati svoje pantalone... Morao je da joj kaţe istinu. Ali ne ovde. ―Ne kada sam čekao tako dugo,‖ za reţao je, uzimajući je u naručje i odnoseći je iz prostorije. Jedna njena ruka bila je oko njegovih ramena, dok je njena druga ruka odvezivala njegovu kravatu dok mu je grickala uho. Penjao se stepenicama dve po dve dok se ona neţno smešila. Otišao je u njenu spavaću odaju, zalupio vratima kada su ušli. Ugledao je krevet, velik i primamljujući, kako ga doziva. Škrgućući zubima, ignorisao ga je i spustio njena stopala na debeo tepih. ―Julia— ‖ ―Toliko Vas ţelim. Dugo Vas ţelim.‖ Drţeći njeno lice između svojih ruku, duboko se zagledao u njene plave oči. Morao joj je reći istinu. Sad. Pre nego što odu dalje. Pre nego što ga prezre potpuno i do kraja. Pre nego što sam sebe bude prezreo. Morao je da prizna svoje grehe, svoju dvoličnost. Morao je biti iskren s njom. Morao je zauvek da je izgubi. Ili bi mogao da drţi jezik za zubima. Da nastavi sa svojom ulogom do kraja ţivota. Da bude Albert do poslednjeg daha. Da ispuni obećanje koje joj je dao da je više nikada neće ostaviti. To je bio jedini način da odrţi to obećanje.

193

Da nikad ne čuje svoje ime na njenim usnama, dok vrišti od strasti. Da nikada ne bude čovek za koga se stvarno udala. Da nikad ne bude čovek koga ona stvarno voli. Da ostatak ţivota ţivi sa ostacima svog brata. Ali na kraju bi je imao. Uvek bi je imao. Koju god ţrtvu bude podneo biće dobro ako ona bude bila srećna, da spreči da se njeno srce ne slomi. Znao je da njegovi motivi nisu bili potpuno nesebični, ali on nikada nije ni tvrdio da nije sebičan. Jer na kraju, njegovo ćutanje drţalo bi je pored njega, a on ju je ţeleo više nego što je ţeleo bilo šta drugo u ţivotu. Zaposeo je njena usta. I bio je izgubljen. Svirepost njegovog poljupca nije je uplašila. Samo je pojačala svaki delić strasti koji je osećala. Bio je u pravu. To što su se suzdrţavali, skoro izazivali jedno drugo sa onim što treba da dođe, je činilo da svaki dodir, svaki uzdah, svaki jecaj bude slađi. Odeća je spala uz pomamu popucalih dugmadi i pocepanih šavova. Nikada ranije stvari između njih nisu bile tako divlje, tako neukroćene. Bilo je to kao da ga je Afrika promenila, skinula sa njega civilizovanu glazuru. Njena kosa spustila se niz njena ramena i samo tada su iskoristili trenutak da uţivaju u onome što otkrivaju. ―Moj Boţe, predivni ste,‖ zastrugao je, njegove oči su gorele od gladi, svetlucale od potrebe. Bio je sav ţilav i mišićav. Snaga i svrha. Poznato, ali ipak ne. Bio je tu veliki oţiljak koji se protezao preko njegovog kuka. Prešla je prstom preko njega. ―Afrika nije bila ljubazna prema Vama.‖ Spuštajući se, utisnula je poljubac u njega. Uz prigušeni 194

uzdah, ponovo ju je uzeo u naručje i krenuo prema krevetu. Jednom kada su bili tamo, postavio ju je na dušek i pošao za njom, prekrivajući pola njenog tela svojim, prelazeći rukama preko nje kao da je ona bila neka neobeleţena teritorija. Zatim je počeo da prelazi jezikom preko njene koţe, kušajući, mučeći. Prošla je prstima kroz njegovu kosu, preko njegovih širokih ramena. On je milovao njene grudi, njene bradavice su se stvrdnule i on je usnama obuhvatio jednu, neţno povlačeći i ona je skoro pala s kreveta. ―Oh, Boţe,‖ udisala je drhtavo dok je zadovoljstvo klizilo kroz nju. Poljubio je unutrašnju stranu njene dojke, zatim i drugu, pre nego što je svakom rebru udelio istu paţnju, spuštajući se niz njeno telo milimetar po boţanstveni milimetar. Kruţio je jezikom oko njenog pupka, spustio se još niţe dok njena bedra nisu bila na njegovim ramenima, njegove ruke obuhvatile su njenu pozadinu. ―Šta to... ‖ ―Šššš.‖ Podigao je svoj uzavreli pogled prema njoj. ―Ţelim celu da Vas oboţavam.‖ Spustio je svoju glavu, svoja usta. Njegov jezik polizao je njenu suštinu, somot na svili, zavodljiva vrelina na zavodljivoj vrelini. Ščepajući njegovu kosu, izdigla se, nudeći mu više. I on je uzeo. Uz spore poteze i male ugrize i izazivaju ći pomamu. Laganim potezima išao je gore i još se sporije vraćao dole. Njeno telo izvilo se na njemu, moleći za oslobađanje. On je pojačao pritisak i baš kada je bila na vrhuncu...

195

On se povukao, postao neţan i blag. Zajecala je od frustracije. Samo se nasmejao, tiho i mračno i sa obećanjem. Platiće joj za to. Kada bude njen red, nateraće ga da plati. Ponovo ju je doveo do vrhunca. Ponovo se povukao. Drhtala je od ţelje. ―Ne više,‖ molila je. ―Ne više.‖ ―Još jednom.‖ Blago je podigao njene kukove kao da je ona bila ţrtva bogovima ţelje i dekadencije. Njegova usta stvarala su magiju, grickala i sisala, uvijala se, dok njen svet nije propao, sve dok nije bilo ničega osim osećaja, ničega osim sirovih nervnih završetaka i potrebe. Zadovoljstvo je eruptiralo takvom snagom da su joj ramena odskočila od kreveta, zarila je svoje prste u njegova ramena, pogledala dole kako bi ga videla kako je gleda sa tihim zadovoljstvom i sopstvenom gorućom ţeljom. Uz dahtanje, njeno telo se treslo, pala je na leđa, teško progutala, boreći se za kontrolu. Klizio je svojim telom uz njeno dok nije ukopao svoje lice u udubinu između njenog vrata i ramena. Volela je osećaj koji joj je pruţalo klizanje njegove koţe preko njene. ―Ne mogu da dočekam da se Vaš kurac zarije duboko u mene,‖ prošaputala je u njegovo desno uho. ―O, Vi ste tako zločesta devojka,‖ za reţao je. Sve u njoj se za mrzlo i steglo. On je postao isto miran. Gurnula je njegova ramena dok nije mogla da ga pogleda u oči. Oči koji su do pre par trenutaka gorele ţeljom, a sad su bile oprezne, čekale. ―Ĉuli ste me.‖ Ne pitanje već izjava kao panika prošlo je kroz nju. ―Rekli ste reči naglas, zar ne?‖ ―Prošaputala sam ih na Vaše desno uho.‖ 196

―Mora da ste govorili glasnije nego što ste mislili.‖ Odmahnula je glavom. ―Ne. Ipak, čuli ste me.‖ Njeno srce počelo je da lupa. Njen ţeludac se prevrnuo i mislila je da bi joj moglo pozliti. ―Ĉuli ste me.‖ Odguravajući se od njega, povukla se unazad, skoro je pala s kreveta, povraćajući ravnoteţu kada su njena stopala dodirnula pod. Zgrabeći svoju spavaćicu sa mesta gde je leţala u donjem delu kreveta, obukla ju je i stegla je čvrsto u struku. To nije moglo biti, a ipak je znala da je to morala biti istina. ―Vi niste Albert. Vi ste Edward.‖ Molećivo je ispruţio ruku. ―Julia... ‖ Bez poricanja, bez smeha zbog apsurdnosti njene izjave. Ţao mi je što nisam čovek za kog si se udala. Koliko joj je puta rekao to? ―O moj Boţe! O moj dragi Boţe!‖ Bilo je teško udahnuti vazduh, Pomislila je da će se ugušiti. Upravo ovde. Upravo sada. Sav vazduh bio je isisan iz prostorije. Sav ţivot bio je ukraden iz njenih udova. Uspravio se u sedeći poloţaj. ―Julia... ‖ ―Istina je, zar ne?‖ Nije rekao ništa, samo je gledao u nju, krivica je ispisivala istinu preko njegovih crta lica. ―O, moj Boţe! Alberte! Alberte!‖ Njena bosa stopala tapkala su po podu dok je beţala iz sobe, beţala od istine, beţala od sećanja na sve što se dogodilo između nje i Edwarda otkad se on vratio iz Afrike. Trčala je niz stepenice i istrčala iz kuće, na hladnu kišu, u tamnu noć, u grozno saznanje da je Albert bio mrtav.

197

Poglavlje 14 Pakao i prokletstvo. Bio je toliko izgubljen u ţelji, tako izgubljen u njenoj vrelini, da je zaboravio da bi trebalo da bude delimično gluv. Nije poznavao nijednu drugu ţenu koja je mogla da učini da njegove strasti oţive kao što je to ona činila. Kada je prošaputala te bezobrazne reči, stvrdnuo se do takvog stepena da nije mogao bistro da razmišlja. I sada je ona znala istinu. Bio je budala što je mislio da će ovo moći da krije od nje zauvek. Ali sigurno nije ţeleo da ona to ovako otkrije. Otkotrljajući se iz kreveta, Zgrabio je svoju odeću, obukao pantalone, košulju i čizme. Jureći u svoju spavaću odaju, zgrabio je mantil, ogrnuo ga i krenuo napolje. Bio je prilično siguran da je znao kuda se ona uputila. Po hladnoći i kiši. Blesava ţena. Ne, ne blesava. Oţalošćena. Njeno srce će se slomiti, razbiti u deliće, ne samo zbog smrti njenog supruga, nego i zbog izdaje njegovog brata. Trčeći kroz kišu, prokleo je sebe što nije poneo šešir, ali njegova sopstvena nelagodnost ništa mu nije značila. Jedina stvar koja je bila bitna bila je Julia. Da je pronađe i uradi sve što moţe da umanji njen bol. Iako je sumnjao da će bilo šta što bude uradio postići taj cilj. Video je izraz uţasa na njenom licu, gađenje. Toliko toga se desilo između njih što nije smelo da se desi. Prezirao je sebe zbog sopstvene slabosti prema njoj. Pretpostavio je da ga je mrzela još više. 198

Pronašao ju je u mauzoleju, leţala preko Albertove grobnice dok su njeni veliki, teški jecaji odjekivali. Nikada se nije osećao tako bespomoćnim, tako izgubljenim, kada je znao šta tačno treba da uradi. U zaprepašćenju, gledao je kako se srozava na pod, njeni jecaji su slabili, ali nisu bili manje srce parajući. Nikada ranije nije toliko ţeleo da moţe da zameni mesto sa svojim bratom. Ĉučnuo je pored nje. ―Julia.‖ ―Ne,‖ zastrugala je. ―Ne. Nemoguće da je otišao. Nemoguće.‖ Ali bio je. Zauvek i uvek. Edward je ogrnuo svoj kaput oko nje. ―Ne moţete ostati ovde. Mokri ste do kostiju; prehladi će te se smrtno. Morate misliti na Allie.‖ Neţno, kliznuo je rukama ispod nje, naslonio je na njegove grudi i podigao se na noge. ―Mrzim Vas,‖ rekla je, njen izgrebani glas bio je ispunjen bolom gubitka i izdaje. ―Znam.‖ Ali ne više nego što je on mrzeo sebe. Kiša ga je obasipala dok je pokušavao da je zaštiti od ledenog vetra i kiše, znajući da njegov kaput moţe pruţiti samo malo zaštite. Drhtala je od hladnoće, vlage, tuge. Zašto joj nije rekao ranije? Zašto je mislio da će moći ţiveti u laţi narednih 50 godina? U njenoj spavaćoj odaji, ugledao je Torrie kako stoji pored kreveta, trljajući ruke jednu o drugu. ―Videla sam gospodaricu kako trči iz kuće, Vas posle nje. Mislila sam da ću biti potrebna kada se budete vratili.‖ Plemić nije objašnjavao svoje postupke slugama. Stoga, nakon što je Torrie klimnuo glavom u znak priznanja, postavio je Juliju na kauč, čučnuo ispred kamina, pročarakao ţar, dodao cepanicu.

199

Dok je vatra uzimala hladnoću, podigao se na noge, pogledao u nju. Ona se tresla, bleda, njen pogled bio je fokusiran na vatru. ―Potrebna mi je vrela kupka,‖ Julia je glatko izjavila. ―Da, gospo,‖ Torrie je rekla. ―I promenite posteljinu. Smrdi na grofa.‖ Sluškinjin pogled skočio je na njega. Znao je da se pita kako da najbolje odgovori na zahtev svoje gospodarice, a da ne uvredi svog gospodara i izgubi svoju poziciju u domaćinstvu. Kratko je klimnula glavom, naklonila se i izjurila iz sobe. Kleknuo je na jedno koleno. Ţeleo je da je drţi, da joj pruţi utehu kao što je ona njemu pruţila, ali znao je da joj njegov dodir neće prijati, ni njegove reči, ni njegovo tešenje. ―Julia, molim Vas da ništa ne govorite slugama dok ne odlučimo koji je najbolji način da rešimo situaciju.‖ Njene oči ispunjene tugom ostale su na vatri. ―Izlazite.‖ Za sluge, bilo je vaţno samo da sluţe grofu. Nije bilo vaţno ko je grof bio: Albert ili Edward. Za njih neće biti nikakvog prelaza. Sve će ostati isto. Grof je mrtav. Ţiveo grof. ―Julia... ‖ Polako, podigla je pogled do njegovog. Nije znao da li je ikada video toliko mrţnje. ―Lady Greyling. Izađite. Napolje.‖ Bila je toliko obuzeta tugom da nije mogla potpuno da shvati sve posledice, ali morao je da joj veruje da neće ništa reći. I ako bi rekla, onda će morati da se izbori s tim. Ustao je. ―Nikada mi nije bila namera da Vas povredim.‖ Išetao je napolje, znajući da stvari između njih nikada više neće biti iste.

200

Ĉekala je dok nije čula da se vrata za njim zatvaraju, zatim se sklupčala u klupko na kauču i pustila suze da teku. Albert je bio mrtav. Dragi, slatki, divni Albert bio je mrtav. Otišao. A ona nije znala. Zabolelo ju je u grudima, grlo joj se steglo u čvor. Kako je moguće da je otišao? Kako ona to nije znala? Albert je bio mrtav. Bio je odsutan iz njenog ţivota više od šest meseci ukupno, tokom dva meseca ona se smejala i izazivala i ţelela muškarca koji se pretvarao da je njen suprug. Falsifikat. Imitacija. Laţnjak. Ali iskreno rečeno bio je pametan i dobar falsifikat. To više od bilo čega nije mogla oprostiti. Ovih proteklih nekoliko nedelja njena ljubav postala je dublja, bila je srećnija nego što je ikada bila. I sve je to bila laţ. Ono što je bilo grozno bilo je da ga je ţelela ovde sada, da je drţi, da je teši, da joj obeća da će sve biti u redu. Verovala mu je kada su porođajni bolovi prerano počeli. Verovala mu je. Edward. Kako je mogla da bude takva budala? Tako slepa. Kako nije videla? Pio je scotch, ali ne preterano. Nije ga nikada videla pijanog, iako je sumnjala da je bio noći kada se Allie - Alberta. Nazvana po njenom ocu. Insistirao je. Šta je rekao? Nećemo naslednika Greylinga nazvati po takvom sebičnom kopiletu. On će biti nazvan po svom ocu, kao što bi trebalo da bude. Sebično kopile. Govorio je o sebi. Sada je sve imalo smisla. Kako je duboko tugovao, krivica koju je osećao zato što je on bio taj koji je insistirao da Albert pođe

201

s njim. Svaki put kad je govorio o sebi kao njenom suprugu ili grofu kada mu je postavila pitanje. Ne moţemo dozvoliti da sumnjate u odanost Vašeg supruga. Obećavam Vam, Julia, Vaš suprug ne bi mogao biti srećniji. Ona izgleda baš kao Vi. Koji otac bi našao grešku u tome? To joj se činilo čudnim, ali je samo jednom pitala u vezi toga. Zakopala je lice u ruke. Celo vreme sve su više napredovali, sve nevaljale stvari koje je šaputala, misleći da ih on ne moţe čuti. Oh, kopile. Kako će ga ikada više moći pogledati u oči? Spuštajući ruke, znala je da će to uraditi sa svom mrţnjom i ogorčenim besom koji su tekli kroz nju zbog njegove izdaje. Nikada mu ovo neće oprostiti, što je iskoristio situaciju. Naći će način da ga natera da plati, da ga natera da pati. Bojao se da će reći slugama? Nameravala je da kaţe celom Londonu. Nemoj dozvoliti da izgubi bebu. Budi ja. Budi ja. Brini se o njoj. Odvedi je u Švajcarsku. Umiruće reči njegovog brata. Ĉudne na kraju. Kao da je bilo od velike vaţnosti da odvede njegovu ţenu na odmor. Moţda je ţalio što je nikada nije vodio. Bila je to divna zemlja. Na savijenom kolenu, Edward je kleknuo ispred Albertove grobnice. Prošlo je tri dana otkad je Julia saznala istinu i još je trebao da razgovara s njom. Svoje obroke je jela u spavaćoj odaji. Nije bio siguran da li je uopšte napuštala sobu. Dvaput je ušao unutra, samo da bi je video kako mu okreće leđa i zahteva od njega da napusti prostoriju.

202

Sluge su znale da nešto nije u redu, pošto se on preselio u drugo krilo. Nije bio siguran da ga neće probosti ţaračem sredinom noći. Iako nije mogao poreći da je zasluţio to i gore. ―Ispao sam đubre, Alberte. Ĉudesno. I glupo.‖ Trebao joj je reći odmah posle Boţića. Ne, odmah pošto se Allie rodila. Još bolje, kada je došao u Evermore. Bila je jača nego što je Albert mislio. Da, izgubila je tri bebe, ali je verovao da je to bila greška prirode. Ništa Julia nije mogla da učini, ništa bilo kod njih nije mogao da učini, da promeni to. Ona bi tugovala zbog Albertove smrti, da, ali ne na način na koji bi to ugrozilo njeno dete. Pobrinula bi se za to. Bila je pametna i mudra i… ţestoko ljuta na njega. Ĉuvši zvuk otvaranja vrata, okrenuo se kako bi je video kako stoji na dovratku, obučena kao udovica koja tuguje. Crna haljina, crne rukavice, crni šešir, crni veo, crni ogrtač. Ali čak i kroz crnu koprenu, mogao je da vidi njen tvrdi pogled. Bio je iznenađen što nije buknuo u plamenu. Polako, ustao je, tiho došetao do vrata. Pomerila se u stranu kada se on pribliţio, kao da je bio leprozan. Stao je. Razmatrao je. ―Kada se vratite u rezidenciju, dođite u biblioteku. Moramo da razgovaramo.‖ ―Nemam ništa da Vam kaţem.‖ ―Moţda je tako, ali moramo razmotriti kako bi bilo najbolje da nastavimo, kako da zaštitimo Vašu reputaciju i uradimo ono što je najbolje za Allie.‖ ―Lady Alberta.‖

203

Dragi Boţe, neće mu ovo olakšati, zar ne? Ne da ju je krivio. ―Lady Greyling, Vi i ja ţiveli smo kao muţ i ţena više od dva meseca. Moramo uskladiti našu priču. Ĉekaću Vas u biblioteci.‖ Mogao je da oseti kako njena mrţnja buši rupu u njegovim leđima do je odlazio. Morao je da je natera da shvati, bar ono što ga je nateralo na obmanu u početku. Zašto nije sve prekinuo pre nego što je otišlo predaleko bila je druga stvar. Nije očekivao oproštaj. Nije ţeleo ni da ga traţi. Julia je sačekala da se vrata za Edwardom zatvore pre nego što je kleknula ispred grobnice, pritisnula čelo na hladan mermer. Najbliţe što je mogla da priđe svom suprugu. Boţe, bolelo je. Njeno srce, njena duša, njeno telo. Bol je bio gotovo nepodnošljiv. ―Zašto si morao da umreš?‖ prošaputala je. ―Zašto? Oh, Alberte, nedostaješ mi očajnički. Kada mislim o tome koliko te dugo nema, osećam se prevarenom. Tu je jedan ponor koji, čini mi se, ne mogu da pređem. Ovaj ponor koji je na pomolu. Zašto mislim da bih se lakše izborila s ovim da sam ranije saznala? ―Bila sam udovica više od četiri meseca. Nisam čak više nosila ni crninu.‖ Sada je razumela toliko toga. Razumeo je zašto je čovek kog je smatrala suprugom došao ovde noći kada se Alberta rodila. ―Znam da ti je on rekao za tvoju ćerku, ali trebala sam da budem ja koja će ti reći. Mrzim ga zbog toga. Mrzim ga zbog svega. Znam da ti to govorim svaki put kada dođem ovde, ali to me izjeda. Ne moţeš razumeti koliko mi nedostaješ.‖

204

Odmahujući glavom, pritisnula je ruku na mermer. ―Ţelim samo da te zagrlim još jednom. Ţelim da me ti zagrliš. Ţelim da mi kaţeš šta da radim, kako da nastavim dalje.‖ Tuga je bila razarajuća, ali Edwardova izdaja učinila je sve gorim. Nije znala kako će preţiveti sve to, ali će preţiveti. Zato što je jedino preţivljavanje omogućavalo mogućnost odmazde. Sedeći za svojim stolom, Edward je počeo da razmatra najbolji način na koji bio ovo mogao objasniti plemstvu. To je bio ključ, srţ problema. Zahtevalo je delikatnu ravnoteţu. Izrazio je bio svoje kajanje zbog obmane, ali ne sme biti previše pokajnički. Uostalom, svi njegovi postupci bili su naredba njegovog brata. Uverio bi ih da se ništa nepovoljno nije dogodilo, da je zbog njenog delikatnog stanja, njihova veza bila čedna. Nije mislio da će biti teško uveriti bilo koga u to. Nikada nije krio činjenicu da je jedva podnosio svoju snaju. Ona se nikada nije pravila da ga ne smatra drugačijim nego odvratnim. To opšte znanje moglo bi se sad iskoristiti, da se spasi njena reputacija, njen poloţaj u Društvu. Naslanjajući se u fotelji, shvatio je da je vrlo moguće da iz svega ovoga izađe kao heroj. Dame će biti oduševljene čovekom koji je bio tako obziran da provede svoje vreme u društvu ţene koju nije podnosio. Ĉestitali bi mu zbog njegove ne sebičnosti, zbog njegove brige, zbog njegove odanosti svom bratu i svojoj snaji. Dame bi ga smatrale otmenim, pevale bi mu hvalospeve, zakazivale bi randevue u bašti samo da bi osetile ukus njegovog poljupca. Dobio bi više paţnje nego što je ikada sanjao. Ipak, nije ţeleo ništa od toga.

205

Dok je Julia umarširala kroz dovratak, njene šake stegle su se u pesnice sa obe strane njenog tela, njeno lice poprimilo je izraz ne praštanja, znao je da ga ona nikada neće smatrati herojem. Nikada ga neće drugačije videti nego kao lukavu lasicu koja je igrala svoje grozne trikove. Uspravljajući se, ustao je iz fotelje, pripremio se da se suoči sa tigricom. ―Moţete li zatvoriti vrata?‖ Stajala je nepokretna. Tačno. Nije ţelela ništa da dopusti ili da mu čini bilo kakve usluge. Već sada nije izgledalo da će se ova diskusija završiti kako je očekivao. Odšetao je do praga, prošao pored nje i zatvorio vrata. Ono što su trebali da kaţu jedno drugom nije smelo da dođe do ušiju slugu. Ranije bi on pozvao slugu da zatvori vrata kojem je to i bila duţnost. Edward se zalelujao. ―Zašto?‖ zahtevala je, ispaljuju ći prvu paljbu onoga što se činilo da će biti ratoborna trampa. ―Zašto ste to uradili?‖ ―Albert me je zamolio.‖ ―Zamolio Vas je da me obmanete?‖ ―Zamolio me je da se potrudim da ne izgubite svoju bebu. ‗Budi ja,‘ rekao je. ‗Brini se o njoj.‘ Bojao se, kao i ja, da će tuga zbog njegove smrti izazvati spontani pobačaj. Pa sam se pretvarao da sam on.‖ ―Ne verujem Vam.‖ I nije imao načina da je ubedi osim svojih reči. ―Zašto bih ovo radio, a da me on nije zamolio? Zašto bih se svih ovih nedelja pretvarao da sam Albert?‖

206

―Zato što ste se bojali da nosim sina. Ţeleli ste titulu, imanja, moć, prestiţ. To je bio razlog zašto niste bili razočarani što sam rodila devojčicu.‖ ―Nisam ţeleo titulu.‖ Energično je odmahnula glavom. ―I onda ste nastavili s farsom. Moţe postojati samo jedan razlog za to: da me ponizite, da me izvrgnete ruglu, da uzmete ono što Vam je bilo uskraćeno u bašti, da me naterati da platim zbog tog šamara.‖ ―Mislite da sam tako sitničav? Da iskoristim smrt svog brata na takav odvratan način?‖ ―Šta bih drugo mogla da mislim kada ste imali mnoštvo prilika da mi kaţete, a ipak ste nastavili sa pretvaranjem. Stvari koje sam Vam rekla, stvari koje sam Vam uradila. Oh, mora da ste se lepo nasmejali svemu tome.‖ Nije slušala, nije čula šta je govorila. ―Kunem Vam se, Julia, nisam se smejao tokom svega ovoga.‖ Postavila je ruku preko usta. ―Stvari koje ste mi uradili. Kako ste mogli?‖ ―Pokušavao sam da imitiram Vašeg supruga. Nisam video ništa dobro ako vas odbijem. Bojao sam se da postajete melanholični, izazvano posledicama koje sam ţelio da sprečim.‖ Udarila ga je pesnicom u rame, skoro ga nateravši da posrne. U pravednom gnevu, imala je snaţan udarac. ―Koještarija! Uţivali ste. Uţivali ste da me obmanjujete.‖ ―Ne.‖ ―Uvek ste bili ljubomorni na Alberta. Ţeleli ste titulu. Da sam rodila dečaka, nikada je ne biste imali, pa ste preuzeli preventivne mere da osigurate svoju poziciju.‖ 207

―Ne. Bilo je kao sam rekao. Albert me je zamolio... ‖ ―Laţove. Vaš plan sve vreme je bio da uzmete sve. Njegovu titulu, njegova imanja, čak i njegovu ţenu, njegovo dete... ‖ ―Ne! Nikada nisam planirao da uzmem bilo šta od toga. Nameravao sam da Vam kaţem sve kada se beba bude rodila.‖ ―Kada se beba bude rodila? Prošlo je šest nedelja! Šta ste dođavola čekali?‖ ―Da se od ljubim od Vas.‖

208

Poglavlje 15 Zateturajući se zbog njegove objave, Julia je posrnula unazad i zablenula se u Edwarda s nevericom. Očekivala je da svakog trenutka pukne od smeha, ali on je ostao miran, stoičan. Mora da je ţudeo da je prevari, da zadobije saosećanje ili oproštaj ili nešto opako što nije mogla identifikovati. ―Ali ja Vama nikada nisam bila draga.‖ ―Dobri Boţe, kada bi to samo bila istina.‖ Ţudeći da ga shvati, nastavila je da zuri u njega dok je on šetao do pomoćnog stočića, sipao scotch u čašu, brandy u drugu i dodavao njoj onu koja je sadrţala brandy. Još jedan način u kom su se braća mnogo razlikovala. Albert joj nikada ne bi ponudio piće. Zašto je mislila da bi putovanje u Afriku promenilo njegov način razmišljanja? Ali ona nije mogla da je uzme, činilo se da nije mogla da natera svoja stopala da se pomere. Ništa više nije imalo smisla. Ostavivši njenu čašu sa strane, odneo je svoju do prozora i zagledao se kroz njega. ―Veoma je vaţno da Allie - Lady Alberta odraste ovde,‖ rekao je tiho. Trepnula je, pokušavajući da se fokusira na reči koje je izgovarao. Očekivala je da će obrazloţiti svoj prethodni komentar, bilo joj je potrebno da ga objasni. Naterao ju je da se oseća kao budala te noći u bašti. Jel teţio to isto da učini i sada? ―To iskustvo bilo je uskraćeno meni i Albertu. Nikada mi ne bi oprostio kada bih ja njoj to zabranio. 209

Preselio sam se u drugo krilo. Bog zna da je rezidencija dovoljno velika da bi mogle proći godine, a da ne naletimo jedno na drugo. Ja ću, naravno, provoditi što je više vremena moguće na drugim imanjima ili u Londonu kako Vam moje prisustvo ne bi predstavljalo teret.‖ Sat ranije, pet minuta ranije, očekivala bi od njega da kaţe, Da mi ne biste bili na teretu. Ali tvrdio je da je voli. Preko volje, prišla je bliţe, stajala je dovoljno daleko kako ne bi osetila njegov poznati miris bergamota, ali dovoljno blizu da bi mogla da vidi svaku malu liniju koja je bila urezana na njegovom licu zbog teţine tereta koji je nosio. ―Retko kada ste i pričali sa mnom.‖ Zatvorio je oči. ―Julia... ‖ ―Kada bih ušla u sobu, Vi biste izašli napolje.‖ Sagnuo je svoju glavu, stegnuo vilicu. ―Nikada niste imali ljubaznu reč za mene. Iako, da budem iskrena, niste imali ni neljubaznu. Samo, sve su one zvučale prilično… sluţbeno, kao da su bile izvučene iz Vas zato što se to očekivalo.‖ ―Bilo je lakše tako.‖ Okrećući se, naslonio je leđa na prozor kao da mu je trebalo nešto oštro da se zarije u njega. Pritisnuo je jedno stopalo o zid, njegovo koleno se malo savilo. Bio je slika surove muţevnosti i mrzela je sebe što je to primetila. ―Bilo je lakše da me gledate s gnušanjem, jer kakav bi muškarac ţudeo za ţenom koja ga svaki put kad ga vidi gleda sa gađenjem? I kada ni to nije bilo dovoljno, pio sam i pio i pio da udavim ţelju, da samog sebe napravim odurnim kako me ţena mog brata ne bi

210

primila u rezidenciju, jer ne daj Boţe da je Albert ikada saznao šta osećam prema ţeni koju je voleo, prema ţeni koju je oţenio.‖ Tako dugo? Osećao je sve to prema njoj tako dugo? Kako ona to nije znala? Kako Albert nije pogodio? Naslonila je leđa na prozorsko krilo, trebajući podršku pošto su njena kolena pretila da otkaţu zbog iznenađenja zbog njegovog otkrića. Jedva da se činilo stvarnim. ―Kada ste počeli da osećate to?‖ Podigao je svoju čašu, popio ono što je ostalo od njegovog scotcha i pogledao ponovo kroz prozor. Zaţmirio je. ―Oh, skrivalo se to dugo. Ta noć u bašti zapečatila je sve. Mislio sam, ‗Zainteresovan si samo zato što je zabranjena. Poljubi je, okusi je i završi s njom.‘ Umesto toga taj prokleti poljubac je učinio samo da Vas ţelim još više.‖ Ĉvrsto je stisnula svoje oči i zastrugala, ―Te noći u bašti mislila sam da ste Albert.‖ ―Znam. Shvatio sam to tek posle poljupca, ubedio sam sebe da ste stvarno mene čekali. Samo sam veća budala ispao. Kada ste me nazvali Albert, bilo je to kao udarac u stomak, ali nije umanjilo buru koju ste izazvali u meni.‖ Otvorivši svoje oči, otkrila je da je posmatra ponovo, njegov izraz lica bila je bezosećajna maska, a ipak u braon dubinama njegovih očiju bila je ţelja, potreba. Kako je mogla biti tako slepa pre? Zato što je bio neverovatno neljubazan da se nikada nije trudila da pogleda ispod površine. ―Pošto ste me zamenili u bašti, mislio sam da postoji šansa da posle četvoro mesečne razdvojenosti od Alberta moţete ponovo pogrešiti kako bih mogao da ispunim ono što me je zamolio.‖ 211

Od trenutka kada je ušla u biblioteku, mogla se zakleti da je bio iskreniji s njom nego što je to ikada bio, ali deo njegove priče nije imao nikakvog smisla. Da li je samo pokušavao da se izvuče iz svega što je uradio? Da li je sve što je rekao bila samo laţ da bi zadobio njenu naklonost, njen oproštaj? Kako je mogla da mu veruje kada je učinio nešto tako nepouzdano? Nabrala je obrvu. ―Kada Vas je Albert zamolio da uradite to kako ne bih izgubila bebu?‖ Trepnuo je. ―Molim?‖ ―Pretpostavljam priča o načinu kako je Edward umro je doista Albertova , da je umro u trenutku. Da li je to istina?‖ Svečano je klimnuo glavom. ―Onda kako je imao priliku da Vas zamoli bilo šta? Kako je bilo šta od ovoga što ste uradili‖- naglo je podigla ruke kako bi obuhvatila svo vreme obmane - ―bila njegova molba?‖ Podigao je svoju čašu, namrštio se zbog nedostatka sadrţaja u njoj. ―Jedne noći dok smo sedeli pored vatre, rekao je da ako mu se bilo šta bude dogodilo ne smem da Vam kaţem dok se beba ne bude rodila. Bojao se da bi vesti mogle izazvati pobačaj. Imao je predosećanje, pretpostavljam.‖ ―Još jednom, ne verujem Vam.‖ Bilo je previše preterano. Ili je lagao u vezi Albertove molbe ili u vezi toga kako je umro. Mislila je da će joj pozliti. ―Nije odmah umro, zar ne?‖ Spuštajući čašu, stiskao ju je tako jako da su mu zglobovi pobeleli, susreo je i zadrţao njen pogled. ―Bilo je kako sam rekao. Umro je od prvog udarca.‖ Nije ustuknuo, nije pogledao na drugu stranu. Ţelela je da veruje da je Albertova smrt bila brza, da je bio pošteđen bilo 212

kakvog bola, ali nije se činilo takvim. ―I tako jedne noći, tokom nebitnog razgovora, odjednom Vas je zamolio da glumite njega ako on bude umro?‖ ―Dve noći pre toga primetili smo bebu gorile.‖ Priča o predosećanju bila je apsurdna. Ipak, ţelela je da bude istinita, ţelela je da veruje da Albert nije patio. Ali Edward bi znao to, zar ne? Ako mu je stvarno bilo stalo do nje kao što joj je rekao, ţeleo bi da umanji njen bol. Nije znala šta da radi s njegovom izjavom, njegovom ispovešću. Zbunila ju je, činilo je da se oseća kao izdajica isto koliko i izdana. Nije joj se sviđala uzburkanost koju je izazivao u njoj. ―Volela sam Alberta. I dalje ga volim.‖ ―Znam. Ne traţim od Vas da me volite, Julia. Ne traţim Vam čak ni da lepo mislite o meni ili da mi oprostite zbog ove obmane. Razumem da ste ljuti, besni. Imate svako pravo da budete. Ja Vas samo molim da ne uradite ništa iracionalno što bi moglo nepovoljno uticati na Albertinu budućnost.‖ Proklet bio, prokleta bila njegova obmana. Prvobitno je ţelela da ga povredi na neki način, da ga javno ponizi, ali morala je da pazi da ne pokvari buduće šanse svoje ćerke za dobru udaju. ―Ne znam da li mogu ostati ovde,‖ priznala je, nije bila sigurna da moţe verovati sopstvenim osećanjima, da veruje njemu. Rane od njegove izdaje još su bile zagnojene. Njeno tugovanje, njen gubitak Alberta, činilo se da su isisali sav ţivot iz nje. ―Gde biste išli? Do Vašeg rođaka? Moţe li se starati o Vama bolje nego ja?‖ Prezirala je to što je shvatao istinu njene situacije, što je to iskoristio da nju i Albertu zadrţi pored sebe. Njeni roditelji su 213

umrli. Nije imala braće ili sestara. Rođak koji je nasledio titule njenog oca i njegova imanja bio je prekomerno zadovoljan što se ona udala sa devetnaest godina. ―Albert je morao da obezbedi neki izvor prihoda za mene.‖ ―Ironično, mislimo sam to i ja. Nisam mogao da pronađem njegov testament.‖ Očigledno, svi oni sati koje je proveo u biblioteci nisu bili utrošeni samo na upravljanje imanjem. ―Sigurno njegov pravni zastupnik ima kopiju.‖ ―Pisao sam mu da ga pitam da li je Edward imao neki testament i da ga zamolim da me savetuje u vezi s mojim. Napisao sam to tako da nije zvučalo da je grof potpuno nesvestan da li ima testament ili ne. Njegov odgovor je bio da Edward nije ostavio nikakav testament, što sam, naravno, ja znao, pošto sam ja Edward, nakon svega, a njegov savet što se tiče grofovog testamenta bio je onakav kakav je bio već neko vreme: Trebalo je napraviti jedan, ali zbog ţurbe oko puta nije.‖ Spustila se niz zid, zatim se ispravila, da izbegne pokazivanje bilo kakvog razočarenja ili slabosti. ―Ĉini se da sam Vama prepuštena na milost.‖ ―Biću i više nego dareţljiv sa dţeparcem i osiguraću da Lady Alberta nikada ne ţudi za bilo čim.‖ Ĉinilo se da okleva, uzdahnuo je. ―Postoji kućica u Cotswoldsu. Na osnovu beleţaka koje sam pronašao, verujem da je moj otac ţeleo da to bude udovička kuća za našu majku. Izgleda da joj se priroda tamo sviđala. Ona nije deo nasledstva. Mogao bih Vam je pokloniti, ali kao što sam već spomenuo, svim svojim srcem verujem da bi Albert ţeleo da njegova ćerka odrasta ovde.‖ 214

Na nesreću, ona je imala isto mišljenje. Ĉesto je govorio o tome kako bi voleo da njegova deca odrastaju u senkama Evermorea, kako je ţalio što je to njemu bilo uskraćeno. ―Pošto imam mnogo toga da razmotrim, trenutno ne mogu da se posvetim bilo kojoj odluci ili pravcu delovanja, ali slaţem se da se moramo pobrinuti o ovoj situaciji, zbog Albertine dobrobiti. Šta ćete reći slugama?‖ ―Oni sluţe grofu od Greylinga. Ja sam Greyling. Neću im govoriti nikakvu prokletu stvar.‖ ―Biće sumnjivi zbog Vašeg preseljenja u drugo krilo.‖ Njegov osmeh bio je samo osuđujući. ―Oni će misliti da imamo male bračne svađe i ako ţele da zadrţe svoje pozicije ovde, zadrţaće svoje sumnje za sebe.‖ ―A Društvo?‖ ―Mislim da bi bilo najbolje da sačekamo sa donošenjem bilo kakve odluke dok se dame i gospoda ne vrate u London zbog Sezone. Ja ću takođe biti tamo i mogu se lično pobrinuti za bilo kakve posledice koje će se moţda pojaviti zbog otkrića moje dvoličnosti. To nam pruţa dovoljno vremena da odlučimo šta ćemo tačno reći.‖ Uz klimanje glavom, prebacila je svoju paţnju na zimsku baštu koja se nalazila ispod prozora. ―Vaša ţena neće biti preterano zadovoljna ako ja i Alberta budemo ovde ostale.‖ ―Moja ţena?‖ ―Kao što ste rekli, Vi ste grof od Greylinga. Potreban Vam je naslednik.‖

215

―To se neće desiti godinama, decenijama, ako se ikada i desi. Ne dok Ladi Alberta ne bude dobro situirana. Ona je vaţnija od svega ostalog.‖ Dotakla je prozorsko okno. Bilo je hladno kao i njena duša. Pitala se da li će ikada više osetiti toplinu. ―Ostaćemo ovde za sada. Neću jesti obroke s Vama, niti ću provoditi vreme u večernjim satima s Vama. Ako morate da razgovarate sa mnom, molim Vas uradite to preko sluge.‖ ―Ako Vi budete trebali da razgovarate sa mnom... ‖ Brzo ga je prekinula. ―Neću.‖ S tim, okrenula se na peti i izmarširala iz biblioteke, pitajući se kako su dva brata mogla da joj slome srce na tako dva različita načina i pitajući se zašto je srce bolelo istom jačinom zbog gubitka oba brata. Stojeći pored prozora, uţivajući u svom scotchu, Edward je gledao kako tama pada. Jedna čaša bila je sve što će sebi dozvoliti. Nije ţeleo da umanji ubod njenih reči dok je odlazila koje je pravedno zasluţio ili bol u njegovim grudima zato što joj je otvorio svoje srce. Mali deo njega se nadao, molio, ţeleo da i ona njemu izjavi ljubav kao što je i on njoj, čak iako je veći deo njega znao da je to uzaludan posao da krene tim putem. Nije ni sam bio siguran u dubinu svojih osećanja dok reči nisu izletele iz njega probivši branu. Nije znao kada se tačno zaljubio u nju. Znao je samo da jeste. Nedvosmisleno. I bojao se da će ona uvek zauzimati to mesto u njegovom srcu. Dok će za nju, on biti malo bolji od glodara, koji pokušava da se zadovolji ostacima koji njemu nisu ni pripadali. ―Večera je posluţena, gospodaru,‖ Rigdon je objavio. 216

Okupao se, obrijao i obukao u svoje najbolje večernje odelo, u slučaju da se njena ljutnja umanjila malo i da mu se smilovala toliko da je odlučila da večera u njegovom društvu. Nije ga bilo briga što ne bi razgovarala s njim. Bilo bi dovoljno samo da je blizu. Mogli bi večerati u formalnoj prostoriji za obedovanje. Obučena u svoju udovičku odeću, ona bi mogla sesti na drugi kraj stola, metrima udaljena od njega. Pretpostavljao je da bi mu se pridruţila samo kada bi znala koliku agoniju bi mu taj prizor priredio. ―Grofica…‖ Ako bude čekao malo duţe, moţda će se pojaviti. ―Je obavestila Torrie da će večerati u svojim odajama. Verujem da se ne oseća baš najbolje.‖ Morao je svom batleru odati priznanje što se trudio da se ponaša kao da je sve u redu između gospodara i gospodarice kuće. ―Doći ću za momenat.‖ Blagi Boţe, bio je jadan izgovor za grofa, slinaveći okolo. Imao je malo više od dva meseca s njom. Morao je da s tim ţivi do kraja ţivota. Uz uzdah, Edward je ispio svoje piće i uputio se do male prostorije za obedovanje. Nije znao zašto je očekivao da je vidi tamo, zašto se osećao kao da je dobio udarac u stomak kada su jedine osobe koje su ga čekale bili batler i sluga. Srce je bilo okrutna ljubavnica, uvek je pruţalo nadu. Zauzevši svoje mesto, gledao je u plamenove koji su goreli u svećnjaku na sredini stola dok su mu sipali vino i supu. Soba je bila tako prokleto tiha, jedini zvuk bio je zvuk njegove kašike koja udara o porcelan. Nikada nije mislio da će mu nedostajati piskavi vetrovi Havisham Halla, ali u tom trenutku sve je bilo bolje od zvuka Julijine odsutnosti. 217

Poglavlje 16 Najdraţa moja, Kako bih ţeleo da si i ti ovde da sa nama deliš ovu avanturu. Edward je priličan tiranin, stalno nas tera da idemo napred. Čini se da je u svom elementu, uţivajući u svojoj ulozi vođe ove naše male ekspedicije. Ne pije više tako puno. Nisam ga do sada video pijanog. Moţda je to zato što se ovde oseća kao kod kuće. Ili je moţda zato što je svestan da, kada se jednom naše zalihe pića potroše, druge neće moći da nabavi. Ako je ovo drugo posredi, on pokazuje zadivljujuće uzdrţavanje. Iako smo mnogo puta do sada putovali zajedno i uvek je naređivao ljudima oko sebe, ne znam zašto mi je ovog puta drago što je preuzeo ulogu vođe. Gedajući ga, ne mogu, a da ne verujem da bi bio bolji u ulozi grofa od mene. Uvek sam smatrao poslom to što sam odgovoran za druge, dok on uţiva u tome. Čini mi se da bi nešto drugo osim činjenice ko je prvi izašao iz materice trebalo da odredi ko je naslednik titule. Zatvarajući dnevnik svog supruga, Julia ga je paţljivo stavila u krilo i zagledala se kroz prozor svoje spavaće odaje. Već nekoliko dana čitala je njegove dnevnike. Nije ţelela da čita kako ga je Edward zasmejavao, ili kako ga je učio da se odbrani od ţuljeva, ili kako se pobrinuo da im se posluţi čaj u divljini. Ţelela je da čita o tome koliko je puno Albertu nedostajala. Ţelela je da čita odlomak koji je govorio, ―Sinoć sam imao predosećanje. Ţeleo bih da oprostiš Edwardu zbog onoga što sam ga zamolio da uradi. Znaj da to radim zbog ljubavi prema tebi i našem nerođenom detetu.‖ 218

Ali, do sada, ona nije pronašla takvo otkrovenje. Nije pisao reči utehe, nijednom rečju nije potvrdio da je znao da će umreti. Nije bilo poslednjih reči kojima bi iskazao svoju ljubav prema njoj, nije bilo oproštajne poruke, nije bilo neţnog opraštanja. Sve je bilo nedosledno, ništa od napisanog. Ĉinilo se kao da je očekivao da u svom dnevniku piše još hiljadu puta. Dok je ţarko ţelela da pročita poslednji unos u dnevniku, odbijala je da čita unose preko reda. Ţelela je da iskusi njegove poslednje nedelje onako kako ih je on doţiveo. Dok ona nije nikada bila zainteresovana za putovanja, odjednom je poţelela da je bila sve vreme pored njega dok je bio odsutan, kao da bi njeno prisustvo moglo da spreči ono što se dogodilo. Bila je udovica, bila je istinski više od četiri meseca. Ipak njeno vreme provedeno sa Edwardom je ubalţilo njenu tugu. Mislila je da ga zbog toga mrzi najviše. Kada je trebala da misli na svog supruga, ona je razmišljala o njegovom bratu. Način na koji ju je zasmejavao, način na koji ju je drţao, kako je nije napuštao kada je donosila svoju ćerku na ovaj svet. Priznanje da se zaljubio u nju. Ako ju je stvarno voleo, kako je mogao dozvoliti da ţivi u laţi, kako je mogao prećutati istinu? Moţda bi mu mogla oprostiti nedelje pre Albertinog rođenja, ali one posle... Kucanje na vratima jedva ju je nateralo da se pomeri. ―Uđite.‖ Torrie je oprezno ušetala, izgledajući nekako oprezno i dodala joj je poruku. ―Od njegove milosti.‖ Julia je uzela, odmotala je, pročitala reči koje su bile ispisane njegovim urednim, preciznim rukopisom, skoro identičnim sa Albertovim, ali ne potpuno. Sada se uhvatila kako traţi i najmanje 219

razlike među braćom, psujući ispod glasa svaki put kada bi pronašla neku, pitajući se kako je ranije nije primetila. Biću u jaslicama od dva do pola tri. — Greyling Nije bila iznenađena. Istu poruku joj je slao svaki dan protekle nedelje. I znala je da je on znao da mu ne moţe zabraniti da poseti Lady Albertu bez izazivanja govorkanja i tračenja među poslugom kao razloga zašto detetovom ocu zabranjuje da je poseti. Dok osoblje ne bi trebalo da blebeće o onome što se dešava gore, Julia nije bila budala da misli da sve što vide zadrţe za sebe. Uz grubu psovku koja ne priliči dami, prvu poruku je pocepala u sitne komadiće. Drugu je pocepala na pola. Treću je zguţvala. Nad drugima je samo malo uzdahnula. Bar ju je upozoravao o svojim namerama kako im se putevi ne bi ukrstili u hodniku ili jaslicama i kako ne bi morala da ga podnosi. ―Da li ţelite da mu dostavim neku poruku?‖ Torrie je pitala. Idi dođavola nije bilo baš ono na šta je njena sluškinja mislila. ―Ne. Obavestite dadilju da pripremi Lady Albertu za grofovu posetu u dva sata.‖ ―Da, gospo. Da li da Vam ispeglam haljinu koju ćete obući za večeru?‖ To pitanje je takođe postalo deo njenog dnevnog rituala. ―Ne. Neka mi se večera donese u sobu.‖ ―Da, gospo.‖ Ĉula je razočarenje i tugu u Torrienom glasu. Njena sluţavka je znala da nešto nije u redu. Celokupno osoblje je bez sumnje znalo da nešto nije u redu. Oni jednostavno nisu

220

mogli da zamisle šta bi to moglo biti. Zašto bi oni, zašto bi bilo ko, sumnjao na istinu kada je ona bila tako besmislena i neshvatljiva? ―Nije dadilja, gospo,‖ Torrie je iznenada izbrbljala. Julia je gledala mladu ţenu dok je trljala jednu ruku o drugu kao da je prestrašena zbog nečega što je rekla, a nije smela. ―Oprostite?‖ ―Svi znaju da on odlazi u jaslice svakog posle podneva. Sluţavka iz kuhinjske praonice, ona ima malo pomračeni um, ona je rekla da mu se dadilja i sviđa i da zato ide, da se nijedan otac ne zanima toliko za svoje dete. Ali on šalje dadilju dole u kuhinju na šolju čaja kada je on u jaslicama. On samo provodi vreme s Lady Albertom. On Vam nije neveran.‖ Nikada nije ni mislila da bi bio; moţda je trebala. On je bio mlad, muţevan muškarac. O čemu je razmišljala? Nije joj dugovao vernost. Zašto ju je ta miso mučila? Zašto je brinula s kim je moţda odlazio u krevet? Ponovo je pogledala kroz prozor. Ţelela je da proleće dođe, da vreme otopli, da moţe da ode na jahanje. ―Voli da odlazi u Vašu sobu za opuštanje.‖ U sobu u kojoj je radila s vodenim bojama. Jednom je rekla Torrie da je to opušta, i sluškinja je nastavila da tu sobu zove soba za opuštanje. Ovo je rekla kao da je mislila da će ga to iskupiti u Julijinim očima kada jadna ţena nije ni znala zbog čega mu je potrebno iskupljenje. ―Kad?‖ ―U različitim vremenima, ali bar jednom dnevno.‖ Da li se nadao da će je pronaći tamo, da će naleteti na nju? Pa, ona to neće dozvoliti. Julia se brzo uspravila na noge. Narediće

221

sluškinji da odnese pismo sa instrukcijama Edwardu da ne ulazi u njenu sobu. Samo što to više nije bila njena soba. Bila je njegova. Cela rezidencija je bila njegova, svaka prostorija, svaka slika, svaka tričarija, svaka sitnica, svaka statua. Nije mu oko toga mogla naređivati. Samo bi se nasmejao. Bila je ovde njegovom dobrom voljom. Sve što joj je dao bilo je samo zato što je smatrao svojom dobrom voljom. Utonula je ponovo u fotelju. Odjednom je očajnički ţelela da crta vodenim bojama. Otkad je saznala istinu o svom udovištvu, odlazila je iz svoje odaje samo da poseti mauzolej i Albertu. Ostatak vremena provodila je u izolaciji, tugujući zbog svog gubitka toliko da joj je ponekad bilo teško da ustane iz kreveta. Sada je postojala šansa da će naleteti na njega u svom svetilištu, ako bi odlučila da ode tamo. Kako je lako uzimao stvari od nje. ―Hvala ti, Torrie. Moţeš ići.‖ ―Volela bih kada bih znala zašto ste tako tuţni, gospo.‖ Uputila je svojoj sluţavki svečani osmeh. ―Otkrila sam da grof nije onaj za kog sam mislila da jeste.‖ Istinito, ali zagonetno. Reči očigledno nisu uspele da zadovolje radoznalost mlade sluţavke, ali su učinile da se ona uţurbano povuče. Julia je ustala i došetala do ogledala i proučavala je svoj odraz. Zbog crnine je izgledala tako mračno. Sluge su se verovatno pitale zašto se presvukla u crninu. Ona se kratko oblačila u crninu kada je pretpostavljala da je Edward bio u mauzoleju, ali sada je nosila samo crninu. Hvala Bogu pa svoje ponašanje nije morala da objašnjava slugama. Bilo je teško da ih i

222

samoj sebi objasni, pogotovo kada je sat na okviru kamina otkucao dva puta, a ona naslonila uvo na vrata svoje odaje. Bio je uvek tako tačan. Nije znala zašto je imala ovu ludu potrebu da sluša zvuk njegovih koraka. Bili su utišani tepihom, ali ih je ipak čula, zvuk njegovih dugih koraka. Utihnuli su i znala je da je zastao tačno ispred njenih vrata. Uvek je to radio. Bilo je ludo misliti da moţe osetiti njegov pogled kroz vrata, da čuje njegovo disanje. Ludo je bilo misliti da se nekako njegov miris uvukao u sobu kako bi ispunio njene nozdrve. Ne ţeleći da on zna da je ona tu, zadrţala je dah, a ipak se bojala da je znao, da je isto toliko bio svestan nje sa ove strane vrata kao što je i ona bila svesna njega s njihove druge strane. Pitala se da li je padao u iskušenje da pokuca, da je pozove, da nasloni dlan o drvo, na istom mestu gde se njena ruka odmarala. Ĉula je nepogrešivi zvuk njegovih koraka, njegovi koraci bili su oštri i brzi. Ispuštajući svoj dah u malim trzajima, oslonila je svoje čelo o vrata i čekala. Ĉekala je dok nije čula uţurbane korake dadilje koja je silazila niz stepenice. Da, znala je da je dadilja uvek odlazila. Polako, paţljivo, otvorila je vrata, provirila u prazni hodnik. Sa mnogo više samopouzdanja nego što je osećala, ispravila je svoja ramena i iskoračila iz sobe. Nakon što je još jednom pogledala okolo, podigla je kraj svoje suknje i bosim nogama počela da se šunja hodnikom do jaslica. Vrata su bila otvorena. Uvek su ostajala otvorena. Došla je najbliţe do njih, a da ne bude viđena i naslonila se leđima o zid. Zvuk stolice za ljuljanje čuo se kroz vrata i zamišljala 223

ga je kako drţi njenu ćerku u svojim rukama dok se ljulja napred i nazad. Zatvorila je oči i slušala. Pola sata koje je Edward proveo sa Allie u svom naručju bio je njegov omiljeni deo dana i ne samo zašto što je njegova nećaka treptala u njegovom pravcu sa tim krupnim plavim očima. Plavim očima njene majke. Nego zato što je imao i paţnju njene majke, takođe. Mogao je da vidi mali delić crne suknje kroz otvor vrata i znao je da će se, dok bude završio, videti par centimetara pošto će se Julia nagnuti bliţe dovratku kako bi ga čula. Tek je trećeg dana primetio kraj njene haljine. Do tada je sva njegova paţnja pripadala Allie, ali tog određenog popodneva ona je zaspala. Podigao je pogled, primetio je da je tu i nastavio da priča. ―Hajde da vidimo, Allie, gde smo ono stali?‖ Padao je u iskušenje da pozove Juliju i da je pita gde je juče završio pričanje priče, ali znao ju je dovoljno dobro da zna da ona ne bi uţivala u toj šali. Ona je samo htela da im se tajnovito pridruţi dok on priča priću. To što je ona bila tu dalo mu je nadu da će moţda u jednom trenutku početi da razgovaraju. Potrebno im je to bilo, zbog dobrobiti Allie. ―Ah, da, veliki i veličanstveni pastuv koji se brine i štiti sve ţivotinje i koji oseća da se nevolja bliţi. Mislim da bismo trebali da mu damo ime. Hoćemo li ga nazvati Greymane, Sivi u čast tvog oca? Mislim da bi on voleo to. Jazavac, koji je stvarno jazavac i koji nosi zeleni prsluk, govori Greymaneu da je video Smrdljivka, lasicu, sa njegovim malim očima i oštrim zubima i njegovim špicastim nosom, kako se šunja iza drveća. Oni misle da je smislio neku nevolju, da planira da upropasti piknik koji je

224

princeza Allie isplanirala da odrţi sa svim svojim šumskim prijateljima na proplanku sa ţutim divljim cvećem.‖ Nastavio je da tka priču o prelepoj princezi i njenim plemenitim prijateljima. I o ljubomornoj i sebičnoj lasici koja je ţelela sve da uništi. Klackajući se, pričao je dok centimetar crne suknje nije postao vidljiv. Ţeleo bi kada bi bila crvena, plava ili zelena. Ali ona je sada stvarno bila u ţalosti, potpuno svesna da je sada udovica. Svakog jutra, sat pre svitanja, bez njenog znanja, tiho ju je pratio dok je odlazila do mauzoleja. Skriven između drveća, čuvao bi straţu. Do trenutka kada bi se uputila nazad, nebo bi bilo skoro svetloplave boje, pa je ne bi mogao pratiti tako blizu. Bar je svoje putovanje obavljala kada su sluge previše zauzete da bi to primetile. Moţda bi se zapitali zašto je odjednom svako jutro odlazila u šetnje i odlazila do porodične grobnice. Osim toga, jedino je uspevao da primeti krajičak njene suknje kada bi ljuljuškao Allie. Bio je prava budala što mu je pričinjavalo zadovoljstvo da gleda tkaninu samo zato što je pripadala njoj. Nastavio je da jede sam, da sedi u svojoj biblioteci sam, da igra bilijar sam. U kasnim noćnim satima kada mu je san izmicao, radio je na priči koju je pisao za Allie o ćudljivim ţivotinjicama koje su nosile odeću, pričale i ponašale se kao ljudi. Gledajući je sad, usnulu u njegovom naručju, znao je da će joj ispisati čitavu policu knjiga. Krajičkom oka video je da je suknja nestala. Tri sekunde kasnije čuo je ubrzane korake dadilje dok je ulazila u hodnik odmah iza vrata.

225

Stojeći, odneo je Allie do njene kolevke i polako je spustio u nju. Ona je širom otvorila oči, počela da maše ručicama i noţicama. ―Vidimo se sutra, malena.‖ Uz poslednju reč izrečenu dadilji, odšetao je u hodnik. Julijin miris sada je bio jači. Kao očajnik, duboko ga je udisao, ispunivši pluća. Nastavio je da šeta dok nije došao do njenih vrata. Zaustavljajući, naslonio je svoju šaku o drvo. Nije znao zašto joj se zbog toga osećao bliţim. Bila je to luda, glupava stvar, a ipak nije sebe mogao da zaustavi. Onda je nastavio da se spušta stepenicama u usamljenu prazninu koja je sad predstavljala njegov ţivot. Njeno srce je tutnjalo, Julia se probudila plačući. Na trenutak je pomislila da je njen plač prekinuo njen san, pošto su joj obrazi bili vlaţni, a sada je bilo tiho, pa je verovatno da je samu sebe plačući probudila. Leţeći u mraku u tišini, gledala je u baldahin, pokušavajući da shvati šta je bilo pogrešno. Tokom protekle nedelje, spavala je grčevito. Bila je umorna od tuge, bola u njenim grudima koji je osećala kao modricu, sumnje, krivice. Večeras joj je bilo dosta i otišla je u spavaću odaju koja je ranije pripadala Edwardu i uzela flašu brandyja iz malog kabineta u kom je krio alkohol. Pila je sve dok nije jedva drţala oči otvorenim. Zatim se popela na krevet i podlegla je mamcu dobrodošlog zaborava. Ali sada je bila budna i osećala je da ju je nešto vaţno probudilo iz sna u kom je konstantno trčala prema Albertu samo da bi se Edward uvek isprečio ispred nje, blokirajući joj put. Ili je

226

trčala prema Edwardu? Nije ih mogla razlikovati ni u svojim snovima. Sedajući, pritisnula je lakat na koleno, čelo na ruku. Njen razum bio je zbrkan, kao da je pokušavala da se ipetlja iz paukove mreţe. U njenom snu, čula je plakanje u daljini. Počela je da trči prema tim jecajima ali koliko je brţe trčala toliko su dalje jecaji zvučali, dok se više uopšte nisu čuli. A tišina, predznak loših vesti, ju je prestrašila. Alberta. To je čula Albertu kako vrišti. U snu? Ne, izvan sna. Vrištala je dok njeni jecaji nisu poremetili njen san. Da nije bilo brandya koji je umrtvio sve, ranije bi se probudila, shvatila bi odakle plakanje dolazi. Zbacijući posteljinu sa sebe, Julia je istumarala iz kreveta. Bila je sigurna da je dadilja umirila Albertu, ali i dalje je imala jaku ţelju da svoju ćerku nasloni na grudi, da je uteši, da joj da do znanja da je ništa neće povrediti. Istrčala je iz spavaće odaje, kroz hodnik se uputila prema jaslicama. Dadilja je sedela u fotelji sa pritajenom lampom i knjigom u ruci. Bez Alberte. Nije drţala Albertu. Edward je drţao. Leţeći na dadiljinom krevetu, zatvorenih očiju, s Albertom na svojim grudima, njena kolena su bila savijena, pa joj je malena guza štrčala gore. Jastuci su stvorili barijeru sa obe strane njegovog tela, pa ako bi se skotrljala ne bi otišla daleko. Mada Julia nije ni mislila da bi otišla daleko. Jedna njegova velika ruka bila je raširena preko njenih leđa, drţeći je na mestu. Ostavljajući knjigu sa strane, dadilja je ustala i prišla joj, na vrhovima prstiju. ―Strašno je plakala. Nisam je mogla umiriti.

227

Grof je došao, nije bio previše srećan. Rekao je kako ju je u biblioteci čuo da plače. Mislila sam da će me otpustiti istog trenutka. Umesto toga ju je uzeo, postavio na svoje grudi, i ona se odmah umirila.‖ Došao je da joj pomogne, Julia je shvatila, dok je ona patila od preterane količine pića da bi uradila išta osim što je osećala tromost. Kako je Edward uspevao da ţivi ovako godinama, da se neumereno opija svake noći? Buđenje je bilo najneugodnije. ―Idite da pronađete krevet u drugoj odaji da moţete da se naspavate,‖ rekla je dadilji. ―Ne bih trebala da je ostavljam.‖ ―Dobro je ona.‖ ―Hvala Vam, gospo.‖ Julia je čekala da ţena ode pre nego što je sela u fotelju blizu kreveta. Prizor visokog, moćnog čoveka, opruţenog preko malog kreveta sa njenom ćerkom koja mu je spavala na grudima naterao ju je da zamalo zajeca. Nije ţelela da bude tako dirnuta. Prokleta bila lasica koja je došla da spase princezu. Prokleto bilo njeno srce kom je bilo drago što ga je videlo, mislila je da će se toliko naduti da će ispuniti njene grudi, kada ga je samo na trenutke videla tokom dana. Smršao je. Sneke su bile oko njegovih očiju. Ĉak i dok je spavao izgledao je umorno. Da li je bila u pravu što ga je kaznila zato što je radio ono što ga je Albert zamolio? Ne, kazna je bila za onih šest nedelja kada joj je krio istinu i kada ju je šarmirao. Da si ga bolje upoznala, mislim da bi ti se svideo, Albert joj je jednom rekao. Problem je bio u tome što joj se i tada previše sviđao. 228

Nije ţelela da ga pita za kućicu u Cotswoldsu, zato što je bio u pravu, proklet bio. Alberta je pripadala ovde. Nigde drugde ne bi bila toliko voljena, toliko zaštićena, toliko razmaţena. Naţalost, bojala se da nigde drugde ona ne bi bila toliko očajna.

229

Poglavlje 17 Bila je to bedna zima. Edward je opsovao ledene vetrove koji su bičevali oko njega dok je sjahao s konja ispred prodavnice čaja u selu, a zatim je izgovorio neke prilično jake reči koje je bacio sebi u lice što je prkosio onome što se činilo da će biti poslednja oluja pre nego što dođe proleće zbog nečeg tako kapricioznog kao što je bio tart od jagoda. On čak nije bio ni za njega. Pošto je prošla čak nedelja i po, a Julia još nije ni na koji način komunicirala s njim, znao je da je još tugovala, nadao se je da će je tart oraspoloţiti, da će umanjiti njenu mrţnju prema njemu. Ili će je moţda naljutiti, ali njena srdţba bila je bolja od njene tuge. Zvono na vratima je zazvonilo kada je ušao u toplu unutrašnjost prodavnice. Jedina mušterija u njoj bila je mladi dečak, bosonog i bez jakne. Kakvi roditelji bi bili tako nemarni? Imao je na umu da po priča s njima. ―Molim Vas,‖ dečak se izjasnio, podigavši šaku stegnutu u pesnicu u kojoj je izgleda bio novčić. ―Moja mama je gladna.‖ ―Izvini, ljubavi,‖ Gđa. Potts je rekla, ―ali s pola penija nećeš moći da kupiš mesnu pitu.‖ ―Ali ona će umreti.‖ ―Sigurna sam da će s njom sve biti u redu.‖ Gđa. Potts je pogledala u Edwarda. ―Dobar dan, Lorde Greyling. Šta biste Vi ţeleli?‖

230

Shvatao je da se nikakav profit ne bi postigao ako bi se hrana poklanjala, ali sigurno bi moglo biti nekih izuzetaka. S druge strane, kada bi nešto dala, svakakvi prosjaci bili bi joj pred vratima. Edward je kleknuo ispred dečaka, za kog je pretpostavio da ima oko šest godina, iznenađen kada je primetio kako je zajapureno bilo njegovo lice. Ovde nije bilo toliko toplo. ―Šta nije u redu s tvojom majkom, momče?‖ ―Bolesna je.‖ ―Verovatno grip,‖ Gđa. Potts reče. ―Dolazi mnogo ljudi obolelo od njega.‖ Stavio je svoj dlan na dečakovo čelo. ―Previše je vruć.‖ ―Onda ne bi trebalo da bude ovde. Odlazi, momče. Idi kući.‖ Edward je drţao njegovu ruku kako bi zaustavio histeriju, a svoju drugu ruku postavio na detetovo koščato rame. ―Kako se zoveš, dečko?‖ ―Johnny. Johnny Lark.‖ ―Koliko vas ima u porodici?‖ ―Ĉetvoro.‖ ―Upakujte četri mesne pite, Gđo. Potts. Stavite ih na moj račun.‖ Skidajući svoj kaput, omotao ga je oko Johnnyja Larka i podigao ga u naručje. Dečačić uopšte nije bio teţak. Uzimajući kutiju koju je Gđa. Potts ostavila na tezgi, rekao je, ―Upakujte i četiri tarta od jagode. Brzo ću se vratiti po njih.‖ Svoju paţnju usmerio je na dečaka. ―Pokaţi mi gde ţiviš, Johnny.‖ Bila je to mala kolibica na kraju sela. Sudeći na osnovu kanapa koji su visili u zadnjem delu koje je mogao da vidi kako su se pribliţavali, Edward je pretpostavio da je Johnnyjeva majka 231

pralja. Postavljajući dečačića na svoje noge kod stepenica, kucnuo je na vrata. Kada mu niko nije odgovorio, otvorio ih je i skoro je bio bačen na pod od ustajalog mirisa bolesti. ―Gđo. Lark,‖ rekao je dok je ulazio unutra. Na krevetu u ćošku, ţena sa crveno kosom upletenom u pletenicu ustala je na noge. ―Šta s' uradio, Johnny?‖ Njen glas bio je izgreban, sirov i slab. Njeno lice sjajilo se od znoja, njen pogled bio je tup. ―Stekao je malo hrane za Vas. Ja sam grof od Greylinga.‖ ―Oh, gospon.‖ Edward je poţurio napred, spustio ruku neţno na njeno rame, zapanjen zbog količine vreline koja se osećala kroz tkaninu. ―Nemojte ustajati. Ovde sam da bih se pobrinuo za Vas.‖ ―Ali vi ste gospodar.‖ ―Koji je prilično zaprepašćen snalaţljivošću Vašeg sina.‖ Okrećući se, uzeo je svoj ogrtač od dečaka, spustio ga na naslon stolice pored stola. Otvarajući kutiju, stavio je mesnu pitu na sto. ―Moraš da jedeš, Johnny.‖ ―Ali moja mama.. ‖ ―Ja ću se pobrinuti za tvoju mamu.‖ Mala crveno kosa devojčica malo mlađa od dečaka ispuzala je ispod kreveta. Edward je postavio pitu na sto za nju, podigao je u stolicu. Pronašao im je kašike. Ĉetvrti član porodice bio je još u kolevci. Morao je da napravi pire od pite za tog malog. Morao je takođe da pronađe i neko mleko. Odneo je pitu do ţene, ponudio je. Odmahnula je glavom. ―Neće ostati dole.‖

232

―Morate pokušati, čak i ako ne pojedete više od nekoliko zalogaja. Šta kaţe doktor o Vašem stanju?‖ ―On neće da dođe ovamo. Nemam nikakav način da mu platim.‖ ―On uopšte nije bio ovde, znači?‖ Odmahnula je glavom. ―Nije ţeleo čak ni da dođe kada je moj suprug umirao prošle nedelje. Rekao je da nije mogao ništa da učini. Ben je umro. Pogrebnik je došao, uzeo i poslednji novčić od mene. Onda sam se ja razbolela. Ko će se brinuti o mojoj deci kada mene više ne bude?‖ ―Ne idete Vi nigde.‖ Stavio je pitu u njene ruke. ―Pojedite koliko moţete. Idem ja po lekara.‖ Zgrabio je svoj kaput i uputio se prema vratima. ―Kaţem Vam, neće on doći.‖ Edward je zastao i pogledao je preko ramena. ―Za mene, bolje bi mu bilo da prokleto dođe.‖ Izjurio je iz kuće, jedva primećujući da je kiša počela da rominja. Kada je video bolesnu ţenu, bebu, malu devojčicu koja je ispuzala ispod kreveta, skoro da je počeo da paniči kada mu je Julijin lik iskrsao pred očima, sama i osuđena na bedu. Znao je da, da je odlučila da ne ostane u Evermoreu, ne bi ţivela u ćumezu. Imala bi kućicu u Cotswoldsu, armiju slugu i dovoljno novca da njoj i Allie nikad ništa ne nedostaje. Osnovao bi fond. Morao se odmah postarati za to. Kao i za testament. Morao se postarati da budu obezbeđene. Nije ga ljutilo što se Albert nije pobrinuo za te detalje. Bio je mlad, vitalan muškarac. Zašto bi mislio da bi smrt došla po njega pre nego što napuni tridesetu godinu? Ali Smrt nije

233

uvaţavala ni kalendar ni sat i Edward nije ţeleo da bude uhvaćen nespreman kada njegovo vreme bude došlo. Ţudeo je da sve što poseduje dovede u red, da snabde sve ono što mu je došlo uz titulu. Njegov brat je ostavio stvari u relativno dobrom stanju, ali je ipak imao još mnogo toga da uči, mnogo toga da razume. Dok nije bio gospodar sela, nije mogao da se odupre osećanju da je ipak imao obavezu prema njegovim stanovništvom. Bio je najveći zemljoposednik u okolini, jedini čovek s titulom miljama uokolo. Ta dva aspekta donela su sa sobom neke posledice od kojih nije imao nameru da se skriva. Kada je stigao do doktoreve rezidencije, za kucao je na vrata. Otvorila ih je mala ţena s kosom boje kukuruzne svile. Njene oči su se raširile. ―Lorde Greyling, ne biste trebali da budete napolju po vremenu kakvo je ovo. Uđite unutra.‖ Skidajući svoj šešir, zakoračio je preko praga. ―Da li je Vaš suprug kući?‖ ―On je kod gdina. Monroea. Neće se dugo zadrţati ako ţelite da ga sačekate.‖ ―Uradiću tako, hvala Vam.‖ ―Ţelite li šolju čaja?‖ ―Ne bih ţeleo da Vas mučim.‖ ―Neće to biti mučenje.‖ ―Onda, da, hvala, prijaće mi.‖ ―Molim Vas, sedite.‖ ―Potpuno sam mokar, gđo. Warren. Ne ţelim da Vam uništim nameštaj. Stajaću.‖ 234

―Kako ţelite; stiţem brzo.‖ Warren je sa druge strane izgleda imao vremena. Prošlo je skoro sat vremena i po pijene su dve šolje čaja kada je on konačno ušao kroz vrata. Njegove oči su se raširile. ―Greyling, ovo je prijatno iznenađenje.‖ ―Ne tako prijatno. Upravo sam došao od gđe. Lark. Nije joj dobro.‖ ―Da, grip.‖ ―Kako moţete znati? Niste je videli.‖ Warren je podigao bradu. ―Pola sela podleglo je toj bolesti.‖ ―Kako se leči?‖ ―Nema lečenja, osim da je pustite da ide svojim tokom.‖ ―Njen suprug je umro.‖ Spustio je tu bradu koju je Edward tako ţarko ţeleo da udari. ―Bolest moţe biti prilično… nemilosrdna.‖ ―Ona ima tri mala deteta. Verujem da je i dečak bolestan.‖ ―Zarazno je, bojim se.‖ ―Pa, je li Vas njen nedostatak sredstava ili Vaš nedostatak hrabrosti sprečava da odete tamo?‖ Brada je ponovo bila podignuta, nos je zauzeo nabusit stav. ―Vređa me implikacija da sam kukavica.‖ ―Dobro. Onda je nedostatak novca. Mogu da izađem na kraj s čovekom koji nema saosećanja. Sad ćete otići sa mnom da je vidite. Zatim ćete obići sve koji su bolesni. Ako oni nisu u mogućnosti da plate Vaše vreme, doći ćete meni da naplatite. Takođe ćete proglasiti da ću bogato platiti svima koji budu ţeleli da neguju bolesnike.‖

235

Warren je odmahnuo glavom. ―Stavljanje zdravih uz bolesne samo će raširiti bolest.‖ ―Pa je Vaše rešenje da ih ostavite da umru?‖ ―Ne umiru svi.‖ ―Onda je to samo trenutna smetnja. Uradićete kako Vam kaţem ili će sledećeg proleća ovde biti drugi doktor.‖ Bez obzira na to da li će Warren uraditi ono što je zahtevao, ovde će drugi lekar doći na proleće. Malo konkurencije je uvek izvlačilo najbolje iz ljudi. ―Hoćemo li krenuti?‖ Warren je uzdahnuo. ―Pošto je gdin. Lark tek umro, ne znam da li ću naći ikog ko će biti voljan da se brine o gđi. Lark i njenoj deci. Smrt čini da se ljudi osećaju nelagodno, kao da veruju ako poseti kuću jednom, posetiće je opet.‖ ―Ne morate nikog traţiti za nju. Neću traţiti od drugih da urade ono što ni ja sam ne ţelim. Ja ću se brinuti o gđi. Lark. Samo mi je potrebno da je pregledate i kaţete mi na koji način da se brinem o njoj.‖ Sedeći na kauču ispred kamina u svojoj spavaćoj odaji, Julia je gledala u sat na okviru kamina, gledala je kako se mala kazaljka pribliţila dvojci, a velika broju dvanaest. Nikakva poruka od grofa da će danas poslepodne posetiti jaslice nije joj isporučena. Da li je on to pretpostavio da, posle deset dana uzastopnog odlaţenja u jaslice u posetu ćerki, ne mora više da se najavljuje? Ili su mu njegove posete dosadile, da ga je iscrpljivalo vreme koje je posvećivao Alberti? Da li je moţda koristio Albertu da manipuliše njom i da je, kada je ona odbila da se upeca na mamac koji joj je nudio, odlučio da odbaci njenu ćerku kao neko smeće?

236

Ĉak i kada je zamišljala to strahotu, nije mogla da ga zamisli, ne kada je videla kako je Alberta leţala na njegovim zaštitničkim grudima pre dve noći. Torrie je bez sumnje pogrešila, tumarajući okolo umesto da obavlja svoje duţnosti. Skočivši na noge, prešla je preko sobe i povukla zvono za poslugu. Zatim je počela da korača po sobi, pitajući se zašto se osećala da je zategnuta kao struna. Kada je konačno začula kucanje na vratima, olakšanje ju je celu proţelo. ―Uđite.‖ Torrie je ušla, naklonila joj se. ―Pozvali ste me, gospo?‖ ―Zar nemaš poruku koju trebaš da mi isporučiš?‖ ―Ne, gospo.‖ Julia nije bila pripremljena za razočarenje koje ju je celu proţelo. ―Grof ti nije dao poruku za mene?‖ ―Ne vidim kako bi mogao. On nije ovde.‖ ―Kako misliš nije ovde?‖ Gde je? U Londonu? Na drugom imanju? U Havisham Hallu? Nije mogao samo tako otići, a da joj se ne javi. ―Odjahao je do sela jutros i još se nije vratio.‖ ―Po ovom vremenu?‖ Podigla je ruku. ―Ne moraš odgovarati. Nije na nama da ispitujemo njegove postupke.‖ Ali zašto je ovaj čovek imao takvu sklonost za putovanjem po odvratnom vremenu? Bez sumnje je to bilo zbog avanturiste u njemu. Jadna njegova ţena, koja će najverovatnije provoditi mnogo vremena razmišljajući šta bi mu se moglo dogoditi. Ne da je Julia bila zabrinuta. Mogao bi i umreti, nju ne bi bilo briga. Tako mu i treba što nije ništa govorio kada mu je sve one zločeste stvari šaputala u

237

uho. Još ju je uvek poniţavalo saznanje da je on čuo svaku nevaljalu stvar koju je ona izgovarala. ―To bi bilo sve.‖ ―Da vas obavestim kada se vrati?‖ ―To bi bilo divno. Ja ću provesti pola sata sa Ladi Albertom, a zatim ću ići da radim s mojim vodenim bojama.‖ Zamišljala je novu ţivotinjicu svoje menaţerije i bila je nestrpljiva da počne da radi na njemu. Torrie se nasmešila kao da joj je Julia rekla da će joj obezbediti kuću i da neće više morati da radi ni jedan jedini dan u ţivotu. ―Veoma dobro, gospo. Ta soba bila je usamljena bez Vas.‖ ―Ne budi apsurdna, Torrie. Soba ne moţe biti usamljena.‖ ―Iznenadili biste se, gospo.‖ Moţda i ne bi, pošto je i ova soba noću bila neverovatno usamljena. Oko ponoći prošle noći otišla je u gospodarevu odaju traţeći neku utehu, ni ne znajući zašto. Pošto nije uspela tamo da je pronađe, otišla je u odaju koja je bila Edwardova kada im je dolazio u posete. Kovčezi su još uvek bili tamo, nedirnuti od njenog prošlog dolaska u sobu. Spuštajući se na pod, otvorila je Albertov kovčeg i zajecala kada ju je okruţio njegov poznati miris. A zatim, zbog razloga koje nije umela da razume, otvorila je Edwardov i zajecala još jače. Kako je teţak zadatak Albert postavio Edwardu. Kroz um su joj prolazile nasumične konverzacije koje je imala s njim od kad se vratio i videla ih je u drugačijem svetlu, videla je čoveka koje se trudio da bude što iskreniji prema njoj dok ju je u isto vreme varao.

238

Prodrmajući glavom kako bi oterala te uznemirujuće misli, obula je papuče i odšetala do jaslica. Nije imala potrebe da se šunja kako bi ostala neprimećena. Dadilja je istog trenutka skočila na noge. ―Gospo.‖ ―Idite da uţivate u šolji čaja. Ja ću za neko vreme paziti na Lady Albertu.‖ Dadiljina obrva se duboko namrštila, pogledala je prema vratima. ―Njegovo gospodstvo ne dolazi, onda?‖ ―Moţda kasnije.‖ Došetala je do kolevke i uzela Albertu. ―Zdravo, draga moja.‖ Bebino lice se zgrčilo kao da se sprema da počne da vrišti svakog trenutka. ―Znam da ja nisam onaj kog si očekivala, ali on malo kasni. Sigurna sam da će doći da te vidi čim se bude vratio kući.‖ Drţeći čvrsto svoju ćerku, sela je u stolicu za ljuljanje. ―Nemam dar tvog ujaka za pričanje priča. Šta misliš da je bezobrazna lasica smislila? Znaš li šta ja mislim, Allie? Mislim da lasica, koja bi trebala da bude zloća u našoj priči, moţda na kraju postane heroj.‖ Satima kasnije ostavila je svoje boje sa strane i odšetala do prozora. Padao je mrak, a on se još nije vratio. Razmišljala je da li da konjušare pošalje u potragu za njima kada je Torrie ušetala i predala joj poruku. Lady Greyling, Udovici u selu potrebna je moja pomoć. Nisam siguran kada ću se vratiti. Poljubite Lady Albertu za mene i recite joj da je volim. — Greyling Uz podsmeh, zguţvala je papir. Zar je mislio da je ona budala? Znala je ona kakvu joj on pomoć pruţa. Bio je čovek s 239

potrebama i biće lepo ispunjene u noći provedenoj u naručju udovice. Pomoć, kako da ne. Julia je svoj obrok pojela u prostoriji za obedovanje, prvi put posle te kobne noći kada je saznala istinu. Društvo joj je pravilo samo otkucavanje sata na okviru kamina, sluga je povremeno sklanjao jedan tanjir ispred nje kako bi postavio sledeći. Dok je sama večerala mnogo puta dok je Albert bio odsutan, nije mogla da se seti da li se ikada osećala ovako poraţavajuće samom. Nakon večere, uţivala je u čaši porta u Edwardovoj biblioteci, sedeći u fotelji, slušajući pucketanje vatre, zamišljajući ga kako sedi tu iz noći u noć dok ona leţi u spavaćoj odaji trudeći se da se uveri da je on razumeo koliko je razočarana zbog onoga što je učinio, nadajući se da će on biti očajan. Na kraju, ona je bila ta koja je bila očajna. Posle deset sati otišla je u prostoriju sa bilijarom i koristeći ruku radije nego štap, gurala je lopte preko celog stola, sećajući se kako ju je on lako podigao na njega, paklenog osmeha koji joj je uputio. Setila se svakog puta kada ju je gledao sa ţeljom i glađu, svakog puta kada ju je naterao da pomisli da ga ne interesuje nijedna druga ţena, kada ju je naterao da poveruje da ga nijedna druga ţena ne moţe zadovoljiti. Kakva je budala ona bila. Nastavila je da ga zamišlja sa udovicom. Ţelela je da bude stara, izborana, da joj pola zuba fali. Ne, da joj fale svi zubi. Ali u stvari, pretpostavljala je da je mlada i lepa, više nego spremna da pruţi noć utehe čoveku stegnute građe i zgodnom kao što je on. Shvatala je sada zašto se opijao, zašto je pokušavao da otupi svoja čula. Zamišljajući o njemu u naručju druge ţene činilo je da 240

ţeli da zaplače, a dobro je znala da nema nikakvog prava, nema razloga da očekuje od njega da joj bude veran. Sve što je ona znala da je on i ranije traţio razonode, samo što je bio neverovatno diskretan, a sada za tim nema potrebe. Ali čak i kada je pomislila na to, odbacila je misao da je bio s drugim ţenama pre ovoga. Ĉudno što je Edwarda poznala kao pijanicu, ţenskaroša, kockara, a ipak nijednom nije posumnjala, otkako se vratio sa putovanja, da joj je bio neveran. Ĉinjenica da je on sa drugom ţenom ne bi trebala da joj izaziva ovaj bol u grudima koji je osećala. Ne bi trebao da joj nedostaje. Ali bila je zahvalna zbog ovoga večeras, zbog stvarnosti svega toga, pošto joj je pomoglo da shvati da moţda ipak nije dovoljno jaka da ostane ovde. Dva posle podneva kasnije Juliaje bila uverena da udovica ne samo da je bila mlada, nego i neverovatno talentovana da udovolji njegovom gospodstvu i da mu odvrati paţnju od njegovih duţnosti. Dok je prskala svojim vodenim bojama po platnu kako bi uspela da dočara uzburkano nebo, malo je padala u iskušenje da sedne na konja, odjaše u selo i podseti grofa od Greylinga na obaveze koje ima. A moţda se on prebacio i na devojke iz taverane. Uspevao je da u svojim porocima, bilo da je u pitanju vino, ţene ili kockanje, uţiva do ne umerenosti. Mislila je da se promenio, mislila je da je drugačiji, ali opet je počinjao sa svojim starim navikama. Torrie je otvorila vrata i ušla u prostoriju noseći čajni set na posluţavniku. Postavila ga je na niski stočić pored vatre. ―Donela sam Vam popodnevni čaj.‖ 241

Julia je zauzela svoje mesto na kauču i nasmešila se kada je videla četiri tarta od jagode. ―Molim te pošalji kuvarici moje čestitke. Nisam znala da ume da napravi tart od jagoda isti kao onaj u seoskoj prodavnici čaja.‖ ―U stvari, gospo, oni su donešeni iz seoske prodavnice čaja. Njegovo gospodstvo ih je kupilo.‖ Naglo je okrenula glavu uvis. ―Grof se vratio?‖ ―Da, gospo. Pre otprilike dvadeset minuta. Dao je tartove gdinu. Rigdonu, uz naredbu da Vam se serviraju uz popodnevni čaj i odjurio u svoje spavaće odaje.‖ Vratio se i doneo joj je poklon. Bila je dirnuta što je zapamtio koliko je uţivala u tartu od jagoda, skoro dovoljno da pređe preko činjenice da je protekle tri noći pravio društvo udovici. Zagrizajući testo, zastenjala je zbog uţitka koji joj je ukus izazvao. Bio je tako dekadentan i sada mu je bila duţna. Moraće da mu se zahvali. Torrie je krenula da izlazi. ―Ispeglaj moju crvenu haljinu. Večeras ću večerati sa grofom.‖ Osmeh njene sluţavke bio je tako širok i svetao da je mogao nekog oslepeti. ―Da, gospo. Sa zadovoljstvom.‖ Skoro da je od skakutala iz prostorije, dok je Julia uzimala još jedan zalogaj testa i pitala se da li će Edward danas doći do ove sobe, da li će posetiti Allie. Edward se naslonio o zid blizu prozora dok je njegov lični sluga nadgledao pripremanje kupke i paljenje vatre u kaminu. Nikada u svom ţivotu nije bio tako prokleto umoran. Udovičina groznica je konačno posustala sinoć, a jutros je i njenom sinu bilo bolje. Druga dva dete su, čini se, uspela da izbegnu bolest, bar za 242

sad. Dok je jeza proţimala njegovo telo, nije mislio da je on bio te sreće. Dok se na konju vraćao prema imanju, mislio je da je to zbog umora i vremena. Ali sada nije bio tako siguran. Kada su sluge završile svoje zadatke, njegov lični sluga stajao je na vratima i pazio na njegovu privatnost. Edward mu je već naredio da mu se ne pribliţava. ―Nakon što izađeš odavde, nemoj ponovo ulaziti unutra.‖ ―Gospodaru, čini mi se da Vam nije dobro.‖ ―Veoma dobro zapaţaš. Uvezaću svoju odeću i ostaviti je ispred vrata. Dodiruj je što manje moţeš. Spali sve.‖ To je verovatno bila preterana mera opreza, ali učiniće sve kako bi se postarao da se još neko ne razboli. ―Svaka dva sata ispred vrata mi ostavljaj bokal vode i činiju supe. Ako dva dana ostanu netaknuti, moţeš ući unutra.‖ ―Gospodaru... ‖ ―Ako uđeš pre toga, bićeš otpušten. I ne smeš ni reč o ovome reći grofici.‖ Ne da je mislio da će se raspitivati o njemu, ali opet predostroţnost nije bila na odmet. Nije baš ţeleo da se ona moli za njegovu preranu smrt. ―Ne mislim da je ovo ispravno, gospodaru.‖ ―To je samo grip. Osećaću se loše par dana i onda će mi biti bolje. Nema potrebe da bilo koga uznemiravamo time.‖ ―Kako ţelite, gospodaru.‖ ―Dobro je. A sada odlazi.‖ Uz očigledno opiranje, Marlow je otvorio vrata i izašao. Edward je podigao ćebe sa kreveta i bacio ga na pod, bio je u

243

iskušenju da on padne na njega i tako ostane. Umesto toga započeo je mukotrpan posao skidanja odeće. Nadao se da je Julia uţivala u svojim tartovima. Ona je večerala sama, proklet bio. Nije dolazio u njenu prostoriju u kojoj je bojila vodenim bojama. Niti je posetio Allie. Njegova odsutnost tamo bila je čudna, pošto se činilo da oboţava devojčicu. Zar se samo pretvarao da bi došao u Julijinu milost? Nije tako mislila. Od trenutka kada se njena ćerka rodila, nije mogao biti neţniji ili da pokaţe više interesovanja za njenu dobrobit. Moţda je samo bio umoran od svoje ludorije. Iz prve ruke je znala da je on ulagao jako mnogo napora i samog sebe kako bi uspeo da zadovolji ţenu. Koliko god da se trudila, nije mogla da prestane da zamišlja njegove moćne mišiće kako se isteţu i pomeraju dok je klizio niz... Proklet bio. Proklet bio što joj je dao da proba ono što nije mogla da ima. Prokleto bilo njeno telo što je ţelelo da bude oboţavano. Provela je veći deo noći pišući na svom krevetu. Svaki put kad ju je san obuzeo, sanjala ga je kako poseţe za njom. Ĉak iako su on i Albert izgledali isto, znala je da je to Edward, zbog njegovog đavolastog osmeha i plamtećeg pogleda. Probudila se u gadnom raspoloţenju, sa potrebom da mu se suprotstavi, da se suoči s njim, ali bojala se da će mu biti drago kada bude shvatio njenu potrebu da ga vidi, da će znati da je ljubomora zaiskrila u njoj kada je on proveo par noći u krevetu druge ţene. Što je bilo smešno, pošto on nije pripadao njoj. Ona je bila udovica u ţalosti. Poslednja stvar na koju treba da misli je drugi muškarac. 244

Ipak, morala mu se zahvaliti za tartove. Nesavesno bi bilo da ne učini to. Ako bude doručkovala dole uspeće da iskaţe svoju zahvalnost. Ipak, kada je ušla u prostoriju u kojoj su doručkovali, Rigdon ju je obavestio da grof doručkuje u svojoj sobi. Prvo večera, a sada i doručak? Odvaja se kao što je to i ona činila. Zašto? ―Planira li da sve svoje obroke pojede u svojim odajama?‖ Izgledajući nekako krivo, Rigdon se podigao na prste. ―Za sada, da.‖ Suzila je pogled. ―Šta mi to prećutkujete?‖ ―Ništa, gospo.‖ O, bilo je tu nečega. Inače ne bi izbegavao njen pogled. Zašto je Edward ostajao u svojoj sobi? O, dragi Boţe! Da nije doveo veselu udovicu sa sobom? Zar se odvojio zato što je zajedno sa njom? I šta ako i jeste? To se nje ne tiče. Ne moţe mu zabraniti da dovodi ţene u sopstvenu kuću, ne kao pre kada je bila njena. Osim što su sada svi mislili da je Albert taj koji joj je neveran. A to ne moţe tolerisati. Potcenjivao je Alberta i njegovu vezu s njim. Rigdon je iznenada ispravio svoj stav, stegao svoju vilicu. ―To nije u redu, gospo. Po ovom pitanju, njegovo gospodstvo ponaša se prilično budalasto.‖ O, Boţe, bila je u pravu i sluge su znale da se on viđa sa drugom ţenom. Zašto dođavola nije mogao da bude diskretan? Bes je prostrujao kroz nju u takvom vrelom ogorčenju. ―Naredio nam je da Vam ništa ne kaţemo, ali ja se plašim za njega.‖

245

I trebalo bi. Potrudiće se da učini sve što je u njenoj moći da uspe u tome da Edward nikad više ne pomoli svoje lice u ekskluzivnom salonu. Da je ponizi ovako bilo je više nego odvratno. Moţda će ga ubosti ţaračem u privatnom području kako bi se osigurala da nikada više ne pruţi zadovoljstvo nijednoj udovici. ―Još nije uzeo ni supu ni vodu koje mu je Marlow ostavio,‖ Rigdon joj je rekao. Supu? Svojoj ljubavnici je posluţivao supu? Teško da je to divan način zavođenja. Ipak, njoj je doneo tart od jagoda. Ništa od ovoga nije imalo smisla. Odmahnula je glavom. ―Marlow ostavlja supu gde?‖ ―U hodniku, ispred vrata odaje njegovog gospodstva.‖ ―Zašto?‖ ―Zato što je svima zabranio da uđu unutra, osim ako supa tamo ne bude ostala dva dana, u tom trenutku neko moţe ući. Pretpostavljam da je to zato što će tada Lord Greyling biti mrtav.‖ Da li neko moţe umreti od preteranog seksa? Pretpostavljala je da je to moguće i da to nije potpuno neprijatan način da se ode… ―Rigdone, nisam sigurna da Vas pratim.‖ ―Naravno da ne, gospo, zato što nismo smeli da Vam kaţemo.‖ ―Onda Vam predlaţem da mi kaţete.‖ ―Otpustiće me.‖ ―Ja ću Vas otpustiti ako mi ne kaţete.‖ Teško je uzdahnuo. ―U redu. Lord Greyling je bolestan.‖ ―Bolestan?‖ 246

―Da, gospodarice. Grip. Bojao se ako se ne bude izolovao …‖ Ostatak njegovih reči je izbledeo u pozadini pošto je ona već istrčala iz prostorije i jurila je kroz hodnik. Njeni roditelji umrli su od gripe. Kako se ovo moglo dogoditi? Kako se razboleo? Bio je previše snaţan, previše hrabar, premlad da bi ga odnela bolest kao što je ova. Tek kada je došla do njegovog krila shvatila je da nije znala koju je sobu prisvojio kao svoju. Supa. Samo treba da pronađe supu u hodniku. Uţurbano se penjala uz stepenice. Na odmorištu, uputila se ulevo. Ipak nije morala da traţi supu. Marlow je sedeo u stolici na kraju hodnika. Kada se pribliţila, on je ustao. ―Lady Greyling.‖ Prošla je pored njega. ―Njegovo gospodstvo ne ţeli... ‖ Ali njegove reči su, takođe, bile izgubljene kada je otvorila vrata i prešla preko praga, gde je zapanjeno stala kada je videla Edwarda, kako leţi preko isprepletenih čaršava, gornji deo njegovog tela bio je nag i mokar od znoja. S mukom se ispravio, mahnuo rukom. ―Ne smete biti ovde.‖ ―A ipak sam tu.‖ Kako je došla do njega, on se skljokao nazad u krevet. ―Morate otići.‖ Ignorišući ga, pritisnula je dlan svoje ruke na njegovo čelo. ―Vi potpuno gorite.‖ ―Što je razlog zbog kog morate otići.‖ Što je bio razlog zašto to neće učiniti. Okrenuvši se, bila je zahvalna kada je videla da je Marlow pratio, lebdeći u dovratku. ―Recite nekome da ode po dr. Warrena.‖ 247

―On ništa ne moţe učiniti,‖ Edward je promrmljao. ―O, a kada ste Vi postali stručnjak iz medicine?‖ ―Kada sam se brinuo o gđi. Lark i njenom sinu.‖ Ko su dođavola bili gđa. Lark i njen sin? I gde je bio gdin. Lark? Dobri Gospode, da li je bilo moguće da on nije bludničio sa udovicom, nego se brinuo o njoj? ―Da li je gđa. Lark udovica?‖ Lagano je klimnuo glavom. ―Njen suprug je nedavno umro. Groznica. Ona je bila bolesna. Dečak je bio bolestan. Nisam trebao da se vratim ovde. Trebao sam ostati u selu, ali bio sam tako umoran. Mislio sam da mi je hladno zbog vremena.‖ ―Nema veze. Trebate biti kući kada ste bolesni. Ali zašto ste se Vi brinuli o ovoj ţeni i njenom detetu?‖ ―Niko drugi nije hteo.‖ Ostao je u selu kako bi uradio dobro delo, a ona je posumnjala na najgore. Koliko će još vremena morati da prođe dok ona ne prihvati da je čovek s kojim je ţivela skoro tri meseca pravi Edward Alcott? Okrenula se prema Marlowu. ―Pošaljite nekoga da dovede dr. Warrena. Neka dođe što pre.‖ Dok ju je Marlow ostavio da uradi šta mu je rekla, pogledala je nazad prema Edwardu i molila se da što pre dođe doktor. ―Morate se pripremiti, Lady Greyling,‖ Dr. Warren je svečano rekao dok se okretao od kreveta. Podsetio ga je na psa kog su izudarali. ―Ne verujem da će Vaš suprug preţiveti.‖ Mogao ju je isto tako isprebijati. Nije mogla da diše, nije osećala prste, prste ne nogama. ―Mora postojati nešto što moţete da učinite.‖ Polako, odmahnuo je glavom. ―Ţao mi je, ali ne postoji lek koji mogu da ponudim za ovu bolest.‖ 248

―Ţena o kojoj se brinuo, gđa. Lark, da li je umrla?‖ ―Ne.‖ ―Njen sin?‖ ―I on se oporavio.‖ ―Šta je učinio za nju?‖ ―Nema veze šta ćemo uraditi. Neki ljudi umru, neki ne.‖ ―Onda od kakve ste nam Vi proklete koristi?‖ Naglo se okrenula od njega, pokušavajući da zadrţi drhtaje besa i straha koji su prolazili kroz nju. Sa mukom se okrenula, pogledala je u njega. ―Odlazite.‖ ―Ţao mi je— ‖ ―Ne ţelim to da čujem. Samo idite.‖ Išetao je. Ţelela je da bude saosećajna. Verovatno je bespomoćno stajao dok su mnogi umirali, ali nije mogla da bude saosećajna kada on nije ţeleo ništa ni da pokuša. Pogledala je u Marlowa, koji je stajao na vratima, nemi straţar. ―Donesite mi posudu sa hladnom vodom, neke tkanine, komadiće leda iz kutije sa ledom i sveţu supu.‖ Okrenuo se da ode, a njoj je pala ideja na pamet. ―I gđu. Lark.‖ Ponovo se okrenuo prema njoj. ―Oprostite?‖ Za razliku od dr. Warrena, nije nameravala da stoji bespomoćno dok je neka bolest uništavala ovog čoveka koji je bio plemenitiji nego što je ona ikada mislila. U njenim mislima, optuţila ga je za bludničenje dok se on u stvari brinuo za bolesne. Stidela se misli koje je imala. Uvek je od njega očekivala najgore, ali za skoro tri meseca on joj je pokazivao samo najbolje od sebe. ―Pošaljite slugu u selo da pita gđu. Lark kako se tačno Lord

249

Greyling brinuo o njoj. Neka sve zapiše. Ĉak i najmanja stvar moţe biti vaţna.‖ ―Moja mama je uvek preporučivala vrući grog.‖ Edwardu bi se to sigurno svidelo. ―Hvala Vam, Marlow. Donesite i to.‖ Dok je odlazio, za sobom je zatvorio vrata. Ponovo je paţnju usmerila na Edwarda. Ĉinilo se kao da je odlutao. Nije se mogla otrgnuti utisku da je ovo vreme bilo od presudne vaţnosti. I sada kada su bili sami, mogla bi mu se obraćati mnogo intimnije. ―Edwarde, Edwarde, moraš se na kratko probuditi.‖ Njegovi kapci su se pokrenuli, zatvorili. ―Slušaj me. Poslala sam slugu da razgovara sa gđom. Lark. Ali moţeš li mi reći šta si radio kako bi joj bilo bolje?‖ Prodrmala je njegovo rame. Nije odgovarao. Jače je protresla. ―Edwarde, moţeš li mi reći šta si uradio?‖ Otvorivši oči, zatreptao je prema njoj. ―Ubio sam ga. Ubio sam Alberta.‖

250

Poglavlje 18 Sada će ga mrzeti, mrzeti ga više nego što već jeste, mrzeti ga onoliko koliko je on mrzeo sebe. Otići će. Bilo mu je potrebno da ona ode isto koliko mu je bilo potrebno da ostane. ―Priča koju sam Vam ispričao o tome kako je… Edward umro. Tako je Albert umro.‖ ―Da, pretpostavila sam to,‖ neţno je rekla. Osećao se tako vrelo i lepljivo da bi u ovom trenutku mogao šetati kroz dţunglu. Morao je da joj kaţe. Morala je znati istinu, ali bilo je tako teško da misli, tako teško da se usredsredi. Ipak, krivica ga je izjedala. Nije mogao odneti ovu istinu u grob. Nikada joj nije rekao kako je Albert patio, patio zbog njega. Ali morala je da shvati da, to što se desilo, nije bila Albertova krivica. ―Nisam Vam rekao šta se tačno dogodilo. Ja, ne Albert, sam se igrao sa bebom gorile. Albert je samo stajao sa strane i upozoravao me. ‖ Nemoj se pribliţavati. U redu je. Tako je divna. Pogledaj kako je rado došla do mene. ―Ali, kao i obično, ignorisao sam njegove brige. Ogromna gorila koja se dogegala iz dţungle je krenula ka meni. Ja sam bio njegova meta, pošto je pretpostavljao da sam ja pretnja. Osim kada se Albert isprečio ispred njega. Zar ne vidite? Ja sam trebao biti bacakan okolo, ja sam trebao umreti. Nikada nisam ţeleo da Albertu otmem sve. Oprostite mi.‖ 251

Sedeći na ivici kreveta, omotala je svoje prste oko njegove ruke. Njeni su bili hladni, tako hladni. Ţeleo ih je na čelu, grudima. ―Nemam šta da Vam oprostim,‖ neţno je rekla. ―Bili ste njegov mlađi brat. Naravno da je pokušao da Vas zaštiti.‖ ―Mlađi samo sat vremena.‖ Teško je progutao, ignorišući bol u grlu. ―Trebao sam da ga spasim. Nikada nisam trebao da zahtevam da pođe na taj prokleti safari sa mnom.‖ ―On je ţeleo da ide. Ţeleo je da bude tamo. Pročitaću Vam njegov dnevnik, hoćete li? Videćete. Mislio je da je to predivna avantura. Ne bi to propustio ni za šta na svetu. Svake noći pisao je draga sećanja o vašim avanturama.‖ ―Svake večeri govorio je o Vama.‖ ―Kada se budete oporavili, reći ćete mi šta je pričao.‖ ―Ţeleo je da Vas odvedem u Švajcarsku.‖ Trepnula je, odmahnula glavom. ―Zašto bi ţeleo da uradite to?‖ ―Pretpostavio sam da je to bilo mesto koje ste Vi ţeleli da posetite.‖ ―Ne naročito. Moţda je hteo da me odvede tamo da me iznenadi, ali nijedno posebno mesto nisam ţudela da posetim.‖ Zureći u nju, borio se sa izmaglicom, pokušavajući da se seti tačnih Albertovih reči. Zar ga je pogrešno razumeo? ―Nema nikakvog smisla.‖ ―Nema ni to što sebe krivite za njegovu smrt. Bio bi ogorčen i razočaran kada bi znao da to radite. Desilo se šta se desilo. Nije to ničija krivica. Na hiljadu načina je ta priča mogla drugačije da se

252

završi. Mi uvek mislimo da bi bilo bolje kada bi se nešto desilo drugačije. Ali stvarnost je takva da se moglo desiti nešto gore.‖ Bila je u pravu i mogao bi joj doneti nešto gore u ovom trenutku. ―Molim Vas nemojte ovde ostajati sa mnom. Ako se Vi razbolite, ako se Allie razboli. ‖ ―Nećemo. Neću to dozvoliti. Niti ću dozvoliti da Vi umrete.‖ Nije mogao da se suzdrţi, a da usne ne iskrivi u ironičan osmeh. ―Moje reči.‖ ―Vaše reči. Sada, nemojte me napraviti laţovom.‖ Ona neće otići. Opsovao je najslabiji deo sebe kom je bilo drago, koji je ţeleo da poslednje što bude video bude njeno lice, da poslednje što bude čuo bude njen glas, da poslednje što bude znao bude njen dodir. Danas smo videli veličanstveni vodopad. Tutnjanje vode koja se sliva dole bilo je zadivljujuće. Stajali smo na ivici litice, samo smo gledali njegovu neverovatnu snagu, kada je Edward iznenada rekao, “Zar ne bi Julia volela ovo? Zar ne bi voleo da sa njom podeliš ovakvu lepotu?” Nisam mogao da se otmem utisku da je ţeleo da kaţe kako bi sve ovo izbledelo naspram tvoje lepote. Dok mi strašno nedostaješ, uţivao sam u ovom putovanju i ne kajem se nimalo što sam krenuo na njega. Bila si u pravu. Jednom kada se naše dete rodi, nikada ne bih svoje obaveze mogao da ostavim zbog nečeg sebičnog kao što je ovo, a ipak je ovo bilo iskustvo kog ću se uvek rado sećati. To je najčudnija stvar, Julia, ali svake večeri pričamo o tebi. U početku, podelio sam neke od svojih najdraţih uspomena na tebe pošto sam mislio kada bi Edward mogao da te vidi kao što te ja vidim, onda će te i on voleti kao i ja. 253

Ipak kada bismo sedeli pored vatre i pričali kasno noću, kada te ja ne bih spomenuo u jednom trenutku bi on to uradio. Podiţući pogled od zapisa u dnevniku koji je naglas pročitala, Julia je posmatrala čoveka koji je nepokretno leţao na krevetu. Terala ga je da jede komadiće leda i supu. Vreo grog je pio bez ţaljenja. To i nije bilo iznenađenje. Ali činilo se da slabi kako su sati prolazili. Izvan prozora dan se pretvarao u noć, zora se pojavila, noć se vratila. Povremeno bi zadremala na par minuta u fotelji. Otvorila je prozor kako bi u prostoriju ušao sveţ vazduh, kako bi ustajalost sobe mogla biti zdrava? Ponekad je tamo staja duboko udišući, bez obzira šta je naučila kako se brinuo o gđi. Lark i njenom sinu. Udovica je rekla njenom slugi da ih je Edward terao da piju sve dok nije mislila da će se udaviti. Kupovao im je pomorandţe da jedu. Kuvao pileću supu s raznim povrćem. Nije mogla, a da se ne zapita koliko je toga naučio tokom svojih putovanja, šta je sve morao da radi kako bi preţiveo. Preţive će i ovo. Ponekad je bio budan dok je čitala, ali većinom vremena je spavao. Stigla je do poslednjeg zapisa u dnevniku, do poslednje noći kada je Albert uronio svoje pero u mastionicu i zapisao svoje misli na papiru. Nije ove reči mogla da pročita naglas. Trebale su joj da budu za nju i samo za nju i nije mogla da se otme utisku da ih je napisao samo za nju. Počinjem da sumnjam da se ti njemu u stvari dopadaš. Ali moram još da otkrijem zašto se onda pravi da je drugačije. Moram priznati da mi je prilično laknulo kada sam ovo otkrio. Počeo sam da pišem testament, pošto sam mislio da se o tebi ne bi brinuo onako kako sam ja to radio. Znao sam da će se uvrediti ako njega ne imenujem 254

za zaštitnika svog naslednika, a ipak gledajući njegovo ponašanje u proteklih par godina, kako bih mogao nešto tako vaţno dati njemu na čuvanje? Razmišljao sam o Asheu, ali iako je on brat mog srca, nije mi brat po krvi. Teret koji bih mu nametnuo preuzeo bi bez reči ţaljenja. Moj otac predao nas je na starateljstvo svom prijatelju, koji se lepo brinuo o nama, a ipak sam uvek ţudeo za Evermoreom. Nisam to ţeleo mom detetu ili tebi. Ali za tebe, ţelim više nego krov nad glavom, odeću ili hranu. Ţelim da budeš srećna. Bojao sam se da ćeš, pod Edwardovim skrbništvom, samo patiti. Ali sada verujem da te ne bih mogao ostaviti u boljim rukama. Prešla je prstom preko poslednjih reči. Zar je stvarno znao da joj se neće vratiti? Ili je samo uopšteno pričao? Iako je znala da ništa nije bilo napisano na sledećoj stranici, okrenula ju je. Tuga koja ju je okruţila skoro ju je potpuno preplavila. Ţelela je još reči, još uvida, još njegovog opraštanja zbog osećaja koje ima prema njegovom bratu. Ne bih te mogao ostaviti u boljim rukama. Pročitala je odobravanje u tim rečima. U celom njegovom dnevniku čitala je ljubav. Voleo ju je kao što je ona volela njega. Ţeleo je da bude srećna. Da je pronađe bez njega činilo se kao izdaja. Ipak, bilo je to kao da je on to očekivao, da ju je ohrabrivao da bude srećna, da ponovo pronađe ljubav, da nastavi dalje. Znao je da ona tek otkriva: Morala je da uradi onako kako je on ţeleo da bi bila najbolja majka Alberti. Ostavljajući dnevnik sa strane, sklopila je ruke oko platna koje je leţalo u činiji sa hladnom vodom na stočiću pored kreveta, iscedila ga i počela njim da prelazi preko Edwardovog čela, vrata, 255

i ramena. Bio je tako miran, tako tih, njegovo disanje bilo je tako plitko, skoro da ga nije ni bilo. Njegova koţa bila je tako vrela na dodir da je to bilo skoro zastrašujuće. Primakinjajući se bliţe, prošaputala je, ―Bori se za mene, Edwarde. Albert bi to ţeleo. Insistirao bi na tome, zapravo. I bori se za Allie. Mora da zna kako se priča završava.‖ Njegove oči su se polako, uz treptanje, otvorile. ―Gornja fioka mog stola. Priča je tamo, napisana, čeka je.‖ Zar će je uvek terati da misli da ne moţe da je čuje? ―Tako ste se umirili da ste me uplašili.‖ Lagano se nasmešio. ―Znam da i Vi ţelite da znate kako se završava. Mogao sam da vidim kraj vaše haljine sa mesta na kom sam sedeo u ljuljašci.‖ Znači, bila je uhvaćena? Nakrivila je svoju bradu. ―Mogla je to biti neka sluškinja.‖ ―Zašto niste ušli?‖ Odvraćajući pogled od njegovog, pritisnula je platno na njegov vrat. ―Nisam ţelela da Vam dozvolim to zadovoljstvo u saznanju da sam zainteresovana za Vašu priču.‖ ―One su sve bile za Vas, znate li. Sve priče koje sam pričao dok sam bio kod Vas u poseti.‖ Proučavala je poznate konture njegovog lica, ţelela je da ne izgleda tako unezvereno i pitala se kako, iako je izgledao isto kao Albert, kada ga je pogledala nije videla Alberta. Bila je malo tajnovita kad je rekla. ―Ozdravite i pozvaću Vas da mi ispričate još.‖ ―Nemojte ići u Cotswolds.‖ ―Sada nije ni vreme ni mesto.‖ 256

―Oslabljen sam, imam Vašu samilost. Sada je savršeno vreme.‖ Traţeći nešto šta bi radila, ponovo je umočila tkaninu u vodu, iscedila je. ―Nisam odlučila šta ću da radim i neću Vam sada obećati nešto za šta nisam sigurna da mogu ispuniti. Bila bih zahvalna, međutim, ako biste Vi ubrzali Vaše ozdravljenje.‖ ―I da odustanem od toga da Vas imam u svojoj spavaćoj odaji?‖ Brzo je prebacila paţnju na njega, zahvalna što vidi iskre u njegovim očima, kada se već dva dana bojala da će izbledeti kada ţivot bude počeo da ga napušta. ―Ponašate se neprikladno.‖ ―Volite kada sam neprikladan.‖ Jeste, proklet bio. ―Mora da se osećate bolje.‖ ―Malo.‖ Zatvorio je oči. ―Neću umreti, Julia.‖ ―Posluga će odahnuti. Oni su sreli Vašeg rođaka koji je trebao sve da nasledi.‖ Prigušeno se nasmejao. ―I Vi ste odahnuli.‖ ―Malo, pretpostavljam.‖ Stavila je tkaninu na njegove grudi, blizu njegovog srca. Omotao je svoje prste oko njenog zgloba. ―Ţao mi je što Vam nisam rekao ko sam odmah nakon Allienog rođenja. Pogrešio sam. Ţelim da znate, potrebno mi je da razumete, da su stvari među nama te noći otišle dalje, Edward bi ostao sahranjen.‖ Potonula je unazad, nije bila sigurna šta da radi s tim. Pristao bi da glumi Alberta do kraja svog ţivota, samo da bi je imao. Moţda bi trebala biti polaskana. Umesto toga njen temperament bio je izazvan. Ona bi i ne znajući učestvovala u obmani. ―Ja bih trebala da imam izbor.‖ 257

―Sa Engleskim zakonom nema izbora.‖ Zato što se ţena ne moţe udati za brata svog pokojnog supruga. ―Uvek imamo izbor. Da ţivimo po zakonu ili da ga kršimo. Niste trebali da pretpostavite šta bih ja izabrala.‖ ―U pravu ste. Mislio sam samo na to šta ja ţelim i kako da i dalje budete srećni. Sada vidim da nisam bio fer prema Vama.‖ ―Nije bilo fer prema nama oboma. Zar ste stvarno ţeleli da ţivite sa ţenom koja je mislila da svoju ljubav daje nekom drugom?‖ ―Nikada nikoga pre nisam voleo. Nisam mudar po tom pitanju.‖ Ona je bila njegova prva. Od svih ţena s kojim je bio, nijednu od njih nije voleo. Smatrala je to u isto vreme i tuţnim i laskavim. ―Mislim da bi to bila teška lekcija. Vremenom biste počeli da zamerate i meni i Alberti i naši ţivoti postali bi bedni.‖ ―Tako mi je ţao.‖ Spustila je svoj prst na njegove usne. ―Više nije bitno. Ono što je bitno jeste kao ćemo dalje nastaviti.‖ ―Hoćemo li nastaviti dalje?‖ ―Pretpostavljam da morate da se oporavite kako biste to saznali.‖ ―Bezosećajna devojka. Zar mi nećete dati ni nadu?‖ ―Ovde sam, zar ne?‖ Ĉinilo se da ga je to zadovoljilo pošto je zatvorio oči i odlutao u san. Napola je padala u iskušenje da se uvuče u krevet pored njega, da nasloni glavu na njegovo rame i podlegne dremeţu, ali bojala se da će ako ne ostane oprezna on iskliznuti kada ne bude 258

gledala. Setila se da se činilo da se stanje njenih roditelja popravlja, da su razgovarali sa njom, da su je uveravali da će sve biti u redu. U oba slučaja, umrli su pre jutra. Njegova groznica slomila se pre zore. Skoro je zajecala od olakšanja. Nakon što je pozvala Edwardovog ličnog slugu da mu pomogne ako mu bude pomoć trebala, odšetala je do spavaće odaje preko puta i pala na krevet, uverena da nikada nije bila toliko umorna u celom svom ţivotu. Spavala je čitava dva dana. Zatim se dva puta kupala. Gledala je u Allie sa dovratka dok ju je dadilja drţala. Nije se usudila da preblizu stoji, u slučaju da je postojala mogućnost da se razboli. Sačekaće nedelju dana, a nakon toga će svoju ćerku grliti cela dva dana. Uţivala je u obimnom doručku, jela je dok skoro nije mogla da se pomeri. Ali morala je da se kreće. Ogrnuvši svoj mantil, odšetala je do mauzoleja. Među ovim zidovima od mermera, isplakala je svoje srce i dušu za Alberta, jecala je nekontrolisano, obrisala suze, proklela ga, proklela sebe, proklela Edwarda. Sada je znala da nije umro zato što je bio dovoljno neoprezan da se igra sa stvorenjem, nego zato što je imao nameru da spase svog brata. Postavila je dlan na njegovu sliku. ―Završila sam sa čitanjem tvog dnevnika. Mislio si na mene svaki dan, kao što sam i ja mislila na tebe. Još uvek mislim na tebe svaki dan. Probudim se i mislim, već je otišao da doručkuje. Samo, nisi to učinio. Više nikad ni nećeš i moram se stalno podsećati na to. Teško je poverovati da je prošlo nešto više od sedam meseci koliko smo razdvojeni, otkad sam te poslednji put poljubila ili te drţala ili pričala sa tobom ili gledala u tvoje voljeno lice. Tuga 259

zbog tvog gubitka nije se umanjila. Ne znam da li će se ikada umanjiti. To je ţivotna činjenica, bez obzira koliko ţelela da je drugačije. Ne znam da li si znao da se nećeš vratiti nazad, ali verujem, svim svojim srcem, da bi ti razumeo sve što sada osećam, a da ne moram ni da ti kaţem. Sve što osećam za tebe. I sve što osećam za Edwarda. Mislim da bi ti to odobravao. Mislim da je to ono što si pokušao da mi kaţeš, zašto si mi to pisao. Kako bih znala da si se brinuo za moju sreću više od svega.‖ Prešla je svojom rukom preko mermera, ţeleći da moţe još jednom da ga dodirne. ―Volim te, Alberte. Uvek ću te voleti i uvek ćeš mi nedostajati.‖ Ostala je tu još par minuta pre nego što je krenula ka rezidenciji. Nije videla Edwarda od kada je njegova groznica popustila. Bilo je vreme da to uradi. Leškario je na sofi u delu za sedenje pored prozora. Zavese su bile pomerene u stranu, dozvoljavajući sunčevim zracima da ulaze unutra. Na osnovu izveštaja slugu, znala je da još nije ulazio u ovu sobu, ali, kako je stao na svoje noge, noseći samo pantalone i tanki bade mantil, znala je da se sigurno bolje oseća i da će se uskoro vratiti svojim poslovima. ―Ne morate ustajati,‖ rekla je. ―Naravno da moram.‖ Obilazeći sofu, otišla je do fotelje koja je bila smeštena između nje i prozora. ―Izgledate kao da se osećate mnogo bolje,‖ rekla je, sedajući u fotelju. ―Vi izgledate umorno.‖ Vratio se svom mestu na kraju sofe, kao da je mislio da će je uplašiti ako joj priđe bliţe. 260

―Odmorila sam se. Dobro se osećam. Za sad se niko u rezidenciji nije razboleo.‖ ―Molim se da su svi ostali pošteđeni.‖ ―Ostajem optimistična.‖ Bacila je pogled prema satu, kaminu, savršeno nameštenom krevetu. ―Ĉini se da će dan biti divan.‖ ―Zima će, čini mi se, uskoro biti iza nas.‖ Klimnula je glavom, nije bila ovde da bi razgovarala o vremenu. ―Da li biste ţeleli malo čaja?‖ pitao je i tek tada je primetila čajni set na sredini stola, šolju i tanjirić koji su leţali na ivici blizu njegove noge. Ono za čime je stvarno ţudela bio je brandy, osim što je bilo prerano za to. Odmahnula je glavom. ―Ne, hvala Vam.‖ Sedeli su u tišini par trenutaka. Konačno je on rekao, ―Drago mi je da ste naišli. Nisam imao priliku da Vam se zahvalim što ste me negovali.‖ ―Moji roditelji umrli su od gripa.‖ ―Da, znam. Ţao mi je.‖ ―Prošlo je dosta godina od tada.‖ ―Ipak, mora da Vam je bilo teško da budete tu.‖ ―Bilo bi mi još teţe da nisam bila. Ţao mi je što ste mislili da ne moţete to da mi kaţete.‖ ―Nisam ţeleo da se brinete.‖ Malo je prodrmao glavom, njegov osmeh bio je skroman. ―Da budem iskren, mislim da sam se više bojao da se nećete brinuti, da ćete se radovati, da ćete misliti da sam to i zasluţio.‖

261

―Ţao mi je i zbog toga. Zbog toga što ste mislili da ću uţivati u Vašoj patnji.‖ Mrzela je ovo nebitno brbljanje. ―Imate li nekog brandya?‖ Podigao je jednu obrvu. ―Unutar ove sobe ne. Ali, mogu Vam ga doneti.‖ Odmahnula je glavom, mahnula rukom. ―Nije potrebno, ali moţete li mi dati trenutak?‖ ―Naravno.‖ Iako je proučavala svoje ruke u rukavicama koje su joj bile na krilu, mogla je da osetim Edwardov pogled na sebi. Reči su mnogo lakše tekle kada je šetala od mauzoleja. ―Mislim da sam znala.‖ ―Da nisam imao brandy?‖ Uputila mu je pogled koji ga je naterao da se zavali u sofu kao da ga je udarila. ―Shvatam.‖ ―Nisam sigurna da zaista shvatate.‖ Duboko udahnući, stisnula je svoje ruke dok nije pomislila da će joj kosti popucati. ―Znala sam da je nešto drugačije. Ubedila sam sebe da smo se i Albert i ja promenili za vreme koje smo proveli razdvojeni. Da je prirodno da se zaboravi nešto o toj osobi ako svaki dan ne provedeš s njom. Da su naša sećanja postala pogrešna zbog sećanja. Ali znala sam da on nikada ne bi odobravao moje čitanje Madame Bovary.‖ ―Moţda bi i mogao.‖ ―Ne, ne bi. Bio je prilično ukočen po pitanju stvari koje je smatrao pristojnim. Ne bi mu se svidelo ni ono što sam učinila tokom kupanja.‖ 262

―Mislim da tu grešite.‖ ―Ne, Vi ste ga znali kao svog brata. Ja sam ga znala kao supruga. Uveravam Vas da bi on bio šokiran kada bih htela da ga zadovoljim tokom njegovog kupanja. Bio je dobar prema meni. Ljubazan. Nikada nisam zaţalila što sam se udala za njega. Nikad. Nikada nisam ţelela da ne budem udata za njega. Ali ponekad…‖ Duboko je udahnula, pustila je vazduh da polako izađe. ―Ponekad, setila bih se davnog poljupca u dalekoj bašti. I razmišljala sam o stvarima o kojim udata ţena ne bi trebala da razmišlja. I tako sam rekla svom suprugu da mi se ne sviđa što njegov brat sa svojim lošim navikama boravi kod nas. To je bilo lakše nego da priznam da je njegov brat izazvao ovaj vihor zbunjujućih osećanja u meni ―Kada ste se iz Afrike vratili kao Albert, način na koji sam se osećala u Vašoj blizini bio je veoma drugačiji. Volela sam Alberta. Još uvek ga volim. Nisam ţelela da on bude mrtav. Bilo je lakše da ne obraćam paţnju na zanovetajuće sumnje. I time što sam bila previše slaba da se suočim sa istinom, ja sam ga izdala.‖ ―Niste.‖ ―Jesam. Provela sam sate u mauzoleju pričajući s njim, objašnjavajući svoje postupke, sortirajući svoje misli i osećanja. Ne smete nikada posumnjati da sam ga volela.‖ ―Neću. Nikada i nisam.‖ Klimnula je glavom. Ovo je bilo tako prokleto teško. ―Problem je, vidite, da osećam mnogo veću ljubav prema čoveku koji je nedavno bio u mom krevetu, koji mi je pomogao da svoju ćerku donesem na svet. I tako, da budem potpuno poštena i iskrena,

263

moram oduzeti onu ljubav koju sam osećala prema Albertu pre nego što je otišao u Afriku i priznam da je ono što je ostalo Vaše.‖ ―Jules... ‖ Podigla je ruku. ―Molim Vas nemojte još ništa govoriti.‖ Malo je pognuo glavu, pristajući na njen zahtev. To bi trebalo stvari učiniti lakšim. Nije. ―Kada ste bili bolesni, tako uţasno bolesni, kada mi je dr. Warren rekao da se pripremim, da će moj suprug verovatno umreti, pošto je naravno on verovao da ste Vi Albert… pomislila sam, ‗Kako ću ja nastaviti ako on bude umro?‘ Bio je delić mene koji je mislio da neću moći, a ipak sam znala da ću morati zbog Allie.‖ ―Obećao sam Vam da Vas neću ostaviti.‖ Suze su je pekle u očima. ―Ali, ja sam Vas povredila. Naterala sam Vas da mislite da Vas ne ţelim.‖ ―Ipak i dalje sam morao da se od ljubim od Vas.‖ Razorni jecaj je pobegao. Pokrila je svoja usta, gledajući ga kroz veo suza. ―Šta ćemo da radimo?‖ Pomerajući se na drugi kraj sofe kako bi joj se pribliţio, ispruţio je svoju ruku. Trebala bi da ustane sada i da ode, rekla je sebi, da okonča ovo ludilo. Umesto toga, ispreplitala je svoje prste s njegovim. ―Ja sam grof od Greylinga,‖ rekao je. ―Slugama, lordovima i damama, to je sve što je vaţno. Titula. Bilo da je nosi Albert ili Edward, njima nije bitno. Vi ste grofica od Greylinga udata za grofa od Greylinga.‖ Podigao je rame. ―Ne vidim zašto bismo ikome morali da kaţemo da nije moja ruka potpisala bračni ugovor.‖ 264

―To mi se čini prljavo, nije fer prema Vama.‖ Stegao je njene prste. ―Ako priznamo da je Albert mrtav, britanski zakon neće mi dozvoliti da Vas oţenim.‖ Duboko je uzdahnula. ―Da, svesna sam toga.‖ ―Ako budemo imali decu ona će biti kopilad. Nikada neću imati naslednika.‖ Izvlačeći ruku iz njegovog stiska, preklopila je ruke u krilu. ―Moramo sada ovo da okončamo. Morate poslati objavu u Times u kojoj objašnjavate šta se desilo.‖ ―A Vaša reputacija?‖ ―Ništa mi ne znači. Morate imati naslednika.‖ Ivica njegovih usana se izdigla. ―Nikada se neću oţeniti, Julia. Ne bi bilo fer prema njoj, pošto bi moje srce uvek pripadalo drugoj.‖ ―Pa ćemo ţiveti u laţi?‖ ―Unutar te laţi je istina. Volim Vas. Ţelim da budem Vaš suprug.‖ Odmahnula je glavom. ―Potrebno mi je vreme, Edwarde, da budem sigurna. Ako krenemo ovim putem, nikada ga ne moţemo napustiti. Već rizikujemo Allienu budućnost time što prećutkujemo istinu.‖ ―Imamo vremena do Sezone, dok ne odemo u London. Ali ako se tamo budemo predstavili kao supruţnici, moraćemo nastaviti s tim.‖ ―Kada ste mislili da idete u grad?‖ ―U maju otprilike. Moţemo to odloţiti do juna. Nakon svega, tugujem zbog gubitka svog brata.‖ 265

A ona je tugovala zbog gubitka svog supruga. Kako će uzeti u obzir pretvarati se drugaćije? Osećala je mnogo toga za ovog čoveka; prosto nije znala da li je to dovoljno ili je ono što je osećala izazvalo dvomesečno uveravanje da je on njen suprug. ―Trebali biste da ostanete u ovom krilu kako na mene ne bi bezrazloţno uticala Vaša blizina.‖ ―Ţelite da Vam se udvaram.‖ ―Ţelim da budem sigurna.‖ ―Znajte ovo, Julia. Ako prema meni osećate i mrvicu onoga što ste osećali prema Albertu, biću zadovoljan. Zbog dobrobiti imovine, za svet, spreman sam da se pretvaram da sam ja Albert. Ali nikada se više pred Vama neću pretvarati.‖

266

Poglavlje 19 Julia se nije osećala previše opušteno što nije nosila crninu, ali nije htela ni da siđe na večeru noseći strogu bombazinu, sa dugmadima zakopčanim oko njenog grla i zglobova. Pa je stoga izabrala haljinu od crne svile i čipke, model koji je otkrivao ramena, koji je nekad bio voljen i cenjen i ako bi bila iskrena prema sebi, takođe i zavodnički. Videla je odobravanje u Edwardovim očima kada mu se pridruţila u biblioteci pre večere, bila je prilično svesna toga za vreme večere. U maloj sobi za obedovanje, sela je na začelje stola za kojim je moglo da sedi osam osoba, tako da bi mogla direktno da gleda u njega, radije nego u njegov profil. Ţelela je, trebala je, da ono prema čemu idu bude mnogo drugačije od onoga od čega su odlazili. ―Mislila sam da preuredim porodično krilo.‖ objavila je tokom njihovog trećeg jela. Proučavajući je preko čaše crnog vina, klimnuo je glavom. ―Preuredite celu rezidenciju ako ţelite.‖ ―Ne toliko nameštaj koliko okruţenje. Mislila sam da se preselim u druge odaje.‖ U kojim nije imala sećanje na vreme provedeno s Albertom, gde će sve biti sveţe i novo i drugačije. Njegov pogled nikada nije odlutao od njenog. ―Divno. Ali takođe ţelim da se osećate slobodnom da promenite bilo koji nameštaj, umetničko delo, bilo šta što nije po Vašem ukusu. Ni ja 267

ni moj brat nikada nismo imali sentimentalnu povezanost sa bilo čim odavde. Nikada nismo znali priču iza nekog predmeta. Posledica toga što ovde nismo ţiveli u mladosti.‖ ―Uvek sam smatrala rezidenciju prijatnom. Samo ţelim da se preselim u nove odaje zbog malo promene.‖ ―Kako ţelite.‖ Nije očekivala da će joj odbiti molbu, nije mislila da će odbiti bilo šta što bude traţila. Njihov razgovor tokom večere nije bio ţivahan kao što je nekad bio. Oboje su paţljivo nastupali. Sada se plašila da ne otkrije pred slugama nešto što ne bi smela, da se izleti. Nije ga mogla zvati Albert. Znala je sada da to nije istina. Iako je poznavala supruge koje su svoje supruţnike oslovljavali titulom, uvek joj se to činilo čudnim, Grey je bilo tako formalno i udaljeno. Kada su završili sa svojim desertima, pozvao ju je da mu se pridruţi u biblioteci. Nakon što je ušla u prostoriju koja je više nije podsećala na Alberta, nego više na Edwarda, došetala je do polica, proučavajući tonove koji su bili poređani kao dobro obučeni vojnici. ―Mislila sam da bih mogla čitati naglas večeras.‖ Ako budu imali nešto isplanirano da rade moţda se među njima neće osećati ova čudna atmosfera koja je sada bila prisutna. Odjednom je postala veoma svesna njegovog prisustva iza svojih leđa, vrelina koja je izbijala iz njega zagrevala je njenu golu koţu. Zadrţala je dah, čekala je, čak i kada je njeno srce lupalo tako ludo da je osetila nesvesticu. Posegnuo je prema polici, kraj njegovog sakoa jedva da je dodirivao njeno golo rame, tako neţno kao kad leptir leprša krilima kako bi se spustio na cvet. Duboko 268

udahnjujući, udahnula je njegov čisti muţevni miris, pitajući se kako je ikada mogla da pomisli da je taj miris isti kao i Albertov. Njegov je bio oporiji, jači. Nije se mogao pomešati. ―Ova će se pokazati kao interesantna,‖ rekao je, glas mu je bio dubok, provokativan, hipnotisan. Ţelela je da se okrene prema njemu, da nasloni obraz na sredinu njegovih grudi, da se njegove ruke obaviju oko nje. Ali bilo je prerano za takvu intimnost. Morala je da bude sigurnija u svoja osećanja, morala je da bude sigurna da ona nisu bila tu samo zbog tuge i samoće koju je osećala. I tako je ostala u poloţaju u kom je i bila, gledala je kako je polako lupkao po knjizi uvezenoj u koţne korice, kako ju je uzeo i stavio u njene ruke. Koraknuo je unazad. ―Brandy?‖ ―Da, molim.‖ Zašto je morala da zvuči kao da nema vazduha, zašto mu je uvek tako lako uspevalo da njene nervne završetke natera da polude? Proklinjući nesigurnost svojih nogu, uspela je da odšeta do fotelje u blizini kamina. Dodao joj je njeno piće i ona je proučavala odsjaj vatre u čaši u ţućkastoj tekućini. ―Za nove početke,‖ rekao je, podiţući svoju čašu. Pogledala je prema njemu, kako se zavalio u fotelju, tako opušten, tako leţeran. Uvek je bio opušten u sopstvenoj koţi, uvek tako samouveren i čvrsto na svom mestu, čak i kada je to mesto bilo mesto drugog sina, mlađeg brata. Ĉak i kada je to mesto bilo tamo gde se pretvarao da je Albert. Nakon što je popila gutljaj svog pića, ostavila ga je sa strane, skrenula paţnju na knjigu koja je bila na njenom krilu i počela grohotom da se smeje. ―Uzgajanje ovaca?‖ 269

―U njoj je jedno veoma zanimljivo poglavlje o rasplodu, prilično uzbuđujuće.‖ ―Pročitali ste ga?‖ Nije se trudila da sakrije svoju skeptičnost. ―U Havisham Hallu bilo je to najriskantnije štivo koje smo mogli da pronađemo. Bio sam prilično dobar u ulepšavanju priče kad god sam je čitao drugima.‖ On je ispruţio svoju ruku. ―Ţelite li da demonstriram to?‖ Smejući se, odmahnula je glavom. ―Kako sam čak i za sekundu mogla pomisliti da ste Vi Albert?‖ ―Zato što je alternativa bila nezamisliva i to je bilo ono na šta sam ja računao.‖ A sada je pomisao da je on mrtav bila nezamisliva. Ostavila je knjigu sa strane, podigla svoju čašu, popila još jedan gutljaj. ―Šta ako Allie bude jedino dete, zdravo i jako, koje budem donela na ovaj svet?‖ ―Ne ţelim da budem s Vama zbog Vaših rasplodnih mogućnosti.‖ Ali trebalo bi. Sada kada su znali nevolje koje su je mučile, ona je bila uţasan izbor za njega, za čoveka kom je bio potreban naslednik. ―Kad smo to rekli,‖ počeo je polako, ―mnogo Vas ţelim zbog čina koji vodi do rasploda.‖ Govorio je o vođenju ljubavi kao o nečemu što nije pripadalo samo krevetu i tami. Njeno lice je postalo toplije na pomisao da završe ono što su samo započeli. ―Loše utičete na mene.‖ ―Volite to kod mene.‖

270

I jeste, ali bilo je tu i više od toga. ―Postoje delovi mog bića koji izazivaju da se postidim. Pod utiskom sam da u sličnim okolnostima, Vi ne biste doţiveli poniţenje.‖ Naginjući se unapred, postavio je laktove na svoje butine, njegove ruke obavile su čašu sa pićem kao da joj nešto nudi. ―Uvek sam mislio da nije ničija briga ono što ljudi rade u privatnosti.‖ Njegov pogled bio je tako ţestok, praktično ju je probijao i morala je da se bori da bi ga izdrţala. ―Šta ako bih ţelela da radim nešto što biste Vi smatrali odvratnim?‖ ―Kao šta?‖ Zašto je krenula ovim putem? ―Već ste upoznati sa mojoj sklonosti da šapućem nevaljale reči.‖ ―Na osnovu moje reakcije te kobne večeri, mislim da biste trebali biti i više nego svesni da mi neće smetati nijedna reč koju budete izgovorili. Neke od mojih najdraţih reči su nevaljale. Ne biste se trebali stideti zbog reči. Šta još?‖ Ispijajući još jedan gutljaj, shvatila je da baš nije razmišljala o njegovoj reakciji te noći. Bila je razljućena zbog njegove obmane, prestrašena da je on čuo te reči, ali je u stvari njen sram izazvao takvu njenu reakciju. Nikada je nije ničim naveo da se oseća poniţenom. Nikada je nije zadirkivao, kaţnjavao, niti ju je mučio zbog njenih postupaka. Obavila je svoje prste oko oboda čaše. ―Ponekad, razmišljam o tome da svoja usta spustim tamo gde ne bih smela.‖ ―Gde tačno?‖ ―Na Vaš... ‖ Klimnula je prema njegovom krilu ili je pokušala to. 271

―Moj kurac?‖ Mrko je pogledala u njega. ―Tako lako izgovarate tu reč.‖ ―To je dobra reč. Verujte mi, neću se uvrediti ako svoja usta spustite tamo.‖ ―Ne govorim o tome da stavim usta na reč, nego na objekat. I ne znam zašto zbog Vas mislim na tako zločeste stvari.‖ ―Pogledajte me.‖ Bilo je mnogo lakše gledati u vatru. Moţda bi mogla uskočiti u nju. ―Julia,‖ podsticao je uporno. Podigla je pogled. Sedeo je zavaljen, njegov lakat bio je na naslonu fotelje, njegova brada na njegovoj ruci, jednim prstom prelazio je tačno ispod svoje donje usne. Ţelela je da ga poljubi tamo. ―Ne postoji mesto na celom mom telu gde ne biste mogli da spustite svoje usne, svoj jezik, a da ja to smatram greškom.‖ ―To nije pristojno.‖ ―Da li bi Vam donelo zadovoljstvo, sreću, satisfakciju?‖ Borila se da se ne promeškolji. ―Mislim da bi. Ne znam zasigurno, pošto nikad nisam bila tako odvaţna. Samo sam razmišljala da to učinim.‖ ―Onda to nije nepristojno.‖ ―Kako neko moţe da nauči šta je pristojno, a šta ne?‖ ―Eksperimentisanjem, pretpostavljam.‖ ―Lakše je muškarcima. Vi moţete da posećujete bordele. Pretpostavljam da ste Vi imali hiljade ţena i ako napravite budalu od sebe pred jednom, moţete lako preći na drugu.‖ ―Ne baš hiljade.‖ 272

―Stotinu?‖ ―Iskreno, nisam brojao, ali pretpostavljam da je broj mnogo manji od tog. Bitna stvar je: Nikad neću dozvoliti da se osećate kao budala.‖ Postavio je svoje ruke u znak preklinjanja. ―Moţete raditi sa mnom šta god ţelite i ja ću na tome biti zahvalan.‖ ―Ako bih ţelela da Vas išibam zato što ste krili stvari od mene?‖ Namrštio se. ―Verovatno bih se protivio tome. Nisam tog mišljenja da je bol jednak zadovoljstvu. Iako mislim da sam prilično siguran, pošto sam obećao da više ništa neću kriti od Vas.‖ Pogledao je prema vatri. ―A ipak sam već to uradio.‖ Njene grudi su se malo stegle. ―Šta ste to krili od mene?‖ Kliznuo je pogledom do nje, s bezobraznim sjajem u očima. ―Da li da Vam to sad dam?‖ Nabrala je obrve. ―To je stvar, ne tajna?‖ ―To je tajna ako Vam još nisam dao.‖ ―Postajete teški.‖ Nacerio se. ―Znam, ali Vi to i očekujete od mene, zar ne?‖ Da bi je izazivao, da bi bio nestašan, da bude vragolast. Ĉudno je kako su je osobine koje su je nekada kod njega nervirale sada šarmirale. ―Moţda ja to ni ne ţelim.‖ ―Bojazan od toga da ćete to moţda baciti u vatru je i razlog zašto Vam to još nisam dao.‖ Napućila se, uzdahnula, prevrnula očima. ―Neću to baciti u vatru, ali nije fer da mi pričate o tome ako mi ga nećete dati.‖ ―Pretpostavljam da ste u pravu. Ĉekajte tu.‖ Ispio je sadrţaj svoje čaše pre nego što je krenuo, došavši do stola izvukao je donju fioku. Poseţući rukom unutra, izvukao je duguljast 273

predmet obmotan braon papirom, ojačan kanapom. Došetajući do nje, predao joj ga je. ―Nameravao sam da Vam ovo poklonim za Boţić, ali sam se premišljao, bojao sam se da će me to moţda odati.‖ Uzevši poklon od njega, postavila ga je u svoje krilo, gledala je kako se on vraća do svoje fotelje i postaje neverovatno miran, njegova paţnja je bila potpuno usredsređena na nju kao da je njena reakcija na taj poklon bila od enormne vaţnosti. Povukla je kanap dok se mašna nije odvezala i papir se pomerio kako bi otkrio sjajnu kutiju od ruţinog drveta sa malom ručicom sa strane. ―O, Edwarde, divna je.‖ ―Otvara se.‖ Podiţući poklopac sa šarkom, nasmejala se otvorenom mehanizmu, koji je bio zaštićen samo tankim staklom. ―Koju muziku svira?‖ ―Navijte, pa ćete čuti.‖ Polako, neţno, okrenula je malu ručicu, uplašena da bi se nešto tako krhko moglo slomiti. Kada više nije mogla da je okreće, pustila je drškicu i ―Greensleeves‖ su zazvonili oko nje. Sećanja su je preplavila, sećanja na balske dvorane i valcere i na to kako je bila drţana neprikladno blizu, a ipak se nikada nije poţalila. Nikada nije ni shvatala da je zadrţala ta sećanja, a ipak, tu su bila, tako ţiva, kao da su se događaji desili prošle noći. ―Uvek ste plesali valcer sa mnom kada je orkestar svirao ovu muziku,‖ tiho je rekla. ―Nisam bio siguran da ste primetili da je uvek bila ista muzika.‖ Još uvek se nije pomerio, činilo se kao da nije ni disao.

274

―Nisam sigurna da sam shvatala sve do sada. Zašto uvek ista pesma?‖ ―Ako je to bilo ugodno iskustvo za Vas, ţeleo sam da poveţete tu pesmu sa mnom. A ako nije bilo, nisam ţeleo da budem odgovoran za to da Vam se nijedna muzika više ne sviđa.‖ Zatvarajući poklopac, prešla je prstima preko lakiranog drveta, vibracije melodije osećale su se kroz poklopac. ―Uvek sam uţivala da plešem s Vama. Ĉinilo se da je to bilo jedino vreme kada se nismo sukobljavali. Mislila sam da je to bilo zato što smo se koncentrisali da jedno drugome ne stanemo na nogu.‖ ―To što sam imao priliku da plešem s Vama bio je jedini razlog što sam posećivao svaki bal.‖ Nije to bilo toliko da je ona ţelela da joj se udvara koliko je ţelela da bude uverena da ga jasno vidi, čoveka kakav je zaista bio, a ne čoveka za kakvog se pretvarao da jeste. Ţelela je da bude sigurna da moţe da razlikuje jednog od drugog, da svi osećaji koje oseća za ovog čoveka koji sedi preko puta nje budu osećaji koje je on zaista zasluţio. Ali kada je izgovorio reči kao te, kako ne bi mogla biti zavedena, polaskana, na mamljena? Kako da na njeno srce ne utiče takvo nešto? ―Nikada nismo pričali dok smo igrali.‖ ―Nisam ţeleo da me išta ometa od osećaja koji sam imao dok sam Vas drţao u naručju. Plešite sa mnom sada.‖ Mahnito je gledala uokolo, ţeleći ono što joj je nudio, ipak neverovatno uplašena da će je to dovesti do propasti. ―Šta? Ovde? Ili predlaţete da odemo do velikog salona?‖ ―Veliki salon je prevelik.‖ Ustao je i ispruţio svoju ruku. ―Foaje će bolje posluţiti. Dovoljno intimno, ali sa više prostora, pa

275

se ne moramo plašiti da ćemo udariti u nešto. Kutija nam moţe posluţiti kao orkestar.‖ ―To je ludilo.‖ ―Onda budite malo ludi.‖ Gledao je u nju s ozbiljnim izrazom na licu, svečano, a ipak se u tim braon očima videla iskra izazova. Nijedno od njih nije navuklo svoje rukavice nakon večere. Njegova ruka ni na koji način je nije podsećala na gracioznu Albertovu ruku. Edwardova se činila jačom. Imao je ţulj na jastučiću svog kaţiprsta. Mesecima je bio ovde, a ipak su njegove ruke pripadale nekome ko je više uţivao na otvorenom prostoru i u teškom radu. Stavila je svoju ruku u njegovu. Dok su se njegovi prsti zatvarali oko njene šake, pre nego li ustala zgrabio je kutiju za koju su bile potrebne dve ruke kako bi je drţale paţljivo i povukao je na noge. ―Nisam plesala od prošle Sezone,‖ rekla je dok ju je on pratio iz sobe. ―Ja nisam plesao od poslednjeg plesa s Vama.‖ ―Ali, plesali ste sa drugim damama,‖ istakla je. Videla ga je dok je plesao s njima i svaka od njih je izgledala potpuno zaslepljena. ―Jesam, ali obično sam se povlačio u sobu za kartanjem kada bih od plesao valcer s Vama. Voleo sam da budem okruţen Vašim mirisom, što je bilo poprilično mazohističko s moje strane.‖ ―Zaista nisam znala.‖ ―To je bio razlog mog nemogućeg ponašanja.‖ Došli su do foajea i pustio je njenu ruku. ―Sada Vas moram uveriti i pomoći

276

Vam da vidite da nisam više onakav čovek kakvim sam se tada činio.‖ Navio je muzičku kutiju, njegova velika ruka navijala je maleni mehanizam, a zatim ju je postavio na sto koji je bio do zida. Muzika je ispunila prostoriju. Zakoračio je prema njoj i privukao je u svoje naručje. A zatim su zaplesali valcer. Bili su bliţi nego što je to bilo pristojno, drţao ju je čvršće nego što ju je ikada drţao, kao da je nikada neće pustiti. Ili je moţda samo ţeleo da bude siguran da ona neće lupiti o neki sto ili statuu ili cvetnu vazu. Nije imala predstavu kako je uspevao da izbegne sve njih, pošto nijednog trenutka nije prestao da gleda u nju. Shvatila je da tokom svih tih godina kada su plesali zajedno taj jedan ples, uvek joj je pruţao potpunu i nepodeljenu paţnju. Nikada to nije ranije primećivala pošto od njega nije očekivala nikakvu privrţenost njoj. Pretpostavljala je da je pokušavao da učini da joj bude nelagodno ili da joj se na neki način naruga, a ipak je uţivala kruţeći dvoranom sa njim pošto je bio jedan od najgracioznijih plesača s kojim je plesala. Moţda zbog svog tog vremena koje je proveo odrţavajući ravnoteţu na liticama i opasnim putevima. Zaobišao je prepreke kako bi došao do svog krajnjeg odredišta. Ali otišao je te noći u bašti zato što je znao da ju je njegov brat voleo i da je ona volela njegovog brata. A on je voleo Alberta. Muzika je stala, ali se činilo da još uvek lebdi u vazduhu, odbijajući da potpuno nestane. Kao što se činilo da je i Edward odbijao da je pusti iz svog naručja. Spustio je svoju glavu. 277

Stavila je prst na njegove usne. Zastao je, njegove oči pretraţivale su njene. ―Ako me poljubite, biću izgubljena,‖ rekla mu je. ―Ja ću Vas pronaći, dovešću Vas nazad.‖ ―Moram samu sebe dovesti nazad. Edwarde, moram biti sigurna da ono što osećam nije pod uticajem onoga što sam izgubila.‖ ―Obećao sam Vam vreme i dobićete ga.‖ Pomerajući se od nje, otišao je da uzme muzičku kutiju. Bila je luda što je ţalila zbog razdaljine koja je između njih kada je ona bila ta koja ju je zatraţila. Pruţio joj je ruku. ―Ispratiću Vas.‖ Bili su tihi dok su se penjali uz stepenice, a ipak im uopšte nije bilo neprijatno. On nije bio ni ozlojeđen ni besan, nije bio nepoţeljno prisilan. Na njenim vratima, predao joj je kutiju. ―Lepo spavaj, Julia.‖ A zatim je otišao, silazeći niz stepenice stabilnim tempom, zvuk njegovih koraka je odjekivao. Ona je ušla u svoju spavaću odaju, došetala do prozora i sela u svoju fotelju. Drţeći muzičku kutiju u svom krilu, navila ju je, naslonila se, zatvorila oči i pustila da je muzika i sećanja preplave. Nije imala nameru da upoređuje braću. Ipak, ono što je osećala prema Edwardu nije bilo ni nalik bilo čemu što je ranije iskusila. Bilo je treperavo, ţivo, intenzivno. Plašilo ju je, da bude iskrena. Bilo je to kao da je on imao moć da posegne unutar nje i otkrije svaku tajnu koju je ikada posedovala - bez srama, kajanja ili krivice. To sigurno ne moţe biti zdravo, sigurno bi pregoreli

278

kada bi se predali svojim ţeljama. Ali bilo je to više od dodira koţe, bilo je to dodirivanje duša, zajedništvo strasti. Ona je volela jednom, još uvek je volela, ali očekivanja u vezi sa Edwardom bila su ogromna, obuhvatala su više od celine, čini se da su dosezala dalje od sigurnosti i bezbednosti. Ipak, kako je mogla da razmišlja da se ne preda?

279

Poglavlje 20 Kad je ispio svoj scotch, Edward je razmišljao o tome da skine svoje pantalone i da trči bosonog preko brda i dolina, da skoči u ledenu reku, da pronađe vuka ili divljeg vepra da se rve. Mala mu je uteha bila to što ona nije mogla da odoli njegovom šarmu, da ga je ţelela, inače ne bi bila toliko oprezna po pitanju toga gde bi ih jedan poljubac mogao odvesti. Pravo u njen krevet ako bi se on pitao. Ĉudno je bilo, razumeo je njeno opiranje, nije imao ţelju da bude zamena za svog brata. Ţeleo je da njena osećanja budu za njega, odvojena od onoga što je osećala prema Albertu. Nije se nadao da će ona ikada biti tako velika ili snaţna, ali ţeleo je da ona budu upućena njemu. Mogao je iskreno priznati da nikada ni prema jednoj ţeni nije osećao ovo što je osećao prema njoj. To ga je prokleto plašilo, a ipak nije razmišljao o tome da moţe da ode. Biti u njenom društvu, čak i iz daljine, bilo je bolje nego ne biti blizu nje uopšte. Strpljenje nikada nije bila njegova jača strana, ali za nju, on će čekati. Za nju, dao bi da se naprave jedinstvene muzičke kutije. Za nju, pio bi manje. Za nju, dao bi sve što je u njegovoj mogućnosti da, da. Za nju, prevrtao bi se i okretao veći deo noći i probudio bi se u gadnom raspoloţenju koje bi zahtevalo jaču šolju kafe nego inače. Ispio je jedan gutljaj koji je bio tako vreo da je skoro pregoreo njegovo nepce kada je ona ušetala u prostoriju za obedovanje, 280

noseći crnu haljinu koja je na sebi imala previše materijala i previše dugmadi. Bila je napeta, ali i dalje je osećaj olakšanja dobrodošlice prostrujao kroz njega. Skočio je na noge. ―Dobro jutro. Da li je nešto pogrešno?‖ Slatko se nasmešila. ―Odlučila sam da je blesavo od mene da doručkujem sama kada mogu da uţivam u doručku u Vašem društvu. Ako Vam ne smeta što ću Vam se pridruţiti, naravno. Pretpostavljam da sam prvo trebala da pitam. Moţda volite da svoj dan započnete u samoći.‖ Način na koji je brbljala, pitao se da li je nervozna, da se bojala da on neće uţivati u njenom prisustvu. Mogla bi mu se pridruţiti i u kupki ako ţeli. ―Nikada nisam uţivao u samoći. U svakom slučaju, molim Vas, pridruţite mi se.‖ Odšetala je do pomoćnog stočića, izabrala svoj doručak i zauzela svoje mesto na začelju stola. Pametna devojka. Da je sela nadohvat njega, dodirnuo bi je. Ne bi morao da odoli. Samo da pređe prstom preko njene ruke, njen obraz bio bi dovoljan da umanji potrebu da je poseduje. Budalo, ništa neće umanjiti to. Opirući se potrebi da uzme svoj tanjir i pomeri se bliţe njoj, spustio se u svoju stolicu, pijuckao svoju kafu, svestan toga da je sada previše jaka, pošto se njegovo raspoloţenje znatno popravilo. ―Da li ste dobro spavali?‖ pitao je. ―Ne baš. Vi?‖ ―Uţasno.‖ Udelila mu je pritajeni osmeh. ―Zašto me to zadovoljava, pitam se?‖

281

―Zato što ste mala veštica i znate da ste Vi uzrok moje nemirne noći.‖ ―Ne bih pretpostavila... ‖ Njen smeh ju je ućutkao. ―Odbijete moj poljubac i onda mislite da niste Vi odgovorni?‖ Pogledala je oko sebe nadajući se da su sluge odjednom o gluvele. Voleo bi kada bi ona mogla da bude potpuno opuštena dok razgovaraju o njihovim strastvenim naravima. A onda je puna teţina njenog dubokog plavog pogleda pala na njega. ―Da li bi poljubac pomogao?‖ Ispustio je dubok uzdah. ―Ne. Pretpostavljam da bi samo sve pogoršao, ali to bi bila mala cena za mogućnost da okusim ukus Vaših usana svojim jezikom.‖ Ĉak i na ovoj udaljenosti, mogao je da vidi kako joj rumenilo obliva obraze. Radije je zamišljao da je počelo od njenih noţnih prstiju. Voleo bi da poljubi te prste, njeno stopalo, članke i da tako putuje skroz do raja koji se nalazio između njenih bedara. Pogledala je prema prozoru. ―Ĉini se da će napolju biti lepo vreme danas.‖ Njena promena teme je bez sumnje imala zadatak da njegove misli skrene s putanje kojom su pošle, iako je teško bilo da bi se to moglo dogoditi. Ipak, nema štete u tome da je uveri da mu se paţnja moţe lako skrenuti. ―Planirao sam da jašem do sela danas. Ţeleo sam da proverim zdravlje gđe. Lark i njene porodice. Moţda biste ţeleli da mi se pridruţite. Ĉini mi se da se sećam da sam Vam obećao da ću Vas voditi na jahanje.‖ Njeno lice je procvetalo, obavijeno radošću. ―Veoma bi mi prijalo da idem na jahanje. Jako mi je nedostajalo.‖ 282

―Zaustavićemo se da pojedemo tart od jagoda.‖ Njen osmeh se proširio. ―Još bolje.‖ ―Krenućemo posle doručka, moţe?‖ ―Moraću da se presvučem.‖ ―Thomase,‖ rekao je, usmeravajući svoju paţnju na jednog od slugu. ―Pošaljite poruku u konjušnicu da pripreme naše konje.‖ ―Da, gospon.‖ Nakon što je Thomas išetao, iako su još dvojica slugu ostala, nagnula se preko stola i prošaptala, ―I Vi ćete se uzorno ponašati.‖ ―Biću savršen dţentlmen.‖ Ali, čak i savršen dţentlmen moţe pronaći način da ukrade poljubac ako to jako ţeli. Bio je divan osećaj ponovo se naći na leđima konja. Njena kestenjasta kobila činila se isto toliko zadovoljnom. Dok ju je konjušar jahao i veţbao s njom, Julia je volela da misli da je nedostajala staroj curi i da joj je bilo drago što se njena gospodarica vratila u sedlo. Desilo se da je ovaj dan bio prilično topao, pa im nije bio potreban ni mantil ni ogrtač. Nikada ranije nije imala prilike da jaše pored Edwarda. Vodio ih je staloţenim tempom, dok je ona ţudela da se trka preko polja. Na povratku kući, preuzeće stvari u svoje ruke, ali nije ţelela da dođe kod udovice sa zamršenom kosom. Selo je postalo vidljivo. Oni su kaskali niz usku raskrsnicu koja je prolazila kroz centar sela, prodavnice i zgrade bile su poređane s obe strane puta. Na samom kraju, prišli su maloj, vremenskim prilikama oštećenoj kolibi koja je sigurno videla bolje dane. Vrata su bila tako mala da je Edward morao da se sagne 283

kako bi prošao kroz njih. Pretpostavljala je da je jedva ispunjavao prostor koji se nalazio unutra, nije mogla da zamisli kuću koja je imala samo jednu prostoriju. Edward je zaustavio svog konja i sjahao na takav način da su joj se usta istog trenutka osušila. Zašto su najobičniji postupci, kada ih je on izvodio, morali da utiču na nju kao da je on najneverovatniji čovek kog je ikada upoznala? Došao je do nje i ispruţio ruke prema njoj. Trenutak koji je u istoj meri nestrpljivo očekivala i kog se plašila. Njegove snaţne ruke obuhvatile su njen struk, zatvarajući se oko njega, njegov pogled prikovao se za njen, njene ruke spustile su se na njegova široka ramena. Polako ju je podigao, spustio je, ostavljajući je pod utiskom da je tako mogao da je drţi ceo dan, a da se njegovi mišići nijednom ne zgrče od napora. Njena stopala spustila su se u prašinu, kolena su joj klecala, bez sumnje zbog toga što dugo vremena nije jahala. Ne zato što ju je gledao kao da bi mogao da je odvuče u kolibu i da uradi šta god hoće s njiom. ―Vaše gospodstvo!‖ Mlađahni glas čuo se u njihovoj blizini. Edward se široko nasmešio, pustio je i okrenuo se tačno u trenutku kada je dečačić skočio na njega, dečakove noge omotale su se oko njegovog struka, njegove mršave ručice zagrlile su ga oko vrata, dok je Edward dečaka obgrlio oko struka. Ne da je Julia mislila da je taj potez bio potreban. Dečak ga je tako snaţno stegao da je mislila da se Edward neće moći iskobeljati iz tog stiska, čak i kada bi to ţeleo. Vitka ţena sa bebom u naručju i sa malom devojčicom koja ju je stezala za suknju izašla je iz kuće. 284

―Johnny Lark! Silazi sa njegovog gospodstva ovog trenutka. Ne moţeš puzati svuda preko tvojih nadodređenih.‖ ―Sve je u redu, gđo. Lark,‖ Edward je rekao. ―Samo mi je drago što vidim da mu je dobro.‖ ―Previše dobro ako mene pitate. Imam pune ruke posla s njim. Bilo mi je ţao kada sam čula da ste se i Vi razboleli, gospon.‖ ―Dobro sam, potpuno sam se oporavio, bolest nije dugo trajala.‖ ―Smršali ste. To Vam mogu reći. Uđite da pojedete tanjir gulaša.‖ Julia je znala da je bilo smešno što je osetila ujed ljubomore što je ova ţena sa svojom iznošenom odećom, neurednom kosom, ogrubelim rukama, poznavala Edwarda dovoljno dobro da zna da je on oslabio. ―Zahvaljujem Vam se na ponudi, ali obećao sam grofici da ću je odvesti na kolače.‖ Okrenuo se prema njoj. ―Lady Greyling, dopustite mi da Vam predstavim gđu. Lark.‖ Prijatno se nasmešila. ―Zadovoljstvo mi je.‖ Gđa. Lark je napravila kniks tri puta, kao da nije bila sigurna da li je dovoljno odavala paţnje. ―Gospo. Ţao mi je što ovako izgledam. Danas nisam očekivala društvo. Ali imam dovoljno gulaša za vas oboje.‖ ―To je veoma ljubazno od Vas, ali veoma bih rado pojela kolače. Jako volim da jedem slatko.‖ Ţena se dopadljivo nasmešila, kao da ona i Julia dele neku tajnu, zatim se namrštila, ispruţila ruku i udarila svog sina po leđima. ―Johnny, silazi sa njegovog gospodstva.‖

285

Kao mali majmun, dečačić se spustio. Lice gđe. Lark se opustilo. ―O, gledaj šta si uradio. Isprljao si prašinom njegovu odeću. Biće mi drago da Vam je operem, Lorde Greyling.‖ ―U stvari, gđo. Lark, to je delimično razlog zbog kog sam danas došao ovamo. Zaključio sam na osnovu kanapa koji su okačeni u vašem zadnjem dvorištu da ste pralja.‖ ―Da, gospon. Biće mi drago da Vam perem veš čitavih mesec dana kako bih Vam se zahvalila što ste nam pomogli.‖ ―To nije potrebno. Ipak, nama je potrebna pralja u Evermoreu. Pitao sam se da li biste Vi bili zainteresovani za taj posao.‖ Ţenine oči su se raširile. ―Mislite, da radim za Vas?‖ ―Za imanje, da. Grofica je nedavno rodila ćerku i kako ja to shvatam, posao pralje se nekako uvećao. Vi biste joj pomagali, ţiveli biste u rezidenciji, imali biste tri sobe za Vas i Vašu decu. Oni bi dobili učitelja. Hrana i odeća bili bi obezbeđeni Vašoj porodici. Takođe bi mi trebao i dečko za poliranje čizmi ako je Johnny zainteresovan. I Vi i on biste dobijali platu.‖ Ona se zateturala. Julia nije bila iznenađena njenom reakcijom. Edward im je nudio priliku koja bi značila bolji ţivot za njih. Shvatila je da je, dok je uveravao sebe da ide da proveri da li su na dobrom putu da se oporave, njegova glavna svrha dolaska ovde bila da se dalje pobrine za udovicu i njenu decu. ―Biću počastvovana, gospon.‖ ―U redu. Poslaću slugu sledećeg četvrtka da Vam pomogne u pakovanju stvari i preseljenju u Evermore, ako Vam je to dovoljno vremena da se pripremite.‖

286

―O, jeste, zaista.‖ Suze su zasijale u ţeninim očima. ―Nisam znala kako ćemo preţiveti sada kada je moj muţ mrtav. Jedva smo mogli da priušimo kolibu i hranu.‖ ―Pa, sada više ne morate da brinete o tome. Verujem da ovo treba proslaviti. Šta kaţete da nas Johnny otprati do čajdţinice po neke mesne pite?‖ ―Ja volim kolače,‖ Johnny se oglasio. ―Johnny, nemoj traţiti svašta,‖ opomenula ga je njegova majka. ―Ništa nije pogrešio što je pitao, gđo. Lark,‖ Edward reče. ―Najgore što se moţe desiti je da kaţem ne.‖ Namignuo je Johnnyju. ―A ipak, mogao bih da kaţem da. Hajde, momče.‖ Nakon što je zgrabio uzde njihovih konja, Edward je ponudio Juli svoju ruku. ―Drago mi je da sam Vas upoznala, gđo. Lark,‖ Julia reče pre nego što je stavila svoju ruku u pregib Edwardovog lakta. Johnny je skakutao na jednoj nozi, zatim na drugoj, jureći pored nje kako bi se smirio pored Edwarda. ―Mogu da radim više od poliranja Vaših čizama,‖ uveravao je Edwarda. ―Mogu da se brinem o Vašim konjima i Vašim psima, ako imate pse. Imate li pse?‖ ―Imamo neke lovačke pse, da.‖ ―Ne brinem se o mačkama, zaista. Ne volim mačke.‖ ―Mislim da se mačke uglavnom brinu o sebi. Da li bi radije radio u stajama ili u kući?‖ Dečak je grozničavo zaklimao glavom. ―Mogu li maziti Vašeg konja?‖ ―Moţeš.‖ 287

―Ako budem vredno radio hoćete li mi ispričati još neku od svojih priča?‖ Gledala je Edwardov profil dok se ivica njegovih usana podigla. ―Mogao bih to da uradim, zaista.‖ ―Lasica mi se najviše svidela.‖ Edwardov smeh odjeknuo je oko njih. ―Da, pretpostavio sam da hoće.‖ ―Ipak, mislim da bi trebao da ima mač.‖ Edward je podigao svoj pogled do njenog. ―Šta Vi mislite, grofice?‖ ―Ne znam da li ga vidim s mačem. Moţda s rapirom. Ili nam je moţda potreban još jedan novi lik.‖ Novi lik je počinjao da dobija oblik u njenoj glavi. ―Ispričali ste mu priču.‖ ―Ĉinilo se kao najbolji način da deca budu mirna.‖ Pitala se koliko bi se gospodara zabrinulo što su deca bila bučna. Ali koliko bi gospodara ostalo sa skorašnjom udovicom i brinula se o njoj? Prepustila mu je da je vodi, dok nisu sedeli za istim stolom za kojim su sedeli ranije, tartovi od jagoda i šolje sa čajem bili su ispred njih. Pre nego što je Johnnyja poslao kući, Edward ga je natovario mesnim pitama i sa dovoljno raznovrsnih kolača da celu porodicu od njih zaboli stomak. ―Kako ste upoznali gđu. Lark?‖ Julia je pitala. Slegnuo je ramenima. ―Johnny je bio ovde, pokušavao je da kupi mesnu pitu za majku koja je umirala. Nije imao dovoljno novca pa sam ih ja kupio, otpratio ga kući i otkrio da je njegova majka zaista bolesna.‖ 288

―Ostali ste da se brinete o njima.‖ ―Njen suprug je nedavno umro. Ljudi su sujeverni u vezi smrti. Neki veruju da se zadrţava u blizini, traţeći svoju sledeću ţrtvu.‖ ―Ali Vi ne verujete?‖ ―Nema puno toga čega se bojim. To što sam roditelje izgubio kad sam bio mali učinilo me je pomalo nepromišljenim. A zatim, naravno, dok smo ţiveli u Havishamu gde nam je rečeno da će nas duh zgrabiti noću ako izađemo napolje sve nas je učinilo prilično neusrtrašivim. Moţeš ţiveti u strahu toliko dugo dok ne kaţeš: dođavola s tim.‖ ―Način na koji je markiz poludeo?‖ ―Moguće. Nisam o tome razmišljao, ali da, pretpostavljam da je to vrlo moguće.‖ Pijuckajući svoj čaj, razmišljala je o njegovim prethodnim postupcima. ―To što ste gđi. Lark ponudili mesto u Evermoreu bilo je veoma dareţljivo.‖ ―Mi sebi moţemo priušiti da budemo dareţljivi.‖ Dirnulo ju je to što je i nju uključio u tu izjavu, što je učinio da se i ona oseća dareţljivo naročito pošto je i ona sama znala da ona nije imala ništa s tim. ―Mislim da biste trebali da objavite svoje priče,‖ rekla je. ―Samo ako budete ţeleli da u knjizi budu i vaši crteţi.‖ Zasmejala se, bilo joj je drago i bila je posramljena zbog te zamisli. ―Oni nisu tako dobri.‖ ―Oni su jako dobri. Oni oţivljavaju moje reči. Ţeleo bih da sam ih imao sa sobom kada sam Johhnyju i njegovim sestrama prepričavao priče.‖ 289

Odmahnula je glavom. ―Nikada nisam mislila da ih podelim sa bilo kim drugim osim sa svojom decom.‖ Stavljajući svoje laktove na sto, on se nagnuo napred. ―Zašto biste ih ograničili da donesu sreću jednom detetu kada bi mogli da usreće mnogo njih?‖ ―Nikada nisam mislila da ste Vi neko ko se toliko brine o deci.‖ Ipak, videla je koliko je paţnje pruţao Allie i drugarstvo koje je razvio sa mladim dečakom koji nije nimalo prezao da se popne na gospodara okruga. Nacerio se. ―To je mana kada nikada ne odrastete.‖ Ali on je odrastao. I to je videla. Bio je briţan zemljoposednik. Brinuo se o ljudima. Posedovao je ljubaznost koju je krio od nje, ipak, ona je bila tu sve vreme dok je on pokušavao da uveri Alberta da prema Juliji ne oseća ništa. Kada je dozvolio da on bude omalovaţavan i omraţen samo da bi zaštitio nju i Alberta. ―Moramo priči dati neki naziv,‖ rekla mu je. ―Hrabri prijatelji Havisham Halla.‖ Nasmejala se. ―Moţda bismo ipak trebali malo bolje to da zamaskiramo.‖ ―Smislićemo nešto, onda.‖ Bilo je to kao da su planirali budućnost. Bilo da odluče da provedu svoje ţivote zajedno ili ne, oni će imati svoje priče, knjige koje će ih povezivati. Imaće nešto što su stvorili zajedno. Ali sumnjala je da će to biti dovoljno da je odrţi. Bilo joj je potrebno nešto više. Dok su jahali natrag prema Evermoreu, reči su odjekivale zajedno sa lupanjem konjskih kopita. Bilo joj je potrebno više. Ţelela je više. 290

Ţelela je vetar na svom licu, slobodu, opasnost, jurnjavu. Pre nego što je mogao da je upozori da ne radi to, povikala je, ―Trkajmo se do vrha udaljenog brda‖ i poterala svog konja u kas. Bez imalo sumnje, znala je da je bila nesmotrena, ali činilo se da je on to izazivao u njoj. Provela je čitav svoj ţivot trudeći se da bude dobra ćerka, dobra rođaka, dobra supruga. Nije ţalila ni zbog jednog trenutka, ipak s njim je osećala da ne mora da prosuđuje svaki svoj postupak. Iskusila je izvesnu nezavisnost koja nikada ranije nije karakterisala njeno ponašanje. Prvobitno je pomislila da je to zbog toga što joj je suprug bio odsutan, ali sada je shvatila da je to imalo mnogo više veze sa Edwardom i njegovim preuzimanjem značajne uloge u njenom ţivotu, čak i pre nego što je shvatila da je on Edward. Ĉula je topot kopita njegovog konja i poterala svoju kobilu u još brţi galop. Osećala se mladom, srećnom, neopterećenom brigama. Prvi put u nekoliko nedelja, tuga je nije dotakla. Teško disanje njegovog konja koje je čula signaliziralo joj je da se on veoma pribliţio, ali ona je bila skoro na cilju. Samo još malo dalje. A zatim je stigla do uzvišenja, privukla uzde njene kobile, okrenula se. Njen smeh odjekivao je kroz čestar, sve do nebesa i preko zemlje koja ih je okruţivala. On se široko smešio dok je zaustavljao svoju zver. ―Bravo.‖ ―Ne mogu da se setim kada sam poslednji put jahala tako raskalašno.‖ ―Moramo pustiti konje da se odmore.‖ Sjahao je, došetao do nje i ispruţio svoje ruke. Njegova blizina i dalje je izazivala leptiriće u njenom stomaku, ali njen trijumf je nadglasao te osećaje. Kontrolisala je 291

svog konja, mogla bi kontrolisati i njega. Ĉim su njena stopala dodirnula tlo, odvojila se od njega i uz izazivajući kikot, odjurila do obliţnjeg drveta. Njegov duboki smeh dole bdeo je do nje i čula je odjek njegovih koraka. Okrećući se, naslonila se leđima o drvo. ―Nema diranja, nema ljubljenja,‖ naredila je, znajući da bi samo pukim milovanjem uspeo da je natera da mu ustupi kontrolu i prepusti je njemu. Pre nego što je i bila svesna njegove namere, on se naginjao prema njoj, njegove podlaktice su se podigle i odmarale su se na koţi drveta, njegova glava se nagnula, njegov obraz je skoro dodirivao njen, ali ne sasvim. ―Nema diranja,‖ zastrugao je, njegov sirovi glas slao je drhtaj ţelje kroz nju. ―Ali ako bi mi bilo dozvoljeno da Vas dodirnem,‖ zavodnički je prošaputao, ―Počeo bih s Vašim rukavicama, polako bih ih otkopčavao pre nego što bih ih skinuo, jednu po jednu, stavljajući ih u dţep svog sakoa. Utisnuo bih poljubac u zglob Vaše leve ruke, u dlan Vaše desne ruke.‖ Njene oči su se lepršajući zatvorile dok je ona zamišljala toplotu njegovih usana kako joj vlaţi koţu. ―Zatim bih otkopčao dva dugmeta Vašeg prsluka, samo dva, taman dovoljno da mogu da zaronim svojim jezikom u šupljinu Vašeg vrata.‖ Njeno disanje postalo je plitko, vrelina je rasla u njoj. ―Kruţio bih po vašoj koţi, tri puta, četiri, pre nego što bih svojim usnama prešao do donje površine Vaše vilice. Udahnuo bih miris ruţa koji se ušuškao iza Vašeg uha i prešao bih svojim usnama preko Vašeg vrata, s jedne strane na drugu, pa bih se vratio do središnjeg dela.‖ 292

―Edwarde... ‖ ―Ššš, nisam još gotov.‖ Ali ona je skoro bila. Nije znala kako je uspela da stoji kada su njene noge postale tako nesigurne. ―Otpustio bih još dva dugmeta, ne, tri. Kliznuo bih jednim prstom između razdvojene tkanine i lagano klizio, neţno, provokativno, preko nabreklina Vaših grudi, svestan Vašeg glasnog uzdaha kada ih budete podigli naviše, ţudeći za sigurnijim milovanjem, onim koji bi obuhvatao celu moju ruku da posegne u Vaš korset, Vašu košulju, da obuhvati Vašu celu dojku... ‖ ―O, Gospode,‖ prošaputala je dok je izdisala. ―...moj palac i kaţiprst štipali bi čvrsti mali pupoljak Vaše bradavice koji bi očvrsnuo za mene.‖ Teško je progutala. Mislila je da drţi sve pod kontrolom, ali on je lako obrnuo njihove uloge sve dok ona nije postala nešto malo više od njegove lutke. Vlaţnost se pojavila između njenih bedara. Njene bradavice nisu bili jedini pupoljci koji su bili ţeljni njegovog dodira, očajan pritisak njegovih ruku, pomešao joj je sva osetila u ţivotu, pomračujići fantaziju sa realnošću. ―Ako bih imao dozvolu da Vas dodirnem. ‖ ―Nemojte,‖ molila ga je sirovim glasom koji se činio kao da pripada drugoj ţeni. ―Ako bih imao dozvolu da Vas dodirnem, kleknuo bih na kolena i visoko podigao Vašu suknju, izlaţući ruţičasto srce Vaše ţenstvenosti. Znam da i sada, u ovom trenutku, sjaji od rose. Ĉak iako mi je zabranjeno da Vas dodirnem, osećam vrelinu strasti koja izbija iz Vas. Pretpostavljam da se Vaše grudi napreţu uz 293

tkaninu, očajnički ţeleći ono što im zabranjujete. Pulsirate između Vaših bedara. Moj jezik bi mogao to da olakša i uz tačnu količinu pritiska naterao bih Vas da vrištite.‖ Njene oči su se otvorile uz lepršanje. ―Vi ste pravi đavo.‖ Mračno se nasmejao. ―Recite mi da grešim.‖ ―Znate da ne grešite, prokleti bili.‖ ―Nikada nijednu ţenu nisam ţeleo kao što ţelim Vas. Mučite me. Jedino je fer da i ja mučim Vas.‖ ―A jednom kada me budete imali?‖ ―Ţeleću Vas i dalje.‖ ―Kako znate?‖ Odgurujući se, zadrţao je njen pogled. ―Zato što Vas volim.‖ ―A šta ako smo se samo zaneli u pretvaranju?‖ ―Pretvaranje je sada gotovo, a ipak su emocije ostale. Zašto sumnjate?‖ ―Većina ljudi je srećna ako su jednom u ţivotu voljeni. Zašto bih ja bila srećna da dva puta budem voljena, da sreću doţivim dva puta? Plašim se da će mi to sudbina oteti, ako ponovo posegnem za tim.‖ ―Pa ću ja biti uskraćen zato što Vi ne verujete sudbini? Sudbina moţe ići dođavola, Julia. Verujte meni.‖ Poseţući za njim, sklonila je pramen njegove kose sa čela. U nekom trenutku je ostao bez šešira. ―Dajte mi još malo vremena, Edwarde.‖ ―Lagao bih kad bih rekao da mi se ne ţuri. Ţelim Vas s očajanjem koje preti da me liši ljudskih osobina, ali ja Vas ţelim celu, bez kajanja, bez senki, bez duhova. I zbog toga bih čekao sa svim strpljenjem koje budem imao.‖ 294

Razumeo ju je, razumeo je zašto se borila sa sobom. Nije ţelela da izgubi svoju prošlost, ali morala je da je pusti kako bi imala budućnost s njim. Ali on će zauvek ostati neodvojivo povezan s Albertom. ―Bliţe sam tome da kaţem zbogom onome što je bilo. Uţivam u vremenu provedenom s Vama. Drago mi je što imam priliku da Vas bolje upoznam. Uopšte niste onakvi kakvim sam Vas smatrala. Moţda ste čak i najnesebičnija osoba koju poznajem.‖ ―Nemojte od mene praviti sveca.‖ ―O, nisam baš toliko zaluđena Vama da bih mislila o Vama drugačije nego o đavolskoj sorti. Samo je to što postajem svesna da mi se đavolska sorta sviđa.‖

295

Poglavlje 21 Zima se konačno povukla pred prolećem, pojava prvih cvetnih pupoljaka ispunila je Edwarda nadom dok je hodao sa Juliom. Ređe su posećivali mauzolej. Ponekad bi se desilo da samo prođu pored njega. Nekim jutrima, Julia bi ukazala da ţeli da ide drugim putem. Dok je njihovo vreme provedeno zajedno ostalo relativno čedno, nije mogao da se suzdrţi, a da prstom ne pređe preko njenih leđa kada ju je uvodio u prostoriju za obedovanje, da ne utisne poljubac u njen vrat kada joj je pomagao da odigra neki udarac za bilijarskim stolom, da ne pređe usnama preko njenog obraza dok joj je dodavao piće dok su uţivali u biblioteci posle večere. ―Hoćete li jahati danas kako biste obišli neke zakupce?‖ pitala je dok su prilazili mauzoleju. ―Dan je previše lep za to. Mislio sam da bi bilo bolje organizovati piknik.‖ ―Hajdemo ovim putem,‖ rekla je, ukazujući na obilaznicu i na dan koji je posvećen sadašnjosti, a ne prošlosti. ―Piknik, znači?‖ ―Da, mislila sam da bismo mogli povesti Allie na njen prvi piknik.‖ ―Neće ga se sećati.‖ ―Ali mi hoćemo.‖

296

Kao i obično, njen dlan je bio na njegovoj ruci. Dodirnula mu je rame. ―O, Edwarde, mislim da bi piknik bio divan.‖ ―Grey,‖ podsetio ju je. ―Nema nikoga ovde ko bi mogao čuti.‖ ―Ali ako budete imali naviku da koristite moju titulu, teško da ćete pogrešiti kao što sam ja pogrešio sa sluhom. Bar dok se ne odlučite šta ćete dalje raditi.‖ ―Primetila sam da me par slugu čudno gleda. Nisam sigurna da znaju šta da misle o tome što Vas više ne zovem Albert.‖ ―To nije njihova stvar, niti njihova briga, niti bismo mi trebali da se brinemo o tome šta oni misle.‖ ―Znam, ali ako bude zajedno otišli u London, mislim da će to i drugima biti čudno.‖ Ako odu u London zajedno. Pitao se koliko dugo će vremena proći kada bude počela da govori kada će krenuti u London. ―Ljudi primećuju mnogo manje nego što mi mislimo.‖ ―Ne među plemstvom. Posebno među damama. Sve su one u potrazi za tračem.‖ ―Jeste li Vi bili?‖ Nasmejala se, srećnim zvukom koji je nalazio put pravo do njegove duše. Postajalo je sve teţe da je ne zgrabi u naručje i poljubi je. Ţeleo je da joj da vreme koje je zahtevala, ali prokletstvo, bilo je mučenje da svoje ţelje drţi okovane lancima. Ali, većina udovica je tugovala dve godine. Kraljica je još uvek tugovala zbog gubitka svog supruga, a skoro je dvadeset godina prošlo od njegove smrti. ―Naravno da jesam. Pogotovo moje prve Sezone. Sada i ne toliko. To je igra koju dame igraju. Koja moţe otkriti najbolji trač? 297

Svako ko bi otkrio našu priču bili bi smo označeni.‖ Smeh je nestao, njen glas bio je obojen tugom. ―Niko neće pomisliti ništa rđavo o Vama,‖ uveravao ju je. ―Previše ste dragi, previše Vas poštuju. Oni čak neće ni traţiti ništa o Vama.‖ ―Ne poznajete dame onoliko dobro koliko mislite ako smatrate da je tako. Što je nečiji pijedestal viši, odlučnije su da pronađu način da je skinu odatle. Osim toga, svi vole skandal.‖ ―Ne moramo ići u London.‖ Prestala je da hoda i okrenula se prema njemu. ―Naravno da morate. Vi ste sada u Kući Lordova.‖ Poseţući za njim, obuhvatila je njegovo lice. ―Ne bojim se Londona.‖ ―Ĉega se bojite?‖ Pogledala je prema okolnim brdima koja su bila prekrivena divljim cvećem. ―Da krenem putem koji će voditi do Alliene propasti.‖ ―Ako je upola jaka kao njena majka, ne postoji ništa što bi izazvalo njenu propast.‖ ―Nadam se da ste u pravu.‖ Nasmešila se vedro. ―Hajde da je odvedemo na taj piknik, hoćemo li?‖ Izabrao je mesto pored malog jezera gde su on i Albert pecali kao dečaci, gde je po topio svog brata u ledenu vodu kada je ovaj rekao da će Edward morati da sluša svaku njegovu zapovest. Albertu, on je dokazao svoju tvrdnju da njemu neće niko naređivati. Sebi, dokazao je da će uvek biti tu da svog brata izvuče iz nevolje, čak i kada je on bio taj zbog koga je Albert i bio u nevolji.

298

Kada je Albert delimično ostao bez sluha, Edward je naučio da postoje posledice njegovih akcija. Ta lekcija nije na njega uticala tako dobro kao što je trebala. Da je Juliji rekao istinu odmah posle njenog porođaja, moţda ne bi izgubio njeno poverenje, moţda sad ne bi leţao ispruţen na ćebetu sa njom samo par centimetara udaljenom od njega, umesto da bude oslonjena na njega i sa Allie koja se odmara u njenom naručju između njih, dok povremeno podigne glavu da bi osmotrila okolinu. Imala je najslađi osmeh i sumnjao je da će jednog dana slomiti mnoga srca. Na nesreću, plašio se da će njena majka slomiti njegovo. Dadilja je čitala udaljena nekoliko metara od njih, leđima je bila naslonjena na stablo drveta. Pitao se da li je Julia zahtevala njeno prisustvo ne toliko da bi se brinula za Allie ako bude potrebe, nego da bi se uverila da on ne iskoristi situaciju. Iako nije shvatao zašto je mislila da će on to uraditi, kada to nije učinio do sada. Osim ako nije mogla da shvati da je on lelujao na ivici strpljenja. Ţeleo ju je, veoma. Nosila je tamno plavu haljinu. Šešir širokog oboda štitio ju je od sunca i sakrio je većinu lica od njegovog pogleda dok se nije spustio na lakat, uz izgovor da ţeli da bude bliţi Allie. Ali svaki put kada bi pribliţio svoje lice svojoj nećake kako bi je nasmejao, bio je u stanju da podigne pogled na sekundu kako bi video spokojan izraz lica njene majke. Sviđalo mu se to što se činilo da je srećna, sviđalo mu se što su moţda mračni dani iza nje. Nije sebe zavaravao mišlju da je 299

prestala da tuguje ili da je bila srećna što je umesto Alberta Edward ostao ţiv. Razumeo je svoje mesto u njenom srcu. Ali mogao bi da ţivi s tim da bude drugi kada već nema nikakvog načina da postane prvi. Sve što je njemu bilo bitno bilo je to da će za njega ona uvek biti prva. Svaka druga ţena nije bila ni blizu drugom mestu. Svaka od njih bila je mrtvo poslednja. Nije ţeleo da se zadovolji manjim od onoga što je ţeleo. Ĉak i kada je bilo potrebno dosta vremena da to dobije. Bez nje, njegov ţivot nije imao sidra, svrhe, pravca. Ĉak i to što je postao Grof od Greylinga mu je značilo manje od toga da bude sa njom. Za nju i njenu ćerku, vladao bi kraljevstvom. Bez njih, to je bila samo zemlja o kojoj je trebao da se brine. Ispio je gutljaj vina, gricnuo malo sira i dok se činilo da je ona okupirana nečim u daljini, iz njegovog leţećeg poloţaja on je mogao da vidi koliko je često puta njen pogled odlutao do njega. Nije bila toliko imuna na njegovo prisustvo koliko je ţelela da veruje. ―Danas je prilično topao dan za ovo doba godine,‖ rekao je. ―Nisam primetila. Prilično je prijatno. Nadam se da nećete dobiti još jednu groznicu.‖ ―Moguće je da mi je toliko toplo zato što ste mi Vi blizu.‖ Zasmejala se, taj zvuk mogao bi da otvori kapije Raja. ―Molim Vas nemojte naše poslepodne da pokvarite otrcanim laskanjem.‖ ―Dva meseca, Julia, bio sam postojan prijatelj koliko sam mogao da budem. Kako da Vas pridobijem bez laskanja, bez

300

zavođenja? Koliko još dugo moram da pazim na svoje ponašanje?‖ Njen pogled ustremio se prema dadilji. ―Ne moţe nas čuti,‖ rekao je. ―Osim toga, veruje da sam ja Vaš suprug. Neće misliti ništa o tome ako ja budem slobodan s Vama.‖ Julia je uzela još jedan gutljaj vina, jezikom dotakla vrh gornje usne. Neka mu je Bog u pomoći, ali ţeleo je da preskoći razdaljinu koja ih je delila i da postavi svoj jezik na to mesto. Ispravljajući se, izvukao je svoj sako i bacio ga blizu mesta na kom je ostavio svoj šešir. ―Šta to radite?‖ Julia zapita. ―Rekao sam Vam da mi je vruće. Gušim se. Osećam kao da ću se udaviti.‖ Trgnuo je svoju kravatu. ―Ĉekajte.‖ Njen glas nije bio obojen panikom, ali bilo je u njemu nečeg iskonskog što je nateralo njegov ud da se uskomeša. Ne da je ona morala da učini mnogo da bi se to desilo. ―Dadiljo! Odvedite Lady Albertu u jaslice. Plašim se da je ovde za nju postalo pre vruće.‖ ―Da, gospo.‖ Stavila je svoju knjigu u torbu u kojoj su bile Alliene stvari, prebacila je preko ramena, do marširala do njih i smestila devojčicu u svoje naručje. Allie je za cijukala od oduševljenja. ―Sva si rumena, malena. Ostavimo mamu i tatu da uţivaju u pikniku dok mi uţivamo u dremci.‖ Sa dadiljinim oproštajnim rečima, osetio je kako se Julijino raspoloţenje menja kao da ju je prekrila neka koprena. Nijedno od njih nije se pomerilo niti progovorilo dok dadilja nije zamakla iza brda. 301

―Hoćemo li joj ikada reći za njenog oca?‖ Julia je tiho pitala, njen pogled i dalje je bio usmeren u pravcu u kom su one otišle kao da je imala sposobnost da ih prati na njihovom putu prema kući i jaslicama. ―Kada bude dovoljno stara da shvati značaj te tajne.‖ ―Do tada će verovati da ste Vi njen otac. Kako će se osećati kada bude saznala da nije tako?‖ ―Ne moramo da joj kaţemo.‖ Uz uzdah, pogledala je u njega. Kleknuo je na koleno, uzeo njenu ruku. ―Dođite ovde.‖ Spustila je svoj šešir pre nego što je došla u njegov zagrljaj. ―Nije savršeno, Julia, ali alternativa je da nikada nećemo imati ovo.‖ Neţno, lagano, drţeći svu glad i potrebu na uzici, postavio je njena leđa na njegovo koleno i prekrio njene usne svojim. Osećao je kao da se konačno vratio kući. Kao da su sva njegova putovanja, sve njegove avanture, bile samo običan zadatak koji nije mogao da identifikuje. Ali, konačno je bio tu, dok su njeni prsti obuhvatali njegovu vilicu, njeni uzdasi ispunili su njegove uši, njene usne pomerale su se uz njegove sa divljom razuzdanošću. Nijedna druga ţena nije učinila da se oseća potpunim, kompletnim. Nijedna druga ţena nije dodirnula suštinu njegovog bića. Nijedna druga ţena nije učinila da poţeli da promeni svoje zločesto ponašanje. Koliko bi ţivot bio jednostavniji kada bi mogao da odšeta, ali nije to mogao da uradi kao što nije mogao da zaustavi disanje. Okrenula se u njegovom naručju, menjajući ugao kako bio on lako mogao da produbi poljubac i on je uradio upravo to, klizio je 302

svojim jezikom preko njenog, prolazio je prstima kroz njenu kosu dok joj nije obuhvatio glavu. Ţeleo je da je spusti na ćebe, da je uzme kao da je pripadala njemu. Ali taj korak će morati da dođe od nje. Nije ţeleo da ona ima ikakve sumnje, ikakvo kajanje. Jednom kada budu postali jedno, neće biti povratka nazad. Ona nije bila ţena koja je sebe lako davala. Zbog toga ju je ţeleo još više, ţeleo je da bude ono što je ona zasluţila. Prekidajući poljubac, zadrţao je njen pogled, njene oči bile su jezera čistog plavetnila. ―Mogu Vam se zavetovati.‖ Njen pogled tumarao je njegovim licem dok je prstima neţno prolazila kroz njegovu kosu. ―Ţelim da Vam pokaţem nešto što sam nacrtala.‖ To nije bilo ono što je očekivao. Izjava ljubavi bilo je ono što je imao na umu. Ne ţelja da sa njim podeli sliku ćudljivih stvorenja. Prokleo je svoje srce što je pogrešno protumačilo situaciju, što je verovao da će jedan poljubac i par dobrih reči okrenuti plimu na njegovu stranu. Pomaţući joj da se uspravi, rekao je, ―Voleo bih to.‖ ―Više sam entuzijazma čula od nekog kome se u tom trenutku vadi zub.‖ Uputila mu je izazivački osmeh. ―Ali, verujte mi, bićete veoma srećni kada Vam budem ovo pokazala.‖ Dok je Julia gledala kako Edward pakuje njihov piknik, nije više mogla da laţe sebe o osećanjima koja je imala prema njemu. Zamalo je pukla od smeha dok ga je gledala kako se trudi da ima izraz nevinosti na licu, dok je skidao svoj sako. Prilično je bila sigurna da bi se kravata i prsluk brzo pridruţili sakou na gomili.

303

Par otkopčanih dugmadi, zavrtanje rukava košulje kako bi mogla da vidi njegove snaţne ruke i već bi joj pošla voda na usta. Nije imala averziju prema tome da bude po legnuta na ćebe na livadi pored jezerca, nekog drugog dana. Ovog dana, bilo joj je potrebno nešto drugačije. Ponudio joj je ruku i ona se omotala oko nje. Ĉudno kako je uspevao da se oseća malom i neţnom. Povratio je kilograme koje je izgubio tokom svoje bolesti. Jahao je svaki dan, pomagao je zakupcima gde je mogao. Oporavljao se napolju. Pitala se da li će ikada biti zadovoljan u obavljanju posla gospodara imanja ili će doći vreme kada će njegova ţelja za putovanjima ponovo da se pojavi. ―Imate li ikakvih planova da negde putujete?‖ pitala je dok su se ulazne stepenice glavne kuće ukazale na njihovom putu. ―Ne trenutno. Da li biste Vi ţeleli negde da odete? Ja ću rezervisati put, gde god ţelite, kad god ţelite.‖ ―Uvek sam o ideji boravka na otvorenom moru mislila prilično obeshrabrujuća. Da pogledate okolo i ne vidite ništa miljama okolo.‖ Videla je to sa obale. Nije mogla da zamisli da bude u središtu toga. ―Ah, ali onda ugledaš kopno nakon dana, nedelja putovanja i radost zbog toga moţe naterati čoveka da skoro zaplače.‖ ―Drţaću Vas za reč.‖ ―Nemate ţelju da putujete?‖ ―Ne dok je Allie ovako mala.‖ ―Mogli bismo je povesti s nama.‖ Nasmejala se. Kako to liči na muškarca. ―Imate li Vi uopšte ideju šta je sve potrebno kada putujete negde s malim detetom? 304

Ĉak i naš put u London će zahtevati mnogo planiranja i puno mesta za njene stvari.‖ ―Moţemo kupiti sve što joj bude trebalo kada dođemo u London.‖ ―Neke stvari će joj biti potrebne i tokom puta. A Vi ţelite da idete na udaljena, nenaseljena mesta. Kako ćete joj to sve tamo obezbediti?‖ ―Mogu biti veoma snalaţljiv.‖ Nije sumnjala u to. Da bude iskrena, volela bi da bude negde daleko s njim pod zvezdanim nebom gde im se neće Društvo mešati u ţivot. Bez obzira koju odluku bude donela, doći će uz cenu. Jer tračevi nisu skloni slušati razum, da prave dopuštenja, na razumevanju neviđene okolnosti koje dopuštaju neviđena dela. U rezidenciji, hodali su poznatim hodnicima dok nisu stigli do prostorije koja joj je nekada bila omiljena. Sada nije znala da li su joj draţe jaslice, njegova biblioteka ili soba s bilijarom. Uţivala je u svakoj prostoriji u jednakoj meri. Ipak, ova prostorija i ono što je radila unutar nje donosilo joj je mir. Dovela ga je do stola gde je nekoliko crteţa bilo razbacano okolo. Onaj koji je ţelela da mu pokaţe bio je na dnu, sakriven. Izvlačeći ga, stavila ga je na vrh. ―Novi lik za priče.‖ ―Vuk u lanenoj košulji, dokolenicama i čizmama. I dodelili ste mu rapir. To će usrećiti Johnnyja.‖ Gđa. Lark i njena deca doselila su se u Evermore. S vremena na vreme Edward bi dečaka odveo na jahanje. Pretpostavljala je da mu je tada ispredao svoje priče. ―Pretpostavljam da hoće. Šta mislite o novom dodatku našoj menaţeriji?‖ 305

―Ljudi generalno ne vole vukove. Lukavi su. Pretpostavljam da je on još jedan zlikovac.‖ ―Ne, on je jednak pastuvu. Plemenit je, zaštitnik. Snaţan. Ostali se ugledaju na njega.‖ ―Ubaci ću ga u sledeću priču.‖ Nasmejala se. ―Ne prepoznajete ko je on?‖ Odmahnuo je glavom, očigledno zbunjen i nije znala zašto ga je zbog te njegove reakcije još više zavolela. ―Ipak, tako ste lako sebe videli u lasici.‖ ―On bi trebao da predstavlja mene?‖ ―Ne bi trebao. On predstavlja Vas.‖ Spustio je svoj pogled na nju i videla je patnju i sumnju isprepletene u njemu. ―Julia, ja nisam plemenit.‖ ―Da, jeste.‖ Stavila je ruku na njegovu vilicu. ―Zaštitnik.‖ Kliznula je prstima dok nije mogla da se igra pramenovima kose na njegovom temenu. ―Snaţan. Pogrešila sam. Vi niste lasica. Nikada niste bili lasica. To je bila samo maska. Vi ste dobar i častan čovek.‖ Koraknula je napred dok njene grudi nisu bile prilepljene za njegova prsa, osetila je zadovoljstvo kada je on oštro udahnuo vazduh, kada su mu oči potamnele. ―Ako je jedini način da Vas imam taj da ţivim u laţi, onda biram da ţivim u laţi.‖ ―Jules.‖ Privukao ju je bliţe, obavio ruke oko nje, utisnuo poljubac na njen vrat, njen obraz.. Ĉvrsto ga je drţala. Vodila je borbu s ovom odlukom, ali je znala da je donela ispravnu, jedinu. Ţelela ga je u svom krevetu, ţelela je da mu rodi decu, ţelela je da bude njegova supruga.

306

Povlačeći se unazad, rukama je obuhvatio njeno lice, svojim pogledom zapalio njen. ―Ja, Edward Alcott, obećavam da ću te voleti, poštovati i paziti dok god oboje budemo ţivi. Biću onoliko dobar suprug koliko to muškarac moţe biti.‖ ―Ja, Julia Alcott, obećavam da ću te voleti, poštovati i paziti dok god oboje budemo ţivi. Biću onoliko dobra supruga koliko to ţena moţe biti.‖ Poseţući dole, uzeo je njenu levu ruku i stavio prste na njen prsten. ―Mogu li?‖ Teško progutajući, klimnula je glavom. Neţno je povukao njen prsten i stavio ga na dlan svoje ruke. ―Mogao bih da ti kupim novi prsten, ali znam koliko ljubavi ovaj predstavlja. Ne ţelim da ti to oduzmem. Ţelim samo da dodam još. Pa, ako nemaš nikakvih prigovora,‖ Stavio je prsten ponovo na njen prst. ―ovim prstenom, ja te venčavam.‖ Suze su za pekle njene oči zbog njegove ne sebičnosti, zbog njegove spremnosti da joj dopusti da poštuje ono što je nekada imala. ―Volim te, Edwarde.‖ Njegove usne spustile su se na njene takvom strašću, takvom silinom, takvom hitrošću, da je mogla da se zatetura unazad da je njegove ruke nisu obavile u istom trenutku. Njegov jezik je kao saten klizio preko njenog, komešaju ći sve ono što je osećala prema njemu u svom srcu dok se sve to nije pretvorilo u vihor osećanja koji je prolazio kroz njeno telo. Njeni udovi su postali slabi, ona je postala slaba. A ipak nije znala da li se ikada osećala jačom.

307

Izazivali su jedno drugo nedeljama. Bilo je prirodno da će njena svest biti pojačana, a ipak je osećala kao da je on zapalio šibicu kojom je raspirio njene ţelje. Iznenada ju je uzeo u naručje i počeo da je nosi iz prostorije. ―Ţelim te na krevetu,‖ za reţao je duboko, kao da je i sebi pruţao poruku kao i njoj. Uz smeh, omotala je ruke oko njegovih ramena, zakopala lice u krivinu njegovog vrata i počela da ga ljubi na tom mestu, kušajući njegovu slanu koţu. Ţelela ga je s nepopustljivom svirepošću koja ju je uzbuđivala i plašila u isto vreme. Ĉinio je da se oseća ţivom, nije više bila utrnula. Kada su stigli do njene spavaće odaje, bilo je kao i pre, odeća je skinuta u ludoj ţurbi, ostavljena na podu. Samo što je bilo drugačije. On je bio drugačiji čovek, čovek s kojim nikada nije bila potpuno, a ipak nije osećala neprijatnost, nije osećala sumnju koju je osećala u njenoj prvoj bračnoj noći. Moţda zato što više nije bila nevina. Moţda zato što je s njim bila intimna koliko je mogla, a da ne budu spojeni. Kada je skinuo sa sebe svoje pantalone, posegnula je i dodirnula oţiljak na njegovom kuku. Zaledio se. ―Nisi ovo zaradio u Africi, zar ne?‖ ―Ne. Na Orijentu. Pre nekoliko godina.‖ Toliko je toga još imala da nauči o njemu, ali toliko je toga već znala. Koračajući napred, naslonila je svoje telo o njegovo, prešla je rukama preko njegovi širokih ramena i snaţnih ruku. Kako je mogla ikada da pomisli da bi samo par meseci u Africi moglo izvajati ovakvo savršenstvo? Trebalo je godinama prolaziti kroz neravan teren, penjati se planinama, uz stalno penjanje. On je bio 308

čovek koji bi mogao da provede malo vremena iza stola ako bi ţeleo. Odveo bi je na splavarenje Temzom, na jahanje u Hyde Parku, da galopiraju po brdima. Pomogao bi zakupcima u upravljanju njihovom stokom, njihovim poljima. Brinuo bi se o udovici i njenom sinu dok ne ozdrave. Borio bi se s hladnim vremenom kako bi joj doneo tart od jagoda. ―Volim te, Edwarde,‖ ponovila je, znajući da se nikada neće umoriti govoreći to, nikada to neće izgovoriti dovoljno puta. Njegove oči čvrsto su se zatvorile, glava mu je pala unazad. Kada ih je otvorio u njima je videla dovoljno ljubavi da je učini poniznom. Poveo ju je unazad dok njena kolena nisu udarila o stranicu kreveta. S njegovim usnama zaključanim za njene, njegovim rukama koje su je drţale blizu, spustio ih je na dušek. Njegove ogrubele ruke putovale su njenim telom, izazivajući senzacije gde god bi je dodirnule. Pomerio se, smestio se između njenih nogu. Oslonjen na svoje ruke, on je lebdeo, gledajući duboko u njene oči. ―Reci nešto nevaljalo.‖ Ključala vrelina stida jurila je kroz celo njeno telo. ―Nikada nisi trebao da čuješ te stvari.‖ ―A ipak sam ih čuo i one su me zapalile.‖ Spustio se dole, uzeo njena usta, pustio ih. ―Rekao sam ti da sa mnom ne moraš nikada da se pretvaraš.‖ Boţićno veče. Do tada je znao njenu sramotnu tajnu. Okrenula je glavu na stranu. ―Gledaj u mene kada to govoriš. Pogledaj koliko ja to volim.‖

309

Prošla je prstima kroz njegovu kosu, zadrţala njegovu glavu na mestu, olizala svoje usne. ―Ţelim tvoj kurac u meni.‖ Duboko za reţući, divlje, gurnuo je svoje kukove napred, zarivajući se duboko, isteţući je, ispunjavajući je. Nikada nije sklonio svoj pogled od njenog. ―Volim kako si vrela i vlaţna, način na koji se zatvaraš oko mene.‖ Smejući se, povukla ga je nadole, otvorila mu svoja usta dok njihovi jezici nisu pratili isti iskonski ritual koji su pratila njihova tela. Biti s njim bilo je oslobađajuće. Nije osećala potrebu da se suzdrţava, da krije bilo kakve tajne. Celu ju je prihvatao. Prstima je za grebala njegova leđa. Duboko je za reţao, ubrzao je ritam njegovih prodora. Osećaji su se kovitlali u njoj, ne ostavljajući nijedan deo netaknutim, nevoljenim. Davao joj je sve od sebe, dozvoljavajući joj da uradi isto. Iskusila je njihovo povezivanje kada su se poljubili u bašti i to ju je prestravilo. Sada ju je to povezivanje ohrabrilo. Mogla bi da ga dodiruje kako god ţeli, da izgovori šta god da poţeli. Nije morala da se uzdrţava zbog straha od osude. Nije morala da se povuče zbog straha od presude. S njim, mogla je biti svoja potpuno i apsolutno. Bila je svoja potpuno i apsolutno. Bila je sve više svoja dok je svet nestajao. Bila je svoja s njim, sa ovim čovekom koji ju je prihvatio otvoreno, sa njenim sklonostima. Koji ju je načinio svojom. Vičući njegovo ime, ona se otkotrljala kroz prazninu u kojoj je dominiralo zadovoljstvo. Pala je brzo i jako, telo joj se izvilo,

310

steţući ga čvrsto dok se on podigao od nje, njeno ime začulo se kao reţanje kroz njegove stegnute zube. Spustili su se zajedno, splet blistavih, oznojenih tela, njihovi uzdisaji bili su kratki. Otkotrljajući se s nje, primakao ju je bliţe sebi, jednom rukom je drţeći čvrsto, dok je njegova druga ruka prelazila po njenoj ruci gore, dole. Dugo su leţali u tišini, jednostavno hvatajući dah, uţivajući u sjaju dugotrajnog zadovoljstva. ―Da li si mislila na njega?‖ tiho je upitao. Prelazila je prstima preko njegovih grudi. ―Ne.‖ ―Ni malo?‖ Podiţući se na lakat, pogledala je nadole prema njemu. ―Šta ti stvarno pitaš?‖ ―Kada gledaš u mene, vidiš li njega?‖ ―Vidim samo tebe, Edwarde. Tako je već nedeljama. Znam da ste vas dvojica ličili jedan na drugoga, ali u tebi vidim neke osobine koje ranije nisam videla, koje on nije imao. Volim ga.‖ Ĉvrsto je zatvorio svoje oči. ―Znam to. Nisam trebao uopšte da ga spominjem.‖ Spustila je prst na njegove usne. ―Otvori te svoje lepe braon oči.‖ Kada je to uradio, ona je rekla, ―Volim njega i volim tebe. Ljubav koju sam osećala prema Albertu drugačija je od ljubavi koju osećam prema tebi. Ona nije ni veća ni manja. Nije ni bolja ni lošija. Jednostavno je drugačija. Ne mogu to da objasnim. Rekao si ako te budem volela bar naprstak onoliko koliko sam volela njega, bilo bi ti dovoljno. Volim te mnogo više od jednog naprstka. Ne mogu da poredim niti da suprotstavim ono što osećam prema vama obojici. Naravno da ponekad pomislim na njega, ali ne 311

tokom ovakvih trenutaka. Ti si bio s drugim ţenama. Da li si mislio na njih?‖ ―Naravno da nisam.‖ ―Eto ti.‖ Uglovi njegovih usana su se podigli. ―Nijedna od njih nije govorila nevaljale stvari.‖ ―Kladim se da znaš čitav buljuk nevaljalih reči koje bi me mogao naučiti.‖ ―Naučiću te svemu što ti se sviđa.‖ ―Bojala sam se da on neće uţivati u njima, da će me omrznuti zbog njih, zato sam ih samo šaputala u njegovo desno uho. Poznaješ me bolje nego što me je on poznavao i bojim se da to nije bilo pravedno prema njemu.‖ ―Voleo te je, Julia. Voleo je ono što je imao s tobom. Nemoj sumnjati u to. To što ti i ja imamo nešto drugačije ne čini tvoju ljubav prema njemu ni boljom ni lošijom. Kao što si i ti sama rekla, samo je drugačija.‖ Bilo joj je drago što je s njim imala nešto što nikada ranije nije imala. ―Mislim da te sada volim čitava tri naprstka.‖ Zasmejao se. ―Hajde da vidimo mogu li napuniti i četvrti.‖ Okretajući je, entuzijastično se bacio na taj zadatak.

312

Poglavlje 22 Dok se prva od njihove četiri kočije zaustavljala ispred njihove Londonske rezidencije, Julia je duboko udahnula. Jedna stvar je bila da nastave sa prevarom kada su bili retko kada posećivani. Ovde će to biti potpuno drugačija stvar. Svaki dan bi neko mogao da ih otkrije. Da ne spominje vihor zabava, balova i večera kojima se očekivalo da će prisustvovati. Osećala je Edwardovu - Greylingovu, Greyevu, morala je da zapamti da o njemu mora da misli kao o Greyu - ruku kako se zatvara oko njene i steţe je. ―Nije kasno ako si se predomislila. Mogu pomoći tebi i Allie da se smestite ovde, a ja ću nastaviti do rezidencije koju sam prošle godine počeo da iznajmljujem.‖ Nagnuvši se napred, poljubila ga je. ―Nisam promenila mišljenje. Udata sam za grofa od Greylinga.‖ ―Niko neće saznati da je drugačije.‖ Sluga je otvorio vrata. Greyling je iskoračio i pruţio joj ruku. Izgledao je tako samouvereno, samo osigurano, a ipak je pretpostavljala da doţivljava određenu strepnju koja se osećala kroz rukavicu koju je on - koju su njih oboje - prenosili. Mnogo prilika je bilo u kojim bi mogli da se okliznu, koje bi uništile njihovu šansu da budu zajedno, kao i njihove reputacije. Ali ljubav koju je osećala rema njemu bila je vredna tog rizika. Nije mogla da zamisli svoj ţivot bez njega u njemu. Ĉedna veza činila se skoro nemogućom kada je bila potpuno svesna 313

strasni koja je postojala između njih dvoje. Još ju je uvek zadivljivalo što je on tolike godine uspevao da se suzdrţava. Dok su se penjali stepenicama, drugi sluga je otvorio vrata. ―Gospodaru, gospodarice, dobrodošli kući.‖ ―Hvala, Johne,‖ rekla je. Edward je zapamtio imena glavnog osoblja, ali za razlikovanje jednog visokog sluge crne kose od drugog će ipak zahtevati malo više vremena, zato što nije uspela da mu omogući informacije koje bi mu olakšale taj zadatak. Ne da je on morao da zna imena većine njih. Ulazeći u rezidenciju, udahnula je dobro poznate mirise njihove Londonske rezidencije. Cveće je krasilo ulaz, pod je sijao od skorašnjeg poliranja, stepenice sa obe strane vodile su do sledećeg sprata. ―Lord i Lady Greyling,‖ butler je rekao uz mali naklon. ―Drago nam je da Vas imamo u rezidenciji. Dozvolite mi da iskaţem saučešće u ime svog osoblja za gdina. Alcotta.‖ Nije razmišljala o tome da će svi koji nisu uspeli da dođu na sahranu imati potrebu da izraze svoje saučešće zbog Edwarda. I svaka njihova reč samo će je podsećati na njihovu obmanu. ―Hvala, Hoskinse,‖ Edward je rekao. ―Izaći ću na kratko. Postarajte se da kuća bude spremna.‖ ―Da, gospodaru.‖ Uzevši njenu ruku, Edward je počeo da je prati stepenicama do sledećeg sprata na kom su se nalazile njihove spavaće odaje. ―Nisam znala da ćeš tako brzo da odeš,‖ rekla je. ―Moram da idem da pričam sa Asheom.‖ ―To mi se čini prilično riskantnim. Ako bi iko mogao da razotkrije istinu - ‖ 314

―Već jeste.‖ Na vrhu stepenica, okrenula se da se suoči s njim. Uputio joj je lakonski osmeh. ―I on i Locke su shvatili na dan sahrane. Ako to išta znači, Ashe je ţeleo da ti kaţem istinu tada i tamo. Što je upravo razlog što s njim moram da razgovaram što pre. On mora znati da ti znaš, pre nego što preuzme na sebe da ti to kaţe.‖ Prstima je dotakao njen obraz. ―Nemoj izgledati tako zabrinuta. Neće se buniti jednom kada mu budem sve objasnio.‖ ―Moţda bih ja trebala poći s tobom.‖ ―Bolje bi bilo da pođem sam. Siguran sam da će za mene imati fin izbor reči, onu vrstu reči koje osetljive ţenske uši nikada ne bi trebale da čuju.‖ ―Hoće li o meni misliti loše?‖ ―Ne, osim ako ne ţeli da dobije raskrvavljeni nos.‖ Naterala se da se osmehne. ―A Locke?‖ ―On ne dolazi u London za Sezonu. Moţda ćemo se zaustaviti u Havishamu na našem putu prema Evermoreu.‖ Nije razmišljala o tome da će iko znati šta su ona i Edward naumili, ali znala je da je imao poverenja u svoje drugove iz detinjstva. ―Kada se vratim, ići ćemo na voţnju po parku,‖ rekao je. ―Da polako uđemo u Londonsko Društvo.‖ ―Radovaću se tome.‖ Mala laţ. Veoma se plašila toga, plašila se da će ih odati. Nagnuvši se prema njoj, uzeo je njena usta i ona se otopila. Uvek se topila kada bi je on dotakao. Kako je moguće da je i posle hiljadu poljupca i dalje uspevao da je razoruţa samo jednim

315

pritiskom svojih usana na njene, klizeći svojim jezikom preko njenog? Povlačeći se unazad, nacerio se. ―Vratiću se što brţe.‖ ―Ĉekaću.‖ ―Volim kada izgovoriš te reči.‖ Odjurio je niz stepenice pre nego što je mogla da ga zaustavi, pre nego što je mogla da mu predloţi da joj se pridruţi na trenutak u spavaćoj odaji. Boţe, kako je bila razuzdana. On je sav njen dobar razum poslao u propast. Dok je Edward jahao kasom svog konja kroz poznate ulice, nadao se da će kada bude odveo Juliju kasnije u park moći da je uveri da ljudi koji ga budu videli neće u njemu videti Edwarda. Nisu imali razloga da sumnjaju u verodostojnost njegovog identiteta. Nije imao razloga da laţe. On je bio grof od Greylinga. I to je ono što će ljudi videti. Što su dolazili bliţe Londonu, Julia je postajala napetija. Pokušao je poljupcima da joj odvrati paţnju, ali čak ni oni nisu uspeli da je oraspoloţe kada su došli na imanje. Jedna od stvari koje je voleo kod nje bila je njena svesnost svoje reputacije i značaj te reputacije na ţivot njene ćerke. Skandal je bio bič koji bi mogao uništiti bilo čiju budućnost i naţalost, dame bi mogle otići uz mnogo manju neprijatnu situaciju nego muškarci. Moţda zato što su mnogo više pazile na svoju poziciju, ali baš zbog toga je njima i bila mnogo vaţnija. Malo njih je imalo sredstava da same sebe izdrţavaju. Brak je bio njihovo zanimanje. Edward je sada imao titulu, moć i bogatstvo. Majke bi prešle preko njegovih prestupa ako bi on bio dobar par njihovim ćerkama. Ali uništena ţena bila je pogodna samo za ljubavnicu i 316

muškarci bi se često time zadovoljili kada bi ţelja bila jedino što ih je privuklo. Ali mnogo više od ţelje je privlačilo Edwarda prema Juliji. Divio se njenoj snazi, njenoj posvećenosti ispravnom putu, koji je ipak izbegla kako bi mogla biti s njim. U stvari, to je samo učinilo da je voli još više. Zaustavljajući svog konja ispred Asheove rezidencije, brzo je zavezao uzde oko stuba pre nego se ustremio prema stepenicama, penjući se po dve stepenice odjednom. Nije se radovao ovoj raspravi, ali to je moralo da se učini. Pokucao je, sačekao. Vrata su se otvorila. ―Lorde Greyling,‖ sluga je rekao. Edward je još uvek za trenutak ţeleo da se okrene i potraţi Alberta kad god bi neko izgovorio tu titulu. Nije bio siguran da će se ikada navići da se ljudi tako obraćaju njemu. Zbog Julije i za dobrobit njihove veze, morao je. Dodajući svoj šešir, jahački bič i rukavice slugi, pitao je, ―Gde bih mogao da pronađem vojvodu?‖ Grofova prisutnost ovde nije bila strana. Osoblje je dobro znalo da njemu nije trebalo najavljivanje. ―On je u biblioteci, gospodaru.‖ Edward je nastavio niz hodnik. Na vratima biblioteke nije bilo sluge, što mu je savršeno odgovaralo. Nije ţeleo da bilo ko načuje razgovor koji će se dogoditi i pretpostavljao je da će tokom jednog njegovog dela glas ili dva biti pojačani. Iako nije imao nikakvu nameru da počne s vikanjem. Ashe je sedeo za svojim stolom, očigledno u procesu pisanja nekog zvaničnog pisma. Pogledavši nagore, odgurnuo je svoju 317

stolicu i ustao. ―Edwarde. Upravo sam ti pisao da vidim hoćeš li posetiti London.‖ ―Zašto ne bih?‖ ―Rekao si joj, znači?‖ ―Jesam.‖ Uz oštro klimanje glavom, za koje je Edward mislio da je znak odobravanja, njegov dugogodišnji prijatelj došetao je do stočića sa pićem i sipao scotch u dve čaše. Jednu je dodao Edwardu. ―Kako je ona to podnela?‖ ―Kao što si i predvideo. Srce joj se slomilo, poţelela je da sam mrtav i počela je da tuguje.‖ ―To nije moglo biti prijatno ni za jedno od vas, ali biti iskren je najbezbolniji put. Pretpostavljam da je tvoj sledeći potez da napišeš zvanično pismo Timesu.‖ ―U stvari, nije.‖ Edward je ispio dugi, spori gutljaj scotcha, zadrţavajući Asheov pogled sve vreme. ―Moj sledeći korak je da ti kaţem da ono što znaš zadrţiš za sebe.‖ Ashe je nakrivio glavu zamišljeno, njegova usta stisnula su se u čvrstu, strogu liniju. ―Oprosti!?‖ ―Volim je i ona voli mene. Nastavićemo kao što smo i do sada, ljudi će misliti da je Edward mrtav, a da sam ja Albert.‖ ―Jesi li poludeo?‖ ―Naša pozicija u Društvu brani nam da odemo do neke parohije u kojoj nas ne znaju da se venčamo. Poznati smo među plemstvom. Dobri Boţe, poznati smo i među kraljevstvu. Jedini način da uţivamo u braku koji neće biti ispitivan je da ja ostanem Albert. Reci mi da grešim.‖ 318

―Ali ti nisi Albert. Ovo nije zakonito; niste zakonski venčani.‖ ―Niko osim tebe, Lockea, Marsdena, Julije i mene neće to ni znati.‖ Ashe je počeo da šeta okolo, pre šetao do polovine sobe, stao, vratio se nazad. ―Ako samo jedna osoba posumnja - ‖ ―Niko neće nikada. Zašto bi? Zašto bi iko pomislio da ja nisam Albert? Ĉitav pojam je smešan - da ću da se pretvaram da sam moj brat. Da bi Edward ţeleo za suprugu ţenu koja mu je bila odvratna. Zašto bi iko ikada razmišljao o takvom scenariju da Edward nije taj koji leţi u mauzoleju u Evermoreu? Ja sam zakoniti naslednik, Ashe. Nema drugog razloga za ovo pretvaranje osim da zadrţim pored sebe ţenu koju volim. Ko je povređen ovim što činimo skoro više od pola godine? Tvrdim da bismo više zla izazvali kada bismo otkrili istinu.‖ Ashe se srušio u fotelju, spustio svoju glavu. ―Jesi li siguran da je voliš?‖ ―To je jedina stvar u koju sam potpuno, celokupno siguran. I volim je svim svojim srcem. Hoćeš li nam uskratiti ţivot pun ljubavi zbog nekog glupog zakona?‖ Pogledao je nagore. ―Mogli bismo uspeti da ga promenimo.‖ ―Koliko će to trajati? Šta ako budemo imali decu dok se zakon ne promeni? Trebamo li jedno drugom da uskratimo društvo? Da li bi ti rekao Minervi, ‗Jednog dana bićemo zajedno, ali ne sada?‖ ―Proklet bio.‖ Edward je shvatio da mu je to pitanje trebao postaviti na početku. Nije bila tajna da je Ashe oboţavao svoju suprugu, da bi učinio sve da je ima.

319

Ashe je ustao. ―Ako je voliš samo upola onoliko koliko ja volim Minervu…‖ Edward je bio voljan da se kladi u svo svoje bogatstvo da je voleo Juliju isto koliko je i Ashe voleo Minervu - ako ne i više. Vojvoda od Asheburyja podigao je svoju čašu. ―Edwarde, ţelim tebi i Juliji svu sreću ovog sveta. Imaćete moju ćutnju i od ovog trenutka pa nadalje obraćaću ti se sa Grey. Molim se Bogu da ćeš imati više sreće u čuvanju svoje tajne nego što sam ja imao sa svojom.‖ Edward je ispio svoj scotch, ignorišući jezu slutnje koja mu je prošla uz kičmu. ―Nemoj izgledati tako prestrašeno, Julia.‖ Sedeći na svom konju, na ulazu u Hyde Park, bacila je pogled prema Edwardu. ―Osećam se kao da nosim ogroman znak na kom piše ‗Uljez.‘‖ ―Ti nisi uljez. Ja sam.‖ Rekao je to tako opušteno, takvom lakoćom, kao da mu to uopšte ne smeta, ali opet, on je bio udobno smešten u ovu ulogu već neko vreme. ―Bojim se da ću nas odati.‖ ―Izmenili smo zavete. Ja sam tvoj suprug koliko god to suprug moţe biti. Zapamti to. I zapamti da te volim do ludila.‖ Ispruţila je svoju ruku. Kada je on postavio svoju ruku preko njene, ona ju je snaţno stegla. ―I ja tebe volim. Tako puno. Kada budu svedoci naše odanosti jedno drugom, ljudi sigurno neće posumnjati na istinu.‖ ―Obećavam ti da niko ne traţi Edwarda.‖ Klimnuvši glavom pustila je njegovu ruku. ―Ne zaboravi da si gluv na desno uho.‖ 320

―Samo nekolicina će obratiti paţnju na to. Albert je bio samosvestan u pogledu svog gubitka sluha. Samo oni najbliţi njemu znali su da je imao problema sa sluhom.‖ Nasmešila se prisećajući se toga. Bilo je lakše sada da pomisli na njega, a da ne oseti ubod tuge. ―Zaboravila sam za to. Rekao mi je to trenutak pre nego što će me pitati da se udam za njega - kao da bi njegova nesposobnost da čuje na jedno uho umanjila moju ljubav prema njemu.‖ ―Voleo sam da ga zadirkujem u vezi toga.‖ ―Ne! Nisi bio tako okrutan.‖ Klimnuo je glavom. ―Kada bismo bili u grupi ljudi, mogao sam da vidim kada nije čuo razgovor, pošto bi se samo smeškao i klimao glavom, tako da bih ja izmislio neki smešan odgovor nečemu što je neko navodno rekao i Albert bi ljubazno odgovarao dok svi oko nas ne bi pomislili da smo ludi.‖ ―To zvuči uţasno.‖ ―Bilo je smešno, ali morala si biti tamo da to vidiš. Uvek bi se smejao posle toga. ‗Opet si me prešao, Edwarde,‘ rekao bi. A onda bih otkrio da je moju čašu sa viskijem zamenio sa nekim gorkim čajem zbog kog pih pljuvao po celoj sobi. Boţe, tako sam uţivao u našim malim trikovima.‖ ―Drago mi je da moţemo da razgovaramo o njemu, ovako otvoreno.‖ ―Meni je drago da te vidim kako se smešiš. Sad moţemo da nastavimo, mislim.‖ Shvatila je da je iskoristio svoju priču o Albertu kako bi joj odvratio paţnju, da je opusti. Uz neţni udar svog biča za jahanje, povela je konja napred u park i u masu ljudi koji su mislili da su 321

toliko bitni da se moraju pojaviti u parku u ovo vreme. Sutra će početi sa jutarnjim posetama i dame će, takođe, nju posećivati. Za sad, jednostavno se fokusirala na to koliko uţiva u prisustvu muškarca koji je jahao s njene desne strane. ―Hoćeš li ići do kluba večeras?‖ ―Ne. Sumnjam da ću ikada ponovo otići u klub.‖ Uz izazivajući osmeh, pogledala ga je iskosa i skeptično. ―To bi povećalo sumnju. Dţentlmen koji ne ide u svoj klub. To je prilično očekivano.‖ ―Ne od čoveka koji je ludo zaljubljen u svoju suprugu.‖ Zaista se osećala kao njegova supruga, po ponašanju, delu i posvećenosti. ―Zbog tebe crvenim.‖ ―Nameravam da zbog mene kasnije pocrveni svaki milimetar tebe.‖ ―Tvoje misli uvek odlutaju do spavaće odaje.‖ ―Ko je rekao išta o spavaćoj odaji? Ja sam mislio na sto u biblioteci.‖ ―Grey!‖ Nije znala da li će se ikada navići da ga zove tako. ―Ili moţda u bašti među ruţama.‖ Zločesto se smeškao. Mogla je lako sebe da zamisli ispruţenu na zelenoj travi, njega izdignutog iznad nje, zvezde bi se videle iza njega dok bi ona ―Lord i Lady Greyling.‖ Na zvuk dubokog glasa, zamalo nije za cijukala kao uplašeni miš i za tegla uzde. Uspela je da obuzda kobilu da se ne okrene od para, na dva istovetna crna konja, koji im je prilazio. Vojvoda i vojvotkinja od Avendalea. On, taman i zloslutan; ona, pravična, ali sa gordošću u očima koja je ukazivala na to da malo šta moţe da joj promakne. 322

Jedina stvar u kojoj je Julia pronalazila utehu bilo je saznanje da je Rosalind Buckland, obična po rođenju, tek nedavno dostigla rang plemstva i nije poznavala nju ili grofa od Greylinga dovoljno dobro da bi mogla da uoči da se nešto čudno događa. Oni su bili savršen par s kojim je mogla započeti ulaz u društvene razgovore. ―Vaše Milosti,‖ Edward je rekao. ―Naše saučešće u vezi Vašeg gubitka,‖ vojvoda je rekao i Julia se pitala koliko će vremena proći od Sezone dok ljudi ne prestanu sa izjavama saučešća. Ne da nije bila zahvalna na njima, ali činili su da se oseća nelagodno, pošto su svi oni verovali da je Edward mrtav. Njihove izjave više su bile upućene grofu na gubitku njegovog brata, pošto nisu ni znali da je ona u stvari ostala bez supruga. ―Zahvaljujemo Vam se na Vašem saučešću,‖ Edward je rekao. ―Takođe smo čuli da bismo trebali i da Vam čestitamo,‖ vojvotkinja je rekla, neţno se smeškajući Juliji. ―Da, grofica je rodila prelepu ćerku tačno posle Boţića,‖ Edward je izjavio i ona je postala svesna da se on u ovom trenutku trudi da se njoj ne obraća kao svojoj supruzi. U to vreme, drugi čovek bio je njen suprug. ―Veoma nalikuje svojoj majci.‖ ―Ja mogu da vidim i crte njenog oca u njoj,‖ Julia ih je uveravala. ―Pogotovo sada kada je više počela da se kreće. Verujem da će postati prava avanturistkinja.‖ ―Da putuje svetom?‖ upitao je vojvoda. ―Nadam se. Nadam se da će biti neustrašiva.‖ ―Nema razloga da ne bude,‖ Edward je rekao i znala je ono što je znala sve vreme: Uz njega da je vodi, njena ćerka biće veoma

323

nezavisna, sposobna da se odbrani u bilo kojoj situaciji. Njena ćerka? Njihova. Njena, Albertova i Edwardova. Vojvoda i vojvotkinja zadrţali su se još par minuta, razgovarajući o vremenu i baštama i temema koje su se odjednom činile neverovatno trivijalnim, teme o kojima je Julia nekada rado razgovarala. Ali sada jednostavno nije mogla da pronađe entuzijazam za to. Dok je drugi par jahao kasom, Edward ju je poveo u suprotnom pravcu. ―Da li ti izjave saučešća smetaju?‖ pitala je. ―Oni ne znaju za kim ţale.‖ ―Oni u stvari ni ne ţale. Samo su ljubazni.‖ Ali ţalili bi kada bi znali da su izgubili jednog iz njihovog ranga. Neko iz kraljevske porodice bi bez sumnje prisustvovao sahrani. Nije ţelela da ide ovim putem, nije ţelela da razmišlja koliko sve to nije bilo fer. Ljudi su iskazivali saučešće, a da nisu znali istinu iza svega toga. ―Julia, u redu je,‖ rekao je i tek tada je shvatila koliko joj se duboko obrva namrštila, kako su čvrsto njene ruke stezale uzde. ―Na selu, prešli smo oplakivanje. Ne znam kako nisam shvatila da će nas ovde ljudi podsetiti na to. Trudim se da mi to ne smeta.‖ ―Za par nedelja sve će to proći.‖ I to će biti trenutak kada će se konačno smiriti u laţi da su oni muţ i ţena.

324

Poglavlje 23 Večeras će biti pravi test. Dame su bile mnogo pronicljivije od gospode i dok je Edward uspevao da upravlja šibom u Kući Lordova bez zapetljavanja stvari, a Julia je uspela da jutarnje posete odradi sa samopouzdanjem, znao je da će bal kod Asheburyja biti izazov, pošto će se pojaviti kao par u veoma posećenoj prigodi. Takođe je problematično bilo to što je Albert verovatno nešto diskutovao sa ljudima i ti ljudi će očekivati da on zna o čemu se radi, dok on neće imati prokletog pojma. Gledajući Juliju kako stavlja svoje naušnice, više bi voleo da moţe da ostane ovde i skine ih, zajedno s njenom haljinom. ―Ne moramo ići.‖ Uhvatila je njegov pogled u odrazu ogledala. ―Ovo je prvi bal vojvode i vojvotkinje od Asheburyja otkako su venčani. Ljudima će biti čudno ako grof od Greylinga ne bude prisustvovao.‖ Pomerio se iza nje, utisnuo je poljubac u potiljak njenog vitkog vrata. ―Onda nećemo ostati dugo. Kako ti to zvuči?‖ ―Moţda ćemo se veličanstveno provesti. Ţelim da bar dva plesa od plešem s tobom.‖ ―Samo valcere.‖ ―Ne bih očekivala ništa manje.‖ Večeras je blistala u haljini koja je bila nešto između crne i plave u zavisnosti od svetlosti. Dala joj je uglađen izgled, a sigurno nije imala telo ţene koja je pre samo malo više od pola godine rodila dete. 325

Znao je da neke ţene postaju šire svaki put kada rode dete, ali Julia je izgledala kao da je tek nedavno postala debitantkinja. Vitka i graciozna. ―Nastavi da me gledaš sa toliko vatre u pogledu i moţda nećemo uspeti da odigramo ni dva plesa,‖ zadirkivala ga je. ―Dobro sam upoznat sa Asheovom rezidencijom, pa znam sve njene tamne uglove. Nemoj se iznenaditi ako budem odlučio da iskoristimo jedan ili dva do kraja večeri.‖ Ustajući, uputila mu je zavodnički osmeh. ―Mislim da bismo trebali da isprobamo bar tri ili četiri.‖ Povukao ju je u naručje. ―Da li je uopšte čudno što te volim?‖ Nagnuo se napred, samo da bi pronašao njen prst u rukavici koji mu brani dolazak do odredišta. ―Znam na šta misliš i znam gde će nas to odvesti - moraću da se ponovo oblačim i nameštam frizuru. Kasni ćemo. Grof od Greylinga nikada ne kasni.‖ Grof od Greylinga je trebao da razmotri neke svoje stare navike. Moţda bi to mogao da pripiše tome što je skoro postao otac. ―Onda, neka tako bude.‖ Ponudio joj je svoju ruku. ―Ali platićeš mi kasnije tako što ćeš vrištati moje ime sve dok ne bude počelo da odzvanja o zidove.‖ Gledala ga je kroz polu spuštene trepavice. ―Mislila sam da ćeš večeras ti vrištati moje.‖ ―Dođavola.‖ Grabeći njenu ruku, počeo je da je vuče prema vratima. ―Hajde da završimo s ovim. Hoću da se za sat vremena vratim u ovu sobu.‖ Njen smeh ih je pratio dok su izlazili.

326

Julia je znala da, kada jednom budu ušli, neće biti uţurbanog odlaska. Ovo je bio jedan od prvih balova Sezone. Mnogo tračeva treba biti prenešeno, vesti podeljeno, razmenjeno razgovora o debitantkinjama, ljubavnih parova predviđeno. Uspela je da odigra jedan ples s Edwardom pre nego što je bila odvučena od strane tri dame čija prva Sezona nije bila ništa posebno i koje su se nadale da će ova Sezona za njih biti bolja. ―Bilo mi je tako ţao kada sam saznala za smrt gdina. Edwarda Alcotta,‖ Lady Honoria je rekla. ―Ţelela sam da prisustvujem sahrani, ali je Mama rekla da to ne bi bilo pristojno.‖ ―Nedostajaće mi plesanje s njim,‖ Lady Angela je izgovorila. ―Meni će nedostajati njegove priče,‖ Lady Sarah je promrmljala uz uzdah, kao da ih je pričao samo za nju. ―I njegov poletno dobar izgled.‖ ―Kako moţe da Vam nedostaje njegov poletno dobar izgled, kada samo trebate da pogledate njegovog brata da biste ga videli ponovo?‖ Lady Honoria je pitala. ―Pretpostavljam da ste u pravu.‖ ―Skoro da sam se onesvestila večeras kada sam ugledala Lorda Greylinga,‖ Lady Angela je priznala uz smeh koji je uznemirio Julijine ţivce. ―Dok se nisam setila da su blizanci. Na trenutak sam pomislila da je on duh.‖ ―Mora biti prilično čudno da imaš nekog ko izgleda isto kao i ti.‖ Lady Sarah je uputila Juliji prodoran pogled. ―Da li ste ih Vi ikada pomešali?‖ ―Ne,‖ slagala je. ―Kada su bili u blizini jedan drugom, lakše ih je čovek raspoznavao.‖ 327

―Bio je takav nitkov,‖ Lady Honoria je rekla. Pogledala je uokolo kao da je očekivala da će iskočiti iz gomile bilo kog trenutka. Zatim se nagnula i prošaptala zavereničkim tonom, ―Poklonio mi je moj prvi poljubac.‖ ―Ne!‖ Lady Angela je uzviknula. ―Da. U mračnom uglu terase na balu.‖ Julia nije ţelela da čuje ovo, nije ţelela da čuje detalje Edwardovih podviga, iako, da bude iskrena, nije ţelela da čuje ništa ni o Albertovim podvizima. Muţ i ţena trebali su da imaju neke tajne. ―Ţelela bih da je i mene poljubio,‖ Lady Sarah je zacvilela visokim tonom koji je zvučao kao da srebro grebe srebro. Poslao je uţasne trnce kroz Julijinu kičmu. ―Moţda je mogao ove Sezone,‖ Lady Honoria je rekla. ―Izveo bi Vas samo kada bi znao da ne ţelite da ga uhvatite u zamku braka.‖ ―Ja bih pokušala da ga uhvatim u zamku,‖ Lady Regina je priznala. ―Ne ja,‖ Lady Honoria joj je rekla. ―On je bio jako zabavan i uţivala sam u njegovom društvu, ali on nije imao titulu i mislim da nije bio jedan od onih koji bi poštovali svoje zavete.‖ ―Poštuje svoje zavete veoma ozbiljno,‖ Julia je izbrbljala pre nego što je uspela da razmisli o značenju njene izjave. ―Mislim, on bi to uradio da je imao priliku da se oţeni.‖ ―Nisam baš sigurna,‖ Lady Honoria je insistirala. ―Ja sam apsolutno sigurna,‖ Julia je rekla, ne mogavši da izdrţi ruganje ovih blesavih devojaka Edwardu, ne razumevajući koliko je on u stvari poštena osoba. ―Bio je častan čovek. A pošto 328

sam ja – pošto sam bila – njegova snaja, imala sam priliku da ga upoznam mnogo bolje i da ga posmatram u mnogo više situacija nego što ste Vi mogli.‖ ―Sigurno ništa časno nije bilo u njegovom poljupcu. Bio je uţasno grešan. Obećao mi je još jedan ove Sezone i sada ga neću dobiti.‖ Dok su se ostale dve devojke smejuljile, Lady Honoria se preterano nadurila. Julia je imala ludačku potrebu da tu njenu isturenu usnu izvuče do njenih kolena. ―Da, pa, svakako ţelimo da se koncentrišemo na to kako je nezgodna njegova smrt bila za Vas.‖ ―Nisam mislila da vređam.‖ Ipak, ona se uvredila. One su ga poniţavale, rugale mu se i ona je to mrzela, mrzela je to što ga nisu poznavale dobro kao što ga je ona poznavala. Videle su u njemu samo dobru priliku za ljubljenje u bašti. ―Izvinjavam se. Još uvek ţalimo zbog njegove smrti.‖ Mada nije mislila da zbog bilo čega treba da se izvinjava. Jednostavno je ţelela da ove devojke odu od nje pre nego što kaţe nešto ishitreno, pre nego što bude uradila nešto što bi moglo da ugrozi ovaj novi ţivot koji se trudila da odrţi. ―Samo smo ţelele da iskaţemo koliko nam je ţao zbog Vašeg gubitka,‖ Lady Sarah je rekla, pre nego što je poterala druge dve devojke kao da je ona bila mama kvočka, a one njeni pilići. Hvala Bogu. Bio joj je potreban još jedan ples sa Edwardom kako bi smirila svoje ţivce. Ili čaša brandya. Pitala se gde bi to mogla naći. Bila je ranije u prostoriji sa osveţenjem i tamo je bila samo limunada i penušavo vino. Ipak, vino je bilo bolje od ničega. ―Julia.‖

329

Okrećući se, nasmešila se poznatom i prijateljskom licu. ―Ashebury.‖ ―Sigurno me posle svih ovih godina moţete zvati Ashe.‖ ―Pokušaću.‖ Pogledao je uokolo kao da pokušava da pronađe neko usamljeno mesto. ―Hoćemo li plesati?‖ ―Imate sreće, moja plesna karta još uvek nije potpuno ispunjena.‖ Bila je pre nego što se udala. Svaki bal je bio vrtlog plesova. Večeras se nije potrudila ni da ponese još jedan par cipelica. Plesala je valcer sa Asheom hiljadu puta do sada, uvek joj je bilo prijatno u njegovom društvu, ali zbog nečega su je reči večeras izdale. On je znao istinu i nije tačno znala kako da se ponaša u vezi toga. ―Divan je bal. Veoma posećen. To govori mnogo o tome koliko ste Vi i Vaša supruga poštovani.‖ ―Pretpostavljam da mnogo više govori o radoznalosti. Ĉini se da smo Minerva i ja čudan par.‖ ―Ja nikada nisam mislila tako.‖ ―Kada smo kod čudnih parova— ‖ ―Nemojte,‖ zahtevala je kratkim, oštrim tonom. ―Nikada nisam pomislio da biste vas dvoje mogli biti zajedno.‖ ―Promenio se.‖ Samo što u stvari i nije, zar ne? Jednostavno ga je videla u drugačijem svetlu, videla ga je kakav je on zaista bio. Odmahnula je glavom. ―Nije to. U stvari ga ranije nisam ni poznavala. Nisam sigurna da je on zaista poznavao mene. Prilično 330

dobro odgovaramo jedno drugom. To je i više od odgovaranja. Ja ga volim.‖ Privukavši je bliţe, nagnuvši se prema njoj, zavrteo ju je u krug kada je prošaputao, ―On nije Albert.‖ ―Veoma sam svesna toga. Uopšte ne liči na njega. Ne bih bila s njim da je tako. On nije zamena za… ono što mi imamo je veoma drugačije. Ali to je ono što ja ţeli. Što mi je potrebno.‖ ―Ne ţelim da Vas vidim povređenu. Ne ţelim da on bude povređen.‖ ―Ţivot nikada ne pruţa garanciju da nećemo biti povređeni. On me ne bi povredio, ne namerno.‖ Suvo se nasmejao. ―Upoznat sam s tom činjenicom. Ĉak i kada je u svom najgorem raspoloţenju, kad je pijan, postoji dobro u njemu.‖ ―Ĉini se da ga ljudi ne poznaju zaista. Mislim da je to zbog toga što nikada nije hteo da zaseni svog brata. Prihvatio je svoje mesto kao drugi, kao rezerva. U svom dnevniku, moj suprug napisao je da je sudbina pogrešila kada se on rodio prvi. Ĉudno je kako nekada dozvoljavamo Društvu i našem mestu u njemu da nam odrede sudbinu, čak i kada je to protiv razuma. Vi ste njegov prijatelj; odrasli ste s njim. Vi znate koliko on zaista vredi.‖ ―Njegova vrednost nema nikakve veze s mojim sumnjama. Branio bih ga do smrti i stajaću uz njega po ovom pitanju. I pored Vas. Ako Vam ikada zatrebam, nemojte oklevati da me pozovete.‖ ―Iako mi je ţao što ste kao mali izgubili roditelje, zahvalna sam na Vašoj ulozi u ţivotima Alberta i Edwarda.‖ ―A sada i u Vašem.‖ ―A sada i u mom.‖ 331

Muzika je polako utihnula. Poljubio je njenu ruku. ―Srećni muškarci, moji prijatelji.‖ Smejući se, podigla je obrvu. ―Zato što imaju Vaše prijateljstvo?‖ ―Zato što imaju Vašu ljubav.‖ Ĉudno je bilo što se nalazio na balu, a da ne flertuje sa mladim, ne udatim damama, da one starije ne natera da se zarumene, da ne zakazuje susrete u bašti - iako je nebrojeno puta zamišljao kako Juliju izvodi na randevu među ruţama. Plesao je s njom zato što mu je to bila najomiljenija stvar na celom balu, plesao je s Minervom iz ljubaznosti - i radoznalosti. Izgleda da ona nije imala nikakve sumnje u vezi njegovog pravog identiteta. Slušao je kako par plemića razgovara o političkim temama; a sa jednim gospodinom je razgovarao o promenama u poljoprivredi. Upoznao je mladog pomodara sa još mlađom damom, što je učinilo da se oseća kao da se bavi provodadţisanjem. Začudo, uţivao je u svemu tome. Nije mu nedostajalo da gospođice spremne za udaju trepću u njegovom pravcu i mašu svojim lepezama. Nije mu nedostajalo ni flertovanje niti šunjanje zbog tajanstvenog susreta iza ţivicom prekrivenih rešetaka. Bio je zadovoljan u svojoj novoj ulozi grofa i supruga. Ali to nije značilo da je bio potpuno srećan zbog dešavanja na balu. Bilo mu je potrebno piće i jedna ruka kartanja. Samo jedna. Nakon što je Ashe otišao od nje, Julia je obišla ivicu balske dvorane, pozdravila jednu osobu, zatim drugu, izbegla odugovlačenje. Nije mogla da se smiri. Sećajući se svoje pređašnje pomisli o osveţenju i prednostima šampanjca, odlučila je da bi 332

trebala da pođe do sobe sa osveţenjima. Bila je napola puta do tamo kada joj je prišao Vojvoda od Lovingdona. ―Vaša Milosti.‖ ―Lady Greyling, shvatam da bih trebao da Vam čestitam. Razgovarao sam ranije sa Vašim suprugom. Neko bi pomislio da on misli da je jedini čovek koji je ikada dobio ćerku.‖ Nasmešila se. Edward nije mogao više voleti Allie, pa i da mu je rođena ćerka. Njegova osećanja za nju bila su iskrena i čestita. ―On zaista voli Lady Albertu.‖ ―Ne mogu reći da ga krivim. Ćerke imaju tendenciju da nam se brzo obmotaju oko srca. Pomenuo sam Greylingu o spisu na kom radim koji bi bolje zaštitio malu decu. Izneo je nekoliko veoma dobrih zapaţanja i stekao sam utisak da bi rado poradio na tome sa mnom. Moţda bismo uskoro mogli da organizujemo neku večeru. Neću razgovarati o politici tokom večere, ali ne mogu da obećam da neću traţiti njegovo mišljenje dok budemo ispijali porto.‖ Edward joj je rekao da su stvari u Parlamentu krenule dobrim putem, ali joj nije govorio detalje. Njegov rad na spisu sa jednim od najuticajnijih ljudi u celoj Velikoj Britaniji bio je itekako vredan pomena, To bi uticalo na njegov status i na mišljenje ostalih plemića o njemu. Ne da je grofu od Greylinga bilo potrebno bilo kakvo uzdizanje, ali nakon slušanja onih blesavih devojaka ranije, ţelela je da se Edward istakne, da se odvoji od titule, čak iako niko ne bi ni znao da je on Edward. Imala je osećaj kao da se vrti u krug, da nije tačno mogla da odredi šta je bilo, a šta će biti. Ono čega je bila itekako svesna, međutim, bilo je to da je Vojvoda čekao njenu reakciju na njegov poslednji komentar. Nije 333

smela da dozvoli da Vojvoda čeka dok ona sređuje svoje misli. ―Bili bismo i više nego očarani da večeramo s Vama i Vašom suprugom.‖ ―Bez sumnje ćete primiti pozivnicu za par dana. Zaštita dece je naša strast. Radujem se unapred radu sa Greylingom. Uz naš zajednički napor, nema sumnje da ćemo napraviti značajan napredak. Molim Vas izvinite zbog moje ne uljudnosti što Vam nisam odmah izrazio saučešće zbog smrti gdina. Alcotta. Gubitak nekoga tako mladog uvek je tragedija.‖ ―Hvala Vam, Vaša MIlosti. Cenim Vašu dobrotu.‖ ―Sada, ako biste me izvinili, moram pronaći svoju suprugu. Verujem da njen sledeći ples pripada meni.‖ Dok je odlazio, nije mogla da se otrgne misli da će Edward biti taj koji će mu pomoći oko spisa, ali niko za to nikada neće saznati zato što će svi misliti da je on u grobu. On se pomirio sa ţivotom u kom nikada neće biti priznat, samo da bi ona mogla da mu bude supruga. Koliko god da je ona tako ţelela, koliko god da je bilo lako ţiveti ovakvim ţivotom dok su bili u svojoj rezidenciji, ovde je shvatila da će jako teško uspeti da ţivi u obmani da je ona njegova supruga. Ovde ju je neko stalno podsećao da je moguće da je ona jedina osoba koja je upoznata sa pravom vrednosti grofa od Greylinga. Bila je jedna od nekoliko njih koja je znala da je sedmi grof umro i da je titula pripala osmom grofu. U sobi sa osveţenjem sto sa mnogim vrstama osveţenja je bio postavljen, a ipak ništa od toga joj se nije činilo primamljivim. Šampanjac je nije zadovoljavao kao što je ranije umeo. Ĉim se budu vratili kući, ona će popiti brandy. Stajala je pored prozora 334

uţivajući u tihom trenutku, umesto da uţiva u svom odrazu u staklu, nije bila sigurna da li se uopšte više prepoznaje, kada je Lady Newcomb ušla sa otkosom ruţičastog tafta i teškim mirisom lavande koja je predugo bila ostavljena u boci. ―Lady Greyling, jako mi je drago da vidim da ste došli u London za Sezonu. Nakon smrti gdina. Alcotta i svim tim, nisam bila sigurna da ćete doći. Nesreća u divljini, zar ne?‖ Kladila bi se u svoj mesečni dţeparac da je ţena tačno znala kako je on umro, ali Lady Newcomb je imala tendenciju da se divi svom razumu da govori jednu stvar, dok prenosi nešto drugo. Jednostavno izraţavanje saučešća bilo je sve što je bilo potrebno, bez razgovora o nesrećnim okolnostima u kojim je neko poginuo. ―Da, naţalost, divljim zverima ne moţe se verovati.‖ ―Jako mi je drago da to nije bio Greyling.‖ ―Ja bih volela da to nije bio nijedan od braće.‖ ―Naravno, naravno, ali mora da ste zahvaljivali svojim srećnim zvezdama što nije bio u pitanju Vaš suprug. Usuđujem se da kaţem da je taj čovek bio boţji dar ţenama, najispravniji od svih tih nestašaka, bio je primer svima njima. Kako ste imali sreće što ste ga zgrabili.‖ Samo što je to bio njen suprug i morala je da stoji pred ovom ţenom i pretvara se da on to nije bio. ―Uvek sam se smatrala blagoslovenom.‖ ―Znam da niko ne bi trebao da govori loše o mrtvima, ali, ako je jedan od braće morao da ode, otišao je pravi.‖ Njene reči bile su poput udarca u stomak. Julia je jedva uspela da udahne vazduh. Ţelela je da protrese tu ţenu. ―Zašto biste rekli tako odvratnu stvar?‖ 335

―Draga moja, ja samo govorim ono što mnogi misle. Usuđujem se da kaţem da je mnogim majkama laknulo što ove Sezone ne moraju tako budno da motre na svoje ćerke. Bilo je samo pitanje vremena kada će upropastiti neku od njih.‖ ―Edward nije iskorišćavao pristojne dame, tako da ne vidim kako bi mogao da upropasti neku od njih. Ali i kada bi podlegao iskušenju, on bi postupio ispravno prema toj dami.‖ ―O, ja ne mislim tako. Njemu je uvek bila draţa potera, a ne ulov. Bavila sam se mnogim takvim nitkovima u svojoj mladosti.‖ ―Grešite. On je bio dobar, pošten čovek.‖ Lady Newcomb je odmahnula glavom, njena vilica je drhtala. ―Pa, ova rasprava nikako ne moţe da dokaţe da li je bilo ovako ili onako. On je bio čovek koji nije uspeo da ostavi trag. Njegov ţivot bio je veoma tuţan. Ĉak je i u njegovoj smrtovnici pisalo tako. Ako biste me izvinili— ‖ To je bilo sve što je Julia mogla da uradi, a da ne ispruţi nogu i podmetne je toj odvratnoj ţeni. Kako se Lady Newcomb usuđuje da pomisli da je ikada poznavala Edwarda! Kako se sve one dame usuđuju da tako loše govore o njemu? Mrzela je to, mrzela je šta su ljudi pričali, misleći da su okolnosti bile drugačije nego što su bile, misleći da govore o mrtvom bratu kada su, u stvari, razgovarali o onom koji je veoma ţiv. Sveţ vazduh. Bio joj je potreban sveţ vazduh. Otvorivši vrata od terase, izašla je napolje, odšetala je do ograde i spustila ruku u rukavici na nju. Duboko je udahnula, pokušavajući da iščisti svoj um od svih loših reči koje je večeras čula. Imala je ludačku potrebu da se podseti reči koje su bile napisane na njegovoj smrtovnici. 336

Tada ju je jedva i pogledala. Kako je bilo napisano? Nije uspeo da postigne ništa vredno pomena… Zašto su oni koji su pisali smrtovnicu imali potrebu da istaknu uočljive nedostatke? Setila se smrtovnice jednog poznatog pesnika koji je umro pre nekoliko godina u kojoj je pisalo da bi svet bio bolje mesto da on nikada nije uzeo pero u ruke. Pokušavali su da budu tako prokleto pametni. A grešili su. Uţivala je u radu tog pesnika. I Edward nije doţiveo neuspeh da ostavi nešto vredno pomena. Proputovao je svetom, pregazio planine, istraţivao udaljene predele. Vodio je ekspedicije, video stvari, doţiveo stvari koje je vrlo malo ljudi doţivelo. Delio je svoje avanture, zabavljajući ljude svojim pričama. Odvojio se od svog brata kako se ne bi slučajno umešao u vezu koja se stvorila između nje i Alberta. Bio je voljeni brat i u retrospektivi i voljeni dever, čak i kada je u svojim poduhvatima išao u nepovoljnim pravcima, sa svojim pijančenjem, lumpovanjem, svojom odvratnošću. Ali njegove namere bile su dobre. Veliku cenu je platio kako bi ispoštovao zavet koji je poloţio svom bratu. Pomogao joj je da donese svoju ćerku na ovaj svet. Brinuo se za to dete svom ljubavlju koju bi jedan otac mogao da joj pruţi. Upustiće se u posao sa Vojvodom kako bi promenio Engleski zakon. To je bio samo početak onoga što bi on mogao postići. Ko je znao koliko bi daleko on mogao otići - kao Albert, grof od Greylinga. To nije bilo u redu. Nije bilo pošteno. I znala je svim svojim bićem da su napravili uţasnu grešku.

337

Poglavlje 24 Edward je planirao da odigra samo jednu ruku ili dve, ali imao je tako neverovatno dobru sreću, da mu je bilo jako teško da odmakne stolicu, poţeli gospodi laku noć, i ode. Nikada nije bio jedan od onih koji su puno vremena provodili u balskoj dvorani, pošto on nije bio taj koji je ţeleo da paţnja dama bude usmerena prema njemu. Nikada nije plesao sa devojkama koje niko nije zvao na ples, pošto nije ţeleo da im da nadu da će pored njega one procvetati, što mu je ostavilo one koje su verovale da su odličan bračni ulov, a on nikada nije bio ţeljan dobrog ulova. Drţao je tri kraljice kada je ona ušetala. Nije je video toliko koliko je osetio njeno prisustvo, osetio je kako se njen pogled spušta na njega i kada je pogledao gore, stajala je na vratima, bleda i ne nasmešena. Kada je ustao, bacio je dole svoje karte. ―Ne igram u ovoj rundi, gospodo.‖ Dame i gospoda koji su stajali u blizini i posmatrali mnoštvo igara koje su se igrale, razmakli su se dok je on ţurno prolazio kroz njih, odlučan da što brţe dođe do Julije. Desilo se nešto loše, veoma loše. Izgledala je kao da je bila na ivici da zajeca, a ona nije bila jedna od onih dama koje bi lako briznule u plač. Kada je stigao do nje, spustio je ruke na njena ramena. ―Šta nije u redu?‖ ―Moţemo li, molim Vas, otići? Glava me boli.‖ ―Da, naravno. Odmah.‖ Okrenuo se prema vratima, počeo da je izvodi napolje— 338

―Greyling, Vaš dobitak!‖ povikao je jedan od dţentlmena. Okrenuo se. ―Dajte ih u dobrotvorne svrhe.‖ Široko se nacerivši, namignuo je. ―Samo se postarajte da Vi niste ta dobrotvorna svrha.‖ Smeh ih je pratio dok je on izvodio Juliju iz prostorije. U prostoriji za posete, uzeo je njen kaput, njegov šešir i štap za šetanje. Zajedno su izašli napolje i čekali na prilaznom putu dok je sluga trčao da obavesti njihovog konjušara da su spremni za put. Tek kada su ušli u kočiju, sa njom naslonjenom na njega, njenom glavom na njegovom ramenu, njegovom rukom omotanom oko nje, pitao je, ―Šta se dogodilo?‖ ―Samo sam imala potrebu da odem, da razmislim, da budem u tišini.‖ Naslanjajući se na sedište kako bi joj omogućio to, njegov alarm se upalio. Izvući će on to iz nje, pre nego što odu na spavanje. Ništa dobro nikada nije proizašlo iz toga da odeš na spavanje sa teškim mislima. Nije progovorila ni reč kada su ušli u rezidenciju, bila je tiha dok su obilazili Allie, iako se činilo da je Julia nerado ostavljala svoje dete. Da li je imala viziju? Da li je neko pretio detetu? Na vratima njene spavaće odaje, počeo je da je prati unutra kada ga je ona zaustavila. ―Hoćeš li mi doneti malo brandya?‖ ―Naravno. Stiţem za minut.‖ ―Ostavi mi dovoljno vremena da se pripremim za krevet.‖ ―Julia— ‖ ―Takođe moram da saberem svoje misli.‖ To nije bio dobar znak. Dok je stajao u biblioteci sipajući svoj scotch, nije mislio da je to dobar znak, uopšte. Nije trebao da je 339

ostavi samu na tom prokletom balu. Nešto je očigledno bilo urađeno ili rečeno što ju je potreslo. Ali kakav to suprug nikada ne ostavlja svoju ţenu samu? Svi bi pomislili da je ošamućen. I dok je on to bio, ne bi ličilo na grofa od Greylinga da obigrava oko svoje supruge celo veče. Iako grof baš nije ni sedao za sto za kartanje, bar ne otkako se venčao. Objasnio je to svima rečima ―jedna partija u znak sećanja na mog brata.‖ Naravno, jedna partija pretvorila se u nekoliko. Morao je biti paţljiviji. Moţda je dolazak u London tako brzo nakon što su on i Julia obećali vernost jedno drugome, ipak bila greška. Sa svojim scotchem u jednoj, i njenim brandyem u drugoj ruci, otišao je do svoje spavaće odaje i skinuo svoje pantalone i svilenu košulju. Zatim je ušao u njenu odaju. Sedela je za stočićem i gledala svoj odraz u ogledalu. Spustio je čaše i rekao tihim, neţnim glasom, ―Dođi u krevet.‖ Kada bi mogao samo da je drţi, da je uteši, mogao bi da je uveri, mogao bi da natera da nestane to što ju je mučilo, šta god to bilo. Okrenuvši se na klupi, podigla je svoj pogled do njegovog. Nije video toliko tuge u njenom pogledu od trenutka kada je saznala da je udovica. ―Ne mogu da radim ovo, Edwarde. Ne mogu da ţivim u laţi. Mislila sam da sam spremna da uradim to, ali nisam i ne bih trebala da budem. Nije fer ni prema tebi, ni prema Albertu ili Allie.‖ Kleknuo je pred njom. ―Julia, šta god da se desilo— ‖

340

―Oni misli da si ti propalica.‖ Odmahnula je glavom. ―Edward, misle da je Edward bio propalica.‖ ―Bio je. Bio sam.‖ Bilo je zbunjujuće, osoba kakva je bio suočavala se sa osobom koja je bio sada. Dotaknuo je njen obraz. ―Pre tebe.‖ ―Ne, nisi bio. Voleo si da se zabavljaš. Bio si neţenja, mlad, dobro si se provodio. Nikada nikoga nisi upropastio. Nikada ‗nisi uspeo nešto da postigneš.‘ Ali, niko nikada to neće saznati. Niko te nikada neće znati kao što te ja znam.‖ ―To mi nije ni potrebno. Jedino mišljenje do kog mi je stalo je tvoje.‖ Njene oči bile su ispunjene tolikom tugom, tolikim kajanjem. Njena obrva se nabrala i video je da se bori da mu objasni nešto što nije ţeleo da razume. Nije ţeleo da se stvari između njih promene. Nije ţeleo da je izgubi. ―Vojvoda od Lovingdona rekao mi je da je pričao s tobom da zajedno radite na spisu.‖ ―Da. Mislio je da bih ja kao otac mogao da shvatim koliko je vaţno promeniti zakon i zaštititi one koji sami ne mogu da se zaštite.‖ ―Učini ćeš dobru stvar i svi će misliti da je za to zasluţan Albert.‖ Dok mu je bilo drago što joj je to smetalo, da je ţelela da dobije više nego što je zaista zasluţio, nije ţeleo da plati tako veliku cenu kako bi njegovo ime bilo priznato u svetu plemstva. Uzdahnuo je. ―Dok god se dobre stvari stvaraju, šta znači ko će dobiti zasluge?‖ 341

―To je upravo razlog zbog kog te volim i zbog kog ţelim da te i oni upoznaju. Ono što radiš je tvoje zaveštanje, ne Albertovo.‖ ―Jedino zaveštanje koje mi je bitno je ţivot s tobom.‖ Gotovo ljutitim pokretom, odmahnula je glavom. ―To nije fer ni prema Albertu. Zar ne vidiš? Nikada neće imati svoju sahranu, niti spomen, niti svoju smrtovnicu. Nikada neće biti oţaljen.‖ ―Biće kada ja budem umro.‖ ―Ĉovek za kim će ţaliti biće tvoja verzija Alberta. To neće biti on. Njegov ţivot, njegovo zaveštanje, završili su se prošle godine. Sve što je uspeo da postigne do tada biće izgubljeno zbog ţivota koji si ti vodio umesto njega.‖ ―Julia, ti ne razmišljaš jasno.‖ Prislonila je hladnu šaku na njegov obraz i ta hladnoća doprla je do njegovih grudi. ―Razmišljam jasnije nego što sam razmišljala od kada sam saznala istinu o tome ko si ti. Allie nikada neće upoznati svog pravog oca, kakav je bio. Sve zbog naših sebičnih ţelja.‖ Odgurnuvši se od nje, šetajući četiri koraka u jednom, četiri koraka u drugom pravcu, prošao je prstima kroz svoju kosu pre nego što se zaustavio da se suoči s njom. ―Nije sebično ţeleti nešto.‖ ―Sebično je ako povređujemo druge dobijajući to. Krademo njenog oca od nje, krademo njegovu ćerku njemu.‖ ―Kada bude malo starija, moţemo joj sve ispričati, objasniti joj.‖ ―Nemamo ideju kako će reagovati na to, kakvu štetu bismo mogli da izazovemo. Ako odluči da smo je izdali, da je čitav njen ţivot bio laţ i odluči da nekome kaţe - ţivot kakav bismo vodili 342

do tog trenutka bio bi potpuno razotkriven. Ljudi će znati da smo ţiveli u grehu. Sva deca koju bismo mogli imati biće proglašena za kopilad. Ĉak i ako nikome ne bude otkrila našu tajnu, na nama je bilo da odlučimo da ţivimo u laţi. Ali pogrešno je da mi odlučujemo u njeno ime da i ona tako ţivi.‖ Zašto je morala da ima tako ubedljive argumente? Zašto je morala da bude tako prokleto u pravu u vezi ovoga? ―Julia, niko neće poverovati da se ništa nije dogodilo između nas, ne sada kada smo se već izjasnili kao grof i grofica od Greylinga. Ne sada kada smo zajedno viđeni u parku ili kada smo zajedno prisustvovali balu. Otkrivajući istinu, stvorićemo skandal bez presedana koji će nas godinama pratiti.‖ ―Ali bar ćemo biti iskreni.‖ Suze su se pojavile u njenim očima, otkotrljale su se preko njenih obraza. ―Ne mogu do kraja svog ţivota ţiveti u laţi. Ne mogu mirno stajati dok ljudi pričaju loše o tebi i ne priznaju ti zasluge ili ne shvataju koliko si ti zaista dobar čovek. Ne mogu da dozvolim da se Albertov ţivot utopi u tvoj. Ţelela bih da sam dovoljno jaka da kaţem da mi to nije bitno, ali jeste.‖ Jedan jecaj joj je pobegao. ―Znam da se odričem ţivota sa čovekom koga volim, ali ti zasluţuješ da budeš viđen kao nešto više od običnog nitkova. Ţao mi je, tako mi je ţao, ali ne mogu više ţiveti u ovoj laţi koju smo stvorili.‖ I to je bio razlog zašto ju je voleo, prokleto bilo sve. Počela je da plače. Kleknuvši ispred nje, obuhvatio ju je rukama. ―U redu je, ljubavi moja. U redu je.‖ ―Znam da će nas mrzeti, prognati nas— ‖ ―Ššš, ne. Ja ću se postarati za to. Sve ću ispraviti, pronaći ću način da umanjim štetu.‖ 343

Odgurnula se, obrisala suze sa obraza. ―Kako? Hoćeš li napisati pismo Timesu?‖ Sklonio je zaostale pramenove kose sa njenog lica. ―Ostavi to meni. Smisliću nešto. Većinu svog vremena kao mladić proveo sam tako što sam se izvlačio iz nevolja. Imam bogato iskustvo na koje se mogu osloniti.‖ Uzimajući je za ruku, ustao je. ―Sada dođi u krevet i dopusti mi da te zagrlim.‖ Jednom kada su bili smešteni jedno drugom u naručju, ona je rekla tiho, ―Znam da moraš biti razočaran što nisam bila snaţnija.‖ ―Na mnogo načina ovaj put će biti teţi i ti to znaš, ipak si spremna da kreneš njim. Za to je potrebno mnogo snage i hrabrosti.‖ ―Ne baš. U stvari sam prilična kukavica. Ne mogu da ţivim u grehu, a da to zna ceo London.‖ ―Nisam ni očekivao to od tebe.‖ Muškarcima se oprašta mnogo lošeg ponašanja. Ţenama se ne oprašta ništa. Ĉak i sada je morao da smisli kako bi najbolje mogao da je zaštiti, da osigura da ona ne mora da nosi teţak teret njegovih posledica. ―Moraš mi obećati da će Allie odrasti u Evermoreu. Ja neću ţiveti tamo, ali ću vas povremeno posećivati.‖ ―Ti meni moraš obećati da ćeš se oţeniti i da ćeš obezbediti naslednika za Evermore.‖ Zakleo se da je nikada više neće lagati, ali tako će se zakleo da će je usrećiti. ―Vremenom hoću. Ali za sada, dozvoli mi da se oprostim od tebe kako treba.‖

344

Otkotrljao se dok ona delimično nije bila ušuškana iza njega i naslonio se na lakat kako bi mogao da je gleda. Lampa mu je i dalje obezbeđujući malo svetla, omogućila da je jasno vidi među senkama koje su plesale. Nikada nije toliko uţivao u jednostavnom gledanju u ţenu. Očajnički će mu nedostajati. Bila je mlada, previše mlada da ostatak svog ţivota provede sama. Vremenom će se udati ponovo. Nije hteo da sada misli o tome, nije ţeleo da se fokusira na ono što neće moći da ima. Za sada, ţeleo je da se koncentriše na ono što je imao: nju u svom naručju, u svom krevetu još jednu noć. Za sad, imao je nameru da dobro upamti svaki njen delić, da sačuva uspomene kako nikada ne bi izbledele, kako bi uvek mogao da ih posećuje, da se podseti, da ih oţivi. ―Zaista te volim, Edwarde.‖ Planirao je da ide polako, ali uz ove njene reči, čvrsto je spustio svoje usne na njene, njegov jezik je zaranjao duboko, posesivno. Uvek će misliti na nju kada bude jeo jagode, kada bude čuo vijuk vetra, kada bude osećao toplinu sunca. Ona je obuhvatala bezbroj senzacija. S njom, sve je uvek bilo bogatije, intenzivnije, ubedljivije. Njene ruke bile su mahnite kao i njegove, skidale su s njega odeću dok je on to isto činio s njenom spavaćicom. Bili su oslonjeni telom uz telo, počevši od njihovih noţnih prstiju, pa sve do vrha. Znao je, kada bi mu bilo dozvoljeno da provede hiljadu godina s njom, nikada mu ne bi dosadila, nikada mu ovo ne bi dosadilo, ali sve što je imao je još par sati, dok ne svane zora. Poslednji put će ujutru napustiti njen krevet. Nije znao gde će pronaći snagu da to učini, ali učiniće tako. 345

Kako bi ovome mogla reći zbogom? Kako bi njemu mogla da kaţe zbogom? Julia je uhvatila sebe kako se moli da sunce nikada više ne izađe, da se vreme zaledi, da ona i Edward zauvek ostanu učaureni zajedno. Sebične misli, ali onda kada je on bio zabrinut, činilo se da je ona bila ispunjena sebičnim potrebama. To je bio jedan od razloga zbog kog je mislila da će moći da ţivi u laţi, nije uzela u obzir sve posledice, niti ljude koji će biti pogođeni time. Znala je dobro da nikada više neće iskusiti tako ne uskraćenu strast, da bude opsednuta takvom količinom čeţnje, da bude opsednuta jednim čovekom. Nešto duboko u njemu prizivalo je mesto u njoj koje je bilo neobeleţeno, neotkriveno. Mogla je proţiveti ceo svoj ţivot, a da ni ne zna za to i bila bi zadovoljna, srećna. Ali sada kada je to mesto bilo otkriveno, kako je ikada mogla da zaboravi da postoji? Kako je mogla da ga ignoriše? O, nedostajaće joj on. Način na koji bi njegova uzavrela usta ostavljala trag vlaţnosti po njenoj koţi, prelazeći preko njenog grla, preko nabreklina njenih grudi. Način na koji bi se njegove usne zatvorile oko njene bradavice i neţno sisale dok su njegove ruke i dalje istraţivale, njegovi prsti je izazivali. Njegova butina bi obezbedila taman dovoljnu količinu pritiska između njenih nogu, terajući je da se grči u ekstazi. Njegovi uzdasi oduševljavali su njene uši; njegov muţevni miris ispunio bi njene nozdrve. Njegova koţa bila je slana kada je preko nje prelazila svojim jezikom. Očajnički je ţelela da zadrţi sve te osećaje, da se izgubi u njima. Kako je moguće da je bila toliko svesna svega, a u isto 346

vreme i toliko dezorijentisana? Uzdizala se i padala u isto vreme. Svaki put kada bi bili zajedno bio je isti, a ipak tako različit. Odgurnula je njegova ramena sve dok nije pao unazad. Opkoračivši njegove kukove, prešla je rukama preko njegovih ruku sve dok nije došla do zglobova, a zatim obmotala svoje prste oko njih. Podigla je njegove ruke iznad njegove glave, pritisnula ih o jastuk. ―Ne pomeraj ih,‖ Naredila je. ―Šta ćeš uraditi?‖ Uputila mu je svoj najbezobrazniji smešak. ―Ovo je moje vreme sa Vama.‖ ―Hriste, Ju— ‖ Njene usta zarobila su njegove usne, njeno ime, njegov dah. Ona je bila ta koja je odlučila da prekinu ovu laţ. Predao se zbog svoje ljubavi prema njoj. Znala je to. Takođe je znala i to da je imao moć da promeni njeno mišljenje; znala je da i on to zna. Ipak, on se predao, priznao je poraz zato što mu je njena sreća bila vaţnija od njegove. Ţelela je da ljudi znaju da je druge stavljao ispred sebe. On nije bio propalica; nije nikoga iskorišćavao. Ţelela je da ljudi o Edwardu govore sa poštovanjem koje je zasluţio. Nije bilo ispravno ţiveti ţivot u senci drugoga. Prešla je usnama preko njegove oštre brade. Volela je ovo doba noći, kada je njegovo lice bilo ogrubelo od brkova, kada se činio malo necivilizovanim, pomalo varvarskim. Tako jako, jako muţevnim. Duboko je za reţao i osetila je kako mu grudi vibriraju na mestu gde se oslonila kolenima na njegova rebra. Volela je to kako

347

je zvučao kao da ga muči. Prislonila je usne na njegovo uho. ―Uzeću te u svoja usta.‖ Njegovi kukovi su se podigli. ―Isuse.‖ ―Ţeliš li to?‖ pitala ga je grlenim glasom. ―Da.‖ Podiţući se, srela je njegov pogled. ―Šta ţeliš?‖ ―Da me uzmeš u svoja usta.‖ ―Onda drţi ruke tu gde su.‖ Iznad svoje glave, isprepleo je prste tako čvrsto da je mogla da vidi kako su mu zglavci pobeleli. ―Ţelim da se sećaš ove noći,‖ prošaputala je. ―Sećaću se svakog trenutka koji sam proveo s tobom.‖ Paţljivo ga je poljubila, kontrolišući dubinu i tempo svojih pokreta. Osećala se moćno, snaţno. Jednako. Mogla je da ga izludi, kao što je i on nju mogao. Grickala je njegovu bradu, njegov vrat, njegovu ključnu kost. Gledala je kako se mišići njegovih ruku pomeraju i trzaju dok se trudio da ih ne pomeri. Kliznula je svojim telom niz njegovo. Zastenjao je. Prešla je jezikom preko njegove očvrsle bradavice. Za reţao je. O, da, mogla ga je mučiti i izazivati koliko god je ţelela. Njena paţnja prešla je na njegovu drugu bradavicu. Njegovi uzdasi postali su teški, njegov stomak se zategao. Poljubila je deo između njegovih rebara, prešla preko njegovog ravnog stomaka, koji je treperio ispod njenih usana. Tenzija koja je zračila kroz njega bila je opipljiva. Prešla je usnama preko njegovog kuka, preko oţiljka, preko spoljašnjeg dela njegovog kolena, pa prešla na neţni unutrašnji deo, više, više, sve dok nije došla do svog odredišta i obujmila ga 348

svojim usnama. Njegovo reţanje bilo je reţanje izmučenog čoveka koji ju je čvrsto drţao između svojih butina, steţući je čvrsto dok su je njegovi tabani milovali. Podiţući svoj pogled do njegovog, bila je i više nego zadovoljna kada je videla količinu strasti koja mu je gorela u pogledu. ―Ti si veštica.‖ Smejući se, vratila je svoju paţnju nazad na njegov kurac kako bi mu pokazala tačno kolika veštica moţe da bude. Grubo je opsovao dok je ona polako uţivala u njegovom izluđivanju. Liţući njegov veliki kurac, kušajući, sisajući. Ako ovo treba da bude rastanak, ţelela je da utisne svaki njen delić preko svakog njegovog delića. Ujutru, on će napustiti njen krevet po poslednji put. Nije znala gde će pronaći snagu da ga pusti da ode, ali nekako će to uraditi. Večerašnja noć je postala raskrsnica njenog ţivota, tačka gde se njen ţivot razdvajao. Na jednoj strani bio je njen ţivot s njim, na drugoj strani bio je njen ţivot bez njega. Jedna strana bila je označena smehom i ljubavlju. Druga samoćom. On će se oţeniti i ona će naći način da to preţivi, da ţivi sa saznanjem da druga uţiva u njenom snu da ţivi s njim i podari mu decu. Deo nje je mislio da bi bilo lakše da nikada nije saznala kakav ţivot uz njega moţe biti, ipak, kako je mogla ţaliti zbog trenutaka koji će joj pruţati utehu u godinama koje dolaze? Odjednom su njegovi snaţni prsti bili u njenoj kosi, masirajući njen potiljak. ―Ne mogu više da izdrţim, a da te ne dodirnem.‖ Podigao se dok skoro nije sedeo, podigao je i nju sve dok njegova usta nisu počela da grickaju njene usne. Dok je padala 349

unazad, shvatila je da ga je ponovo opkoračila. Podiţući njene kukove, vodio ju je dok nije bio duboko zarinut u nju. Skoro da je zajecala zbog veličanstvenog osećaja njega koji je potpuno ispunjava. Dok se pomerala na njemu, on je grickao njene bradavice, osećaji su se kovitlali njom kao talasi na obali. Udarali su je, pa se povlačili. Moćni, a zatim mirni. Postavila je svoje ruke na obe strane njegovih širokih ramena, njena kosa ih je okruţila, stvarajući još veću intimnost, blokirajući ostatak sveta. Kada bi samo mogli da ga blokiraju zauvek. Obuhvatio je njene usne, pruţajući joj potporu koja joj je trebala kada su njegovi udari postali brţi, snaţniji. Podigao je svoju glavu, njegove usne obujmile su njenu dojku, izluđujući je dok je povlačio, dok se zadovoljstvo kovitlalo tako jako u njoj da je morala da uzvikne njegovo ime. Podigao ju je, oslobodio se, pritiskajući je snaţno na svoje grudi dok nije bila skroz raširena preko njega, dok se njegovo telo pomeralo ispod njenog i on je za reţao njeno ime. On je drhtao od njenog podrhtavanja, dok su poslednji trzaji strasti prolazili kroz njih. Njihovo disanje se konačno umirilo, njihova tela su se smirila. ―Zašto si to uradio?‖ pitala je. ―Zašto si me ostavio?‖ ―Ne mogu da rizikujem da ti sada napravim dete.‖ Ĉvrsto je zatvorila oči. Bio je to deo o kom nikada ranije nije morala da razmišlja. ―Da li zbog toga manje uţivaš?‖ Poljubio ju je u čelo. ―Ne.‖ Grickajući svoju donju usnu, sumnjala je da ju je slagao. ―Da li te to manje zadovoljava?‖ 350

―Ako me pitaš da li bih radije bio u tebi, naravno da bih. Ali radimo ono što moramo.‖ Podigla je svoju glavu kako bi mogla da pogleda u njega. ―Da li postoje drugi načini koji bi osigurali da ja ne zatrudnim?‖ ―Nema načina da se to osigura. Ovo što sam uradio umanjilo je šanse, ali ni to nije garancija.‖ Uzdahnuvši, ponovo je spustila glavu na njegove grudi, slušala je kako njegovo srce udara. ―Nedostajaće mi vreme provedeno s tobom.‖ ―Ne više nego što će meni nedostajati.‖ ―Moţda ćemo svoje zimske godine provesti zajedno, tajno.‖ Kada bude previše stara da bi mogla imati decu. Njegove ruke stegle su se čvršće oko nje. ―Radovaću se starenju.‖ Suze su se pojavile i ona ih je pustila da padnu, zato što je ovaj čovek zasluţio mnogo više nego što mu je ona mogla dati.

351

Poglavlje 25 Julia se probudila sama, njegova strana kreveta bila je prazna, kakva će i ostati u narednim godinama. Imala je dovoljno sreće da u svom ţivotu voli dva muškarca. Neće biti trećeg. Bacajući pogled prema satu na okviru kamina, videla je da je skoro jedan sat. Ţelela je da ju je Edward probudio pre nego što je otišao, za još jedan rastanak. Ali, posle tog jednog, ona bi ţelela još jedan rastanak. Bio je u pravu. Najbolje je bilo da nastave dalje. Bilo je tako lako u Evermoreu kada su tu bili samo oni, sami, bez brige o razgovorima koje će imati u Društvu. Bilo je lako zaboraviti u čemu je problem. Iskliznula je iz kreveta. Njen stomak se pobunio. Stavivši ruku preko usta, shvatila je da verovatno nije trebala da pije brandy nakon šampanjca, posebno kada nije ništa jela na balu. Do sad se nije ţalio. Pomisao na doručak sada joj se nije svidela. Kako je pošla da pozvoni svojoj sluškinji, još jedan talas mučnine prošao je kroz nju. Projurila je kroz sobu, pognula svoju glavu preko lavora i povratila. Kada je završila, sipala je vodu iz bokala u čašu, isprala usta, zgrabila peškir i obrisala znoj sa svog lica. Nadala se da se neće razboleti. Gledajući preko sobe, s namerom da ovaj put povuče zvono, zastala je, postavila ruku na svoj stomak. O, dragi Boţe. Zatvorivši svoje oči, počela je da broji nedelje unazad. Nije imala menstruaciju otkako je Edward počeo da posećuje njen krevet. 352

Potonula je na pod. Ovo je menjalo sve. Nije mogla doneti kopile na svet, ne Edwardovo. Jadno dete. Ništa nije značila činjenica da je njegov otac bio grof. Za njega neće biti mesta u Društvu. A ako bude devojčica… biće mnogo gore. Bez dobrog braka. Da li bi lišila jedno dete istine o svom ocu kako bi zaštitila drugo? Nije mislila da ima izbora. Morala je da zaštiti oba deteta. Edward će se sloţiti. Znala je da hoće. Morala je da ga pronađe, da razgovara s njim. Ali nakon što se obukla u svoju dnevnu odeću, otkrila je da ne moţe nigde da ga pronađe. Izašao je kako bi se pobrinuo za neke poslove. Kada se bude vratio, razgovaraće o najboljem načinu da reše ovu situaciju. Do tada nije bilo razloga za paniku ili brigu. Pregledala je neke stvari koje je Albert ostavio u radnoj sobi još jedan dnevnik, zabeleške o spisu koji je ţeleo da izloţi u Kući Lordova, klupko kanapa, iskrivljen novčić, još neke stvarčice za koje je očajnički ţelela da zna zašto ih je sačuvao, ţelela je da razume njihovo značenje - kada je batler izjavio da ima posetitelje i predao joj kartice Vojvotkinje od Asheburyja, Avendalea, i Lovingdona. Ulazeći u sobu za posete, našla ih je kako stoje, najmlađih, najvoljenijih i najmoćnijih ţena sledeće generacije. Istupivši, Minerva je uzela njene ruke. ―Draga moja, čim smo čule šta se jutros desilo u Kući Lordova, mislile smo da dođemo ovde i pruţimo ti podršku.‖ Julijin stomak je propao, milioni mogućnosti, svaka od njih uključujući Edwarda, jurile su joj kroz um. ―Šta se dogodilo?‖

353

―Grof od Greylinga stao je pred veće i rekao im da je on Edward Alcott. Da je Albert taj koji je poginuo u Africi.‖ Odmahnula je glavom u neverici, njena kolena su postala slaba. Nije trebalo da se ovako desi. Trebao je da napiše pismo Timesa, nije trebao tako javno da se obrati svojim starešinama. ―Rekao je da ste Vi tek sinoć saznali istinu o tome. I da je vreme da se završi sa tom farsom.‖ ―Farsom?‖ ponovila je. ―Zakleo se da se među vama nije ništa dogodilo,‖ Grace, Vojvotkinja od Lovingdona, je rekla. ―Da ste Vi nevini u svemu ovome.‖ Minerva je proučavala izraz njenog lica. ―Ali, lagao je, zar ne?‖ Mogla je samo da mrdne glavom. Dok ne bude saznala njegov plan, dok ne bude saznala šta je tačno govorio ljudima, nije mogla ništa ni da potvrdi niti da opovrgne. Zašto nije razgovarao s njom pre nego što je učinio nešto tako ishitreno? ―Da pozvonim za čaj?‖ ―Mislim da bismo trebale da sednemo.‖ ―Da.‖ Sela je u fotelju, dok su se dame poređale na sofi, sa Minervom najbliţom njoj. Iako joj je bilo drago što su joj one pruţale podršku, sve što je ţelela bilo je da ih potera kroz vrata kako bi mogla da ide da potraţi Edwarda. ―Sigurna sam da će Ashe doći ovde ubrzo,‖ Minerva reče. ―Ostavila sam mu poruku da dolazim ovde, iako će se i on verovatno uputiti pravo ovamo. Grace je bila ta koja je prva čula vest.‖ ―Zašto sada?‖ Rose, Vojvotkinja od Avendalea, je pitala. ―Zašto priznati sada, a ne ranije?‖ 354

Odmahnula je glavom. ―Prilično sam zbunjena sada, moje dame. Teško da ne znam šta bih rekla.‖ Ne dok ne bude popričala sa Edwardom. Zatvaranje ulaznih vrata nateralo ju je da poskoči, skoro da je izjurila iz prostorije kako bi pozdravila Edwarda i pitala ga šta je dođavola mislio. Jedino što je Ashebury bio taj koji je uleteo u prostoriju. ―Gde je on?‖ zahtevao je. ―Da li je ovde?‖ ―Ne, ne znam gde je. Šta se tačno dogodilo?‖ ―Ustao je u Kući Lordova i pred svima obznanio da je on Edward. Priznao je da je njegova prvobitna namera bila da ispuni zavet koji je dao Albertu da će Vam pomoći da rodite bebu, ali onda je shvatio da je u njegovom interesu da nastavi sa tom šaradom, pošto je imao mnogo dugova koje je trebao da otplati i ljude koji su samo čekali na njegov povratak.‖ ―Da li je to istina?‖ Minerva je pitala pre nego što je Julia stigla to da učini. ―Naravno da ne. Bar to nije ono što je meni rekao,‖ Ashe je rekao. ―Da li bi Vam on rekao da je u nevolji?‖ raspitivala se njegova supruga. Ashe je uzdahnuo. ―Kada je u pitanju Edward, ko zna? Voli da priča priče, ali nemam nijednog razloga da verujem da je lagao.‖ ―Znači, on je lagao svim ostalim plemićima?‖ Minerva je izgledala uţasnuta. ―Izgleda da je tako.‖ ―Zašto bi to uradio?‖ 355

―Da zaštiti mene,‖ Julia je rekla. ―Kako njegova priča moţe da Vas zaštiti kada ste mesecima ţiveli zajedno?‖ Nije imala odgovor na to pitanje. ―Edward je to odmah objasnio,‖ Ashe je počeo, ―uveravajući sve da je njegova veza sa Julijom ostala čedna. Prirodno, niko nije imao problema da poveruje u to, pošto svi znamo da nikada o Vama nije imao lepe reči. Nastavio je priču rekavši da ste Vi počeli da sumnjate, pa je otplatio svoje dugove i sada je ponovo slobodan. Ili neko đubre slično tom. S teškom mukom sam verovao šta slušam. Naravno, prostorija je buknula i on je izašao napolje.‖ ―Verovatno mu je trebalo jako piće,‖ Minerva je ponudila. Nasmešio se svojoj supruzi pre nego što je pogledao u Juliju. ―Bio sam zadrţan, pošto su se svi sudarali kako bi prvi došli do mene da me upitaju da li sam ja znao išta o tome.‖ ―Šta ste rekli?‖ pitala je. ―Šta sam mogao da kaţem? Da ga nikada nisam znao kao laţova. Samo bih ţeleo da mi je prokleto rekao šta je isplanirao kako bih imao više vremena da se pripremim i da mu na bolji način pruţim podršku. Prilično sam siguran da sam izgledao kao riba koja se koprca na suvom.‖ Što je, pretpostavljala je ona, upravo i bio razlog što mu Edward nije rekao ništa. Ţeleo je da njegova reakcija bude istinita. ―Nije ţeleo da Vas uvlači u naše probleme.‖ ―Pa, trebao je. Za to braća sluţe. Znam da nisam njegov brat po krvi, ali sam, njegov brat pred Bogom!‖

356

―Dragi,‖ Minerva reče, prelazeći svojim dlanom gore i dole niz njegovu ruku, ―morate se smiriti.‖ ―Jednostavno ne razumem njegovu strategiju.‖ ―Govori li neko o meni?‖ Julia je upitala. ―Ne, oni su svi…‖ Uzdahnuo je. ―On je taj o kome svi pričaju. I to ne baš laskavo bojim se. Da se sakriva iza bratovljeve smrti i ţenske suknje. Što je, pretpostavljam, upravo ono što je i ţeleo da postigne - da sebe predstavi kao zlikovca.‖ ―Za godinu dana ili malo više sve će mu biti oprošteno,‖ Minerva je rekla. ―Po svoj verovatnoći, da,‖ Ashe je potvrdio, pre nego što je svoju paţnju ponovo skrenuo na Juliju. ―Ako njegove reči ne budu dovoljna zaštita za Vas, znajte da ćemo ja, Minerva i Locke čak iako nije u Londonu - stajati uz Vas.‖ ―Kao i mi,‖ Vojvotkinja od Lovingdona je rekla. ―I Avendale. Na sve nas je ovaj skandal uticao, na jedan ili drugi način. Lakše je da se izvučete iz oluje ako niste sami u čamcu.‖ ―Sipaću nam svima piće,‖ Ashebury je rekao. ―Scotch,‖ tri vojvotkinje su rekle u isti glas. Vojvoda je podigao obrvu prema Juliji. ―Ništa za mene, hvala Vam,‖ rekla mu je. Ako je bila trudna, nije ţelela da pije alkohol. Niti će išta reći Edwardu. Nije ţelela da ga opterećuje dodatno pored svega ovoga što mu je sada servirano. Vratiće se u Evermore i jednom kada bude bila tamo, odlučiće kako da najbolje reši situaciju. Njeni gosti seli su u prostoriju za posete, pijuckajući svoja pića. Julia je naredila da se donesu sendviči i kolači. Pao je mrak. Ashebury je počeo da korača. ―Gde je on, dovraga?‖ 357

―U dţentlmenskom klubu?‖ Minerva je pitala. ―Ne verujem da će biti raspoloţen za društvo drugih plemića. Ako išta, verovatno je u nekom mestu poput St. Gilesa, pokušava da se izgubi.‖ Pogledao je u Juliju. ―Imate li ideju gde bi on mogao biti?‖ Imala je jednu prilično dobru, ali činjenica da nije bio ovde i da Ashebury nije znao gde je govorila joj je da nije ţeleo društvo. ―Bojim se da nemam. Ali sigurna sam da će se vratiti kada bude bio spreman. Poslaću vam poruku kada se bude vratio. Nema razloga da upropastite svoje veče i ostanete ovde da bi mi pravili društvo.‖ Suzio je pogled. ―Zašto imam utisak da ţelite da nas se otarasite?‖ ―Zato što ţelim. Nećemo ništa dobiti time što ćete Vi biti ovde, a i veoma je moguće da zbog Vaših kočija koje su napolju on ne ţeli da uđe unutra.‖ Ashebury je pogledao u nju kao da je razmatrao šta bi mogao dobiti time što će je ugušiti. ―Ona je u pravu,‖ Minerva je izgovorila, ustajući sa sofe. ―Trebali bismo da odemo.‖ Ashe je uperio prst u nju. ―Pošaljite poruku čim on dođe ovde.‖ Minerva je obavila svoju ruku oko njegovih prstiju. ―Nije vaspitano upirati prstom, dragi.‖ ―Ţelim da znam da li je dobro.‖ ―Poslaću poruku,‖ Julia ga je uveravala. Još se činio nezadovoljnim dok je ispraćao dame iz prostorije.

358

Julia je čekala pola sata pre nego što je slugi naredila da spremi kočiju. Znao je da će ona shvatiti gde je on… najzad. U pola desete ona je ušetala u rezidenciju koju je počeo da iznajmljuje prošle godine. Ustao je iz svoje fotelje pored kamina. ―Imam za tebe brandy koji te čeka.‖ Već je ostavio čašu sa brandyem na stočiću pored njene fotelje koja se nalazila nasuprot njegove. Dotakla je njegov obraz, zadrţala njegov pogled. ―Zašto si to učinio?‖ ―Rekao sam ti da ću sve ispraviti.‖ ―Ali tako javno i ispred svih tvojih starešina.‖ ―To je bio jedini način da zaštitim tebe i Allie, da me smatraju lasicom. Pošto si, po mojoj priči, ti tek otkrila da si u ţalosti, nema razloga da ti ostaneš u Londonu. U stvari, da bi moja priča bila verodostojnija, bilo bi najbolje kada bih oţalošćenu udovicu vratio u Evermore što pre. Ljudi će očekivati da se ti osamiš. Ja se ovde mogu vratiti kasnije da se suočim sa njima.‖ Izdiţući se na vrhove prstiju, sklonila je zalutale pramenove s njegovog čela. ―Ne verujem da sam te ikada volela više.‖ A zatim ga je poljubila. Obavijajući svoje ruke oko nje, čvrsto ju je drţao, pomerajući glavu kako bi produbio poljubac. Nedostajaće mu ovo: njen ukus, osećaj njenog jezika, pritisak njenih usana. Mali i tihi zvuci stenjanja koje je proizvodila pre nego što bi je strast obuzela i ona počela da stenje. Kada se pomerila od njega, sela je u fotelju, uzela svoju čašu. ―Za mog vuka.‖ 359

Nije se osećao kao vuk. Ipak, seo je, uzeo gutljaj svog scotcha. ―Ashebury se brine za tebe,‖ rekla je, ostavljajući svoju čašu jedva dodirnutu - sa strane. ―Zato sam i došao ovde. Znao sam da će me traţiti, da će me podsetiti da me je on terao da kaţem istinu pre nekoliko meseci. Nisam ţeleo da ga čujem kako se pravi vaţan zato što je bio u pravu.‖ ―Nije se pravio vaţan. Verujem da je veoma zabrinut i da veruje da ti je potreban prijatelj.‖ Sve što mu je bilo potrebno bila je ona, a on je više ne moţe imati. ―Da li je on bio taj koji ti je rekao?‖ ―Ne, imala sam u poseti tri vojvotkinje.‖ ―Ashebury i - ‖ Podigao je obrvu. ―Lovingdon i Avendale.‖ ―A, da.‖ ―Neću napustiti London i ostaviti te da se sa svima suočavaš sam. Ostaću pored tebe i potvrdiću kakvu god da si im priču ispričao.‖ Nije ţeleo da ona ostane ovde tokom Sezone, tokom skandala. Ona je bila sigurna, ali on za neko vreme nigde neće biti dobrodošao. ―Pusti me da te odvedem u Evermore. Neću ostati u Londonu. Otićiću na neko drugo imanje. Do vremena kada ti zvanično izađeš iz ţaljenja sve će se ovo završiti.‖ ―To je ono što je i Minerva rekla. Da neće proći dugo pre nego što ti bude oprošteno.‖ Podigao je svoju čašu. ―Nadajmo se da je u pravu po tom pitanju. Ţeleo bih da svratim do Havishama ako nemaš ništa 360

protiv. Znam da nam to nije na putu, ali ţeleo bih da Marsden upozna Allie. On je nešto najbliţe dedi što ona ima.‖ ―Hoće li biti teško objasniti mu stvari?‖ ―Locke mu je već rekao istinu. Ţeleo je da bude siguran da njegov otac ţali za pravim bratom.‖ ―Znači, tamo ćemo imati dobrodošlicu.‖ ―Otvorenih ruku.‖ ―To će biti lepo. Ţelela bih da tamo zastanemo, onda.‖ Pogledala je uokolo. ―Nikada nisam bila u tvojoj rezidenciji, ali ne podseća me na tebe.‖ ―Većina nameštaja pripadala je Asheu. Kao i obično, išao sam lakšim putem. Jednostavno sam otkupio sve što je već bilo tu.‖ Mrko ga je pogledala. ―Ti ne ideš lakšim putem, Edwarde. Ne verujem da si to ikada činio. Teško radiš kako bi ljude naterao da misle da si zabušant, ali ti to nisi.‖ ―Znači, ti si me prokljuvila?‖ ―Da, verujem da jesam.‖ Ispila je svoj brandy, ostavila čašu sa strane. ―Ima li tvoja rezidencija spavaću odaju?‖ ―Još jednu noć?‖ ―Još jednu noć.‖

361

Poglavlje 26 Bilo je lepo videti Havisham na vidiku. Edward nije ni shvatao koliko mu je nedostajao dok ga nije ponovo ugledao. Imao je toliko lepih uspomena na ovo mesto. ―Tukli smo se,‖ rekao je tiho dok je kočija skretala na prilazni put prema zdanju. ―Albert i ja tukli smo se tokom celog putovanja do ovog mesta. Pravnog zastupnika smo dovodili do ludila.‖ ―Da li misliš da je tvoj otac znao da je Marsden lud?‖ Julia je pitala. Tokom dugog boravka ovde, jedva da su razgovarali, jednostavno su drţali jedno drugo. Toliko je toga imalo da se kaţe, toliko toga nije trebalo da se kaţe. ―Sigurno nije. Ne verujem da je iko znao kako je smrt njegove supruge uticala na njega, bar ne tih prvih godina.‖ ―Ali, poludeti…‖ Odlučio je da joj prećuti činjenicu da ga razume. On je bio izgubljen u piću, Marsden je bio izgubljen u prošlosti, očajnički čvrsto se drţao za uspomene. Da Julije uopšte nema, moţda bi i on učinio isto. Dok će njihova veza u budućnosti biti čedna, bar će moći da razgovara s njom s vremena na vreme, moći će da pleše s njom na balu, moći će da je poseti za Boţić i glumi Deda Mraza njenoj ćerki.

362

―Samo sam jednom bila ovde,‖ rekla je. ―Mislim da nisam nimalo spavala.‖ Prošlo je mnogo noći pre nego što je on uspeo da zaspe u ovoj čudnoj rezidenciji koja je odjekivala od zvukova koji mu nisu izbijali iz glave. ―Vriskovi koje čujete su samo vetar.‖ ―Ali zvuče tako ţalosno.‖ Kočija se zaustavila. Dok se Edward pripremao da siđe, nagnuo se i prošaputao, ―Ako se večeras budeš uplašila, dođi da se ušuškaš u moj krevet.‖ Sluga je otvorio vrata pre nego što je mogla da mu odgovori. Edward je iskočio napolje i dodao joj ruku. Gledajući zavodljivo u njega, rekla je, ―I ja tebi nudim isti poziv.‖ Mislio je da bi mogao da ga iskoristi. Ako ništa drugo, mogao bi je samo drţati u naručju. Iako su, poslednji put kada su bili zajedno u krevetu, učinili mnogo više od toga. Ĉinilo se da nijedno od njih dvoje nije imalo dovoljno stanje da odoli onom drugom. Ali, za nju, morao je da bude jak, morao je da se odupre iskušenju. ―Zdravo!‖ Locke je povikao. Edward je pogledao nagore kako bi video svog prijatelja kako se brzo spušta niz stepenice zdanja. Ovde nije bilo mnogo posetilaca i poslao je poruku da će oni doći. Očigledno, Locke ih je čekao. Dolazeći do Edwarda, zgrabio ga je u naručje i zvučno ga udario po leđima. ―Dobrodošao, Grey.‖ Uzmaknuvši korak unazad, Edward reče, ―Edward će biti dovoljno.‖ 363

Locke je pogledao u njega, pogledao je u Juliju. ―Znači, Vi znate.‖ ―Ceo London zna,‖ priznala je ona. On je napravio grimasu. ―To nije moglo biti veoma prijatno.‖ ―Moţda će proći neko vreme pre nego što budem mogao ponovo da stanem u Kući Lordova kako bih izneo neko mišljenje,‖ Edward ga je uverio. Odmahujući glavom, Locke se nasmejao. ―Ne bi se usudio reči da im nećeš iznositi svoje mišljenje sledeće godine.‖ Nagnuvši se napred, utisnuo je poljubac u Julijin obraz. ―Dobrodošli u Havisham Hall. Moj otac bio je izvan sebe od oduševljenja što ćete vi doći. Zapravo je napravio jedan od svojih retkih izlazaka iz svojih odaja i čeka nas na terasi.‖ Dok je Markiz od Marsdena ustajao iz svoje fotelje, Edward je bio zaprepašćen kako je slabo on izgledao, a ipak izgledalo je kao da se nije nimalo promenio. Njegova bela kosa visila je preko njegovih ramena u mlitavim pramenovima, njegovi obrazi bili su upali kao i onog dana kada ga je prvi put video. Njegove zelene oči bile su oštre. One su mogle da prevare osobu da poveruje da u njemu još ima razuma. Široko je raširio ruke. ―Edwarde.‖ Otišao je do Marsdena, dopustio mu da sklopi ruke oko njega. Markizov stisak bio je snaţniji, moćniji nego što se nadao, Marsdenovi artritični dlanovi neţno su ga potapšali po leđima. ―Ţao mi je, momče, ţao mi je,‖ izgovorio je promuklim glasom koji je bio zauvek oštećen još u onim danima kada je vrištao ţenino ime dok je jahao preko vresišta, uveren u tome da ju je video, da bi mogao ponovo da se ujedini sa njom. 364

Suze pune tuge pretile su da se izliju dok je Edward grlio tankog, savijenog čoveka koji je bio poput oca njemu i Albertu. ―On je otišao brzo.‖ Laţ na njegovom jeziku počela je da zvuči kao istina. Ali kada se pomerio unazad, video je u Markizovim očima da je prepoznao laţ kao ono što je bila: pokušaj da ga sačuva od bola zbog istine. Skoro neprimetno klimnuvši svojom glavom, potapšao je Edwardov obraz. Zaboravio je da je Marsden uvek znao kada bi neko od njih lagao, nikada nije odobravao, ali znao je da će stari čovek čuvati njegovu tajnu, da je razumeo da je to zbog Julije. Gledajući preko Edwarda, Marsden se tuţno nasmešio i ispruţio svoju ruku. ―Draga moja.‖ Julia je došla do njega, spustila svoju ruku u rukavici u njegovu. Prineo ju je svojim usnama. ―Nije lako biti onaj koji je ostavljen.‖ Uputila je kratak pogled prema Edwardu. ―Ne, nije, ali Edward je dokazao da je veoma velik izvor snage.‖ ―Albertu je suđeno da ode mlad, znate. Imao je staru dušu, kao i moja supruga. Mogao sam to da vidim u njegovim očima. Ali to ne znači da nam zbog toga manje nedostaje, zar ne?‖ ―Apsolutno ne znači.‖ Podigao je kvrgav prst. ―Ali ostavio Vam je dragoceni poklon.‖ Njen osmeh bio je sjajniji od sunca. ―Da, jeste.‖ Uzevši Allie od dadilje koja je stajala u blizini, okrenula se prema Marsdenu. ―Ţelela bih da Vam predstavim Lady Albertu.‖

365

―Predivno dete, predivno.‖ Podigao je pogled pun nade. ―Mogu li je drţati? Neću je ispustiti.‖ ―Da, naravno.‖ Veoma paţljivo prenela je Allie u Marsdenovo naručje. Spustio je glavu. ―Zdravo, draga.‖ Allie je proizvela zvuk visokog tona koji je bio veoma sličan smehu. Raširenih očiju, Julia se prigušeno nasmejala. ―Nikada to nije ranije uradila, zar ne, Edwarde?‖ ―Ne, nije. Bar je ja nisam čuo.‖ Marsden je namignuo. ―Znam ja sa damama.‖ Pogledao je u Lockea. ―Treba ti jedno ovakvo. Osim što treba da bude dečak. Njih dvoje bi se mogli venčati.‖ Locke je samo prevrnuo očima, prekrstio ruke preko grudi i pogledao preko ogromnog prostranstva zemljišta koje se protezalo prema horizontu, kao da je ţeleo da se odalji od svog oca i njegovih zajedljivih reči. ―Lady Greyling, popijte čaj sa mnom i recite mi sve o njoj,‖ Marsden je insistirao. ―Morate me zvati Julia,‖ rekla je dok je sedala u fotelju. Drţeći Allie blizu, očigledno još uvek nespreman da je pusti iz svog naručja, Marsden je seo. Edward i Locke su im se pridruţili, iako su većinom govorili Marsden i Julia. Zaista se činilo da ţeli da zna sve o Allie, iako, u ovom delu njenog ţivota i nije bilo mnogo šta da se ispriča. Ipak, Julia se jako trudila da proširi svaki odgovor na pitanje koje joj je Markiz postavio. Bilo je to divno popodne. Ĉinilo se da su nevolje daleko, nemogući snovi činili su se mogućim. Edward je napola slušao 366

razgovor. Ĉudno je bilo što se ovde više osećao kao kod svoje kuće, ali ipak je ovde ţiveo mnogo duţe nego u Evermoreu. Neka od njegovih najdraţih sećanja na Alberta dogodila su se ovde. Kada Allie bude bila starija dovešće je ovde ponovo, šetaće s njom poljima i pričaće joj priče o njenom ocu. Julia je bila u pravu po tom pitanju. Nije bilo fer prema njoj da nikada ne sazna ko je njen pravi otac bio. Edward to nije ţeleo da joj oduzme ili Albertu. Počela je da se komeša. Ustajući, Julia ju je uzela od Marsdena. Svi muškarci su ustali. ―Otići ću sa njom u kratku šetnju,‖ rekla je. ―Pruţiću vama gospodi priliku da se ispričate.‖ Ljuljuškajući svoju ćerku u naručju, odšetala je sa terase sa dadiljom koja ju je pratila. ―Donesi nam malo scotcha, Locke,‖ Marsden je naredio. ―Prezirem čaj. Uvek sam ga prezirao.‖ Kada je scotch bio sipan, Marsden je podigao svoju čašu. ―Za ljubav.‖ Nakon što je otpio gutljaj, podigao je obrvu prema Edwardu. ―Voliš je, zar ne?‖ ―Kako neko ne bi mogao da voli tu malu devojčicu?‖ Bore na njegovom licu su se istakle kada se nasmejao. ―Mislio sam na njenu majku.‖ Edward nije trebao da bude iznenađen Marsdenovom sposobnošću da shvati njegova osećanja. Ĉovek je moţda potpuno lud, ali nije bio glup. Locke, sa druge strane, se ispravio kao da ga je njegov otac udario po glavi. Nagnuo se napred. ―Voliš je? Kako se, dođavola, to dogodilo? Nikada ti se nije sviđala.‖ Edward se nacerio. ―Ne onoliko koliko sam dozvolio.‖ 367

―Pa, dođavola, to je maler. Šta ćeš da uradiš?‖ ―Šta moţemo da uradimo? Zakon nam neće dozvoliti da se venčamo. Sva deca koju bismo mogli da imamo bila bi kopilad. Ona bi bila prognana. Alliena budućnost bila bi ugroţena. Tako da ću je odvesti u Evermore. Ona i Allie će ţiveti tamo dok ću ja boraviti na drugim imanjima.‖ ―Odvedi je u Švajcarsku,‖ Marsden je rekao. Edward se glasno nasmejao, a zatim se trgnuo. ―Albert mi je rekao istu stvar kada je umirao. ‗Odvedi je u Švajcarsku.‘ Mislio sam da je to bilo mesto gde su on i Julia planirali da otputuju, nešto što je ona sanjala da poseti, ali kada sam je pitao u vezi toga, ona nije znala ništa o tome. Zašto biste mi i Vi i on govorili da je odvedem tamo?‖ Marsden ga je pogledao kao da je on bio taj koji je lud. ―Zato što je tamo moţeš oţeniti.‖ Zaprepašćen zbog njegovih reči, Edward je samo zurio u njega. Starac se zacerekao. ―Da li ti misliš da si ti prvi čovek koji ţeli da se oţeni bratovljevom suprugom?‖ Zamahnuo je rukom kroz vazduh. ―O, neki ljudi će dizati nos kada te budu videli, ali dođavola s njima. Ovi zakoni koji brane da se dvoje koji su bili vezani bračnim vezama ne mogu venčati su budalaštine. Verovanje da će par koji se bude upustio u vodjenje ljubavi time oskrnaviti porodičnu krv je ludilo.‖ Ironija toga da ludi Markiz od Marsdena naziva nešto ludim nije izmakla Edwardu.

368

Marsden je lupio pesnicom o sto. ―Zar ne obraćaš paţnju na ono što se dešava u Parlamentu? Naravno da ne. Ti si samo zauzeo svoje mesto u Kući Lordova. Ljudi pokušavaju da izmene te zakone godinama.‖ ―Kako ti to znaš?‖ Locke je pitao. ―Nisi bio u Kući Lordova otkad sam se ja rodio.‖ Marsden se namrštio prema svom sinu. ―Ĉitam novine.‖ Slegnuo je ramenima. ―Nekada mi je neko moţda poslao pismo pitajući me za moje mišljenje. I znam nekoliko plemića koji su svoje voljene odveli u Švajcarsku.‖ Zastrugajući foteljom, Edward je ustao i odšetao do ivice terase. ―Otići ćemo u Švajcarsku. Ţivećemo tamo.‖ Mogao bi odande da upravlja svojim imanjima, da se povremeno vraća u Englesku. ―Ne,‖ Marsden je nestrpljivo odgovorio. ―Venčate se tamo, zato što njih baš briga da li su ljudi povezani bračnim vezama. Zatim se vratite ovde. Engleska priznaje brak. Julia je tvoja zakonita supruga. Vaša deca su zakonita. Uzmi ovo u obzir: skupo je.‖ Kao da bi nedostatak novca bio bilo kakvo odvraćanje od ovoga kada je voleo Juliju. Ali zašto bi Albert svojim poslednjim dahom njemu govorio da je odvede u Švajcarsku? Zašto bi on— Ĉvrsto je zatvorio oči kada ga je istina skoro bacila na kolena. Albert je znao, znao je o Edwardovim osećanjima prema Juliji. Mislio je da ih tako prokleto dobro sakriva. Sva ona pijančenja, sarkastični komentari, nisu prevarili njegovog brata.

369

Svojim poslednjim dahom Albert mu nije samo ponudio odgovor na pitanje koje on nije ni znao da će pitati, nego mu je dao i svoj blagoslov. Julija je gledala dok se Edward pribliţavao njoj. Uţivala je da ga posmatra kako sedi i priča sa Markizom i Lockeom. Bilo je očigledno da ovo njemu predstavlja dom i da su mu oni porodica. Vezivalo ih je nešto jako čvrsto, i ona je bila srećna što je on imao nešto takvo. Mislila je da će mu biti potrebni u mesecima koji dolaze, posebno ako će vreme bez nje za njega biti onoliko teško koliko će njoj biti vreme provedeno bez njega. ―Prošetaj sa mnom,‖ rekao je kada je stigao do nje. Predala je uspavanu Allie dadilji, ispreplela ruku s njegovom i pustila ga da on vodi put kroz ono što se činilo da je nekada bila divna bašta, ali sada je u njoj bilo samo korova i nepoznatog rastinja. Vreme i godine zanemarivanja uzele su svoj danak nad klupama i naslonjačima, ostavljajući za sobom samo istrulelo drvo. ―Ţena sa velikom količinom izdrţljivosti i kreativnosti mogla bi da vrati ovom mestu njegov stari sjaj,‖ ona je rekla. ―Izazov za nju bi bio da ubedi Marsdena da joj dozvoli da izmeni bilo šta. Svaki truli deo ovog mesta je uspomena na njegovu ţenu.‖ ―Kako moţe da izdrţi da gleda sve tako pokvareno?‖ ―Ne verujem da moţe. Mislim da ga on vidi onakvog kakav je bio kada mu je supruga bila ţiva. Time što nikada nikome nije dozvolio da dodirne išta, on je uspeo da zadrţi uspomenu na nju.‖ ―Mora da ju je voleo neizmerno.‖ 370

―Za njega, ona je bila sve. Nisam siguran da je to dobra ili loša stvar.‖ Nije čak ţelela ni da proba da pronađe odgovor na to pitanje. ―Da li je ona sahranjena ovde?‖ Edward je pokazao nalevo. ―Na malom groblju preko tog brda.‖ ―Verujem da si istraţivao tamo.‖ ―Istraţivali smo svuda.‖ Pomogao joj je da preskoči mali ţbun i da zakorači na nešto što je nekada bila staza. Grane drveća pruţale su im hlad. Pretpostavila je da se brinuo da će joj se od sunca pojaviti pege, iako nije imala nijednu u celom svom ţivotu. Ili je moţda ţeleo da je otprati dublje u šumu kako bi mogao da ukrade jedan poljubac. Ali, ako je to bio slučaj, odugovlačio je sa tim, pošto je trebao da uradi mnogo više od toga da je drţi za ruku ili da je gleda u oči. ―Albert je znao,‖ tiho je rekao. ―Znao je da osećam nešto prema tebi.‖ Trepnula je, odmahnula glavom, pokušala je da shvati o čemu on to priča. ―Kako ti to znaš?‖ ―Zato što mi je rekao da te odvedem u Švajcarsku.‖ ―Ne razumem. Kao što sam ti i ranije rekla, nikada nisam razmišljala da otputujem tamo. On i ja nikada nismo razgovarali o tome. Zašto bi rekao to?‖ ―Zato što tamo mogu da se oţenim tobom.‖ Dok je njeno srce tutnjalo, sve ostalo u njoj postalo je mirno, tiho. Ĉula je reči, ali one nisu imale nikakvog smisla.

371

―Marsden poznaje ljude u istoj situaciji kao i mi, koji su otišli u Švajcarsku da se venčaju. Zašto bi mi Albert rekao da te odvedem tamo ako nije mislio da bih hteo da te oţenim?‖ ―Moţda je jednostavno ţeleo da paziš na mene i mislio je da bi to bilo lakše kada bi se ti oţenio sa mnom. Verovao ti je, Edwarde, i nije ostavio testament.‖ ―Moţda.‖ ―Ali ti ne misliš tako.‖ Odmahnuo je glavom. ―Mislim da je znao. Mislim da je oduvek znao. Uvek me je ohrabrivao da više vremena provodim s njim, s tobom. Mislim da je bio svestan koliko me je koštalo to odrţavanje distance. Koliko je koštalo njega, mene, pa čak i tebe. Razumeo je da zbog svoje ljubavi prema njemu nikada ništa neću učiniti u vezi tebe. Pokušavao je da mi da dozvolu da budem više svoj.‖ Moguće. Setila se poslednjeg unosa u njegovom dnevniku, kako ga je pročitala u sebi umesto da ga podeli sa Edwardom. ―U svom dnevniku, napisao je da još treba da napiše testament zato što je razmišljao ko bi trebalo da bude staratelj detetu. Tokom vašeg zajedničkog vremena u Africi, zaključio je da niko ne bi bolje mogao da se brine o njegovim voljenima od tebe.‖ ―Moram da priznam, Julia, da dok smo bili zajedno, I moja savest nije bila čista. Mali deo mene mislio je da time izdajem svog brata.‖ ―I ja moram priznati da ni meni savest nije bila čista, takođe,‖ rekla je. ―Moţda je zato London uspeo da mi otvori oči u čemu smo sve grešili do tada.‖

372

―Ali ako sam dobro razumeo Albertove reči, on bi odobrio to što smo nas dvoje zajedno.‖ Uzimajući je za ruku, kleknuo je na jedno koleno. ―Pa, da li ćeš mi ti, Julia Alcott, pruţiti tu čast da postaneš moja supruga? Naš brak biće zakonit. Naša deca biće zakonita.‖ Dok su je suze pekle u očima, prekrila je svoje usne rukom koju on nije drţao. ―Neće svi to odobravati,‖ nastavio je. ―Verovatno će izbiti skandal, biće tračeva— ‖ ―Nije mi vaţno. Da, udaću se za tebe. Volim te, Edwarde. Bila sam tako očajna kada sam mislila kako ćeš me ostaviti u Evermoreu.‖ ―Obećao sam da te neću ostaviti.‖ Ustajući, privukao ju je bliţe, obuhvatio njeno lice. ―Volim te, Julia. Verujem da sam te voleo od one noći kada sam te poljubio u onoj bašti.‖ Njegova usta bila su na njenim pre nego što je uspela da udahne, njegove ruke obuhvatile su njene kao da je nikada neće pustiti. Ona nije ţelela da je pusti, nije ţelela ni ona da pusti njega. Nikada. Ţiveće u Evermoreu zauvek. Imaće decu zajedno. Biće srećni zajedno. Moţda je bio u pravu. Moţda je Albert znao. Moţda je odobravao. Sve što je bilo vaţno je da su im on i Marsden pomogli da budu zajedno. Kada se Edward odmakao unazad u njegovim očima nije više bilo tuge, nije više bilo ţalosti. ―Kada ţeliš da se venčamo?‖ pitao je. ―Što pre.‖

373

Uzimajući je za ruku, počeo je da je vodi prema kući. ―Počeću da pravim planove čim budemo došli u Evermore.‖ ―Moraš znati, Edwarde, da se udajem za tebe zato što te volim.‖ Nasmešio joj se. ―Nimalo ne sumnjam u to.‖ ―Dobro, pošto sam takođe i trudna.‖ To ga je u momentu zaustavilo. ―Zašto mi nisi rekla?‖ ―Shvatila sam to onog popodneva kada si ti izneo svoju objavu u Kući Lordova. Ništa nisam mogla u tom trenutku da učinim osim da te zabrinem još više.‖ Povukao ju je u naručje. ―Isuse, Julia.‖ ―Zadrţala bih je. Volela bih je. Učinila bih sve u svojoj moći da je zaštitim.‖ Nagnuo se od nje, podigao obrvu. ―Nju?‖ ―Imaćemo ćerku. Osećam to u svojim kostima.‖ Smejući se, podigao je i počeo da se okreće u krug. ―Edwarde!‖ Konačno ju je spustio dole, ali i dalje se veselo smešio. ―Staviću veliku sumu na opkladu u Whitesu da ćeš roditi sina.‖ ―Ali rekla sam ti. Biće ćerka. Ţene se razumeju u te stvari.‖ Sedam i po meseci kasnije, Edward Albert Alcott, naslednik grofovije Greyling, stigao je na ovaj svet.

374

Epilog London Nekoliko Godina Kasnije Edward je stajao u hodniku, desnog kolena savijenog, stopala oslonjenog o zid, čekao je. Ĉekao je celo jutro. Ne u stvari, čekao je dosta godina, predviđajući i sluteći ovaj trenutak. Njegov brak sa Julijom bio je izvor bezbrojnih tračeva. Njegov sin i naslednik, Edward Albert, koji se pojavio samo nekoliko meseci nakon venčanja njegovih roditelja, bio je izvor još većih tračeva i govorkanja. Ali nije trebalo dugo vremena da njegova ljubav prema Juliji i Julijina ljubav prema njemu natera neke od plemstva da razmisle i priznaju da su moţda poţurili sa svojim osudama. Nakon svega, kako bi ljubav tako čista, nesebična i velika kao njihova mogla da bude opovrgnuta? Polako, ponovo su počeli da budu prihvatani među elitom. Ipak, prošlo je nekoliko godina pre nego što su priznali da voljeni pisac i autor - J. E. Alcott - nije bio daleki rođak Louise May, kao što se nagađalo, nego je u stvari bio pseudonim za groficu i grofa od Greylinga. Ono što je najviše voleo kada su te priče u pitanju bilo je to da su on i Albert, zajedno sa Asheom i Lockeom, postali besmrtni i da su mogli da izvode svoje nestašluke još dugo nakon što budu izdahnuli po poslednji put. Greymane je bio omiljeni među decom, koja su često svojim ponijima davala upravo to ime. 375

Edward je to voleo više od svega: da je njegov brat i dalje bio voljen od strane mnogih. Pored njega, Edward Albert je uzdahnuo, ispravio se i gurnuo ruke u dţepove svojih pantalona. ―Znam da si nestrpljiv da kreneš, ali Kilimanjaro neće otići nigde.‖ Njegov sin, skoro pljunuta kopija njega, se nasmejao. ―Pretpostavljam da ţeliš da ideš s nama.‖ Asheovi i Lockeovi sinovi bili su deo grupe koja će krenuti sledećeg dana. Edward se prigušeno nasmejao. ―Ja sam prestar da bih se pentrao uz planine. Osim toga, neko mora da ostane ovde i postara se da se tvoja majka ne brine.‖ ―Ona će se brinuti svakako, ali ne toliko koliko bi se brinula da i Allie putuje s nama. I ona je ţelela da ide, takođe, znaš.‖ ―Ona će biti zauzeta svojim sopstvenim avanturama.‖ Ako je jedna stvar bila istinita u vezi Allie, bila je to ta da je ona zaista volela da učestvuje u avanturama. ―Vratićemo se kući do Boţića.‖ ―Postaraj se da tako bude.‖ Nije ţeleo da prizna da se brine, ali opet, brinuo se svaki put kada bi neko od njegove dece napuštalo kuću. Pitao se da li bi on i Albert uspeli da vide toliko sveta da njihovi roditelji nisu poginuli. Znao je da bi njihovi ţivoti bili drugačiji - ni bolji ni gori, jednostavno drugačiji. Ipak, on i Julia nikada nisu ţeleli da sputavaju svoju decu. Nasledili su njihov duh za avanture. Vrata od spavaće odaje su se otvorila i on se odgurnuo od zida dok je Julia izlazila.

376

Nakon svih ovih godina, njegovo srce i dalje bi preskočilo kada bi je ugledao. Bila je obučena u bledu boju lavande, njena kosa bila je prošarana belim pramenovima što ju je samo učinilo još lepšom. Došetala je do njega, svojim prstima dotakla njegov obraz. ―Danas ću isplakati hiljadu suza.‖ ―Nosim mnogo maramica.‖ Njene usne podigle su se u neţan osmeh. ―Uvek se brineš o meni.‖ ―Jedna od mojih najvećih radosti.‖ ―Iskreno, ako nastavite ovako,‖ rekao je njihov sin, ―ljudi će pomisliti da se vas dvoje venčavate danas.‖ ―Ako budeš bio srećan, jednog dana ćeš doţiveti ovako veliku ljubav kao što je naša,‖ Edward mu je rekao. ―Neću još neko vreme.‖ ―Kada se najmanje budeš nadao,‖ Edward je tiho rekao, zadrţavši Julijin pogled, gledajući u plave oči koje su i dalje uspevale da ga začaraju. ―Kada se najmanje budeš nadao.‖ ―To je sigurno istina kada je u pitanju Allie,‖ Edward Albert je rekao. ―Nikada nisam mislio da će se ona udati.‖ ―Ona ga voli,‖ Julia je rekla. ―I on voli nju.‖ ―Ipak, to je iznenađenje.‖ Ne za one koji su poznavali ljubav. ―Uskoro će izaći,‖ Julia je rekla. ―Treba joj samo još jedan minut.‖ ―Ĉekaću,‖ Edward je rekao. ―Sine, otprati svoju majku do kočije, pa do crkve. Mi ćemo doći uskoro.‖ On i Allie trebalo bi da

377

dođu u beloj otvorenoj kočiji koju će vući šest belih konja, prednji konj imaće sivu grivu. Gledao je dok su majka i sin, s rukom u ruci, silazili niz stepenice. Sve u svemu imali su dobar ţivot. Njegov posao u Kući Lordova obezbedio mu je poštovanje njegovih starešina. Očekivao je da će crkva biti ispunjena onima koji su ţeleli da se zna da su prijatelji grofice i grofa od Greylinga. Vrata su se još jednom otvorila i iz njih je izašla još jedna lepotica. Nosila je venčanicu od bele svile i čipke i mislio je da nikada nije izgledala lepše. Iskreno se nasmešila. ―Zdravo, Poppy.‖ ―Tata,‖ je bilo rezervisano za Alberta. Allie je imala sedam godina kada je rekla da ujak Edward nije pravo ime za njega. ―Ti si više od mog ujaka. I ti si moj tata, isto. Zvaću te Poppy zato što je slično Tati, ali nije isto. Posebno je.‖ ―Zdravo, draga moja devojčice,‖ rekao je sada. ―Nisi li ti lepotica?‖ ―Kladim se da to govoriš svim damama,‖ bezobrazno je rekla. Nacerio se. ―Samo tebi i tvojoj majci. Imam nešto za tebe.‖ Poseţući u svoj sako, izvadio je iz njega koţnu kutiju. Uzela ju je od njega, otvorila je kako bi otkrila zlatan lanac sa zlatnim priveskom. ―O, Poppy, divno je.‖ ―Unutra, zaštićeni iza stakla, su pramenovi kose tvog oca.‖ Nije znao zašto je u tom trenutku imao ţelju da odseče par pramenova Albertove kose, ali bilo mu je drago da je to uradio. ―Mislio sam da bi ti volela da ga nosiš danas kako bi te to podsetilo da je on uvek uz tebe.‖

378

Okrećući se, postavila mu je svoja leđa, ispruţila lančić. Pomerajući njen veo sa strane, on je zakačio lančić. Ponovo se okrenuvši prema njemu, podigla se na prste i poljubila ga u obraz. ―Nikada ga nisam upoznala, a ipak ga volim. Ti si se postarao za to. Zato što si to učinio, volim te. Nije svaka devojka blagoslovena da ima dva divna oca.‖ ―Nije svaki ujak toliko blagosloven da ima bratičinu koja mu je kao ćerka.‖ ―I ti ćeš me predati.‖ ―Nikad. Daću te njemu na čuvanje, ali nemoj se prevariti, ti si još uvek naša.‖ ―Toliko te volim, Poppy.‖ ―Ne više od onoga koliko ja volim tebe. Sada bi bilo bolje da pođemo,‖ rekao je, obavijajući svoju ruku oko njene. ―Grof od Greylinga nikada ne kasni.‖ Jedna od Albertovih navika koju nikada nije promenio. On i Allie nastavili su da se spuštaju niz stepenice. Sluga je otvorio vrata. Dok su izlazili napolje, Edward je bio skoro zaslepljen jačinom sunca. Dok je podizao svoju ruku da zaštiti oči, zakleo bi se da je čuo šapat, Bravo, brate, bravo. ―Poppy, jesi li dobro?‖ Spuštajući svoju ruku, shvatio je da je blještavo svetlo izbledelo. Bez sumnje je samo neki zrak našao put do njegovog oka. ―Dobro sam. Hajdemo.‖ Pomogao joj je da se popne u kočiju, a zatim je i on uradio isto. Dok je vozač pokretao konje, on je pogledao prema plavom nebu. Kakav veličanstven dan.

379

―Znaš, Poppy, mislila sam, bez sumnje zbog toga što sam i sama ludo zaljubljena, ali mislim da bi u tvojoj sledećoj priči, Smrdljivko Lasica trebao da nađe svoju ljubav.‖ ―Našao je, draga moja,‖ Edward je rekao, smeškajući se. ―Našao je.‖

380