Lorens O'Brajan~Istanbulska zagonetka

Sadžaj Is​tan​bul​ska Za​go​net​ka Po​gla​vlje Prvo Po​gla​vlje Dru​go Po​gla​vlje Tre​će Po​gla​vlje Če​tvr​to Po​gla​vlje Peto Po​gla​vlje Še​sto Po​gla​vlje Sed​mo Po​gla​vlje Osmo Po​gla​vlje De​ve​to Po​gla​vlje De​se​to Po​gla​vlje Je​da​na​e​sto Po​gla​vlje Dva​na​e​sto Po​gla​vlje Tri​na​e​sto Po​gla​vlje Če​tr​na​e​sto Po​gla​vlje Pet​na​e​sto Po​gla​vlje Še​sna​e​sto Po​gla​vlje Se​dam​na​e​sto Po​gla​vlje Osam​na​e​sto Po​gla​vlje De​vet​na​e​sto Po​gla​vlje Dva​de​se​to Po​gla​vlje Dva​de​set Prvo Po​gla​vlje Dva​de​set Dru​go

Po​gla​vlje Dva​de​set Treé Po​gla​vlje Dva​de​set Če​tvr​to Po​gla​vlje Dva​de​set Peto Po​gla​vlje Dva​de​set Še​sto Po​gla​vlje Dva​de​set Sed​mo Po​gla​vlje Dva​de​set Osmo Po​gla​vlje Dvad​ce​set De​ve​to Po​gla​vlje Tri​de​se​to Po​gla​vlje Tri​de​set Prvo Po​gla​vlje Tri​de​set Dru​go Po​gla​vlje Tri​de​set Tre​će Po​gla​vlje Tri​de​set Če​tvr​to Po​gla​vlje Tri​de​set Peto Po​gla​vlje Tri​de​set Še​sto Po​gla​vlje Tri​de​set Sed​mo Po​gla​vlje Tri​de​set Osmo Po​gla​vlje Tri​de​set De​ve​to Po​gla​vlje Če​tr​de​se​to Po​gla​vlje Če​tr​de​set Prvo Po​gla​vlje Če​tr​de​set Dru​go Po​gla​vlje Če​tr​de​set Tre​će Po​gla​vlje Če​tr​de​set Če​tvr​to Po​gla​vlje Če​tr​de​set Peto Po​gla​vlje Če​tr​de​set Še​sto Po​gla​vlje Če​tr​de​set Sed​mo

Po​gla​vlje Če​tr​de​set Osmo Po​gla​vlje Če​tr​de​set De​ve​to Po​gla​vlje Pe​de​se​to Po​gla​vlje Pe​de​set Prvo Po​gla​vlje Pe​de​set Dru​go Po​gla​vlje Pe​de​set Tre​će Po​gla​vlje Pe​de​set Če​tvr​to Po​gla​vlje Pe​de​set Peto Po​gla​vlje Pe​de​set Še​sto Po​gla​vlje Pe​de​set Sed​mo Po​gla​vlje Pe​de​set Osmo Po​gla​vlje Pe​de​set De​ve​to Po​gla​vlje Še​zde​se​to Po​gla​vlje Še​zde​set prvo Epi​log Je​dan dan u sta​rom Is​tan​bu​lu Za​hval​ni​ca O au​to​ru

„Svoj kraj mo​že​mo po svo​jim po​če​ci​ma pre​po​zna​ti.“ Džon De​nam, 1615–1669.

Poglavlje Prvo Aleku se ledeni znoj cedio iz pora. Bio je optimističan. Preterano optimističan. U islamskom svetu kidnapovanje skoro uvek predstavlja neki oblik iznude – tako mu je rečeno. Ali pojava noža, do​volj​no ve​li​kog da ra​spo​ri me​dve​da, pro​me​ni​la je sve. Odmahnuo je glavom u neverici. Pre samo sat vremena bio je srećan u svojoj hotelskoj sobi, me​stu koje je sada ne​u​hva​tlji​vo da​le​ko, po​put sna iz de​tinj​stva. Srce mu je divlje tuklo o rebra, kao da se bori da izađe napolje. Da li u ovoj dvorani stubova ima bilo koga kome može da se obra​ti? Zrnasto oko video-kamere je trepnulo. Alekove noge i ruke se tr- gnuše, napinjući narandžasto najlonsko uže, kojim je bio vezan za gla- dak stub. Nozdrve mu se ispuniše ustajalim vazduhom. Drh​tao je kao da ima gro​zni​cu. Kada su dva čoveka ušla u njegovu sobu, mirno je pošao s njima. Kako je bio glup. Zašto nije viknuo, zaurlao, iskočio kroz prozor? Video je izraz u očima tih bitangi, čvrst kao kremen. Sada je pre​ka​sno. „Pu​sti​te me“, krik​nuo je. Glas mu je odjeknuo. Ruka mu je držala rame. Zamahnuo je glavom levo-desno, napinjući vrat. Uže oko članaka, kolena i grudi, čvrsto ga je držalo. Puls mu je snažno tukao na mestima gde mu se uže use​ca​lo u telo. Nož je blistao u vazduhu poput vode koja se sliva. Sada mu može pomoći samo molitva, koju je na​u​čio od maj​ke. Agios o Theos, agios ischyros, agios athanatos, eleison imas! Sve​ti Bože, sve​ti i moć​ni, sve​ti i be​smrt​ni, po​mi​luj nas! Zatvorio je oči. Zasvrbeo ga je vrat. Zatim mu je vrela struja pala na grudi. Toplina mu se sli​va​la niz noge, na​ta​pa​ju​ći ga. Po​gan smrad se raz​lio oko nje​ga. Za​vla​da​la je neka je​zi​va ti​ši​na. Osmotrio je pogledom drevnu dvoranu, upijajući pogledom šumolike redove stubova. Ulaz koji je pronašao sigurno je bio zapečaćen pre više od pet stotina godina, pre nego što je drevni Konstantinopolj iznad njega pao u ruke muslimana, koji su mu promenili ime u Istanbul. Ovde dole ima blaga za koje bi preklinjao direktor bilo kog muzeja na svetu. Međutim, poželeo je da ga nikada nije pro​na​šao. Zu​rio je u obli​žnje sto​lo​ve od alu​mi​ni​ju​ma. Uža​sa​va​lo ga je ono što je tamo vi​deo. Crna iz​ma​gli​ca je ju​ri​la ka nje​mu. Da li će Šon ot​kri​ti šta se do​go​di​lo? Agi​os o The​os, agi​os… Trenutak kasnije dva potoka krvi, pola metra visoka na svom vrhuncu, jurnula su iz leve i desne arterije Alekovih grudi, žuboreći poput aparata za kafu. Oko njih, meso je svetlucalo poput svile. Ali, Ale​ko​ve oči bile su za​tvo​re​ne, a lice smi​re​no.

Poglavlje Drugo Staklo se sručilo na ulicu. Rušila se prednja fasada nove četvorospratne radnje Ame​rič​ka elek​tro​ni​ka. Is​pod sebe sam ose​tio zver​sku tut​nja​vu. Alar​mi su oži​ve​li u horu. Vraćao sam se kući. Bio je avgust, petak veče. U Londonu je bilo vrelo, lepljivo. Prelazio sam Uli​cu Oks​ford kada sam se za​u​sta​vio usred ko​ra​ka. Prema meni se kretala masa pesnica, besa, lica skrivenih kapuljačama. Iza njih je ostalo staklo. Zgr​či​li su mi se svi mi​ši​ći. Da li grad po​no​vo gori? Ugledao sam ulaz u prolaz ozidan ciglama i potrčao. Devojka s ružičastom afro-frizurom, belim cipelama s visokim potpeticama i zelenom majicom bez bretela, stajala je na ulici otvorenih usta i ruku spu​šte​nih uz bo​ko​ve. Skre​nuo sam ka njoj. "Haj​de", vik​nuo sam. Pogledala me kao da sam duh, ali je ipak pošla za mnom. Nisam morao da se osvrnem da bih znao da je rulja maltene stigla do nas. Uspeli smo za dlaku. Okrenuli smo se u isto vreme i posmatrali ih kako prolaze. U jednom stravičnom trenutku sam pomislio da će se okomiti na nas, da ću morati da branim svoju novu prijateljicu. Međutim, nastavili su dalje, pevušeći ritmičke slogane koje sam jedva razumeo. Taj zvuk nikada neću zaboraviti. Ovo nije bila gomila običnih pljačkaša. Taj ološ je pro​na​šao ne​što za šta će se bo​ri​ti. Neki su nas prodorno odmerili u prolazu, ali, na sreću, nismo bili njihova meta. Krenuli su na simbole ugnjetavanja. I bili su van sebe od besa. Pošto su otišli, moja prijateljica ružičaste kose se stre​sla i otr​ča​la. Vrištavi alarmi i slomljeni prozori predstavljali su najočiglednije znake prolaska rulje i na​go​ve​šta​ja opa​sno​sti. Da li je po​i​i​cij​ska ra​ci​ja u dža​mi​ji vred​na sve​ga ovo​ga? Preko puta sam ugiedao ženu u majušnoj kožnoj jakni. Lice joj je bilo okrenuto na drugu stranu. Tr​ča​la je. Vi​dik mi se su​zio. "Aj​rin" ne​žno sam re​kao. Noge su mi kre​nu​le ka njoj. Za​u​sta​vio sam se. Aj​rin je mr​tva. Mada sam znao da je to istina, u srcu sam ipak poželeo da se žena okrene i nasmeši, da mi srce ponovo zatreperi poput rakete koja kreće ka orbiti. Na mene niko nije delovao kao Ajrin. Pre nego što sam je upoznao, nisam verovao da srce može ludački da mi zakuca samo zato što je izvesna žena ušla u pro​sto​ri​ju. Veliki deo mene još nije bio spreman da preboli ono što joj se dogodilo, nije želeo da nastavi da​lje ni sada ni ika​da, bez ob​zi​ra na to šta dru​gi go​vo​re ili čine. Maltene sam izgubio ženu iz vida. Crna kosa je vijorila za njom dok je nestajala kroz blesak tre​pe​ra​vog sve​tla. Ako kre​nem za njom, to će zna​či​ti da sam luđi nego što sam mi​slio. Izdahnuo sam polako. Doživeo sam ono što moj terapeut naziva legalnom halucinacijom. Ljudi se ne vraćaju iz mrtvih. Bez obzira na to koliko mi to želimo. Bez obzira na to koliko je njihova smrt bila ne​pra​ved​na. Kada su mi majka i otac preminuli u Sjedinjenim Državama u razmaku od osamnaest meseci, nisam se ovako osećao. Oboje su odigraii dobar deo životne utakmice, aii Ajrin jedva da je uzela pa​li​cu u ruke. Helikopter je leteo nisko i šarao reflektorom. Vreme je da pobegnem od ovog ludila, da se

vratim u normalnost, svojim frustracijama. Alek nije odgovorio na moju poslednju poruku. Trebalo je da se vrati u ponedeljak, kada je program za uvećanje slika, na kojem sam radio proteklih nedelju dana, ko​nač​no mo​gao biti is​pro​ban na od​go​va​ra​ju​ći na​čin. Ako upr​ska​mo ovaj pro​je​kat, neću uspe​ti da spre​čim ši​re​nje tra​če​va. Mogu da zamislim šta će Ijudi govoriti. Zar nije logično očekivati da će direktor projekta praviti greške posle onoga što mu se dogodilo? Zar nije očigledno da nije preboleo smrt svoje supruge i da više nije u sta​nju da oba​vlja po​sao? Za​što nije sme​njen? Pokrenuo sam se i ponovo pogledao telefon. Ništa. Zašto bi neko ko na raspolaganju ima svaku mo​gu​ću vr​stu ko​mu​ni​ka​ci​je odlu​čio da bude ne​do​stu​pan šest pro​kle​tih sati? Fotografisanje mozaika i anđela, careva i svetaca, ne bi trebalo da bude toliko teško.. lako to čini u zdanju koje je nekada predstavljalo islamski pandan Crkve Svetog Petra. Zaboga, pa radili smo u Va​ti​ka​nu. I u Bri​tan​skom mu​ze​ju. Zatim je počela da pada kiša i potrčao sam. Na Pikadiliju je već pljuštalo dok sam stigao do ulaza u podzemnu železnicu. Bio sam potpuno mokar. Cipele su mi šljapkale. Znao sam da izgledam poput napola udavljenog stvora iz močvare dok mi se voda cedila s pramenova braonkaste kose, siepljene preko suviše bledog čela, a senka brade izrasle do četiri sata ujutru bila izraženija nego obič​no. Voz je bio prepun. Nije bio zgodan trenutak da čovekpokisne. Međutim, svi smo stajali rame uz rame, za​ro​blje​ni, nji​šu​ći se, dok su na​pe​tost i vla​ga is​pu​nja​va​li pro​stor. Čitao sam nasiove na ajpodu neke devojke. Novi nemiri u Londonu - to je bila giavna vest. Prst joj je na trenutak zastao iznad tog natpisa, a zatim ga je skloniia. "Engleska se budi", glasio je sledeći naslov. Voz se trgao, a zatim zaustavio. Svetla su zatreperila. Neko je zastenjao. Proći će de​set mi​nu​ta pre nego što po​no​vo kre​ne.

Poglavlje Treće U podrumu vile koja pripada britanskom konzulatu u bogatom istanbulskom predgrađu Leventu, dva čo​ve​ka zu​ri​la su u mo​ni​tor lap​top ra​ču​na​ra. Prostorijom su se razlegali zvuci glasnog stenjanja. Na monitoru se videlo kako sisata plavuša poskakuje gore-dole po mršavom tamnoputom starijem čoveku. Krevet na kojem su ležali u hotelu blizu trga Taksim, gde su dva iranska biologa odsela, škripao je poput pokvarenih vrata u vozu koji se brzo kre​će. Čovek u tim godinama svakako je trebalo da se zapita zašto je tako mlada i lepa žena za​in​te​re​so​va​na za nje​ga. Dok je uzdisao, plavuša se povukla. Izraz njegovog lica predstavljao je zanimljiv prizor. Čovek koji je sedeo ispred laptopa kliknuo je mišem. Slika se na trenutak zaledila, a zatim poletela ka uglu mo​ni​to​ra. Pi​ter Fic​dže​rald je po​tap​šao ko​le​gu po ra​me​nu. "To će ti biti dovoljno da ga nateraš da propeva", rekao je. "Njegovi pretpostavljeni u Iranu ne bi mu ovo opro​sti​li." Piter se namrštio dok je prilazio štampaču, koji je oživeo uz zujanje. Ovo će biti lakše nego što je mi​slio. Ali, da li su do​volj​no brzo re​a​go​va​li? Ira​nac je već dve ne​de​lje bio u Is​tan​bu​lu.

Poglavlje Četvrto Sutra uveče, u subotu, otišao sam na roštilj blizu svoje kuće u zapadnom Londonu. Institut je posedovao stan u Oksfordu, ali sam ga u poslednje vreme retko koristio. Kancelarija na tavanu bila mi je sa​svim do​volj​na" onih dana kada ni​sam že​leo da se upu​štam u bit​ku s auto-pu​tem M40. Prošlo je više od trideset sati otkako sam se čuo s Alekom. Ako mi se ne javi pre nego što se vrati u ponedeljak, daću mu priliku da mi sve objasni, a zatim ću mu reći šta mislim o njegovom pro​se​ra​va​nju. Roštilj je bio ona vrsta okupljanja gde su svi obučeni u sličnu skupu i mašinski iscepanu odeću, kako bi naglasili svoju individualnost. Otišao sam pre ponoći. Domaćica je pokušala da mi nabaci jednu od svojih prijateljica, i mada je bila privlačna, meni srce naprosto nije bilo u tome. Svi su is​klju​či​vo že​le​li da raz​go​va​ra​ju o ne​mi​ri​ma, koji su po​no​vo po​če​li. Ja sam samo želeo da pobegnem od razmišljanja o njima. Krenuo sam peške kući, prešao Nju kings roud, prošao pored bara iz kojeg se čula glasna muzika i smeh. Sve je delovalo normalno. Možda se nemiri ipak nisu ponovo razbuktali. Dobro je. Moram da se naspavam ako ću sutra ujutro na tr​ča​nje. Planirao sam da učestvujem u maratonu Kauaji u septembru, za samo šest nedelja. Deset dana na Havajima, to je odmor koji mi je potreban. Radovao sam se tome mesecima. Biće to odmor koji će obe​le​ži​ti moj pra​vi ras​kid s pro​šlo​šću. Alek je to re​kao i na​dam se da je bio u pra​vu. Čim sam ušao u kuću, odbacio sam cipele u predsoblju u prizemlju. Zakotrljale su se po crnobelim pločicama. Zatim sam okačio jaknu preko gomile drugih, koje su visile s ograde stepenica. Stvarno moram da ih rasklonim. Međutim, nikako da pronađem vreme za to. Bog dragi zna kako je Ajrin ođržavala kuću u urednom stanju. Čistačica koju sam zaposlio ima dovoljno posla po​ku​ša​va​ju​ći da spre​či da ku​hi​nja pre​tvo​ri u ka​ta​stro​fu opa​snu po zdra​vlje i ži​vot. Bacio sam pogled na ajfon samo da vidim da li sam nešto propustio. I dalje ni reči od Aleka. Ni po​ru​ke. Ni mej​la. Ni pro​pu​šte​nih po​zi​va. Ni tvi​ta. Ni​če​ga! Ka​kvu li igru igra? Da li je ovo zaista samo glupa predstava? Da li pokušava da naglasi svoj značaj? To me ne bi iz​ne​na​di​lo. Iznad glave sam začuo škripu. U ovoj zgradi cevi su imale običaj da se tako oglašavaju. Ve​ro​vat​no su ugra​đe​ne u vre​me dok je Vik​to​ri​ja bila prin​ce​za. Kuća je imala četiri sprata i nalazila se na kraju niza zgrada omalterisanih u belo, po kojima je zapadni London poznat. Navikli smo se na njene kaprice. Ajrin je govorila da je život u ovoj kući naš najveći luksuz. Ja bih joj obično odvratio da posao jednog od direktora i osnivača Instituta za primenjeno istraživanje u Oksfordu i 70-časovna radna neđelja moraju obezbediti bar neke pred​nos​tL Međutim, znao sam da imam sreće što sam postao vlasnik kuće. Uspeo sam da je dobijem tokom programa razmene s Londonskim univerzitetskim koledžom. Takođe sam imao sreće da upoznam Ajrin dok sam tamo boravio. Te godine sam se bavio istraživanjem koje je dovelo do pisanja članka o šablonima Ijudskog ponašanja, objavljenog u magazinu Nju​jork tajms. Taj članak mi je doneo mi iz​ve​sno pri​zna​nje, a nje​gov uspeh po​mo​gao je pri po​kre​ta​nju rada mog in​sti​tu​ta. Posle venčanja sam tri godine radio za softversku kompaniju u Berkširu. Zatim sam odlučio da s nekoiiko kolega s koledža osnujem institut. Krenulo nam je znatno brže nego što smo očekivali.

Sva​ko od nas je ra​dio ozbi​ljan pro​je​kat iz obla​sti koju je spe​ci​ja​li​zi​rao. Imali smo sreće na mnogo raziičitih načina, ali odrekao bih se svakog zrna uspeha ako bih time vratio Ajrin u život. Imali smo planove i kuću, koja je samo čekala da bude ispunjena zvukom de​či​jeg sme​ha. Po​ne​kad u sno​vi​ma i da​lje ču​jem eho ono​ga što je mo​glo biti. Krenuo sam uz stepenice. Uvek ostavljam upaljeno svetlo na spratu da ne bih imao osećaj mrač​ne pra​zni​ne. Bar sam to tako za​mi​slio. Tek, že​i​je​ni efe​kat je iz​o​sta​jao. Dok sam se skidao, zazvonio je fiksni telefon. Tako zahtevan ton poseduje isključivo telefonsko zvo​no kada se ogla​ša​va ka​sno u noć. Da nije Alek? Mora biti. Pro​na​šao sam te​le​fon na pola me​tra vi​so​koj go​mi​li do​ku​me​na​ta po​kraj kre​ve​ta. "Go​spo​di​ne Ra​jan?" To nije bio Alekov glas. Zvučao je poput onih gradskih tipova koji čak i u krevetu nose pod​ve​zi​ce za ča​ra​pe. "Da?" Bilo je te​ško za​ne​ma​ri​ti oštru slut​nju. Zvuk automobilske sirene začuo se s one strane linije. Tihi zvuci radio-stanice, koji podsećaju na ne​što što bi se mo​glo na​zva​ti bli​sko​i​stoč​nim hip-ho​pom, do​pi​ra​li su iz po​za​di​ne. "Prezivam se Ficdžerald, gospodine. Piter Ficdžerald. Žao mi je što vas uznemiravam." Govorio je polako, naglašavajući slogove, i veoma uglađeno. "Radim u britanskom konzulatu ovde u Is​tan​bu​lu." Po​tre​sao me sna​žan drh​taj, kao da sam se na​slo​nio na zid od leda. "Da?" ^isam že​leo da raz​go​va​ram s njim. "Žao mi je, go​spo​di​ne. Pla​šim se da imam loše ve​sti." Usta su mi bila suva kao ba​rut. Za​tim mi se sto​mak zgr​čio. "U pitanju je gospodin Alek Zeglivski, gospodine. Rečeno mi je da ste vi direktor projekta na kojem je ovde radio. Da li razgovaram s pravim gospodinom Rajanom?" Tiha bliskoistočna muzika i dalje je svirala na radiju. Koliko je tamo sati? Tri ujutru? Da li je pokušao da me nazove ranije, dok ni​sam bio kod kuće? "Da." Glas mi je zvu​čao tuđe. Alek mi je više od kolege. Bio je jedan od Ajrininih najboljih prijatelja s koledža. Takođe mi je naj​bo​lji dru​gar za pi​jan​če​nje. Ide​mo za​jed​no na ro​nje​nje. Pu​to​va​će sa mnom na Ka​u​a​ji. S uli​ce je od​jek​nuo smeh; kao da je do​pi​rao s ne​kog dru​gog sve​ta. "Mo​lim vas, se​di​te, go​spo​di​ne Ra​jan." Glas je de​lo​vao uda​lje​no. Kroz um su mi u bizarnom nizu sevnule sve nevolje u koje je Alek mogao da se uvali. I dalje sam sta​jao. "Imam neugodnu dužnost da vam saopštim lošu vest. Ovdašnje vlasti su nas obavestile da je vaš ko​le​ga go​spo​din Ze​gliv​ski…" Okle​vao je. "Mr​tav." Is​pod mene se otvo​ri​la pro​va​li​ja. To je bila je​di​na reč koju nije tre​ba​lo da iz​go​vo​ri. "Ve​o​ma mi je žao, go​spo​di​ne. Si​gu​ran sam da je u pi​ta​nju stra​šan šok." Otvo​rio sam usta. Ni​ka​kav zvuk se nije za​čuo. "Potreban nam je neko ko će brzo identifikovati njegovo telo. Zbog turskih vlasti. Ovde se stvari oba​vlja​ju na dru​ga​či​ji na​čin."

Alek je trebalo da se vrati u ponedeljak. Uveče je trebalo da se vidimo. Kod mene u kući. Tre​ba​lo je da ide​mo za​jed​no na tr​ča​nje. "Da li ste si​gur​ni?" Mo​i​im te, reci mi da je gre​ška. "Žao mi je. Pronašli su njegov novčanik, ličnu kartu. Znam da nije pravi trenutak, ali imate li po​dat​ke kako bi​smo kon​tak​ti​ra​li s rod​bi​nom go​spo​di​na Ze​gliv​skog?" Seo sam na ivi​cu kre​ve​ta. Sker​let​ni po​kri​vač, već na​po​la smak​nut, skli​znuo je na pod. "Ne, žao mi je. Žive u Polj​skoj. Čini mi se." "Nije ože​njen?" "Ne." "Ima li de​voj​ku?" "Nema devojku već nekoliko meseci. Poslednja veza potrajala je svega nedelju-dve. Retko priča o porodici." Želeo sam da budem od pomoći, ali Alek je bio oličenje definicije nezavisnog samca. Jedini put kada ga je neko pitao za rodbinu u mom prisustvu, pokazao je prstom na mene. Takav je bio nje​gov smi​sao za hu​mor. Ta​ko​đe ni​ka​da nije odla​zio u Polj​sku - ko​li​ko ja znam. "Nema ro​đa​ke u Uje​di​nje​nom Kra​ljev​stvu? Da li ste si​gur​ni?" Zvu​čao je skep​tič​no. "Ko​li​ko znam, ne." Nemoguće da je Alek mrtav. Ne može biti. Vodio je računa o sebi više od bilo koje druge osobe koju poznajem. Zaboga, bio je visok sto osamdeset tri centimetra, pun života, još nije napunio tri​de​set go​di​na. Nešto oko mene kao da se menjalo, kao da su se negde otvorila skrivena vrata i počela da duva pro​ma​ja. "U tom slučaju, gospodine Rajan, moraćemo vas da zamolimo da dođete u Istanbul i identifikujete telo gospodina Zeglivskog. Verujem da će vlasti takođe imati neka pitanja o projektu na ko​jem je ra​dio." Ni​sam od​go​vo​rio. Nje​go​ve reči su mi tek do​pi​ra​le do uma. "Da li ste još na vezi, go​spo​di​ne Ra​jan?" "Da." "Kada možete da dođete? Što pre to bolje." Glas mu više nije bio blag. Veza je zujala. Izvadio sam mobilni iz džepa, pronašao Alekov broj i okrenuo ga. Sada sam na svakom uhu imao po telefon. Ko zna, mo​žda je u pi​ta​nju neka glu​pa gre​ška. Šala. "Ovo je suviše ludo", rekao sam trudeći se da obezbedim sebi nešto vremena. "Znate li šta mu se do​go​di​lo?" Mobilni mi je zapištao. Pogledao sam displej. Pretplatnik nije dostupan. "Nismo sigurni. Turske vlasti sprovode istragu. To je sve što mogu da vam kažem u ovom trenutku." Veza je zašuštala."Oh, da, raz​go​va​rao sam i s va​šim ko​le​gom, dok​to​rom Be​res​ford-Eli​som." Raz​go​vor je po​stao nad​re​a​lan. "Znam da ste svesni trenutno osetljivih odnosa s našim turskim prijateljima. Razumećete zbog čega že​lim ovo što pre da oba​vim." "Biću u prvom avionu za koji nađem kartu." Glas mi je bio čvrst. Istina je da ne bi uspeo da me spre​či da odem u Is​tan​bul. Nakašljao se. "Vrlo dobro. Najzad, žao mi je, ali moram ovo da vas pitam. Da li je gospodin Ze​gliv​ski bio ume​šan u bilo šta s po​li​tič​kom, re​li​gi​o​znom ili slič​nom po​za​di​nom?" "Ne, ni u šta slično. Ni u šta što ne biste čuli u bilo kojem pabu u Engleskoj." Čuo sam kako veza

između Londona i Istanbula ponovo šušti dok Ficdžerald čeka da dodam još nešto. Međutim, nisam želeo više ništa da kažem. Nisam imao šta da krijem. Koliko znam, ni Alek nije imao šta da krije. Me​đu​tim, pi​ta​nje je da li će biti ne​kih po​sle​di​ca ako po​no​vim sva​ku ludu mi​sao koju je ikad iz​re​kao. "Čime se vaš in​sti​tut bavi, go​spo​di​ne? Ni​sam čuo za vas." Mo​gao sam lako da za​mi​slim kako se obr​ve mog is​pi​ti​va​ča po​di​žu dok mi po​sta​vlja to pi​ta​nje. "Primenjujemo napredna istraživanja na praktične probleme. Tehnologija stvaranja slika je jedna od oblasti kojima se bavimo, tehnologija pronalaska kriminalaca u masi Ijudi, na primer." Bio je to stan​dar​dan opis koji sam već go​di​na​ma ko​ri​stio kad god bi me neko pi​tao čime se moj in​sti​tut bavi. "Vrlo dobro, gospodine." Nije zvučao zainteresovano. "Preneću našim Ijudima da ste krenuli. Na istanbulskom aerodromu će vas dočekati neko iz konzulata. Znaćemo kojim letom stižete. Turci će najverovatnije u ponedeljak obaviti formalnosti oko identifikacije. Molim vas, nazovite ministarstvo inostranih poslova da biste verifikovali ovaj razgovor. Možete ga naći na našem veb-sajtu. Do​vi​đe​nja, go​spo​di​ne Ra​jan. Ve​o​ma mi je žao." Veza se pre​ki​nu​la. Čvrsto sam stezao slušalicu. Zglavci na prstima su mi pobeleli ko da su od porcelana. Setio sam se fotografije Aleka koji se kezi ispred Aja Sofije, a koju mi je poslao prethodnog dana. Delovao je srećno. Šta se dođavola dogodilo? Ruka mi je drhtala dok sam okretao broj u Oksfordu i dalje se na​da​ju​ći da je sve uža​sna gre​ška. Uklju​či​la se nje​go​va te​le​fon​ska se​kre​ta​ri​ca. Spu​stio sam slu​ša​li​cu. Nemoguće da ovo ime neke veze s našim radom u Institutu. Alek nam je pomogao da dobijemo projekat na kojem je radio u Istanbulu. Bila je to prava prilika da uspostavimo kredibilitet u tom deiu sve​ta. Me​đu​tim, do​pu​stio sam mu da tamo ode sam. Sto​mak mi se po​no​vo ste​gao. "Zar mi​sliš da je fo​to​gra​fi​sa​nje tako kom​pli​ko​va​no?", re​kao mi je tada. Uda​rio sam du​šek pe​sni​com. Šta će se do​go​di​ti? Beresford-Elis neće propustiti priliku. Njegovo dolazak na mesto direktora Instituta prošle godine predstavljao je ne naročito suptilan način da me totalno udalje iz igre. Nije bilo dovoljno to što su me degradirali zbog onoga što sam uradio u Avganistanu. Ostali osnivači zahtevali su da se, za sop​stve​no do​bro, pri​vre​me​no od​rek​nem mno​gih svo​jih od​go​vor​no​sti. Nevoljno sam pristao. Poslednja stvar koja mi je sada potrebna jeste to da se jedan od mojih pro​je​ka​ta ka​ta​stro​fal​no za​vr​ši. Odmahnuo sam glavom. Nije bitno šta će se meni dogoditi. Važno je samo ono što se dogodilo Ale​ku. S njim sam razgovarao kada su stvari postale suviše loše, kada je praznina pobedila, kada sam za​klju​čio da ne mogu da na​sta​vim. Ne bih to pre​bro​dio bez nje​ga. Pogledao sam sajt ministarstva inostranih poslova i okrenuo broj. Dok sam čekao da se neko javi, raz​mi​šljao sam o tome kako Iju​di re​a​gu​ju na loše ve​sti. Beresford-Elis je od početka omalovažavao projekat u Istanbulu. Kada sam mu saopštio da smo ga dobili, odvratio je uz svoj poslovični pesimizam. "Nadam se da znaš šta radiš, Rajane. Zar nije projekat poput tog u muslimanskoj državi pomalo kontroverzan ovih dana? Ne želimo da izazovemo pro​kle​tu fa​tvu." "U pi​ta​nju je mali pro​je​kat", od​vra​tio sam. "Koga je bri​ga da li neko fo​to​gra​fi​še po mu​ze​ji​ma?" "Aja Sofija je možda muzej, Rajane", odvratio je. "Ali nekada je bila vrhovna džamija sunitskog

islamskog sveta i sedište Islamskog kalifata. Pre toga bila je pravoslavni Vatikan. Tamo se mnogo kome može na​ga​zi​ti na žulj." Pošto je izrekao glavnu misao, napustio je moju kancelariju i frknuo dok je prolazio pored Ale​ko​vog pra​znog sto​la. Ipak, bio je u pravu. Aja Sofija jeste važna. Bila je izgrađena u sedmom veku, kada je Vizantijsko carstvo bilo na vrhuncu moći, i posvećena svetoj mudrosti, Sofiji, konceptu koji se pro​sti​rao ši​rom hris​ćan​skog i pre​hri​šćan​skog sve​ta. Pra​vo​slav​ni Grci su iz​gu​bi​li svoj Va​ti​kan kada su Tur​ci Osman​li​je osvo​ji​li Kon​stan​ti​no​po​lj 1453. godine i preimenovali ga u Istanbul. Time su uništili Vizantijsko carstvo, direktan izdanak drevnog Rima. Naravno, fundamentalisti su bili besni kada je Ataturk 1934. godine pretvorio Aja Sofiju u mu​zej, ali oni su bili u sva​đi s tur​skom dr​ža​vom, a ne s nama. U svakom slučaju, naš projekat - upoređivanje digitalnih slika mozaika s otiscima i skečevima koje su tokom godina stvarali umetnici - bio je najmanje invazivan postupak koji se mogao primeniti na me​stu koje je va​žna svet​ska ba​šti​na. Baš zbog ova​kve vr​ste pro​je​ka​ta In​sti​tut je i osno​van. Javila mi se prijatna Indijka. Pošto je dobila dozvolu od svog pretpostavljenog, ispričala mi je o poruci koju je istanbulski konzulat poslao, navodeći da je čovek po imenu Alek Zeglivski zaista bio umešan u ozbiljan incident u Istanbulu. Njihov kontakt za ovaj problem je izvesni gospodin Ficdžerald. To su bile sve informacije koje je mogla da mi da. Nije čak mogla da mi kaže ni lično ime go​spo​di​na Fic​dže​ral​da. Zaspao sam kad su prvi zraci zore umekšavali oštre siluete londonskih zgrada na horizontu. Čitavu noć sam proveo razmišljajući o onome što se dogodilo. Jedno sećanje mi se neprestano vrtelo kroz um. Dan pre nego što će odleteti u Istanbul pre samo nedelju dana, Alek se nagnuo ka meni i pro​ša​pu​tao. "Znaš da je Đavo za​to​čen u ka​ve​zu is​pod Aja So​fi​je, šefe? Na​daj​mo se da ga neću uz​ne​mi​ri​ti." Nasmejao sam se. Takvo praznoverje zvučalo je smešno u našim blistavim kancelarijama sa sta​kle​nim zi​do​vi​ma u Oks​for​du. Čim sam se probudio, prvo sam potražio Beresford-Elisov broj. Bilo je osam ujutru, ali nisam ma​rio za to. Beresford-Elis je od one vrste Ijudi koji na zidu drže svoje slike s istaknutim Ijudima. Na jednoj je s Dejvidom Kameronom, na drugoj s rektorom univerziteta na kojem je radio pre nego što je došao kod nas, na trećoj s Nelsonom Mandelom i na četvrtoj s direktorom Geološke službe Sjedinjenih Država. Bio je toliko dobar u uspinjanju na društvenoj lestvici da je na tome mogao da doktorira. Šlag na torti predstavlja to što mu se moglo verovati koliko i avganistanskom vojskovođi s pra​znom bla​gaj​nom. Kada su ostali osnivači odlučili da zaposle kvalifikovanog menadžera da vodi Institut zbog toga što je svako od nas bio zaokupljen svojim projektima, nisam ništa rekao. Ajrin je preminula pret​hod​nog me​se​ca. Či​ni​lo mi se da je do​vo​đe​nje Be​res​ford-Eli​sa do​bra ide​ja. Ubrzo sam otkrio da taj čovek obožava korporativne fraze. Više nismo imali projekte, već "saradničke inicijative" ili "istraživačko-vrednosne aktuelizacije". Suptilno je kritikovao svaku"inicijativu" na kojoj sam radio otkako nam se priključio. Projekat koji smo obavili u Bavarskoj, gde smo pomoću satelitskih snimaka identifikovali grupu naselja iz bronzanog doba, ne

dokazuje da ta naselja zaista pripadaju ciljanom periodu, rekao je. A naša probna bezbednosna inicijativa za veliku američku banku u Njujorku nije prerasla u unosan posao. Činilo se da želi is​klju​či​vo pro​jek​te koji nam brzo do​no​se ve​li​ke ugo​vo​re. Bio je u pravu na svoj način, ako zanemarite činjenicu da su potrebni meseci da se oseti uticaj mno​gih pro​je​ka​ta. Takav stav nije nadoknađivao svojim držanjem. Delovao je kao da je nezainteresovan za Ijude koji ga okružuju, osim kad je reč o meni. Uglavnom je izgledalo kao da ne primećuje svoje kolege. Naj​ra​di​je je pri​čao o svo​jim po​stig​nu​ći​ma. "Loša reklama je poslednje što nam je sada potrebno", rekao je kad sam mu ispričao da letim za Istanbul tog popodneva. Kao i uvek, odlično mu je išlo od ruke pronalaženje loše strane čitave stva​ri. "Ako se u štampi nađe bilo šta o tome da je Institut umešan u nešto u šta ne bi smeo da bude, to će se katastrofalno odraziti na ovogodišnje prikupljanje donacija, Rajane. Znam da ovo nije pravi trenutak da to kažem, ali postoje članovi odbora koji misle da ti već previše povlađujemo." Sačekao je tre​nu​tak kako bi ek​splo​zi​ja koju su iza​zva​le nje​go​ve reči što sna​žni​je od​zvo​ni​la. Kakvo đubre! Ni reči o Alekovoj smrti. Bio bi presrećan da može da okači naše skalpove pored onih fo​to​gra​fi​ja na zidu. "Neću izbegavati svoje obaveze", rekao sam. "Ali, smatram da treba da se uzdržimo od osu​đi​va​nja dok ne sa​zna​mo či​nje​ni​ce." Pre​ki​nuo sam vezu. Nekoliko sati kasnije krenuo sam ka aerodromu Hi​trou. Osećao sam se bolesno, totalno ne​pri​pre​mlje​no i is​klju​če​no iz stvar​no​sti. Znao sam da sam lako mogao ja da budem taj koji je nastradao. Mogao sam da odem u Istanbul umesto Aleka da sam insistirao. Štaviše, ako je Alek nastradao zbog našeg rada u Aja Sofiji, koliko mo​ram biti pa​žljiv? Šta će se do​go​di​ti u Is​tan​bu​lu?

Poglavlje Peto Melak je polako koračao. Često se osvrtao. Žute sijalice davale su tek toliko svetla da obasjaju ciglama obložen kosi tunel ispred njega. Maltene je dodirivao tavanicu ćelavom glavom. Bila je iz​du​že​na kao da mu je po​ve​za​na po​sle ro​đe​nja. Iz krupnih šaka visile su mu platnene torbe kakve se obično mogu naći u radnjama koje prodaju vojnu opremu. Obe su bile prazne. Kada je stigao na odredište, spustio ih je kraj stoiova. Imao je posla. Projekat je obezbedio ono što je potrebno. Sada je vreme da sve pospremi. Ono što se proteklih dana dogodilo poguralo je operaciju napred, ali ne značajno. Ako bilo ko drugi uskoro pro​na​đe ovo me​sto, neće ima​ti poj​ma šta se tu de​ša​va​lo. Dok je punio platnene torbe, razmišljao je o njihovom neočekivanom posetiocu. Čovek se bukvalno usrao u gaće. Zapadnjaci su tako slabi. To je zbog udobnog života. Ne znaju kako da se su​o​če sa smr​ću. Izvadio je lovački nož iz korica pod pazuhom i opipao vrh. Još je oštar. Dobro je. Biće mu ponovo potreban, i to uskoro, ako bude imao sreće. Voleo je osećaj moći koji ga je obuzimao kad ga je ko​ri​stio. Ve​o​ma je sti​mu​la​ti​van. Po​di​gao je nož u va​zduh di​ve​ći mu se. Za​tim ga je sklo​nio. Imao je do​sta po​sla.

Poglavlje Šesto Aerodrom Hi​trou, terminal 5, najveća samostalna građevina u UK delovala je veoma užurbano na​red​nog ju​tra, kao i to​kom ko​šmar​ne olu​je pret​hod​ne zime. Bilo je redova ispred mašina za čekiranje, ispred šaltera za informacije. Ljudi su spavali zgureni jedni uz druge po uglačanom podu. Francuski vazdušni prostor i dalje je bio zatvoren zbog štrajka u čitavoj zemlji i to je sada uzimalo danak. Letovi koji nisu otkazani bili su preusmeravani. Moj let je od​go​đen za sat vre​me​na. Bio sam među sreć​ni​ci​ma. Kako bih pre​kra​tio vre​me, či​tao sam sve što bi mi se na​šlo pri ruci. Engleske nedeljne novine bile su prepune vesti o nemirima u Londonu. Metež se nije proširio, ali su neki novinari navodili da je policajcima ukinut odmor. Zapanjujuće je, pisalo je u jednom članku, da je racija u džamiji izazvala takvu reakciju. Druge novine, koje su posvetile dve strane onome što se dogodilo, povezivale su nemire sa sličnim incidentima širom Evrope u proteklih nekoliko nedelja. U član​ku se na​vo​di​lo da oba​ve​štaj​ni kru​go​vi stra​hu​ju od toga da su ne​mi​ri ko​or​di​ni​ra​ni. U trećim novinama prikazana je mapa centra grada s Katedralom Svetog Pavla i obeležen je prostor koji će masa zauzeti ako se pola miliona ljudi pojavi sledećeg petka na masovnim demonstracijama, koje je planirala druga islamska grupa. Sada će prisustvo policije biti znatno vi​dlji​vi​je, mada je do​ga​đaj već odo​bren, pi​sa​lo je u član​ku. Za oko mi je zapao usputni tekst o video-snimku, okačenom na internetu, koji prikazuje kako nekom Zapadnjaku seku glavu. Osetio sam se nelagodno. Da li je moguće da je taj Zapadnjak Alek? Ne. Nema po​tre​be za to​tal​nom pa​ra​no​jom. Ali, šta mu se dogodilo? Da li je njegova smrt posledica nasumičnog incidenta, pljačke ili saobraćajne nesreće? To je najverovatnije objašnjenje. Naš Institut je svetski lider u primenjivanju tehnologije pri rešavanju tvrdokornih problema, ali ne mogu da zamislim da je ono na čemu je radio ra​zlog za ubi​stvo. Bavimo se nekonvencionalnim stvarima, poput pronalaženja izgubljenih naselja na šumovitim terenima pomoću DT digitalnog imidžinga ili osmišljavanja brzih tehnika spektrometrije za da​to​va​nje je​di​nje​nja za​sno​va​nih na uglje​ni​ku bez uni​šta​va​nja uzor​ka. Po​no​san sam na naš rad. Svi koje znam smatrali su da radimo nešto dobro. Ponosan je bio čak i moj otac, koji je bio prisutan prilikom otvaranja Instituta. A ipak nešto znači kada se tako oseća američki pilot koji je bio u 212 bor​be​nih mi​si​ja. Vre​me je da se ukr​cam. Drago mi je što sam odabrao sedište kraj prozora. Razmišljanje o tome da treba da identifikujem Alekovo telo odvratilo me od dokonog razgovora. Nije mi pomagalo ni da razmišljam kako sam ja mogao da ležim u nekoj mrtvačnici i da je Alek u ovom trenutku mogao da leti da bi identifikovao moje telo. Bilo mi je dosta saosećajnih zvukova koje ljudi proizvode kada shvate da vam se nešto loše do​go​di​lo. Nije da nisam voleo da pričam o Ajrin ili da razmišljam o njoj. Verovatno sam i dalje suviše razmišljao o njoj. Međutim, mrzeo sam o tome da pričam sa strancima. Reči su mi suviše često za​sta​ja​le u grlu. Pošto su došli u našu kuću da mi saopšte da je mrtva, bilo mi je potrebno deset dana da počnem

da plačem. Nisam želeo da se suočim s tim koliko me boli, koliko mi je potrebna, koliko je volim. To mi je rekla terapeutkinja. Prestao sam da odlazim kod nje. Nisam bio spreman za sve ono što je že​le​la da uči​nim. Ne znam da li ću to ika​da biti. Ajrin je dvanaest godina bila najbolji deo mog života. Prijatelji sa MIT-a su smatrali da sam lud što ostajem u Engleskoj; znatno više bih zarađivao u Sjedinjenim Državama, govorili su. Ali, ja sam bio sre​ćan. Za​vo​leo sam Lon​don. Sada su se ispod aviona kotrljali sivi oblaci, a čovek pokraj mene je čitao knjigu Turska - nova sila. Uzeo sam ajpod i skinuo s interneta vodič kroz Istanbul. Pročitao sam nekoliko strana kad su po​če​li da slu​že obrok. Po​jeo sam samo po​lo​vi​nu. Nelagodnost zbog toga što ću videti Alekovo telo rasla je dok smo se spuštali preko Mramornog mora boje mastila ka dugačkoj zavojitoj obali označenoj svetiljkama ulične rasvete. Istanbul, siva ta​pi​se​ri​ja pu​te​va i zgra​da, po​ma​ljao se pred mo​jim oči​ma. Sat vre​me​na ka​sni​je, mer​mer​ni pod pri​jem​ne dvo​ra​ne od​je​ki​vao je od mo​jih ko​ra​ka. Osetio sam poznatu avgustovsku vrelinu Mediterana, od koje zastaje dah čim se vrata aviona otvo​re, ali u toj me​tal​noj pe​ći​ni od dvo​ra​ne sve je bilo hlad​no, bli​sta​vo i an​ti​sep​tič​no. Uhvatio sam svoj odraz u ogledalu postavljenom duž zida kraj kojeg sam prolazio. Delovao sam poput tipičnog turiste u teget košulji kratkih rukava i komotnim pamučnim pantalonama krem boje. Kožni ruksak na mojim kolicima bio je izgreban i iznošen od putovanja; upravo tako sam se i ja ose​ćao. Već su me zadržali na pasoškoj kontroli nekoliko minuta dok je službenik proveravao nešto na kompjuteru. Platio sam turističku vizu na obližnjem šalteru i ostali su brzo prolazili tako da nije bilo ra​zlo​ga da baš mene za​dr​ža​va. Osim ako me vla​sti oče​ku​ju. "Uži​vaj​te u po​se​ti Tur​skoj", naj​zad je pro​mr​mljao dok mi je vra​ćao pa​soš. Odah​nuo sam. Vrata od peskiranog stakla koja vode iz sale za dolaske otvorila su se uz uzdah kada sam im prišao. Kroz blistavu javnu zonu protezao se vijugav red ljudi koji su čekali pristigle putnike. Sala je od​zva​nja​la od ak​tiv​no​sti. Ve​li​ka ko​li​či​na sta​kla obez​be​đi​va​la je zda​nju ose​ćaj pro​zrač​no​sti. Iz gomile je pravo ka meni išao čovek mršav kao prut, lica boje badema, crne kose i tankog nosa. Kosa mu je bila za​li​za​na. Iz​gle​dao je kao neko ko ne trpi ni​ka​kva sra​nja. Gle​dao je pra​vo u mene. Na odstojanju od jednog koraka pratila su ga dvojica u bledoplavim majicama kratkih rukava i te​get pan​ta​lo​na​ma, koje su im le​pr​ša​le oko čla​na​ka. Odelo boje uglja koje je nosio čovek na čelu delovalo je skupo. Pružio je ruku dok je gutao pro​stor među nama. "Mer​ha​ba{1}, gospodine Rajan. Ja sam inspektor Erdinč." Rukovali smo se. Imao je čvrst stisak, bez sumnje osmišljen da izazove neugodan osećaj kod kriminalaca. Dah mu se osećao na du​van. Zu​rio je u moje oči kao da sam plen koji pro​go​ni. "Oče​ki​vao sam ne​ko​ga iz bri​tan​skog kon​zu​la​ta" re​kao sam gle​da​ju​ći una​o​ko​lo. U blizini je bilo nekoliko ljudi s kartonskim tablama na kojima su bila ispisana imena. Nažalost, ni​jed​no nije bilo moje. "Radim u Odeljenju za međunarodne zločine pri ministarstvu inostranih poslova, gospodine

Ra​jan." Po​gle​dao je pre​ko mog ra​me​na, kao da pro​ve​ra​va da li je još neko do​šao sa mnom. "Došao sam da vas dočekam." Podigao je ruke u gestu dobrodošlice i kratko se osmehnuo. "Vi ra​di​te za In​sti​tut pri​me​nje​nih is​tra​ži​va​nja i ovde ste da iden​ti​fi​ku​je​te telo svog ko​le​ge, zar ne?" Klimnuo sam. Podigao je jednu obrvu. Stekao sam osećaj da me procenjuje. Neće mi biti lako da se iz​mi​go​ljim ovom čo​ve​ku. "Poći ćete sa mnom", rekao je samouvereno. Zatim je krenuo spuštene glave, poput boksera koji polazi u borbu, i klimnuo mi da pođem za njim, kao da mu je potreban neko ko će mu nositi peškir. Pete su mu škljo​ca​le po mer​me​ru dok je ko​ra​čao.

Poglavlje Sedmo Osvrnuo sam se. Njegova dva pomoćnika su klimnula pokazujući mi da krenem za inspektorom. Uzdahnuo sam i pošao dok su me oni pratili u stopu. Nekome ko gleda sa strane sigurno je delovalo kao da me hap​se. Crni supermotor SllOOR be-em-ve zaustavio se kod zadnjeg ulaza u stambenu zgradu od čelika i stakla razbacujući šljunak točkovima. Vozač, Melak, u roku od nekoliko trenutaka već je hodao ka servisnom liftu, koji je vodio do penthaus apartmana s pogledom na Zlatni rog, od kojeg zastaje dah. Na njegovoj terasi jednom je organizovana žurka u čast posete holivudske zvezde. Ove večeri bal​kon je bio pra​zan. Arapin Anakbio je u glavnoj spavaćoj sobi s mermernim podom. Devojka kože boje kakaa le​ža​la​je li​cem na​do​le na be​lom te​pi​hu pred njim. "Pra​vi si đavo", pro​ša​pu​tao je. Pri​ma​mlji​vo je za​nji​ha​la ku​ko​vi​ma, a za​tim za​ste​nja​la. Bila je dobro obučena i razumela je engleski. Pomislio je da će sigurno ponovo koristiti istu vezu u bordelskom distriktu Mumbaija. Ova devojkabez sumnje vredi 10.000 rupija, kao što mu je obećano. Poslaće čoveku bonus. Znao je šta se njegovoj porodici dogodilo i da će zbog toga znati da ceni taj gest. Podigao je prstima jedan od velova, tankih poput gaze, koje je devojka odbacila. Zatim je pro​u​čio nje​no telo. Is​pred vra​ta se za​ču​la škri​pa. Nije re​a​go​vao. Ugle​dao je ono što je tra​žio. "Mi​sliš da će niti na tvom zglo​bu oda​gna​ti zle du​ho​ve?", pi​tao je. Za​ste​nja​la je. Nije shva​ta​la novi pra​vac koji je raz​go​vor po​pri​mio. Pogledao je ožiljak na gornjoj strani svoje šake. Zatim se refleksno osvrnuo oko sebe mada je znao da je soba bezbedna, da ih nijedna kamera ne snima, da ih mikrofoni ne prisluškuju. Lično je pre​tra​žio pro​sto​ri​ju. Bilo je vre​me. Spustio je dlan tik iznad njenih leđa i prelazio duž njih bez dodirivanja, prateći konture njenog tela. "Biću ti poslednji", prošaputao je. Da li će reagovati? Obuzelo ga je iščekivanje i osetio je nalet ad​re​na​li​na. Negde u njoj sigurno se skrivalo zrno zebnje, ali bilo je dobro skriveno. Najverovatnije je pretpostavljala da će joj budućnost nalikovati prošlosti, pošto je dosad preživela i upoznala mnoge mu​škar​ce ba​ve​ći se ovim po​slom. Za​ču​lo se opre​zno ku​ca​nje na vra​ti​ma. "Ne po​me​raj se", za​po​ve​dio je. Pre​šao je pre​ko pro​sto​ri​je i od​škri​nuo vra​ta. "Po​ja​vi​la se ko​ver​ta. Po​sla​ta je Grku u ho​tel", pro​ša​pu​tao je glas. "Šta da ra​di​mo?" "Donesi je, budalo." Zatvorio je vrata i vratio se na tepih. Dok je prolazio kraj malog stola, ru​kom je la​ga​no pro​la​zio kroz pla​men sve​će koja je na nje​mu go​re​la sve dok nije ose​tio bol. "Jesi li sprem​na?", pro​ša​pu​tao je. Klek​nuo je kraj nje i spu​stio šaku na nje​na leđa. Promeškoljila se u očekivanju. Pružio je ruku ulevo i izvukao čelični špric ispod dušeka velikog kre​ve​ta. Dr​žao je vrh tik uz nje​na leđa, raz​vla​če​ći tre​nu​tak. Ubr​zo će ne​što ose​ti​ti. Ve​o​ma brzo. Za​tim će po​če​ti.

Poglavlje Osmo Mada se spustila noć, bilo je vrelo kao kraj otvorenog kamina. Čuo sam motor aviona pri punom gasu. Vazduh je ispunio smrad goriva. Inspektor je koračao ka blistavom crnom renou espasu sa za​tam​nje​nim sta​kli​ma, sme​šte​nom po​kraj zna​ka za za​bra​nje​no par​ki​ra​nje. "Gde ide​mo", gla​sno sam pi​tao. "Videćete", nonšalantno je odgovorio. Otvorio mi je vrata aiita. Njegove kolege bile su nekoliko ko​ra​ka iza mene. Zar mi​sle da ću po​be​ći? Zar mi​sle da sam ne​što zgre​šio? Da nije Alek učinio nešto nečuveno glupo? Da nije umešan u nešto nezakonito, o čemu ništa ne znam? "Ovo je pra​vi od​bor za do​ček", pri​me​tio sam. "Aja Sofija je naše nacionalno blago", odvratio je inspektor dok je vezivao pojas. "Sve što ima veze s njom tiče se nacionalne bezbednosti, posebno ovih dana. Siguran sam da razumete. Svaka smrt stoga mora biti razjašnjena." Zvučao je strogo i sumnjičavo. Nisam znao zbog čega, ali on se toga ni​ma​lo nije sti​deo. Za​ve​zao sam po​jas. "Kako je u Lon​do​nu?", pi​tao je. "Vi​deo sam da su po​no​vo iz​bi​li ne​re​di." "Kada sam kre​nuo, si​tu​a​ci​ja se smi​ri​la." "Dopada mi se London. Imam rođaka tamo. Divan grad." Potapšao je vozača po ramenu. Au​to​mo​bil je za​cvi​leo i po​kre​nuo se. "Mislio sam da ste Britanac, gospodine Rajan", rekao je inspektor. "Ali, imate američki akcenat, čini mi se." De​lo​vao je zbu​nje​no. "Moj otac je Amerikanac. Majka mi je Engleskinja. Živeli smo u Engleskoj do moje desete go​di​ne, a za​tim smo se pre​se​li​li u dr​ža​vu Nju​jork. Pre dva​na​est go​di​na sam se vra​tio u En​gle​sku." "Majka Engleskinja, otac Amerikanac." Ponovio je ono što sam rekao, kao da ga to zabavlja. Ako po​ku​ša​va da me iz​ner​vi​ra, do​bro mu ide. "Tako je. Volim Mej​sis i He​rods. Ponosan sam na to." Već sam koristio tu frazu. I nisam imao ni​šta pro​tiv da na​sta​vim u tom prav​cu. Odmerio me od glave do pete i promenio temu."Da li ste bili bliski sa svojim kolegom, go​spo​di​ne Ra​jan?" "Bili smo pri​ja​te​lji." Uz​vra​tio sam mu po​gled. Ni​sam imao šta da kri​jem. Po​gle​dao je kroz pro​zor. Ve​ro​vat​no me pu​šta da se krč​kam. Auto-put na koji smo nekoliko minuta kasnije izašli imao je pet traka. Farovi su jurili ka nama po​put ni​ske bi​se​ra. Suzdržanost koju sam osećao zbog dolaska u Istanbul sada mi je delovala opravdano. Šta se, do​đa​vo​la, do​go​di​lo sa čo​ve​kom iz kon​zu​la​ta koji je tre​ba​lo da me do​če​ka? I gde smo se upu​ti​li? "Bili ste direktor gospodinu Zeglivskom, zar ne?", pitao me inspektor nešto kasnije. Pitanje je ima​lo agre​si​van pri​zvuk, kao da po​ku​ša​va da pro​na​đe ne​kog ko će pre​u​ze​ti od​go​vor​nost za ne​što. "Tako je. Zbog toga sam ovde, da otkrijem šta mu se dogodilo." Naporno sam radio na ovom projektu. Proveo sam više meseci u istraživanju. Kao i Alek. Nema šanse da dozvolim ovom prikanu da sva​li kri​vi​cu na mene ili na In​sti​tut. "Nije vam re​če​no šta se Ale​ku do​go​di​lo?" Oči su mu sve​tlu​ca​le u po​lu​ta​mi.

"Samo da je mrtav. Treba da identifikujem telo." Još je postojala mala nada da telo koje su pro​na​šli nije Ale​ko​vo, da je on u komi u ne​koj bol​ni​ci. Čvr​sto sam se dr​žao toga. Inspektor je otvorio prozor. Vreli vazduh se slio unutra. Prošlo je devet uveče, ali i dalje je bilo vre​lo kao u pod​ne to​kom naj​to​pli​jeg dana u Lon​do​nu. "Po​ma​lo je vru​će", re​kao sam. "Ne pre​vi​še", od​vra​tio je. "Po is​tan​bul​skim stan​dar​di​ma, za​pra​vo je hlad​nji​ka​vo." "Hoćete li mi reći šta se dogodilo?", pitao sam nešto glasnije nego što sam očekivao, a zatim obri​sao po​to​čić zno​ja koji mi je kli​zio niz ob​raz. Ose​ćao sam mo​šu​sni mi​ris lo​si​o​na za po​sle bri​ja​nja. "Vaš kolega je ubijen, efendi {2}" prošaputao je. Povremene sirene i zujanje automobila koji su ju​ri​li oko nas mal​te​ne su ugu​ši​li nje​gov glas. Zurio sam u njega. Osećao sam se prazno, obamrlo. Pretpostavio sam da je Alekova smrt bila ne​sreć​ni slu​čaj. "Žao mi je zbog lo​ših ve​sti." Po​sma​trao sam nje​go​vo lice če​ka​ju​ći da mu nos po​ra​ste. "Za​što se pre​ma meni po​na​ša​te kao pre​ma kri​mi​nal​cu kada je moj pri​ja​te​lj ubi​jen?" Nije odgovorio. Samo je nastavio da pilji u mene. Oči su mu bile krvave. Imao je tanak beli oži​ljak na jed​noj stra​ni čela. "Da li je vaš ko​le​ga imao ne​pri​ja​te​lje?" Od​mah​nuo sam gla​vom. "Ho​će​te li mi reći šta se do​go​di​lo?" pi​tao sam. Na trenutak sam primetio prezir u njegovom izrazu, a zatim mu je lice ponovo postalo rav​no​du​šno. Saobraćaj oko nas zvučao je kao prigušeno režanje. Topao vazduh je preteći sekao unutrašnjost automobila. U meni je ključao bes. Morao sam da zatvorim oči kako bih se smirio. Počeo sam duboko da dišem. Moram biti pažljiv. Ako se izvičem na ovog lika, sigurno ću završiti u zatvorskoj će​li​ji. Kroz um su mi se​va​la se​ća​nja na Ale​ka. Za​što je, do​đa​vo​la, ubi​jen? "Da li je u pi​ta​nju taj​na?", pi​tao sam. "Ka​sni​je, efen​di, ka​sni​je." Ton mu je po​stao bla​ži. Prošli smo pored niza minibuseva. Sigurno ih je bilo bar pedeset. Svaki je imao kružni plavi logo na boku, kao i kon​tu​re mi​na​re​ta i ku​po​le, koje su ne​po​gre​ši​vo pri​pa​da​le Aja So​fi​ji. Već sam bio dva puta u Istanbulu. Alek čak i češće. Sive naslage zgrada, koje se prostiru od kraja do kraja horizonta, obezbeđuju gradu izgled mravinjaka. Pretpostavljam da mora biti tako ako po​pu​la​ci​ja bro​ji sko​ro če​tr​na​est mi​li​o​na. U Evro​pi nema ve​ćeg gra​da. Zurio sam kroz prozor pokušavajući da prihvatim ono što se dogodilo. Tako je nestvarno. Po​no​vo sam ose​tio bes. Spu​stio sam pe​sni​cu na sta​klo. "Otkrićemo ko je ovo učinio, gospodine Rajan. A kada to učinimo…" Okrenuo sam se i pogledao ga. Spo​jio je dla​no​ve kao da ne​što gnje​či. Auto-put se uzdizao iznad doline prekrivene zgradama. Scena je bila osvetljena paukovom mrežom žutih i belih uličnih svetiljki. Zatim je auto-put skrenuo udesno i pred nama se pojavio niz blistavo osvetljenih blokova poslovnih zgrada od stakla i čelika. U jednom od blokova svetlucali su TV ekra​ni. Kraj nas su treperili odsjaji elektronskih bilborda. Crvene turske zastave veličine jedra spuštale

su se niz bokove poneke veće zgrade. Neboderi kraj kojih smo prolazili bili bi u prirodnom okru​že​nju na Men​het​nu ili u Šan​ga​ju. Pomešani sa svim tim savremenim zdanjima, na svakom slemenu nalazili su se reflektorima osvetljeni minareti i kupole džamija, svaka nalik minijaturnoj Aja Sofiji. Činilo se da svaki distrikt ima po jednu. Neke su bile u polumraku i imala manje minareta; druge su bile osvetljene poput fud​bal​skih sta​di​o​na. Ali, ni​jed​na nije po​se​do​va​la le​po​tu Aja So​fi​je. "Alek je vo​leo ovaj grad", re​kao sam. "Imao je pravo. Ovo je grad budućnosti", odvratio je inspektor. "Brzo se razvijamo. I sasvim do​bro nam ide." Nje​gov prst je se​kao va​zduh. "Kod nas sto​pa pri​ra​šta​ja nije ni​ska kao u ostat​ku Evro​pe." Po​di​gao je obr​vu i is​ke​zio se. "Lju​di se još do​se​lja​va​ju?" "Više nego ikad. Iz Tur​ske i či​ta​vog re​gi​o​na. Svi za​slu​žu​ju bu​duć​nost." Ko se ne bi složio s tim? Vratio sam se posmatranju kola koja su jurila kraj nas. Ljudi su pre​la​zi​li iz tra​ke u tra​ku kao da su na tr​ka​ma. "Ne​će​te od​ba​ci​ti pro​šlost", re​kao sam. "Ne, nikako. Vi, Zapadnjaci, mislite da ste najbolji u konzerviranju, ali zaboravljate da smo mi spasli Aja Sofiju, naj veličanstvenij e zdanje na svetu. Recite mi, da li u Engleskoj postoji zgrada sta​ra 1.300 go​di​na koja je još u upo​tre​bi?" De​lo​vao je sa​mo​za​do​volj​no. "Mislim da je grčko carstvo već propalo u vreme kada su izgubili grad", rekao sam."A priča o vra​ti​ma Aja So​fi​je je mit." "Istinita je, gospodine Rajan. Bilo je predskazano. Takva je bila sudbina Grka. Imali su sreće. Vaši evropski kraljevi i inkvizitori trebalo je da nauče lekciju iz tolerancije i slobode koje je Meh​med po​ka​zao imao pre​ma ra​zli​či​tim ra​sa​ma i re​li​gi​ja​ma." Pokazao je ka oblakoderu veličine Empajer stejt bildinga. Bio je osvetljen drečavim plavim sve​tlom i ima​la je ori​ja​ški islam​ski po​lu​me​sec na vrhu. "Pogledajte, ovo je budućnost. Islam i kapitalizam, najzad venčani. Sudbina i novac, prepleteni. Iz​ne​na​di​će vas ono što su naši lju​di u sta​nju da uči​ne." "Ja samo že​lim da ot​kri​jem šta se do​go​di​lo mom ko​le​gi." Auto-put se ponovo uzdigao. Kotrljali smo se visoko iznad nagomilanih zgrada. Zatim je put skrenuo levo. Svetlost grada se prostrla pred nama kao da je neko prosuo vreću dijamanata po tam​nom so​mo​tu. "Gde idemo?", pitao sam dok smo se probijali kroz saobraćaj svirajući svima koji bi nam se is​pre​či​li na putu. "U mr​tvač​ni​cu Nove in​ter​na​ci​o​nal​ne bol​ni​ce", od​vra​tio je in​spek​tor. Pomislio sam da ga zamolim da odloži identifikaciju, da mu kažem da sam suviše umoran. Radije bih prvo razgovarao sa Ficdžeraldom i saznao kakav je postupak u Turskoj, da li postoji nešto što oba​ve​zno mo​ram da uči​nim. Ali, mo​žda je bo​lje da za​vr​šim s tim. Skrenuli smo s auto-puta na dvojni kolovoz između tananih poslovnih zgrada, visokih po petnaest, možda po dvadeset spratova. Sada nije bilo gužve u saobraćaju. Izgubio sam osećaj za pra​vac. Vo​zi​li smo se kroz splet us​kih uli​ca, oi​vi​če​nih sta​rim zgra​da​ma na​čič​ka​nim sa sva​ke stra​ne. "Ovaj deo gra​da zove se Ga​la​ta", re​kao je in​spek​tor po​ka​zu​ju​ći ka pa​pa​zja​ni​ji oko nas. Viđao sam fotografije kule Galate, koja se uzdiže iznad crepom pokrivenih krovova starog Istanbula. Mletački trgovci izgradili su kamenu kulu na vrhu brda severno od Zlatnog roga,

is​tan​bul​ske pri​rod​ne luke u obli​ku roga. Uz škripu kočnica stali smo ispred nečega što je izgledalo kao poslovni blok. Ugledao sam znak sa zelenim krstom. Nisam se radovao onome što sledi. Međutim, držao sam se slabašne nade da telo neće biti Ale​ko​vo. Pratio sam inspektora kroz čudno praznu recepciju ka liftu s mermernim podom. Ostavili smo nje​go​ve ko​le​ge u ko​li​ma. Na​sme​ši​li su mi se po​put fa​brič​kih rad​ni​ka koji su do​bi​li slo​bo​dan dan. Bolnica je delovala kao da je nedavno izgrađena. Nije bilo nijedne ogrebotine na zidu ili na iz​glan​ca​nim po​do​vi​ma. Na trenutak sam se zapitao da li je suviše kasno za posetu mrtvačnici. Tada sam se setio s kim sam do​šao. Kada su se vrata lifta otvorila, pred njima je čekao bolničar okruglog lica u komotnoj sve​tlo​pla​voj uni​for​mi. Ste​zao je ta​blu za pi​sa​nje. Promrmljao je nešto na turskom. Krenuli smo za njim. Cipele su nam škripale dok smo koračali. Uveo nas je u prostoriju niske tavanice, obloženu belim pločicama. Vazduh je bio ispunjen smradom moćnog sredstva za dezinfekciju. Izvukao je blistav metalni podmetač iz zida. Svi zvuci su bili po​ja​ča​ni. Sve oči su me po​sma​tra​le. Stva​ri su se su​vi​še brzo od​vi​ja​le. Na podmetaču preda mnom nalazilo se pokriveno telo. A mislio sam da mi sledi dugo čekanje, pot​pi​si​va​nje do​ku​me​na​ta. "Gospodine Rajan, da li ste spremni?" Inspektor je zvučao nezainteresovano, kao da je ovo već mno​go puta oba​vio. Očaj​nič​ki sam že​leo da po​beg​nem. Ne​što mi je pri​ti​ska​lo gru​di. Klim​nuo sam gla​vom. Obratio se bolničaru na turskom i ovaj mi je pokazao da namestim belu pamučnu masku, koju mi je dao ne​što ra​ni​je, i da je čvr​sto dr​žim pre​ko usta, kao što on čini. Pre samo par dana razgovarao sam s Alekom. Kako to da je ovaj u belo zavijen oblik na pod​me​ta​ču nje​go​vo telo? Ne​mo​gu​će. Taj oblik mu uop​šte nije sli​čan. Bol​ni​čar je po​vu​kao kru​to belo plat​no tek to​li​ko da ot​kri​je lice. Ose​tio sam muč​ni​nu. Lice koje sam posmatrao bilo je bledo, plastično kao lice lutke u izlogu, Alekova voštana slika. Na čelu je imao kr​va​vu po​se​ko​ti​nu. Usne su mu bile suve, čvr​sto za​tvo​re​ne kao da su za​le​plje​ne. Zu​rio sam ne trep​ću​ći. Gle​dao sam šta se zbi​va kao s ve​li​ke uda​lje​no​sti. Tokom proteklih godina naučio sam da prezirem sažaljenje, da razmišljam o budućnosti, da iz​gle​dam sna​žno, da ne raz​mi​šljam pre​vi​še. Sada su mi bile ne​op​hod​ne sve te lek​ci​je. Ale​ko​va koža ima​la je pla​vi​ča​stu ni​jan​su. Is​pod plat​na su se uz​di​za​li pra​me​no​vi pare. Delovalo je kao da mu je telo čudno odvojeno od glave, kao da je vrat izdužen. Potresao me drh​taj. Iz​gle​dao je dru​ga​či​je, tako smi​ren. Uvek je bio pun ži​vo​ta. Za​ko​ra​čio sam na​pred i is​pru​žio ruku. Že​leo sam da ga do​tak​nem, da se po​zdra​vim. Bol​ni​čar mi je brzo mah​nuo da se uda​ljim. "Gospodine Rajan, da li potvrđujete da je ovo vaš kolega, gospodin Alek Zeglivski?", pitao je in​spek​tor. "Da." Skre​nuo sam po​gled. Ni​sam že​leo ova​ko da ga pam​tim. "Pošto je vaš kolega bio Grk, gospodine Rajan, istraga njegove smrti mora se odvijati po odre​đe​noj pro​ce​du​ri." Za​stao je. "Bio je Po​ljak", re​kao sam žu​stro.

"Majka mu je bila Grkinja, gospodine Rajan. Lično je naglasio tu činjenicu izvesnom broju ljudi ovde u Is​tan​bu​lu." S ga​đe​njem je iz​u​stio reč Gr​ki​nja. Duboko sam udahnuo. Alek mi je za svoju majku rekao samo to da je mrtva. Da li je bila Gr​ki​nja? Bolničar je navukao platno preko Alekove glave. Uz glasan škljocaj, vratio je podmetač u fioku. Ostali podmetači su zazvečali. Visoko gore, nešto mi je privuklo pogled; majušna bezbednosna ka​me​ra zu​ri​la​je u nas. "Do​đi​te, po​ra​zgo​va​ra ćemo", re​kao je in​spek​tor. Poveo me u manju prostoriju niže niz hodnik. Bila je to ona vrsta prostorije koja se koristi za tešenje ožalošćenih rođaka. Bilo ih je pet duž zida nasuprot vratima. Sve je bilo belo. Inspektor je stajao okrenut ka meni. Povio se, kao da ga muče teške misli, i prekrstio ruke na grudima. Umor me sti​gao. Telo je ko​nač​no odlu​či​lo da od​re​a​gu​je na sve kroz šta sam pro​šao. "Zar nisu Tur​ska i Grč​ka ovih dana u pri​ja​telj​skim od​no​si​ma?", pi​tao sam. "Naravno da jesu, ali morate shvatiti da postoji mnogo ludih Grka koji svojataju Aja Sofiju i či​tav ovaj grad. Kažu da pri​pa​da nji​ma." Zvu​čao je kao da ga ta ide​ja vre​đa. "Ka​kve to ima^veze s onim što se do​go​di​lo Ale​ku?", pi​tao sam. Tišina je bila jedini odgovor. Čuo se samo zujanje klime. Čekao sam, zamišljajući kako Alek leži hla​dan u onoj fi​o​ci. In​spek​tor je zu​rio u mene, kao da oče​ku​je da od​go​vo​rim na sop​stve​no pi​ta​nje. "Došao sam ovde kako bih otkrio šta se dogodilo mom prijatelju. I još to nisam saznao", rekao sam što sam mirnije mogao. "Nemam pojma zašto mislite da to što je bio Grk ima bilo kakve veze s nje​go​vim ubi​stvom." In​spek​tor je po​di​gao ruke. "Objasniću vam. Poslednji vizantijski car ovog grada, Konstantin XI, nestao je u Aja Sofiji onog dana kada je grad osvo​jen." Za​stao je, a za​tim na​sta​vio čvr​stim gla​som. "Neki Grci tvrde da je poslednji car tog popodneva sklopio ugovor sa Đavolom. Da je njegovo telo odneto ispod Aja Sofije i da će se vratiti i povratiti grad kada za to dođe vreme. Morate shvatiti da je zbog toga ve​o​ma bit​no to što je Grk ubi​jen u Aja So​fi​ji." "Ne verujem u legende, a mislim da ni Alek nije verovao." Nasmešio sam mu se osmehom rezervisanim za malu decu. "Unesko je od našeg instituta naručio da obavimo jednostavan zadatak; da utvrdimo da li su mozaici u Aja Sofiji tokom godina čuvani i menjani. Eto na čemu je radio Alek. To nije ve​li​ki pro​je​kat." U pro​sto​ri​ji je va​zduh po​stao za​gu​šljiv. "Ne nadgleda nas čak ni predstavnik Uneska. Samo smo beležili stvari, pratili promene. Sve ovo si​gur​no nema ni​ka​kve veze s onim što se do​go​di​lo Ale​ku." Po​ja​ča​vao se i mi​ris bol​nič​kih sred​sta​va za de​zin​fek​ci​ju. "Une​sko nad​gle​da Aja So​fi​ju?", pi​tao je. "Samo smo fotografisali, inspektore." Frustrirano sam podigao ruke. "Hiljade turista to radi sva​ki dan." Mo​rao sam da pro​me​nim temu."Mo​že​te li mi bar reći gde je Ale​ko​vo telo pro​na​đe​no?" Pogledao me kao da procenjuje da li da mi kaže još nešto ili ne. Zatim je nastavio. "Vaš kolega je pronađen ispred Aja Sofije juče rano ujutro." Proučavao je moje lice. "Glava mu se nalazila ne​da​le​ko od tela. Bar zbog toga mo​že​mo biti za​hval​ni." "Gla​va mu je bila od​se​če​na?", po​la​ko sam iz​go​vo​rio. "Da." Od​vra​tio je su​vo​par​nim gla​som. Stomak mi se zgrčio. Pomislio sam na to kroz šta je Alek prošao i prineo šaku grudima. Pritisak

se po​ja​čao. Soba mi je iz​ne​na​da de​lo​va​la još ma​nje, kao da su se zi​do​vi pri​ma​kli. Izgovorio je nešto što nisam razumeo. Reči su bile na engleskom, ali nisam mogao da ih ra​za​be​rem. Činjenica da je Alek mrtav dovoljno je loša sama po sebi. To da je iskasapljen kao životinja bilo je ipak suviše. Zbog toga nisu povukli čaršav niže. Bio sam u pravu kada sam pomislio da mu telo iz​gle​da čud​no. Ovo je bo​le​sno. Zakoračio sam ka zidu i naslonio čelo. Potresao me talas mučnine. Bele pločice su bile blistave, glat​ke. Kako je neko ljud​sko biće u sta​nju to da uči​ni? "Jed​no​stav​no ne ve​ru​jem", pro​ša​pu​tao sam. Tada sam se ne​če​ga se​tio. U jednim nedeljnim novinama video sam priču o obezglavljivanju. Bez detalja. Samo jedan pa​ra​graf. Da li je to bila pri​ča o Ale​ku? To mi je delovalo veoma daleko dok sam čitao. Sigurno sam pročitao mnogo takvih priča. O svirepim, užasnim smrtima. Bilo ih je toliko da sam retko na neku obraćao pažnju. Progutao sam kne​dlu. "Da li je ono što mu se dogodilo dospelo u novine?" Okrenuo sam se ka inspektoru. Stajao je kraj sto​la. "Ovdašnji mediji u poslednje vreme love takve priče." Glas mu je bio krut. "Možda je u ju​če​ra​šnjim no​vi​na​ma iza​šao mali čla​nak. Mogu vam ga​ran​to​va​ti da ni​smo obe​lo​da​ni​li ime." Zatvorio sam oči. Da li će engleska štampa otkriti šta se dogodilo Aleku? Da li će ljudi uskoro tvitovati o tome, spekulisati o detaljima njegove smrti? Mogao sam samo da nagađam kakve će te​o​ri​je stva​ra​ti, ka​kve će pri​če is​pre​da​ti. "Da li se slič​ne stva​ri če​sto do​ga​đa​ju u Tur​skoj?" "Ovo je prvi slu​čaj obez​gla​vlji​va​nja u po​sled​nje tri go​di​ne. Ni​smo u Ira​ku." "Za​što se mom pri​ja​te​lju ovo do​go​di​lo?" Slegao je ramenima i odmerio me od glave do pete. "Planirate li da razgovarate s"pred​stav​ni​ci​ma štam​pe?", pi​tao me. "Ne." Lice mu je bilo bezizražajno. "Dobro je. Završićemo s telom vašeg kolege za nedelju dana. Radiće se autopsija, naravno." Opet sam zažmureo. "Možete da ga preuzmete čim dobijemo rezultate. Tada ćemo vam predati i njegove lične stvari." Ublažio je ton. Ponovo je igrao ulogu zva​nič​ni​ka pre​pu​nog sa​o​se​ća​nja. "Gde ste od​se​li, go​spo​di​ne Ra​jan?" "U Kon​rad-Ricu. Gde je i Alek… bo​ra​vio." On mi je i re​kao za ho​tel. Na​zvao sam ih s Hi​tro​ua. "Moj vo​zač će vas odve​sti tamo." Klim​nuo sam. "Možete biti sigurni da u Turskoj veoma cenimo ljudski život, gospodine Rajan", rekao je."Za ra​zli​ku od ne​kih dru​gih me​sta. Ozbilj​no shva​ta​mo zlo​či​ne. Kao što ćete se i sami uve​ri​ti." Izvukao je iz džepa notes u sjajnom kožnom povezu i počeo nešto da zapisuje. Želeo sam da kre​nem, da bu​dem sam, da raz​mi​slim. "Je​smo li za​vr​ši​li?", pi​tao sam. "Još samo ne​ko​li​ko pi​ta​nja."

Ću​tao sam. "Mo​že​te li mi reći šta je tač​no go​spo​din Ze​gliv​ski po​sma​trao u Aja So​fi​ji, go​spo​di​ne Ra​jan?" Želeo sam da se obrecnem na njega. Bio sam isuviše umoran za sve ovo. "Tesere, inspektore. Majušne zlatne kocke od kojih se prave mozaicL Mnoge u Aja Sofiji su sačuvane zato što su ih otomanski zidari prekrili malterom da bi zdanje bilo primereno islamskim propisima, koji zabranjuju figurativnu umetnost." Govorio sam polako. "Ti mozaici su postepeno otkrivani. Sada imamo priliku da ih digitalno zabeležimo koristeći najnoviju tehnologiju, za siučaj da budu oštećene u budućnosti. Osim toga, uporedićemo ih sa crtežima nastalim tokom proteklih stoieća, koje smo takođe di​gi​ta​li​zo​va​li, kako bi​smo uo​či​li kako su se to​kom vre​me​na me​nja​li." Za​be​i​e​žio je ne​što u no​tes. "Mislite li da nešto od toga može biti razlog za ubistvo vašeg kolege?" Zurio je u mene ruke sprem​ne da opet piše. "Inspektore, slojevi zlata koji čine sendviče, od kakvih se sastoji najveći deo tesera u Aja Sofiji, deblji su i vredniji u toj crkvi nego bilo gde na svetu. Možda je Alek naleteo na nekog ko ih je krao." Bila je to teorija koju je smislio u avionu. Šalio se u vezi s vrednošću velikih, mada oronulih, mo​za​i​ka. Ponovo je nešto zabeležio. "Da li je gospodin Zeglivski poslao nešto vama ili Institutu pošto je ovde sti​gao?" Šta on to želi da kaže? Da smo krali i nelegalno izvozili artefakte umesto da ih samo fo​to​gra​fi​še​mo? "Ne, nije nam slao ni​šta osim di​gi​tal​nih sni​ma​ka. Ne po​sto​ji za​kon pro​tiv toga." Zatvorio je beležnicu. Tada me, kao da se toga upravo setio, upitao: "Znate li za Arhiv pra​vo​slav​nih hri​šća​na, onaj koji je ne​stao, go​spo​di​ne Ra​jan?" Obrisao sam čelo. Oblivao me hladan znoj. Alek je ležao mrtav pola metra dalje, obezglavljen, a ovaj čo​vek me is​pi​tu​je o ne​kom ar​hi​vu! "Ne znam"; od​vra​tio sam. "Je​smo li za​vr​ši​li?" "Niste znali da su izgubljeni kada je Aja Sofija preuzeta?" Odmahnuo sam glavom. "Ovde smo da sni​mi​mo mo​za​i​ke in​spek​to​re, to je sve." "Da, ali bilo koji predmet otkriven u arhivi imao bi neizmernu vrednost. Što podrazumeva i Muhamedova pisma, neka je mir Božji s njim, kako se tvrdi. Možete da zamislite kakvo bi to interesovanje izazvalo. Kažu da su upućena Irakliju, tadašnjem vizantijskom caru. On je posetio Jerusalim dok je prorok boravio u Arabiji čekajući da se vrati u Meku. Ako bi bila pronađena, ta pi​sma bi bila od ve​li​kog zna​ča​ja. Čak bi se mo​gla sma​tra​ti bit​nim za En​gle​sku, zar ne?" "Naš projekat nema nikakve veze s izgubljenim arhivom ili pismima." Zašto me ispituje o tome? Zar tur​ske vla​sti stvar​no mi​sle da naš pro​je​kat pod​ra​zu​me​va više nego što se čini? Na putu ka liftu inspektor mi se nasmešio. Bio je to osmeh reptila koji se izležava na suncu dok čeka da mu plen priđe na dohvat ruke. Potapšao me po ramenu dok sam ulazio u policijski au​to​mo​bil. "Ču​vaj​te se. Ne že​li​mo da vam se ne​što desi u na​šem le​pom gra​du." Sum​njao sam da ga za​bo​le za moju sud​bi​nu.

Poglavlje Deveto U Vajtholu, u centru Londona nedaleko od Dauning strita, narednik Henri P. Moulam je gledao kroz prozor. Kancelarija je imala spektakularan pogled na panoramsku vrtešku Londonsko oko. Okretala se neprimetno na pozadini od plavog neba i najpufnastijih oblaka koje je video čitave godine. Nje​go​va kan​ce​la​ri​ja nije ima​la ova​kav po​gled. "Na​red​ni​če Mo​u​lam", re​kao je glas. Okrenuo se. Sastanak je sazvao ministar odbrane. U konferencijsku salu sa zidovima prekrivenim panelima od tamnog drveta moglo je stati više od dvadeset ljudi. Nije imao sreće, prozvali su ga pre nego što je mo​gao da se na​u​ži​va u vi​di​ku. "Da, go​spo​di​ne." General-major, koji je sa čela blistavog stola od hrastovine predsedavao sastanku, pogledao je na​o​ko​lo kao da se pita ko je od​go​vo​rio. Na​red​nik Mo​u​lam se na​ka​šljao. "Kako mogu da po​mog​nem?", pi​tao je. "Upravo sam pričao o tome, naredniče Moulam, da su smo otkrili neke nove podatke. Da li biste nam re​kli ne​što o tome?" "Jutros smo pregledali mejlove i tvitove, gospodine. Većinu odbacujemo, ali ove poruke su raz​me​ni​li or​ga​ni​za​to​ri de​mon​stra​ci​ja pla​ni​ra​nih za pe​tak. Tiču se za​li​ha. Da li da ih pro​či​tam?" Ge​ne​ral je klim​nuo gla​vom.

Poglavlje Deseto Vozač je jurio ulicama, na kojima je i dalje vladala prilična gužva. Ponovo sam sedeo na zadnjem sedištu. Inspektor Erdinč je ostao u bolnici. Njegove kolege su nestale. Čelo mi je pulsiralo kao da imam mi​gre​nu. U meni se tokom proteklih par sati toliko toga uskomešalo. Grad je snažno povezan s prošlošću. Ovde su mno​ge stva​ri dru​ga​či​je. Stisnuo sam pesnice kada smo izleteli na širok nizak most. Imao je ogradu od kovanog gvožđa s obe strane. Ispod njega, crna voda je klizila kraj nas. Preko drugog kraja mosta pomaljala se senka brda krunisanog osvetljenim vrhovima Topkapija, palate otomanskih sultana, i kupolom Svete Sofije. Kupola je plamtela žutom svetlošću i, sa svoja četiri minareta, ličila na sliku rađenu uljanim bojama koja je iznenada oživela. Iznad nje, zvezde su slabašno sijale kroz sumaglicu. Prelazili smo preko Zlat​nog roga. Pitao sam vozača koliko nam vremena treba do hotela. Nije mi odgovorio. Znao sam samo jednu reč na tur​skom - mer​ha​ba, zdra​vo - tako da sam odlu​čio da uću​tim. Posmatrao me u retrovizoru. Zatim je dotakao amajliju, jedno od onih plavih okruglih očiju protiv urokljivih pogleda koji po Turskoj vise posvuda. Kada smo stali na semaforu na drugom kraju mo​sta, obra​tio mi se. "Vaš pri​ja​te​lj je igrao opa​snu igru, zar ne?" Ne​tre​mi​ce je po​sma​trao re​tro​vi​zor. Po​gle​dao sam pre​ko ra​me​na. Iza nas su sta​ja​la kola sa za​tam​nje​nim pro​zo​ri​ma. "Ono čime se ba​vio nije tre​ba​lo da bude opa​sno", od​vra​tio sam. Coknuo je, kao da mi ne veruje. Svetlost se promenila. Jurnuli smo, presekavši dve kolovozne tra​ke na na​čin koji bi iza​zvao pra​vu ka​ta​stro​fu u Lon​do​nu. Uključio je radio. Neobuzdani tonovi ispunili su unutrašnjost automobila; delom arapski lament, delom latino ritam. Zatim je isključio radio, kao da se setio da ne treba da pušta muziku dok je na du​žno​sti. Izašli smo na kaldrmu i posle naglog skretanja, dok su se minareti i kupola Aja Sofije pomaljali iznad nas, stali ispred zgrade boje pergamenta. Bila je to petospratna građevina iz otomanske ere, na​lik na svad​be​nu tor​tu. Do​mi​ni​ra​la je či​ta​vom stra​nom uske i str​me spo​red​ne uli​ce. Alek mi je rekao da je odabrao taj hotel zbog toga što se nalazi u najstarijem delu Istanbula, blizu vrha brda na kojem se nalazi Aja Sofija. Tu je Bizas osnovao prvobitnu grčku koloniju ne​ko​li​ko sto​ti​na go​di​na pre nego što je po​ro​di​ca Alek​san​dra Ve​li​kog po​sa​di​la prvu ma​sli​nu. Položaj je odabran iz razloga koji bi čak i dete shvatilo. Bilo je lako odbraniti ga. Okruženo je vo​dom s tri stra​ne; Mra​mor​nim mo​rem, Bos​fo​rom i Zlat​nim ro​gom. Nedaleko od hotela nalaze se ostaci starog rimskog hipodroma, stadiona na kojem se možda tr​kao Ben Hur. Međutim, zaveštanje carskog Rima predstavljalo je samo deo istorije ovog grada. Kratka šetnja delila je hotel od palate i harema otomanskih sultana, vladara carstva koje se u jednom trenutku pro​sti​ra​lo od Egip​ta do Beča. Izašao sam iz automobila. Duž ulice su se nizale zgrade iz otomanske ere, kamenih zidova i fasada izbledelih od sunca. Hotel se uzdizao iznad mene. To što idem Alekovim stopama i vidim ono

što je on gle​dao pre samo par dana de​lo​va​lo mi je čud​no, uz​ne​mi​ru​ju​će. Na trenutak sam stajao i posmatrao policijska kola kako se udaljavaju. Osećao sam miris jasmina u toplom vazduhu, čuo smeh i glasove. Dotakao sam žuti malter hotelskog zida dok sam ko​ra​čao uz ste​pe​ni​ce sa uli​ce. Čim sam ušao u zgradu, osetio sam udar klima-uređaja. Nasmešena dama za staklenom ultramodernom recepcijom imala je najplavlju kosu koju sam u poslednje vreme video. Kad sam re​kao kako se zo​vem i da mi je Alek bio ko​le​ga, bila je pri​ja​telj​ski na​stro​je​na i ve​o​ma sa​o​se​ćaj​na. "Tako nam je žao zbog onoga što se dogodilo. Čuli smo od policije da je gospodin Zeglivski imao ne​sre​ću. Uža​sno. Bio je tako fin. Šta mu se do​go​di​lo? Zna​te li?" "Da." Međutim, nisam imao želju da joj ispričam, pa sam samo dodao: "Hvala. Cenim vašu lju​ba​znost". Nasmešila se i podigla prst u vazduh kao da pokušava nečega da se seti. Posle nekoliko trenutaka je re​kla: "Sti​glo je ne​što za go​spo​di​na Ze​gliv​skog." Okrenula se i osmatrala pretince na zidu iza sebe sve dok nije pronašla ono što je tražila - veliku braon kovertu. Trijumfalno ju je okrenula prema meni da bi mi pokazala šta na njoj piše. Gospodin Ze​gliv​ski. Uzeo sam je. Dok sam išao ka liftu, blago sam je stegao. Učinilo mi se da unutra ima nekoliko ta​ba​ka pa​pi​ra i još ne​što na dnu. S ogromne sofe na drugom kraju recepcije u mene je zurio čovek u crnoj jakni. Naježio sam se. Za​mi​slio sam nje​go​vog kor​pu​lent​nog šefa, koji se na spra​tu za​ba​vlja s ma​lo​let​nom kur​vom. Ili tri. Dok sam čekao da lift stigne do petog sprata, otvorio sam prstom kovertu i pogledao unutra. Na dnu se nalazio srebrni privezak za ključeve s prikačenom USB memorijom. Izvadio sam ga, po​gle​dao i sta​vio u džep. Unu​tra su bile još samo neke fo​to​gra​fi​je. Zamalo da ih ispustim na mermerni pod hodnika dok sam žonglirao s ključem od sobe i torbom. Lepo sam ih po​gle​dao tek kada sam ušao unu​tra. Na jednoj se nalazila žena duge crne kose i širokog osmeha. Alek je očigledno bio veoma zaposlen. Nešto me steglo u grudima. Da li ona zna šta mu se dogodilo? Pognuo sam ramena dok me pritiskala težina njegove smrti. Jedno ću obećati i sebi i njemu. Šta god da se dogodi, otkriću ko je ovo ura​dio. Smi​rio sam se i po​no​vo po​gle​dao fo​to​gra​fi​je. Dve su bile drugačije od ostalih. Na jednoj se nalazio trošni podni mozaik. Oko njega je bio krš. Na drugoj je bila unutrašnjost tunela ozidanog ciglama. Imao je zasvođenu tavanicu, koja se naginjala nadole. Ploča od žutog mermera visila je na zidu blizu ulaza u tunel. Jedva sam nazirao šta je ure​za​no na nju; vaga s ma​čem po​sta​vlje​nim pre​ko ta​so​va. Spustio sam fotografije na okrugli sto kraj prozora. Nisam mogao da razaberem o čemu se radi. Nisam želeo o tome da razmišljam. Pogledao sam oko sebe. Soba je predstavljala kopiju kasnog otomanskog stila. Bila je ukrašena crvenim i zlatnim bojama. Svaki komad nameštaja bio je pre​ma​zan de​be​lim slo​jem laka. Kad sam se na brzinu istuširao, isključio sam lampu kraj kreveta i zurio u senke dok su mi misli lutale. Osetio sam blagu aromu. Miris ruža. To me podsetilo na Ajrin. Bilo bi tako lepo da mogu sada da je na​zo​vem i po​ra​zgo​va​ram s njom o sve​mu. Kada sam je upoznao, studirala je medicinu. Najpre nije bila zainteresovana za mene, ali saznao sam da obično popije piće u univerzitetskom baru pre nego što sedne na voz koji će je odvesti kući.

Ne​de​lju dana ka​sni​je iza​šli smo na prvi sa​sta​nak. Šet​nja kroz Hajd park. Ume​la je do​bro da slu​ša. Venčali smo se tri meseca pošto sam diplomirao. Jedna od njenih prijateljica nas je zadirkivala da ima​mo sa​vr​šen ži​vot i da smo sreć​ni što nam tako do​bro ide tako brzo po​sle di​plo​mi​ra​nja. Zatim se dobrovoljno prijavila da ide u Avganistan s teritorijalnom odbranom. Bili su im potrebni lekari. Prijavilo se troje ljudi iz njene bolnice. To me je tešilo. Glupo sam verovao da veći broj ljudi znači veću bezbednost. Da su male šanse da sve troje poginu. Njihova misija započela je pre dve go​di​ne i tri me​se​ca. Nije se vratila. Dve nedelje posle početka misije poginula je u eksploziji bombe kraj puta, ta​ko​zva​ne IEN - im​pro​vi​zo​va​ne ek​splo​ziv​ne na​pra​ve. Dugo sam bio bespomoćan i gnevan u isto vreme. Ajrin je bila sve ono što je u Engleskoj dobro. Že​le​la je samo da po​ma​že Iju​di​ma. To što je po​gi​nu​la nije po​šte​no. Ni​ma​lo. Posle njene pogibije, mesecima sam zamišljao kako ulazi na vrata. Nadao sam se, uprkos logici, da ću se jed​nog dana pro​bu​di​ti i po​no​vo je naći kraj sebe. Tra​ge​di​ja sve iz​o​bli​či. Klizio sam u san, na rubu svesti. Našao sam se u Londonu, hodao ka Bakingemskoj palati. U susret mi je dolazio čovek u dugačkoj beloj košulji s bokalom vode u rukama. Okrenuo sam se. Neko je bio iza mene, u daljini. Znao sam ko je u pitanju. Međutim, bila je predaleko. Okrenuo sam se, po​tr​čao, sa​pleo se. Probudio sam se obuzet nelagodnošću. Zavese od poda do plafona predstavljale su samo senke u tami. Uspeo sam da razaberem nejasne obrise pozlaćenih šara u vidu otomanskog Istanbula, koje se pru​ža​ju u ni​zo​vi​ma po zidu, po​put ja​ni​ča​ra, sul​ta​no​vih stra​ža​ra, koji sto​je u sta​vu mir​no. Tada sam ose​tio po​kret. Ne​što je u kre​ve​tu sa mnom. Dođavola! Zamahnuo sam pesnicom i zario je u dušek, pa skočio s kreveta i pojurio do pre​ki​da​ča za sve​tlo, koji se na​la​zio po​kraj vra​ta ku​pa​ti​la. Sobu je is​pu​ni​la žuta sve​tlost. Nije bilo ničega na krevetu, a ni ispod njega. Jesam li poludeo? Preplavilo me olakšanje. Da nije u pitanju neka životinja, pauk, nešto slično? Naježio sam se. Nije trebalo da ostavim otvoren prozor. Za​zvo​nio je te​le​fon. "Gospodine Rajan?" Bio je to zabrinut ženski glas. Recepcionerka koja mi je dala kovertu. Seo sam na krevet priljubivši telefon uz nago rame. Lagan povetarac s prozora prelivao mi se preko kože po​put vode.»Da?" "Dva čo​ve​ka su kre​nu​la gore da vas vide, go​spo​di​ne Ra​jan.""Mo​lim?" Veza se prekinula. Spolja se čuo kamion, koji je stenjao pri usponu. Na trenutak nisam razumeo za​što je na​zva​la. Za​tim mi je si​nu​lo. Upo​zo​ra​va​la me. S vra​ta se za​ču​lo oštro ku​ca​nje - kuc, kuc, kuc. Na kva​ki se za​tre​sao znak"ne uz​ne​mi​ra​vaj". Brzo su sti​gli. Po​no​vo se za​ču​lo ku​ca​nje. Ovo​ga puta zvuk je bio još upor​ni​ji. Pri​šao sam vra​ti​ma i po​gle​dao kroz špi​jun​ku. Ni​šta. Samo tama. Da nije ne​i​sprav​na? "Hajde, gospodine Rajan", dozivao je nametljivi ženski glas. Engleskinja."Sačekajte", odvratio sam, zgra​bio ma​ji​cu iz tor​be i na​vu​kao je pre​ko gla​ve. Ogla​si​lo se još oštri​je ku​ca​nje. Dum-dum-dum-dum. "Dolazim." Dođavola, kakva je žurba u pitanju? Navukao sam pantalone i uvukao stopala u mo​ka​si​ne od iz​vr​nu​te kože. Po​no​vo ku​ca​nje. DUM, DUM, DUM, DUM!

"Hajde!" Zvučala je mrzovoljno, kao da nije čula moj odgovor, ili ga je čula, ali smatra da nisam do​volj​no brz. Na​glo sam otvo​rio vra​ta i pri​slo​nio nogu uz njih, za slu​čaj da mo​ram brzo da ih za​tvo​rim. Ispred je stajala privlačna žena. Nagađao sam da je u kasnim dvadesetim godinama. Nosila je usku crnu majicu s rol-kragnom. Lice joj je bilo simetrično, oči tamnozelene i ozbiljne, kosa čvrsto skupljena pozadi. Oko vrata je nosila tanak zlatni lančić. Uprkos vitkoj građi, očigledno je bila u sta​nju da bri​ne o sebi. Prinela je identifikaciju mom licu. Ugledao sam strog izraz i zvanični pečat, trougao sa krunom i slo​vi​ma EIIR{3} iznad njega, kao i reči"britanski konzulat" ispod. Zatim je identifikacija nestala pre nego što sam uspeo da pročitam bilo šta drugo. Malo se ispravila. Zatim mi je sinulo. Ovo je žena s Ale​ko​vih fo​to​gra​fi​ja. "Po​đi​te sa mnom, go​spo​di​ne Ra​jan. Od​mah." Ba​ci​la je po​gled ka lif​to​vi​ma. "Gore su krenuli neki ljudi koje ne želite da upoznate. Na recepciji su zahtevali da saznaju broj vaše sobe. Morate poći sa mnom. Ozbiljna sam." Pogledala je niz hodnik, kao da očekuje da ih svakog trenutka prekinu. Čulo se metalno dobovanje dok se lift uzdizao ka nama. A zatim krckanje. Stao je na jed​nom od ni​žih spra​to​va, mo​žda baš onom is​pod. Ose​ćao sam mi​ris nje​nog par​fe​ma. Blag i sla​dak. "Da li ste po​zna​va​li Ale​ka?" Pre​ko lica joj je pre​le​te​la sen​ka okle​va​nja. "Zovem se Izabel Šarp. Bila sam Alekov oficir za vezu u konzulatu. Hajdemo, gospodine Rajan. Ako ne že​li​te da za​vr​ši​te kao on." Opipao sam zadnji džep pantalona. Novčanik mi je tu. Mogu uzeti drugi ključ-karticu na re​cep​ci​ji. Obu​čen sam. Obuo sam ci​pe​le. "Okej." Brzo se kretala. Vrata sobe su se zatvorila iza mene uz škljocaj. Već je prešla pola puta niz hod​nik do vra​ta iz​nad ko​jih se na​la​zio znak za iz​laz. Otvo​ri​la ih je, sa​če​ka​la da pro​đem i po​tom ih za​tvo​ri​la. "Mislio sam da će me neko dočekati na aerodromu", kazao sam. I dalje nisam bio siguran zbog čega sam kre​nuo s njom. "Došlo je do malog nesporazuma", rekla je. "Ali, sada sam ovde." Krenula je niz stepenice oblo​že​ne te​pi​hom. Pra​tio sam je. Baš sam hteo da je pitam zašto ide tako brzo, kada sam čuo tresak iznad nas, kao da je neko ra​zva​lio vra​ta. "Do​la​ze", re​kla je. Je​dva sam je čuo. Pri​gu​še​ni ko​ra​ci su od​je​ki​va​li od​o​zgo. Pre​šla je na​red​ni niz ste​pe​ni​ca u dva sko​ka. Neko je vikao odozgo. Zatim su se na stepeništu začula dva praska. Propratilo ih je oštro fijukanje kraj mene. Glavu mi je zasula kiša betonskih krhotina i prašine. Nešto je pogodilo zid iznad mene! "Sko​to​vi" pro​ce​di​la je sebi u bra​du. Je​dva sam odr​ža​vao ko​rak s njom. Srce mi je di​vlje tu​klo. Ne​što je uda​ri​lo u me​tal​nu ogra​du iza mene. Za​škri​pa​la je. Trg​nuo sam ruku. Kroz telo mi je jurio adrenalin, peckajući mi sve mišiće. Kosa mi se uspravila na glavi. Činilo mi se da mi se skalp za​te​že.

Pravio sam tri koraka odjednom, ponekada i četiri. Osećao sam grubost betona ispod tankog tepiha kada bih zakoračio na stepenik. Zatim je Izabel maltene pala. Uhvatio sam je podruku i po​di​gao. Oso​vi​la se na noge. Na​sta​vi​li smo. Zvuk trčanja i glasovi više nisu bili daleko. Stizali su nas. Pogledao sam iza sebe. Video sam samo se​no​vi​tu ma​gli​nu koja se spu​šta pre​ma nama. Iza​bel je bila bela u licu. Zadnje lože na butinama su mi stenjale od napora, krv mi je jurila kroz vene. Kb su, dođavola, ti Iju​di? U dnu stepeništa sam prestigao Izabel i probio vrata za slučaj požara. Držao sam ih dok nije pro​šla. Za​glu​šu​ju​ća buka alar​ma gru​nu​la je iz​nad na​ših gla​va. Zatim je potrčala poput olimpijskog sprintera niz praznu betonsku aleju pred nama. Jurnuo sam za njom dok su mi se pluća borila za vazduh. Uputila se crnom rendž roveru, ogromnoj bubašvabi po​sa​đe​noj na pre​ve​li​ke gume. Svetla automobila su zatreptala dok smo se približavali. Na trenutak sam pomislio da je neko unu​tra. "Unu​tra", ur​lik​nu​la je i jed​nim tr​za​jem otvo​ri​la vra​ta s vo​zač​ke stra​ne. Zalupio sam vratima za sobom i obavio me osećaj sigurnosti. Tada sam čuo prigušene povike. Okrenuo sam se da pogledam kroz prozor. Dva krupna čoveka, od kojih je jedan bio ćelav, izletela su kroz iz​laz za slu​čaj po​ža​ra. Će​la​vac je po​di​gao ruku i upe​rio pi​što​lj u nas. Za​ču​la se buka slič​na ek​splo​zi​ji pe​tar​di. "Kre​ni​te!", uz​vik​nuo sam. Mo​tor rendž ro​ve​ra je za​re​žao. Čuo sam ši​šta​nje kli​me. Po​sko​či​li smo na​pred. Po​tom sam čuo gla​san pra​sak. Osvr​nuo sam se. Pogodili su nam zadnje staklo. Sada se na njemu oslikavala zvezda. Zatim još jedna. Međutim, nije se slo​mi​lo. Ima​mo sta​klo ot​por​no na met​ke. "Ve​ži​te po​jas", na​re​di​la je. Iz​ne​na​da se po​ja​vio zid od ci​gle. Skre​nu​la je. "Biće im po​treb​na ra​ke​ta da nas za​u​sta​ve." Zvu​ča​la je tri​jum​fal​no. Dok su nam gume škripale, skliznuli smo bočno u praznu ulicu. Preplavilo me uzbuđenje. Bilo mi je dra​go što sam živ. "Diplomatski automobili vrede svaki peni", rekla je. Držala je volan tako čvrsto da su joj zglav​ci štr​ča​li is​pod ble​de kože. "Ko su, do​đa​vo​la, ti lju​di?", za​ur​lao sam. "Mislim da je bolje pitanje šta ste vi, dođavola, uradili, kada tako silno žele da vas se do​če​pa​ju?" "Nemam pojma", uzviknuo sam, duboko udahnuo i popustio stisak na odmorištu za ruke, pa sam pustio ručku. Držao sam se suviše čvrsto. Zurio sam kroz zadnje staklo. Nisam video da nas neko pra​ti. Iza​bel je još jed​nom skre​nu​la uz škri​pu. Uda​rio sam ra​me​nom o pro​zor. "Bo​lje da za​hva​liš svom an​đe​lu ču​va​ru što ve​če​ras ni​sam uze​la taksf, na​sta​vi​la je. Zavalio sam se u sedište i protrljao lakat. Blago je pulsirao. Unutrašnjost rendž rovera nalikovala je na čauru od crne kože i matiranog aluminijuma. Nasred volana od uglačane hrastovine nalazio se blistav logo. Vozilo nalik pećini mirisalo je na kožu. Prozori od zatamnjenog stakla bili su du​bo​ko uvu​če​ni.

Skrenuli smo za naredni ugao znatno sporije. Zatim se, pošto je i sama bacila pogled kroz zadnje sta​klo, za​va​li​la u svom se​di​štu. "Imaš li poj​ma ko​li​ko je te​ško par​ki​ra​ti ovaj au​to​mo​bil?", re​kla je. Još sam razmišljao o tome da su nas ona đubrad maltene uhvatila. Pogledao sam Izabel. Nosilaje ma​ju​šne zlat​ne min​đu​še. Za​sve​tlu​ca​le su kada smo pro​šli po​kraj ulič​nog sve​tla. Izgledala je kao da je nešto slično radila i ranije. Iz urednog konjskog repa pobeglo joj je samo ne​ko​li​ko vla​si. Ne​žno su le​pr​ša​le na po​ve​tar​cu koji je pra​vi​la kli​ma. Rendž rover je režao dok je menjala brzine. Strma ulica kojom smo se vozili bila je prazna. Tama je okru​ži​va​la usa​mlje​na ulič​na sve​tla. Po​sko​či​li smo pre​ko rupe. "U do​broj ste kon​di​cijf, re​kla je i po​gle​da​la me. "Ži​vi​te u te​re​ta​ni, zar ne?" "Ne. Ronim i trčim skoro svaki dan, ali obično ne da bih spasavao svoj život. Da li se vama ovo če​sto de​ša​va?" Odmahnula je glavom. "Uglavnom pomažem biznismenima i turistima. I spasavam nesrećnike iz za​tvo​ra." "Šta mi​sli​te da su ovi hte​li?" Namrštila se kao da sam je uvredio. "Gospodine Rajan, rekla sam vam. Ovo ima veze s vašim ko​le​gom Ale​kom." "Ali ja ne​mam poj​ma za​što bi ne neko ju​rio na taj na​čin. Zar je či​tav Is​tan​bul po​lu​deo?" "Ni​ka​ko." Ose​tio sam da me ruka boli. Pro​tr​ljao sam je i opi​pao. Ni​šta nije bilo slo​mlje​no, ali bila je kru​ta i bol​na. Sta​li smo na se​ma​fo​ru. "Očigledno ne možete nazad u hotel. Odvešću vas na neko drugo mesto." Zvučalo je kao da vodi bo​le​snog psa u šte​na​ru. "Umem da se bri​nem o sebi." "Ne gleHajte poklonjenom konju u zube, gospodine Rajan. Zar vas nisu tome naučili na MIT-u?" Po​gle​da​la me tu, na se​ma​fo​ru. "Ne, uči​li su me da tra​žim ob​ja​šnje​nja. Još ne znam šta se upra​vo do​go​di​lo." "Gospodine Rajan, kada ovde pucaju na Ijude, to je obično iz dobrog razloga - zbog droge ili ne​čeg go​reg." "Ni​sam ume​šan u tr​go​vi​nu dro​gom ili ne​što gore." Ćutala je par trenutaka. "Šta je s projektom na kojem ste radili s Alekom? Da li je moguće da ovo ima neke veze sa tim?" "Ne bih rekao. Projekat nije naročito bitan. Svakako nije kontroverzan. Zaboga, samo smo fo​to​gra​fi​sa​li Sve​tu So​fi​ju. To je sve. Ka​kav idi​ot bi zbog toga ubio?" "Pa, nekome ste zgazili na žulj. One siledžije su bile spremne da ubiju i vas i mene, što mi se, us​put, uop​šte ne do​pa​da." Dok smo se vozili, u određenim intervalima je proveravala ogledala. Disanje mi se maltene vratilo u normalu, ali su mi mišići na nogama bili napeti kao da sam trčao maraton. U stomaku sam imao ču​dan ose​ćaj; ose​ćaj pra​zni​ne, kao da sam po​vra​ćao, a ni​sam. "Bavite li se antikvitetima, gospodine Rajan? Ovaj grad ih je prepun. Možda se u vašem posedu na​la​zi ne​što što ovi mom​ci žele, ne​što vred​no", pi​ta​la je oštrim, sum​nji​ča​vim gla​som. "Na po​gre​šnom ste putu." Ner​vi​ra​lo me to što in​si​sti​ra da sve ovo ima neke veze sa mnom.

"Na Institutu se ne bavimo antikvitetima, niti ih krijumčarimo. Nemam ništa što ti ljudi žele." Te​a​tral​no sam po​tap​šao telo. Dotakao sam prstima USB uređaj u džepu pantalona. Na trenutak sam razmišljao o tome da ga ne pominjem, ali odlučio sam da ga ipak izvadim i pokažem joj koliko sam malo stvari sakupio za ovih ne​ko​li​ko sati ko​li​ko sam ovde. Iz​vu​kao sam ure​đaj ve​li​či​ne pr​sta i mah​nuo nji​me kroz va​zduh sa oma​lo​va​ža​va​nj em. "Ovo je jedina stvar koja mi je data otkako sam stigao. Bilo je u koverti s nekim fotografijama za Ale​ka. Mi​slim da ne bi zbog toga po​ku​ša​li da nas ubi​ju." Po​seg​nu​la je pre​ma USB ure​đa​ju."Mi ćemo to pro​ce​ni​ti." Sklo​nio sam ruku. "Ovo je vla​sni​štvo mog in​sti​tu​ta." Ni​sam čak ni po​gle​dao šta je na nje​mu. "Dajte mi to, gospodine Rajan." Sada smo putovali kroz očigledno siromašniji deo grada. S obe stra​ne puta kuće su bile sa​bi​je​ne u go​mi​le. "Ili da vas ostavim ovde, pošto niste raspoloženi za saradnju." Zastala je na ćošku kao da zaista ima na​me​ru da me iz​ba​ci na​po​lje. "Mogu da im po​beg​nem još lak​še ako me vi ne za​dr​ža​va​te", re​kao sam. "A mo​žda će sada ci​lja​ti bo​lje." "Daj​te mi je​dan do​bar ra​zlog zbog čega bih vam pre​dao USB." Razdraženo je uzdahnula. "Slušajte, obezglavljivanje je u Turskoj davno izašlo iz mode. Ako je ponovo počelo, znači da se dešava nešto ozbiljno. Moramo da ispitamo sve što nam može pomoći da otkrijemo zašto je Alek ubijen i ko je to učinio. Zbog toga mi je potrebna vaša puna saradnja. A sada, mo​lim vas, mogu li ga do​bi​ti?" Is​pru​ži​la je ruku. "Okej", odvratio sam. "Ali, želim kopiju svega što se na uređaju nalazi. Da li smo se do​go​vo​ri​li?" Okle​va​la je, a za​tim klim​nu​la gla​vom. Pre​dao sam joj ure​đaj.

Poglavlje Jedanaesto Arapin Anak stajao je na balkonu svog stana. Svetlost zgrada oko Zlatnog roga ispred njega iz​gle​da​la je po​put pa​u​či​ne po​su​te di​ja​man​ti​ma. Krajevi njegovog tamnoplavog svilenog ogrtača vijorili su na vetru. Začuo se gnevan uzvik. Pogledao je dole preko ograde od kovanog gvožđa. Tokom ranog avgusta Istanbul je vreo, bez vazduha, pogotovo na nivou zemlje. Samo oni u skupim stanovima ili hotelskim sobama osećaju hla​dan po​ve​ta​rac, koji kli​zi pre​ko kro​vo​va. Daleko dole, ispod žutog svetla ulične lampe, prosjak se grčio u prašini. Ljudi su se skupljali. Neko je vik​nuo. Anak je po​sma​trao ne​sreć​ni​ko​vu ago​ni​ju kao da po​sma​tra smrt mra​va. Klizna vrata iza njega otvorila su se uz tiho šištanje. Okrenuo se. Melak je izašao na balkon, po​klo​nio se i tiho pro​go​vo​rio. "Naši Ijudi nisu uspeli. Kola u kojima su pobegli imala su diplomatske tablice. Registrovana su na britanski konzulat. Imamo fotografije iz sobe, kao i ajped kompjuter." Dodao je fotografije Ara​pi​nu. "Nemoj uključivati ajped", rekao je Arapin. Pogledao je fotografije. "Niste se dokopali njegovog te​le​fo​na?" "Ne. Ali, zna​mo kako se zove. Juče je sti​gao iz En​gle​ske." "Potražite ga, ali diskretno. I završite sa čišćenjem. Ne želim da ostanu tragovi, neko može da ih pro​na​đe." Me​lak je klim​nuo, okre​nuo se i vra​tio unu​tra za​tvo​riv​ši uz škljo​caj kli​zna vra​ta za so​bom. Ara​pin je pre​šao pr​sti​ma po ogra​di bal​ko​na mi​lu​ju​ći je. Za​tim je čvr​sto steg​nuo. Primerci fotografija koje je Grk snimio možda su već u rukama Britanaca. Neće im biti lako da ot​kri​ju gde su na​či​nje​ne, ali neće biti ni ne​mo​gu​će. Ali, da li će shvatiti značaj onoga što su pronašli, da li će se potruditi da to istraže? Možda. Nisu glu​pi. Sve pre​o​sta​le sit​ni​ce mo​ra​ju se raš​či​sti​ti i to brzo. Ne smeju protraćiti pet godina planiranja. Bilo im je potrebno suviše vremena da stignu do ove tač​ke. Sve je sko​ro sprem​no. Setio se dana kada je krenuo ovim putem. Dana kada je otkrio raskomadano telo svog oca u glav​noj spa​va​ćoj sobi kit​nja​ste vile u Au​stri​ji. Otac je zaslužio ono što je dobio. Svako ko provodi vreme ošamućen od droge na Azurnoj obali i rasipa svoje nasleđe, zaslužuje bolan kraj. Od njega je naučio samo jednu korisnu lekciju, lekciju za koju ret​ko koji otac sma​tra da je po​treb​na deci. Arapinov ukus bio je iskvaren još pre mnogo vremena. Znao je to otkako je silovao devojku bli​zu svo​je ško​le u En​gle​skoj. Lo​kal​ne no​vi​ne bile su pre​pu​ne čla​na​ka. Još mu nije bilo ja​sno za​što su di​za​li to​li​ku frku ni zbog čega, zbog kraj​nje ne​bit​ne lar​ve. En​gle​zi su su​vi​še ose​tlji​vi. Ta nežna devojčica nije bila njegov prvi izbor kada su zabranjena zadovoljstva u pitanju. Izgubio je nevinost kada mu je bilo deset godina. Otac i njegovi prijatelji su se smejali dok su se pretvarali da ga dave na jahti u Egejskom moru i uživali u njegovom telu. Bilo je to iskustvo koje nikada neće za​bo​ra​vi​ti. Ono što mu je otac posle toga rekao urezalo mu se u um: "Kada učiniš stvari koje ne mogu biti opro​šte​ne, po​sta​ješ slo​bo​dan zbog toga što ni​ka​da ne mo​žeš da se vra​tiš, da ih opo​vrg​neš."

Bio je u pravu. Slobodan je i na pragu da ostavi svoj trag na način koji njegov otac nije mogao da zamisli. Učiniće nešto što su njegovi preci činili pre mnogo vekova. Učiniće to zahvaljujući nasleđenom imanju i titulama, čije poreklo vodi hiljadu godina u prošlost Malo je onih koji imaju do​volj​no am​bi​ci​je, nov​ca i veza da to ostva​re. Nje​go​vo vre​me do​la​zi. Telefon je zazvonio. Podigao ga je s mermernog stola. Na displeju je treptao znak za šifrovanu po​ru​ku. Pri​ti​snuo ga je. Slo​va su se raz​vi​la pred njim. S ulice se začula sirena ambulantnih kola. Spustio je telefon i gvirnuo preko ograde. Senke su mi​le​le oko vo​zi​la. Ne​moć​ne lar​ve. Promeniće se sve na šta su navikli. Preostalo je samo još nekoliko stvari koje treba srediti, a Me​lak će to lako oba​vi​ti. Dav​no je do​ka​zao da uži​va u ta​kvim za​da​ci​ma.

Poglavlje Dvanaesto Već je prošla ponoć kad smo stigli u jedan od stanova britanskog konzulata, a uveliko je otkucao je​dan sat kada sam ko​nač​no za​tvo​rio oči u jed​noj od spar​tan​skih spa​va​ćih soba s mer​mer​nim po​dom. Nisam dobro spavao. Samo nekoliko sati pošto sam zadremao, uspravio sam se i pogledao oko sebe dok su mi sećanja navirala. Osetio sam bes dok su se zraci ranog jutra probijali kroz roletne. Vazduh u sobi bio he vlažan i težak. Uključio sam klimu kraj prozora pre nego što sam pošao na spa​va​nje. Jed​no pi​ta​nje mi nije dalo mira. Da li me one dr​ka​dži​je još tra​že? Stan je imao terasu sa zapanjujućim pogledom. To i nije bilo iznenađujuće s obzirom na to da se nalazi na desetom spratu i okrenut je ka tački u kojoj se spajaju blistavo Mramorno more i uzburkani Bos​for. Istuširao sam se u malom kupatilu u sklopu sobe. Ostao sam pod tušem duže nego obično, dok je voda spi​ra​la dva​na​est sati na​pe​to​sti. Kada sam se obri​sao i obu​kao, iza​šao sam na te​ra​su. Druga obala Bosfora, azijska strana Istanbula, bukvalno drugi kontinent, plivala je tamo daleko u rano jutarnjoj izmaglici. Direktno ispred mene, kroz suncem obasjan bosforski kanal plovila su dva ja​sno vi​dlji​va niza raz​nih bro​do​va, te​glja​ča i tan​ke​ra, po​put pe​nom po​pr​ska​nih in​se​ka​ta. Izabel mi je prethodne noći rekla da stambeni blok gleda na staru vizantijsku luku Bukeleon, koja je opsluživala palatu cara Justinijana. Svetlucavo more i beskrajno plavo nebo sigurno su u to vreme bili pri​vlač​ni ko​li​ko i da​nas. Dok sam se divio pogledu, Izabei mi se pridružila. Nosila je poslužavnik s kroasanima, puterom, dže​mom, ka​fom, vru​ćim mle​kom i sve​tlo​bra​on še​će​rom. Nevezana crna kosa padala joj je preko ramena, ali i dalje je izgledala nekako poslovno. Takođe je ima​la ozbi​ljan iz​raz lica. "Da li si se na​spa​vao?", pi​ta​la je. "Na​rav​no, sva​ki put kada pu​ca​ju na mene i za​ma​lo iz​beg​nem kid​na​po​va​nje, spa​vam kao beba." "Biće to lepa pri​ča za tvo​je unu​ke." "Ako ih ikada budem imao." Sipao sam nam kafu, a zatim probao svoju. Bila je jaka i crna, baš ka​kva mi je bila po​treb​na. Po​jeo sam kro​a​san. "Šta je s policijom? Da li si ih nazvala?", pitao sam dok sam dosipao kafu. Razmišljao sam a li tre​ba da pri​ja​vi​mo ono što nam se do​go​di​lo. "Oba​ve​sti​će​mo ih u od​go​va​ra​ju​će vre​me. Naša prva bri​ga je tvo​ja be​zbed​nost." "Za​što si​noć nisi pu​ca​la na onu ko​pi​lad?" Po​sma​tra​la je more. "Ne nosim pištolj, Šone. Nisam prokleti Džejms Bond. Ovo nije film." Osetio sam slan miris mora kada ga je do​bro​do​šli po​ve​ta​rac do​neo do nas. "Že​sto​ke ulič​ne bor​be nisu u opi​su na​šeg po​sla." "Imaš li poj​ma ko su bili ti mom​ci?" "Ne, i nećemo donositi zbrzane zaključke. Svi koji su zbog nečega kivni voljni su ovih dana da oku​ša​ju sre​ću. Mo​žda imaš neku novu ide​ju?" "Sigurno se šališ", odvratio sam. "Ono sinoć je nalikovalo na igricu Velika krađa: Veče u Is​tan​bu​lu"

Zurila je u ogromni crveni tanker za naftu, koji je ostavio za sobom flotu brodova usidrenih u Mramornom moru. Polako je napredovao ka Bosforu. Sela je na tapaciranu stolicu od pruća, okrenutu ka moru, i podvila noge ispod sebe kao da će početi da radi jogu. U crnom donjem delu trenerke i uskoj crnoj majici izgledala je kao instruktor u teretani. Ja sam ostao da stojim i uživam u po​gle​du. "Neki tan​ke​ri če​ka​ju ne​de​lju dana da pro​đu kroz mo​re​uz", re​kla je. Ću​ta​li smo neko vre​me. "Ni​sam oče​ki​vao ono što se si​noć do​go​di​lo", iz​u​stio sam naj​zad. "Turci su među najljubaznijim ljudima na svetu, Šone. Srdačni su, topli i širokogrudi, maltene preterano." Podigla je ruke iznad glave."Nikada nisam videla da se nekom gostu dešava ono što se do​go​di​lo tebi." Pi​juc​ka​la je kafu. "Veoma smo zabrinuti." Spustila je šolju. "Alekova smrt povezana je s pretnjom Ujedinjenom Kra​ljev​stvu." "Mo​lim?", tr​gao sam se. Zurila je u more. Dok se sunce uspinjalo na nebu, vrelina je svakog trenutka postajala sve jača. Dom mi je de​lo​vao iz​u​zet​no da​le​ko. "Na internetu se većmože pogledati klip. Odsecanje Alekove glave." Sadaje govorila veoma brzo. "Takođe sadrži pretnju da armagedon stiže u London." Zastala je kao da želi da mi ostavi vre​me​na da shva​tim to što mi go​vo​ri. "Uz sve što se dešava, tokom protekle godine suočili smo se s mnogo sličnih stvari. Ludaci vole zajedno da istupe. Zato nećemo paničiti, ali moramo da ispratimo svaku pretnju. Zbog toga moram da znam da li postoji još nešto što možeš da mi kažeš, nešto što nam može pomoći da otkrijemo ljude koji su ubi​li Ale​ka." Okre​nu​la se pre​ma meni. Gle​dao sam je. Da li ona to ozbilj​no mi​sli? Da se Alek nije uva​lio u ne​što uža​sno glu​po? "Kada bih znao bilo šta što može biti od po​mo​ći, re​kao bih ti. Za​i​sta." "Na​dam se da je tako." Usta​la je i ušla unu​tra. Vra​ti​la se za ma​nje od pola mi​nu​ta no​se​ći neke fo​to​gra​fi​je. Spu​sti​la ih je na sta​kle​ni tr​pe​za​rij​ski sto. "Ove sli​ke su bile na USB ure​đa​ju", re​kla je. Sagnuo sam se i pogledao ih. Na jednom papiru bile su odštampane smanjene sve fotografije, ali dve su bile urađene u punoj veličini. Bile su to fotografije mozaika u Aja Sofiji. Brzo sam ih pregledao. Jedine koje očigledno nisu bile iz Svete Sofije bile su one dve uveličane i njegova i Iza​be​li​na za​jed​nič​ka fo​to​gra​fi​ja. One koje je odštampala u punoj veličini bile su iste koje sam ostavio u koverti u hotelskoj sobi. Si​gur​no su ne​što zna​či​le Ale​ku po​što ih je dao na štam​pa​nje. Ali šta? "Mo​žeš li nam reći bilo šta o ovim fo​to​gra​fi​ja​ma?" Po​ka​za​la je ru​kom pre​ma nji​ma. Pa​žlji​vo sam ih po​gle​dao. "Nisu deo na​šeg pro​jek​ta. To je sve što mogu da ka​žem." Pri​vu​kla je jed​nu sto​li​cu i sela. "Okej, hajde da se vratimo na početak", započela je."Da li vaš projekat podrazumeva rad na bilo ka​kvim is​ko​pa​va​nji​ma ili tu​ne​li​ma is​pod Sve​te So​fi​je?" "Ne, nikako." Sedeo sam preko puta nje i sunce mi je sijalo u lice. "Zašto onda ove fotografije iz​gle​da​ju kao da su sni​mlje​ne pod ze​mljom?" "Nemam pojma. Našim projektom obuhvaćeni su mozaici koji su izloženi javnosti. Uostalom, vršili smo mnogobrojna istraživanja u Aja Sofiji i utvrdili da ispod nje nema kripti, ništa slično

ovome." Pokazao sam fotografiju. "Samo nekoliko tunela za odvođenje vode. Niko nikada nije pro​na​šao mo​za​i​ke is​pod Aja So​fi​je." "Pa, gde su onda ove fo​to​gra​fi​je sni​mlje​ne?" Ni​sam imao od​go​vor na to. Ponovo je ispružila ruke visoko iznad glave, kao da se zagreva za čas joge. "Mislim da je Alek malo is​tra​ži​vao, Šone." "Sigurno to nije činio u Aja Sofiji. Dobro je čuvana po čitav dan i noć. U tom muzeju je smešteno neprocenjivo blago. Obezbeđenje je neprobojno " Otpio sam gutljaj kafe, spustio šoljicu na sto i uzeo jednu fotografiju. Bio je to podni mozaik, predstava Bogorodice s detetom u plavim i svetlozelenim bojama. Izbledela slova IH, nedaleko od glave bebe, predstavljaju ime"Isus". Klasična i prelepa predstava, arhetip hrišćanske umetnosti. U Svetoj Sofiji postoji velika slika Bo​go​ro​di​ce i de​te​ta na​lik ovoj. "Da li ti je Alek re​kao bilo šta o ono​me što je na​me​rio da ura​di? Bili ste pri​ja​te​lji, zar ne?" "Da, bili smo prijatelji, ali nije mi rekao ništa o ovome." Ponovo sam pokazao na slike. "Zar ni tebi nije ni​šta re​kao? Na ovoj fo​to​gra​fi​ji si ti, zar ne?" Po​ka​zao sam onu sli​ku. "Ručali smo zajedno, Šone. Konzulat voli da bude informisan o onome što se u gradu dešava. Bio je prijatan čovek, ali jedva da smo progovorili koju reč o njegovom poslu. Pre nego što pitaš, odmah ću ti reći da nije po​mi​njao fo​to​gra​fi​sa​nje na bilo kom dru​gom me​stu." Zašto mi Alek nije rekao da ju je upoznao i zašto mi nije pomenuo ove čudne fotografije? Da li je pla​ni​rao to da uči​ni kada se vra​ti? Ili sam ja mo​žda na​i​van? "Siguran sam da imate stručnjake koji su ovo već pregledali", rekao sam podižući fotografiju. "Šta oni kažu?" "To je sko​ro kla​sič​na pred​sta​va Bo​go​ro​di​ce, kako mi je re​če​no." "Kako to mi​sliš, sko​ro kla​sič​na?" Nagnu​la se pre​ma meni. Ose​tio sam blag ci​tru​sni mi​ris par​fe​ma. "Pogledaj njenu haljinu. Treba da je posuta zlatnim zvezdama. Takođe, boje su pogrešne. Ne​op​hod​na je pro​ce​na struč​nja​ka." "Tvo​ji lju​di zna​ju svoj po​sao." "To nije do​volj​no"; re​kla je."Ne zna​mo gde je sni​mlje​na fo​to​gra​fi​ja." Ne​što je pre​ćut​ki​va​la. Na​pro​sto sam ose​ćao. "Možda ću za neku nedelju znati odgovor", rekao sam. "Institut je povezan s mnogim Ijudima. Mo​žda mo​že​mo da ot​kri​je​mo o čemu se radi." "Ne moraš da se mučiš", odvratila je. "Najveći živi stručnjak za ranohrišćanske mozaike je pra​vo​slav​ni sve​šte​nik. Kon​tak​ti​ra​će​mo s njim, ot​kri​li ka​kav je mo​za​ik u pi​ta​nju i gde se može naći." "I mi ćemo spro​ve​sti svo​ju is​tra​gu." Hlad​no me po​gle​da​la. "Dobićeš primerak ovih fotografija, to ti obećavam, Šone. Ali, ne još. Oni su deo našeg lanca do​ka​za. Ale​ko​vo ubi​stvo je ozbi​ljan zlo​čin. Sma​tra​mo da ove fo​to​gra​fi​je ima​ju neke veze s tim." Znao sam u kom pravcu se stvari kreću. Mogu se smatrati srećnim ako dobijem svoje primerke za šest meseci. Moj najbolji prijatelj je ubijen, na mene su pucali, zamalo me oteli - i upravo će me uda​lji​ti od is​tra​ge. Ose​tio sam kako me ob​u​zi​ma bes. "Da li tvoji pretpostavljeni znaju da ste Alek i ti bili bliski?" Nagađao sam, ali vredelo je po​ku​ša​ti.

"Si​gur​no se ša​liš, zar ne?" Osme​ha je ne​sta​lo. Za​me​nio ga je le​den iz​raz. Tokom proteklih godina upoznao sam neke zvaničnike koji su, kada bih ih ispitivao o Ajrininoj smr​ti, po​ku​ša​li da me za​šti​te i kažu mi što je ma​nje mo​gu​će. Ovo​ga puta to neću pri​hva​ti​ti. "Kladim se da bi britanski tabloidi voleli da saznaju da je službenica konzulata njenog veličanstva bila u vezi sa čovekom koji je obezglavljen. Zar nije nedavno vođena kampanja za diskreditovanje ministarstva inostranih poslova zbog neprofesionalizma? Siguran sam da ima mnogo no​vi​na​ra ko​ji​ma bi se ova pri​ča do​pa​la." De​lo​va​la je smi​re​no, kao da je ne do​ti​če moj bes. "Alek mi nije bio samo kolega, već dobar prijatelj. Otkriću šta mu se dogodilo. Neću se povući. Kao ni moj in​sti​tut. Ni sada, niti ika​da." Polako je odmahivala glavom, ukazujući mi na to da sam krenuo u pogrešnom pravcu. Nije me bilo bri​ga. "Konsultovali smo se s grčkom pravoslavnom zajednicom kada smo planirali projekat. Neće mi biti teško da pronađem tog vašeg stručnjaka, kao i nekoliko sopstvenih." Posegnuo sam ka fotografiji mo​za​i​ka i po​di​gao je. "Siguran sam da bi turski mediji voleli da znaju da je naš materijal konfiskovan i da se britanska vla​da meša u va​žan pro​je​kat Une​ska." Sada je ona upe​ri​la prst u mene. "Ne volim kada mi prete, Šone. Međutim, za tvoju dobrobit pripisaću takvo ponašanje onome što se si​noć do​go​di​lo." "Pri​pi​ši ga čemu god že​liš čim sve is​pri​čam pred​stav​ni​ci​ma me​di​ja." Po​gle​da​li smo se. Na lice je na​vu​kla ma​sku mrač​ne odluč​no​sti. "Tvoj in​sti​tut je ume​šan u ne​što u šta ne bi tre​ba​lo da bude", re​kla je. "Pričaš gluposti i dobro to znaš. Briga me kakve laži izmišljaš o nama. Ovo je suviše lično." Iz sta​na is​pod nas za​čuo se ble​sa​vi džingl ne​če​ga što zvu​či po​put ju​tar​njeg pro​gra​ma. Ose​tio sam blag po​ve​ta​rac na koži. Je​dva da je ubla​ža​vao sve goru vru​ći​nu. "Shvatam da si uznemiren", rekla je. "Videću šta mogu da učinim. Ali, ništa ne obećavam." Usta​la je i ušla unu​tra. Če​kao sam. Sva​kog tre​nut​ka po​sta​ja​lo je sve to​pli​je, a bilo je tek​po​la de​vet uju​tro. Okrenuo sam stolicu. Debeli zeleni podmetač ležao je odbačen ispod stola. Zamišljao sam kako Iza​bel i nje​ne ko​le​ge sede ovde i pra​ve be​le​ške. Mrštila se kada se pola sata kasnije vratila. "Možeš sa mnom, ako želiš. Neko smatra da je to mo​žda do​bra ide​ja." Sela je pre​ko puta. "Kada ćeš kre​nu​ti?" "Vi​de​ćeš." "Obo​ža​vam da me drže u mra​ku." Govorila je polako. "Ovo mogu da ti pokažem." Spustila je laptop na sto ispred mene. Odozdo, sa uli​ce, od​je​ki​va​lo je be​sno za​vi​ja​nje au​to​mo​bil​ske si​re​ne. Po​ka​za​la je mo​ni​tor. Bio je to veb-sajt turskih novina na engleskom. Pri vrhu je krupnim slovima pisalo "Zamajet naj​no​vi​je ve​sti." Ispod se nalazila slika čuvene kupole Svete Sofije. Dole se nalazio naslov "Grčka zavera za

kra​đu bla​ga Aja So​fi​je". Pri​vu​kao sam mo​ni​tor sebi. Ovo je čla​nak o Ale​ku. Pisalo je da tajanstvena grupa grčkih biznismena već godinama pokušava da se probije kroz obezbeđenje Aja Sofije i da je čovek čije je obezglavljeno telo pronađeno nedaleko od muzeja povezan s njima. Zatim je pisalo da su čoveka ubili fundamentalisti, koji žele da Aja Sofija ponovo po​sta​ne dža​mi​ja upr​kos iz​ri​či​toj Ata​tur​ko​voj že​lji. Ubijeni čovek, pisalo je dalje u članku, pretvarao se da radi na zvaničnom projektu Uneska kako bi spro​vo​dio ne​do​zvo​lje​ne elek​tron​ske te​sto​ve u Aja So​fi​ji. U članku takođe stoji kako grčki mediji spekulišu da pomenuti grčki biznismeni između ostalog tra​že Kon​stan​ti​nov la​ba​rum, voj​ni steg ko​ri​šćen za oku​plja​nje pr​vih rim​skih hri​šćan​skih le​gi​ja. "Uči​ni​lo mi se da si re​kao da vaš mali pro​je​kat nije kon​tro​ver​zan?" Zvu​ča​la je umor​no. Me​đu​tim, mene je bri​nu​lo ono što pri​ča​ju o Ale​ku. "Ne znam ništa o grčkim biznismenima. Nismo radili nikakve nedozvoljene testove. Kako mogu ovo da iz​mi​sle i ob​ja​ve?" Obuzeo me užasan deža vi. I u londonskim novinama se dosta spekulisalo kad je Ajrin poginula. U nekim tekstovima tvrdilo se da je nastradala od prijateljske vatre. Sve to je bilo veoma uz​ne​mi​ru​ju​će. To je je​dan od ra​zlo​ga zbog ko​jih sam oti​šao tamo. "Mi​sliš da su to iz​mi​sli​li?" Zvu​ča​la je skep​tič​no."Ne znaš ni​šta o la​ba​ru​mu?" Ruke su joj bile pre​kr​šte​ne. "Nisam to rekao." Nije imalo svrhe poricati. "Alek mi je pričao o vojnom stegu Konstantina Velikog, odnosno labarumu, kako si ga ti nazvala. Tvrdio je…" Oklevao sam. Ludost onoga što je Alek re​kao dok je bio živ de​lo​va​la je znat​no sa​bla​sni​je sada kada je mr​tav. "Tvr​dio je…" Ose​ćao sam se čud​no pri​ča​ju​ći o Ale​ko​vim te​o​ri​ja​ma. Da li će ova​ko biti za​pam​ćen? "Mo​lim te, na​stavf, re​kla je Iza​bel. Uz​dah​nuo sam. "Alek je re​kao da će se Kon​stan​ti​nov la​ba​rum po​ja​vi​ti u vre​me ve​li​kih pro​me​na." To joj je bilo sa​svim do​volj​no. Po​di​gla je ruke kao da ne želi da čuje više ni​šta o tome. Slegao sam ramenima. Oduvek sam bio cinično raspoložen prema Alekovim ludačkim teorijama. Ova je bila samo malo glu​plja od osta​lih. "Da je pronašao taj Konstantinov barjak, jedan njegov delić vredeo bi čitavo bogatstvo, zar ne?", re​kla je. "Da, ali nije ga tra​žio." "Šta mi​sliš, za​što pri​ča​ju o tome?" "U pitanju je jedna od legendi koje okružuju Aja Sofiju. To je dovoljan razlog da se piše o tome. Neki ljudi vole da uznemiravaju duhove. To prodaje novine. Međutim, bez obzira na sve što govore, nema šanse da je Institut umešan u potragu za labarumom. Šta god rekla o njemu, iskreno sumnjam da je Alek imao bilo ka​kve veze s tim. Re​kao bi mi. Tre​ba da tu​ži​mo te no​vi​ne." Odmahnula je glavom. "To nije dobra ideja, osim ako ne voliš da provodiš dosta vremena u vre​lim sud​ni​ca​ma." "Pa, ta pri​ča je pra​vo sra​nje." "Pa, gde je Alek sni​mio ove fo​to​gra​fi​je?" Po​tap​ša​la je pr​stom od​štam​pa​nu sli​ku na sto​lu. "Kao što sam već re​kao, ne​mam poj​ma." Za​klo​nio sam oči. Sun​ce je već su​vi​še sna​žno si​ja​lo. Koža mije go​re​la. Iako sam insistirao na tome da je Alek nevin, morao sam da uzmem u obzir činjenicu da postoji

šansa, ma kako mala, da je bio umešan u nešto o čemu mi nije pričao. Naravno, cenio je svoj posao, ali šta je s onim čud​nim stva​ri​ma o ko​ji​ma je ne​pre​sta​no tra​bu​njao? Da li je proširio svoju ludu ideju o Konstantinovom labarumu? Da li ga je neko ubedio da ga po​tra​ži? Iza​bel je zu​ri​la ne​gde ka moru. Za​tim se okre​nu​la ka meni. "Za​što si išao u Av​ga​ni​stan kad ti je su​pru​ga po​gi​nu​la?" Neko je čeprkao po mojoj prošlosti. Ipak, bilo je to pitanje na koje sam odgovorio mnogo puta. Spu​stio sam šake na sto s dla​no​vi​ma na​do​le. "Otišao sam u Avganistan zbog toga što je institut za koji radim dobio odobrenje tamošnjeg mi​ni​star​stva obra​zo​va​nja da spro​ve​de pre​me​ra​va​nje iz va​zdu​ha." "Hoćeš da mi kažeš da je to bila slučajnost? Tvoja žena je tamo poginula šest meseci ranije, a za​tim si ti oti​šao da iz​vr​šiš me​re​nje. Ma haj​de, Šone, ni​sam glu​pa." Pritisnuo sam dlanovima sto. I taj odgovor sam čuo više puta. "Šta bi ti uradila da ti je suprug ubijen, da niko nikada nije uhapšen zbog toga, a kamoli kažnjen, i da je čitav slučaj maltene zaboravljen?" Govorio sam sve glasnije, ali nisam mogao da se obuzdam."Da je čitava stvar za​ta​ška​na kao da se ni​ka​da nije ni do​go​di​la." Odvratila mi je nežnijim glasom. "Čula sam da su te zamalo ubili. Da si imao sreće što su te de​por​to​va​li." Zu​rio sam u more. Se​de​li smo ćut​ke. Za​tim sam klim​nuo gla​vom. "Neću se pre​pi​ra​ti s to​bom", re​kao sam. Ono što je rekla bila je istina. Uspeo sam da posetim selo najbliže mestu na kojem je Ajrin nastradala od bombe kraj puta. Završio sam u sobi s deset naoružanih muškaraca i nervoznim prevodiocem, nadajući se da ću otkriti koja grupa ju je ubila. Kako bih na neki način zaključio priču. Kako bih mo​gao da ime​nu​jem tu ko​pi​lad. Lo​ka​lac je po​zvao ame​rič​ku pa​tro​lu. Uhap​si​li su me, sta​vi​li mi li​si​ce i sme​sti​li na avi​on u roku od sedamdeset dva sata. Pretili su i da će me tužiti, ali viza mi je bila ispravna. Sigurno mi je bar deset Ijudi vrištalo u lice pre nego što su se vrata aviona zatvorila. Rizikovao sam tuđe živote. Morao sam da pri​hva​tim da to ni​sam smeo da ra​dim. Takođe sam rizikovao sopstveni život. Ali, za to nisam mario. Moji roditelji su mrtvi. Moja pre​le​pa žena je mr​tva. Ni​smo ima​li dece. Koga bi, do​đa​vo​la, bilo bri​ga ako i ja ne​sta​nem? Bio sam prazan Ijudski robot kojeg progone aveti. Svakog dana sam obavljao zadatke za koje uop​šte ni​sam ma​rio. Odla​zak u Av​ga​ni​stan me nije iz​le​čio. Samo je stvo​rio nove pro​ble​me. Činjenica da je Institutu zabranjen pristup u Avganistan na deset godina bila je jedan od razloga zbog kojih sam morao da prihvatim promenu moje uloge u ustanovi. Sada sam morao da dobijem Beresford- Elisovo odobrenje pre nego što se upustim u projekat, bez obzira na to šta o njemu mi​slim. Ner​vi​ra​lo me to, ja sam je​dan od osni​va​ča, ali ni​sam mo​gao pro​tiv lo​gi​ke. "I ovoga puta si definitivno zgazio nekome na žulj", rekla je tiho posle nekoliko minuta. "Sveta So​fi​ja je ovde ve​o​ma bit​na. Naj​sta​ri​ja ko​pi​ja Ku​ra​na na sve​tu na​la​zi se u Is​tan​bu​lu, ne​ko​li​ko mi​nu​ta hoda od nje." Pri​šla je bal​ko​nu. "Jesi li spre​man?", pi​ta​la je. "Za šta?" "Krećemo." Zaklonila je oči. Gledala je ka obali. Prema nama se kretao beli helikopter u niskom

letu. Po​sma​trao sam kako se pri​bli​ža​va. "Upravo sam nešto shvatila", rekla je okrenuvši se ka meni."0vo je obrnuto slovo ’V’." Pokazala je gor​nji ugao mo​za​i​ka na Ale​ko​voj fo​to​gra​fi​ji."To može biti grč​ko slo​vo ’lamb​da, naše slo​vo "11" "Šta ono ozna​ča​va?" "Može da označava Lunu, boginju meseca. Možda ipak nije u pitanju hrišćanski mozaik." Na​sme​ja​la se i zgra​bi​la fo​to​gra​fi​je sa sto​la. Ima​la je pi​skav smeh. Za​tim ga je rika he​li​kop​te​ra ugu​ši​la. Bio je mal​te​ne na is​tom ni​vou s nama. "Po​ma​lo je bu​čan, zar ne?", do​vik​nu​la mi je u uho. He​li​kop​ter se spu​stio na trav​na​tu po​vr​ši​nu is​pred zgra​de, iz​me​đu mora i puta. "Gde smo kre​nu​li?", pi​tao sam. "Da se sa​sta​ne​mo sa struč​nja​kom o kome sam ti go​vo​ri​la." "Da li uvek pu​tu​ješ na ovaj na​čin?", uz​vik​nuo sam. "Ne."

Poglavlje Trinaesto U Vajtholu, u centru Londona nedaleko od Dauning strita, narednik Henri P. Moulam posmatrao je mo​ni​tor. Šake su mu bile steg​nu​te u pe​sni​ce. Zatvorio je oči. Da li će ga poslušati? Racija u džamiji već dva puta je dovela do nemira. Što se njega tiče, kontrolni punktovi u saobraćaju treba tu ida ostanu bar još dve nedelje. Nemiri u drugim evropskim gradovima nastavili su se tokom protekla dvadeset četiri sata. U džamijama širom Evrope sprovođene su slične racije u potrazi za teroristima koji su pobegli posle eskalacije nasilja na Bliskom istoku. U nekim medijima to je nazvano delovanjem na osnovu glasina i potragom za žr​tve​nim jar​ci​ma. Bor​ci za Ijud​ska pra​va su od​le​pi​li, i to uži​vo na te​le​vi​zi​ji. Slušao je zujanje podzemne kontrolne prostorije. Sve to brujanje, žagor, udaranje potpetica, ka​šlja​nje i škljo​ca​nje, po​ne​kad ga je pod​se​ća​lo na sim​fo​ni​ju. "Hen​ri, jesi li do​bro?", pro​ša​pu​tao je žen​ski glas. Klimnuo je glavom otvorivši oči. Narednica Finčeva stajala je kraj njega. Izgledala je dobro kao i uvek u svo​joj be​loj, uštir​ka​noj ko​šu​lji. Po​ka​zao je na mo​ni​tor. U pro​zor​če​tu sa si​gur​nom ve​zom bila je is​pi​sa​na po​ru​ka: "NE NA​STA​VLJA​TI SA PTRE/67765/67LE." "O čemu se radi?", pi​ta​la je. Kon​trol​ni punk​to​vi će mo​ra​ti da sa​če​ka​ju. Ovo je ne​što oko čega mu Fin​če​va može po​mo​ći. "Zabranjeno mi je da stavim lorda Bidonera pod prismotru uprkos činjenici da se sastao s druga dva čo​ve​ka koja smo pra​ti​li to​kom pro​te​klih ne​de​lju dana!" Fin​če​va je de​lo​va​la iz​ne​na​đe​no. Pre​ko lica joj je pre​le​teo uz​ne​mi​ren iz​raz. "Taj za​htev je bio pra​vo igra​nje s va​trom, Hen​ri. Znaš ko je Bi​do​ner, zar ne?" Moulam je klimnuo glavom i slegao ramenima. Zatvorio je poruku i vratio se video snimcima koje je pro​u​ča​vao.

Poglavlje Četrnaesto "To je bilo baš lako", re​kao sam. Turske imigracione vlasti su nam svega desetak sekundi pregledale pasoše. Bezbednosna provera se takođe brzo završila. Prošli smo kroz detektor metala i ušli u tihi hodnik. Verovatno je od pomoći bila diplomatska akten-tašna s lavom i jednorogom, grbom britanskog ministarstva inostranih poslova, koju je Izabel ponela iz helikoptera. Dok sam hodao preko betonske platforme prema belom du​gu​lja​stom di​rek​tor​skom mla​znom avi​o​nu, ose​ćao sam se kao da su me ba​ci​li u dru​gi svet. Radovao sam se povratku u London. Izabel je na pitanje službenika koji pregleda pasoše od​go​vo​ri​la da smo se tamo upu​ti​li. Grčka pravoslavna zajednica u Engleskoj bila je jedna od najvećih van Grčke. Lako sam po​ve​ro​vao da se tamo na​la​zi struč​njak koji nam može po​mo​ći oko fo​to​gra​fi​ja. Oštar zvuk aviona koji se priprema za let parao nam je uši dok smo koračali preko betona. Miris goriva, vrelina i prašina ispunili su mi nozdrve dok sam se peo uz aluminijumske stepenice i ulazio u malu put​nič​ku ka​bi​nu. Iznenadilo me to što unutra nisam mogao u potpunosti da se uspravim. Kabina je bila visoka svega sto pedeset centimetara. Morao sam malo da se pognem kako bih seo na jedno od kožnih se​di​šta kra​ljev​sko​pla​ve boje. To nisu bila uobičajena avionska sedišta, kao na komercijalnim letovima. Ova su bila niža, šira i znat​no udob​ni​ja. Osim toga, bilo ih je samo se​dam. Izabel je sela preko puta. Bili smo jedini putnici u kabini. Veliki plavi ručni frižider bio je položen na pod sa zadnje strane. Izabel ga je povukla napred, posegnula unutra i dodala mi flašu soka od po​mo​ran​dže. "Imaš sre​će. Pro​šli put su za​bo​ra​vi​li da spa​ku​ju osve​že​nje." "To je si​gur​no bio na​po​ran let", od​vra​tio sam, pri​hva​tio fla​šu i ot​pio. Ukus je bio di​van. "Da li ste vas dvoje okej?", pitao je glas. Otvorila su se vrata pilotske kabine. Ugledao sam gomilu trepćućih lampica i brojčanika. Čovekkoji nam se obratio sedeo je na pilotskom sedištu. Nagnuo se pre​ma nama pri​dr​ža​va​ju​ći vra​ta. "Sve je okej", od​vra​ti​la je Iza​bel. Pi​lot je po​di​gao pal​če​ve. U kabinu je ušao drugi, mlađi čovek, koji je do tada sedeo na drugom sedištu u kokpitu. Zatvorio je spolj​na vra​ta. Iz​nad njih, si​ja​li​ca je za​si​ja​la cr​ve​nom bo​jom. Mo​to​ri su za​gr​me​li. Se​di​šte mi se za​tre​slo dok smo se pri​pre​ma​li za ru​la​nje. Zatim se buka utišala. Pogledao sam kroz jedan od majušnih prozora. Prema nama je jurio crnipor​še džip. Imao je zatamnjene prozore. Na trenutak sam pomislio da me turske vlasti jure, da se moj prijatelj inspektor pita zašto napuštam Istanbul tako brzo. Izabel se nagnula napred. Kolenom je do​ta​kla moje. Po​seg​nu​la​je za svo​jom jak​nom, zgra​bi​la je i ba​ci​la na se​di​šte iza nas. "Ima​mo dru​štvo", re​kla je. Por​še se zaustavio kraj aviona. Zadnja vrata su se otvorila, izašao je čovek i krenuo ka nama. Bio je visok, u odelu boje senfa. Lice mu je bilo blago preplanulo i uglasto. Podsetilo me na fo​to​gra​fi​je slav​nih lič​no​sti koje se očaj​nič​ki tru​de da iz​gle​da​ju do​bro. Vra​ta su se otvo​ri​la uz ši​šta​nje. Ka​bi​nu su is​pu​ni​li ve​tar i smrad go​ri​va za mla​zne mo​to​re.

"Drago mi je što te vidim Izabel", grmnuo je glas. "Izgleda da sam stigao tačno na vreme." Čovek u ode​lu boje sen​fa seo je po​kraj nje. Obo​je su bili okre​nu​ti pre​ma meni. "Ovde je pomalo tesno", rekao je. "Nadam se da ti ne smeta, Izabel." Potapšao je po kolenu. Za​tim se okre​nuo ka meni. "Zna​či, ovo je taj čo​vek?" "Šone" obratila mi se. "Predstavljam ti Pitera Ficdžeralda. On radi u konzulatu." Kao da to bilo šta ob​ja​šnja​va. Tada sam se se​tio. On me je oba​ve​stio o Ale​ko​voj smr​ti. "Pitere, ovo je Šon Rajan s Instituta za primenjena istraživanja u Đksfbrdu. On je jedan od osni​va​ča. Di​rek​tor je ode​lje​nja za pro​jek​te." Ne još zadugo posle ovoga što se dogodilo s projektom u Istanbulu, ali to sigurno neću njima reći, pomislio sam. U svakom slučaju, Piter je imao izraz lica kao somelijer{4} kojem je neko upravo na​ru​čio sok od šlji​va. "Razgovarali smo telefonom", rekao je. "Žao mi je zbog tvog kolege. Užasna smrt. Ovde je sva​ka​ko us​ko​me​ša​la stva​ri." Is​pru​žio je šaku. Ru​ko​va​li smo se. "Alek to nije za​slu​žio", re​kao sam. Iza​bel je zu​ri​la u mene. "U to sam siguran. Užasan košmar", odvratio je Piter."A ti, kako si? Čuo sam da ste imali tešku noć." "Do​bro sam", od​go​vo​rih. Ni​sam že​leo nje​go​vo sa​o​se​ća​nje. Za​čuo sam neki me​tež i osvr​nuo se. Neko je u prolaz između sedišta i vrata pilotske kabine ubacio dve kožne torbe. Moja mala torba sa spakovanim stvarima iz hotelske sobe čekala me je na terminalu za privatne avione kada smo sti​gli. Odmah sam video da su mi stvari pretresene i da neke nedostaju, ali u poređenju s onim što se do​go​di​lo Ale​ku, a što je mo​glo i meni si​noć da se desi, sma​trao sam da imam sre​će. "Ispričaj mi sve o sebi", rekao je. "Žao mi je ako sam pre neki dan preko telefona bio osoran. Tre​nut​no imam mno​go bri​ga." Po​tap​šao se po nosu. Pitera kao da je fasciniralo sve što sam imao da kažem. Prošlo je bar sat vremena i prevalili smo mnogo kilometara od Istanbula kada je bujica njegovih pitanja konačno posustala. Do tada je saznao sve o mom poreklu, "Purpurnom srcu" dodeljenom mom ocu, našem životu u Norfoku i Njujorku, gde sam išao na koleđž kad je otac napustio vojnu službu. Znao je sve i o mojoj majci, Engleskinji, jed​no​go​di​šnjem is​tra​ži​va​nju u Lon​do​nu, kako sam upo​znao Aj​rin, mom pr​vom po​slu i osni​va​nju Instituta. Iznenadio sam se što me neke stvari nije pitao. Na primer, šta se dogodilo mojoj su​pru​zi. Mo​žda je na ta pi​ta​nja već znao od​go​vor. "Is​pri​čaj mu za mo​za​ik koji je Alek fo​to​gra​fi​sao" re​kla je Iza​bel kad je Pi​te​ru po​ne​sta​lo pi​ta​nja. Ispričao sam mu ono što sam znao. Izvadila je fotografiju iz tašne i pružila mu je dok smo go​vo​ri​li. "Veoma interesantno", rekao je. Kada sam završio, osvrnuo se unaokolo kao da se plaši da nas neko pri​slu​šku​je. "Ne​maš poj​ma gde je fo​to​gra​fi​ja na​či​nje​na?" Mah​nuo je pa​pi​rom pre​ma meni. Naslonio sam se. "Već sam to rekao Izabel i odgovor je i dalje odričan. Naš projekat je da procenimo koliko su se mozaici u Aja Sofiji izmenili tokom godina. Naš cilj nije bila identifikacija ne​po​zna​tih mo​za​i​ka."

"Tvoj ko​le​ga je ra​dio is​klju​či​vo u Aja So​fi​ji, zar ne?" Zu​rio je u mene. Klim​nuo sam gla​vom. "U Sve​toj So​fi​ji ima mno​go za​ni​mlji​vih stva​ri osim mo​za​i​ka, zar ne?" "Da. Veoma je stara. Zgrada koja danas stoji izgrađena je tridesetih godina šestog veka", rekao sam. Piter je podigao obrvu. "Još je starija, čini mi se. Zar nije onaj stari lovac na blago, Šnajder, tokom iskopavanja koja je vršio 1935. otkrio da temelji pripadaju drevnijoj crkvi?" Dobro je po​zna​vao ma​te​ri​ju. "Prva hri​šćan​ska cr​kva na tom me​stu iz​gra​đe​na je naj​ve​ro​vat​ni​je 351. go​di​ne." Iza​bel je de​lo​va​la kao da se za​ba​vlja. "Da", odvratio je Piter suvo. "Sveta Sofija je među crkvama stubovima hrišćanstva." Udario je desnom šakom o naslon za ruke. "I daleko najbolja od svih. Neki Ijudi pričaju da će jednog dana biti po​no​vo hri~ šćan​ska, zar ne?" Osmo​trio me ne​vi​nim po​gle​dom. Da li on to po​ku​ša​va da me uhva​ti u klop​ku? Ni​sam od​go​vo​rio. "Zna​či ne sla​žeš se s tim ide​ja​ma o hri​šćan​skom pre​po​ro​du, Šone?" "Ne." "Ne znaš ni​šta o pri​či iz tur​skih no​vi​na?" "Ne." Osetio sam kako me obuzima bes. Ne samo da postavlja suviše pitanja, već sam počeo da se ose​ćam kao da sam sa​te​ran u ćo​šak dok mi nje​go​ve du​gač​ke noge blo​ki​ra​ju pri​stup hod​ni​ku. "Ako bi neki novinari pronjuškali po prašnjavim budžacima tvog života, Šone, da li bi pronašli ne​što… smr​dlji​vo?" Sada me zaista iznervirao. Žustro sam odmahnuo glavom. "Nijednu jedinu stvar. Nemam čega da se sti​dim. Ap​so​lut​no." "Ne bi samo novinari sprovodili istragu", rekao je pokazujući Izabel i sebe. Ton mu je bio nad​men, rav​no​du​šan, kao da zna ne​što što ja ne znam. Po​gle​dao me u oči i na​sme​šio se. De​lo​va​lo je kao da uži​va. "Narednih nekoliko dana mnogi će se zanimati za ovu priču, Šone. Naravno, interesovanje će u nekom trenutku popustiti, ali dotad će svaki bloger u Evropi tražiti razlog Alekove smrti. Nađam se da ne skri​vaš male ne​pri​jat​ne taj​ne." "Koliko puta moram da ponovim?", rekao sam. "Nemam šta da krijem." Podigao sam ruke i za​dr​žao ih u va​zdu​hu s dla​no​vi​ma okre​nu​tim na​pred, kao da ću od​gur​nu​ti i nje​ga i op​tu​žbe. Pre​šao je ru​ka​ma pre​ko pan​ta​lo​na da bi ispra​vio na​bo​re. "Shvatam da si uznemiren, Šone, ali priča je dobila noge. Ne znam da li te Izabel upozorila, ali službe bezbednosti, MI5, MI6 i sve ostale, u sličnim slučajevima prevrću i nebo i zemlju. Ako pronađu nešto čudno – kažem ti to sasvim nezvanično - neće prezati od blagog mučenja, s obzirom na to sa čime se su​o​ča​va​mo u po​sled​nje vre​me." Spo​jio je dla​no​ve, a za​tim ih po​lo​žio na ko​le​na. "Ovih dana imamo priličnu slobodu kada je u pitanju odbrana zemlje. Ali, siguran sam da nemaš šta da kri​ješ." Da li on to mene zajebava? Pretpostavio sam da će lokalna policija u Oksfordu otići do Instituta i postaviti poneko pitanje, ali ne i da će čitav odred tipova iz službe bezbednosti prevrnuti svako po​gla​vlje mog ži​vo​ta. "Re​kao sam vam", od​vra​tih. "Ne​mam šta da kri​jem."

U ka​bi​ni se nije čulo ni​šta osim tut​nja​ve mo​to​ra avi​o​na. "Zna​či, ne po​sto​ji ne​što što že​liš da nam sa​op​štiš?" "Ap​so​lut​no ni​šta", od​vra​tio sam ne​dvo​smi​sle​no. "Od​lič​no", reče Pi​ter. Ark​tič​ki hlad​na at​mo​sfe​ra mal​či​ce je oto​pli​la. "Go​vo​rim isti​nu." "Na​dam se." Za​va​lio se i po​tap​šao pr​sti​ma po na​slo​nu za ruke. Nisam odgovorio. Očigledno je uživao u igranju igrica s ljudima. Takvi mi se nikada nisu do​pa​da​li. Iza​bel je ta​ko​đe de​lo​va​la iz​ner​vi​ra​no. Pogledao sam kroz prozor i daleko ispod nas ugledao snežne vrhove planina. Sunce je sijalo visoko na nebu. U daljini, more je plavkasto svetlucalo desno od nas. Obuzeo me čudan osećaj. Tamo bi tre​ba​lo da se na​la​zi kop​ne​na masa Evro​pe. Ko​jim pu​tem smo kre​nu​li? "Spek​ta​ku​la​ran po​gled, zar ne?" reče Pi​ter. "Koje su to pla​ni​ne?", pi​tao sam. "Izvini, geografija mi nije jača strana. Ali, prelepe su, zar ne? A sada, što se tiče mozaika", rekao je nešto blažim tonom. "Moram ti reći da ne postoje podaci o tome da je sličan mozaik ikad pro​na​đen u Is​tan​bu​lu ili bilo gde u Tur​skoj." Is​pru​žio je noge pre​ko pro​la​za. "To znači da je na nekoj neotkrivenoj lokaciji. Mozaici su bili popuiarni u Rimskom carstvu. Pret​po​sta​vljam da su mo​ra​li ne​ka​ko da ukra​se do​mo​ve." Ispra​vio se na se​di​štu. Iza​bel se pro​te​gla. "Pi​tam se šta će nam ovaj sta​ri sve​šte​nik reći", reče Pi​ter. Iza​bel je sklo​ni​la kosu s lica. "Piter je pokušavao da otkrije ko je sinoć pucao na nas", rekla je. Zvučala je kao da pokušava da me uve​ri da je Pi​ter okej. "Fino, ima li ve​sti?" "Pomalo" odvrati Piter. "Neko je pokušao da uđe u trag rendž roveru koji pripada konzulatu. Nje​ga si vo​zi​la si​noć, zar ne Iza​bel?" Klim​nu​la je. "Pa, neko je provalio u sistem istanbulskog servisa za rendž rovere rano jutros. Jure te ozbiljni Iju​di, Šone." Po​gle​dao je kroz pro​zor. "Ko bi ura​dio tako ne​što?", pi​tao sam. "Postoji nekoliko malili grupa koje su možda umešane. U Istanbulu ima mnogo izbeglica. Držimo ih na oku, ali grad je ve​li​ki i stva​ri se brzo me​nja​ju." Po​seg​nuo je u fri​ži​der, uzeo sok od po​mo​ran​dže i ot​pio. "Tur​ci za sve kri​ve stran​ce, na​rav​no." Na​či​nio je ši​rok po​kret ru​kom."Ve​ro​vat​no su u pra​vu." "Pro​ve​ri​ću šta se zbi​va na saj​to​vi​ma s ve​sti​ma", re​kla je Iza​bel. Izvadila je laptop iz tašne, uključila ga, pritisnula nekoliko dirki i nekoliko minuta ostala za​gle​da​na u mo​ni​tor. "Ne že​liš ovo da vi​diš." "Že​lim." Pružila mi je laptop. Brauzer je bio ispunjen vestima s BBC-jevog sajta. Glavna vest, propraćena jezivom, mada zamućenom fotografijom, bio je Alek. Pomama oko onog što mu se dogodilo dostizala je vrhunac. Zurio sam u sliku. Imao sam čudan osećaj, kao da posmatram nekog

dru​gog. Pra​vo lu​di​lo. Aleku je brada bila spuštena na grudi, oči skrivene. Bio je vezan za stub. To je bio smrznut kadar video-snimka o kojem sam čitao. Osetio sam potrebu da odgurnem laptop. Odoleo sam. Zatim sam osetio da me nešto golica u grlu. Držao sam šaku preko usta dok osećaj mučnine nije prošao. Neću skre​nu​ti po​gled. To bi bilo su​vi​še lako. Is​pod sli​ke je pi​sa​lo: Obezglavljivanje u Istanbulu. Zasad niko nije preuzeo odgovornostza obezglavljivanje gospodina Aleka Zeglivskog, čije je telo pronađeno u Istanbulu 4. avgusta. Turski stručnjaci za bezbednost upiru prstom u radikalnu islamsku sektu čijaje namera da ponovo uspostavi islamski kalifat, a čijeje središte sve do 1924. godine bilo baš u Aja Sofiji, gde je gospodin Zeglivski radio. Ponovno us​po​sta​vI​ja​nje ka​li​fa​ta je​ste​glav​ni cilj mno​gih islam​skih fun​da​men​ta​li​sta." Dalje se navodilo da arapski tekst na fotografiji, iznad glave gospodina Zeglivskog, predstavlja pretnju da će rat biti premešten u London. Takođe, kancelarija turskog premijera objavila je da je tog jutra obavljeno hapšenje i da turska služba bezbednosti istražuje u nekoliko pravaca. "Ovo nije trebalo da se dogodf, rekao sam vrativši Izabeli laptop. Piter ga je uzeo, spustio na kolena i čitao koji mi​nut. Zatim je podigao pogled s monitora i rekao: "Turska policija pohapsilaje poznate aktiviste. Vole da​bu​du vi​đe​ni u ak​ci​ji. Me​đu​tim, sum​njam da će pro​na​ći lju​de koje tra​že." Ću​šnuo je Iza​be​li​nu nogu lap​to​pom. "Jesi li pu​sti​la u op​ti​caj opis va​ših pri​ja​te​lja od si​noć?" "Uklju​či​la sam ga u iz​ve​štaj", od​vra​ti​la je. "Da li se Alek ponašao čudno tokom poslednjih nedelja, Šone?" Glas joj je bio nežan, po​ku​ša​va​la je da me pri​vo​li da od​go​vo​rim. Razmislio sam dok mi je prolazila mučnina od Alekove slike. "Definitivno nije. Nekoliko puta nije bio dostupan, ali to mu se s vremena na vreme dešavalo." Bilo je čudno govorili o Aleku na ovaj na​čin. Pi​ter je lup​kao pr​sti​ma po na​slo​nu za ruke. Iza​bel je gle​da​la kroz pro​zor. Blesak sunčeve svetlosti u uglu oka naveo me da se osvrnem i pogledam kroz prozor desno od sebe. Za​pa​nji​lo me ono što sam ugle​dao. Svetlucanje mora, koje sam nedavno video u daljini, sada se prostiralo preko čitavog horizonta tamo gde je trebalo da bude Evropa. A na nebu je uporedo s nama leteo srebrnosivi borbeni avion, udaljen najviše osamsto metara. Imao je karakteristične dvostruke repne stabilizatore modela F-35 lajt​ning. Ima​li smo prat​nju vr​hun​skog bor​be​nog avi​o​na; ali za​što, i gde se, do​đa​vo​la, na​la​zi​mo?

Poglavlje Petnaesto Na zaobljenom vrhu slanog brda, koje se uzdizalo s površine planina Zagros, sedeo je pastir u crnom ogrtaču. Njegovo stado, četrnaest mršavih crnih ovaca, tražilo je hranu među ogoljenim niskim hra​sto​vi​ma. U da​lji​ni, sloj pra​ši​ne i za​ga​đe​nja ja​sno je po​ka​zi​vao po​lo​žaj gra​da Mo​su​la. Planinski lanac Zagros predstavlja prirodnu granicu između Irana i Iraka. Pruža'še severno od moreuza Ormuz, sve do Turske. Dugačak je hiljadu i šeststo kilometara i vrhovi su mu okovani snegom. Njihovi šiljci nalikuju na brda američkog jugozapada i visove Škotske. Grad Mosul, na obali reke Tigar na severu Iraka, nalazi se nedaleko od ostataka drevnog grada Ninive, prestonice asir​skog car​stva. Ne​bro​je​ne ar​mi​je tu​kle su se na ovom po​druč​ju. Pastir je posmatrao beli trag koji avioni ostavljaju za sobom dok uzleću s aerodroma u Mosulu. Razmišljao je o upozorenju koje je čuo prethodne noći. Večernja zvezda Ištar izašlaje kasno. Mudra starica koja spava u pećini u podnožju brda došla je u selo i obratila im se prvi put posle deset go​di​na. "Tako nešto se nije dogodilo otkako je Jona upozorio stanovnike Ninive", objavila je u sumrak. Za​tim je ka​šlja​la sko​ro či​tav mi​nut. Najzad je nastavila: "Setite se Joninog upozorenja." Pogledala je svako lice. "Još jedan veliki grad biće uni​šten."

Poglavlje Šesnaesto "To je najistočniji deo Mediterana" rekao je Piter. "Uskoro skrećemo prema kopnu, sada kada nam je sti​gla prat​nja." "Zašto nam je potrebna pratnja?" Trudio sam se da zvučim što manje zbunjeno. Okrenuo sam se i po​no​vo po​gle​dao kroz pro​zor či​sto da pro​ve​rim da li je F-35 za​i​sta ovde. "Uskoro ćemo leteti nedaleko od sirijske granice; s obzirom na sve što se dešava, nismo želeli da rizikujemo. Na sreću, vazdušna podrška je jedna od nekoliko stvari na koje ovde možemo da se oslo​ni​mo." Za​va​lio se u se​di​štu. "Trebalo je da ti kažem da ćemo imati jednu stanicu pre Londona", rekla je Izabel gledajući me. " Ali, re​če​no mi je da to ne či​nim." Po​gle​da​la je Pi​te​ra. Odmah mi je kroz um proleteo čitav niz pitanja. "Kuda smo pošli?", bilo je prvo koje sam iz​u​stio. "U Mo​sul", od​vra​ti​la je Iza​bel. "U se​ver​nom Ira​ku?" Klimnula je. "Stručnjak o kojem sam ti govorila - otac Gregorije - radi na arheološkom iskopavanju nedaleko od grada. Nemamo mnogo izbora, Šone, osim ako ne želiš da sačekaš jedno me​sec dana da on za​vr​ši s po​slom." Či​ni​lo se da joj je iskre​no žao što mi nije re​kla šta se zbi​va. Ako se do​bro se​ćam, Mo​sul je bio po​pri​šte mno​go​broj​nih kr​va​vih bi​ta​ka po​sle Sa​da​mo​vog pada. "Zar Mo​sul nije još su​vi​še opa​sno po​druč​je za ar​he​o​lo​ška is​ko​pa​va​nja?" Piter je zatvorio oči. "Mosul je već dugo opasno područje. Čitav Irak je arheološko minsko polje. Svi imaju drugačije gledište o tome koji sloj istorije je najvažniji, a po kojem sme da se gazi." Mah​nuo je Iza​be​li. "Za​što mu ne is​pri​čaš šta smo is​ko​pa​li?" Nagnula se. "Mosul je najstariji hrišćanski grad izvan teritorije koja sada predstavlja Izrael" rekla je. "Otac Gregorije je tamo zbog toga što ga je Grčka pravoslavna crkva zadužila da pregleda stare hrišćanske lokacije pre nego što im neko zabrani iskopavanje. Nije idealno vreme za ar​he​o​lo​gi​ju, ali zar je tamo ikad ide​al​no?" "Mosul ima gotovo jednako dugu istoriju kao Istanbul", dodao je Piter. "Nalazi se nedaleko od jama katrana, originalnog izvora vizantijskog tajnog oružja, grčke vatre,{5} koja im je spasla dupeta od muslimanskih hordi. Danas bismo se svi klanjali Alahu da Grci pomoću grčke vatre nisu pobedili 678. go​di​ne." Avion je iznenada počeo da propada. U stomaku mi se otvorila provalija. Pogledao sam kroz prozor i ugledao venac sivih planina. Na vrhu jedne od njih, u daljini, još je bilo snega. Desno od nas, niz golih talasastih brda prostirao se ka žutom horizontu. Visina se stabilizovala posle tridesetak se​kun​di. Za​tim se prat​nja po​no​vo na​šla kraj nas. "Sigurno manevar izbegavanja", objasnio je Piter. "Verovatno nas je osvetlio signal nepoznatog ra​da​ra." Na​sta​vio sam da zu​rim kroz pro​zor. Da li se ovo za​i​sta do​ga​đa? "Može li iko tako jed​no​stav​no da uše​ta u Irak ovih dana?", pi​tao sam. "Može ako ima odgovarajuću vizu", odvrati Piter. "Iračko Ministarstvo za graničnu bezbednost osmislilo je program privremenih viza specijalno za ovakve prilike. A imamo i prijatelje na mo​sul​skom aero​dro​mu. Ne oče​ku​jem ni​ka​kve pro​ble​me."

Bio je u pra​vu. "Dobro došli u zemlju Gilgameša", dočekao nas je čuvar aerodroma i s višim činom u zelenoj uniformi. Njegov mek akcenat, koji je odavao obrazovanog čoveka, delovao je čudno posle grlenih glasova čuvara, koji su nas u pretoplom belom minibusu dopratili od aviona do betonskog terminala aero​dro​ma u Mo​su​lu. "Ži​veo sam u Lon​do​nu pet go​di​na", re​kao je pre nego što nam je vra​tio pa​so​še. "Želim vam prijatan dan!", ispratio nas je, a njegove reči odjekivale su za nama dok smo pro​la​zi​li kroz hod​nik. Bilo je vrelo, surovo vrelo. Vazduh je bio gust poput nafte. Bilo je klimauređaja na zidovima ter​mi​na​la, ali su iz ne​kog ra​zlo​ga bile su is​klju​če​ni. Osetio sam trnce. Unaokolo su stajali stražari, ali tek pokoji putnik. Osim toga, stražari su se držali podalje od nas, kao da očekuju bombaša samoubicu. Svi su nosili zelene kamuflažne uniforme neodgovarajuće veličine, crne poveze s amblemom, velikom žutom glavom lava, na rukama, kao i kač​ke​te s me​kim obo​dom. Samo minut pošto smo izašli iz zgrade aerodroma, košulja mi se zalepila za telo kao da sam se is​tu​ši​rao koka-ko​lom. Do ha​me​ra maskirne boje sprovela su nas dva stražara s paperjastim bradama na licu, koji kao da su tek izrasli iz tinejdžerskih godina. Vozilo je bilo parkirano iza betonske barijere nekih dve stotine metara od zgrade terminala. Piter je jedini od nas imao ručni prtljag. Preko ramena je nosio crni lo​u​ve​pro ra​nac. Sve dru​go osta​lo je u avi​o​nu. Vrata ha​me​ra su se otvorila kada smo mu prišli. Promolio se čovek u izgužvanom odelu krem boje i mah​nuo nam. Za​tim se vra​tio unu​tra. Kada su se vrata auta zatvorila za nama, shvatio sam i zašto. Unutra je vazduh bio leden. U poređenju s onim spolja, delovao mi je rajski. Otkopčao sam nekoliko dugmića kako bi mi hladan va​zduh kli​znuo niz kožu. "Ima​te li vode?", pi​tao sam. Čovek koji nam je mahnuo s vozačkog mesta na levoj strani, ujedno i jedina osoba u kolima, otvorio je crni ručni frižider, smešten ispred suvozačkog sedišta. Dodao mi je flašu najhladnije vode koju sam ikad pro​bao. Dok sam otpijao prvi gutljaj, primetio sam da je spustio svoju ruku na Izabelinu, pošto je sela na su​vo​zač​ko se​di​šte. Plje​snu​la ga je. "I meni je dra​go što te vi​dim, srce", re​kao je. Ha​mer se po​kre​nuo uz riku. "Šone, ovo je Mark Hedsel, jedan od naših…" Oklevala je kao da se premišlja kako da objasni ono što čo​vek radi. "Pred​stav​ni​ka u Mo​su​lu." Is​plju​nu​la je reč pred​stav​nik. "Sta​ri pri​ja​te​lj." "Dra​go mi je, Šone. Ne obra​ćaj pa​žnju na Iza​bel. Do​bro do​šao na prvu li​ni​ju fron​ta." "Mi​slio sam da je prva li​ni​ja fron​ta u Av​ga​ni​sta​nu" od​vra​tih. "Mogu ti reći da se ovde još što​šta de​ša​va" re​kao je Mark. Iza​bel je gle​da​la kroz pro​zor. Pi​ter je te​le​fo​ni​rao. Sta​jao je le​đi​ma okre​nut au​to​mo​bi​lu. Kada je za​vr​šio, tr​za​jem je otvo​rio vra​ta ha​me​ra. "Kako je u tvom lič​nom pa​klu ovih dana, Mark?", pi​tao je gla​sno. Za​tim je plje​snuo ope​ra​tiv​ca po ra​me​nu. "Divno, ako ti ne smetaju zapušena kanalizacija, kivni lokalci naoružani puškama i buve veličine

pa​co​va." "To mi zvu​či kao na​pre​dak", od​vra​ti Pi​ter. "Znači, krenuli ste u Maglobu?", upita Mark. "Tamo gde onaj ludi grčki sveštenik vrši is​ko​pa​va​nja?" "Ko​li​ko će nam tre​ba​ti da stig​ne​mo do tamo?", za​ni​ma​lo je Pi​te​ra. "Pa, ako nas ne raznese neka bomba i ako ne krenemo glupavim zaobilaznim putevima, stići ćemo za ma​nje od dva sata. Do tamo ima osam​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra." Na izlazi^ iz aerodroma nalazila se kontrolna tačka. Čuvala su je dva stražara s istim onim žutim lavom na rukavima. Takođe su nosili crne neprobojne prsluke. Mark nam je objasnio da pripadaju novim bezbednosnim snagama, Zlatnim lavovima, koje su zamenile američke marince. Na obližnjem znaku je na arapskom i engleskom pisalo "oblast u kojoj se primenjuje smrtonosna sila". Pošto su Mark i je​dan od stra​ža​ra raz​me​ni​li koju reč, mah​nu​li su nam da pro​đe​mo. Neko vreme smo putovali u tišini. Upijao sam vidik kroz zamračena stakla. Ulica koja vodi od aerodroma bila je široka i prašnjava. Video sam jednu ili dve ruševine, ali većina zgrada delovala je ne​tak​nu​to upr​kos vi​še​go​di​šnjem ra​to​va​nju. Čak se i zi​da​lo. Povremeno bismo naišli na mali krater na putu, verovatno na mestima gde je bila detonirana improvizovana eksplozivna naprava. Samo što smo napustili aerodrom, prošli smo pokraj velike pumpe. Bila je okružena betonskim zidom, a na jedinom uskom ulazu stajali su stražari. Ispred se ote​gao red. Zatim smo prošli pored grupe niskih kuća na raskrsnici. Kod nekih su, nedaleko od vrata, bile na​go​mi​la​ne vre​će s pe​skom. Is​pred jed​ne bio je zid od ce​men​ta. Či​ni​lo se da su na​pu​šte​ne. Setio sam se sela u Kandaharu,{6} gde je Ajrin ubijena. Bilo je isto ovako prašnjavo, mada rupe na putu nisu bile po​pu​nje​ne. Upoznao sam oficira koji je bio kraj nje u poslednjim trenucima. To je bila jedina dobra stvar koja mi se desila tada u Avganistanu. Želeo je da me upozna, da mi ispriča šta je rekla pre nego što je pre​mi​nu​la. Zavideo sam mu. Zavideo sam mu što je bio s njom. Takođe sam bio zahvalan što je želeo da me vidi. Do​du​še, na kra​ju su mi se nje​go​ve reči za​ri​le u srce po​put no​že​va. "Reci Šonu da ga vo​lim", bile su joj po​sled​nje reči. U gla​vi sam čuo kako ih iz​go​va​ra. Za​tvo​rio sam oči. Već neko vreme nisam razmišljao o njenim poslednjim rečima. Pustio sam da odjekuju, kao uvek, a za​tim se ispra​vio i po​gle​dao una​o​ko​lo. I ovde su kola bila slična kao u Avganistanu, uglavnom japanska, mada je saobraćaj bio gušći. Takođe je bilo starih mer​ce​de​sa, koji su verovatno prešli milione kilometara. Izgledali su kao da ih u jed​nom ko​ma​du drži samo de​be​li sloj pra​ši​ne. Bilo je čak i sa​svim no​vih to​jo​ta 4x4. Automobili su se uglavnom držali podalje od nas, a ljudi kraj puta bi se okrenuli da nas otprate po​gle​dom. Zar smo to​li​ko oči​gled​ni? Zar Za​pad​nja​ci ovde i da​lje pred​sta​vlja​ju metu? Šta god Ijudi pričali o novom Iraku, nisam se osećao sigurno. Jednostavno je postojala suviše ve​li​ka šan​sa da neko is​pa​li gra​na​tu na nas ili da pri​pu​ca​ju iz snaj​pe​ra. U daljini su se siva brda nazirala kroz sumaglicu. Red palmi je delovao upadljivo na niskom gre​be​nu. S obe stra​ne ši​ro​ke be​ton​ske tra​ke po ko​joj smo vo​zi​li pru​žao se niz to​po​la. Mark je brzo vozio. Ubrzao bi dok smo prolazili kroz grupe zgrada, napuštene pumpe ili

ograđene prostore iz kojih se uzdizao dim. Povremeno bismo uz put spazili nagomilane betonske plo​če pre​kri​ve​ne de​be​lim na​sla​ga​ma pra​ši​ne, koje ko zna od kada niko nije uklo​nio. Ljudi strogih izraza lica hodali su kraj puta; Arapi u dželabama{7} i s kefijama{8}, čiji krajevi im ponekad vise preko ramena, i mršavi gologlavi muškarci u tamnim vrećastim pantalonama. Bilo je i drugih, preplanulih lica, koji su oko glave nosili obmotane crveno-bele karirane kefije. Žene sam vi​deo samo jed​nom, gru​pi​cu šću​ću​re​nu po​red puta, kao da če​ka​ju ne​što. Dugi crni ša​lo​vi pre​kri​va​li su im lica. Si​gur​no im je bilo uža​sno po ovoj vru​ći​ni u cr​nim ha​lji​na​ma do čla​na​ka. Svuda je rastao suvonjav korov. Vozili smo se neko vreme, pa smo prešii široku reku. Betonski most je izgledao kao da je nedavno obnovljen. Na drugom kraju nalazio se kontrolni punkt. Na sreću, red je bio kratak. Ispred nas su čekala samo dva oronula prazna kamiona bez krova. Došao je red na nas. Stražar u zelenoj uniformi nam je mahnuo da prođemo čim mu je Piter nešto pokazao. Ovi vojnici nisu imali znak lava, samo crno-bele značke. Video sam da nas drugi posmatraju iza be​ton​skih ba​ri​je​ra po​sta​vlje​nih kraj mo​sta do vi​si​ne ra​me​na. "Jesi li ikad ra​ni​je vi​deo Ti​gar?", upi​ta Mark. "Ne", odvratio sam. Posmatrao sam kako blatnjava spora reka teče ka jednoličnoj, sumagličastoj rav​ni​ci. Za​tim smo po​no​vo ubr​za​li ka se​o​skom kra​jo​li​ku. "Znaš li ko &e vo​zio ovim pu​tem pre tebe?", pi​tao je Mark okre​nuv​ši se ka meni. "Ne." "Samo Aleksandar Veliki, nekoliko rimskih imperatora, Persijanaca, muslimana, Mongola, Tu​ra​ka Osman​li​ja, en​gle​skih ba​ta​ljo​na i ame​rič​kih ma​ri​na​ca." "Pro​me​tan neki put", od​vra​tih. "Neki lokalci tvrde da u ovim brdima ima džina - zlih duhova koji donose nesreću", rekao je Mark. "To je po​ma​lo pe​si​mi​stič​no", od​vra​tih. "Dva Sadamova sina saterana su u ćošak baš u predgrađu kroz koje smo upravo prošli. Njihova je​di​na bri​ga su ljud​ski dži​ni", do​dao je Mark. Ulica se suzila. Zavijala je uz podnožje planine, koja se uzdizala na horizontu. Sada se s obe strane puta pružao drvored borova i hrastova. Što smo dalje išli, bili su sve gušći i zeleniji. Kuće kraj kojih smo prolazili delovale su starije; bile su načinjene od kamena i drveta, a ne od betona ili bla​ta. Ugle​dao sam pa​sti​ra sa sta​dom de​be​lo​re​pih, pr​lja​vih ova​ca. Najzad, pošto smo usporili zbog krivina od kojih se diže kosa na glavi i skrenuli na kamenjem posutu stazu sa samo jednom trakom, stigli smo do prostrane oblasti okružene kržljavim hrastovima. Dva žuta ha​me​ra pre​pre​či​la su nam put. Ugle​dao sam sve​tlu​ca​nje oruž​ja upe​re​nog u nas. Mark je izašao čim smo se zaustavili. Podigao je ruke u vazduh dok je koračao ka ha​me​ri​ma. Ostavio je vrata otvorena. Unutra su nagrnuli vrelina i čavrljanje ptica. Koža mi je zabridela. Znoj me pro​bio. Pi​ter se us​pra​vio u se​di​štu. "Ne govori ovim momcima ni reč o razlogu zbog kog smo došli. Ja ću odgovarati na pitanja. Ti si ovde samo us​put, okej, Šone?" re​kao je. Na sreću, nije bilo potrebe za objašnjenjima. Mark je porazgovarao sa stražarem u zelenoj uniformi, čiji sam odraz na trenutak ugledao na vratima njegovog ha​me​ra. Mogao je biti lokalac imao je gu​stu bra​du - ali, lako je mo​gao biti i iz Evro​pe ili Ame​ri​ke. Kada se vratio, Mark nije rekao ni reč. Samo smo posmatrali kako se jedan ha​mer pomera

una​zad da bi nas pro​pu​stio. Osamsto metara dalje stali smo na čistini pokraj zelenog kamioneta firme To​jo​ta. Iznad nas se uzdizala planina krševitih vrhova, a ispred se pružala litica od belog krečnjaka prošaranog prugama. Bile su po​put suza koje teku niz ste​nu. Prva stvar koju sam shvatio kada sam zakoračio iz vozila jeste da ovde uopšte nije tako vrelo kao dole u ravnici. A onda je dašak vetra doneo zadah truleži. Mesto je bilo veoma čudno. Pogledali smo unaokolo. Zatim je neko viknuo. Visok mladić guste brade u crnoj odeći trčao je prema nama po​dig​nu​tih ruku. Naj​pre sam po​mi​slio da nas po​zdra​vlja, a za​tim sam de​ši​fro​vao šta go​vo​ri. "Morate otići. Morate otići. Posete nisu dozvoljene. Ovo je sveto tle. Pozvaću pratnju. Morate oti​ći." Prošla me jeza. Kakva dobrodošlica. Mark se nalazio najbliže tom momku. Po njegovoj odeći sam pretpostavio da je monah. Uputio se prema njemu. Monah je i dalje držao ruke u vazduhu i mahao, trudeći se da nas otera, kao da smo lisice koje zure u njegov pašnjak. Piter, Izabel i ja kre​nu​smo za Mar​kom. "Upo​zo​ra​vam vas. Mo​ra​te oti​ći. Od​mah." Okre​nuo se kao da je za​vr​šio s nama. "Vodim projekat u Svetoj Sofiji", rekao sam glasno. "Moram da razgovaram s ocem Gre​go​ri​jem." Zastao je, okrenuo se i upiljio u mene. Bio je visok bar dva metra. Uzvratio sam mu pogled. Po​što sam vi​sok sto osam​de​set cen​ti​me​ta​ra, ni​sam se odav​no ose​tio ni​skim. "Šta želite?", pitao je. Glas mu nije bio nimalo prijateljski, ali bar više nije urlao. Imao je težak ak​ce​nat. Pod​se​tio me na Grka ko​jeg sam znao na MIT-u. "Da li ste vi otac Gre​go​ri​je?", upi​ta Pi​ter. Mo​nah na​pra​vi mr​zo​vo​ljan iz​raz. "Želimo da vidimo oca Gregorija", izgovorio sam mekim glasom. "Potreban nam je savet o ne​če​mu što smo pro​na​šli, ne​če​mu što će ga in​te​re​so​va​ti." "Sa​zna​ću da li želi da vas vidi", re​kao je mo​nah. Okre​nuo se i po​šao ka li​ti​ci. Čekali smo kod vozila. Mark je iz prtljažnika izvadio veliki plavi ručni frižider i nahranio nas ukusnim komadima piletine, pirinčem, paradajzom i krckavim krastavcima, umotanim u nešto nalik tor​ti​lji. Mo​nah je pri​šao di​rekt​no meni kad se vra​tio i re​kao: "Pođi sa mnom" Pi​ter se po​kre​nuo kao da će mi pre​pre​či​ti put. "Ide​mo i mi", re​kao je. Monah nas je redom odmeravao, kao da pokušava da dokuči šta će se dogoditi ako svi krenemo za njim. "Ne brinite, ja ostajem ovde", reče Mark. "Samo vi uživajte." Iskezio mi se, kao da zna kuda ćemo. "Imate sreće", rekao je monah dok smo prolazili pored gaja čvornovatih borova, koji su rasli duž li​ti​ce. Ose​ćao sam mi​ris nji​ho​vog soka. "Za​što?", re​koh. "Mno​gi su sa​nja​li o do​la​sku na ovo me​sto, ali su umi​ra​li pre is​pu​nje​nja tog sna." Ispred nas se pomaljala krečnjačka litica s prugama. O nju se odbijala svetlost sunca i tako sna​žno je bli​sta​la da su me oči za​bo​le​le. "Ljudi nečista srca plaše se ovog mesta", rekao je monah glasno dok smo grabili napred. "Neki

dođu, ali se odav​de vra​te na​zad." Zaklonio sam oči. Mesto je zaista bilo uznemirujuće. Mogao sam da zamislim kako se ljudi okre​ću i vra​ća​ju. Tada sam ga ugledao. Neukrašen ulaz u pećinu u obliku luka, visok i širok po dva i po metra, kao ja​zbi​na neke ču​do​vi​šne pti​ce. Mo​nah je išao pra​vo ka nje​mu. Mi smo ga pra​ti​li. Unutra se nalazila pećina pocrnele tavanice, sa zemljanim ognjištem na strani bližoj ulazu, tankim kostima u pukotinama pored njega i tunelom u zadnjem delu. Činilo se da su ga pastiri dugo koristili. Osećao se smrad, kao da je zemljani pod natopljen nekom truleži. Krenuli smo u tunel. Bio je do​volj​no vi​sok da može us​prav​no da se ko​ra​ča. Na svakih trideset metara zidove je osvetljavalo električno osvet- Ijenje, postavljeno na tankim čeličnim stalcima. Obasjavalo je prugaste zidove oko nas boiesnim sjajem niske voltaže. Sa svakim korakom postajalo je sve hladnije. Zidovi su bili glatki kao da ih je neko uglačao. Dok smo na​pre​do​va​li, tu​nel se bla​go na​gi​njao na​vi​še. Kretali smo se ka srcu planine. Tunel zasigurno nije novijeg datuma. Osećao sam težinu stena iz​nad nas i ob​u​ze​lo me stra​ho​po​što​va​nje dok sam raz​mi​šljao ko​li​ko bi ovaj tu​nel mo​gao biti star. Hodali smo još pet minuta, a onda je tunel izbio u veliku pećinu, kakvu ranije nikada nisam video. Zidovi su bili od blistavog plavosivog kamena. Tu i tamo u krasili su ga reljefi krilatih stvo​re​nja, na​lik ne​če​mu što se može vi​de​ti u mu​ze​ji​ma. Tavanica je bila kupolastog oblika, sa središtem visoko iznad nas. Bila je u potpunom mraku. Zidovi pećine savijali su se na unutra nekih devedeset metara s obe strane. U središtu pećine, po maltene glatkom kamenom podu, bila je poređana zbirka moderne aluminijumske i crne opreme. Prostorija je delovala odbojno. Pored opreme stajao je suvonjavi starac u tamnobraon monaškoj odo​ri i po​sma​trao nas. Krenuo sam ka njemu, a moja grupa me sledila. Sigurno ga zanima rad našeg instituta u Svetoj Sofiji. Rukovao se sa mnom i odmah mi pokazao zid iznad ulaza kroz koji smo upravo prošli, kao da je je​dva do​če​kao da se ra​zme​će pe​ći​nom. "Pogledajte ovo", reče pokazujući drhtavim prstom."To je boginja Ištar, okrutna uništiteljka. Asirsko božanstvo. Njeni hramovi bili su ukrašavani kožama njenih neprijatelja i piramidama od lo​ba​nja. Na​zi​va​li su je bo​gi​njom Iju​ba​vi. Za​mi​sli​te to!" Is​pu​stio je gi​a​san zvuk ne​o​do​bra​va​nja. "Ko je iz​gra​dio ovo me​sto?", pi​tao sam gle​da​ju​ći una​o​ko​lo. "Stvorila ga je voda, mladiću, priroda. A posle, ko zna." Šmrcnuo je. Tada sam shvatio da pećina odiše izvesnim mirisom. Nije bio jak, ali sada kada sam se nalazio u centru, bio sam ga sve​sni​ji. Pod​se​tio me na mi​ris unu​tar za​mr​zi​va​ča u ko​jem se ne​što po​kva​ri​lo. "Nikada nisam čuo za ovo mesto" rekoh. Piter i Izabel su stajaii uz nas, Rukovali su se s ocem Gregorijem. Boiešijivo im se osmehnuo, a zatim žustro povukao ruku kao da mu je nešto odvuklo pažnju. Poveo nas je ka starom crvenom tepihu, prepunom šara, postavljenom na središte odaje, blizu instrumenata s brojčanicima i monitorima. Nijedan nije bio uključen. Zamišljao sam kako otac Gregorije juri unaokolo dok mi dolazimo hodnikom, i isključuje sve za slučaj da treba da podnesemo iz​ve​štaj o ono​me šta radi. "Za​što ste do​šli?", pi​tao me. "Po​tre​ban nam je vaš sa​vet, oče. Imaš li fo​to​gra​fi​ju, Pi​te​re?" Iz​va​dio je od​štam​pa​nu sli​ku mo​za​i​ka iz tor​be i pre​dao je ocu Gre​go​ri​ju. "Zbog ovoga smo došli", rekao sam. "Moramo da otkrijemo gde je snimljena ova fotografija "

Otac Gre​go​ri​je je pro​u​ča​vao pa​pir pri​nev​ši ga licu. "Pustio sam vas unutra samo zbog toga što ste mom pomoćniku rekli da radite u Svetoj 8ofijL" Ton mu je bio ne​žan, ali bes​po​go​vor​no sa​mo​u​ve​ren. "Dali je to isti​na?" "Da", od​vra​tih. "U Sve​toj So​fi​ji." "Sveta Soiija je naša veličanstvena crkva, Sveta Mudrost", rekao je strogo. Zatim se prekrstio. "Sveta Sofija je bliže božanskom od bilo čega drugog na zemlji. Njeni zidovi su nekada prikazivali rajska polja, a na njenoj kupoli su se mogla nazreti nebesa." Zatvorio je oči kao da se moli. Zatim ih je otvo​rio trep​nuv​ši. "Pre nego što smo je iz​gu​bi​li." Zu​rio je u mene, kao da sam ja kriv zbog toga. "U Svetoj Sofiji postoji mnogo tajni koje još nisu otkrivene. Znate da žele ponovo da je pretvore u dža​mi​ju i da nas na taj na​čin drže po​da​lje. Re​ci​te mi, s kog ste uni​ver​zi​te​ta?" "Ja sam sa Instituta za primenjeno istraživanje u Oksfordu. Ovi Ijudi mi pomažu. Rade za britansku vladu." Mahnuo sam ka Izabel i Piteru. Izabelje podigla obrvu, ali nije ništa rekla. Otac Gre​go​ri​je ihje po​gle​dao kao da su muve koje sle​ću na iz​met. Za​ški​ljio je. "Pro​šle go​di​ne vam je odo​bren pro​je​kat u Sve​toj So​fi​ji, zar ne?", pi​tao je. "Da, za​sad smo oba​vi​li po​lo​vi​nu po​sla." "Da li ste ne​što ot​kri​li?" U gla​su mu se ja​sno ose​ća​la žud​nja. "Di​gi​ta​li​zu​je​mo mo​za​i​ke. Ne oče​ku​jem ni​šta re​vo​lu​ci​o​nar​no." "Plaše se da podrobno istražuju", rekao je. "Svi." Klimnuo je žustro glavom, kao da se slaže sam sa so​bom. Za​tim se nagnuo na​pred. Nje​go​va bra​on odo​ra se ra​ši​ri​la po​put ša​to​ra. "Na​la​zi​mo se na ras​kr​šću, a oni žele da za​tvo​re put." Čo​vek je pra​vi Go​spo​din Je​zi​vi. "Želite li da znate na čemu radim, mladiću s Oksfordskog univerziteta?" Klimnuo sam glavom. Pi​ter je pro​u​ča​vao zi​do​ve. Dru​gi mo​nah je ho​dao spu​šte​ne gla​ve, kao da se moli. Otac Gregorije je pokazao zid iza sebe, tačno preko puta onog na kojem je bio reljef boginje Ištar. "Pogledajte, ove demone, džine, kako su ih zvali. Bića koja skriva tama. Ta reč to znači. Ovo su najstarije predstave demona, siguran sam u to. Potiču iz vremena pre Muhameda, Mojsija i svih za​po​ve​sti za nas, Iju​de od knji​ge." Rezbarije na zidu iza oca Gregorija bile su predstave krilatih stvorenja s rogovima na šlemovima. Činilo se da imaju rascepljena stopala. Odlično. Ovom mestu je baš bilo potrebno nešto slič​no kal​co bi se raz​ga​li​lo. "Džini su doneli rat, uništenje, bolest, poput žamora koji ide od čoveka do čoveka " Zastao je. "Ovde su obožavani do dolaska hrišćana, a potom I islama." Pokazao je iznad nas. Neko je nacrtao tanušan krst iznad džina. U blizini se nalazio i polumesec. Pored njegaje nešto pisalo arapskim slo​vi​ma. "Recite mi, zašto ste smatrali da morate odmah da me vidite? Šta to nije moglo da sačeka dok se vra​tim iz Ira​ka?", pi​tao je otac Gre​go​ri​je. "Šonov kolega je ubijen u Istanbulu", rekla je Izabel. "Odsečena mu je glava. Želimo da ot​kri​je​mo ko je to uči​nio." Za​sta​la je. "Po​mo​glo bi nam da ot​kri​je​mo gde je fo​to​gra​fi​ja sni​mlje​na." Otac Gre​go​ri je oštro udah​nuo. "Zna​či, po​če​lo je", reče.

"Šta je po​če​lo?", pi​tao sam. "Džin je pu​šten na slo​bo​du." Zu​rio je u mene. Mr​tav ozbi​ljan. "Sma​tra​te da su stvar​ni?", upi​tah po​ka​zu​ju​ći na​vi​še. "Ob​u​zi​ma​ju umo​ve Iju​di. Iz​o​pa​ču​ju ih." De​lo​vao je iskre​no za​bri​nu​to. Pogledao sam unaokolo. Bio je u pravu što se tiče ovog mesta. Delovalo je uznemirujuće čudno, kao da za​dr​ža​va dah. "Zlo postoji, mladiću. Hrani se srcima ljudi. Nemoj to nikada poreći. Ono dolazi odnekud, kao i Iju​bav. Ni zlo ni​ka​da ne umi​re. Ob​na​vlja se i sva​ki put uz​i​ma nov lik." "Zapanjujuće je da je ova lokacija preživela sve ove godine", reće Izabel. Izgovorila je to sar​ka​stič​no, kao da sma​tra da je otac Gre​go​ri​je po​lu​deo ovde u mra​ku. "Lokalno stanovništvo smatra da je pećina ukleta", odvrati monah. "Zbog toga ne ulaze u nju." Sada mu je glas de​lo​vao po​ma​lo drh​ta​vo. "Takođe kažu da sam došao da ukradem Sargonovo blago. Da li ja vama ličim na lovca na bla​go?" Is​tu​rio je sedu bra​du ka meni. "Ne"od​vra​tih. Neću se pre​pi​ra​ti sa čo​ve​kom. "Šta mi​sli​te o fo​to​gra​fi​ji, oče?" Ni​sam pre​šao ovo​li​ki put da bih slu​šao nje​go​vo br​blja​nje. Mahnuo je Alekovom fotografijom ka meni. Još je stezao u ruci. "Ovo je lambda",{9} reče gnevno, pokazujući ka slovu A u gornjem desnom uglu mozaika na slici. Zvučao je kao da se obraća de​te​tu. "Zna​mo", uba​ci​la se Iza​bel. "Ali, da li shva​ta​te?", gru​nuo je otac Gre​go​ri​je. Zu​rio sam u nje​ga. Šta će sad? Da nas po​ču​pa? "U drev​no doba lju​di su zna​li za do​bro i zlo. Ima​li su po​što​va​nja." "U pra​vu ste, oče", re​kla je Iza​bel ne​žno. Mo​nah koji nas je do​veo stao je kraj oca Gre​go​ri​ja. Po​vu​kao sam se una​zad kada sam ose​tio mi​ris usta​ja​log zno​ja. "Šta že​li​te da zna​te?", pi​tao je otac Gre​go​ri​je. "Moj kolega je snimio ovu fotografiju, ali ne znamo gde. Mogla je biti snimljena bilo gde u Is​tan​bu​lu. Kada bi​smo zna​li tač​nu lo​ka​ci​ju, mo​žda bi​smo mo​gli da ot​kri​je​mo ko ga je ubio." Otac Gre​go​ri je uz​dah​nuo. Zvu​ča​lo je kao da je odlu​čio da sa​ra​đu​je. "Ova fotografija nije mogla biti snimljena u Svetoj Sofiji, ali ja vam ne mogu reći gde je snimljena. Mozaik pripada prethrišćanskom periodu. Hrišćanski mozaici imaju manje zelene boje, manje silicijum-oksida. Ovo je mozaik iz ranijeg perioda, paganski mozaik." Naglasio je reč pa​gan​ski. "Ima hri​šćan​ski sim​bol, ali to ni​šta ne zna​či." Po​ka​zao je slo​va"IH". "Ovo je grčki znak za Hrista, ali uobičajena slova za Bogorodicu na hrišćanskim mozaicima jesu slova"MP OY". Ovo je bez sumnje paganski mozaik, koji je neko pokušao da preobrazi u hrišćanski. To nisu sme​li da rade." "Šta ozna​ča​va slo​vo lamb​da?", upi​tah. Zurio je u mene. "Lambda označava lampas", svetlost mira. Ovaj mozaik predstavlja Ejrenu, Zevsovu ćerku. Ona je boginja mira. Arapi je zovu A1 Lat. Lambda je njen simbol. Pogledajte kako drži dete." Po​tap​šao je pr​stom fo​to​gra​fi​ju. "On predstavlja prosperitet, Pluta, čedo Mira. Pogledajte kako drži rog. Rog izobilja. Ovo nije pred​sta​va Isu​sa." Oku​pi​li smo se oko fo​to​gra​fi​je. Beba u Ej​re​ni​nim ru​ka​ma za​i​sta je dr​ža​la mali rog.

"Ejrena je poštovana u čitavom starom svetu. Da je ovo naša Bogorodica, majka Božja, blagoslovena bila, imala bi crveni ogrtač ili ogrtač boje burgunca i glava bi joj bila pognuta. Najranija crkva u Konstantinopolju dobila je ime po Ejreni." Naglo je zastao. Posle nekoliko se​kun​di po​gi​e​dao me smrk​nu​to. Upe​rio je prst u mene. "Da li ovo ima neke veze s ubi​stvom u Is​tan​bu​lu za koje okri​vlju​ju Grke?" Zna​či, bio je oba​ve​šten o de​ša​va​nji​ma. "Samo u tur​skim me​di​ji​ma", reče Pi​ter. "Ha", odvratio je otac Gregorije. "Dok se ne začuje kucanje na vratima. Što se tiče mozaika, nije hri​šćan​ski, ali je vre​dan. Da li to že​li​te da zna​te, ko​li​ko vre​đi?" Pre​zri​vo me po​gle​dao. "Ne", od​vra​tih. Ako je ono što je otac Gregorije rekao istina, da mozaik predstavlja boginju mira, našli smo kariku koja nedostaje između obožavanja paganskih bogova i hrišćanskog poštovanja Bogorodice. Nikada nisam čuo za mozaik koji sadrži i hrišćanske i prethrišćanske simbole. Kako to da je preživeo tako dugo? Takvi mozaici obično su bili uništavani kada su hramovi bili pretvoreni u crkve; i da je opstao tada, bio bi uništen kasnije, kada je Istočna crkva na neko vreme zabranila fre​ske i iko​ne. Tada mi je sinulo. Postoji jedno mesto na kojem je Alek mogao da snimi fotografiju, a ja ga ni​sam uzeo u ob​zir. To me​sto Alek bi za​si​gur​no rado is​tra​žio. "Turski mediji tvrde da postoji zavera sa ciljem pronalaženja Konstantinovog labaruma, oče. Mi​sli​te li da je pre​ži​veo do da​nas?", pi​ta​la je Iza​bel. "Blagosloveni labarum je ukraden', ubacio se mladi monah. Delovao je gnevno. "Mogao nam je pomoći poslednjeg dana, kad je grad pao u ruke Turaka. Ali, bio je skriven po naređenju pape. Niko ne zna gde." Po​moć​ni​ko​vo lice je po​sta​lo ru​ži​ča​sto. La​ba​rum je oči​gled​no bio ose​tlji​va temu. "Labarum ima izvesne moći", nastavio je."On i druge svete relikvije daju snagu onima koji veruju. Kada su pod zidovima Konstantinopolja pojavljivale gotske, persijske i arapske armije, labarum ih je vraćao tamo odakle su došli podvijenog repa. Jednog dana povratićemo labarum, kao i naš grad. Mo​lim se da to bude usko​ro." "Si​gur​na sam da će Tur​ci biti sreć​ni zbog toga", re​kla je Iza​bei. Po​moć​nik je frk​nuo. Otac Gre​go​ri​je od​mah​nu gla​vom. "Labarum je istkan od zlatnih niti i izvezen dragim kamenjem. Sumnjam da je preživeo. Ljudska po​hle​pa mu je do​šla gla​ve." Sta​jao je. Pe​ći​na je bila hlad​na. "Sada ćete otići", reče. Glas mu je drhtao. Zurio je u Pitera, a zatim se okrenuo ka meni."Ne treba više da razgovaramo o ovim temama. Nije nam potrebna moć, niti materijalne stvari. To je obi​čaj de​mo​na." "Hva​la vam na po​mo​ći, oče", re​koh. "Mo​li​ću se za sve vas." Ba​cio je po​gled na svog po​moć​ni​ka. "Od​lič​no", reče Pi​ter. U gla​su mu se ose​ćao ci​ni​zam. Otac Gre​go​ri se Iju​ti​to okre​nuo pre​ma nje​mu. "Nevernici se rugaju svemu. Vidite li one znake na zidovima?" Pokazao je krugove, zvezde i dru​ge zna​ke po zidu pe​ći​ne, mal​te​ne u ni​vou poda. "Ispisani su kada su ove obožavani demoni. Zapamtite, svaka era istorije čovečanstva ima svoj

kraj, kao što ima po​če​tak. Ne​moj​te mi​sli​ti da ćete ga iz​be​ći." Po​ka​zao je ka tu​ne​lu."Idi​te." "Bo​lje da kre​ne​mo", re​kla je Iza​bel. Otac Gre​go​ri​je je kre​nuo ka tu​ne​lu po​zi​va​ju​ći nas. Pošli smo za njim. Razmišljao sam gde bih mogao da pronađem Alekov mozaik. Svakog trenutka ide​ja mi je de​lo​va​la ve​ro​vat​ni​je. Nisam se osvrtao. Bilo mi je drago što odlazim s ovog mesta. Već smo bili blizu iziaza kad su se sve​tla iz​ne​na​da po​ga​si​la. "Na​sta​vi​te", odluč​no je re​kao otac Gre​go​ri​je. Njegov pomoćnik je pronašao baklju, zapalio je i osvetljavao nam put. Hodali smo maltene po mr​klom mra​ku. Spotičući se i slušajući odjeke koraka, izašli smo iz tunela. Pre nego što smo stigli do kraja, začuo sam buku iza nas, koja kao da je dopirala iz pećine, Žamor, kao da je neko još tamo. Osvrnuo sam se, ali ni​sam ni​šta vi​deo. Na​sta​vio sam da​lje. Bio je to samo glas pla​ni​ne. Piter je telefonirao čim smo izašli iz pećine. Uskočio je u ha​mer dok smo se spremali da kre​ne​mo. "Trebalo je da pođeš s ocem Gregorijem"; rekao mi je. "Dobro ste se slagali. Nismo bog zna šta iz​vu​kli od nje​ga, zar ne? Sa​zna​ću gde je od​seo. Mi​slim da tre​ba po​no​vo da po​ra​zgo​va​ra​mo." Nisam odgovorio. Naše vozilo je bilo poslednje u konvoju. To​jo​ta oca Gregorija već je prilično odmakla. Dva ha​me​ra, koja su nam nešto ranije blokirala put, sada su bila postavljena is​pred i iza nje​go​vog vo​zi​la. Vo​zi​li smo se ne​kih šest i po ki​lo​me​ta​ra i još ni​smo sti​gli do glav​nog puta kada se to do​go​di​lo. Naj​pre sam ose​tio stra​ho​vit uda​rac. Za​tim sam vi​deo kako se vi​so​ko drvo po​vi​ja. Pro​šao je de​lić se​kun​de i sve se iz​me​ni​lo. Ako nikada niste doživeli eksploziju terorističke bombe ili improvizovane eksplozivne naprave, teško je opisati naknadne udarne talase i kako uzdrmaju čoveka sa svih strana. Kako vam izudaraju grudi kao da se eksplozija dogodila iznutra i potresu bubne opne i lobanju7. Ubeđen sam da je naš ha​mer odskočio od zemlje. Kunem se da sam video kako se put pod nama ugiba. Zatim je nešto palo na krov na​šeg auta dok su nam pra​ši​na i šlju​nak za​si​pa​li pro​zo​re. "Sra​nje!", vik​nuo je neko. Svi smo se in​stink​tiv​no sag​nu​li. I svi smo ima​li sre​će. Bomba je bila postavljena u rupu na putu. Samo nas je to što smo bili na repu kolone spaslo smr​to​no​snih šrap​ne​la. Vo​zi​lo oca Gre​go​ri​ja nije bilo te sre​će. Pri​mi​lo je glav​ni udar ek​splo​zi​je. Drhturavo smo se zaustavili pokraj jarka s leve strane puta. Dva čuvara su izašla iz vozila ispred nas i uperila oružje kružnim pokretom. Oblak prašine je dolebdeo s mesta na kojem se nekada nalazio auto oca Gregorija. Ruke su mi drhtale. Osetio sam bes. Zatim olakšanje. Zatim tugu. Siroti otac Gre​go​ri​je. Da li je bilo ko iz nje​go​ve to​jo​te. pre​ži​veo? Jedan od stražara na putu počeo je pomamno da maše ka našem vozilu, pokazujući na deo ko​lo​vo​za naj​da​lje od obla​ka pra​ši​ne, gde smo mo​gli da pro​đe​mo. "Moramo da nastavimo", rekao je Mark. "Možda će uslediti nova akcija. Možda smo pod pri​smo​trom. Mo​žda su gra​na​te upe​re​ne u nas." Bio je ve​o​ma uzru​jan. Točkovi ha​me​ra su se zavrteli dok smo kretali. Srce mi je tuklo. Prošli smo pokraj vozila oca Gregorija. Kroz prašinu, koja se polako slegala, video sam da izgleda kao da je razvaljeno dži​nov​skim otva​ra​čem za kon​zer​ve. Vi​deo sam i pla​men.

"Zar ne tre​ba da sta​ne​mo?", uz​vik​nuo sam. "Mo​žda mo​že​mo da po​mog​ne​mo." "Jesi li ti va​tro​ga​sac?", reče Mark gle​da​ju​ći pra​vo pred sebe. "Ne." "Nje​go​vo obez​be​đe​nje zna šta radi. Samo bi im sme​tao." Jurili smo dalje. Dvojica iz prvog vozila vraćala su se prema automobilu oca Gregorija. Obojica su nosila maske za kiseonik i male kanistere za gašenje požara, ofarbane u zeleno. Možda je Mark u pra​vu, ali i da​lje mi se nije do​pa​da​la ide​ja da osta​vim oca Gre​go​ri​ja. Prošli smo maltene bez ogrebotine. Prozori su nam ostali čitavi, mada ih je prekrivato debeo sloj prašine. Doduše, po staklu je bilo je pukotina i ogrebotina, kao da ih je neko udarao. Brisači su obri​sa​li ne​što pra​ši​ne sa ve​tro​bran​skog sta​kla. Vozili smo brzo i neko vreme u tišini, shvatajući šta nam se, zapravo, dogodilo. Prošlo je dosta vremena pre nego što mi se vratio normalan srčani ritam. Mark je uključio radio. Bio je namešten na stanicu BBC- jevog svetskog servisa. Slušali smo Elgara sve do aerodroma. To mi je neko vreme po​ma​ga​lo. Za​tim sam ga za​mr​zeo. Ni​sam više že​leo da ga slu​šam. Ni​sam že​leo ni da ću​tim. Dugo sam zurio kroz prozor, gledao sam i pošto se prašina od eksplozije odavno više nije vi​de​la. Imao sam sreće što sam živ. Ideje oca Gregorija su mi se motale po glavi i nisam bio u stanju da raz​mi​šljam o bilo čemu dru​gom. "Užasna šteta", reče Piter. "Nadao sam se da ćeš uspeti da ga ubediš da nam ispriča odakle mo​za​ik po​ti​če." "Mi​sliš da je znao?", upi​tah. "Ap​so​lut​no sam si​gu​ran u to."

Poglavlje Sedamnaesto Henri se nagnuo prema ekranu. Poznavao je britansku ambasadu u Parizu. Posetio ju je jednom; bila je u Ulici Fobur, nedaleko od Jeiisejskih polja. Prednja fasada, urađena u kitnjastom stilu Drugog fran​cu​skog car​stva, is​pu​nja​va​ia je mo​ni​tor sa sve de​mon​stra​to​ri​ma, koji su okru​ži​li zgra​du. Veći deo demonstranata samo je pevao ili mahao plakatima i islamskim zastavama, ali manja grupa je bacala flaše i konzerve. Racija u džamiji u Londonu predstavljena je na islamskim internet forumima kao napad na pravo slobode veroispovesti. Međutim, reakcija širom Evrope bila je mnogo sna​žni​ja nego što se oče​ki​va​lo; pi​ta​nje je za​što. Ko pod​sti​če va​tru? Na to pitanje je naredniku Henriju Moulamu bio potreban odgovor. Drugi monitor na njegovom stolu prikazivao je Crkvu Svetog Pavla, gde su kamere pratile njegove dve mete. Delovalo je kao da iz​vi​đa​ju te​ren. Počeo je da posmatra scenu u Parizu tek kada se oglasio alarm koji označava da se situacija zaoštrila. Sada je želeo da se usredsredi na slike Crkve Svetog Pavla, što je njegova neposredna dužnost. Znao je da će lica iz gomile u Parizu biti skenirana i stavljena u bazu podataka. Slike malog bro​ja pod​stre​ka​ča biće do​stup​ne u pe​tak ako se bilo ko od njih po​ja​vi u Lon​do​nu. Specijalni odredi policije uhapsiće najopasnije i pre nego što stignu od Crkve Svetog Pavla. Uz malo sreće, pohapsiće ih i pre nego što izađu iz svojih kuća, ali to u slučaju da fotografije ukažu na ijude čije adrese već imaju. Zatim će ući u trag njihovim vezama, na internetu i van njega, ne bi li se do​mo​gli od​go​vo​ra koji su mu po​treb​ni. Ponovo je zatreptalo crveno svetlo. Usmerio je pažnju na sliku iz Pariza. Benzinske bombe su pogađale elegantna izrezbarena vrata ambasade. Benzin je eksplodirao stvarajući snažan crveni plamen. Napad je orkestriran. Niko ne nosa benzin sa sobom tek tako, za svaki slučaj. Neko podstiče ne​mi​re. Taj neko mora biti za​u​sta​vljen. Ovo uop​šte nije do​bar tre​nu​tak za de​ša​va​nja ovog tipa.

Poglavlje Osamnaesto Uključio sam ajfon ubrzo pošto smo se vratili na mosulski aerodrom. Upozorili su me da ga isključim dok putujem po Iraku. To je imalo neke veze s triangulacijom naše pozicije u slučaju da neko poželi da puca na nas. Video sam da imam nekoliko propuštenih poziva od doktora BeresfordElisa. Dok smo čekali da nam neko pregleda pasoše, pozvao sam glasovnu poštu. U jednoj poruci Beresford-Elis me obaveštavao da Unesko traži objašnjenje kako je projekat krenuo naopako. Želeo je celovit izveštaj o svemu što se dogodilo u Istanbulu i želeo ga je što pre. Nije zvučao srećno. Dru​ga po​ru​ka bila je još hit​ni​ja od prve. Jedno mi je bilo jasno; moram nazad u Istanbul. Ne mogu tek tako da se vratim u London. Moram da is​pra​tim či​ta​vu stvar, da sa​znam šta je Alek ra​dio. Razmišljao sam o tome da Piteru i Izabeli saopštim svoju slutnju. Ali, zadržao sam je za sebe. Šta bi ih sprečilo da pre mene provere moju teoriju? Ništa. Bio bi im potreban samo jedan telefonski poziv. Zatim bi se stvari odvijale kao posle Ajrinine smrti. "Idite kući, gospodine. Mi ćemo se po​za​ba​vi​ti time." Ovo​ga puta to se neće do​go​di​ti. Osećao sam prašinu u vazduhu dok smo čekali. Zatim je došao zvaničnik, bacio pogled na naše pasoše i mahnuo nam da prođemo. Piter i Izabel su mi rekli da uđem u avion. Planirali smo da uzletimo što pre. Piter je rekao da ćemo postati meta ako ostanemo duže. Otišli su da vide da li možemo dobiti dozvolu za hitno uzletanje. Obavio sam telefonski poziv, ispružio se u sedištu i za​dre​mao. Iz​gle​da da nije tako lako do​bi​ti do​zvo​lu. Za​spao sam. Bio je sko​ro je​dan uju​tro. Kada sam se pro​bu​dio, ob​u​ze​la me zla slut​nja. Spa​vao sam samo dva​de​se​tak mi​nu​ta. Umom su mi po​i​gra​va​le sli​ke oca Gre​go​ri​ja, pla​me​na i obla​ka pra​ši​ne po​sle ek​splo​zi​je bom​be. Pi​ter i Iza​bel su se vra​ti​li po​sle ne​kih sat vre​me​na. Ose​ćao sam se slo​mlje​no. "Jesi li spreman, Šone?", doviknuo je Piter kada je proturio glavu u kabinu. Osetio sam miris mo​tor​nog go​ri​va dok je ula​zio. Ka​mi​on s go​ri​vom upra​vo se uda​lja​vao. "Gde ste do​sad?", tr​ljao sam oči. "Izvi​ni." Iza​bel mi se ši​ro​ko osmeh​nu​la kao da je san ne​što što njoj nije po​treb​no. "Gde smo kre​nu​li?", upi​tah. Bilo je vre​me da im ka​žem. "U Lon​don." Sela je pre​ko puta. "Že​lim da se vra​tim u Is​tan​bul", re​kao sam sa​mo​u​ve​re​no. Pi​ter se stro​po​štao na se​di​šte kraj mene. "Izvi​ni. To ne mo​že​mo." Po​gle​da​li su se. "Znaš da ti je u Tur​skoj gla​va ve​ro​vat​no uce​nje​na?", re​kla je Iza​bel. "Briga me." Nije mi sinulo da bi glava mogla da mi bude ucenjena. Međutim, neke druge stvari su mi pale na pa​met. Te​le​fo​ni​rao sam dok sam če​kao. "Pričamo o ljudima koji su Aleku odsekli glavu, Šone." Govorila je smireno, kao da opisuje ru​žin žbun u svom dvo​ri​štu koji je neko po​se​kao. "Ima stvari koje moram da uradim, Izabel. Nazvao sam svoj kontakt u Istanbulu, probudio sam ga. Nije bio srećan. Tek, oprostio mi je. On je iz odeljenja koje je naručilo ovaj projekat. Kaže da ništa od ovoga neće poremetiti posao i da će se medijska hajka smiriti. Vraćam se u Istanbul odmah ili kasnije. Zašto ne bismo išli tim putem? Možete me odbaciti do tamo." Mahnuo sam u pravcu Turske,

to jest u pravcu u kojem sam mislio da se Turska nalazi, mada je sasvim moguće da sam pokazao pre​ma Ka​i​ru ili Rimu. "Čemu žur​ba?", pi​tao je Pi​ter. Zvu​čao je sum​nji​ča​vo. "Moram da vidim gde j e Alek radio. Ne mogu da podnesem pristoj an izveštaj za Institut ako ni​ka​da ni​sam ni bio tamo. Mo​ram da se vra​tim u Is​tan​bul što pre." "Ne shvatam zašto si u tolikoj žurbi", dodala je Izabel. Sklonila je pramen kose s lica. Bilo je to ra​zum​na pri​med​ba. Međutim, da bih joj na to odgovorio morao bih da joj objasnim koliko je Institutu značio ovaj projekat. Koliko mu se Alek radovao. Koliko nas je sve zarazio svojim entuzijazmom. Koliko se osećam odgovornim zbog onoga što se dogodilo. Što je još bitnije, sada kada mogu da pretpostavim gde je sni​mio sni​mio fo​to​gra​fi​je, mo​ram time da se po​za​ba​vim. Me​đu​tim, to im neću reći. "Naj​bo​lje da iza​đem iz avi​o​na", re​koh. "Ne budi sme​šan", od​vra​tio je Pi​ter. "Ne vidim obezbeđenje. Šta ćeš uraditi, kidnapovati me?" Pogledao sam ga u oči. "Moj kolega je ubi​jen. A sada že​liš mene da za​to​čiš. Baš si od po​mo​ći. Hva​la ti." "Zašto ti je toliko bitno da se odmah vratiš u Istanbul, Šone? Pokušavamo da te zaštitimo. Ako te za​dr​ži​mo, to neće biti kid​na​po​va​nje. Vo​di​mo te kući. Ti ži​viš u Lon​do​nu." Iza​bel je za​kop​ča​la po​jas. "Postoji li nešto što nam nisi rekao? Neki razlog zbog kojeg želiš da se vratiš u Istanbul?", za​ni​ma​lo je Pi​te​ra. "Dovoljno sam čuo", odgovorio sam. Otkopčao sam pojas. Motorje bio uključen, ali u praznom hodu. "Budi razuman, Šone", rekao je Piter. "Tvoja uloga u ovoj stvari je završena. Razmisli. Moramo da odlučimo koji nivo zaštite će ti biti potreban u Londonu. Znaš da me brine tvoja bezbednost. To bi trebalo i tebe da brine. Sedi." Izgovorio je to odlučnim glasom. Verovatno je veoma umešan s pret​nja​ma. "Iz​la​zim iz ovog avi​o​na", re​koh. "Da li bi se tvoja supruga složila s tolikom nesmotrenošću?", pitala je Izabel. Spustila je ruku kako bi me spre​či​la da usta​nem. Ispružio sam ruku da odgurnem njenu. Širom je otvorila oči, kao da ju je zapanjila moja bes​kom​pro​mi​snost. "Imamo veoma dobre razloge da budemo zabrinuti za tebe", rekla je. "Zaboga, tvoj kolega je ubi​jen. Pro​bu​di se, Šone. U opa​sno​sti si." "Pretpostavljaš da marim za to?" Pogledao sam je u oči i ugledao treptaj nečega - možda em​pa​ti​je. Ili je to bilo sa​ža​lje​nje. "Ne po​ku​ša​vaj​te da me za​u​sta​vi​te." Ustao sam i kre​nuo pre​ma pro​la​zu. Piter je ustao da mi prepreči put. Progurao sam se kraj njega pre nego što je uspeo bilo šta da uči​ni. "Ne budi glup, Šone", reče Izabel."Ti si svedok u terorističkom napadu, Imamo pravo da te za​dr​ži​mo." Snažno sam odgurnuo Piterovo rame kad me zgrabio. Uspeo sam da dođem do vrata i okrenem ručicu. Oglasio se alarm. Otvorio sam vrata. Motori su utihnuli. Stotinak metara dalje, osvetljen bli​sta​vom ra​sve​tom aero​drom​ske zgra​de, ču​var u ze​le​noj uni​for​mi gle​dao je u na​šem prav​cu. "Ne vra​ćam se u Lon​don", re​kao sam. "Isko​či​ću i ako avi​on poč​ne da rola." Po​gle​dao sam ih.

"Ti si jed​no tvr​do​glav kuč​kin sin", reče Pi​ter gla​sno. Me​đu​tim, ostao je da sedi. "Samo že​lim da me vra​ti​te tamo gde ste me po​ku​pi​li." "Da li je sve u redu?", doviknuo je neko. Osvrnuo sam se. Bio je to pilot. Stajao je na vratima kok​pi​ta. "Biće", reče Piter. Zatim je glasno uzdahnuo. "Možda i možemo da se vratimo u Istanbul." Pro​mr​mljao je to tiho, kao za svoj groš. Izabel je delovala iznenađeno. Zatim je pomerila glavu levo-desno, poput metronoma. "Treba da se vra​ti u Lon​don", re​kla je gle​da​ju​ći Pi​te​ra. "Vra​ti​ću se ka​sni​je", re​koh. "Pilote, promena plana. Idemo u Istanbul", rekao je Piter. Uperio je prstom u mene. "Ali, to ima svo​ju cenu, Šone. Pri​le​pi​će​mo ti se kako pi​ja​vi​ce u Is​tan​bu​lu." "Nisu mi po​treb​ne da​di​lje." "Po​tru​di​će​mo se da štr​čiš na ki​lo​me​tar ako ne bu​deš sa​ra​đi​vao." Ni​sam od​go​vo​rio. Raz​mi​šljao sam. "Ko​li​ko dugo na​me​ra​vaš da osta​neš tamo, Šone?", upi​ta Iza​bel. "Ne​ko​li​ko dana." "Od​se​šćeš kod mene", na​po​me​nuo je Pi​ter. Zurio sam u njegove plave neustrašive oči. Ako me vrate u London, mogu se ukrcati na naredni let za Istanbul za koji sat. Ili mogu da pokušam da izađem iz ovog aviona. Međutim, bog zna koliko često se leti iz Mosula za Istanbul. Možda bih morao da odem u Bagdad da bih odleteo iz ove zemlje. Ionako će me pratiti čim se vratim u Istanbul. Možda nije trebalo da im kažem da želim da se vra​tim. Či​ni​lo mi se da ne​mam dru​gog iz​bo​ra osim da sa​ra​đu​jem s nji​ma. "Okej, sla​žem se", re​koh. Iza​bel je na tre​nu​tak de​lo​va​la za​bri​nu​to. "Zar ne že​liš da se vra​tiš svom ti​hom ži​vo​tu?", pi​ta​la je. "Ne, mo​ram ovo da ura​dim." "Za​tvo​ri vra​ta i daj mi svoj te​le​fon, Šone. Sta​vi​će​mo u nje​ga ure​đaj za pra​će​nje", za​po​ve​dio mi je Pi​ter."Ne že​li​mo da se iz​gu​biš u Is​tan​bu​lu kao tvoj ko​le​ga." "Le​ti​mo pra​vo tamo, bez us​put​nih sta​ni​ca?" "Bez us​put​nih sta​ni​ca." Do​dao sam mu te​le​fon. "Mora da se na​pu​ni." Okre​nuo je te​le​fon u ruci pro​u​ča​va​ju​ći ga. "Na​pu​ni​će​mo ga", reče tro​mo. Seo sam. "Želim da znam sve što nameravaš da radiš u Istanbulu", rekao je. "Napraviću spisak." Pogledao sam kroz prozor. Još je bilo mračno dok smo rulali ka pisti za uzletanje. Kada smo se podigli visoko na nebo, okrenuo sam se i ugledao rađanje zore u daljini, svetlucanje na nebu iza planina Zagros, poput biblijskog prizora, kako se u zlatnom sjaju širi sa istoka. Koliko je sati u Londonu? Mozak mi je bio su​vi​še umo​ran da bih raz​mi​šljao. Pošto će se neko uvek motati oko mene, biće mi teško da obavim sve što želim u Istanbulu, ali možda je tako i bolje. Pogledao sam Izabel. Spasla me iz hotela. Verovatno bih ležao pored Aleka da to nije uči​ni​la. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je Pi​ter je oti​šao u to​a​let. Ćušnula me vrhom čizme. "Ako postoje drugi razlozi zbog kojih se vraćaš u Istanbul, moraš mi

reći", re​kla je."Na tvo​joj sam stra​ni. Na​dam se da to nisi za​bo​ra​vio." "Ni​sam." "Pa, za​što žu​riš na​zad u Is​tan​bul?" "Reći ću ti ka​sni​je." Uozbiljila se, uspravila u sedištu i pogledala me."Ne igraj igrice, Šone. Ako kriješ informacije koje mogu da dovedu do hapšenja sumnjivih osoba u našoj istrazi, moraš ih otkriti ili ćeš biti op​tu​žen za ome​ta​nje iz​vr​še​nja prav​de." "Zašto pretpostavljaš da ti neću reći?", upitah. "I šta ćeš uraditi ako to ne učinim, mučiti me? Ci​pe​la​ma mo​žda?" Na​sme​šio sam se i na​sta​vio da zu​rim kroz pro​zor. "Si​nu​lo ti je gde je Alek sni​mio fo​to​gra​fi​je, zar ne?" "Da li su u va​šem rod​nom me​stu svi po​put vas, go​spo​đi​ce Šarp?" "Ne. Rođena sam u savršenom engleskom selu, gde u ovo doba godine žene u haljinama na cvetiće idu na letnje svečanosti i brinu se zbog recepata za kolače, a ne zbog toga ko je sledeća žr​tva." Glas joj se malo slo​mio dok je iz​go​va​ra​la reč žr​tva. Na tre​nu​tak je de​lo​va​la ra​nji​vo. "Zna​či, nisi ima​la idi​lič​no de​tinj​stvo", re​koh. Najpre je skrenula pogled, a zatim me ponovo pogledala. "Jesam, sve dok se nešto nije do​go​di​lo." Ba​ci​la je po​gled ka zad​njem delu avi​o​na. "Majka mi je preminula kad mi je bilo petnaest godina. Baš kad mi jebila najpotrebnija. Otac je doživeo nervni slom. Morala sam da radim dva posla da bih platila fakultet. Otada ništa nije jed​no​stav​no." Progovorio sam polako. "Oba roditelja su mi preminula dok sam bio u dvadesetinf, rekoh. "Bila je to loša go​di​na. Aj​rin mi je po​mo​gla." "Si​gur​no je bila do​bra oso​ba." Načas smo sedeli u tišini. Očigledno se između naših života mogla povući paralela. Smrt je ima​la ve​li​kog uti​ca​ja na obo​je. "Kada sam bila mala, mogla sam da predosetim dolazak oluje", rekla je Izabel tiho. "Obuzeo bi me peckav osećaj. Kao i sada." Protrljala je ruke. Primetio sam da se naježila. Sitna bleda uzvišenja ra​su​la su se po nje​noj koži boje ći​li​ba​ra. "Mo​žda je to neko pred​ska​za​nje", re​koh. "Mo​žda je Pi​ter po​de​sio kli​mu", reče ona. Uda​ri ve​tra po avi​o​nu iz​ne​na​da su se po​ja​ča​li dok smo se na​gi​nja​li me​nja​ju​ći pra​vac. "Ne ve​ru​jem u pred​ska​za​nja", re​kla je. Zvu​ča​la je re​še​no, kao da po​ku​ša​va samu sebe da uve​ri. "Gle​daj." Po​ka​za​la je pre​ma pro​zo​ru, za​pra​vo pre​ma kra​jo​li​ku od gnev​nih si​vih obla​ka is​pod nas. Ima​la je kraj​nje ozbi​ljan iz​raz lica. "Vidim, postali ste drugari, zar ne?", reče Piter dok se smeštao. Nestale su čekinje s njegove bra​de. "Ve​ru​ješ li u one dži​ne o ko​ji​ma je pri​čao otac Gre​go​ri​je?", upi​ta Iza​bel ig​no​ri​šu​ći Pi​te​ra. "Ljudi su nekada verovali da je svet prepun zlih duhova", odvratih. "Nisu znali kako drugačije da ob​ja​sne stva​ri koje ne ra​zu​me​ju. To je moje ob​ja​šnje​nje za pri​ču o zlim du​si​ma. I dr​ža​ću se toga." Pogledao sam kroz prozor. Ovog puta nas nije pratio borbeni avion. Ispod nas, veliki tepih od mračnih oblaka prostirao se u nedogled. Iznad nas, nebo je bilo besprekorno plavo. Verovatno smo već u tur​skom va​zdu​šnom pro​sto​ru.

Po​no​vo sam po​mi​slio na oca Gre​go​ri​ja. Bilo je te​ško ne raz​mi​šlja​ti o ono​me što se do​go​di​lo. "Uspeo sam da kontaktiram s Markom", reče Piter. Kao da mi je pročitao misli, ili je izraz mog lica oda​vao o čemu raz​mi​šljam. "Otac Gre​go​ri​je je u bol​ni​ci, na in​ten​ziv​noj nezi. Nje​gov po​moć​nik nije pre​ži​veo." Zatvorio sam oči. Bio sam suviše umoran da se bavim time. Bar je jedan preživeo. Morao sam malo da od​spa​vam. Ni​sam že​leo više da raz​mi​šljam. Kad smo stigli u Istanbul, nebom je i dalje plovila masa ljutitih oblaka. Kao da nas loše vreme pra​ti po​put kle​tve. Na sreću, nismo morali da čekamo s turistima da nam pogledaju pasoše. Piter je pokucao na vrata glavne sale za pregledanje i prošli smo kroz dugačak beli hodnik do velike bele prostorije. Tamo nam je slu​žbe​nik, koji je de​lo​vao kao da se do​sa​đu​je, uda​rio pe​ča​te po​što je osmo​trio pa​so​še. Dogovorili smo se da ću sa svojim kontaktom, direktorom Laboratorije za konzervaciju Abdalom Gokanom, sastati sutra u već dogovoreno vreme. Izabel će poći sa mnom; uređaj za praćenje biće uključen. Zamišljao sam operativce MI6 kako govore u rukave i prate nas u čoporu. Međutim, nije se do​go​di​lo ni​šta slič​no. Vrata prostorije gde su nam pregledali pasoše vodila su direktno u javni deo aerodroma. Piter tokom čitavog leta nije podelio s nama nijednu ličnu informaciju. Očigledno je navikao da odvraća pažnju s pitanja, da govori mnogo, ali da ne kaže ništa. Međutim, otkrio sam da je Izabel radila za po​li​ci​ju pre nego što je pre​šla u Fo​rin ofis. U sali za dolaske dočekao nas je ozbiljan sedokosi vozač u sivom odelu. Poveo nas je do kraj​sler minivana sa zatamnjenim staklima. Dok smo ulazili u automobil, tri grmalja u tamnim odelima stajala su u blizini i zurila u nas. Činilo se kao da pokušavaju da nam zapamte lica. U Istanbulu je bilo još toplije nego kada sam stigao pre neki dan iako je nebo iznad naših glava bilo pre​pu​no obla​ka. Pola sata pošto smo krenuli s aerodroma, stigli smo pred visoku gvozdenu kapiju Piterove vile. Svi​ma nam je po​tre​ban san, re​kao je; i bio je u pra​vu. Polako sam prihvatao realnost svega što se dogodilo. Tokom vožnje kroz Istanbul, Piter je pri​mio te​le​fon​ski po​ziv. Otac Gre​go​ri​je je to​kom noći pre​mi​nuo u bol​ni​ci. Ose​tio sam muč​ni​nu, rđa​vu slut​nju. Ružičaste ruže visile su u bokorima duž gornje ivice visokog belog zida, koji se prostirao s obe stra​ne ka​pi​je. Ovo je oči​gled​no ugled​no pred​gra​đe Is​tan​bu​la. Iza​bel nije re​kia ni reč ot​kad nam je Pi​ter pre​neo vest o smr​ti oca Gre​go​ri​ja. Bila je ble​da. Visoka kapija se u znak dobrodošlice otvorila uz glasnu škripu. Besprekorno obučen čovek u te​get ode​lu po​me​rio se u stra​nu kad je vo​zač za​u​sta​vio auto u šljun​kom po​su​tom dvo​ri​štu. "Lepo spavajte", rekla je Izabel tiho. Vozač je iskočio, obišao kola i otvorio mi vrata. Duboko sam udah​nuo, kao da se pri​vi​ka​vam na vre​li​nu po​sle kli​ma​ti​zo​va​nog au​to​mo​bi​la. "I ti, sta​ra moja", reče Pi​ter dok je iz​la​zio. "Be​zbe​dan put do kuće", re​koh joj. Za​tim sam iza​šao. Do​vik​nu​la je za mnom: "Po​ku​pi​ću te uju​tro oko osam." Okrenuo sam se. Uputila mi je znalački pogled, a zatim se iskreno osmehnula. U avionu joj je malo skliznula maska i bilo mi je drago zbog toga. Nešto u njenim pokretima me veoma podsećalo na Aj​rin, na​čin na koji je sta​vlja​la kosu iza uši​ju. Njen osmeh. Bilo je po​ma​lo sa​bla​sno. Dok su se vra​ta za​tva​ra​la, le​ti​mič​no sam osmo​trio crnu kosu.

"Moram večeras da izađem, ali moj čovek će ti napraviti večeru. Ne želimo da lutaš ulicama", re​kao je Pi​ter dok smo ula​zi​li. Abdelu Gokanu sam zakazao sastanak sutra u devet ujutro u njegovoj kancelariji. Bilo je vreme ruč​ka, ali ja sam samo že​leo da se ba​cim na kre​vet. Ose​ćao sam se kao da da​ni​ma ni​sam spa​vao. Od​mah​nuo sam gla​vom",Ne bri​ni, neću ni​gde ići." Brzo sam se istuširao i progutao nekoliko zalogaja mekog hleba i sitnog belog sira, koji su mi doneli u prostranu belu spavaću sobu, pa sam neko vreme hodao gore-dole. Telo mi je bilo željno sna, ali uz​bur​ka​ne mi​sli nisu mi dale mira. Pro​zor moje sobe gle​dao je na pred​nje dvo​ri​šte. Zvuk is​tan​bul​skog sa​o​bra​ća​ja nije do​pi​rao dov​de, osim po​vre​me​nog pi​ska uda​lje​ne si​re​ne. Pošto sam razmislio o svemu što se dogodilo i pretresao planove za sutra, najzad sam zaspao. Ra​sko​šan ose​ćaj koji su pru​ža​li hlad​ni pa​muč​ni čar​ša​vi bio je pre​di​van. Pitera nije bio kod kuće kada sam se te večeri probudio. Ni njega ni bilo kog drugog osim "nje​go​vog čo​ve​ka", koji nas je i do​če​kao kada smo sti​gli. Bio je najdiskretniji sluga kojeg sam sreo. Nisam uspeo iz njega da izvučem ni reč o Piteru. Ni​šta. Ni kad je iza​šao, ni gde je oti​šao, niti kada se vra​ća. Ni​šta. Doduše, doneo mi je večeru u sobu i postavio je na sto nedaleko od prozora. Uključio sam soni LCD TV. Na programu su bile BBC-jeve vesti. Isključio sam ga kada je izašao iz prostorije bes​kra​jan niz svet​skih pro​ble​ma de​lo​vao je su​vi​še de​pre​siv​no. Dok sam slušao blago brujanje grada, i dalje umoran, osećao sam da ću uskoro ponovo zaspati i raz​mi​šljao o sve​mu što se do​go​di​lo. Kuda sve ovo vodi? Kad nam je saopštio da je otac Gregorije preminuo, Piter reče da je to treći napad na konvoj u tri nedelje. Zašto mi to nije rekao kad me je pitao da li želim da se vozim u ko​li​ma s ocem Gre​go​ri​jem? Da li je u pi​ta​nju obič​na slu​čaj​nost? Bilo mi je potrebno dosta vremena da zaspim, a sanjao sam teške snove. U jednom od njih Izabel se uda​lja​va​la od mene i ja sam po​ku​ša​vao da je stig​nem. Ni​sam us​peo. Ne​što me spre​ča​va​lo.

Poglavlje Devetnaesto Doktor Brajan Osman je bio sin zubarke iz Afrike i biologa iz Turske. Njegova ordinacija u ekskluzivnom predgrađu Bešiktašu bila je specijalizovana za tropske bolesti, od kojih su Turci koji putuju širom sveta u sve većoj meri oboljevali. Nedavna epidemija hemoragijske groznice u regiji Cr​nog mora do​ve​la je mali broj pa​ci​je​na​ta pred nje​go​va bes​pre​kor​no bela vra​ta. Doktor Osman tog jutra, dok je stavljao ključ u bravu vrata koja vode u podzemni parking njegove zgrade, nije očekivao da će ga neko onesvestiti udarcem u glavu. Kada se probudio, ležao je u prikolici kamiona, a čovek ćelave glave, lica punog ožiljaka i okrutnog izraza, klečao je na njemu. Dr​žao je bli​stav nož u ruci. Vrh se na​la​zio samo par cen​ti​me​ta​ra od dok​to​ro​vog lica. "Ne otimajte se, doktore Osman, inače ću vam s uživanjem zariti ovaj komad čelika u oko, pa pra​vo u mo​zak. Ra​zu​me​te li?" Dok​tor je klim​nuo gla​vom. Srce mu je tu​klo ko bu​ba​nj. "Šta že​li​te?" Me​lak se nagnuo. "Imam bolesnu prijateljicu", rekao je, a zatim prislonio nož uz doktorovu jagodičnu kost sve dok se nije po​ja​vi​la ka​plji​ca krvi. "Po​treb​ni ste joj."

Poglavlje Dvadeseto Kola su stigla po mene u osam sleđećeg jutra. Za doručak sam pojeo malo mekog hleba, maslina i začinjene salame i popio dve čaše soka od pomorandže. Piter se još nije vratio, rekao je sluga kad mi je doneo doručak u sobu. Nisam mario. Nisam se baš radovao ideji da Piter ide sa mnom i Izabel u Aja So​fi​ju. Međutim, kada sam gvirnuo u kola, shvatio sam da ni ona nije tu. Vozač mi je na savršenom engleskom, mada s teškim akcentom, objasnio da je čekao, pozvonio tri puta, čakpokušao da je na​zo​ve te​le​fo​nom, ali nije si​šla. Za​tim je mo​rao da dođe po mene, kao što mu je na​lo​že​no. Vru​ći​na mi je već isi​sa​va​la ener​gi​ju. Ovo mi baš nije tre​ba​lo. Šta je na​u​mi​la? "Da ii sam vam i da​lje po​tre​ban, efen​di?", pi​tao je vo​zač. De​lo​vao je zbu​nje​no. "Da li je kon​zu​i​at oba​ve​šten da se Iza​bel nije po​ja​vi​la?", upi​tah. Klim​nuo je, ali je de​lo​vao po​ma​lo ne​si​gur​no, Da li joj se ne​što do​go​di​lo? Uzeo je svoj mobilni telefon kao da oseća moju uznemirenost i okrenuo broj. Čekao sam kraj kola. "Ne javlja se", obavestio me pružajući mi telefon. Čuo sam da zvoni. "Možda je zaboravila", re​kao je sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma. Odjednom nisam mogao baš najbolje da se setim šta mi je tačno rekla kada smo se rastali. Rekla mi je da kola dolaze u osam, ali da li je rekla da će i ona doći? Ili mi je samo kazaia da će me neko po​ku​pi​ti? Da, to je sasvim moguće. Svakog trenutka kazaljka se sve više primicala devetki - nisam želeo da za​ka​snim na sa​sta​nak s Ab​de​lom. "Mo​že​mo li da pro​đe​mo po​red nje​nog sta​na da pro​ve​ri​mo da li je sprem​na?", pi​tao sam. Odmahnuo je glavom. "Ne, ne. Ne mogu. Mogu da vas odvedem samo na jedno mesto. Tamo gde mi je re​če​no ili ni​gde." Po iz​ra​zu nje​go​vog lica shva​tio sam da se neće pre​do​mi​sli​ti. Da li je ovo na​mer​no? Ili je luđa nego što iz​gle​da? Po​gle​dao sam na sat. Za​što bih se ja bri​nuo što ona nije ovde, zar ne bi trebalo oni da prate mene? Zar nije takođe moguće da je Izabel odlučila da mi omo​gu​ći da ra​dim slo​bod​no? Dok smo se vozili ka kancelarijama Laboratorije za konzervaciju pored Aja Irine, nedaleko od Aja So​fi​je, pi​tao sam se da li tre​ba više da se po​tru​dim da je pro​na​đem. "Gde živi Iza​bel Šarp?", pi​tao sam vo​za​ča. Nje​gov je​di​ni od​go​vor bilo je od​ma​hi​va​nje gla​vom. "Kada si je po​sled​nji put vi​deo?" Nije odgovorio ni na to pitanje. Znači, prepušten sam samom sebi. Problem je u tome što nisam imao te​le​fon sa so​bom. Piter mi ga nije vratio. Bio sam suviše umoran i rastrojen da mu ga prethodne večeri tražim. Da sam znao da će ne​sta​ti s njim, za​hte​vao bih da mi ga vra​ti. Pitanja su mi navirala u um dok smo se probijali kroz gužvu. Da li je za njih ovo igra? Da li se na​da​ju da će na ovaj na​čin ot​kri​ti da li ne​što kri​jem? Da li me pra​te? Osvr​nuo sam se. Iza nas ima su​vi​še au​to​mo​bi​la da bih mo​gao to da pro​ve​rim. Sa​svim je mo​gu​će da mi daju do​volj​no slo​bo​de kako bi vi​de​li šta ću uči​ni​ti. Trenutak kasnije sinula mi je ideja. Pozajmio sam telefon od vozača da bih porazgovarao s

ne​kim iz bri​tan​skog kon​zu​la​ta. Vo​zač je znao broj. Čovek s kojim sam razgovarao nije bio preterano zabrinut zbog toga što je Izabel propustila sastanak sa mnom. Ponudio se da joj prenese poruku i uveravao me da će ona kontaktirati sa mnom čim bude mo​gla. Vozač me ostavio ispred kapije laboratorije, nedaleko od Aja Sofije. Bila je to trospratna zgrada iz otomanske ere, izgrađena na velikom granitnom bloku. Ulaz je bio desno od Svete Irine, u dvorištu ergele, popločanom klizavim steatitom, koji je izgledao kao da je bio nov u doba kada su konji bili je​di​no sred​stvo pre​vo​za. Dvo​ri​šte je de​lo​va​lo na​pu​šte​no. "Nema Abdela Gokana. Ne" doviknuo je poslužitelj i odmahnuo glavom kada sam ga pitao. Podigao je glas kada je po izrazu mog lica shvatio da nisam razumeo bujicu turskih reči koje je izgovorio. Sedeo je u ofucanom sobičku u ćošku ulaznog hola laboratorije, popločanog crno-belim plo​či​ca​ma. Bilo mi je potrebno nekoliko sekundi da shvatim da to verovatno znači da Abdel Gokan još nije sti​gao. "Sa​če​ka​ću", re​kao sam. Nije od​go​vo​rio. Samo je za​tvo​rio pro​zor​če od pe​ski​ra​nog sta​kla koje nas je raz​dva​ja​lo. Velika slika Kemala Ataturka sa strogim izrazom lica u pozlaćenom ramu bila je jedina na zidu. Desno od vrata bio je zakačen stari kalendar uvijenih ivica sa crvenim polumesecom na sredini. Osećao sam miris prašine. Mesto je odisalo ustajalošću, kao da bi zahtev da se nešto brzo obavi bio do​če​kan s pot​pu​nom rav​no​du​šno​šću i ti​ši​nom. Če​kao sam. Svaki put kada bih čuo da neko ulazi u dvorište, obuzeo bi me osećaj očekivanja. Zurio sam u sva​ku oso​bu koja bi pro​šla ho​lom. Po​sma​tra​li su me uz ne​skri​ve​nu sum​nju. Haj​de, Ab​de​le. Pored vrata koja vode u dvorište bio je zakačen jedan jedini papir. Tekst je bio na turskom. Baš sam ga raz​gle​dao kad sam iza sebe za​čuo do​zi​va​nje. "Go​spo​di​ne Ra​jan. Kako ste?", za​gr​meo je glas. Ose​tio sam ruku na ra​me​nu i žu​stro se okre​nuo. Bio je to Ab​del Go​kan. De​lo​vao je uz​ne​mi​re​no. Abdel je bio krupan čovek medveđeg izgleda, prijatne prirode, sive i lepo održavane brade i gustih brkova po modi iz šezdesetih godina. Podsećao je na staromodnog profesora s nekog od južnjačkih univerziteta kojeg je zaobišlo unapređenje. Sako od crnog platna i izbledela crna košulja i pantalone visili su na njemu poput izgužvane zavese. Nisam imao pojma odakle se pojavio, a nisam ni ma​rio. Bilo mi je dra​go što ga vi​dim. "Ab​de​le, dra​go mi je što vas vi​dim." Iz​lju​bi​li smo se. "Da li je još neko kontaktirao s vama? Trebalo je da dođe i jedna moja koleginica. Prisustvovala bi na​šem sa​stan​ku." "Upravo sam stigao" rekao je. "Čekajte da vidim ima li poruka." Okrenuo se ka sobičku. Zurio sam mu u leđa. Iz​gle​da​lo je kao da je spa​vao u sa​kou. "Nema poruka", reče kad mi se okrenuo. "Hajdete da pogledate naše nove laboratorije. Želim da vam ih po​ka​žem." Imao je neki ču​dan iz​raz, po​put lo​vač​kog psa koji je vi​deo su​vi​še smr​ti. Odlu​čio sam da za​ne​ma​rim to što se Iza​bel nije po​ja​vi​la. Zna ona šta radi. Narednih dvadeset minuta sprovodio me je kroz haotične kancelarije i besprekorne laboratorije i

pri​čao mi sve o no​vim is​tra​ži​va​nji​ma i re​sta​u​ra​ci​o​nom radu koji oba​vlja​ju u Aja So​fi​ji. "Ove godine smo se usredsredili na glavnu apsidu", obavestio me dok smo ulazili u prostoriju s ma​ju​šnim ko​ma​di​ma mo​za​i​ka, po​sta​vlje​nim" po du​gač​kim sto​lo​vi​ma. "Da li je Alek radio na nekoj drugoj lokaciji, nekoj što nije direktno povezana s našim pro​jek​tom?", pi​tao sam. "Ne, radio je tamo gde smo se dogovorili da će raditi. Nije bilo razloga da radi na drugom me​stu." Ra​zo​ča​rao sam se. "Hajdete da odemo tamo, pa ćete lično videti gde je radio", predložio je Abdel. Izraz mu se promenio, kao da ga vređa skriveni nagoveštaj da je Alekuradio nešto što nije trebalo, kao i da bi on mo​gao da zna ne​što o tome. Izašli smo na sporedan izlaz. Bilo nam je potrebno desetak minuta da obiđemo glavni ulaz i stignemo do vrata Aja Sofije. Abdel je polako hodao. Osvrnuo sam se, ali nisam primetio da nas neko pra​ti. Da li sam se pro​vu​kao kroz nji​ho​vu mre​žu? Ili se do​ga​đa ne​što o čemu ni​šta ne znam? Osetio sam hladnoću u dnu stomaka. Dok sam posmatrao prolaznike, u glavi mi se pojavila slika siledžija koji su nas pre nekoliko dana jurili u hotelu. Proučavao sam lica turista - činilo se iz svih zemalja sveta - i uličnih prodavaca, koji su trgovali razglednicama i flašama vode. Da li me oni zli sko​to​vi i da​lje tra​že? Zahvaljujući Abdelovoj kartici samo smo prošli kraj dugačkog reda turista ispred glavnog ulaza u Aja Sofiju. Pošto smo se probili kroz gomile koje su se tiskale uz svoje vodiče u dugačkoj porti, ušli smo u glavni deo zdanja, gde je bilo znatno prijatnije. Dobro sam poznavao ovu građevinu. Svaki put kada bih ušao osetio bih svetost, duhovnost. Možda je u pitanju ustajao vazduh, fina prašina koja se kruni s mermera i drevnih cigli, ili, možda, prigušeni glasovi i lica okrenuta naviše svuda oko nas. Možda je samo u pitanju veličina i drevnost zdanja, njegovi masivni zidovi koji sežu ka nebu poput tv​rđa​ve vere. Dok je trajalo nadmetanje za projekat, proveo sam nekoliko danau poseti Aja Sofiji. Međutim, sada je sredina leta i brod crkve je bolje osvet- Ijen jer se svetlost sunca probija kroz redove luminiscentnih prozora na drugom, trećem i visokom četvrtom nivou. Ovo je hiljadu godina bila najveća hrišćanska crkva na svetu, a njena veličanstvenost predstavljala je objavu uspeha carstva koje je iz​gra​di​lo. Kada je završio s pokazivanjem zidova s ikonama i mozaicima koje je Alek fotografisao, Abdel me odveo do dela odvojenog visokim skelama oko Sultanove galerije. Turisti koji su kružili po centralnom brodu čvrsto stežući aparate i bedekere, zurili su u nas dok je Abdel kucao na čelična vrata ulaza u ograđen prostor. Otvorio ih je sedokosi čovek. Iza njega video sam još dvojicu kako kle​če po​red tan​kih stu​bo​va, na ko​ji​ma sto​ji ga​le​ri​ja. "Da li je moguće da je neko odveo Aleka na neko drugo mesto da pogleda mozaike? Pričalo se o dru​gim in​te​re​sant​nim mo​za​i​ci​ma u bli​zinf, re​koh. Ab​del me po​gle​dao kao da sam mu is​pso​vao celu po​ro​di​cu. "To nije moguće", rekao je žustro odmahujući glavom. U glasu mu se osećalo da je iznerviran. "Ovde se oba​vlja in​te​re​san​tan po​sao." Po​ka​zao je ka me​stu na kome su Iju​di ra​di​li. "Pitam zbog toga što me interesuje da li ga je neko vodio u podzemlje. Nedavno su otvoreni neki tu​ne​li i ci​ster​ne, zar ne?" Sleg​nuo je ra​me​ni​ma.

"Vaš kolega je radio tamo gde smo mu rekli da radi. Striktno vodimo računa o sličnim stvarima. Vaš projekat je podrazumevao rad samo u oblastima otvorenim za javnost. Te oblasti sam vam upra​vo po​ka​zao." Neko iza Abdela doviknuo je nešto na turskom. Abdel se okrenuo i uzvratio povikom. Čovek u uglu se osovio na noge. Prišao nam je mašući rukama. Abdel se okrenuo ka meni. Nije delovao zadovoljno. Kada je čovek stigao do nas, iz Abdelovih usta je potekla bujica na turskom. Čuo sam svo​je ime ne​gde u sre​di​ni. "Merhaba, gospodine Rajan" reče ozbiljnim glasom čovekkoji nam je prišao kada je Abdel završio. Blago se naklonio. Bio je sitan i imao retku crnu bradu i smežuranu kožu. Još jedan arheolog, pretpostavio sam. Nosio je crvenu polo majicu i pantalone krem boje. Delovao je za​bri​nu​to. "Zovem se Bulent" reče. "Abdel mi kaže da ste kolega gospodina Aleka." Nastavio je pre nego što sam us​peo da od​go​vo​rim, "Uža​sno je ono što mu se do​go​di​lo." Dugo se rukovao sa mnom i čvrsto mi stezao šaku, kao da pokušava da me uteši. Zatim me po​lju​bio u oba obra​za. Koža mu je bila glat​ka. Ab​del ga je po​sma​trao s ne​o​do​bra​va​njem. Ko​le​ga ga je ig​no​ri​sao. "Vaš gospodin Alek je obožavao svoj posao. Ostajao bi ovde do kasno svake večeri. Ujutro bi do​šao pre svih. Že​leo je sve da zna." Po​ka​zao je ka zla​tom pro​ša​ra​noj ku​po​li iz​nad nas. "Alek je oduvek mnogo radio", rekoh. Osećao sam se nelagodno zbog toga što o njemu raz​go​va​ra​mo u pro​šlom vre​me​nu. To mi nije de​lo​va​lo isprav​no. "Bio je do​bar čo​vek." Spustio je pogled i prineo dlan grudima kao da se moli. "Prava šteta, gospodine Rajan. Nije za​slu​žio ono što mu se do​go​di​lo." "Bar je po​sled​nje dane pro​veo ra​de​ći ono što je vo​leo." "U pra​vu ste. Obo​ža​vao je ovo me​sto." Oči kao da su mu za​su​zi​le. "Rekao mi je da su ljudi u drevna vremena znali više o crkvenoj geometriji i tome kako ovakav prostor može da nam pomogne da se približimo božanskom." Ponovo je pokazao ka kupoli iznad na​ših gla​va. "Bio je bi​star čo​vek", od​vra​tio sam. Alek mi je po​ve​rio svo​je te​o​ri​je o cr​kve​noj geo​me​tri​ji u Aja So​fi​ji. Iskopao je neke čudne činjenice. Tvrdio je da je Vasilid, filozof koji je inspirisao arhitekte Svete So​fi​je, sa​znao taj​ne cr​kve​ne geo​me​tri​je od pr​vih sled​be​ni​ka Sve​tog Pe​tra. Bulent je klimnuo glavom. Abdel nas je pogledao kao da ne može da dočeka da završimo raz​go​vor. "Matematička harmonija je pravi odraz božanskog, gospodine Rajan. Putokaz ka Velikom planu. Pre​ži​ve​će sve nas. Sada mo​ram ići." Na​klo​nio se. "Dra​go mi je što smo po​ra​zgo​va​ra​li", re​koh. Ab​de​lu je lak​nu​lo. "Da li je Alek ra​dio van Aja So​fi​je?", brzo sam upi​tao Bu​len​ta dok se okre​tao da pođe. Raz​mi​slio je pre nego što je od​go​vo​rio. "Pri​čao je o mno​gim stva​ri​ma. Imao je neke lude ide​je." Po​gle​dao je Ab​de​la, koji je sada iz​gle​dao be​sno. "Dosta je bilo, gospodine Rajan. Moram da se vratim u kancelariju. Pokazao sam vam gde je Alek radio. Odgovorio sam na vaša pitanja. Učinio sam sve što sam obećao. Ne mogu da učinim više od toga. Svima nam je žao zbog onoga što se dogodilo, ali uveravam vas da to nije imalo nikakve

veze s njegovim poslom. Iz policije su mi javili da naprosto nije imao sreće. Bio je, kako vi to ka​že​te, na pra​vom me​stu u po​gre​šno vre​me." Ni​sam se po​tru​dio da ga ispra​vim. Nje​gov ko​i​e​ga mi je pru​žio ruku. Pri​hva​tio sam je. "Gute, gute"{10} reče. Ab​del me iz​veo kroz če​lič​na vra​ta. Nje​gov ko​le​ga se vra​tio svom po​slu. "Ako vam je po​treb​na da​lja po​moć, po​ša​lji​te mi mejl iz En​gle​ske" re​kao je dok smo se ru​ko​va​li. Zatim je otišao, a ja sam ostao sam s turistima. Hodao sam preko mermernog poda sa šarama. Vrelina dana, mada sam bio dobro zaklonjen od sunca, pritiskala me poput teškog ćebeta. Bilo mi je te​ško da raz​mi​šljam. A de​fi​ni​tiv​no sam mo​rao da raz​mi​slim, da odlu​čim šta mi je da​lje či​ni​ti. Jedno je sigurno; u Oksfordu sigurno ne žele da čuju za crkvenu geometriju. Alek je trebalo da sni​ma di​gi​tal​ne fo​to​gra​fi​je, a ne da sa​ku​plja pra​zno​ver​je. Ali, šta je to​li​ko iz​ner​vi​ra​lo Ab​de​la? Obuzela me čudna senzacija. Osećao sam miris, mada blag, miris smrti iz skrivene pećine oca Gre​go​ri​ja, koji kao da se za​dr​žao na meni. Na​po​lju sam za​u​sta​vio pro​dav​ca vode i ku​pio jed​nu bocu. Tada sam se našao na blistavom suncu. Preko otvorenog prostora ispred Aja Sofije, preda mnom se pružala gromna kupola Plave džamije, četiristo godina starog islamskog odgovora na Aja Sofiju. Činilo se da je izgrađena da pokaže kako islam može po veličanstvenosti da parira bilo kojoj hri​šćan​skoj gra​đe​vi​ni. Čuo sam kako neko od​ne​kud iza mene iz​go​va​ra moje ime. "Šone." Osvrnuo sam se, ali nisam primetio nikoga ko bi me dozivao. Samo bujica ljudi, koji idu tamovamo. Bili su svuda oko mene. Uputio sarn se preko popločanog otvorenog prostora ispred Aja Sofije, nameravajući da se osvrnem čim se udaljim od gomile kako bih video da li nekoga pre​po​zna​jem. Tada sam ose​tio ruku na ra​me​nu i osvr​nuo se. "Go​spo​di​ne Šone, če​kaj​te." Bio je to Bu​lent. Po​veo me da​lje od tu​ri​sta u pro​la​zu. "Dra​go mi je što sam vas pro​na​šao", reče. Te​ško je di​sao. "Ab​del vas je po​slao?" "Ne, ne, ne Abdel. On je čovek administracije. Mrzi sve što nam ometa plan rada." Ponovo mi je pro​tre​sao šaku i po​lju​bio me u oba obra​za. "Ja sam pro​fe​sor Bu​lent Atan​ge​los. Ab​del vam nije re​kao ko sam, zar ne?" "Ne, pro​fe​so​re. Nije mi re​kao." Klimnuo je i odmahnuo rukom. "Abdel želi da svi budemo anonimni. Molim vas, zovite me Bu​lent. Da li bi​ste po​pi​li kafu sa mnom?" Na​ka​šljao se i na​sme​šio po​ka​zu​ju​ći žute zube. "Na​rav​no." "Haj​de​mo onda", od​vra​tio je. Ko​ra​ča​li smo žu​stro. Bu​lent je oči​gled​no bio u žur​bi. No​ga​vi​ce su mu le​pr​ša​le oko čla​na​ka. "Da li vam je Alek rekao da fotografiše na nekim drugim mestima?", pitao sam, dok smo čekali ze​le​no sve​tlo da pre​đe​mo uli​cu i tram​vaj​ske šine, koje vode ka Zlat​nom rogu. Od​mah​nuo je gla​vom, ba​ca​ju i brze po​gle​de una​o​ko​lo. "Ne ovde." Prešli smo ulicu. Vrelina mi je izvlačila energiju. Krenuli smo niz bočnu ulicu i ušli u kafić drevnog izgleda. Zgrada je bila blago iskriv- Ijena u stranu, kao da joj se ramena povijaju od starosti. Unutra, zidovi su bili obloženi belim pločicama, a čvrsti drveni stolovi bili postavljeni u

nizu. Uz jedan do zidova pružao se frižider kao u delikatesnoj radnji. Osetio sam divan udar hladnog vazduha, koji je dopirao iz klime iznad vrata. Osim ta dva ustupka modernom dobu, zgrada je iz​gle​da​la kao da je sta​ra ne​kih sto go​di​na ili više. Samo nekoliko ljudi nas je radoznalo pogledalo; mušterije su uglavnom bile zabavljene svojim dru​štvom. Ža​mor raz​go​vo​ra po​ja​ča​vao se dok smo se kre​ta​li kroz pro​sto​ri​ju. Probili smo se do stola u uglu. Hladan vazduh posle vanjske vreline pretvarao je ovo mesto u oazu. Ko​šu​lja mi je bila vla​žna od zno​ja ne samo is​pod pa​zu​ha, već i po le​đi​ma. "Tur​ska kafa?", pi​tao je Bu​lent. "Da, mo​lim vas." "Zna​te, ovo je bio omi​ljen Ata​tur​kov ka​fić." "Za​i​sta?" Tru​dio sam se da de​lu​jem za​di​vlje​no. Spu​stio je dla​no​ve na sto i nagnuo se na​pred kao da će mi upra​vo ka​za​ti ne​što bit​no. "Mo​li​ću se za vas", za​po​čeo je ža​lo​sno od​ma​hu​ju​ći gla​vom. "Za​što bi​ste to ra​di​li?" "Ne​ma​te obez​be​đe​nje." Po​di​gao je ruke. "Nije mi po​treb​no." Mah​nuo je s ga​đe​njem. "Ako uhva​te pse koji su vam ubi​li pri​ja​te​lja, zna​te li šta će uči​ni​ti?" Od​mah​nuo sam gla​vom. "Po​sla​će ih pra​vo u pa​kao." Prislonio je prst uz čelo i oponašao povlačenje oroza. Da li me je zato pratio, da mi kaže da će Ale​ko​va smrt biti osve​će​na? Prišao nam je konobar. Naručili smo kafu i privlačan debeli komad čokoladne torte, koju sam vi​deo us​put. "Do​šli ste iz Lon​do​na?", pi​tao je. "Da." "Tamo ima​te pro​ble​ma, zar ne?" "Po​ma​lo." "Tolerancija umire", izgovorio je kao da iznosi prosto činjenično stanje. "Kada je Mehmed Osvajač vladao u ovom gradu, polovina stanovništva bili su hrišćani. Svi smo živeli u miru. Rekao je da ra​zli​či​ti na​ro​di u nje​go​vom car​stvu tre​ba da žive kao je​dan." Čuo sam da je Meh​med bio to​le​ran​tan kad je osvo​jio grad. "Ovih dana nazadujemo", nastavio je. "Kad se islam pojavio, propovedao je smanjenje poreza i za​bra​nji​vao ze​le​na​še​nje i rop​stvo. Dali ste to zna​li?" "Ne." "Pa, isti​na je. Kao što mo​že​te da pret​po​sta​vi​te, brzo je po​stao po​pu​la​ran." Proučavao sam ga. Lice mu je bilo izborano. Delovao je srdačno, ali zabrinuto. Majica mu je bila bes​pre​kor​no či​sta, kao da ju je ju​tros iz​va​dio iz pa​ko​va​nja. Stigla nam je kafa. Kolač je bio još ukusniji nego što je izgledao u vitrini. Bio je svilenkasto mek, sa krckavim prelivom od čokolade na vrhu. Ajrin je oduvek volela čokoladne kolače. S uživanjem bi po​je​la ovaj. "Vaš pri​ja​te​lj je do​ži​veo uža​snu smrt. Te​ško je čak i za​mi​sli​ti", reče Bu​lent. Nisam imao teškoće da zamislim krvave slike Alekove smrti pošto sam video njegovo telo. Bili su to duhovi koji me prate i postaju sve jasniji što se više trudim da ih izbegnem, kao da ne držim um

pod kon​tro​lom. Po​gle​dao sam ko​lač. Do​volj​no sam po​jeo. "Da li vam je Alek rekao bilo šta o svom interesovanju za druge objekte, poput Plave džamije, Sve​te Iri​ne ili ne​čeg slič​nog?", pi​tao sam. "Nije mi spominjao Plavu džamiju. Rekao sam mu da je Aja Irina " zatvorena. Otvaraju je samo za koncerte, recitale i slično. U Arheološkom muzeju postoje slike unutrašnjosti. Rekao sam mu sve to. Za​i​sta se ras​pi​ti​vao za Sve​tu Iri​nu." Najzad napredak."Da li se raspitivao za bilo koje drugo mesto?" Podigao sam šoljicu sa kafom i od​gur​nuo osta​tak tor​te. "Želeo je da zna sve o Carskoj palati, Konstantinovoj palati, kao i svi ostali ovih dana. I o tome kako je Se​nat pro​jek​to​vao njen na​pre​dak. Imao je puno pi​ta​nja." "Smatrao je da je na mestu Svete Irine nekada stajao Afroditin hram, koji je preobražen u hrišćansku crkvu", rekao sam."Da li vas je pitao jeste li pronašli dokaz da je hram postojao?" Bila je to teorija koju je Alek spomenuo samo jednom i bilo je teško povezati je s njegovom smrću, ali vre​de​lo je pi​ta​ti. "Sve smo pro​u​ča​valf, od​vra​ti Bu​lent. Po​gle​dao je una​o​ko​lo, kao da ne​ko​ga tra​ži. "Da li je mo​gu​će da se is​pod Aja Iri​ne na​la​ze krip​te?" Spu​stio je kafu i sa​če​kao. Ža​mor raz​go​vo​ra se po​ja​čao. "Ispod skoro svakog objekta postoje podzemne odaje. Ispod stare palate, ispod zgrade Senata, is​pod hi​po​dro​ma, svu​da." Pi​ta​nje je koju je zgra​du Alek odlu​čio da is​tra​ži. "Za hrišćane je bilo uobičajeno da prisvajaju mesta na kojima su se nalazili hramovi. Na mestu gde je danas Crkva Svetog Pavla u Londonu nekada se nalazio hram posvećen Dijani, zar ne?" rekao je. "Ne znam." Brzo se osmeh​nuo, a po​tom opet za​du​bio u mi​sli. Žbu​na​ste obr​ve su mu za​kla​nja​le oči. "Neki grč​ki hra​mo​vi bili su cen​tri pro​sti​tu​ci​je." "Za​i​sta? To je si​gur​no bio za​ni​mljiv pri​zor." "Bila je to prava katastrofa, gospodine Rajan. Napisao sam rad na tu temu." Zastao je. Izraz lica mu se smra​čio. "Još nije ob​ja​vljen." "Si​gu​ran sam da će biti", re​koh. "Aja Irina je bila moj projekat. Moj. Na njemu ovih dana rade pogrešni ljudi." Pogledao je una​o​ko​lo. De​lo​va​lo je kao da se pla​ši. "Imaju bolje veze od mene efendi." Posmatrao je talog kafe."Mi, istraživači na projektu Aja Sofije, ne znamo ništa o njihovim planovima iskopavanja, ništa. Možete li da poverujete u to? Ludost! Uopšte ne razgovaramo jedni s drugima" Zastao je i stisnuo usne, kao da se plaši da je već su​vi​še re​kao. "Kada je pro​je​kat za​po​čeo?" "Žao mi je, Šone." Od​mah​nuo je gla​vom. "Šta nije u redu?" Ugri​zao se za usnu. Kap​ci su mu se spu​sti​li još malo."Ne mogu vam više ni​šta reći." Po​vu​kao se. "Moj institut može da podrži vaš rad, profesore." To je bila istina. Mogao sam da ubacim dobre pro​jek​te na dnev​ni red. Naše sti​pen​di​je nisu ve​li​ke, ali malo je če​sto do​volj​no.

"Mo​žda mo​že​mo da po​mog​ne​mo je​dan dru​gom." Sum​nji​ča​vo me osmo​trio. "Zašto mi ne kažete šta se dešava u Svetoj Irini? Biću vaš dužnik." s Posmatrao me nekoliko trenutaka pre nego što je odgovorio. Mogao sam da mu pročitam misli; vagao je dobrobiti od toga što će mu di​rek​tor oks​ford​skog in​sti​tu​ta du​go​va​ti uslu​gu i pi​tao se šta za​i​sta že​lim. "Alek vam nije ni​šta re​kao?", upi​ta. Slegao sam ramenima. "Ništa me ne iznenađuje kada je Alek u pitanju." "Žao mi je", reče."Ne mogu više da raz​go​va​ram o ovo​me." Nagnuo sam se napred. Bio sam tako blizu otkrića nečeg bitnog. Osećao sam to. Ali, prilika mi iz​mi​če. "Alek je nešto smerao i ispričao vam je sve o tome. Upravo ste to potvrdili." Osvrnuo sam se. "Mo​žda tre​ba ovo da is​pri​čam Ab​de​lu Go​ka​nu. Mo​žda on može da mi po​mog​ne." Ustao sam. De​lo​vao je šo​ki​ra​no. Za​tim je ba​cio po​gled oko nas. "Ne" reče. "Onda mi vi is​pri​čaj​te." Po​gle​dao me. "Ne sme​te Iju​di​ma reči da ste bilo šta sa​zna​li od mene" žu​stro je do​dao. "Ne želim da vas uvalim u probleme, ali moram da otkrijem šta se dogodilo Aleku. Moram da znam šta je ra​dio." Po​no​vo sam seo. "Is​pri​čaj​te mi šta se do​ga​đa u Sve​toj Iri​ni." Izdahnuo je kao kada se lopta ispumpava."Ne u Svetoj Irini, ispod nje. Od Alekove smrti tamo rade sva​kog dana, mo​žda čak i noću." Ša​pu​tao je. "Zna​te li šta ja mi​slim, Šone?" Od​mah​nuo sam gla​vom. "Žele da ukradu moju ideju." Glas mu se podigao za oktavu."Ja sam otkrio ulaz. Ali, oni su dobili dozvolu da ga otvore." Podigao je ruke u vazduh kao da podiže teret. Raširio je prste, oči​gled​no iz​ner​vi​ran. "Moje ži​vot​no delo je ukra​de​no." Mahao je pesnicom ispred sebe dok je govorio."To nije u redu. Onaj ko objavi to otkriće steći će tri​jumf, me​da​lje, na​gra​de, sve. Lo​po​vi." Iz​blju​vao je tu reč. "Da li ste vo​di​li Ale​ka u Sve​tu Iri​nu?" Potvrdno je klimnuo je glavom kao kuče ispred zadnjeg stakla automobila. "Možete li da mi pokažete gde ste ga odveli?" To bi moglo sve da objasni. Alek je prekinuo nekoga ko je sprovodio taj​no is​ko​pa​va​nje. Bu​lent je skre​nuo po​gled. Ža​lo​sno je pro​tr​ljao čelo. "Ne, ne. Ne mogu da se me​šam u to." "Kako je ta gru​pa do​bi​la do​zvo​lu za rad?" "Njihovi ljudi imaju najbolje akreditive." Odmahnuo je rukama. "Bar mi je tako rečeno." Nagnuo se napred. "Zamolio sam ih da ne dozvole privatna iskopavanja u Svetoj Irini. Međutim, odgovorili su da ljudi imaju odgovarajuća dokumenta, dozvole, da sprovode prost premer lokacije radi većeg pro​jek​ta. Ne znam, mo​žda je to isti​na." "Mo​že​te li me odve​sti tamo?" Žustro je odmahnuo glavom. "Ne, ne. Imam ženu i dvoje dece." Izvukao je novčanik i pokazao mi fotografiju punačke žene crne kose vezane u rep, koja grli dvoje nasmejane crnokose dece, dečaka i de​voj​či​cu.

"Div​ni su", re​koh. Gle​da​li smo fo​to​gra​fi​je. Bu​lent je tu​žno kli​mao gla​vom. Znao sam šta po​ku​ša​va da mi kaže. "Idem sada", re​kao je tiho. "Za​što ne mo​že​te bar da mi ka​že​te gde ste od​ve​li Ale​ka?" Izraz mu je stvrdnuo."Ne mogu više od toga da vam pomognem, Odgovorio sam na vaša pitanja. Mo​ra​te me osta​vi​ti na miru." "Mo​že​te da mi ob​ja​sni​te gde ste ga od​ve​li." Po​vi​sio sam glas. Neću odu​sta​ti. Potapšao je vazduh između nas, kao da pokušava da me utiša."Morate da zaboravite ne sve ovo. Tamo gde sam ga odveo sada ima stražara, efendi. Instalirali su i kameru na vrata. Neću vas odvesti tamo." Pre​krio je usta ša​kom. "Daj​te mi bar ne​što." Suzio je kapke. "Efendi, reći ću vam još jednu stvar. Zatim ćete prestati s ovim." Nagnuo se prema meni. "Ljudi koji tamo rade ulaze i izlaze kroz sporedna vrata u dvorištu naše kancelarije. To je sve što mogu da vam ka​žem." Ustao je. Stekao sam utisak da želi što pre da pobegne. Da je shvatio da razgovor sa mnom nije do​bra ide​ja. I ja sam ustao. Is​pru​žio je ruku. "Žao mi je, ne mogu da vam po​mog​nem više od toga." Rukovali smo se. Krenuo je ka vratima. Ja sam na trenutak ponovo seo, a zatim pojurio za njim. Okre​nuo se kada je sti​gao do vra​ta i upit​no me po​gle​dao dok sam mu pri​la​zio. "Po​sled​nje pi​ta​nje." Po​di​gao je obr​vu."Ne, mo​lim vas." Ri​zi​ko​vao sam."U koje vre​me ti lju​di rade is​pod Aja Iri​ne?" Odmahnuo je glavom. Nisam odustajao. Sevnuo je pogledom ka ulici. Stav mu se izmenio. De​lo​vao je upla​še​no. "To je mali za​htev. Re​ci​te mi zbog Ale​ka, ako ni zbog čega dru​gog." Za​tvo​rio je oči na par tre​nu​ta​ka, za​tim ih otvo​rio i uneo mi se u lice. "Okej, efendi, prijatelju gospodina Aleka, koji ne odustajete, ako želite da ih vidite, ako želite da sa​zna​te da li go​vo​rim isti​nu, reći ću vam jed​no." Stegnuo me je za ruku. "Svakog dana u četiri posle podne dvojica ljudi izađu u dvorište. Tada za​vr​ša​va​ju svo​ju sme​nu is​pod Sve​te Iri​ne." "Kako ću ih pre​po​zna​ti?" Frknuo je. "Radna odela su im prašnjava. Prepoznaćete ih. Samo oni koriste taj izlaz. Sada to znate i možete svojim očima videti da govorim istinu. Znate li šta ja mislim?" Stegao mi je rame ša​kom. "Za​što je Alek ubi​jen?" "Za​što?" "Bio je umešan u nešto pre nego što je došao ovde. Mislim da to nema nikakve veze sa svim ovim." Za​tim je oti​šao. Vratio sam se u kafić. U mene su zurila dva konobara, mladić zalizane kose i stariji sedokosi čovek iza bara. Seo sam. Grupa turista za jednim od stolova takođe je zurila. Privukao sam suviše pa​žnje. Vre​me je da kre​nem. Za ne​ko​li​ko mi​nu​ta sam bio u tak​si​ju i vo​zio se pre​ma Pi​te​ro​voj kući. Želeo sam da saznam šta se dogodilo s Izabel. Zašto se nije pojavila? To što me niko nije pratio

na​ve​lo me da se pi​tam šta su Pi​ter i ona na​me​ri​li. Da li tre​ba da im ka​žem šta sam ot​krio? Tak​si​sta me po​sma​trao u re​tro​vi​zo​ru dok smo se pro​bi​ja​li kroz sa​o​bra​ćaj ka​snog pre po​dne​va. Ako je Izabel u Piterovoj vili, možda ću joj reći da u četiri idem u Svetu Irinu. Ako bude insistirala, može sa mnom. Verovatno je dobra ideja da je povedem. Na taj način ću se u najmanju bar dr​ža​ti do​go​vo​ra koji sam sklo​pio s njom i Pi​te​rom. Šetkao sam gore-dole dok sam čekao da neko otvori kapiju. Kada se najzad raskrilila, najpre sam pi​tao Pi​te​ro​vog slu​gu da li je Iza​bel do​la​zi​la. Iz​ne​na​di​la me br​zi​na ko​jom mi je to pi​ta​nje iz​le​te​lo. "Ne, go​spo​di​ne, ali go​spo​din Fic​dže​rald se vra​tio", od​go​vo​rio je. Proveo me kroz kuću do malog dvorišta. Žbunovi ružičastih ruža peli su se uz bele zidove. Piter je sedeo pokraj stočića za kafu i razgovarao telefonom. Mahnuo mi je da sednem na stolicu s visokim naslonom i debelim jastukom kraj njega. Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da završi razgovor. Odisao je nadmenošću kao što plamen odiše vrelinom. Ona nije bila odraz samo načina na koji je se​deo ili iz​ra​za lica, već kom​bi​na​ci​je sve​ga toga. Ustao je i us​ho​dao se. "Čime si se da​nas ba​vio, Šone?", pi​tao je tre​nu​tak ka​sni​je. Ispričao sam mu da se Izabel nije pojavila, kao i sve o Bulentu i Svetoj Irini. Zapravo, skoro sve. Samo jed​nu in​for​ma​ci​ju sam za​dr​žao za sebe. Čak i to sam mu za​ma​lo re​kao, ali ne​što me spre​či​lo. Još me brinulo to što se Izabel nije pojavila, ali njega, izgleda, nije. "Odavde ćemo mi preuzeti stva​ri, Šone", re​kao je snis​ho​dlji​vo kada sam za​vr​šio. Zurio sam u njega i bilo mi je drago što mu nisam sve rekao. Kakav kompletni kreten. Otkrio sam gde je Alek sni​mio fo​to​gra​fi​je, a on kao da je samo že​leo da me se oslo​bo​di. Zatim se, sasvim iznenada, izvinio. Dok sam čekao da se vrati, razmišljao sam o svom narednom ko​ra​ku. "Nisi valj​da na​me​rio da odeš sam u Sve​tu Iri​nu?", pi​tao me kad mi se ne​što ka​sni​je pri​dru​žio. Odla​zak u Sve​tu Iri​nu je upra​vo ono što sam pla​ni​rao. "Po​mi​slio sam da bi Iza​bel mo​gla da pođe sa mnom." "Imamo puno iskusnih Ijudi, Šone. Oni su za ovo obučeni. Ne moraš ti da se baviš time. Ako su to hulje koje su ubile tvog kolegu, pronaći ćemo ih." Spojio je prste i napravio piramidu, a naslonio vr​ho​ve ka​ži​prf sta na usne i upi​ljio se u mene. "Do​volj​no si uči​nio." "Šta se do​go​di​lo sa Iza​bel?", hteo sam da znam. "Ne brini za Izabel Ona će biti dobro." Izraz lica mu je bio nedokučiv, Želeo je da se naprosto okre​nem i odem. "Znaš li još ne​što što bi nam bilo od ko​ri​sti, Šone?" Da li je po​go​dio da ne​što kri​jem? "Ne." Tru​dio sam se da zvu​čim odluč​no. Gle​dao me u oči i nije skre​tao po​gled. "Onda nam pre​pu​sti sve ovo. Organizovaću ti let kući." Prekrstio je ruke kao da je doneo odluku umesto mene. Zatim mi je upu​tio je​dan od svo​jih sa​vr​še​nih osme​ha. "Nećeš me se tako lako otarasiti", odvratio sam. "Došao sam ovde da otkrijem šta se dogodilo Ale​ku, a to i da​lje ne znam. Ako se vra​tim u Lon​don, vi mi ni​ka​da ne​će​te ni​šta reći." "Tvoja bezbednost nam zaista mora biti na prvom mestu, Šone. Vee si dosta toga otkrio. Dobro si se pokazao. Ne postoji više ništa što možeš da učiniš. Vreme je da profesionalci preuzmu stvari u svo​je ruke." "Ne možeš me sprečiti da odem u Svetu Irinu. Želim lično da vidim te ljude. Neću se pre​do​mi​sli​ti, zato ni ne po​ku​ša​vaj."

Nema šanse da odustanem. Kako se samo folira - izvinite, gospodine, obavestićemo vas o svemu, gospodine. Znam kako to ide. Slušaću to nedeljama. Zatim mesecima. Proći će godina pre nego što shvatim šta se dešava, a tada će ceo slučaj predstavljati davnu prošlost. Ako budem imao sreće, primiću pismo u kojem me obaveštavaju da žale zbog svega i da i dalje rade na slučaju. Mo​žda će mi odo​bri​ti kra​tak sa​sta​nak ako bu​dem do​volj​no in​si​sti​rao, ali re​zul​tat će biti isti. Više nisam imao šta da izgubim - nemam porodicu, najbolji prijatelj mi je mrtav. "Posle podne idem u Sve​tu Iri​nu. Vi​de​će​mo se tamo ako stig​neš na vre​me." Na​sme​šio sam se na silu. De​lo​vao je iz​ne​na​đe​no ili se samo pre​tva​rao. Ni​sam ma​rio. "Pret​po​sta​vljam da že​liš me​da​lju za is​traj​nost", reče. "Šta pla​ni​raš da ura​diš?" Govorio sam ravnomernim glasom. Vrelina je počela da me nervira. Ovo je daleko najtopliji dan ot​ka​ko sam sti​gao. Či​ni​lo mi se da je to​plo ko​li​ko i u se​ver​nom Ira​ku. "Že​lim lič​no da vi​dim te lju​de. To je sve." "Pa, ako in​si​sti​raš, od​ve​šće​mo te tamo, nema pro​ble​ma. Ali…", za​stao je. Sle​di zač​ko​lji​ca. "Radićeš ono što ti se kaže. Ni manje ni više. U suprotnom nećemo biti odgovorni za ono što bi moglo da ti se dogodi. Ne zaboravi kako je tvoj kolega poginuo." Ton mu je bio odmeren, reči hlad​ne. Okrenuo se. Njegov čovek je stajao kraj vrata hodnika koji vodi ka spoljnom svetu. Klimnuo mu je gla​vom. "Mi​slim da je vre​me za ru​čak", reče.

Poglavlje Dvadeset Prvo "Prokleti glupi demonstranti. Plaćeni su", rekao je lord Bidoner dok se klatio uz mokre granitne stepenice, koje su vodile prema blistavim crnim vratima. „U ratu smo. Zar oni to ne znaju?“ Frknuo je. „Dra​go mi je što si us​peo da stig​neš, Ara​pi​ne. Tač​no na vre​me." „I meni je drago što vas vidim, gospodine“, odvrati Arapin Anak. Vozač limuzine držao je ogro​man crni sun​co​bran iz​nad nje​go​ve gla​ve. Če​kao je da se lord Bi​do​ner pop​ne. Tro​to​ar je bio pust. Na kra​ju uli​ce sa​o​bra​ćaj se vu​kao duž Haj​mar​ke​ta ka Tra​fal​gar skve​ru. S neba iznad njih avgustovska kiša nalik monsunu slivala se niz fa- sadu krem boje elegantne londonske vile. Kada je Bidoner stigao do vrha stepeništa, otvorila su se blistava vrata smeštena između dva bela stuba. Crveno oko sigurnosne kamere zurilo je u njih iz glave bronzanog lava, po​sta​vlje​nog iz​nad vra​ta. Ši​rok hod​nik, po​plo​čan be​lim mer​me​rom, pri​zi​vao ih je da na​sta​ve da​lje. Zidovima su dominirali portreti Ijudi s perikama u pozlaćenim ra- movima. Stepenice od crnog mermera, koje bi se sasvim lepo uklopile u stari holivudski mjuzikl s Fredom Asterom, vodile su na ga​le​ri​ju. Naprosto se osećao miris tradicije i novca. Nije u pitanju bio samo sprej za poliranje s mirisom lavande, poput daha skupog losiona posle brijanja, niti besprekorna posluga, a ni žamor koji se začuo kada su se vrata iza njili za- tvorila. U pitanju je sve to skupa. Arapinu se to dopadalo. Ovo je nje​gov svet. Na drugom kraju hodnika, dupla vrata su zaškripala dok su se otvarala. Jedna glava je provirila, a za​tim su se vra​ta ši​rom otvo​ri​la. Ušli su unu​tra. Bila je to dugačka dvorana s belim stubovima duž obe strane po dužini. Lepo obučeni ljudi u tamnim odelima ispunjavali su redove stolica tapaciranih crvenim plišem i gledali u pravcu podijuma. Na stalku pokraj podijuma nalazio se tanak LCD TV. Prostoriju je ispunjavao žamor. Ara​pin se upu​tio pre​ma slo​bod​nom me​stu u pr​vim re​do​vi​ma i seo. Lord Bidoner je krenuo prema podijumu. Pošto je nakratko tiho porazgovarao sa starijim džen​tl​me​nom po​red sebe, po​tap​šao je mi​kro​fon. "Danas se", započeo je izostavljajući uvod, "islam širi brže od bilo koje evropske religije. Po nekim procenama, s obzirom na uporedni prirodni priraštaj islam će postati većinska religija za naših života. Islamska Evropa možda neće težiti toleranciji. Možda će biti fundamentalistička. Oni obično ne gledaju blagonaklono na različita mišljenja. Kada vašoj unuci ponude burku, ona će možda mo​ra​ti da je obu​če." Arapin je sve ovo već čuo, ali je ipak presedeo tokom čitavog govora. Lord Bidoner je jedini čo​vek u En​gle​skoj ko​jem ve​ru​je. Lič​no je jemčkf za sva​kog čo​ve​ka u pro​sto​ri​ji. "Ka​kav je plan, pi​ta​te me?" Lord Bi​do​ner je za​stao i osmo​trio pu​bli​ku. "Neki od vas su me pitali o kontroli populacije. Tvrdite da će majka priroda neizbežno ograničiti ek​splo​ziv​ni rast čo​ve​čan​stva. Me​đu​tim, naš je​po​sao da obez​be​di​mo ured​nu re​duk​ci​ju." Na​ka​šljao se. "Ne možemo dozvoliti da naša zemlja bude uništena. Obećavam vam da se to neće dogoditi." Mahnuo je prstom ka grupi pred sobom. Eksplicitnije od ovoga se ne može, zbog čega je Arapin bio veoma zadovoljan. Samo najuži krug treba da zna više. Svi ostali moraju da se zadovolje ve​ro​va​njem u slu​čaj​nost i lošu sre​ću. Kada je završio govor, prolomio se aplauz. Trajao je bar dva minuta. Red ljudi koji čekaju da

raz​go​va​ra​ju s go​vor​ni​kom po​la​ko se tro​šio. Me​lak je če​kao sa stra​ne. "Do​bro odr​žan go​vor, go​spo​di​ne", re​kao je kada su svi oti​šli. "Haj​de da oba​vi​mo naš mali sa​sta​nak, Ara​pi​ne." Klimnuo je. Za par minuta, on, lord Bidoner i trojica preostalih sedeli su oko smaragdnozelenog sto​la za kar​ta​nje u obli​žnjoj sobi, oblo​že​noj hra​sto​vim plo​ča​ma. Lord Bi​do​ner je prvi pro​go​vo​rio. "Znate da možemo da verujemo ovom čoveku." Klimnuo je ka Arapinu. "Dokazao je to. Dao vam je odlične savete tokom prošlonedeljnih nemira. Glasam za to da mu obezbedimo ono što je tražio pro​šli put kada je do​la​zio." Okre​nuo se Ara​pi​nu. "Že​liš li ne​što da nam sa​op​štiš?" Izraz Arapin ovog lica bio je čvrst kao stena. "Imam, lorde Bidoner. Moje je stanovište da će uskoro doći do izbijanja epidemije pneumonične kuge." Svi su ga pogledali u očekivanju. Ovi Ijudi su želeli da znaju šta će se dogoditi, ali su takođe želeli da izbegnu svaku povezanost s tim. Grupa nije ve​li​ka, ali je uti​caj​na. Ci​lje​vi su im isti kao nje​go​vi. "Očekujem da će se virus brzo širiti zbog masovnih protesta i prevelikih gužvi u javnom prevozu. Što se tiče ishoda, na Fidžiju je 1875. godine epidemija neizlečivih boginja ubila 25 posto stanovništva. Osamdeset posto Havajaca stradalo je u sličnoj epidemiji neizlečive bolesti. Moderan čovek smatra da su takve situacije stvar prošlosti. Ali, antibiotici gube moć. Epidemije neizlečivih bolesti mogu da izazovu sličnu stopu smrtnosti u zapadnoj populaciji, pre svega u grupama u kojima će se infekcija pojaviti. Vi i vaši voljeni bićete bezbedni, gospodo, ali vreme je da se krene na selo." Lica Iju​di oko nje​ga bila su su​mor​na, ali odluč​na. "Imam još samo jed​nu stvar da ka​žem, lor​de Bi​do​ner", do​dao je. "Da." Od​vra​tio je lord Bi​do​ner mo​no​to​nim gla​som. "Ako se stvari budu odvijale kao što očekujemo, svi ćemo vam biti veoma zahvalni." Arapin se na​sme​šio kao mač​ka kad ulo​vi miša. Osta​li su klim​nu​li. Iz ruševina koje ova kriza bude izazvala nići će nova država. Arapin je to znao. Došlo je do velikih promena otkada je kuga poslednji put harala Engleskom. Tako će biti i sada. Biće potrebne nove vođe. Promene u vrhu Ujedinjenog Kraljevstva biće praćene sličnim promenama u drugim zemljama. Ljudi u ovoj prostoriji imaju planove za to. Planove koji će uvesti nov sistem, lišen be​smi​sle​ne sa​mi​lo​sti iz pro​šlo​sti. Sada više nema povratka. Melak će se svojom uobičajenom preciznošću pozabaviti preostalim stvarima koje treba rešiti u Istanbulu, a ubrzo niko neće brinuti zbog toga što je nekoliko ljudi izgubilo život. Ljudi će isključivo razmišljati o delotvornoj vakcini. Izvadio je kutiju belih pilula iz svo​je tor​be i po​de​lio ih pri​sut​ni​ma. "Vaša za​kle​tva ću​ta​nja biće na​gra​đe​na", re​kao je. "Pro​me​na ko​nač​no do​la​zi."

Poglavlje Dvadeset Drugo "Zar ne tre​ba da kre​ne​mo?" Bilo je petnaest časova i pet minuta. Tanjiri od ručka još su stajali pred nama. Salata je bila fantastična, limunasta i slatka, ali ja sam samo prebirao po svojoj. Piter se ponašao kao da je sasvim obi​čan dan. Po​gle​dao sam na sat. "Su​vi​še bri​neš." Zlob​no se sme​škao. Že​leo sam da se iz​vi​čem na nje​ga. Ali, ni​sam to uči​nio. Ve​ro​vat​no bi ga to samo za​ba​vi​lo. "Za​pam​ti, uvek mo​žeš da se vra​tiš kući kad god po​že​liš." "Samo ti sa​njaj. Ne po​vla​čim se tako lako." Ustao je ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je i po​ka​zao mi da kre​nem za njim. Ušli smo u crni rendž rover parkiran ispred kuće. Na prednjem sedištu sedela su dva čoveka obučena poput turista, u cvetnim košuljama i šortsevima jarkih boja. Blistavi ekran za satelitsku na​vi​ga​ci​ju na​la​zio se na kon​zo​li iz​me​đu dva pred​nja se​di​šta. Naslonio sam se na kožni naslon za ruke. Automobil je sličan onom koji je vozila Izabel, ali bo​lje opre​mljen. Na​pred je imao re​šet​ku, uda- Ije​nu bar tri​de​set cen​ti​me​ta​ra od ka​ro​se​ri​je kola. "U ovo​me ćemo svi​ma bo​sti oči", re​koh. "Nikako. Većina lokalaca kupuje ove automobile čim sakupi dovoljno novca. Iznenadio bi se kada bi znao ko ih sve voli." "Ho​će​te li sta​vi​ti bri​tan​sku za​sta​vu na sva​ki ugao?" Piter me ignorisao. Razmenio je neke nerazumljive komentare sa čovekom na prednjem sedištu. Za​tim se okre​nuo ka meni. "Na Taksimu su demonstracije protiv racija u džamijama u Evropi. Međutim, to nam neće sme​ta​ti. Ide​mo dru​gim pu​tem." "Od​lič​no." Bio sam smi​ren, spre​man na sve. Pi​ter me čud​no po​gle​dao, kao da ne shva​tam de​mon​stra​ci​je do​volj​no ozbilj​no. "Znaš valj​da šta se do​go​di​lo u Lon​do​nu pro​šle su​bo​te?", upi​ta. "Bio sam u sre​di​štu do​ga​đa​ja." Pogledao me kao da sam na neki način umešan u nemire zbog toga što sam se našao u njihovoj bli​zi​ni. "Sto​ka mi je uni​šti​la veče", re​kao sam. Sedeli smo u tišini dok smo prelazili široki most preko Zlatnog roga. S obe strane ograde vijorili su se dugi baneri s porukama dobrodošlice u Istanbul na engleskom, nemačkom i francuskom. Slični ba​ne​ri vi​si​li su na ban​de​ra​ma. "Za​što ima ovo​li​ko ba​ne​ra?", za​ni​ma​lo me. "Tur​ci vole tu​ri​ste", od​vra​tio je Pi​ter. U starijem delu grada Ijudi na ulicama su delovali siromašnije. Proučavao sam im lica. Mnogi su ima​li traj​ne bore od sun​ca. "Skoro smo stigli", objavio je Piter. Gvirnuo je ka navigacionom sistemu. Prikazivao je 3D mapu naše lokacije, žute zgrade koja je izgledala kao kutija. Sićušna crvena tačka treptala je na sredini ekra​na.

"S ovom stvarčicom možemo bilo šta da pratimo", rekao je samozadovoljno pokazujući rukom satelitsku navigaciju. Crvena tačka se pomerila. Pritisnuo je jedno od dugmića. Tačka se pretvorila u blo​ko​ve pik​se​la dok smo zu​mi​ra​li. Pik​se​li su se pre​tvo​ri​li u crni krov na​šeg rendž ro​ve​ra. Video sam da se Ijudi pomeraju unutar automobila. Uređaj je davao jasniju sliku od bilo kojeg ko​mer​ci​jal​nog sa​te​lit​skog na​vi​ga​ci​o​nog si​ste​ma koji sam do​sad vi​deo. "Grad puca po šavovima", reče. "Kunem se da u gradu osećam eksplozije muslimanske populacije iz svih krajeva sveta, kao da je u pitanju puls. Znaš li da Istanbul sada ima veći godišnji pri​liv imi​gra​na​ta nego Nju​jork?" Nisam ništa rekao. Neki Ijudi su smatrali da ću zamrzeti islam posle onoga što se Ajrin dogodilo u Av​ga​ni​sta​nu, ali na kra​ju sam samo že​leo da sa​znam više o tome, da ra​zu​mem. Video sam kupole i minarete Aja Sofije ispred nas. Rojevi turista su se probijali uzbrdo ka njoj hladeći se lepezama; izgledali su ružičasto i prepečeno. Prodavnice tepiha, plavih pločica, razglednica i hladne turske koka-kole nizale su se niz ulicu. Ugledao sam visoki zid od cigala, izbledeo na suncu. Ulica je u ovom delu bila kaldrmisana i kamenje se sijalo od duge upotrebe. Ovaj deo Istambula imao je neki srednjovekovni šmek, sporedne ulice su se pružale u cikcak među trošnim četvorospratnicama i petospratnicama, koje su bile naslonjene jedna na drugu kao grupa sta​ra​ca koji se po​stro​ja​va za fo​to​gra​fi​sa​nje. Skrenuli smo u uzan i strm sokak s restoranima i umetničkim galerijama. Spoljašnji zid Topkapi saraja nalazio se levo od nas. Visok je bar dvanaest metara, napravljen od izbeljenog kamena postavljenog u slojevima: najpre veliki komadi, pravi bolderi; zatim dugačke cigle, pa još boldera, onda sloj od škriljca, pa opet cigle i najzad grudobran na vrhu. Skoro četiri stotine godina generacija za ge​ne​ra​ci​jom sul​ta​na vla​da​la je ve​ćim de​lom mu​sli​man​skog sve​ta iz pa​la​te sa dru​ge stra​ne zida. Stigli smo na raskrsnicu s putem desno od nas. Pred nama, put su blokirala dva gvozdena stuba visoka pola metra. Ka nama je krenuo čuvar u plavoj uniformi, na kojoj je belim slovima iznad džepa na grudima pisalo "VP obezbeđenje". Vozač je spustio prozor i mahnuo ka njemu. Čuvar je uz​vra​tio po​zdrav i po​me​rio stu​bo​ve kako bi​smo mo​gli da pro​đe​mo. S desne strane sokaka nalazila se bela gvozdena ograda postavljena na nizak zid. Iza nje, masivni ka​me​ni stu​bo​vi po​se​za​li su ka nebu, pleć​ke Aja So​fi​je. S naše leve strane nalazio se red trospratnih kuća, izgrađenih u istom stilu, koje pomalo podsećaju na američke daščare. Letimično sam osmotrio kupolu boje pepela, na čijem vrhu se nalazio šiljak sa zlatnim polumesecom. Delovao je poput ukrasnog štapića za koktel zabodenog u iz​ble​de​lu tre​šnju. Bila je to Aja Iri​na. Pogledao sam na sat. Petnaest i četrdeset pet. Imali smo petnaest minuta da stignemo na drugu stra​nu Sve​te Iri​ne. Do​volj​no vre​me​na ako je ka​pi​ja na zidu pa​la​te Top​ka​pi otvo​re​na. Moramo da prođemo kroz Bab-i humajun, Carska vrata. Palatu je izgradio Mehmed Osvajač šest godina posle zauzimanja grada. Iznad zasvođenog ulaza imala je veliki panel ispisan arapskim slovima. Štrčao je iz zida palate u bloku koji čini sastavni deo stražarnice, koji je debeo koliko i vi​sok. Ovde su iz​la​ga​ne gla​ve onih koji su se su​prot​sta​vlja​li sul​ta​nu da bi se obes​hra​bri​le po​bu​ne. Kada smo stigli do kapije, videli smo da je ultramoderan autobus zakrčio ulaz; izgledao je kao vek​na hle​ba u če​lju​sti​ma su​vi​še rev​no​snog psa. Gu​bi​li smo dra​go​ce​no vre​me. Grizao sam usnu dok smo čekali. Nadali smo se da ćemo ući za autobusom. Međutim, on se nije po​me​rao. Što je bilo loše. "Hajde da vidimo šta se zbiva s druge strane", predložio je Piter i dotakao ekran satelitske

navigacije. "Autobusi ne bi trebalo da koriste ovu kapiju. Međutim, dovoljno je široka da mogu da pro​đu. Vi​deo sam kako se to de​ša​va. Ne bi tre​ba​lo dugo da če​ka​mo." Na ekranu se ukazao prednji deo autobusa, koji je virio kroz kapiju, a iza njega otvorena po​vr​ši​na is​pu​nje​na dr​ve​ćem, iz​me​đu ko​jeg su mi​le​li lju​di. Ponovo je potapkao ekran i povukao prstom po njemu. Slika koju smo posmatrali, vrhovi drveća i bele staze, pomerila se desno, a zatim napred. Ukazao se sivosmeđ krov zgrade. Zgrada je klizila niz ekran. Ugledao sam dvorište i odmah prepoznao ulaz u Laboratoriju za konzervaciju i restauraciju, koju sam tog ju​tra po​se​tio. Bilo je sko​ro še​sna​est sati. "Sigurno postoji još neki ulaz", rekoh. "To dvorište se nalazi samo dva minuta odavde." Morao sam da vi​dim te Iju​de, da se sop​stve​nim oči​ma uve​rim u ono što mi je Bu​lent re​kao. "Ne pa​ni​či", od​vra​ti Pi​ter. "Ne​ćeš ni​šta pro​pu​sti​ti." Sada su unaokolo mileli i razočarani turisti. Ne samo što vozila nisu mogla da uđu kroz kapiju u Top​ka​pi pa​la​tu, već je i pe​šač​ki sa​o​bra​ćaj, za koji se ko​ri​sti isti ulaz, bio za​u​sta​vljen. "Za​što, do​đa​vo​la, ula​ze tim pu​tem?", pi​tao sam ne obra​ća​ju​ći se ni​kom po​seb​no. "Mo​žda bi tre​ba​lo da ode​mo na dru​gu ka​pi​ju", pre​dlo​žio je Pi​ter smi​re​no. "Go​spo​de, zar nisi to mo​gao da pre​dlo​žiš pre pet mi​nu​ta? Sada smo ih ve​ro​vat​no pro​pu​sti​li." "Mislim da nisi u pravu." Uperio je prstom ka ekranu."Ne mogu se sakriti od ovoga. Lepo vreme u Istanbulu čini satelitsku prismotru veoma lakom. Veruj mi, ako želim mogu da pratim svakog pro​sja​ka ko​jem nji​hov pre​mi​jer ude​li mi​lo​sti​nju dok iz​la​zi iz dža​mi​je po​sle mo​li​tve pet​kom." Nije me ute​šio nje​gov mali go​vor. "Če​kaj malo", reče Pi​ter. "Po​gle​daj ove li​ko​ve. Kla​dim se da je to naša gru​pi​ca." Dva mala tamna oblika, koja su izgledala kao planete s prstenovima, kretala su se na ekranu satelitske navigacije. Prelazili su preko dvorišta i izašli iz ćoška, baš kao što je Bulent opisao. Obo​ji​ca kako da su ne​što no​si​la. To su si​gur​no zli​kov​ci koje sam če​kao. I pro​pu​stio sam ih. "Ovo je pra​va ka​ta​stro​fa", re​koh. "Ne još", od​vra​tio je Pi​ter sa​mo​u​ve​re​no. Dodirnuo je ekran i vrhom prsta pomerio kursor, a zatim potapkao po jednom obliku. Ekran se usred​sre​dio na fi​gu​ru koja se po​la​ko kre​ta​la. Zatim je sliku zamračilo nešto poput vrha drveta, ali posle trenutka oklevanja ekran je nastavio da pra​ti obje​kat dok se kre​tao. "To su lju​di koje tra​ži​mo", reče Pi​ter. Ponovo je taknuo ekran. Zumirao je figure. Usta su mi bila suva. Ponovo sam osetio hladnoću kako mi ste​že sto​mak u čvor. Na​je​ži​le su mi se dla​ke na ru​ka​ma. Fi​gu​re su sada bile znat​no ja​sni​je. Ra​za​bi​rao sam ra​me​na. Da li to oni nose rad​nu ode​ću boje pra​ši​ne? Ko god da su, išli su stazom direktno ka kapiji na kojoj smo mi bili zaglavljeni. Idu ka nama! Da li će pro​ći do​volj​no bli​zu nas kad se au​to​bus ko​nač​no po​me​ri? "Iz​vla​či se", reče Pi​ter na​glo."Na ovu stra​nu." Po​ka​zao je de​sno. Naš vozač s glatkom i skoro potpuno ćelavom ružičastom glavom manevrisao je uz trzaje ka putu koji vodi duž jedne strane visokog karaenog zida palate Topkapi dole ka Bosforu. U daljini je sve​tlu​ca​la pla​va po​vr​ši​na vode. "Gde smo pošli?", upitah. Gvirnuo sam ka satelitskoj navigaciji. Iznenada sam shvatio zašto se pomeramo. Dvojica koju pratimo uputila su se niz ulicu s drvoredom. Udaljavali su se od zakrčene

glav​ne ka​pi​je i ho​da​li pa​ra​lel​no s nama, ali s dru​ge stra​ne zida pa​la​te Top​ka​pi. Međutim, mi smo bili sporiji. Automobili ispred nas su mileli. Zatim, posle nekih sto metara za​sta​li smo na ras​kr​sni​ci. Sa​o​bra​ćaj je bio u ha​o​su. Piter je sedeo pozadi sada maltene nezainteresovano. Delovalo je kao da se čak i klima u kolima muči da iz​dr​ži. S uli​ce su se čuli po​vi​ci. Po​no​vo smo sta​li. Osećao sam kako me frustracija savlađuje. A Piter je bio tako opušten ne samo kada je u pitanju pra​će​nje ovih ba​ra​ba, već i u sve​mu osta​lom. Po​me​ri​li smo se za koji cen​ti​me​tar. "Za​bo​le te uvo za ono što se upra​vo do​go​di​lo, zar ne?", upi​tah. Po​gle​dao me je​dva skri​va​ju​ći pre​zir. "To nije isti​na." "Ovi li​ko​vi mogu biti bilo ko." Po​ka​zao sam ka ekra​nu tru​de​ći se da mi glas osta​ne rav​no​me​ran. "Hajde da ih lepo pratimo i vidimo gde su krenuli." Pritisnuo je dugme s bočne strane navigacije. Re​zo​lu​ci​ja se po​pra​vi​la. Za​tim se sli​ka raz​bi​la na di​gi​tal​ne kva​dra​ti​će, pa po​no​vo po​sta​la oštra. Posmatrali smo kako par skreće desno na autobuski parking, na čijoj su jednoj strani autobusi belih krovova bili naslagani u niz poput mrtvih larvi. Prošli su kroz parking i nastavili niz drugu aveniju s drvoredom. Da li je Piter postavio Ijude unutar tog dela palate Topkapi? Da li je zato tako non​ša​lan​tan? Stigli smo do podnožja brda, gde smo morali da čekamo u redu na T raskrsnici koja vodi ka ulici sa dve trake. Pružala se uz Bosfor, koji svetluca na vrelini i blista ispred nas. Piter je naložio vozaču da skre​ne levo, ka Zlat​nom rogu. Za​pa​nji​lo me to što je zvu​čao kao da se sil​no do​sa​đu​je. Tada su ekran satelitske navigacije ponovo zamaglili kvadratići. Piter je pritisnuo dugme na do​njoj ivi​ci. Ekran je pot​pu​no po​tam​neo. Po​di​gao sam ruke u ne​ve​ri​ci. "Iz​gu​bi​će​mo ih!" Pi​ter je pri​ti​snuo dru​go dug​me. Ekran je i da​lje bio mr​tav. Zatim je pritisnuo treće dugme, pri vrhu. Ekran se upalio i na njemu se ukazao meni. Bilo mu je potrebno više od minuta da ponovo fokusira sliku na autobuski parking. Dotad nije bilo više ni traga od one dvo​ji​ce. Iz​gu​bi​li smo ih i osta​li za​gla​vlje​ni u sa​o​bra​ća​ju. "Izvi​ni", pro​mr​mljao je. Nije zvu​čao kao da mu je žao. Zavalio sam se u naslon sedišta, pesnica pritisnutih uz vrata. Rendž rover se pomerio malo na​pred i stao. "Mo​žeš da ba​ciš taj si​stem u đu​bre." "Pratimo više pravaca istrage smrti tvog kolege. Ovo je samo jedan od njih, Šone. Moraš biti strpljiv. Nije vreme za emotivnost. Ne možemo da jurimo unaokolo kao muve bez glave." Zastao je, a zatim nastavio polako, kao da želi da istakne poentu. "Zašto se ne bi vratio u London? Ovo više nije tvo​ja bri​ga. Oba​ve​šta​va​ću te o sve​mu, obe​ća​vam." Ste​gao sam ru​či​cu za otva​ra​nje vra​ta. "Ne obećavaj", rekoh. "Čuo sam suviše obećanja." Vozač je pogledao Pitera u retrovizoru. Po​me​rio je ruku pre​ma dug​me​tu na vo​zač​koj ta​bli. Znao sam šta se zbiva. Zadržaće me, možda će me čak odvesti pravo na aerodrom i ukrcati na avi​on za Lon​don. Tr​gao sam ruč​ku. Po​kre​nu​la se. Vra​ta su se otvo​ri​la. Čuo sam škljo​caj. Za dla​ku. Pi​ter me pre​zri​vo po​gle​dao. "Gde si ti to po​šao?", re​kao je i po​seg​nuo pre​ma meni.

Grubo sam mu odgurnuo ruku. Izraz lica mu se promenio. Na koledžu sam dve godine išao na borilačke veštine. Malo sam zarđao, ali znam šta radim. Najbitnije je brzo se kretati. Nije to viša ma​te​ma​ti​ka, samo tre​ba da zgra​biš pri​li​ku. Ovo je moja. Kola se ne kre​ću. Sko​tr​ljao sam se u stra​nu, gur​nuo vra​ta i isko​čio iz rendž ro​ve​ra. Za​plju​snuo me vreo va​zduh. Trkom sam obišao kamion koji je stajao tik uz nas i pojurio ka uličici. Kada sam stigao do kraja, bacio sam pogled unazad. Srce mi je dobovalo ugrlu. Za mnom je jurio čovekkoji je dotad tiho sedeo kraj Piterovog vozača i samo posmatrao. Nisam mu mnogo izmakao, ali sam osetio nalet sa​mo​po​u​zda​nja. Ako po​sto​ji jed​na stvar u ko​joj sam do​bar, to je tr​ča​nje. Skrenuo sam desno, pretrčao ulicu i uleteo u nov sokak. Bio je dugačak. Pognuo sam glavu, potrčao i ušao u narednu ulicu. Neko mi je doviknuo nešto na turskom. Začula se automobilska sirena. Nastavio sam da trčim. Na sledećoj raskrsnici sam skrenuo, stao, prešao ulicu i ušao pravo u ka​fić. Bio je prepun. Konobar je dodavao tanjire s hranom. Pogledao me, a zatim skrenuo pogled kada sam mu klimnuo kao da ga poznajem. Otišao sam do zadnjeg dela kafića, a zatim ušao u hodnik mo​le​ći se da tamo pro​na​đem to​a​let. Tamo je i bio - čist, od one fran​cu​ske vr​ste što pod​ra​zu​me​va samo rupu u podu. Nažalost, prozor toaleta je bio suviše mali da bih se kroz njega provukao. Vratio sam se u hodnih sa crvenim tapetama i otišao do vrata na drugom kraju. Učinilo mi se da čujem buku s druge strane mo​žda vode u ku​hi​nju? Posegnuo sam i pritisnuo kvaku, ali vrata su bila zaključana. Osvrnuo sam se i pogledao niz hodnik. Moj progonitelj još nije stigao, ali verovatno će ubrzo biti ispred. U grudima sam osećao upor​no do​bo​va​nje. Glasno sam pokucao na vrata. Ništa se nije dogodilo. Pokucao sam još glasnije. U jedno sam bio si​gu​ran: Pi​ter me za​vla​či. Ve​ro​vat​no je na​mer​no is​klju​čio sa​te​lit​sku na​vi​ga​ci​ju. Pa, bilo mi je do​sta toga. Čuo sam neki udarac, kao da je pala šerpa. Zatim su se vrata otvorila. Sumnjičavo me pogledala neka sta​ri​ca, gra​đe​na po​put ko​ma​da gvo​žđa, ali pri​ja​telj​skog iz​ra​za lica. "Zdravo", rekoh. Načinio sam pokret kao da ću proći pokraj nje. Odsečno je odmahnula glavom. Spo​jio sam dla​no​ve kao da se mo​lim. Raširila je oči, a zatim pogledala preko mog ramena. Posegnuo sam za novčanik. Odmahnula je pe​sni​com, po​ka​zu​ju​ći mi da ne želi no​vac. Za​tim je otvo​ri​la vra​ta ši​rom i sklo​ni​la se u stra​nu. "Hva​la vam", re​kao sam. S one strane vrata nalazila se mala kuhinja s blistavim šerpama i tiganjima, koji su visili s tavanice. Samo je ona bila unutra. S radija se čula turska muzika. Osećao sam miris začina, aromu ku​hi​nje. Prostorijom je dominirao dugačak čelični sto, na kojem je čekala gomila delimično iseckanog cr​nog luka. Obi​šao sam ga i kre​nuo ka vra​ti​ma s dru​ge stra​ne. Našao sam se u uskoj uličici s tragovima točkova. Kuće su se naslanjale na nju. Na obe strane u određenim intervalima sekle su je druge ulice. Nisam trčao. Brzo sam koračao. Skrenuo sam na prvoj raskrsnici, srce mi se najzad malo primirilo u grudima. Dođavola s Piterom i njegovim glupim igricama. Zabole njega za ono što se dogodilo Aleku, ne pada mu napamet da pronađe ubicu. Znao sam šta mo​ram da uči​nim. Mo​ram po​no​vo da raz​go​va​ram s Bu​len​tom.

Vratio sam se do Aja Sofije kroz sporedne ulice i sokake. Bilo je veoma vruće, čak i u hladu. Sun​ce je ža​ri​lo kao peć. Mo​rao sam da sta​nem da ku​pim vodu. Pola fla​še sam iz​lio na gla​vu i lice. Kada sam stigao do kapije palate Topkapi, nije više bilo onog autobusa što nam je blokirao put, ali ipak niko nije ulazio unutra. Tri sprata visoka drvena vrata ojačana gvozdenim klincima bila su zatvorena. Topkapi je zatvoren, a tek je pola pet. Požurio sam prema Aja Sofiji, udaljenoj svega dva minuta hoda. Kada sam stigao, i tamo je glavni ulaz bio zatvoren. U ovom delu sveta muzeji ne rade do ka​sno. Čekao sam kraj prometne tezge na kojoj se prodaju vodiči pored glavnog ulaza u Aja Sofiju. Oko​lo su kre​šta​li ša​re​ni go​lu​bo​vi bo​le​snog iz​gle​da, bo​re​ći se za mr​vi​ce. Posmatrao sam zaostale posetioce koji su izlazili iz Aja Sofije. Znao sam da je Bulent verovatno još unu​tra. Čak i da ga sada ne uhva​tim, mogu da se vra​tim uju​tru. Pro​na​ći ću ga na ovaj ili na onaj na​čin. Ustao sam. Neko ko veoma liči na Bulenta upravo je prelazio ulicu nekih pedeset metara dalje, pokraj tramvajskih šina. Krenuo sam ka njemu žmirkajući, pošto mi je sunce sijalo u lice, i pokušao da pro​ce​nim da li je to za​i​sta on. Prevario sam se, zgađeno okrenuo i pronašao klupu u hladu, sa koje sam imao dobar pogled na Aja Sofiju. U isto vreme sam osmatrao ima li traga od Piterovog rendž rovera. Ako ga ugledam, mo​ra​ću brzo da se sklo​nim. Bog zna šta će sle​de​će po​ku​ša​ti. Prošlo je desetak minuta. Broj turista je opao. Ulični prodavci su se pakovali. Kupio sam ne​ko​li​ko raz​gled​ni​ca od upor​nog de​ča​ka. Na tre​nu​tak sam se ose​tio kao tu​ri​sta. Za​tim sam vi​deo Bu​len​ta kako pro​la​zi u ko​li​ma. Po​di​gao sam ruku. Pre​po​znao me, mah​nuo mi i na​sta​vio.

Poglavlje Dvadeset Treé "Jesi li znao da je mla​di grof Dra​ku​la po​se​tio grad pre nego što je osvo​jen?", pi​tao je Me​lak. Doktor je odmahnuo glavom, od čega se zategla krpa kojom su mu bila zapušena usta. Kosa mu je bila mo​kra od zno​ja. Drh​tao je. Po​gle​dom je fik​si​rao du​gač​ko se​či​vo u Me​la​ko​voj ruci. "Prema srpskoj legendi, grof je sve svoje trikove ovde naučio. U vreme uoči pada grada, Vizantinci su bili čuveni po okrutnosti prema zatvorenicima. Dranje kože živih špijuna bio je jedan od njihovih specijaliteta." Prislonio je ivicu noža uz obraz doktora. Čovek se trgao. Vena mu je pul​si​ra​la na čelu. "Proučavao sam tehniku dranja žrtava. Uvek se počinje od vrata, kako bi koža maltene u pot​pu​no​sti bila uklo​nje​na s tela, dok samo lice osta​je ne​tak​nu​to." Doktor je sada nekontrolisano drhtao. Kamion je bio parkiran na malom neobeleženom parkingu iza glavne ulice istanbulskog predgrađa koje se zvalo Bebek. Bosfor je udaljen samo koju stotinu me​ta​ra, kao i pre​pu​ni re​sto​ra​ni i rad​nje, na​ni​za​ni po glav​noj dža​di Be​be​ka. "Imam posao za tebe, ali pre nego što počnemo, želim da znaš koja te kazna čeka ako budeš pra​vio pro​ble​me. Ra​zu​meš li?" Dok​tor je žu​stro klim​nuo. Za​tim je po​čeo da pla​če. Ne gla​sno, već sa​svim tiho.

Poglavlje Dvadeset Četvrto Bulent je vozio prljav zeleni reno espas, jedan od onih starijih modela s ^elikim branicima. Au​to​mo​bi​lu je očaj​nič​ki bilo po​treb​no pra​nje. Po​tr​čao sam za njim. Neki pas je ludački zalajao. Ljudi su se okretali i zurili u mene. Nasta- \io sam da jurim. Mali pro​sjak od ko​jeg sam ku​pio raz​gled​ni​ce po​ju​rio je za mnom. Ne​mam poj​ma za​što. Za​tim je za​zvi​ždao. Zvuk koji je is​pu​stio iz usta bio je če​lič​no pro​do​ran. "Bu​len​te!" Vik​nuo sam što sam gla​sni​je mo​gao. Zvi​žduk i po​vik su ga na​ve​li da baci po​gled na re​tro​vi​zor. Stao je i krenuo u rikverc ka meni. Dečak je ispružio ruku sa širokim osmehom na licu, kao da je osvo​jio me​da​lju. "Nemojte mu ništa dati, Rajan bej{11}", reče Bulent kroz poluotvorena vrata. Dozvao je dečaka i dodao mu nešto. Dete je delovalo razočarano. pulent je ispustio razdražen ton i dečak je ponovo potrčao ka meni ispruženih ruku. Dao sam mu najmanju tursku novčanicu koju sam pronašao u nov​ča​ni​ku. Ra​do​sno je otr​čao. Bu​lent me po​sma​trao s ne​o​do​bra​va​njem. "Takvi dečaci tokom leta zarade znatno više nego što je za njih dobro,.gospodine Rajan. Kako mogu da vam pomognem? Ne mogu vam reči više nikakve informacije. To sam vam već na​po​me​nuo." "Moram da razgovaram sa vama. Događa se nešto čudno. Vraćaću se sve dok ne pristanete da se vi​di​te sa mnom." Ve​ro​vat​no ga je ube​dio moj ton. Ni​sam bio gne​van, samo odlu​čan. Pogledao je okolo i rekao mi da uđem u kola. Deset minuta kasnije našli smo se u podrumskom restoranu nedaleko od Velikog bazara. Uska ulica iznad naših glava bilaje prepuna Ijudi kao prolazi iza bioskopa kojima se otrcana publika vuče posie projekcije filma. Nikada nisam video tako usku i kr​ca​tu uli​cu. Kitnjasti zlatni lučni ulaz u Veliki bazar, najveći bazar na svetu, kako mi je Bulent objasnio, preteču mođernih tržnih centara, nalazio se samo nekoliko metara dalje niz ulicu. Video sam samo plavim pločicama obložen tunel iz kojeg se ulazi u radnje i vreće raznobojnih začina u najbližoj od njih. Ispod zemlje, tamo gde smo se trenutno nalazili, ventilator je malaksalo komešao vazduh iznad na​ših gla​va. Nije bio na​ro​či​to de​lo​tvo​ran, ali sam ipak bio za​hva​lan zato što po​sto​ji i kako-tako radi. "Vlasnici su iz Jermenije. Tiho je u ovo doba dana, ali to neće potrajatf, reče Bulent dok smo se spuštali na drvene stolice s visokim naslonom za stolom u uglu prostorije. Unutra nije bilo nikog osim nas. Tur​ski pro​fe​sor mi nije iz​gle​dao za​do​volj​no. Ko​no​bar je gvir​nuo niz ste​pe​ni​ce. Bu​lent je puc​nuo pr​sti​ma, "Iki ne​ska​fa." "Za​što ne odu​sta​ne​te od ovo​ga?", reče okre​nuv​ši se meni. "Vaš pri​ja​te​lj je mr​tav." "Otac mi je rekao da nikada ne odustajem. To je jedna od poslednjih stvari koje mi je rekao." Isti​na. Bilo je to koju ne​de​lju uoči nje​go​ve smr​ti, ali ni​ka​da ni​sam za​bo​ra​vio nje​go​ve reči. "I moj otac je mr​tav", re​kao je tiho. Zbog žutih sijalica koje su u braon plastičnim abažurima visile s tavanice, kao i drevnih zidova boje nikotina, da mesto je delovalo staromodno, a mi kao da smo špijuni u filmu iz vremena hladnog rata. Čuli smo prigušenu jeku koraka prolaznika iznad naših glava i povremene povike uličnih pro​da​va​ca.

Spustio je ruke na sto kao da je ovo njegova lična kancelarija. "Okej, šta je tako važno da ste mo​ra​li po​no​vo da se vi​di​te sa mnom?" "Pomogli ste mi, Bulente, i zahvalan sam vam zbog toga, ali moram da znam ko sprovodi iskopavanja ispod Aja Irine. Morarn to da saznam pre nego što budem u stanju da se vratim u Lon​don." Za​stao sam i du​bo​ko udah​nuo pre nego što sam na​sta​vio. "I sa​zna​ću." Nije me​njao iz​raz lica. "Otići ću čim to otkrijem. Tražim to od vas kao poslednju uslugu, to je sve. Zar to može da ško​di?" "Da škodi?", upitao me oštrim glasom. "Mislim da bi Alek mogao na to da odgovori." Pogledao je ka ste​pe​ni​ca​ma kao da oče​ku​je da se sva​kog tre​nut​ka sju​ri gru​pa te​ro​ri​sta. "Ne znate vi ništa, efendi. Ništa o tome koliko je teško raditi kada vas posmatraju. Ništa o Ijudima koji žele da Aja Sofija ponovo postane džamija. Ništa o onima koji žele tamo da održavaju koncerte, poput onih u Aja Irini, samo veće. Možete li da poverujete u to?" Zakolutao je očima. "Tamo će se večeras održati Vagnerov koncert. Neki Ijudi misle da ćemo u Aja Sofiji uskoro slušati Vag​ne​ra - ili mo​žda bo​žić​ne pe​sme? Mo​že​te li to da za​mi​sli​te?" Če​kao sam. Smrk​nu​to je zu​rio u cr​ve​no-beli ka​ri​ra​ni stol​njak, iz​ble​deo, ali čist. "Potrebno mi je samo ime, adresa, organizacija, Bulente. Nešto sa čim mogu da se vratim u Lon​don." Saosećajno je odmahnuo glavom. Sedeli smo preko puta jedan od drugog i igrali se igre u kojoj gubi onaj koji prvi trep​ne. "Ako želite da zaustavite iskopavanja, recite mi. Poznajem ljude iz Uneska. Mogu da otkrijem da li imaju odgovarajuće dozvole za ono što rade. Ako nemaju, to se može otkriti. Neko mora da zaštiti tur​sko na​sle​đe, Bu​len​te, da ot​kri​je da li su u pi​ta​nju pre​va​ran​ti." Slušali smo kako iznad naših glava ulični prodavac priziva kupce jednoličnim glasom. Najzad je pro​go​vo​rio. "Ovo ću učiniti za svoju zemlju", reče upirući prstom u mene. "Zbog toga što su ovo naše lo​ka​ci​je." Za​stao je i pro​tr​ljao čelo. "Da li ste bili na Bu​ju​ka​di?" "Ne, gde se na​la​zi?" "Bujukadaje jedno od Prinčevskih ostrva u Mramornom moru. Naiazi se samo trideset dva kilometra od Istanbula, četrdeset minuta vožnje trajektom. Vizantijski carevi i prinčevi odlazili su tamo u izgnanstvo. Ponekad su im pre toga bile iskopane oči." Lice mu je bilo bezizražajno, obrazi ru​me​ni i sjaj​ni. "To i nije neka na​ro​či​ta pen​zi​ja." "Neki su pro​šli i znat​no gore." "Su​ro​va prav​da." Za​va​lio se u sto​li​ci. Iz​gle​dao je kao pro​fe​sor koji će upra​vo odr​ža​ti pre​da​va​nje. "Da. Ispričaću vam priču. Godinu dana pre nego što je islarn prvi put osvojio Jerusalim, 638. godine po vašem kalendaru, Atalarik, sin vizantijskog cara Iraklija, predvideo je da će njegov otac dopustiti islamu da osvoji Jerusalim jer Hrist ne može da se vrati ako se to dogodi. Zbog toga su mu iskopali oči i odsekli udove. Zatim je Jerusalim zauzela Prorokova vojska, baš kao što je on i re​kao." "Kako je znao da će Je​ru​sa​lim pa​sti?" "Možda je to bilo planirano, kao što je rekao, ili je Iraklije potcenio svoje neprijatelje. Njegov

sin je to svakako učinio. Kad smo zauzeli Istanbul 1453, Prinčevska ostrva su postala utočište za Grke, Jevreje i Jermene. Ovih dana to je predgrađe Istanbula, a ne njegova najudaljenija tačka." Bu​lent je is​pio kafu. "Potražite Vilu Napoleon. Ljudi koji iskopavaju pod Aja Irinom tamo nose sve šjo pronađu. To je sve što znam. Ne znam nji​ho​va ime​na." "Kako ste ovo ot​kri​li?" Osvrnuo se oko sebe. "Video sam njihovu molbu za iskopavanja pod Aja Irinom. Zatražili su moje mi​šlje​nje. Mo​že​te li da po​ve​ru​je​te u to?" Tu​žno je od​mah​nuo gla​vom. "Re​kao sam im da to ne tre​ba do​zvo​li​ti, ali ko bi po​slu​šao star​ca?" i Ako se baza ljudi koji iskopavaju pod Aja Irinom nalazi u Vili Napoleon, mogu da odem tamo i vidim šta mogu diskretno da otkrijem. Zatim mogu da uputim zahtev Unesku za otkrivanje identiteta ovih Ijudi i podataka o tome da li imaju dozvolu za taj projekat. Tada ću sve što sam otkrio ispričati Iza​bel i čuti šta ona ima da kaže. Da li sam bli​že ot​kri​ću šta se do​go​di​lo Ale​ku? Čini mi se da je​sam." "Vila je dar francuske vlade, gospodine Rajan, ali Otomani je nikada nisu preuzeli. Gospodin Na​po​le​on je su​vi​še ve​li​kom bro​ju Iju​di stao na pr​ste, od​no​sno na žulj." "Hva​la vam, Bu​len​te, za​i​sta to mi​slim. Ne​će​te za​ža​li​ti." Palo mi je na​pa​met da mo​žda gre​šim, ali od​ba​cio sam tu po​mi​sao. Kre​nu​li smo iz re​sto​ra​na ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je. Ubr​zo sam se na​šao u tak​si​ju. Dok se probijao kroz ulice ka Zlatnorn rogu, obuzeo me osećaj iščekivanja. Šta ću otkriti na Bu​ju​ka​di? Prošli smo kroz usku ulicu i video sam starca koji je sedeo na stepenicama u odelu iz pedesetih. Pred njim je stajala bela vaga iz istog perioda. Ako meri ljude za novac, sigurno nema puno mu​šte​ri​ja. Me​đu​tim, i da​lje je se​deo s mr​zo​volj​nim iz​ra​zom na licu, kao da nema iz​bo​ra. Činilo se da su neke od zgrada oko nas stare bar pet stotina godina i toliko van domašaja re​no​vi​ra​nja da će mo​ra​ti ili da budu sru​še​ne ili pre​tvo​re​ne u mu​ze​je. Ovaj deo Istanbula je drevan i pretrpan. Otvorio sam prozor taksija. Klima je bila beskorisna. Dočekali su me miris svežeg hleba.i teška vrelina bez daška vetra. Ovde je čak i najslabiji povetarac pra​vi bla​go​slov. Bulent mi je rekao da ću lako pronaći smeštaj kada stignem na Bujukadu. Tamo, navodno, ima puno ma​lih ho​te​la. Pre​no​ći​ću tamo, ot​kri​ti sve što mogu i vra​ti​ti se u Is​tan​bul na​red​nog ju​tra. Tak​si je ušao u po​mam​nu ko​lo​nu vo​zi​la po​kraj oba​le koju za​plju​sku​je voda Zlat​nog roga. "Bujukada, Bujukada", rekao je pokazujući ka dvospratnom crvenom katamaranu, koji je lagano plovio prema nama. Ljudi su žurili ka ulasku na kratak kej, gde je bilo crepovima prekriveno sve​tlo​bež zda​nje iz oto​man​skog pe​ri​o​da za pro​da​ju ka​ra​ta. Pla​tio sam vo​za​ču. Kada sam sti​gao do šal​te​ra, pru​žio sam čo​ve​ku nov​ča​ni​cu. Nisam razumeo šta je rekao, tako da sam se nasmešio i ponadao da nisam upravo pristao na ku​po​vi​nu se​zon​ske kar​te. Ljudi u redu iza mene su se uznemirili. Trajekt se oglasio pištaljkom, kao da će upravo krenuti. Pro​da​vac mi je do​dao kar​tu i ne​ko​li​ko nov​či​ća. Petnaest minuta kasnije sedeo sam u žarko osvetljenoj kabini. Izgledala je kao unutrašnjost veoma širokog aviona. Redovi sedišta bili su okrenuti napred, po četrnaest u nizu. Sa svake strane bio je po je​dan uza​ni pro​laz. Pro​zo​ri, iz​gre​ba​ni i oval​ni, bili su za​pe​ča​će​ni.

Kroz staklo sam posmatrao pege fosforesencije kako jure kraj nas na površini purpurnog mora. U da​lji​ni, tre​pe​ra​va sve​tla pre​kri​va​la su du​gač​ki gre​ben brda na azij​skoj oba​li Bos​fo​ra. Mada trajekt nije bio pun, ljudi su se smešili i glasno čavrljali na povratku kući posle napornog dana u Is​tan​bu​lu. Bio sam mi​li​on ki​lo​me​ta​ra da​i​e​ko od bom​bi kraj puta i obez​gla​vlji​va​nja. Sat vremena kasnije, sedeo sam u suncem okupanom kafiću. Njegov položaj u dnu drvoredom oivičene ulice u kojoj se nalazi Vila Napoleon činio ga je savršenim mestom za uživanje u pivu i osma​tra​njem vile. Odabrao sam sto u bašti. Većina gostiju je sedela unutra, tako da sam lako obezbedio mesto okre​nu​to du​gač​kom zidu od ru​ži​ča​ste ci​gle, koji se niz str​mu uli​cu pru​ža od vile sve do ka​fi​ća. Tokom prethodnog sata rezervisao sam sobu u majušnom oronulom hotelu, udaljenom jedan blok. Pošto su mi objasniii kako da dođem do vile, šetao sam oko kvarta oblika kvadrata, kojim to zdanje dominira, sve dok nisam pronašao kafić. Senke su se izduživale i ljudi su izlazili iz kuća kraj kojih sam prolazio. Zbog drvenih verandi, ružičastih orlovih noktiju koje se uz njih veru i bokora purpurnih visterija, neke kuće su čitavom mestu davale izgled grada iz devetnaestog veka, ukrašenog zbog pra​zni​ka. Ta​ko​đe sam ose​ćao pec​ka​nje ozo​na s mora. Što se vile tiče, uspeo sam samo letimično da osmotrim crepove oker boje, pošto je zid od cigala bio vi​sok bar šest me​ta​ra. Svako malo ulicom bi zazveckale lake otvorene kočije, koje vuku konji; u letku koji sam uzeo na recepciji hotela pisalo je da se zovu faetoni. U letku je takođe pisalo da na ostrvu nisu dozvoljeni automobili. Jedini zvuci koji su se još čuli bili su povremeno zveckanje escajga i tih žamor glasova, koji je do​pi​rao kroz otvo​re​na vra​ta ka​fi​ća. Jasmin i visterija visili su niz zid od cigle preko puta i dalje niz ulicu. U jednom od vrtova sam video visoke borove i stabla jabuke i kajsije prepune plodova. Povetarac s mora na mahove je do​no​sio do​bro​do​šlo olak​ša​nje od ve​čer​nje vre​li​ne. Otpio sam gutljaj piva. Možda je vreme da ponovo kontaktiram s Izabel i otkrijem zašto se nije po​ja​vi​la tog ju​tra. Ustao sam i osmotrio unutrašnjost kafića. Na zidu sam ugledao staromodni javni telefon. Ušao sam i nazvao broj konzulata s kartice koju mi je Izabel dala. Pošto sam čekao naizgled beskrajno dugo, javila se žena s akcentom sa severa Engleske. Nije mogla da mi kaže ništa o Izabel, niti da li je Izabel preuzela svoje poruke, ali je obećala da će joj preneti moju. Rekao sam joj da joj kaže Izabel da sam zvao i vra​tio se na svo​je me​sto. Kafić je bio pun porodica, čija su se deca igrala oko stolova. Negde pozadi nasmejala se de​voj​či​ca ma​sli​na​ste kože s gu​stom ko​som iz​ble​de​lom od sun​ca. Me​sto je de​lo​va​lo idi​lič​no. Tokom prethodne dve godine, u ovakvim situacijama uvek bih pomislio na Ajrin i rastužio se, pa sam se svim si​la​ma bo​rio pro​tiv tog ose​ća​nja. To se ve​če​ras nije do​go​di​lo. To​li​ko toga se de​ša​va. Ugledao sam svoj odraz u ogledalu u zadnjem delu kafića. Okovratnik mi je bio podignut i nisam se bri​jao ni sam ne znam ko​li​ko dugo. De​lo​vao sam ne​u​ljud​ni​je nego što sam mi​slio. Naručio sam još jedno pivo. Možda ću uskoro nešto pojesti i raspitati se o vili kod konobara. Neko će si​gur​no ne​što zna​ti. Televizor, koji je bio postavljen visoko na policu u uglu kafića, bio je uključen na program s vestima. Dok sam zurio u njega, spikerku je zamenila slika Katedrale Svetog Pavla. Zatim je usledio snimak razuzdane gomile u Oksford stritu. Kamera se zadržala na prizoru razbijenog izloga. Implikacije su jasne. Nešto se može dogoditi tokom demonstracija koje treba da se održe ispred

Sve​tog Pa​vla. Udaljeno zujanje helikoptera narušilo mi je razmišljanje. Postajalo je glasnije, kao da se kreće u mom prav​cu. Po​gle​dao sam nebo i vi​deo samo ble​de zve​zde. Zatim se buka pojačala. Papirne salvete poleteše preko stola. Iznenada, nekih tridesetak metara iz​nad nas po​ja​vi​la su se ble​šta​va cr​ve​no​be​la sve​tla. He​li​kop​ter se spu​štao. Upu​tio se ka vili. Konobar je izašao iz restorana da vidi da li mi je nešto potrebno. Podigao je ruke ka nebu i re​zig​ni​ra​no od​mah​nuo gla​vom dok se buka po​la​ko sti​ša​va​la. Da li helikopter ima neke veze s ljudima koji vrše iskopavanja ispod Aja Irine? Ako je tako, fi​nan​sij​ski su pri​lič​no obez​be​đe​ni. Ali, zašto su toliko tajanstveni kada je iskopavanje u pitanju? Ne sme se zanemariti mogućnost da su u pitanju Grci koji traže"blagosloveni" Konstantinov labarum, kako ga je nazvao otac Gregorije. Bilo bi to senzacionalno otkriće. To bi takođe bilo nešto za šta bi Alek definitivno bio zainteresovan. Saznanje o tome gde se baner nalazi useknuto je pošto su Turci 1453. na juriš zauzeli Kon​stan​ti​no​po​lj. Stotine monaha stradale su dok su otomanski vojnici, potpaljeni osećajem opasnosti i pričama o skrivenom bogatstvu, pljačkali i ubijali. Svi monasi koji su znali gde se labarum nalazi lako su mogli biti pobijeni u ovom pokolju. Da li je Alek ubijen zbog toga što je nabasao na grupu koja traži la​ba​rum? Ako je tako, zašto su džihadisti snimili njegovo obezglavljivanje i zašto je taj snimak objavljen na in​ter​ne​tu? Počela je da pada kiša. Najpre samo par kapi. Zatim sve jače. Voda je uskoro lila niz oluke i do​bo​va​la po de​be​lom plat​nu iz​nad moje gla​ve. Udario je grom. Nebo je rascepio prasak munje. Pomerio sam stolicu dublje pod platno, dalje od kiše, i po​sma​trao kako plju​šti. Razmišljao sam o tajnom iskopavanju. Ako ispod Aja Irine postoje podzemni tuneli poput onog na Alekovoj fotografiji, možda su ih pravoslavni sveštenici ili vizantijske vladarske porodice koristile kao skrovište kad je grad pao. Možda tamo nije sakriven samo labarum. Možda Cj su tamo sklo​nje​na mno​ga bla​ga. Kada su Turci tog sudbonosnog utorka, 29. maja 1453. godine, pojurili kroz rupu u zidu koju je napravio tada najveći top na svetu, u Aja | Sofiji su bila pohranjena neka od najvećih blaga hrišćanskog sveta. Korišćena su tokom poslednje ceremonije održane u njoj, pred hiljadama monaha i po​bo​žnih gra​đa​na, koji su se mo​li​ii za​ču​do. Kakva su to bila blaga? Spisakje dugačak. Svete ikone, koje su mnogo | puta zaštitile grad; delovi pra​vog kr​sta; ko​plje koje je pro​bo​lo Isu​sov​bok; mno​gi od naj​ra​ni​jih pri​me​ra​ka Bi​bli​je. Pra​vo​slav​ni sve​šte​ni​ci su si​gur​no zna​li da će hri​šćan​ski ar​te​fak​ti biti uni​šte​ni ako grad pad​ne. Ali, šta se s njima dogodilo? Da je nešto poput labaruma izneto iz grada, neko bi napisao koju reč o tome, objavio njegov dolazak tamo gde je stigao. Ne, postoji velika šansa da su neka od tih blaga još ovde u Is​tan​bu​lu. Šta bi se de​si​lo ako bi se ta du​bo​ko po​što​va​na hri​šćan​ska bla​ga iz​ne​na​da po​no​vo po​ja​vi​la? Započele bi diskusije, to je sigurno. Ako bi se labarum pojavio, zahtevali bi ga i katolici i pra​vo​slav​ci. Drugi bi rekli da je labarum izgubljen zbog poročnosti nereformisaid nih crkava. Neki bi najverovatnije tvrdili daje to znak daje Bog na strani hrišćanstva, pošto se barjak pojavio u trenutku

kada su​kob s isla​mom po​no​vo do​sti​že vr​hu​nac. Re​kli bi da ima mi​stič​nu moć. Po​sto​ji ve​o​ma mno​go ra​zlo​ga da se po​ja​va dav​no iz​gu​blje​nog sve​tog objek​ta drži u taj​no​sti. Visoko drvo magnolije sjajnih listova i cvetova krem boje raslo je pokraj puta na mestu gde počinje zid vile. Pokraj njega se nalazio početak male staze. Kiša se izlivala sa staze i u potocima sli​va​la na uli​cu. Posmatrao sam je. Tada sam krajičkom oka ugledao nešto zbog čega sam zaboravio na sve osta​lo.

Poglavlje Dvadeset Peto "Još samo dva dana, a oni kasne. Neverovatno" tiho reče Arapin Anak. Odgurnuo je šoljicu za kafu. Zazveckala je i maltene se prevrnula. Turska kafa bila je suviše slatka i jaka za njegov ukus, ali nije bilo drugih opcija u kafiću čiji je vlasnik izgnanik iz Sirije. Te večeri nije bio čak ni zvanično otvoren. Mahnuo je ka muvi koja je kružila oko napukle posude za šećer. Pogodio je. Pala je na sto. Po​či​stio ju je po​kre​tom ruke. Arapin je gledao kroz vrata ka ulici. Žute roletne bile su navučene do pola. Teško je izdahnuo uz tiho režanje iz dubine grla. U prostoriji nije bilo nikoga ko je mogao da ga čuje. Gazda je negde u zad​njem delu rad​nje. Ve​ro​vat​no neće ni iz​la​zi​ti odan​de. Kada su se ulazna vrata najzad odškrinula nekoliko minuta kasnije, smešak mu nije trajao duže od delića sekunde. Dva mlada Arapina, njegovi domaćini na ovom sastanku, prošla su kraj redova plastičnih stolova i stolica i stali ispred njega. Obojica su izgledali kao marljivi studenti; bili su u far​mer​ka​ma i du​gim be​lim ko​šu​lja​ma bez oko​vrat​ni​ka. Ara​pin Anak je ustao i na​klo​nio se. "Se​lajm alej​kunf, reče. Mir neka je s vama. "Alej​kum se​lam", od​vra​ti​li su. Neka je mir i s to​bom. Arapin je seo i posegnuo ka crnoj plastičnoj kesi, koju je doneo sa sobom. Izvukao je dva svežnja britanskog novca. Dva čoveka su sela, bacila pogled na novac, a zatim skrenula pogled kao da ih to ne interesuje. Međutim, odala su ih iica, crvena od iščekivanja. Malo je verovatno da su ikada ranije videli toliko novca na gomili. Takođe je malo verovatno da su ikad pomislili da će tako lako doći do nje​ga. Mr​žnju je tako lako po​žnje​ti. "Rasporedite ga mudro, gospodo. Pobrinite se da mnoga naša braća i sestre odu u petak na demonstracije. Rekao sam vam da ću platiti njihove karte, a ja sam čovek od reči. Uskoro će se islamska zastava vijoriti iznad Engleske." Nagnuo se napred da bi izgovorio ono najvažnije. "Ako ne bu​de​te pre​kr​ši​li za​vet." Rev​no​sno su klim​nu​li. Sva​ki je uzeo po ci​glu nov​ča​ni​ca. Jed​nom je bla​go za​drh​ta​la ruka. Ara​pin se ble​do osmeh​nuo. "Kada krenete, pođite u različitim pravcima." Naklonio se, zatvorenih očiju. Ovi momci su po​bo​žni - u tome je nji​ho​va sna​ga - ali on će to is​ko​ri​sti​ti pro​tiv njih. Ova isplata i nedavno zavrbovan insajder, agent britanske tajne službe, predstavljali su po​sled​nje de​li​će sla​ga​li​ce. Plan više ne može biti za​u​sta​vljen.

Poglavlje Dvadeset Šesto Mah​nuo sam, a za​tim ustao. Iza​bel je spu​šte​ne gla​ve ho​da​la pre​ma meni. No​si​la je crni ki​šo​bran. Delimično joj je zaklanjao lice, ali nije bilo sumnje da je to ona. Žurno je izašla iz sokaka negde na sredini uzbrdice. Znao sam da će proći drugom stranom ulice za nekoliko trenutaka ako joj ne pri​vu​čem pa​žnju. Osta​vio sam ne​što nov​ca pod čašu i isko​čio is​pod nad​stre​šni​ce. Za par se​kun​di sam bio mo​kar do kože. Tada sam na trenutak pomislio da sam se prevario, da to nije Izabel. Međutim, kada je prišla bli​že znao sam da sam u pra​vu. Ali, šta ona radi ovde? U naj​ma​nju ruku mi je du​go​va​la ob​ja​šnje​nje. Kiša je tu​kla po meni, ali ni​sam ma​rio. Kada se na​šla na pola me​tra od mene po​di​gla je oči i po​gle​da​la me uz ši​rok, za​pa​njen osmeh. "Šta ti ra​diš ovde, Šone?" Za​sta​la je is​pred mene. "Uživam u ovom divnom vremenu. Fantastično je, zar ne? Šta se jutros dogodilo s tobom? Da se nisi uspa​va​la?" "Zar ti Pi​ter nije re​kao?" Trebalo je da pretpostavim. I ona je delovala iskreno razočarano zbog toga što mi niko ništa nije re​kao. Ili glu​mi za Oska​ra. "Pi​ter mi je re​kao da tre​ba da se vra​tim u Lon​don." Po​di​gao sam ruku da za​šti​tim lice. Kosa joj je bila po​dig​nu​ta. Dve ve​li​ke crne igle vi​ri​le su joj iza gla​ve. Iz​gle​da​le su po​put an​te​na. Pomerila je kišobran kako bi me delimično zaštitiia od kiše. "Rekla sam mu da ti kaže da odeš sam. Da je ne​što is​kr​slo." "To je to?" Zu​ri​la je u mene, na​pr​ćiv​ši usta kao da po​ku​ša​va ne​što da odlu​či. "Imam ja i dru​gog po​sla, Šone." Po​di​gao sam ruke. "Okej, okej. Ali, za​što mi Pi​ter nije re​kao? Imao je go​mi​lu pri​li​ka." Namrštila se. "Iskreno, ne znam. Piter uvek postupa po svom nahođenju. Sigurna sam da nije imao loše namere. Nedavno sam razgovarala s njim. Rekao mi je da si se raspitivao za mene. Zabrinut je za tebe Šone. Re​kao mi je da si ga gur​nuo i po​be​gao. Šta ra​diš ovde?" "Pi​jem pivo." Uzdahnula je. "Slušaj, mi smo dobri momci, Šone. Piter je ponekad malo na svoju ruku, ali je na tvojoj strani. Nije trebalo da pobegneš." Pogledala je preko ramena. "Hajde, pođi sa mnom. Ne mo​že​mo da sto​ji​mo ovde ko dva idi​o​ta i da ki​sne​mo." Za​jed​no smo po kiši kre​nu​li ni​zbr​do. "Znaš ko vrši iskopavanja pod Aja Irinom, zar ne? I za Vilu Napoleon?", upitah. "Zbog toga si ovde?" "Nemam pojma o čemu govoriš Šone." Zastala je na vrhu dugih karnenih stepenica. "Molim te, ne​moj biti pa​ra​no​i​čan. Po​ku​ša​vam da ti po​mog​nem." "Ako znate ko radi ispod Aja Irine, zašto turske vlasti ne izvrše raciju? Šta pokušavate da za​ta​ška​te?" "Ni​šta ne za​ta​ška​va​mo." Nje​no lice iz​gle​da​lo je kao za​go​net​na ma​ska. "Na​rav​no." Namrštila se. "Šone, molim te stavi se na moje mesto. Ne možemo optuživati ljude bez dokaza. Ne možemo ni da verujemo u svaku teoriju zavere koju čujemo. Jednostavno ne možemo. Inače

bi​smo po či​tav dan ju​ri​li sop​stve​ni rep. Mo​lim te, ve​ruj mi." Spu​sti​la se za je​dan ste​pe​nik. Nisam se pomakao. Obuzeo me čudan osećaj u vezi sa čitavom situacijom. Osim toga, ne dopada mi se da me neko vuče za nos. Za​sta​la je, okre​nu​la se i vra​ti​la do mene. "Šta nije u redu?" "Gde ideš?", upi​tah. "Na​zad u Is​tan​bul." "Re​zer​vi​sao sam ovde sobu u ho​te​lu." "Da li stvarno želiš da završiš kao Alek?" Pogledala me u oči kao da nešto traži. Zatim je nastavila nežnijim glasom. "Zar ne razumeš zašto ti Piter stalno ponavlja da se vratiš u London? Ži​vot ti je za​i​sta u opa​sno​sti." "Pri​ja​vio sam se pod la​žnim ime​nom. Biće sve u redu." "Veruj mi barem kada je ovo u pitanju, Šone. Nijedan Zapadnjak ne odseda u hotelu na ovom ostrvu, a da svi ne znaju za to. Šta ti je važnije, pare koji si dao za sobu ili život? Šta misliš kako smo zna​li da si ovde?" Za​ko​ra​čio sam una​zad. Kre​nu​la je ka meni. "Molim te, Šone, dovodiš u pitanje operaciju prismotre. Ako ostaneš ovde, otežavaćeš nam po​sao. Da li to že​liš?" "Ne." "Onda pođi sa mnom. Želim nešto da ti pokažem. Htela sam to da pokažem Aleku, ali nisam imala priliku." Govorila je blago uzbuđenim glasom, kao da zaista želi da mi pokaže nešto in​te​re​sant​no. "Šta je u pi​ta​nju?" "Sa​če​kaj i vi​de​ćeš. Mi​slim da ćeš uži​va​ti." "Bo​lje bi bilo." Kad smo stigli, zgrada terminala trajekta bila je prepuna putnika. Zurili su u nas dok smo trčali ce​de​ći se od kiše. Za nama su ula​zi​li i dru​gi za​o​sta​li put​ni​ci, ta​ko​đe na​to​plje​ni. Kiša je šibala poput oluje strela. Zatim je oglasila sirena ogromnog katamarana i najavila njegovo uplovljavanje. Ljudi su se okupili i krenuli napred kao jedan. Mada niko nije stao u red, to​li​ka masa sve​ta ipak se iz​ne​na​đu​ju​će ured​no ukr​ca​va​la na brod. Za ne​ko​li​ko mi​nu​ta svi su se ukr​ca​li. Za​tim smo kre​nu​li iz Bu​ju​ka​de uz dug pi​sak si​re​ne. "Gde si bila či​tav dan?", pi​tao sam je kad smo seli. "Tražila sam nekoga." Diskretno je prinela prst usnama i bacila pogled preko ramena. Ljudi su se​de​li svu​da oko nas. Sku​pi​la se na se​di​štu. Gla​va joj je mal​te​ne do​di​ri​va​la moje rame. "Mo​ram da se od​mo​rim", reče. Katamaran je poskakivao na talasima i plovio prema udaljenoj, sumornoj evropskoj obali Istanbula. Brod su neprestano potresali tupi udarci, kao da se nalazimo u vibrirajućoj mašini osmišljenoj da izvuče loše postavljene plombe. Kratkotrajan sumrak odavno je završio i kabina je bila loše osvetljena i zapečaćena poput fluorescentne svetiljke. Svuda oko nas Ijudi su se krčkali u vla​žnoj ode​ći. Posle jednog baš gadnog talasa, Izabel je ustala, prišla tezgi u uglui vratila se s turskim kafama. Primetio sam da žena na kraju reda zuri u nas. Nedaleko od nje bilo je drugih žena zamotanih u

ča​do​re i bur​ke. "Ni​sam znao da su žene ovde po​če​le da nose ča​dre", pro​ša​pu​tao sam. "To su turisti", odvratila je Izabel. "Dolaze iz Irana i Saudijske Arabije kako bi se rashladili to​kom leta. Ova ostr​va su ve​o​ma po​pu​lar​na." U blizini je mladić s bradom u običnoj beloj košulji razgovarao telefonom. S vremena na vreme bi ba​cio po​gled na nas. Iza​bel je pra​ti​la moj po​gled i uo​či​la ga. "Zbog ovoga Piter želi da se vratiš u London", rekla je. "Nemaš pojma koliko je situacija ovde slo​že​na. Ne mo​že​mo da ti ga​ran​tu​je​mo za​šti​tu." "Vra​ti​ću se kada bu​dem spre​man za to." "Šone, mi iskreno ne želimo da ti se dogodi ono što se dogodilo Aleku." Okrenula se i pogledala kroz pro​zor. Pri​me​tio sam da ima oži​ljak is​pod de​snog uha. Kako li ga je ste​kla? "Si​gur​no si mo​ra​la da se no​siš s go​mi​lom lu​dač​kih si​tu​a​ci​ja", re​kao sam. "Bilo ih je su​vi​še da bih o nji​ma pri​ča​la." Do​ta​kla je čelo, a za​tim sklo​ni​la kosu iza uši​ju. "Jesi li ot​krio gde je Alek sni​mio fo​to​gra​fi​je, Šone?" "Mi​slio sam da ste to do​sad i sami shva​ti​li. Ve​ro​vat​no ima​te sto​ti​nak Iju​di koji rade na tome." Pogledala me bezizražajno, kao da igramo poker. "Možda, ali sumnjam. Morali smo da smanjimo broj za​po​sle​nih." "Da, kako da ne." "Da." Od​vra​ti​la je uz ozbi​ljan iz​raz lica. Za​tim joj je na usna​ma za​tre​pe​rio osmeh. Nisam mnogo toga prećutao Piteru, samo nekoliko sitnica - na primer, kako ću prepoznati mesto na koje je Bulent odveo Aleka. Međutim, još joj neću reći. Bilo mi je pomalo čudno to što se pojavila niotkuda. Ako joj sve kažem, a ona prenese svom šefu jer mora, možda će me poslati u London u diplomatskoj kutiji na kojoj je samo nekoliko rupa za vazduh. Ona možda ne bi ni uspela da ih spre​či. Pi​ter bi ve​ro​vat​no lič​no za​pu​šio ve​ći​nu rupa po​što sam ga ona​ko gur​nuo. Či​nje​ni​ca da sma​tra​ju da sam neke stvari zadržao za sebe znači da još mogu da budem od koristi. Verovatno je to jedini razlog zbog ko​jeg su joj do​zvo​li​li da dođe i raz​go​va​ra sa mnom. Dok se trajekt približavao pristaništu na ulazu u Zlatni rog, buka u kabini je bivala sve veća jer su se putnici međusobno dozivali i skupljali torbe i decu. Zatim se prigušen zvuk motora promenio i usporili smo, a tada su nas i talasi potresli, pa smo se zaneli. U kabini je zavladala atmosfera iš​če​ki​va​nja. "Ka​kav dan", reče Iza​bel. Za​tim se pro​te​gla. Pogledao sam kroz prozor. Kiša je stala i pristanište je bilo odlično osvetljeno lučnim svetlima postavljenim na visoke stubove. Masa ljudi, koja je čekala putnike, naslanjala se na ogradu oko doka. Kroz dugačke prozore zgrade terminala videla se gomila kasnih putnika, koja je išla ka trajektu. Bili su bolje obučeni od većine stanovnika Istanbula. Odeća im je bila modernija, frizure bolje, tašne ku​plje​ne u rad​nja​ma s fir​mi​ra​nom ro​bom, a ne na pi​ja​ci. Izabel je posmatrala gomilu kao da nekoga traži. Ljudi koji su sedeli kraj nas krenuli su ka pro​la​zi​ma. Iza​bel je osta​la na me​stu. "Kada ćeš mi reći šta si sve sa​znao?", pi​ta​la je. "Kad i ti is​pri​čaš meni." Ka​bi​na je sada bila mal​te​ne pra​zna - osta​li put​ni​ci nisu gu​bi​li vre​me pri​li​kom iz​la​ska.

Nagnula se prema meni. "Mislim da je Alek sam otišao u istraživanje nedaleko od Aja Irine." Ste​gla mi je ruku. "Samo se na​dam da ti ne pla​ni​raš ne​što slič​no." "Mi​slim da se Tur​ci​ma ne bi do​pa​lo da nju​škam po toj lo​ka​ci​ji." "Pi​ter je isto to re​kao." Či​ni​lo se da je za​bri​nu​ta za mene. Preko zvučnika, zakačenih visoko na zidove kabine, jeknula je objava na turskom. Zatim je žen​ski glas ob​ja​vio na en​gle​skom: "Po​sled​nja sta​ni​ca, mo​lim vas po​ku​pi​te svo​je stva​ri." Kad smo izašli iz kabine, Izabel je zadrhtala u tankoj crnoj vetrovki, koju je nosila. Ja sam i dalje bio mokar od kiše. Odeća mi je bila vlažna, osušila se samo delimično. Sigurno smo izgledali kao par iz​gu​žva​nih iz​be​gli​ca dok smo si​la​zi​li sa tra​jek​ta. Poslednji smo napustili katamaran. Kad smo sišli s brodskih stepenica, Izabel je osmotrila pri​sta​ni​šte. "Naj​zad kop​no", re​kla je. Ogla​si​lo se kre​šta​nje glad​nih ga​le​bo​va. Bili smo iza grupe majki, koje su pokušavale da okupe uzbuđene tinejdžere i poteraju ih prema zgra​di ter​mi​na​la. Iza​bel je ko​ra​ča​la po​kraj mene. "Alek i ti ste si​gur​no bili bli​ski kad ti je to​li​ko sta​lo do toga da ot​kri​ješ šta mu se do​go​di​lo" reče. "Bili smo bli​ski. Sva​ka​ko nije za​slu​žio ono što mu se do​go​di​lo.";> "Ovde obič​no ima tak​si​ja", re​kla je Iza​bel i po​ka​za​la de​sno. "Čekaj malo", rekoh. Zastao sam i sagnuo se da svežem pertle na braon mokasinama. U vazduhu se ose​ćao te​žak mi​ris ribe. "Mo​že​mo li da sa​če​ka​mo još koji mi​nut da se go​mi​la ra​zi​đe?", pi​tao sam gle​da​ju​ći je. Nikada nisam pomislio da ću biti u prilici da praktično upotrebim ono što me otac naučio o samoodbrani i opasnostima koje vrebaju u urbanim sredinama, o čemu mi je trubio dok ja ne bih to​tal​no od​le​pio, Me​đu​tim, sada mi je bilo dra​go zbog toga. Ču​vaj se go​mi​le, to je bio je​dan od sa​ve​ta koje sam za​pam​tio. Kada sam završio s pertlama, čuvar je otvorio bočnu kapiju i bujica ljudi je pojurila na pri​sta​ni​šte pre​ma tra​jek​tu. Iza​bel se sa​gla. "Po​sma​tra​ju nas", re​kla je. "Mi​sliš?" "Onaj čo​vek s tra​jek​ta. Ne mo​žeš ga pro​ma​ši​ti. Za​dr​ža​va se, mi​slim da nas čeka." Ni​sam se tru​dio da gle​dam una​o​ko​lo. Mo​ra​mo da na​pu​sti​mo pri​sta​ni​šte. Ustao sam, uzeo Iza​bel za ruku i poveo je ka bočnoj kapiji, kroz koju su putnici još izlazili. Zatim sam se progurao između njih. De​lo​va​li su iz​ner​vi​ra​no. Nastavio sam da se smeškam. Čuvar s druge strane kapije je odmahnuo glavom, ali nas je pustio da uđemo u čekaonicu. Trenutak kasnije smo izašli odatle i krenuli prema grupi taksista, koji su se gur​ka​li uz zid od ci​gle is​pred ter​mi​na​la. "Haj​de​mo", re​koh dok smo se sme​šta​li na zad​nje se​dišt.e sku​če​nog žu​tog tak​si​ja. Izabel se obratila vozaču na turskom. Krenuo je istog trenutka. Kada sam se osvrnuo, nisam uo​čio ni​šta ne​o​bič​no, ni​šta osim Iju​di koji su mi​le​li una​o​ko​lo. Ušli smo u drugi taksi na Taksimu, pravom vrtlogu automobila, ka~ miona i pešaka, koji su nadirali sa svih strana. Trg je irnao jednu dobru stranu; ovde se slivalo šest glavnih saobraćajnica. Nepresušan tok vozila koja trube iz sve snage obezbeđivao je savršenu priliku da se oslobodimo mo​gu​ćih pro​go​ni​te​lja.

"Čekaj i videćes", rekla je Izabel kada sam je ponovo pitao gde smo se uputili pošto smo izašli iz tak​si​ja. "Od ovog trenutka više ne razgovaramo na engleskom", reče mi kad je pokretom ruke dozvala tak​si. Nismo pričali dok nismo izašli iz taksija u prometnoj ulici prepunoj kafića u predgrađu za koje sam kasnije saznao da se zove Bebek. Izabel je na turskom rekla vozaču gde da nas vozi. Pošto smo ću​ta​li sve vre​me dok smo se vo​zi​li na zad​njem se​di​štu, ve​ro​vat​no je iz​gle​da​lo kao da se du​ri​mo. Kad god bismo zastali na semaforu, morao sam da se oduprem potrebi da pogledam unaokolo. Osećao sam se kao kriminalac koji je upravo pobegao iz zatvora i naprosto mora da zna da li je us​peo da se do​če​pa slo​bo​de. Pomisao da me aktivno traže da bi me kidnapovali ili ubili činila mi se čudnom, ali nisam mogao da zanemarim da je ta opasnost stvarna. Imao sam sreće kad sam pobegao iz hotela. Možda sledeći put neće biti tako. Prestižno istanbulsko predgrađe Bebek nalazi se na evropskoj strani Bosfora, nizbrdo od trga Taksim, ali je podalje na istoku, u pravcu Crnog mora. Čini ga mešavina zgrada iz otomanske ere, restorana, prodavnica i modernih stambenih blokova. Glavna ulica vijuga duž obalu Bosfora kao zmi​ja. Marine i pristaništa tiskaju se po periferiji. Mali zaliv uz koji je smešten najveći deo Bebeka pre​pun je br​zih mo​tor​nih ča​ma​ca i sku​pi​hjah​ti. Tak​si​sta je je​dva do​če​kao da za​tvo​rim vra​ta da bi kre​nuo da tra​ži novu mu​šte​ri​ju. "Vraćam se za sekund", rekla je Izabel i ušla u radnju. Vratila se s kesom punom voća i pitanjem da li sam gla​dan. Uzeo sam jabuku, bila je krckava i sočna. Posmatrala je automobile i ljude oko nas čitav minut, a zatim smo krenuli. Prošli smo pokraj sveže ofarbane fasade hotela, izgrađene od dugih dasaka, iz kojeg su izlazili ljudi u elegantnoj odeći. Zatim smo skrenuli u uzan sokak. Peo se uz brdo iza Be​be​ka. Dru​gi so​ka​ci su ga pre​se​ca​li u pra​vil​nim raz​ma​ci​ma. Ovde su se nalazile starije zgrade. Dovraci drevnog izgleda probijali su šest metara visoke zi​do​ve s obe stra​ne. Zi​do​vi su se tu i tamo kru​ni​li, a is​pod su se uka​zi​va​le ra​zli​či​te vr​ste ci​gli. Skrenuli smo u manji, mračniji sokak, a zatim u toliko mračan prolaz da povremeno nisam video gde gazim. Slaba ulična svetiljka negde na pola puta obezbeđivala je tek toliko svetla da vidimo kuda idemo. Iznad naših glava povremeno bi kroz naranđžastu izmaglicu zasvetlela poneka zvezda. Buka saobraćaja bila je daleko iza nas i brzo je jenjavala, kao da ostavljamo dvadeset prvi vek za sobom. Osvr​nuo sam se. Ovo nije me​sto na ko​jem že​lim da bu​dem sa​te​ran u ćo​šak. "Gde smo, do​đa​vo​la, po​šli?" "Šone, ve​ruj mi malo, okej?" Okrenula mi se kad je stigla do vrata koja su bila postavljena nešto niže od nivoa ulice. Do njih su vodile strme, grube kamene stepenice. Oko vrata bili su isklesani kameni grozdovi, uglačani od sil​ne sta​ro​sti i je​dva vi​dlji​vi pri sla​bom sve​tlu. Na​la​zi​li smo se pred ula​zom u dru​go doba. "Sti​gli smo", ob​ja​vi​la je. "Ovde je jed​na ca​ri​ca po​če​la da radi kada joj je bilo tri​na​est go​di​na." "Šta je ra​di​la?" "Kla​dim se da ni​kad ne​ćeš po​go​di​ti." Pogledao sam okolinu. Kvadrat od drvenih dasaka prekrivao je deo zida pokraj vrata. Osim toga, me​sto je de​lo​va​lo kraj​nje obič​no.

Poglavlje Dvadeset Sedmo Doktor Osman se nagnuo iznad devojke. Držao je kraj košulje preko usta i nosa. Ležala je na niskom krevetu od čelika, prekrivenom purpurnim pamučnim čaršavom. Izbledela žuta farba kreveta bila je gadno oguljena. Devojci nije bilo više od dvadeset godina. Bila je tamnoputa, izgledala je poput In​dij​ke i no​si​la je tam​ne niti oko de​snog zglo​ba. Osim toga, bila je naga. Simptomi su bili očigledni. Imala je žućkaste otoke po čitavom telu i crn jezik, kao da je sisala ugalj. Takođe se znojila i disala hrapavo. Dah joj je zaudarao. To znači da se nežno tkivo njenih plu​ća ras​pa​da. Vi​deo je​do​volj​no. Devojka najverovatnije ima neku vrstu plućne kuge, izazvane veoma snažnom bakterijom koja se pre​no​si va​zdu​hom. Znao je šta joj je po​treb​no. Hit​no. Okre​nuo se čo​ve​ku koji ga je do​veo u po​drum​sku pro​sto​ri​ju. "Ova žena mora u bolnicu. U ovom trenutku njene šanse da preživi su pedeset posto, ne više od toga, i to ako joj od​mah obez​be​di​mo le​če​nje. U su​prot​nom će umre​ti." Div nabrane kože i ćelave glave je trepnuo. Zatim je izvadio bočicu veličine prsta iz alu​mi​ni​jum​ske ku​ti​je koju je no​sio u dže​pu. Pre​ko lica je imao bol​nič​ku ma​sku. "Uzmite uzorak gnoja iz jedne od rana, doktore", rekao je. Maska mu se pomerala dok je go​vo​rio. Doktor Osman je video još nešto u aluminijumskoj kutiji; jedan od formulara za dozvolu, koji se koriste za zahtev za testiranje uzorka. Najveći broj laboratorijskih istraživanja obavljao se u bolnici Florens Najtingejl u Sisliju, na dvadeset minuta vožnje, ali tamo ne bi prihvatili formular bez njegovog potpisa. Uzorak bi testirali da utvrde da li je u pitanju yersim; pestis{12}, bakterija kuge. Bak​te​ri​je kuge ima​ju je​din​stven pro​te​in… Naj​te​že je iden​ti​fi​ko​va​ti iz koje po​ro​di​ce bak​te​ri​ja po​ti​če ova. Le​ka​ri koji se time bave naj​vi​še se plaše toga da će bakterija tako mutirati da će postati otporna na antibiotike. Niko normalan ne bi od​ga​jio ta​kvo mu​ti​ra​nu bak​te​ri​ju. Ili mo​žda bi? Po​gle​dao je čo​ve​ka s bo​či​com. Neko ko je to želeo, i ne daj bože uspeo, mogao je da proizvede b&kteriju otpornu na najnovije antibiotike. Takva bakterija bila bi nezaustavljiva, osim ako bi se saznao obrazac mutacije. Oboielima koje ne leče vrhunski specijalisti otkazivali bi organi. Pitanje je samo koliko dugo bi izdržali i koliko drugih Ijudi bi zarazili pre nego što dožive bolnu i traumatičnu srnrt, koja bi bila pra​će​na kr​va​re​njem iz svih otvo​ra. "Da li je uz​i​ma​la an​ti​bi​o​ti​ke?" "Učinite ono što sam rekao. I potpišite formular." Čovek je podigao kraj jakne otkrivajući crne ko​ri​ce noža is​pod pa​zu​ha. "Ova žena će umreti ako ne bude lečena", reče doktor Osman. Da li će uspeti da podstakne hu​ma​nost ovog čo​ve​ka? Me​lak je iz​va​dio nož iz ko​ri​ca. Po​di​gao ga je i za​ko​ra​čio na​pred. Dok​tor je po​di​gao ruke. Kada je završio, stavio je bočicu u aluminijumsku kutiju i potpisao formular. Primetio je nepoznatu mejl adresu; na formularu se nalazilo njegovo ime, ali mejl adresa na koju treba poslati iz​ve​štaj nije bila nje​go​va. "Ko​li​ko će joj biti po​treb​no da umre?", pi​tao je Me​lak dok je vra​ćao ku​ti​ju u džep sa​koa. "Ne znam. Ne mogu da od​go​vo​rim na to pi​ta​nje. Po​treb​ni su joj le​ko​vi"

Vra​ta pro​sto​ri​je su se za​tvo​ri​la uz tre​sak. "Ne mo​žeš me osta​vi​ti ovde", za​u​ri​ao je dok​tor iz sve sna​ge. "Vra​ti se" Nadao se će ga neko drugi čuti. Međutim, odjek njegovog glasa i podsećanje na dva niza ste​pe​ni​ca niz koje je si​šao kako bi sti​gao do ove pro​sto​ri​je uve​ri​li su ga da se uza​lud tru​di. Čuo je kašljanje i okrenuo se, Devojci je iz usta curila tečnost tamna kao vino. Ustuknuo je. Ovo nije u redu. Dešava se suviše brzo. Ovo je smrtna presuda. Podigao je ruku do usta. Žestoko se tre​sla.

Poglavlje Dvadeset Osmo Izabel se sagnula i uhvatila ciglu na ivici dovratka u obliku luka. Blago je cimnula i uspela da je izvuče. Zavukla je ruku u pukotinu i izvadila sjajan ključ od mesinga. Zatim je vratila ciglu, ustala, si​šla niz ste​pe​ni​ce i uba​ci​la ključ u bra​vu. Ušla je u pro​sto​ri​ju i po​šla ru​kom pre​ma pre​ki​da​ču. Sijalica se upalila. Visila je na tankoj beloj žici sa središta tavanice visoke bar deset metara. Si​ja​i​i​ca i žica su de​lo​va​le pot​pu​no ne​pri​me​re​no u hod​ni​ku koji je iz​gle​dao kao ulaz u drev​nu cr​kvu. Freske, toliko prljave da su bile skoro potpuno zatamnjene, prekrivale su zidove i nestajale u senkama iznad naših glava. Nedostajali su im delovi, ali još sam mogao da razaberem figure koje stoje - ličile su na svece. Pod je bio popločan crno-belim pločicama postavljenim u geometrijskim oblicima, a neko ga je upravo restaurirao. Male gomile pločica bile su naslagane u uglu, gde se re​sta​u​ra​ci​ja još od​vi​ja​la. Oko nas se na​la​zi​lo se​dam dr​ve​nih vra​ta. Sva su bila za​tvo​re​na. "Ovo je jedna od najstarijih vizantijskih zgrada izvan zidina Konstantinopolja", reče Izabel dok je zatvarala vrata za nama. "Pre osvajanja grada, bila je deo manastira. Zatvorena je kad je Mehmed osvojio grad. Služila je kao skladište u ranoj fazi otomanske vlasti. Začudo, vizantijske freske bile su samo premazane malterom. Sve su i dalje bile tu kada su slojevi skinuti." Osmotrila je zidove okre​ću​ći se po​la​ko na peti. Izbledele freske su prekrivale sve zidove. Mogao sam da zamislim kako je hodnik izgledao pre hi​lja​du go​di​na, kada su ima​li samo sve​će i ulja​ne lam​pe. Ova prostorija je sigurno bila svedok neverovatnih prizora. Davno mrtvi vizantijski oficiri, sve​šte​ni​ci i tr​gov​ci ve​ro​vat​no su pro​la​zi​li kroz nju. "Mislim da smo umakli svakome ko je pokušao da nas prati" reče Izabel. Gledala je mozaike kao da joj i da​lje uli​va​ju stra​ho​po​što​va​nje iako je ko zna ko​li​ko puta bila ovde. „Jako malo Ijudi zna za ovo mesto“ reče. „Istanbul i dalje čuva mnoge tajne.“ Glas joj je od​zva​njao. „Ne​ve​ro​vat​no. Ko je vla​snik?" Oče​ki​vao sam da ču​jem ime neke dr​žav​ne in​sti​tu​ci​je. „Moj prijatelj. Preurediće zdanje u prestižnu gradsku kuću. Ubedio me da obavim nešto honorarnog posla za njega. Kada sam stigla ovde, počela sam da se bavim restauracijom mozaika. Morala sam da radim nešto što će mi očuvati duševno zdravlje. Išla sam na kurs nedaleko odavde. Obo​ža​vam ovo me​sto. Ovde se uvek ose​ćam be​zbed​no." Drvena vrata debljine petnaest centimetara kroz koja smo ušli svakako su izgledala kao da mogu da za​dr​že či​ta​vu ar​mi​ju. „Ot​kri​li smo sloj koji nas je na​pro​sto odu​vao". „Ka​kav sloj?" „Otkrili smo falusni simbol ugraviran u spoljni zid. Bio je prekriven malterom i ciglama, alikada smo ihu​klo​ni​li, sve je bilo ja​sno​kao dan“ "To su pro​na​šli u Pom​pe​ji, zar ne? Da li to zna​či da je ovde bila jav​na kuća?" Klim​nu​la je gla​vom. „Zapravo, još je zanimljivije. Čovek po imenu Prokopije napisao je tajnu istoriju carice Te​o​do​re, žene Ju​sti​ni​ja​na Ve​li​kog, cara koji je iz​gra​dio Aja So​fi​ju." "Pa, šta to zna​či?" Či​tao sam o Te​o​do​ri​noj re​pu​ta​ci​ji. „Prokopije je tvrdio da je Teodora započela karijeru kao prostitutka iz nižeg staleža, koja je pred

svi​ma ple​sa​la naga po jav​nim ku​ća​ma." Okre​ta​la se dok je go​vo​ri​la po​sma​tra​ju​ći zi​do​ve oko nas. „Čak je imenovao javnu kuću u kojoj je radila. Nazvao ju je ’Jazbina vučice broj VII5.' Sve su tada ima​le bro​je​ve i do​zvo​le." Obuzeo me čudan osećaj, kao da se slojevi fresaka svetaca oko mene gule i pomaljaju se raz​u​zda​ne sli​ke, dok se hod​nik puni mu​šte​ri​ja​ma i pro​sti​tut​ka​ma. "Da li ti to meni govoriš da ste pronašli Teodorinu javnu kuću?" Potvrdno je klimnula glavom. „Smatramo da jesmo. Iznad simbola falusa, u zid je uklesan lik vučice i broj VII. Nemoguće je da to zna​či ne​što dru​go." "Neću ti pro​tiv​re​či​ti." "Prema priči, Teodora je u početku opsluživala ribare i mornare, koji su živeli van grada, a kasnije je prešla na aristokrate, koji nisu želeli da budu viđeni u javnim kućama u centru Konstantinopolja. Na kraju je zapala za oko mladom Justinijanu. Čak mu je spasla carsku krunu kada su po​bu​nje​ni​ci ’Nika po​ku​ša​li da ga zba​ce s pre​sto​la. Na​re​di​la je ge​ne​ra​lu da ih sve po​bi​je." "Za​što su jav​ne kuće zva​li ja​zbi​na​ma vu​či​ce?" "Neki smatraju da je to zbog toga što su vučice gramzive, drugi kažu da je razlog to što one mogu ce​log da te oli​žu." "Shva​tam." "Prokopije tvrdi da je Teodora pred kraj života sve javne kuća u Konstantinopolju pretvorila u ma​na​sti​re. Pre​mi​nu​la je 548. go​di​ne. Ve​ro​vat​no je tada ovo zda​nje pre​tvo​re​no u ma​na​stir." Krenula je ka velikom dovratku u obliku luka levo od nas i prošla" kroz njega. Pratio sam je uz usko, vi​ju​ga​vo ka​me​no ste​pe​ni​šte. Zi​do​ve su pre​kri​va​li oker i in​di​go pla​vi geo​me​trij​ski obli​ci. "Ni​ka​da ni​sam vi​deo slič​ne šare", re​koh. Nije mi odgovorila. Vazduh je bio težak i gust od vlage i ustajalog mirisa. U daljini sam čuo sirenu automobila, a zatim i škripanje guma. Međutim, zvuci su bili prigušeni. Ovde se moderan svet drži na di​stan​ci. "Šta je Piter rekao kad si mu ispričao o tajnom iskopavanju pod Aja Irinom?", pitala je dok smo se peli. "Ni​šta na​ro​či​to. Nije bio za​in​te​re​so​van." Stepenište je bilo osvetljeno sijalicama niske voltaže, koje su u određenim razmacima visile s tavanice. Moraće još dosta da se radi kako bi se zgrada u potpunosti sredila. Stajali smo na mračnom odmorištu sa lučnim dovratkom iza kojeg je čekala tama. Izabel je pritisnula prekidač, koji je la​ba​vo vi​sio iz zida. Visoko gore, upalio se niz sijalica i osvetlio dvoranu od koje mi je zastao dah. Po zidovima su oživele freske, uglavnom anđela ratnika. Pod suprekrivale napukle i polomljene crno-bele pločice. Mnoge freske bile su samo delimično vidljive zbog gara i maltera. Efekat je bio naprosto oča​ra​va​ju​ći. Zamišljao sam vizantijske monahe obrijanih glava kako se mole dok ih posmatraju freske u pri​rod​noj ve​li​či​ni. "Prilično militantan skup, zar ne?" reče Izabel.,yidiš li onog? To je; Sveti Mihajlo." Pokazala je u pravcu anđela koji drži izbledeli, ali ognjerii mač. "Eno ga Sveti Đorđe. Izgledaju kao pravi ljudi, zar ne?" Tavanica je bila skoro potpuno crna, osim na mestu gde jedan ćošak nedostaje i kroz rupu se vide

krov​ne gre​de. "Ovo mi de​lu​je no​vi​je od onog hod​ni​ka dole", pri​me​tio sam. "Da, i nama se čini. Pretpostavljamo da je ovo bio gornji nivo, možda taverna preuređena u kapelu. Pogledaj oltar", rekla je. "Razmišljala sam o njemu dok smo razgovarali s ocem Gregorijem. Za​pra​vo sam ovo že​le​la da ti po​ka​žem." Na drugom kraju kapele nalazio se blok žutog mermera veličine trpezarijskog stola. Podni mozaik oko njega bio je još detaljniji. Neko je radio na njemu. Okolo su ležale gomilice kredastih me​ša​vi​na. "Ovo je tvo​je delo?", re​koh po​ka​zu​ju​ći pod. "Ne​što do toga." Sagnuo sam se da pogledam. Praznine u mozaiku popunjene su neutralnim bojama kako bi se is​ta​kao sam mo​za​ik. "Ovo je fan​ta​stič​no. Aj​rin bi se odu​še​vi​la. Sli​ka​la je po​ne​kad. Od​le​pi​la bi za ovim me​stom." Izabel je izgledala zabrinuto, kao da nešto odmerava i procenjuje. Crna kosa joj se presijavala pri zlat​nom sve​tlu si​ja​li​ca. "Ne mogu da zamislim kroz šta si prošao kada si izgubio ženu na takav način." Zvučala je iskreno sa​o​se​ćaj​no. Ni​sam od​go​vo​rio. Taj deo sebe sam vo​leo da dr​žim pod klju​čem. "Kako si pre​bo​leo?" Slegao sam ramenima. "Većina ljudi doživi teške trenutke - razvod, gubitak roditelja, gubitak po​sla, bo​lest. Niko to ne može iz​be​ći", od​vra​tio sam. "Pret​po​sta​vljam da si u pra​vu." Za​sta​la je. Imao sam ose​ćaj da želi da mi kaže još ne​što, ne​što lič​no. "Kada mi se brak raspao", nastavila je polako. "Bila mi je potrebna čitava godina da to prebolim, možda i duže. Zaista je bio hladan na kraju. To me silno povredilo. Ali, mislim da se to ne može po​re​di​ti sa onim što se do​go​di​lo tebi." "Što bi rekli - ono što te ne ubije, ojača te." Dotakao sam mermerni sto šakom. Bio je hladan kako led. "Ve​o​ma te oja​ča." Obi​šla je ol​tar s dru​ge stra​ne. "Ovo će ti se dopasti" rekla je tiho. "Nekada se verovalo da oltar poput ovog može da otera zlo, da ima is​ce​li​telj​ske moći. Spu​sti šake na nje​ga, Šone, ova​ko." Spu​sti​la je ra​ši​re​ne ruke na oi​tar. Učinio sam isto što i ona. Svakako ne može da mi škodi. Oltar je bio hladan, ali to nije bilo ne​pri​jat​no. Do​du​še, ni​sam ose​ćao ni​ka​kvu ma​gi​ju. "Ot​kri​li smo mno​go toga o ovom me​stu dok smo vr​ši​ii is​tra​ži​va​nja." "Ima još?" Sklo​nio sam šake s ol​ta​ra i po​lo​žio ih na čelo. Bile su za​pa​nju​ju​će hlad​ne. "Znaš li pri​ču o Ivi​ci i Ma​ri​ci?" "Na​rav​no." "Jesi li znao da je zasnovana na stvarnim događajima? U Evropi su u sređnjem veku ostavljali decu u šu​ma​ma." "Za​što bi neko osta​vljao decu?" "Crna smrt i glad, koja je usledila, kosile su u četrnaestom veku Ijude od Egipta do Škotske. Stanovništvo Engleske bilo je ne prepolovljeno, nego desetkovano; sa sedam miliona Ijudi spalo je

na dva miliona. Zamisli kakav je to imalo uticaj. Društvena pravila su doživela krah. Neki Ijudi nisu mogli da brinu o svojoj deci. I sami su umirali. Deca su odvođena u šume i ostavljana. Ljudi su sma​tra​li da je za njih tako naj​bo​lje. Mo​žda su bili u pra​vu." "To je lu​dost." "Sećaš se da je otac Gregorije govorio o tome da se zlo vraća u ciklusima." Zadrhtala je i ob​gri​i​la ra​me​na. "Da, ali on je ve​ro​vao i u zle du​ho​ve, Mi​slim da smo mi malo na​pred​ni​ji." "Monasi u Konstantinopolju predviđali su cikluse zla, gladi i kuge. U nekim arhivima smo pronašli podatke koji upućuju na ovaj manastir. Navodno je ovo mesto bilo čuveno na čitavom kon​ti​nen​tu po pred​vi​đa​nji​ma." Vazduh u kapeli sada se činio hladnijim nego kada smo ušli. Prostorija je takođe delovala pusto, kao da čeka po​vra​tak po​stri​ga​nih mo​na​ha. "U četrnaestom veku se poslednji put dogodilo nešto što je ugrozilo društveni poredak u Evropi. Slu​ge su pre​u​ze​le ima​nja. Vla​da​ju​ća kla​sa je na​pu​sti​la gra​do​ve." Glas joj je od​je​ki​vao. "Bio je to najgori period u Evropi u proteklih sedam stotina godina. Monasi su tvrdili da su otkrili obrazac. Spominje se u dva dokumenta. Jedan od njih se nalazi u Ficalanovom muzeju u Kem​bri​džu." Na brzinu sam računao. "Znači, ovaj vek će takođe biti veoma zabavan.": "Bog će ga znati. Monasi su navodno u to vreme upozorili vizantij-: skog cara da kuga dolazi. Takođe su predvideli glad i ratove početkom sedmog veka. To se dogodilo neposredno pre nego što se islam pojavio i pre​pla​vio Bli​ski istok." "Kako su mo​na​si pred​vi​da​li? Šta su ra​di​li, či​ta​li zve​zde?" "Nismo sigurni. Sve je prilično tajanstveno - mračne veštine i sve to. Kada se 1314. njihovo predviđanje obistinilo, slavljeni su zbog toga što su upozorili Ijude. Kasnije su optuživani da su u spre​zi s đa​vo​lom. To bi​smo da​nas na​zva​li ubi​ja​njem gla​sni​ka." "Da, mogu to da za​mi​slim." "Stvari su se pogoršale. Tri četvrtine stanovnika Konstantinopolja preminule su od kuge 1347. godine. Mnogi su smatrali da je došao kraj sveta. Gomila je opustošila manastir. Neki monasi su spa​lje​ni." "Divno. Sigurno zbog onih mračnih veština." Prešao sam prstima duž površine oltara. Bio je do​bro ugla​čan. "Monasi su, navodno, poznavali astrologiju. Ovaj manastir se speci-; jalizovao za to. Tada nisu razlikovali astronomiju i astrologiju. Monasi su | koristili zvezde da odrede datum Uskrsa, da kažu Ijudima kada se sadi, kada se žanje i slično. Nije čudno što su se takođe bavili predviđanjem do​la​ska gla​di i kuge." Po​ka​za​la je na​do​le. "Smatramo da oltar ima neke veze s predviđanjima." Raširila je ruke preko gornje površine ol​ta​ra, opre​zno ga do​ti​ču​ći, kao da je živ. "Ovo je jedini sačuvani vizantijski proročki oltar. Mislimo da je naj pravljen u šestom veku. Verujemo da je u pitanju kopija oltara iz Davkl dovog hrama u Jerusalimu." Govorila je glasom punim poštovanja, naglašavajući svaku reč. "Sačinjen je od kvarca. Apsolutno je jedinstven.^ "Ve​ru​ješ li u tu pri​ču o po​ja​vlji​va​nju zla u ci​klu​si​ma od se​dam​sto; go​di​na?" "Znaš li šta me bri​ne, Šone?" Osvr​nu​la se kao da pro​ve​ra​va ima li na​me​tlji​va​ca."

"Na​sta​vi." "Ljudi koji pokušavaju da stvore uslove za to, da ispune proročanstvo. Neki Ijudi žele da pod​stak​nu haos, da pod​stak​nu du​bo​ke emo​ci​je po​put mr​žnje i stra​ha." Uz​dah​nu​la je i nagnu​la se pre​ko ol​ta​ra. "Pogledaj ovaj gornji kamen." Pokazala ga je. "Debeo je dva i po centimetra. Najverovatnije je u pitanju najlepši komad kvarca s Madagaskara na čitavom svetu. Nemamo pojma kako je dopremljen ovde. Moj pri​ja​te​lj ga je pro​na​šao u onom po​pla​vlje​nom oknu tamo." Po​ka​za​la je ugao ka​pe​le. Sag​nuo sam se da po​gle​dam kvarc. Plo​ča je iz​bli​za sve​tlu​ca​la kao da je živa. "Vidiš li ove oznake?" Prešla je prstima duž tanane srebrne linije pri vrhu ploče. Bilo je i drugih li​ni​ja, svu​da po gor​njoj po​vr​ši​ni ol​ta​ra bilo je umet​nu​tih sre​br​nih niti. Pre​šla je pr​stom pre​ko jed​ne li​ni​je. Po​gle​dao sam bo​lje. U da​lji​ni sam čuo za​vi​ja​nje si​re​ne. Za​tim je na​glo pre​sta​lo. "Iz​gle​da po​put kon​tu​ra ne​kog obli​ka" re​koh. "Mislimo da je u pitanju zvezda Danica." Prešla je prstom preko linija. Jedva sam razabirao li​ni​je koje se spa​ja​ju na vrhu ol​ta​ra. Pokazala je mesto na kojem sam stajao. "Na toj strani se nalazi vaga s mačem preko tasova. To je sim​bol sud​njeg dana." Vi​deo sam kako joj se gru​di uz​di​žu i spu​šta​ju is​pod ma​ji​ce. Ne​što je jur​nu​lo po podu. "Šta to bi?" Brzo se osvr​nu​la. "Zgra​da je pre​pu​na ga​ma​di." "Hva​la ti što si mi re​kla." Za​ko​ra​či​la je una​zad od ol​ta​ra. "Šta ti je tvoj pri​ja​te​lj pro​fe​sor da​nas re​kao?" Ispričao sam joj isto što i Piteru. Da smatram da je Alek snimio fotografije kod Aja Irine. Takođe sam joj rekao da se u podzemiju Aja Irine, pod uslovom da zaista nije otvarano vekovima, ve​ro​vat​no na​la​ze i mno​ga dru​ga bla​ga. Ispričao sam joj o grupi koja tamo vrši iskopavanja. O tome da su sumnjivi. Međutim, nisam joj re​kao sve. Imao sam još samo jed​nog keca u ru​ka​vu i neću ga još upo​tre​bi​ti. Kada sam za​vr​šio, re​kla je: "Pi​ter sma​tra da si uči​nio sve što si mo​gao." "Si​gu​ran sam da on to mi​slf, re​koh. "Ka​kva je to buka?" Kroz zidove se probijala muzika, izrazito turska, brza, živahna, s tračkom ciganske okretnosti. Sa​svim je od​go​va​ra​la mom ra​spo​lo​že​nju. "To je fa​sil mu​zi​ka, pu​šta se u tur​skim noć​nim klu​bo​vi​ma." Iznenada sam se setio nečega što je Bulent rekao. Istog trenutka sam shvatio šta treba da uradimo, ne​što što će iz​ner​vi​ra​ti Pi​te​ra. "Ve​če​ras se u Aja Iri​ni odr​ža​va Vag​ne​rov kon​cert." "Pa?" "Treba da odemo, da procunjamo malo. Možemo reći da želimo autogram ili nešto slično. Od​li​čan iz​go​vor za bo​ra​vak na tom me​stu. Aja Iri​na će biti otvo​re​na, lju​di će se šet​ka​ti una​o​ko​lo." Pogledala me širom otvorenih usta. Skoro da sam mogao da vidim kako se točkići u njenom umu okre​ću, kako vaga op​ci​je i raz​mi​šlja da li da po​ku​ša da me spre​či. Na​sme​šio sam se. Razmišljao sam o tome da sutra odem do Aja Irine, ali na ovaj način ubiću dve muve jednim udar​cem. I vi​de​ću Aja Iri​nu znat​no ra​ni​je. Možda je ljude koji tamo vrše iskopavanje već uplašilo sve što se dešava. Možda će uskoro

zauvek zatvoriti Aja Irinu. Otkriću da li zaista mogu da verujem Izabeli ili je njeno saosećanje bilo samo igra koja treba da me navede da joj se poverim. Ako obavesti svoje nadređene o onome što pla​ni​ram da ura​dim i oni po​ku​ša​ju da me za​u​sta​ve, zna​ću na čemu sam. Za​ču​li su se sna​žni udar​ci. Či​ni​lo se da do​pi​ru od​ne​kud is​pod nas. Udarci su postali glasniji. Odjekivali su kroz prostoriju, kao da neko pokušava da provali unutra. Iza​bel je re​a​go​va​la kao da se ope​kla. "Hajde", zašištala je i potrčala ka drugom kraju kapele. Pojurio sam za njom. Tamo nije bilo vra​ta, niti biio čega slič​nog. Šta ona to radi? Kada smo stigli do ćoška, pritisnula je nešto na jednom delu zida, koji je izgledao kao da je sa​gra​đen od ci​gli. Trom​pe Voei" Čuo sam tup uda​rac. Lu​pa​nje je pre​sta​lo. Za​me​ni​la ga je smrt​na ti​ši​na. "Šta je tamo iza?" "Pomozi mi", odvratila je gurajući zid. I ja sam gurnuo, mada nisam bio siguran šta očekuje da se do​go​di. Da li će se či​tav zid po​me​ri​ti? "Mi​sliš da su to Iju​di koji po​ku​ša​va​ju da nas ubi​ju?" "Ne znam", odvratila je. "Ali, nemam nameru da ostanem i priupitam ih." Bacila je pogled ka vra​ti​ma koja vode do ste​pe​ni​ca. U zidu koji smo gurali otvorila su se vrata uz tiho stenjanje. Bila su visoka svega metar i po, ali dovoljno velika da se provučemo. Ni u ludilu ih ne bih primetio da mi ih ona nije pokazala. Za​pah​nuo me hla​dan va​zduh. "Mislila sam da se neće otvoriti", rekla je dok se saginjala da prođe. "Hajde, povuci vrata za so​bom." Nežno sam ih zatvorio kada sam ušao. Zatim sam se osvrnuo oko sebe. Visoko na zidu na drugom kraju uskog hodnika u kojem smo se našli nalazio se mali prozor. Mesečina je obasjavala hodnik ble​dim sve​tlom. Oči su mi se po​la​ko pri​vi​kle na mrak. Nekome ko ne zna za tajna vrata bilo bi potrebno mnogo vremena da nas pronađe. Ali, gde ovaj hod​nik vodi? Da li smo u klop​ci? "Postoji li izlaz?", pitao sam. U hodniku se osećala ustajalost I dalje sam čuo tursku muziku. Sada ne​što gla​sni​je. "Prolaz je bio totalno blokiran kada smo ga pronašli", rekla je dok išli kroz hodnik. "Bio je za​tr​pan kr​šem sta​rim pet sto​ti​na go​di​na. Je​dva je bilo me​sta da se pro​đe. Vodi do zad​njih vra​ta." "Uči​ni​lo mi se da si re​kla da nas niko nije pra​tio." "Pst, ču​ješ li ne​što?", pro​ša​pu​ta​la je. "Ne." Osvr​nuo sam se. Ni​šta ni​sam vi​deo. Nastavili smo. Na kraju hodnika prozor je čuvao stražu nad najužim kamenim stepenicama koje sam ikad video. U dnu su se nalazila druga vrata. Bio nam je potreban minut da pronađemo i otključamo dve brave koje su ih zatvarale. Vrata su se otvorila uz silnu škripu. Na sreću, zasad od​o​zgo ni​smo ni​šta čuli. Izašli smo u sokak, koji je izgledao modernije u odnosu na zdanje u kojem smo upravo bili. Zatvorili smo vrata. Kada smo stigli do kraja sokaka, mesta gde on ulazi u glavnu ulicu, saobraćaj je bio tako gust da su se branici automobila dodirivali. Vozila su se jedva pomerala u oba pravca. Još je bilo ve​o​ma spar​no. Po​čeo sam da se pre​zno​ja​vam. "Šta je to, do​đa​vo​la, bilo?" Gle​dao sam pre​ko ra​me​na na sva​kih ne​ko​li​ko me​ta​ra.

"Nemam pojma, ali, neću se vratiti da otkrijem." Nije delovala suviše uzdrmano. Dama je hladna kao špri​cer. Pešaci su prelazili ulicu između kola. Ljudi su se smejali i gestikulirali. Čuo sam za turski eko​nom​ski bum, kako se sve pre​o​kre​nu​lo, ali sada sam prvi put is​ku​sio šta to za​i​sta zna​či. "Da li je u Istanbulu svake večeri ovako?" Pogledao sam na sat. Bilo je dvadeset dva sata i tri​de​set mi​nu​ta. "U Be​be​ku je ovih dana lu​di​lo sva​ke ve​če​ri, po​ne​kad mno​go gore nego da​nas." Nedaleko odatle, mujezin je počeo da peva. Svi su ga ignorisali. Probijali smo se kroz gomilu kao da smo pri​ja​te​lji koji su kre​nu​li u iz​la​zak. Pro​šli smo po​kraj ne​ko​li​ko re​sto​ra​na i rad​nji. Obo​je smo ću​ta​li. Za​tim sam."Da li se u Aja Iri​ni če​sto odr​ža​va​ju kon​cer​ti?" "Tokom leta na svakih nekoliko nedelja. Kada sam prošli put bila, jedva da je bilo obez​be​đe​nja." Prošli smo pored prodavnice televizora. Izlog je bio prepun najnovijih supertankih ekrana. Na jed​nom sam ugle​dao lice čo​ve​ka koji mi je de​lo​vao po​zna​to. "Šta je ovo, do​đa​vo​la", re​koh."To je Bu​lent. Čo​vek ko​jeg sam ju​tros upo​znao." Izabel je stala. Radnja je bila zatvorena tako da nismo ništa čuli, ali obuzeo me zloslutan osećaj. Da li mu se ne​što do​go​di​lo? Par trenutaka kasnije, Bulentov lik je zamenio prizor Zlatnog roga noću, s osvetljenom Aja Sofijom u pozadini. Zatim se pojavio snimak ambulantnih kola koja jure kroz saobraćaj, a onda se vratila Bulentova fotografija. Ispod slike bile su ispisane godine, 1955-2012, i profesorevo puno ime i pre​zi​me. "Si​gur​no je bio pri​lič​no va​žan ako je do​speo na ve​sti." Iz​go​vo​ri​la je Iza​bel su​vo​par​no. "Ovo je be​smi​sle​no. Ovo po​pod​ne sam se​deo s njim." U meni kao da je nešto puklo. Imao sam osećaj da lebdim. Pred očima su mi iskakali prizori onoga što se dogodilo Aleku i ocu Gregoriju. Setio sam se kako mi je Bulent pokazivao fotografiju svo​je po​ro​di​ce. Nje​go​va si​ro​ta su​pru​ga i deca. Ose​tio sam na​let muč​ni​ne, a za​tim besa. Podigao sam ruku do lica. Bilo je vrelo. Zakoračio sam unazad. Da nisam otišao da se vidim sa njim, ovo se možda ne bi dogodilo. Na ekranu se iznenada pojavio snimak košarkaša. Sada mi je bilo hlad​no. "Haj​de da pro​du​ži​mo", reče Iza​bel. "Mo​žda će Aja So​fi​ja su​tra biti puna po​li​ci​je." Na​sta​vi​li smo da ho​da​mo. Dva puta sam po​ku​šao ne​što da ka​žem, ali reči nisu iz​la​zi​le. Zatim sam shvatio šta zaista moram da kažem. "Moramo da otkrijemo šta se dešava", glas mi je zvu​čao čud​no. "Pre nego što na​stra​da jed​no od nas." Iza​bel me je uhva​ti​la za ruku i ste​gla je. "Jesi li do​bro?", pi​ta​la je. "Po​gle​daj, evo tak​si​ja", od​go​vo​rio sam. Pre​stao sam da ho​dam. Vre​me je da do​đem do ne​kih od​go​vo​ra.

Poglavlje Dvadceset Deveto U Vajtholu, u Londonu, narednik Henri P. Moulam čitao je memorandum antiterorističke jedinice mi​ni​star​stva za unu​tra​šnju be​zbed​nost Po​že​leo je da vri​sne. Šta, dođavola, nije u redu sa svima njima? Dolazak muslimana iz čitave Evrope u London kako bi demonstrirali protiv racija u džamijama, nove restrikcije koje su im nametnute i zabrane burki - sve to za​jed​no ni​šta ne va​lja. Ujedinjeno Kraljevstvo jeste jedna od nekoliko zemalja u kojima su muslimani bezbedni od naj​go​re kse​no​fo​bi​je, ali to ne zna​či da tre​ba da po​sta​ne me​sto nji​ho​vog oku​plja​nja. Velike muslimanske demonstracije ispred Katedrale Svetog Pavla isto su kao i kad bi navijači Ar​se​na​la odr​ža​va​li sa​sta​nak na sta​di​o​nu Čel​si​ja. Ko je to odobrio? I to protiv svih njegovih saveta. Da li neko pokušava da stekne naklonost muslimanske zajednice? Čuo je nezvaničnu vest da je neko s visokog položaja naredio da se pravo na mirne demonstracije u UK mora poštovati da bi ostatak sveta video kako se treba nositi sa sličnim si​tu​a​ci​ja​ma. Informacije o letovima, rezervacijama autobuskih karti, spiskovima putnika na trajektima i svaki drugi podatak koji je video tokom proteklih nekoliko sati ukazivao je na to da se okuplja više stotina hi​lja​da mu​sli​ma​na. Organizatorima je cilj da organizuju najveće okupljanje muslimana u Evropi. I to će se dogoditi u Lon​do​nu za ma​nje od če​tr​de​set osam sati. Zbog toga je bio ve​o​ma za​bri​nut.

Poglavlje Trideseto "Že​lim ne​što da znam pre nego što na​sta​vi​mo", re​kao sam. Iza​bel se okre​nu​la i po​gle​da​la me. "Zašto je Piter ovog popodneva igrao igrice sa mnom?" Sleglaje ramenima. "Šone, nisam te​le​pa​ta. Ne​mam poj​ma šta je Pi​ter iz​i​gra​vao." Spu​sti​la je ruke na ku​ko​ve. "Zašto mi ne bi rekla ono što znaš, na primer ko koristi Vilu Napoleon? Silno si želela da me sklo​niš sa ostr​va." Kada je progovorila, glas joj je zvučao verodostojno. "Slušaj, ako pronađemo dokaze da se nešto dešava u vili, obavestićemo turske vlasti, Poslušaće nas. Moraće da nas poslušaju. I zatim će krenuti u akciju. Mefuutim, moramo da im ponudimo dokaze, nešto konkretno. Trenutno Jtniamo samo tvoju teoriju da je Alekova smrt povezana s Aja Irinom i tomvilom. Žurno sam te povela s ostrva zbog toga što sam mislila da će fejnteresovati ono o čemu je otac Gregorije govorio, o krugu zla i slično." jf "Interesuje me", odvratih. "Osim toga, šta misliš da radim u ovom irenutku ako ne sku​pljam do​ka​ze?" Okrenuo sam se da vidim da li nas neko prati. Saobraćaj se vukao, ali neoma sporo. Posmatrao sam pešake. Niko nije gledao u našem pravcu. I "Da li tvoj telefon ima foto-aparat?", upitah dok sam se okre​tao na​zad pre​ma njoj. Zavukla je ruku u prednji džep crnih pantalona, izvadila telefon velićine kreditne kartice i po​di​gla ga. "Ima 16 me​ga​pik​se​la i karl cais objek​tiv Da li je to do​volj​no do​bro?" "Možda, sačekaj ovde", rekoh. Nalazili smo se nedaleko od velike prodavnice prepune robe, koja je i dalje bila otvorena. Na policama, koje su se pružale preko trotoara, držali su sve - od voća do deterdženta za veš. Bilo mi je potrebno samo nekoliko trenutaka da pronađem ono što tražim. Kad sam pla​tio, gvir​nuo sam kroz izlog pro​dav​ni​ce. Minut kasnije bili smo na taksi stanici. Dok smo ostavljali Bebekza sobom, dva glomazna te​ren​ska po​li​cij​ska vo​zi​la pro​ju​ri​la su po​red nas u su​prot​nom prav​cu. Okrenuo sam se i posmatrao ih dok nisu nestali u saobraćaju. Napola sam očekivao da se okrenu i po​ju​re za nama. Vozili smo se ulicom koja je krivudala uz obalu, uporedo s Bosforom. Krenuli smo nazad u centar grada. Na drugoj strani moreuza milion sićušnih svetiljki blistalo je ispod tamnopurpurnog neba. Osvetljeni brodovi su plovili kanalom i porodice su šetale duž drvećem oivičene staze pokraj oba​le. Izabel je spustila glavu na naslon. "Nadala sam se da ću dovesti oca da vidi kapelu pre nego što pre​mi​ne." "Do​pa​lo bi mu se?" upi​tah. "Da, zbog nje​ga sam se do​bro​volj​no pri​ja​vi​la da do​đem u Is​tan​bul" Zvu​ča​la je tu​žno. "Stalno je pričao o Konstantinopolju, o tajnama koje su zakopane ovde. Zaista sam silno želela da mu po​ka​žem šta smo ot​kri​li." Sa če​žnji​vim iz​ra​zom lica zu​ri​la je kroz pro​zor ka fa​ro​vi​ma u pro​la​zu. Zatim se obratila vozaču na turskom. Motor taksija je zacvileo dok je ubrzavao da pređe u drugu tra​ku. " Ako stig​ne​mo pre​ka​sno, kon​cert će se za​vr​ši​ti. Neće nas pu​sti​ti da uđe​mo", re​kla je. Prošli smo pokraj grupe žena na autobuskoj stanici. Sigurno ih je bilo desetak i sve su bile u

burkama; gledale su kroz uzane proreze za oči. Nedaleko odatle, dva mešanca su skala jedan drugom za grlo. "Grad se me​nja", re​kla je Iza​bel. "Alek je smatrao da je povratak religije nov trend", odvratih. Okrenuo sam se i pogledao kroz prozor. Činilo se da nas niko ne prati. Ipak, odakle sam ja to znao da procenim? Mogao bi nas pratiti bilo koji au​to​mo​bil iza nas. Izabel mi se okrenula. "Znaš da je islam veoma sličan ranom hrišćanstvu? Svi ti postovi, otvo​re​ne dvo​ra​ne za mo​li​tve, žene s ve​lo​vi​ma." "Si​gu​ran sam da se neki lju​di ne bi slo​ži​li s to​bom." "Ne bi bili u pra​vu." Spustio sam prozor. U kola nagrnuse vruć vazduh, izduvni gasovi i miris soli. Prošli smo pored dvospratnog restorana, čiji su široki balkoni imali pogled na Bosfor. Glasna disko-muzika silovala nam je uši. Zapanjivalo me koliko lica ima Istanbul. Poput zaspalog džina s milion udova, koji može ce​log da te pro​gu​ta. Kao što je pro​gu​tao Ale​ka. Ve​tar je Iza​be​li na​ba​ci​vao kosu na lice. Obra​zi su joj se si​ja​li, a čelo joj je bilo ozno​je​no. Prešli smo preko Zlatnog roga. Ispred nas, na vrhu brda, najstariji deo Istanbula ocrtavao se na noćnom nebu. Kupola Aja Sofije bila je osvetljena reflektorima. Bilo je lako zamisliti kako je metropola izgledala pre dve hiljade godina, kada je to bio drevni grčki grad s akropoljem i hra​mo​vi​ma osve​tlje​nim ba​klja​ma. Nedaleko od kupole Aja Sofije nalazila se manja kupola Aja Irine. I ona je bila osvetljena, mada ne tako bli​sta​vo kao Aja So​fi​ja. Nisu je okru​ži​va​li mi​na​re​ti. Vo​zač je re​kao ne​što na tur​skom. Ni​sam ra​zu​meo ni reč. "I jedno pitanje mi je suviše", rekla je Izabel. Obratila se vozaču na turskom. Nagnuo je glavu u stra​nu i pri​ti​snuo gas. "Re​kla sam mu da ide​mo u ro​man​tič​nu šet​nju kraj Bos​fo​ra i da po​žu​ri." Na​sme​ši​la mi se. Vozili smo se ulicom sa po dve trake u svakom smeru. Saobraćaj nije bio toliko gust. Levo od nas nalazio se Bosfor, desno kameni zid visine tri sprata. Iza zida se pomaljalo brdo poput tamne senke, okrunjeno svetlošću Aja Sofije i Aja Irine. Dok smo se približavali prekidu u ogradi između traka, Izabel se nagnula napred i zamolila vozača da stane. Ovo je dobro mesto za prelazak ulice ako pla​ni​ra​mo da še​ta​mo duž oba​le. Prošli smo pokraj malog parkinga za autobuse s desne strane. Dva prašnjava stara autobusa čučala su u uglu parkinga. Izgledali su kao da će biti potrebno mnogo sreće da se ponovo pokrenu. Dva čoveka ofucanog izgleda stajala su pokraj puta nedaleko odatle. Kao da nešto čekaju. U blizini nije bilo više ni​ko​ga. Nije bilo ni gu​žve u sa​o​bra​ća​ju. Nešto dalje, mladi vojnik ošišane kose i tužnih očiju, u uniformi neodgovarajućeg broja, naslanjao se na zid nedaleko od drvene kapije. Kada je taksi otišao, krenuli smo ka njemu. Dok smo mu se približavali, Izabel je počela uzbuđeno da govori na turskom. Zvučala je gnevno. Izvukla je iden​ti​fi​ka​ci​ju iz dže​pa i po​če​la da maše njom pred de​ča​kom. Pustio je da mu opušak cigarete s usne, na kojoj je dotad visio, padne na zemlju. Zatim se okre​nuo i uz na​klon nas uveo kroz ka​pi​ju koju je ču​vao. Sa​lu​ti​rao je dok smo pro​la​zi​li. "Šta si mu re​kia?", upi​tah dok smo ko​ra​ča​li tam​nom sta​zom. Pela se pra​vo uz​br​do. "Rekla sam mu da se taksi pokvario i da nas je vozač izbacio ovde umesto na giavnom ulazu." Njeni beli zubi su svetleli u mraku. "Rekao je daćemo ovuda brže stići. Turski vojnici su uvek tako

fini." Oči su mi se privikle na mrak. Staza pred nama bila je s leve strane oivičena zidom od cigle, koji je lako mogao biti star hiljadu godina ili više. S desne strane, ispred niza klonulih i prašnjavih bo​ro​va, bila je ra​za​pe​ta ži​ča​na ogra​da. A is​pred nje bile su po​sta​vlje​ne ulič​ne lam​pe iz vre​me​na kada je struja prvi put uvedena; bacale su krugove svetla po tvrdoj površini staze, koja je postajala sve str​mi​ja kako se buka sa​o​bra​ća​ja sti​ša​va​la. Okru​žio nas je slat​ki mi​ris bo​ro​va. ,Jesi li ika​da ula​zio u Aja Iri​nu?" "Ne. Ni​sam imao ra​zlo​ga. Uglav​nom je za​tvo​re​na, zar ne?" Klimnula je. "Kada sam prošle godine išla na onaj violinski koncert, morali smo da siđemo niz rampu do broda. Ima divan kameni pod, beskrajne nizove zasvođenih prozora i veoma visoku kupolu. Na kraju brođa, na polukupoli, nalazi se kontura krsta iscrtanog crnom bojom. To je jedina đekoracija. Ako mozaik koji je Alek fotografisao potiče iz vremena pre osmog veka, kao što je otac Gre​go​ri​je re​kao, si​gur​no se ne na​la​zi u glav​nim pro​sto​ri​ja​ma." Pogledao sam preko ramena. Niko nas ne prati. Staza pred nama bila je u senci između svetiljki. Ve​tar je malo sna​žni​je za​šu​štao kroz vi​so​ke bo​ro​ve dok smo se peli uz​br​do. "Vizantinci su smatrali da ikone imaju čarobnu moć", nastavila je. "Jedna od carica, Zoja, verovala je da ikone menjaju boju kako bi samo njoj previdele budućnost. Većina Ijudi koji su ovde živeli verovalj su da ikone štite Konstantinopolj. Grad je mnogo puta bio spasen pošto su ikone iz​ne​te na zi​do​ve. Ne​pri​ja​telj​ske voj​ske bi na​pro​sto iš​če​znu​le. Tome se ne može pro​tiv​re​či​ti." "Bio je to dru​ga​či​ji svet", od​vra​tih. "Bili su si​gur​ni u mno​go šta." "Volela bih da sam bila ovde 330. godine, kadaje Konstantin posvetio Aja Irinu i čitav grad hri​šćan​stvu." Je​dva sam je čuo od ve​tra. Za​tim je sta​la, ba​ci​la po​gled niz sta​zu, spu​sti​la ruku u džep i iz​va​di​la te​le​fon. "Mo​ram da oba​vim po​ziv, Šone." Po​tap​ka​la je ekran i pri​ne​la te​le​fon uhu. Da li će im reći šta smo na​u​mi​li? "Ovde Izabel Šarp", rekla je gledajući me. "Ima li nekih poruka za mene?" Slušala je bar minut, a zatim dala uputstva kako da se stigne do kapele u Bebeku i zatražila se proveri da li je tamo neko pro​va​lio. "Usko​ro ću na​zva​ti po​no​vo", re​kla je. "Po​ša​lji​te mi onu fo​to​gra​fi​ju." Za​tim je spu​sti​la slu​ša​li​cu. "Mo​ram ne​što da te pi​tam. Šone", obra​ti​la mi se ne​što zva​nič​ni​jim to​nom. "Pi​taj." Telefon je zapištao. Pogledala je ekran, a zatim mi ga pokazala. Bila je to fotografija nage de​voj​ke koja zgr​če​no leži u ve​li​koj be​loj pla​stič​noj vre​ći, u ka​kvi​ma obič​no bol​ni​ce iz​ba​cu​ju sme​će. Grozan prizor. Telo je bilo krvavo. Želeo sam da skrenem pogled, ali nisam mogao. Izabel je po​vu​kla te​le​fon. "Žena je pro​na​đe​na u skla​di​štu za đu​bre tvog ho​te​la." Sinulo mi je nešto kad je spomenula to mesto. Video sam samo devojčinu bradu, izgreban obraz i za​mr​še​nu pla​vu kosu, ali po​tre​sla me ne​po​gre​ši​va jeza pre​po​zna​va​nja. "Da li znaš ko je to, Šone?" "Mislim da je to recepcionerka koja je bila na dužnosti kada sam se prijavio u hotel." Osetio sam muč​ni​nu. Si​ro​ta de​voj​ka to nije za​slu​ži​la.

"U pravu si. To je ona." Zastala je, a zatim sklonila pramen kose s očiju. "Tvoj problem - naš problem je u tome što je nestala one noći kad si pobegao iz hotela, što nije dobro, uopšte nije dobro. Tur​ska po​li​ci​ja je već kon​tak​ti​ra​la s kon​zu​la​tom i ras​pi​ti​va​la se o tebi." Da li sam sada ja osumnjičen? Svet je totalno poludeo. Nalet vetra je povio vrhove drveća iznad nas. "Zna​ju da je na​zva​la tvo​ju sobu pre nego što je ne​sta​la." "Pa, to je smešno." Mučio sam se da obuzdam bes. Bio sam veoma uznemiren, ali ne samo zbog sebe. "Pokušala je da mi pomogne. Sigurno su je ubila ona đubrad koja su upala u moju sobu. Videla si na šta su sprem​ni." Ose​tio sam pri​ti​sak u gru​di​ma. Ova noć​na mora po​sta​je sve gora i gora. "Možda, ali turski mediji će se oduševiti ako saznaju da si nestao iz hotela. Za ovdašnje medije, stranci umeštani u slične afere predstavljaju dar sa neba. S obzirom na to da je Alek nastradao u mi​ste​ri​o​znim okol​no​sti​ma, biće sen​za​ci​o​nal​no ako se is​po​sta​vi da je ovo na​sta​vak pri​če." Zatvorio sam oči, duboko udahnuo i zadržao dah. Slika krvave recepcionerke urezala mi se u mozak. Nisam mogao da je se otarasim. Ko god da ju je ubio i ostavio je tako, mora da je čisto zlo. Jeza mi je kre​nu​la iz sto​ma​ka. "Po​sto​ji još ne​što." Otvo​rio sam oči. Bra​da joj je bila po​dig​nu​ta kao da je na pa​ra​di. "Šta to?" Bio sam spre​man na sve. "Spisak Alekovih poziva ukazuje na to da je govorio s osobom koja se nalazi na spisku za pri​smo​tru tur​ske slu​žbe be​zbed​no​sti, s ne​kim Gr​kom." Ne​što je po​to​nu​lo u meni. "Pre nego što me pi​taš, reći ću ti da ne​mam poj​ma o čemu se radi", ob​ja​vio sam ne​dvo​smi​sle​no. "Sigurna sam da je tako Šone. Ali, loše izgleda. Ako štampa otkrije da postoji dokaz o grčkoj vezi u oba slučaja ubistva, zasigurno će biti problema. Moramo da razmislimo da tvoj institut izda de​man​ti." "Kako ja to vidim, to samo znači da je sada još važnije da otkrijemo gde je tačno bio", odgovorio sam. "Ovo me neće odvratiti. Nema šanse." Krenuo sam uzbrdo, ka narednom krugu sve​tla. Se​kun​du ka​sni​je na​šla se kraj mene i pod​lak​ti​ce su nam se mal​te​ne do​ti​ca​le. "Ne​ćeš se tako lako iz​vu​ći", re​kla je si​le​ći se da bude ve​se​la. Ispred nas sam ugledao dva starija muškarca s bradama i u dugim islamskim tunikama kako ho​da​ju pre​ma nama. "Na​sme​ši se", re​kla je. "I ti", od​vra​tio sam. Osmeh mi je bio po​sled​nja rupa na svi​ra​li. Uzela me je za ruku kada su se približili. Bilo je lepo osetiti njen dodir makar to bilo puko pre​tva​ra​nje. Oba muškarca su nam klimnula glavom kad smo se mimoišli pod prigušenim žutim svetlom lam​pe. "Turci su fini ljudi, veoma prijateljski nastrojeni", rekla je veselo. "Ovo je fantastično mesto, Šone. Znaš li da su ovde jeli vi​lju​ška​ma u vre​me kada je ve​ći​na Evro​plja​na je​dva čula za njih?" "Alek je možda išao ovim putem kad je snimio one £otografije", rekao sam. "Ali, zar ti nije čud​no to što je kid​na​po​van i ubi​jen zbog pre​gr​šti sni​ma​ka?" Izabel me zgrabila za ruku. "Jeste čudno. Alekovo kidnapovanje uopšte nije izvedeno po uo​bi​ča​je​nim pra​vi​li​ma, Šone." Go​vo​ri​la je tiho, opre​zno, kao da nije si​gur​na kako ću re​a​go​va​ti. "Po​sto​je pra​vi​la?"

"Maltene. Većina teroristička kidnapera prati određeni obrazac: zahtevi, pretnje, rokovi. U ovom slučaju nije bilo toga. Uopšte nije bilo čekanja. Ubili su ga u roku od nekoliko sati. To je veoma čud​no." "Nadam se da nije patio." Bilo je teško zamisliti njegove poslednje trenutke, njegov strah dok se nož pri​bli​ža​va. Neko vreme smo išli u tišini. Razmišljao sam o Aleku, o sirotoj recepcionerki. Zatim sam se osvrnuo. Narandžasta i bela svetla s druge strane Bosfora sablasno su se odbijala o guste oblake iz​nad azij​ske oba​le. Ki​šni obla​ci, koji su iz​li​li plju​sak na Bu​ju​ka​du, pra​ti​li su nas pre​ko Bos​fo​ra. Prešli smo preko staze i prošli pokraj autobuskog parkinga s desne strane. Pred sobom smo ugle​da​li sjaj ku​po​le Aja Iri​ne. Zid palate Topkapi, nalik zatvorskom, nalazio se levo od nas. Ovog putabili smo unutra. Crvenobela šipka ispred nas blokirala je ulicu. Dva stražara u zelenim uniformama stajala su iza barijere. Obojica su držala crne automatske pištolje uperene naviše. Nisu izgledali nevino kao onaj regrut na ula​zu na sta​zu ko​jom smo do​šli. Pogled na stražare mi je jasno stavio do znanja šta planiramo. Osetio sam peckanje anticipacije i sna​žnu odluč​nost. Šta god da se desi, ovo či​nim zbog Ale​ka. "Na​sta​vi da se sme​šiš", re​koh. "To je moje taj​no oruž​je", od​vra​ti​la je. "Zar to nisi znao?" Do​še​ta​li smo do smrk​nu​tih stra​ža​ra. Je​dan od njih po​di​gao ruku je i za​u​sta​vio nas. "Ide​mo na kon​cert", re​kao sam i na​či​nio još je​dan ko​rak na​pred. Spustio je ruku tik do mojih grudi. Stao sam i pogledao je. Bio sam u iskušenju da je odgurnem, ali nje​gov dru​gar je sada upe​rio oruž​je u nas. Re​kao je ne​što na tur​skom, a za​tim je do​dao na en​gi​e​skom: "Nema ula​za". Imao je Iju​tit iz​raz. Steg​nuo sam pe​sni​ce. Ne​ma​mo vre​me​na za ovo. Izabel je izvadila telefon iz džepa. Ukucala je broj. Čuo sam kako zvoni. "Čekaj Šone", obratila mi se i spu​sti​la šaku na moju ruku. Stražar je rekao nešto na turskom. Nije zvučao srećno. Zatim je ona podigla ruku kao da želi da mu pri​vu​če pa​žnju. Stra​žar je po​gle​dao svog dru​ga​ra. "Da li je pra​vo vre​me za po​zi​ve?", upi​tah. Drugi stražar je rekao nešto prilično glasno. Izabel je podigla ruku još više, kao da pokušava da ga ućut​ka. Stražar je zatvorio usta. Pokušavao je da odluči šta da učini, verovatno nameravajući da postane prilično neprijatan. Izabel je zakoračila ka njemu i pružila telefon ispred sebe. Drugi stražar se po​vu​kao una​zad i po​de​sio oruž​je. Svi smo slu​ša​li zvo​nja​vu, elek​tron​sko cvr​ča​nje te​le​fo​na. Ne​ko​li​ko du​gih tre​nu​ta​ka se či​ni​lo kao da niko neće od​go​vo​ri​ti. Stra​žar je za​ko​ra​čio na​pred. "Merhaba, Džem!", rekla je glasno kada se neko konačno javio na telefon uz zvuk koji se može opisati samo kao ropot. Stavila je slušalicu uz uho i počela brzo da govori na turskom. Stražari su je slu​ša​li. Po​sle kra​ćeg raz​go​vo​ra, do​da​la je te​le​fon bli​žem stra​ža​ru. On je preko ramena dobacio nešto odsečno svom kolegi. Zatim je uzeo slušalicu, rekao nešto na turskom, slušao nekoliko trenutaka i zatim stao u stav mirno. Delovalo je kao da će salutirati. Vratio je telefon Izabeli i promrmljao nešto u pola glasa. Zvučalo je poput izvinjenja. Sklonio se u stranu za​jed​no s dru​gim stra​ža​rom, po​di​gao mot​ku i mah​nuo nam da pro​đe​mo.

"Šta to bi?", pi​tao sam dok smo ko​ra​ča​li str​mom sta​zom. "Uvek je do​bro ima​ti pri​ja​te​lje na vi​so​kom po​lo​ža​ju", od​vra​ti​la je. "Ti si baš ko​ri​stan sa​put​nik. Koga si na​zva​la?" "Prijatelja. Novog turskog generala. Naučio me nekim divnim stihovima iz Kurana." Nasmešila se s na​klo​no​šću. Kada smo se popeli na vrh, glavna kapija palate Topkapi, ona koju je autobus zakrčio, pojavila se s leve strane. Nedaleko od kapije u stavu mirno stajali su stražari u kao gar crnim uniformama i s kraj​nje vi​dlji​vim okru​glim be​lim šle​mo​vi​ma na gla​vi. Iza njih se uz​di​zao vi​sok i bled ka​me​ni zid. Aja Irina se nalazila nekih stotinak metara dalje, iza drveća. Još je bila osvetljena. Zlatno svetlo sijalo je s niza zasvođenih prozora od crvene cigle i iz svetlarnika, koji okružuju uzdignutu kupolu. Nekoliko gostiju u večernjim odeiima šetkalo se kod drugog kraja zgrade desno od nas. Da li je kon​cert sko​ro za​vr​šen? Ubrzo se Aja Irina pojaviia pred nama uzdižući se poput drevne tvrđave. Naježio sam se. Kroz za​svo​de​ne vi​tra​že ve​li​čan​stve​ne cr​kve sli​va​la se zlat​na sve​tlost. Iz​me​đu cr​kve i sta​ze, koja oko nje vodi, na​la​zio se ša​nac ši​rok šest me​ta​ra. "Po​sle osva​ja​nja ovo je bila jed​na od ret​kih cr​ka​va koja nije pre​tvomna u dža​mi​ju", reče Iza​bel. "Da li neko zna zašto?" L "Mehmed Osvajač je navodno bio kabaiista i primio je mistično upo​zo​re​nje o Sve​toj Iri​ni." Podigao sam pogled. Začuli su se udaljeni smeha i autobus koji daje gas, ali i dalje sam osećao spokojstvo i dostojanstvene vekove zdanja pred nama. | "Akoje Irina bila grčka boginja mira, zašto nisu pro​me​ni​li ime zgra​de kada su je pre​o​bra​zi​li u hri​šćan​sku cr​kvu?", za​ni​ma​lo me. "Ne​moj to mene da pi​taš", od​vra​ti​la je" Gvir​nuo sam ka šan​cu. Bila je to pra​va zbr​ka drev​nih skr​še​nih zi​do​va ^sko​tr​lja​nog ka​me​nja. "Grčki hram koji se nalazio na tom mestu verovatno je bio prava jazoina prostitutki. Možda Meh​med zbog toga nije že​leo ovo me​sto." Re​kok "Zda​nje je za​i​sta sta​ro", od​vra​ti​la je gle​da​ju​ći zi​do​ve. "I te kako. Rekao bih da je Aleksandar Veliki bio ovde. To je bilo šest stotina godina pre Konstantina. Grčki grad koji se nalazio na ovom mestu iedno vreme je bio deo Persijskog carstva. Mo​že​mo samo da na​ga​đa​mo Jta​se​na​o​voj io​ka​ci​ji de​ša​va​lo do​kje tu​bio je​dan od​nji​ho​vih​hra​mo​va." Nastavili smo da koračamo. Još nisam video vrata s nedavno ugrapđenim bezbednosnim kamerama; taj podatak, koji mi je rekao Bulent, bio je moj kec iz rukava. Nije neki naročit trag u pi​ta​nju, ali na​dao sam se da će biti do​vo​ljan. "Kako da pro​na​đe​mo me​sto na ko​jem je Alek sni​mio fb​to​gra​fi​je?", pi​ta​la je kao da mi čita mi​sli. "Strpljenja, strpljenja." Razgledao sam šanac. Dno se nalaziio četiri m po metra ispod nivoa staze. Kretali smo se udesno do kraja zgrade, a zatim skrenuli levo uz nju, ostajući na stazi. Ljudi su se šet​ka​li una​o​ko​lo. Kon​cert se za​vr​šio ra​ni​je nego što sam se na​dao. Međutim, bio sam zahvalan što sam uopšte tu. To znači da mogu dobro da osmotrim zgradu bez pri​vla​če​nja pa​žnje. Niko nije obraćao pažnju na nas dok smo prilazili najbliže što smo mogli, sve do glavnog ulaza i otvorenih vrata, kroz koja su još izlazili zaostali posetioci koncerta. Oko ulaza su se motali i pri​pad​ni​ci obez​be​đe​nja u cr​nim ode​li​ma. Možda možemo da kažemo da moramo nazad unutra kako bismo pronašli nešto što smo za​bo​ra​vi​li. Naj​go​re što može da se do​go​di je​ste da nas za​u​sta​ve.

"Šta ćemo sada?", upi​ta Iza​bel. "Haj​de po​no​vo da pro​ve​ri​mo do​kle god mo​že​mo da pri​đe​mo." "Šta tač​no tra​ži​mo?" Glas joj je de​fi​ni​tiv​no bio po​ma​lo iz​ner​vi​ran. "Reći ću ti kada to pro​na​đe​mo." Za​ste​nja​la je. Kre​nu​li smo na​zad is​tim pu​tem. Zasad sam video samo jedna vrata koja su dolazila u obzir. Nalazila su se blizu glavnog ulaza, maltene ispod njih, u nivou šanca. Možda njih tražimo. Međutim, iako su stepenice vodile dole, ni​sam vi​deo ni​ka​kve ka​me​re. Po​sto​je li slič​na vra​ta s dru​ge stra​ne zgra​de? Vratili smo se duž šanca do tačke gde smo najpre prišli zgradi. Sad smo skrenuli desno iza ugla i vi​de​li da je ša​nac tu ne​što širi. U ovom delu nije bilo nikoga između visokog spoljnog zida Topkapi palate i južnog zida Aja Iri​ne od cr​ve​ne ci​gle. U širokom šancu raslo je drveće i džinovski korov. Najveći deo ovog strmog, ozidanog područja drev​nih te​me​lja, na​la​zio se u sen​ci, šest me​ta​ra is​pod ni​voa ze​mlje. Tada sam u ćošku pokraj dela temelja izloženog pogledu uočio drvenu stazu sa stepenicama koje vode prema drvenoj platformi. Sišli smo sa staze i pogledali dole. Bilo je još stepenica koje vode na​do​le i ne​sta​ju s vi​di​ka. Si​šao sam niz prvu plat​for​mu. Iza​bel me pra​ti​la. Ose​ćao sam mi​ris sve​že dr​ve​ne gra​đe. Misli su mi se rojile. Da li je Alek bio ovde? Ako je ubijen zbog toga što je sišao dole, da li smo glu​pi što po​ku​ša​va​mo to isto? Me​đu​tim, ni​sam ma​rio. Mo​rao sam ovo da ura​dim. Po​gle​dao sam gore ka zi​do​vi​ma Aja Iri​ne, koji su se uz​di​za​li iz​nad nas po​put li​ti​ce od ci​ga​la. Ako želite da neka zgrada preživi sedamnaest stoleća nedaleko od trusnog područja u jednom od najčešće osva​ja​nih gra​do​va na sve​tu, ovo je pra​vi na​čin da se ona iz​gra​di - tre​ba da bude zde​pa​sta i te​ška. Sišao sam niz još jedne stepenice, skrenuo iza ugla i zastao kada se preda mnom našao stakleni zid. Izabel se za trenutak stvorila pokraj mene. Svetlost koja se slivala kroz prozore Aja Irine visoko iz​nad na​ših gla​va bila joj je do​volj​na da vidi za​što smo sta​li. Srce mi je di​vlje tu​klo. To je to. "Po​lju​bi me", za​tra​ži​la je.

Poglavlje Trideset Prvo Arapin Anak je posegnuo u džep svog teget ar​ma​ni blejzera. Izvukao je telefon i bacio pogied na ekran. Stigla mu je poruka. Pročitaće je čim ugrabi priliku. Razvodnik ga je vodio kroz drvetom obložene hodnike Donjeg doma britanskog parlamenta. Nervirali su ga užurbano osoblje i posetioci, koji su se pro​bi​ja​li po​kraj nje​ga. Razvodnik je zastao pred dugačkom, kožom tapaciranom sofom ispred visokih vrata s kvakom od mesinga. Na pločici od slonovače pisalo je "privatno" Sofa je delovala kao da je bila nova 1920. go​di​ne. U va​zdu​hu se ose​ćao li​mu​nast mi​ris sred​stva za po​li​ra​nje. "Sa​če​kaj​te ovde, go​spo​di​ne", reče raz​vod​nik po​ka​zu​ju​ći na sofu. Čovek s kojim se sastajao nije imao svoju kancelariju. Koristio je ovu zabačenu salu za sastanke. Sve to će se usko​ro pro​me​ni​ti. Anak je seo, po​gle​dao te​le​fon i do​dir​nuo di​splej. Dešifrovana poruka od Melaka pojavila se trenutak kasnije. Dobro je obavljao posao. "Di​ja​gno​za po​tvr​đu​je znat​no brže re​zul​ta​te od oče​ki​va​nih", pi​sa​lo je u po​ru​ci. Zamišljao je kako devojka tone u komu, izraz doktorovog lica kada je preminula i zatim… Užas koji doktor oseća dok glava počinje da ga boli, a po telu da mu se pojavljuju guke. Znao je kakva ga sud​bi​na čeka. To je naj​go​ri deo. Mnogi koji će umreti neće imati pojma šta ih ubija. Nagrnuće u bolnice i doktorske ordinacije i apo​te​ke uve​re​ni da će ih mo​der​na me​di​ci​na spa​si​ti. A za​tim će umi​ra​ti. Svet će po​sta​ti bo​lje me​sto. Čovek, inteligentna životinja, sprečiće sopstveno prirodno izumiranje pre nego što dođe do tačke is​ko​ri​šća​va​nja svih pri​rod​nih re​sur​sa pla​ne​te. Za​tim pro​me​ne mogu da za​poč​nu. Odškrinula su se vrata ispred kojih je čekao. Izašla je mlada dama, koja je naprosto kipela iz svog cr​nog ode​la. "Lord Bi​do​ner kaže da uđe​te, go​spo​di​ne Anak", re​kla je. Za​tim je oti​šla.

Poglavlje Trideset Drugo U glavi mi je pulsiralo. Već godinama nisam pošteno poljubio ženu. Mada je bila u pitanju smicalica da zavaramo bezbednosnu kameru iznad naših glava, poljubac s Izabel bio je znatno uzbudljiviji nego što je tre​ba​lo da bude. Osećaj je bio bolno poznat. U meni se uskomešalo sećanje na prvi poljubac s Ajrin. Miris Iza​be​li​ne kože, njen do​dir, sve je bilo tako po​zna​to. Po​vu​kao sam se. "Šone", pro​ša​pu​ta​la je. Tela su nam se dodirivala; bili smo priljubljeni jedno uz drugo. Bila je toplija nego što sam oče​ki​vao. "Ne uz​bu​đuj se pre​vi​še." Ton joj je bio ne​sta​šan. Pogledao sam blistavo čistu bezbednosnu kameru iznad nas. Na njoj nije bilo ni trunke prašine. Delovala je kao da je prošle nedelje postavljena na poziciju s koje može da snima šta se dešava na ste​pe​ni​ca​ma i dole is​pod nas. Ako je uklju​če​na, neko nas si​gur​no po​sma​tra. Nova kamera j e upravo ono što sam tražio. Sada j e pitanj e šta onaj ko nas posmatra, ako nas neko po​sma​tra, mi​sli o tome za​što smo nas dvo​je si​šli dole? Ako je u pitanju običan čuvar ovog dela palate Topkapi, verovatno će biti okej. Uvalićemo se u nevolju zbog toga što se nalazimo na mestu gde je zabranjen pristup, ali to je sve. Ali, ako nas posmatra neko drugi, na primer Ijudi koji su oteli Aleka, i ako shvate šta smo naumili, imaćemo znat​no dru​ga​či​je pro​ble​me. Poljubac je dobar izgovor za silazak. Ali, ono što je Izabel potom učinila bilo je zaista in​spi​ra​tiv​no. Mahnula je prstom prema kameri, kao da one koji nas posmatraju opominje zbog zabadanja nosa u nešto što ih se ne tiče. Zatim je strčala niz nekoliko stepenika, stala ispod kamere i posegnula na​vi​še. Bilo je oči​gled​no da neće uspe​ti da je do​hva​ti. "Podigni me", prošaputalaje. Sagnuo sam se, uhvatio je za struk i podigao. Nisam mogao da ve​ru​jem ko​li​ko je la​ga​na. Mo​žda je jed​no​stav​no u pi​ta​nju ad​re​na​lin koji juri mo​jim ve​na​ma. Okre​nu​la je ka​me​ru u stra​nu, ka zidu. "Ima​mo ne​ko​li​ko mi​nu​ta, ne više od toga", re​kla je kada sam je spu​stio kraj sebe. "Po​mi​sli​će da se lju​ba​ka​mo i po​sla​ti ne​ko​ga da pro​ve​ri šta se zbi​va. Verovatno se nadaju da će nas uhvatiti na delu, ako mogu. Bolje da otkrijemo šta ovde ima i to brzo." U dnu stepeništa su se nalazila teška crvena čelična vrata, ugrađena u zid Aja Irine; očigledno nisu pripadala tu. Na njima se nalazila samo mala ključaonica postavljena u čeličnu ploču. Gurnuo sam ih. Nisu se ni mrd​nu​la. Puls mi je dobovao zbog sećanja na poljubac. Saznanje da imam samo nekoliko minuta pre nego što se neko po​ja​vi uop​šte mi nije po​ma​gao da se smi​rim. Po​no​vo sam po​gle​dao zve​zde. Ble​do su sve​tlu​ca​le. Čuo sam pi​skav žen​ski glas u da​lji​ni. Izabel je izvadila telefon iz džepa. "Nema signala", rekla je. "Neću moći da pozovem pomoć ako uspem da ih otvo​rim." i "Mi​sliš da mo​žeš da ih otvo​riš?" Po​ka​zao sam vra​ta. "Ne bi trebalo da bude suviše komplikovano", rekla je, a onda je izvadila set ključeva iz džepa i osmotrila ih. Na jednom privesku visile su dve savijene žice. Izgledale su kao ukras. Uzelaje jednu,

po​di​gla je, malo ispra​vi​la i ski​nu​la s alke. "Ako budem videla šta radim " Sagnula se. Posmatrao sam njena leđa. "Koliko često ovo radiš?", upitah. j£ "Jednom ili dva puta godišnje. Naučili smo svašta pre nego što su nas poslali ova​mo. Ćuti sada." Nagnuo sam se napred da vidim šta radi, ali osim što je metodično džarala bravu, nije imalo šta da se vidi. Za​ste​nja​la je. "Bra​va je ne​mač​ka. Ovo uop​šte neće ići lako." "Šta nije u redu s ne​mač​kim bra​va​ma?" "Imaju pljosnate osigurače." Okrenula se i pogledala me. Video sam joj beonjače. "Hoćeš li pa​zi​ti na ču​va​re ili ćeš mi samo zu​ri​ti pre​ko ra​me​na?" Morao sam da se popnem uz dva niza stepenika pre nego da bih video stazu. Na sreću, nije bilo ni​ko​ga na vi​di​ku. Mo​žda je ka​me​ra is​klju​če​na. Ne​ko​li​ko lju​di u da​lji​ni uda​lja​va​lo se od Aja Iri​ne. Da li smo se iz​vu​kli? Po​no​vo sam po​mi​slio na po​lju​bac i sla​dak mi​ris nje​nog par​fe​ma, tako blag i uz​bu​dljiv. Poslednji put sam poljubio ženu pre nekoliko meseci na žurki. Tada sam se povukao. Sve je bilo nekako pogrešno, kao da sam neveran svojoj supruzi. Kakva ludost. Kako mogu da budem neveran ne​ko​me ko je već dve go​di​ne mr​tav? Či​ni​lo se kao da me njen duh spre​ča​va. Ali, ovog puta se nisam tako osećao. Ovog puta je osećaj bio dobar. Ili sam jednostavno po​lu​deo? Puls mi se skoro vratio u normalu. Osećao sam se izmešteno dok sam posmatrao staze koje vode ka nama. Kao da to radi neko dru​gi. Šta li je s dru​ge stra​ne vra​ta? Zvuk lomljave u daljini odjeknuo je kroz toplu noć. Nešto me steglo u stomaku. Osmatrao sam staze. Tamo! Prema nama se iz pravca glavne kapije kretalo upravo ono što nisam želeo da vidim; fa​lan​ga od de​se​tak odluč​nih ču​va​ra. Još su bili pri​lič​no da​le​ko, ali brzo su se pri​bli​ža​va​li. Nosili su maslinaste uniforme, što je dobro. Izgledali su poput zvaničnih čuvara Topkapi palate. Međutim, i dalje sam imao osećaj kao da mi je neko ispustio teg na grudi. Možda nam neće odseći gla​ve, ali ni mo​guć​nost da nas uhap​se mi nije de​lo​va​la pri​vlač​no. Imao sam snažnu potrebu da zurim u njih dok se približavaju, poput zeca koji zuri u farove automobila. Međutim, prenuo sam se i okrenuo uz trzaj glave, a zatim pojurio niz stepenice do​zi​va​ju​ći tiho Iza​bel. Kada sam skrenuo iza poslednjeg ugla, razočarano sam shvatio da se ništa nije promenilo. Izabel je i da​lje dža​ra​la po bra​vi. Ima li ona ika​kvog poj​ma šta radi? "Do​la​ze ču​va​ri, Iza​bel. Imaš tri​de​set se​kun​di. Mo​žda i ma​nje." Brzo mi je iz​le​te​lo. "Ne po​žu​ruj me", od​vra​ti​la je kao da ima​mo či​tav dan pred so​bom. Želeo sam da vrisnem na nju, ali samo sam se nervozno nasmešio i pogledao gore. Sve je delovalo tako spokojno. Čuo sam samo kako Izabel grebucka i udaljeno brujanje grada. Tokom jednog beskrajno dugog trenutka učinilo mi se da sam možda pogrešio. Da su stražari krenuli na neko dru​go me​sto. To je mo​gu​će, zar ne? Oslu​šnuo sam malo bo​lje. Tada sam za​čuo ko​tr​lja​nje ka​men​či​ća. Na​sta​vi​te, pro​đi​te da​lje.

Međutim, neki glas je dozivao s turskim akcentom. Neko nam je nešto dovikivao. Nisam imao pojma šta govori, ali nije zvučalo prijateljski. Zatim je usledilo glasno kloparanje, zvuk stopala koja si​la​ze niz ste​pe​ni​ce iz​nad nas. Zasula nas je kiša kamenčića. Jedan je odskočio ispred mene. Bat čizama je odjekivao. Da li će Izabel uspeti da prođe kroz vrata ako ih ja nakratko zadržim? Vreme je za akciju. Brzo sam se okre​nuo.

Poglavlje Trideset Treće Vozač kola Hitne pomoći je drhtao. To je loš znak. Mahnuo je policijskim kolima koja su mu blokirala put. Pulsirajuće plavo rotaciono svetlo se brzo okretalo i ispunjavalo vozačku kabinu elek​trič​nim sja​jem. Dve godine je radio za istanbulsku Hitnu pomoć i nikad nije morao da nosi takav teret. Ako bi to spo​me​nuo svo​joj su​pru​zi, pro​kli​nja​la bi hudu sud​bi​nu. Ne, neće joj ništa reći, odlučio je dok se probijao između policijskih automobila. Zatim je skrenuo s trake i popeo se uz betonsku rampu na Taksim. Ne, poreći će da je pronašao još jednog čoveka odsečene glave. Bilo je to drugo obezglavljivanje u Istanbulu za manje od pet dana. Tvrdiće da ne zna ono što je slučajno čuo dok je inspektor pričao - da je čovek iranski biolog, čija je specijalnost mutacija virusa. Nije želeo da zna ništa više o tome. Želeo je da ode kući, vidi decu, jede ćuf​te i gle​da kvi​zo​ve na te​le​vi​zi​ji. Nije že​leo da zna da je mr​tvac ba​ra​tao čud​nim vi​ru​si​ma. Svi znaju da Iranci verovatno prave sredstva za biološki rat. Ali, zašto je ovaj ubijen u Is​tan​bu​lu? Da li je to neko pred​ska​za​nje? Od​mah​nuo je gla​vom. Ne, nije. Ne može biti.

Poglavlje Trideset Četvrto Izabel je otvorila čelična vrata. Prolaz sa zidovima od cigle bio je osvet- Ijen slabom svetlošču žute si​ja​li​ce. De​lo​vao je ne​o​dre​đe​no po​zna​to. Zakoračila je unutra. Pratio sam je. Zapahnuo me hladan vazduh. Koža mi je zabridela. Da li ćemo uspeti da zatvorimo vrata na vreme? Da li će ih to zadržati? Delovalo je nemoguće. Klo​pa​ra​nje je sada bilo bli​zu i gla​sno. Samo što nisu skre​nu​li za po​sled​nji ugao na ste​pe​ni​ca​ma. Zatvorio sam vrata za sobom. Brava je tiho škljocnula. Iznad nje nalazile su se ručka i okrugla kvaka. Okrenuo sam kvaku i iznova začuo tiho škljocanje. Zatim sam je ponovo okrenuo. Ponovo je škljocnula. Izabel je istovremeno gurnula žicu u ključaonicu, savila je i gurnula gore i ka unutra. Za​tim se pri​lju​bi​la uz vra​ta. "Da li uvek oba​vljaš stva​ri u po​sled​njem tre​nut​ku?", pro​ša​pu​tao sam. "Pst", od​vra​ti​la je tiho. Odjeknuo je tresak. Neko ili nešto je udaralo po vratima. Skoro da su poskočila na šarkama. Oboje smo se pomerili od njih. Zatim je odjeknuo pucanj. Zvučalo je kao da se ta osoba nalazi kraj nas. Naslonio sam se na zid prolaza i pokušao smirenije da dišem. Vrata su se ponovo zatresla. Da li će iz bra​va i Iza​be​li​na žica za​i​sta za​dr​ža​ti? Za​ču​li su se pri​gu​še​ni gla​so​vi. Neko je po​no​vo tre​snuo po vra​ti​ma. Ovo​ga puta jače. Lup​nja​va. Sa izvesnošću sam očekivao da će se svakog trenutka otvoriti. Kada otključaju bravu, to će biti to. Bićemo zarobljenici. Šta ćemo reći? Držaćemo se svoje priče. Čuo sam sopstveno disanje, kao i Iza​be​li​no. Nešto oštro je udarilo po vratima. Zakloparala su. Zatim se čulo neko grebanje, kao da ubacuju ključ u bravu. Izabelje klekla ispred vrata držeći rukom komad žice u ključaonici. Da li to može da ih za​dr​ži? Si​gur​no ne može. Vra​ta samo što se nisu otvo​ri​la. Moja želja da istrajem u ovome ubrzo će biti kažnjena. lako su ovi momci samo čuvari palate Topkapi, naše provaljivanje predstavlja ozbiljan prekršaj. Sigurno, Izabel je držala ruku kraj klju​ča​o​ni​ce. Za​tim joj se šaka malo okre​nu​la. Vi​deo sam kako joj se žica po​me​ra među pr​sti​ma. Iznenada se začuo povik, kao da neko urla od besa. Nešto je udarilo po vratima. To je mogao biti dlan. Žica u Izabelinim rukama se ponovo pokrenula, uvrnula. Spustio sam šake na njene i blago pri​ti​snuo. Ose​tio sam kako joj se ruke po​no​vo po​kre​ću kao da neko po​no​vo po​ku​ša​va da okre​ne ključ. Ovo ih neće za​dr​ža​ti. Me​đu​tim, ipak ih je za​dr​ža​lo. Vra​ta se nisu otvo​ri​la. Čuli su se novi povici, šuškanje, koraci. Zatim grebanje. Nisam imao pojma šta se dešava s druge strane vrata, aii mogao sam da pretpostavim. Više ijudi se oprobalo u otvaranju vrata. Potom su usledili povici, koji su zvučaii poput pretnji, pa ponovo grebanje. Izabelina žica se potpuno sa​vi​la, ali pre​sta​la je da se okre​će, kao da se ne​gde za​gla​vi​la. Po​no​vo lu​pa​nje. Vra​ta su za​zve​ča​la. Ali osta​la su za​tvo​re​na. Za​tim smo za​ču​li žur​no klo​pa​ra​nje, kao da se oni s dru​ge stra​ne pe​nju uz ste​pe​ni​ce. Uspeli smo. Naslonili smo se na zid i malo opustili prvi put otkako smo sišli dole. Mogao sam po​no​vo da di​šem. Iza​bel se sag​nu​la i po​gle​da​la kroz klju​ča​o​ni​cu. Zatim se uspravila i prošaputala. "Imamo nekih dvadesetak minuta. U ovo doba u Istanbulu nema

mnogo otvorenih bravarskih radnji, ali sigurno će nekoga naći. Ako nas pronađu ovde, bićemo u ozbilj​noj ne​vo​lji. Mo​ra​mo da pro​na​đe​mo dru​gi iz​laz." Po​gle​da​la me s mal​te​ne pre​kli​nju​ćim iz​ra​zom na licu. "Bo​lje da po​gle​da​mo una​o​ko​lo", re​koh. Kre​nuo sam žur​nim ko​ra​kom niz pro​laz. "Ovo je bila tvo​ja ide​ja", pro​ša​pu​ta​la je dok me su​sti​za​la. "Haj​de da se dr​ži​mo pri​če da samo samo hte​li malo pri​vat​nostf, re​koh. "Do​bro, ali mi​slim da nisu to​li​ko glu​pi." Tada sam primenio komad izbledelog žutog mermera u obliku sablje umetnut u zid negde na sre​di​ni hod​ni​ka. Na mer​me​ru se ta​ko​đe na​la​zio i nat​pis na arap​skom. Kosa mi se po​di​gla na gla​vi. "Ovo je moto ja​nji​ča​ra", re​kao sam kad sam za​stao kraj nje​ga."U Boga ve​ru​jem." Osvr​nuo sam se. Niko nije na​di​rao kroz vra​ta. "Vi​deo sam ovo na jed​noj od Ale​ko​vih fo​to​gra​fi​ja. Bio je ovde", re​koh. Sijalica iznad nas je zatreperila. U um mi je nagrnulo davno zaboravljeno sećanje. Kada sam kao dečak bio nevaljao, zaključavali su me podrumsku ostavu. Bila je loše osvetljena slabom žutom sijalicom, baš kao i ovaj prostor. Treperila je. Miris je takođe bio sličan, vlažan i zemljan. Mrzeo sam je. Nastavili smo brzo da se krećemo niz blago nagnut hodnik obložen ciglama. Posle tridesetak metara hodnik je skretao. Sledeća sekcija završavala se nečim što je izgledalo kao hodnik za skla​di​šte​nje. Na drugom kraju nalazio se grub otvor veličine vrata, koji je bio izbijen u zidu od cigala. De​lo​vao je kao da je ne​dav​no otvo​ren. Svu​da una​o​ko​lo bilo je pra​ši​ne i kr​ho​ti​na ci​ga​la. Ko je pro​bio zid? Osvrnuo sam se preko ramena, a zatim brzo prošao kroz otvor. Zid koji je zatvarao prolaz bio je debeo više od pola metra, dovoljno da odvrati površnu istragu. U narednom delu prolaza komadi krša bili su na​go​mi​la​ni na jed​noj stra​ni. I ovde su zidovi bili od blede cigle, ali čistiji, kao da se ovaj niži deo prolaza znatno ređe koristio tokom stoleća. Vodio je od Aja Irine pravo napred. Imao sam osećaj da ide u pravcu Aja So​fi​je. Zatim su se bez upozorenja pogasile žute sijalice, koje su visile sa zidova. Stao sam. Obavila nas je tama. Mrak je de​lo​vao iskon​ski. Iz​bio mije znoj. "Čekaj malo", rekao sam što sam mirnije mogao. Posegnuo sam u džep i izvadio baterijsku lampu, koju sam nešto ranije kupio u prodavnici. Ispustila je snop blistave bele svetlosti i obasjala nam put. "Uvek​bu​di spre​man, go​vo​rio mi otac." Mah​nuo sam zra​kom una​o​ko​lo. "Ne meni u oči", za​ši​šta​la je Iza​bel i gur​nu​la mi ruku u stra​nu. Obasjao sam zid od izbledelih cigli oko nas, tavanicu u obliku lukai blistav kameni hodnik koji se spuštao ispred nas. Crveni kabl za struju bio je razvučen duž jednog od zidova. Neko je radio ovde dole. "Nije ni čudo što geofizičkim merenjima u Aja Sofiji nikada ništa nije otkriveno", rekoh. "Kod ove vrste tla pouzdano se očitava do dubine od šest metara, možda malo više. Mi se sada sigurno na​la​zi​mo bar de​vet me​ta​ra is​pod po​vr​ši​ne i ni​smo ni bli​zu dna." Zrak svetlosti obasjavao je hodnik nekih šest metara ispred nas. Posle toga, prolaz je tonuo u tamu. Iza nas, crne sen​ke su na​di​ra​le.

"Hvala bogu što postoji gospodin Meglajt{13}", rekoh kad smo krenuli niz hodnik. Koračao sam žu​stro. "Pi​tam se gde li ovaj pro​laz, do​đa​vo​la, vodi." "Ja se samo na​dam da po​sto​ji dru​gi iz​laz", re​kla je Iza​bel. Sada nismo čuli nikakvu buku, samo zvuke koje smo sami pravili ■ odjeke koraka po kamenu, šu​šta​nje naše ode​će. Ovde je va​zduh bio hla​dan. Oba​sja​vao sam zra​kom zi​do​ve dok smo ko​ra​ča​li i tra​žio bilo šta in​te​re​sant​no. "Od ovog me​sta me po​di​la​ze žmar​ci", re​kla je Iza​bel. "Fan​ta​stič​no je, zar ne?" Spu​sti​la je ruku na moju. "Daj da ja po​ku​šam." Dodao sam joj baterijsku lampu. Nastavili smo brzo da hodamo. Sledeći deo hodnika spuštao se još str​mi​je. Odjednom više nije bilo zida s desne strane. Zadržao sam dah kada smo se približili tom mestu. Znao sam šta se dešava. Hodnik postaje rampa, koja se spušta niz jedan obod velike podzemne dvorane. Shvatanje prostora mi se iznenada izvrnulo. Sada se nalazimo iznad nečega, a ne ispod. To me uz​ne​mi​ri​lo na neki ču​dan na​čin. Izabel je šarala zrakom svetlosti kroz dvoranu ispod nas dok smo se spuštali. Bila je velika. Otprilike osamdeset kvadratnih metara površine. Zidovi su bili visoki bar šest metara. Podsetila me na podzemne cisterne u drugim delovima Istanbula. Međutim, ovaj prostor nije izgrađen da bi se u nje​mu dr​ža​la voda. Najistaknutija osobenost bila su velika vrata na sredini suprotnog zida. Bila su visoka možda če​ti​ri me​tra i isto to​li​ko ši​ro​ka. Iza​bel ih je oba​sja​la, a onda je osve​tli​la i zi​do​ve dok smo si​la​zi​li. Vla​da​la je neka ne​pri​rod​na ti​ši​na. Imao sam ose​ćaj da zi​do​vi slu​ša​ju, po​sma​tra​ju. "Ovo je pot​pu​no dru​ga​či​je", re​kla je."Ja obič​no mr​zim da bu​dem pod ze​mljom." "Na​dam se da ovo nije ulaz u ku​žnu jamu", re​kao sam. "Ku​žna jama, si​gur​no se ša​liš?" Za​drh​ta​la je. "To je sasvim moguće. Istanbul je prvi grad u Evropi u koji je stigla crna smrt. Jednog leta u šestom veku, u ovom gradu je svakodnevno umiralo po pet hiljada muškaraca, žena i dece. Kada se po​no​vo po​ja​vi​la u če​tr​na​e​stom veku, bilo je još gore. Ovo je tada bio hrišćanski grad. Sveštenstvo se brinulo o bolesnima. Zakopavali su tela najpre u kripte ispod crkava, zatim u jame. Kasnije je bilo toliko tela da su ih jednostavno bacali u more. Velike kripte, katakombe na nekim mestima, kopane su ispod crkava širom Evrope. Kasnije su sve zapečaćene. Siguran sam da su isto to radili i ovde, samo u večoj razmeri. Seti se da je Kon​stan​ti​no​po​lj tada bio naj​ve​ći grad u Evro​pi." "Crna smrt, upravo sam to želela da čujem u ovom trenutku", zastenjala je. "Čovek na ovakvim me​sti​ma mora biti pa​žljiv, to je sve što sam hteo da ka​žem." "Pa, gde je onda izlaz?" Ponovo je obasjala prostoriju baterijskom lampom. Nije bilo oči​gled​nog iz​la​za osim ve​li​kih vra​ta pred nama. Oba​sja​la je tlo. "Gde je ta ku​žna jama?" "Ne znam." Sle​gao sam ra​me​ni​ma. "Ne​ma​mo vre​me​na da tra​ži​mo. Haj​de." Izabel je prelazila svetlošću po raznim delovima podzemne dvorane. Zidovi su bili živopisno oslikani freskama. Podsetile su me na Pompeju. Izbledeli podni mozaici podsećali su na izložbu u mu​ze​ju.

Za​sta​la je kada je zrak osve​tlio jed​nu fre​sku. "Pogledaj!" Obasjavala je sliku koja je prikazivala starca s oreolom kako sedi. Mlađi čovek je kle​čao is​pred nje​ga i du​gim pe​rom pi​sao ne​što po svit​ku per​ga​men​ta. "Sve​ti Jo​van", re​koh."On je dik​ti​rao Ot​kri​ve​nje." "Šta, do​đa​vo​la, Sve​ti Jo​van radi ovde?" "Ne znam, ali on nam neće po​mo​ći da pro​na​đe​mo iz​laz." "Jesi li ne​što čuo?" Obo​je smo se uki​pi​li. Oko nas je vla​da​la ti​ši​na. Šarala je zrakom po prostoriji. U jednom uglu na podu nalazio se mozaik. Bogorodica s detetom. Oko nje​ga se pro​sti​rao krš. "To je Alekov mozaik", rekoh. "Mora biti." Dobro je što smo ga pronašli, mada pomalo uz​ne​mi​ru​ju​će. Pritrčao sam mozaiku. Ako išta, delovao je živopisnije nego na Alekovoj fotografiji. Nedaleko se na​la​zi​la ni​ska plat​for​ma na ske​la​ma, kao da neko pla​ni​ra da ga uklo​ni u pot​pu​no​sti. U da​i​ji​ni sam čuo zvuk po​put bata ko​ra​ka. Na​pi​njao sam se da ču​jem još ne​što, ali uza​lud. Morali smo da odemo odavde. Izabel je uperila zrak svetlosti ka velikim vratima. Nije bilo dru​gog puta na​pred. Vrata su zaista bila impresivne izrade. Polako im je prišla osvetljavajući tlo ispred njih. Kabl za stru​ju pro​la​zio je di​rekt​no is​pod. "Pogledaj", rekla je pokazujući tragove grebanja nedaleko od vrata. "Ovo je nedavno nastalo." Po​no​vo ih je osve​tli​la. Bila su od debelih vertikalnih dasaka i toliko siva od starosti da je delovalo kao da su se okamenila. Tridesetak centimetara široki stubovi od prošaranog crnog mermera stajali su s obe strane vrata. Na vrhovima su im bile pobodene kugle veličine Ijudske glave. Duž stubova su vijugale tra​ke s ure​za​nim grč​kim slo​vi​ma. "Onaj ko je ovo izgradio pripremao se za kraj sveta", rekoh. "Sveti natpisi su urezivani u mermer kako bi pre​ži​ve​li va​tre apo​ka​lip​se." Za​ko​ra​čio sam pre​ma nji​ma. "Hajde da vidimo da li će se otvoritf, povukao sam jednu od dve ručke. Ništa se nije dogodilo. Za​stao sam i oslu​šnuo buku. "Če​kaj malo", reče Iza​bel Do​da​la mi je ba​te​rij​sku lam​pu i iz​va​di​la te​le​fon da fo​to​gra​fi​še. "Ne​ma​mo vre​me​na za to", re​koh. Osvetlio sam ručke. Bili su to metalni krugovi pocrneli od starosti, kroz koje sam mogao da provučem ruku. Po jedan se nalazio na sredini oba krila. Dodao sam Izabel lampu i ovaj put ih lepo steg​nuo obe​ma ru​ka​ma i do​bro po​vu​kao. Si​gur​no će se otvo​ri​ti. Ni​šta se nije do​go​di​lo. Po​tra​žio sam bra​vu. Nije je bilo. "Haj​de da po​vu​če​mo za​jed​no", re​kao sam. "Zna​la sam da ću u ne​kom tre​nut​ku biti od ko​ristf, od​vra​ti​la je. "Samo ti vuci." Po​te​gli smo za​jed​no. Ni​šta. "Okreni svoju ručku" rekoh. "Drži je pravo." Našla se pod uglom od 90 stepeni u odnosu na onu koju sam ja vu​kao. "Ne po​me​ra​ju se", od​vra​ti​la je. Fru​stri​ra​no je tr​za​la i sna​žno vu​kla u svim prav​ci​ma. Pokušao sam da okrenem svoju. Najpre nije popuštala. Udario sam je pesnicom. Glasno je

krc​nu​la i za​tim se okre​nu​la. Sada su obe ruč​ke bile pod is​tim uglom, Po​no​vo smo po​vu​kli. Začula se tiha škripa. Pojavila se pukotina kroz koju smo videli svetlost. Zajedno smo povukli. Vra​ta su se po​me​ra​la po​la​ko, ali su se po​me​ra​la. Bli​sta​va sve​tlost je pre​pla​vi​lo pro​sto​ri​ju. Za​stao sam i za​ški​ljio. Ni​sam mo​gao da po​ve​ru​jem oči​ma.

Poglavlje Trideset Peto Narednik Moulam je zaustavio poruke koje su se nizale preko ekrana. Zanimala ga je ona pokraj koje su bile dve zvezdice. Prva je označavala da se poruka odnosi na trenutnu pretnju, a druga da ima ljud​skih žr​ta​va. Kliknuo je na link. Otvorio se nov prozor. Počeo je da čita sažet prevod hitnog upozorenja Mi​ni​star​stva unu​tra​šnjih po​slo​va Tur​ske. OBA​VE​ŠTE​NJE: 24-9006734456$ - PO​VER​LJI​VO SAMO ZA OSO​BLJE MI​NI​STAR​STVA UNU​TRA​ŠNJIH PO​SLO​VA UPO​ZO​RE​NJE: MO​ŽE​I​MA​TI PO​SLE​DI​CE PO ME​ĐU​NA​ROD​NE OD​NO​SE ŽR​TVA: DR SA​FAD MO​HA​DA​DŽIN UZ​ROK SMR​TI: OBEZ​GLA​VLJI​VA​NJE KO​MEN​TAR: DR SAFAD JE BIO VODEĆI NAUČNIK, BIOLOG. VERUJE SE DA JE RADIO NA IRANSKOM PROGRAMU BIOLOŠKOG ORUŽJA. NJEGOVA SMRT UISTANBULUIZAZIVA VELIKU ZABRINUTOST POŠTO SU RAZLOZI NJEGOVOG BORAVKA U TURSKOJ NEPOZNATI. SPECIJALNOST DOKTORA MOHADADŽINA BILA JE MUTACIJA VI​RU​SA.

Poglavlje Trideset Šesto "Šta je ovo, do​đa​vo​la?" re​koh. Oba​vi​la nas je za​ve​sa usta​ja​log va​zdu​ha. Prostor s druge strane vrata protezao se u daljinu. Kroz mračne senke smo videli da stubovi u podjednakim razmacima podupiru krov. Ovo nije obična prostorija. Ovo je podzemna pećina, slična bazilici, cisterni nedaleko odavde, koju su u drevnim vremenima koristili za skladištenje vode. Ali, ovde nije bilo ni​ka​kve vode. Sijalice su visile na grubim kablovima s tavanice u blizini vrata, ali u daljini uopšte nije bilo svetlosti. Prostor je delovao starije od onog dela kroz koji smo upravo prošli. Takođe, tavanica je bila niža, zbog čega je či​ta​vo me​sto de​lo​va​lo po​put krip​te. Spustio sam pogled. Pod je prekrivao mozaik sa šarom nalik na tablu za igranje dame. Protezao se u daljinu između stubova od crvenog mermera. Svaki je bio visok oko šest metara i širok petnaestak centimetara. Bili su ravnomerno raspoređeni na po šest metara jedan od drugog. Kao da po​sma​tram šu​ma​rak mla​dog dr​ve​ća. "Ovo je pro​na​la​zak veka", reče Iza​bel. Na metalnom stolu nedaleko odatle nalazio se mali LCD ekran. Bio je isključen. Na ploči se na​la​zi​lo cr​ve​no dug​me. Pri​ti​snuo sam ga. Ekran se uklju​čio. Ukazale su se stepenice, i to one koje nadzire bezbednosna kamera koju smo pre samo nekoliko minuta prošli. Ugao je bio čudan, kao da nije lepo nacentrirana kad je ponovo okrenuta prema stepenicama. Nisam video vrata kroz koja smo prošli, ali sam video izglancane čizme i vrećaste crne pan​ta​lo​ne. Oči​to stra​žar sto​ji u sta​vu mir​no na ste​pe​ni​ca​ma. Još se nisu vra​ti​li s bra​va​rem. Tada mi je nešto sinulo. Da li to što stražar nosi crne pantalone znači da on nije običan bezbednjak iz palate Topkapi kao oni koje sam nešto ranije video? Da li ovaj čovek ima neke veze sa Ijudirna koji ovde vrše iskopavanja? Ako je tako, naše šanse da doživimo Alekovu sudbinu upravo su se usto​stru​či​le. "Haj​de da za​tvo​ri​mo vra​ta", re​kao sam. Zgra​bi​li smo ih i gur​nu​li. Koža joj pod žu​tim sve​tlom si​ja​la kao da je lut​ka u izlo​gu. "Neko se do​bro po​tru​dio da drži ovo me​sto u taj​nost", re​kao sam. "Pi​tam se za​što", od​vra​ti​la je. Ose​ćao sam sve veću ne​la​god​nost ot​ka​ko sam vi​deo stra​ža​ra. Mo​ra​mo brzo da iza​đe​mo odav​de. Krenuo sam ka otvorenom prostoru veličine terena za tenis pravo ispred nas. Nadao sam se da će nas tamo do​če​ka​ti zid i nova vra​ta. Kroz stu​bo​ve sam ugle​dao sto​lo​ve od alu​mi​ni​ju​ma. Po​tr​čao sam ka nji​ma. Iza​bel me pra​ti​la. Bili su prazni. Bilo ih je četiri. Jedan je bio izvrnut. Delovalo je kao da je neko sve lepo raš​či​stio. U centru tek otvorenog prostora iza njih nešto se nalazilo na podu. Potrčao sam prema tome. Bila je to šara u vidu zodijačkog kruga u rešetki širokoj otprilike jedan metar, napravljena od prepletenih tra​ka cr​nog i be​log mer​me​ra. "U sta​rim hra​mo​vi​ma mo​ra​li su da spi​ra​ju mno​go krvi", re​kla je Iza​bel. "Gad​no", od​vra​tih. "Ne bih vo​le​la da sam bila ro​bi​nja. koja mora da či​sti."

Sada sam video zid od crvene cigle nekih petnaestak metara dalje. Nalazio se maltene u pot​pu​no​sti u sen​ci. Ali, nije bilo vra​ta. Trkom sam se uputio ka zidu. Da li postoji drugi izlaz? Stubovi ispred zida bili su deblji od osta​lih sko​ro za tri​de​set cen​ti​me​ta​ra. De​lo​va​li su mi po​zna​to, uz​ne​mi​ru​ju​će po​zna​to. Tada sam shvatio. Preda mnom je oživljavala fotografija smrznutog kadra iz snimka Alekovog obez​gla​vlji​va​nja, ob​ja​vlje​nog na in​ter​ne​tu. Stigao sam do debljih stupova. Nisam želeo da budem ovde, međutim, nešto me vuklo napred. Kao da me pri​vla​či mag​ne​tom. Od​jed​nom mi​je​bi​lo hlad​no. Jedni zvuk koji sam čuo bilo je moje disanje. Pogledao sam duž stubova i ugledao tamnu mrlju ispod jednog od njih. Da li se to ovde dogodilo? Prišao sam mrlji, sagnuo se i dotakao je. Bila je suva kao ba​rut i iz​mr​vi​la se kada sam je pip​nuo. Slike su mi preplavile um. Ugledao sam Aleka kako leži u mrtvačnici, plavih žila i glave čudno udaljene od tela. Zatim sam video Ajrin u kovčegu dok joj vrh glave prekriva veo krem boje. Potom i sliku sirote recepcionerke. Toliko smrti. Toliko zla. Zeleo sam da te slike nestanu. Ali, one nisu že​le​le da odu. "Gbič​no ih dro​gi​ra​ju pre nego što ih…." Iza​be​lin glas je utih​nuo. Spu​sti​la mi je ruku na rame. "Si​gur​no nisu ni​ma​lo ma​ri​li ako su osta​vi​li ovu mr​lju", re​kao sam. "Ve​ro​vat​no još nisu za​vr​ši​li sa raš​či​šća​va​njem." Steg​nu​la me je jače. "Hajde, Šone. Sada mogu da umešam konzulat. Imam slike. To je sasvim dovoljan dokaz. Pred​stav​ni​ci tur​skih vla​sti će od​le​pi​ti kada sa​zna​ju šta im se de​ša​va is​pred nosa." Svu​da oko nas sam ose​ćao zlo, kao da je živo. "Ko​jim pu​tem da kre​ne​mo?", pi​ta​la je. Šuma stubova protezala se kroz tamu pred nama. Nije bilo uočljivog izlaza. Mogli smo da pra​ti​mo zid, da vi​di​mo ima li ne​gde ne​kih dru​gih vra​ta. Ali, ko​jim pu​tem da kre​ne​mo, levo ili de​sno? Tiho škripanje koje se začulo u dvorani dalo mi je odgovor na pitanje. Bilo mi je potrebno samo ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka da ot​kri​jem šta to zna​či. "Neko do​la​zi", pro​ši​šta​la je Iza​bel. Lice joj je pre​ble​de​lo. "Šta da ra​di​mo?", pi​ta​la je. "Ovo ti se neće do​pa​sti." Po​di​gla je obr​ve. "Pođi za mnom." Potrčao sam i čučnuo pored mermerne rešetke na podu. Tiho škripanje odjekivalo je dvoranom. Otva​ra​li su vra​ta. Ima​mo samo ne​ko​li​ko se​kun​di. Posegnuo sam nadole. Mermerna rešetka me podsetila na poklopac šahta. Povukao sam je. Nije se po​me​ri​la. "Sići ćemo dole", re​kao sam. Mer​mer​ni po​klo​pac je bio hla​dan. Vu​kao sam oslo​niv​ši ko​le​no na jed​nu stra​nu. "Šta je dole?", šap​nu​la je i gur​nu​la ka​mi​čak kroz jed​nu rupu. Nije se ni​šta čulo. "Samo ti meni pomozi", rekoh. Mulj mi je umazao prste. Ponovo sam povukao, ovog puta nešto jače. Iza​bel je čuč​nu​la s dru​ge stra​ne. "Ima neka kvaka. Sigurno", rekoh. "Pokušaj da je nađeš." Prešao sam prstima ispod ivice

re​šet​ke, opi​pa​va​ju​ći. Mulj je bio de​blji na ne​kim me​sti​ma s do​nje stra​ne. "Pro​na​šao sam je." Gur​nuo sam ne​što što je vi​ri​lo. Ponovo smo povukli. Delimično sam se pridigao. Rešetka se pomerila. Odgurnuli smo je u stranu. Škripanje je prestalo. Neće nas odmah videti, ali neće im biti potrebno mnogo vremena ako nas tra​že. Rupa je iz​gle​da​la kao bu​nar. Od​o​zdo je do​pi​rao ki​sel​kast mi​ris. "Vidi, pri​hva​ti za ruke." Pro​ša​pu​tao sam. "Haj​de. Prvo ti. Ja ću po​vu​ći re​šet​ku na​zad." "Ne mogu", re​kla je tiho. "Uža​sno je." "Ma haj​de", re​koh. "Nije tako loše. Neću gle​da​ti kako obez​gla​vlju​ju i tebe." Podigao sam pogled. Čula se buka. Zbog stubova nisam video vrata kroz koja smo ušli, ali video sam sto​lo​ve. Kada stig​nu do njih, ugle​da​će nas. Prebacila je noge preko ivice, posegnula dole i uhvatila se za prečku. Delovala je užasnuto, oči su joj bile ši​rom otvo​re​ne, ali ipak se spu​sti​la. Ba​cio sam po​gled u prav​cu sto​lo​va. Još se niko nije po​ja​vio. Povukao sam rešetku preko rupe do pola što sam tiše mogao. Zatim sam i sam prebacio noge pre​ko ivi​ce i du​bo​ko udah​nuo. Si​šao sam. Smrad je iz​ne​na​da po​stao sna​žni​ji. Ki​sel​ka​sta tru​lež me oba​vi​la. Izabel je uključila bateriju i uperila je nadole. Svetlost je poskakivala po kružnom zidu od cigle. Imao sam uža​san ose​ćaj da smo usi​sa​ni u ne​što iz čega ne​će​mo lako iza​ći. "Is​klju​či je", pro​ša​pu​tao sam brzo nagnuv​ši se dole. To je i uči​ni​la. Glava mi je bila u istom nivou s podom. Gurnuo sam rešetku i navukao je preko sebe. Tokom jednog užasnog trenutka sam pomislio da će se prevrnuti i upasti u rupu. A onda je skliznula na mesto i tiho škljocnula. Sreća naša, najveći deo svetlosti se utulio. Imao sam osećaj da nas je obmotao de​beo veo. Smrad tru​le​ži po​ja​ča​vao se sa sva​kim ko​ra​kom na​do​le.

Poglavlje Trideset Sedmo Ekskluzivni hotel Sveti Đorđe na Park lejnu u centralnom Londonu spo- Ija je izgledao kao velika, vrhunski sazidana gradska kuća. Međutim, kad se probijete pokraj brižljivog engleskog batlera i špan​skih spre​ma​či​ca pre​pu​nih po​što​va​nja, ula​zi​te u raj za pla​ti​na​stu kla​su. Pošto uđe u potpuno opremljen apartman, gost ne mora da vidi nijednog drugog gosta ako to ne želi. Kao da imate svoju kuću u Mejferu i u njoj bazen sa dve staze, mermerni džakuzi, balkon s baldahinom i pogledom na privatan vrt, šefa, vozača i ličnu maserku - Tajlanđanku ili Šveđanku samo za sebe. Arapin Anak bio je naviknut na slična sitna zadovoljstva. Pošto je nedavno stigao, sedeo je sam u pri​ma​ćem delu svog apart​ma​na i gle​dao HD LCD TV po​sta​vljen na zid. Na kanalu koji je odabrao, A1 džaziri na engleskom, prikazivali su snimke nereda. Isključio je zvuk. Žena s velom trčala je prema kameri. Vrištala je. Krv joj je curila niz lice iz duboke posekotine na sredini čela. Iza nje, grupa izgrednika sa crnim šalovima i kapuljačama bacala je kamenje na policijski kordon u daljini. Zavalio se u stolici. Sve se odvijalo po planu, bolje nego što je oče​ki​vao. Neredi i demonstracije zbog racija u džamijama u Londonu i Parizu dovele su do željenog efekta. Lako je dovesti do komešanja ako znate kako se to radi; lako je podstaći mržnju ako imate prave veze. Oglasilo se zvono. Ustao je, prišao stolu, podigao elektronsku ploču koja se dobija s apart​ma​nom i pri​ti​snuo dug​me. Na ekranu se pojavila slika hodnika hotela. Čoveku su pomagaii da skine dugačak mornarički ka​put. Batler se okrenuo prema kameri i naklonio. "Vaš gost je stigao, gospodine." Mikrofon u koji je go​vo​rio na​la​zio se na dr​šci koja mu se pro​te​za​la od uha pre​ko obra​za. "Uve​di​te ga." Ba​tler je klim​nuo gla​vom. Arapin je posegnuo za tankim laptopom koji se nalazio na dugačkoj komodi od orahovine. Dodirnuo je monitor. Pojavile su se fotografije dvaju lica, jedna uz drugu. Fotografije muškarca i žene iz pa​so​ša. Lica Iju​di koji će usko​ro biti mr​tvi. Prešao je prstima preko miša na laptopu. Fotografije na kojima su biii Izabel i Šon su se uvećale. Niko neće ni zapaziti otkriće njihovih tela kada događaji u petak dostignu vrhunac, a i da mediji ob​ja​ve vest o nji​ho​voj smr​ti, to će po​sla​ti sa​vr​šen sig​nal. Mirna koegzistencija više nije moguća. Neophodna je nova politika. I ona će stupiti na snagu kada dođe do pro​me​ne.

Poglavlje Trideset Osmo Smrad je bio tako oduran da sam u jednom trenutku počeo da se davim. Zastao sam, polako udahnuo i pogledao uvis. Zasad ništa. Zamišljao sam kako šaht iznad nas otvaraju svakog trenutka. Osetio sam po​tre​bu da se na​ka​šljem i po​ti​snuo je. Se​kun​de su pro​la​zi​le. Rešetka, koju sam video kao blistave unakrsne linije iznad mene, nije se pomeraia, Kad mi je ta​las muč​ni​ne pro​šao, pro​du​žio sam. Zatim sam čuo povik na turskom. Zvučalo je kao da su tačno iznad nas. Izabel je uključila baterijsku lampu. Stao sam ubeđen da će se rešetka pomeriti u stranu, da smo uhvaćeni. Međutim, se​kun​de su se pre​tvo​ri​le u mi​nu​te i za​vla​da​la je ti​ši​na. U smrdljivom mraku spuštao sam se prečku po prečku, stežući ih što sam čvršće mogao, pa su mi ruke izgledale ko kandže. Što smo dublje silazili, vazduh je bio sve zagađeniji. U jednom trenutku ne​što me uda​ri​lo po sto​pa​lu, pa sam za​ma​lo za​ur​lao. "Pazi", zašištala je Izabel. Uštinula me za članak. Popeo sam se za jednu prečku. Kako samo mogao da znam da je stala? Bili smo u mraku. Jedina svetlost bio je slabašan sjaj koji se probijao kroz re​šet​ke. Sada sam već bio uplašen i hvatala me muka od smrada. Jedan deo mene maltene je poželeo da se vra​ti i su​o​či s pro​go​ni​te​lji​ma. Tada sam začuo novi uzvik, a trenutka kasnije i glasne povike različitih glasova. Neki su bili gnev​ni. Cipele su tapkale po rešetki. Svetlost se prigušila kao da se smrklo. Vena mi je pulsirala na vra​tu. Zatim se svetlost još pomračila i čuo sam kresanje šibice, a onda zvuk nečega što propada kroz re​šet​ku. Neko stoji gore. I puši. Možda gleda kroz rešetku. Da li zna da smo ovde? Da li ovo radi na​mer​no? Gledao sam naviše i učinilo mi se da vidim oblik čizama koje zaklanjaju svetlost. To je to. Sva​kog tre​nut​ka na​stu​pi​će kraj. Pomislio sam na Aleka i ono što mu se gore dogodilo. Nešto se steglo u meni, kao kabl koji je neko po​vu​kao. Neću odu​sta​ti. Mo​ra​će da siđu po mene. Zatim sam iz daljine čuo drugi uzbuđen povik. Senka se pomerila. Prašina mi je pala po licu. Zatvorio sam oči. Nešto mi je dotaklo nogu. Šokirano sam je trgao. Kroz um mi je proletela slika gi​gant​skog pa​co​va.",Pre​ki​ni", pro​ša​pu​ta​la je Iza​bel. Spu​stio sam nogu na​zad na šip​ku. "Ovde dole ima neki pro​laz. Mo​žda mo​že​mo da ga is​ko​ri​sti​mo." Uključila je baterijsku lampu i prekrila je rukom maltene u potpunosti, pa je svetlost bila pri​gu​še​na i cr​ven​ka​sta. Svu​da oko nas po​ja​vi​še se Iji​ga​ve cr​ve​ne ci​gle. Spu​stio sam po​gled. Kada je Izabel spomenula prolaz, zamislio sam hodnik u kojem ćemo moći da se uspravimo. Međutim, mislila je na ciglom obloženu cev, visoku metar i dvadesetak centimetara, kojaje ho​ri​zon​tal​no vo​di​la od šah​ta kroz koji smo se spu​šta​li. Bila pod na​gi​bom od samo ne​ko​li​ko ste​pe​ni. Ulaz u cev bio je pored prečke za koju se Izabel držala. Mučile su me ozbiljne sumnje mo​ra​će​mo da pu​zi​mo i samo bog zna šta nas unu​tra čeka. "Kako ti se čini?"

"Bar iz​gle​da suvo", re​kla je tiho. "Ući ću." "Od​lič​no", pro​ša​pu​tao sam."To zna​či daja ula​zim za to​bom." Mi​slim da me nije čula. Sišao sam za jednu prečku. Možda nije tako loše kao što zamišljam. Sada sam video delić cevi. Či​ni​lo se da nije gli​ba​va. Za​pra​vo, de​lo​va​la je sa​svim pri​vlač​no. Bilo bi dobro da se sklonimo iz šahta za slučaj da im padne na pamet da sklone rešetku. Izabel je ne​sta​la u pro​la​zu. "Baš mi je drago što si otkrila upotrebnu vrednost moje baterijske lampe", prošaputao sam. Našao sam se u potpunom mraku. Tada je na trenutak obasjala snopom svetlosti ulaz u cev, kako bih vi​deo gde tre​ba da se uvu​čem. Ovaj put me si​gur​no čula. U cevi sam video samo tamne đonove Izabelinih patika. Bili su prekriveni zelenim muljem. Bateriju je uglavnom đržala ispred sebe i osvet- Ijavala put i sive cigle ono nas dok je puzala na​pred. Sada je miris bio drugačiji. Vonjalo je više na neku glinu, a manje na trulež. Osećao sam ogromnu težinu zemlje iznad nas zbog toga što je tunel na nekim mestima bio izbočen, kao da ima pli​ko​ve, kao da će pući. Svaki čas bih ogrebao ruke o komade cigli koji su ležali po zakrivljenom podu tuftela. Ko li ih je osta​vio ovde? "Mo​žeš li da se kre​ćeš malo brže?", upi​tah. Že​leo sam da iza​đem odav​de, da se us​pra​vim. Stao sam posle petnaestak metara grebanja kolena. Sada je bilo veoma zagušljivo. Znoj mi je oblio čelo. Takođe mi je zujaio u ušima. Zaglušujuća eksplozija u Iraku ostavila mi je u amanet glavobolju, koja se s vremena na vreme vraćala. Mogao sam da je ignorišem na otvorenom, ali ovde dole, dok se zi​do​vi ti​ska​ju oko nas, či​ni​lo mi se kao da boli za me​da​lju. Zatvorio sam oči, triput duboko udahnuo, pritisnuo oči i polako ih pustio. Prethodnog leta sam išao na kurs pranajama disanja da bih naučio kako da kontrolišern disanje, poboljšam vreme slobodnog ronjenjai steknem osećaj smirenostL Dok sam treći put polako izdisao, začuo sam glas u daljini. Da li mi se pričinjava? Otvorio sam oči. Nisam više čuo Izabel kako se pomera. Sigurno je stala. I isključila baterijsku lampu. Tama me potpuno obavila. Obuzeo me praiskonski strah, kao da me ne​što pro​gu​ta​lo. Još jed​nom sam du​bo​ko udah​nuo. I tada, dok su mi se oči privikavale na tamu, ugledao sam ispred sebe bledu svetlost kako pleše na podu tunela kao utvara. Zatim mi je senka zaklonila pogled. Izabelje ponovo krenula napred. Pra​tio sam je po​la​ko, stru​žu​ći ru​ka​ma i ko​le​ni​ma po ci​gla​ma is​pod sebe. Dok sam joj se približavao, video sam da je svetlost zapravo slabašan zrak, koji se spušta niz ciglom obloženu cev što vodi ka krovu tunela. Na trenutak me preplavila nada jer sam u mislima video rupu dovoljno široku da se kroz nju provučemo. Kada sam se približio, s razočarenjem sam shva​tio da nije ši​ro​ka ni tri​de​set cen​ti​me​ta​ra. Iza​bel se već uvu​kla unu​tra. Čuo sam je kako diše. Pogledao sam kroz cev kada sam stigao do ulaza u nju. Imala je rešetku na vrhu udaljenom možda petnaest metara, mučno blizu, ali strašno daleko. Rešetka je stvarala šaru u snopu svetlosti, koja se spu​šta​la dole. Povukao sam se unazad. Jedva sam razabirao Izabelinu senku iza stuba svetla. Pod tunela se sablasno svetleo. Kada sam ponovo pogledao naviše kroz cev, obuzeo me osećaj da sam zarobljen, živ za​ko​pan. Kao da se zi​do​vi oko mene po​la​ko su​ža​va​ju. Tada sam ponovo začuo glas. Ovog puta bio je jasniji. Činilo se da je osoba koja govori

udaljena sam nekoliko metara od otvora iznad nas. Čovek je izgovorio samo pregršt reči -"da li ste ih pro​na​šli?" - me​đu​tim, pre​po​znao sam glas i to me ve​o​ma uz​ne​mi​ri​lo. Da li je mo​gu​će? Glave su nam se blago sudarile dok smo gvirili gore u pravcu rešetke. Protrljao sam svoju i po​me​rio se kako bi Iza​bel po​gle​da​la. Pomerila se posle nekoliko sekundi. Ponovo sam pogledao. Kroz rešetku sam uspeo da vidim samo za​svo​đe​nu ta​va​ni​cu od ci​gle. To je bilo sve. Za​tim je glas po​no​vo pro​go​vo​rio. "Nije nam re​kla da će doći ova​mo." Moja sumnja je potvrđena. Ne znam koliko je blizu rešetke Piter stajao, ali njegov glas je stigao do mene ja​sno, kao da je uda​ljen samo pola ni​e​tra. Šapnuo sam Izabel njegovo ime. Jedva sam mogao da joj vidim izraz na licu. Fiksirala je po​gle​dom ne​što u da​lji​ni. Za​tim je trep​nu​la i klim​nu​la. Po​no​vo smo čuli Pi​te​rov glas, ali sada je bio uda​ljen i ne​ra​zu​mljiv. Uda​lja​vao se. Spustio sam ruku na Izabelino rame. Prišla je malo bliže sablasnom stubu svetlosti i pogledala na​vi​še. Uči​ni​lo mi se da će pa​sti na mene ko​li​ko se pru​ži​la. "Šta radi tamo gore? Za​što raz​go​va​ra o nama?" "Nemoj donositi zbrzane zaključke." Zvučala je besno, a lice joj se namračilo kao nebo pred olu​ju. "Čuli smo obi​čan raz​go​vor. To ni​šta ne do​ka​zu​je." "S kim je raz​go​va​rao?" "Iskre​no, ne znam." "Šta, do​đa​vo​la, radi ovde? Šet​ka se una​o​ko​lo kao da je vla​snik ove usta​no​ve." Nije od​go​vo​ri​la. Misli su mi se kovitlale u glavi. Ako Piter zna za ovu iskopinu, da li je u dogovoru s gadovima koji su ubili Aleka? Da li je to suviše luda teorija? Međutim, zašto bi inače bio ovde i govorio ono što govori? Tada je nešto škljocnulo poput brave koja se otvara. Zato je bio tako čudan, zato mi nije re​kao da se Iza​bel neće naći sa mnom, zato je že​leo da brzo odem iz Is​tan​bu​la. Sa​ra​đi​vao je s nji​ma, s Iju​di​ma koji su mi ubi​li pri​ja​te​lja. Sada je sve mno​go ja​sni​je. Ose​ćao sam se ve​o​ma glu​po. Nije tre​ba​lo ni​šta da mu ka​žem. "Moramo da nastavimo", šapnuo sam joj."Da potražimo neki drugi izlaz. Ne ostaje mi se više ovde dole." "Ču​ješ li vodu?", upi​ta​la me. "Ne." Pomisao na vodu ovde dole bila je krajnje neugodna. Zamišljao sam ljigava, ne​pre​po​zna​tlji​va stvo​re​nja koja žive u njoj. U su​vom tu​ne​lu bar znaš na čemu si. "Ja ču​jem vodu", re​kla je. Uklju​či​la je ba​te​rij​sku lam​pu, upe​ri​la je na​pred i na​sta​vi​la da puzi. Kada sam je sustigao, sedela je na drugoj strani kružnog otvora u podu, širokog jedan metar, i obasjavala ga lampom. Dole sam, na dubini nešto manjoj od metra, ugledao vodu. Možda je to izlaz, ali dole sko​ro za​si​gur​no ima i ne​čeg od​vrat​nog. Jed​no​stav​no sam znao. "Pi​tam se da li smo još is​pod Aja So​fi​je?", re​koh po​gle​dav​ši oko​lo. "Ne​mam poj​ma, ali voda se spu​šta na​do​le. Pro​ti​če. Si​gur​no ne​gde iz​la​zi." "No​mi​no​va​ću te za No​be​lo​vu na​gra​du zato što si to pri​me​ti​la." "Pre​ki​ni, Šone. Opi​paj ovo. To je mer​mer." Spustila je ruku ispod otvora. I ja sam učinio to isto. Prsti su nam se dotakli. Stegla me za ruku. U

odra​zu na vodi sam uo​čio njen za​bri​nut iz​raz. "Mrzim ovo mesto", rekla je tiho i stegla me snažnije. Osetio sam da drhti. "Strašno ga mrzim. Ne​moj da si me slu​čaj​no osta​vio ovde." Po​no​vo je zvu​ča​la lju​ti​to. "Neću. Obe​ća​vam. Za​što bi to po​mi​sli​la?" Zastala je pre nego što je odgovorila. "Već su me jednom ostavili. Bilo je to nešto najgore što mi se u ži​vo​tu do​go​di​lo." Po​gle​dao sam je u oči. "Ovde ti se to neće do​go​di​ti." Pustila mi je ruku. "Ono pseto je reklo da će se vratiti." Čuo sam kako duboko udiše. "Ali, nije to uči​nio." ”Ko?" "Mark. Moj biv​ši. Čo​vek ko​jeg si upo​znao u Mo​su​lu. Bila sam uda​ta za nje​ga." "Za​što te je, do​đa​vo​la, osta​vio?" Pogledala me u oči kao da procenjuje da li da mi ispriča. Zatim je spustila pogled na vodu, koja je te​kla is​pod nas. "Nema bog zna šta da se kaže. Bili smo u kurdskom delu Iraka s britanskim izvođačem radova. Napadnuta je gostinska kuća u koju smo bili smešteni. Mark se izvukao kroz zadnja vrata i ostavio nas. To je to." Sleglaje ramenima. "Čekala sam s krupnim škotskim biznismenom koji se bukvalno usrao u gaće. Imali smo sreće. Napadači su otišli pošto su osuli nekoliko rafala po kući.", "Mark se nije vra​tio?" "Rekao je da je hteo, ali ga je zadržala iračka policijska jedinica na koju je naleteo. Sledeći put sam ga vi​de​la tek u po​li​cij​skoj sta​ni​ci u Kir​ku​ku. Izvi​nja​vao se. Naš od​nos više ni​ka​da nije bio isti." "To definitivno mogu da shvatim", rekoh. "Obećavam ti da ćemo zajedno pronaći izlaz iz ove si​tu​a​ci​je." Tru​dio sam se da bu​dem po​zi​ti​van za obo​je. "Voda sigurno teče do jedne od podzemnih cisterni. Bilo ih je širom grada za slučaj opsade. Ovde su imali najbolje akvadukte i najbolji vodovodni sistem u čitavom Rimskom carstvu. Ve​ro​vat​no smo bli​zu iz​la​za." Na​sme​ši​la se i po​gle​da​la vodu. Bila je crna i iz​gle​da​la je ve​o​ma od​boj​no. "Iz​gle​da ve​o​ma stra​šno, Šone." "To je samo voda", re​koh. "Šan​se za umi​ra​nje pod ze​mljom iz​no​se mi​li​on pre​ma je​dan, zar ne?" "Osim ako se već ne na​la​ziš pod ze​mljom." "Hva​la ti." U va​zdu​hu se ose​ćao slan​kast mi​ris ribe. Do​pi​rao je iz vode. "Ose​ćaš li mi​ris sla​ne vode?", pi​tao sam. Nju​šnu​la je. "Po​ma​lo. Da li je to do​bro?" "Voda Bos​fo​ra je ve​o​ma sla​na. Si​gur​no ni​smo da​le​ko od mo​re​u​za." Svetlost baterijske lampe je oslabila. Snop je sada bio duplo slabiji nego kada smo je prvi put uključili. Zašto nisam kupio rezervne baterije? Tama se prikradala oko zraka sve slabije svetlosti po​put ži​vo​ti​nje koja zna da plen po​su​sta​je. Ako ćemo ovo ura​di​ti, mo​ra​mo da kre​ne​mo od​mah. "Idem dole da po​gle​dam", re​kao sam. Snop sve​tlo​sti je po​stao još sla​bi​ji. "Neću moći da te vra​tim gore", od​vra​ti​la je. Zvu​ča​la je za​bri​nu​to. "Ne brini, odupreću se o ivice ako budem morao." Gvirnuo sam dole. Izgledalo mi je jedva

iz​vo​dlji​vo. "Mo​ram da pro​ve​rim, Iza​bel. Mo​žda smo ve​o​ma bli​zu iz​la​za." Ponovo sam pokušao da zvučim vedro. Definitivno bih radije ostao u suvom tunelu. Međutim, ako neko krene za nama, verovatno će prvo pregledati tunel pre nego što se spusti u vodu. Na taj način do​bi​će​mo ne​što vre​me​na. Za​tim sam ose​tio kako mi ne​što pada na rame. Ne​što te​ško. "Uh." Trgao sam se i izbezumljeno rukom zbacio šta god da je bilo. Nešto crno je palo ispred mene. Bio je to najveći pauk kojeg sam u životu video. Imao je dlake poput starih hipika. Odskakutao je u tamu. Zadrhtao sam, delimično se pridigao, udario glavom u užasno tvrdu tavanicu i brzo se po​no​vo sa​gao tr​lja​ju​ći čvo​ru​gu. "Jesi li do​bro?", pi​ta​la me Iza​bel. "Na​rav​no. Nema pro​ble​ma. Baš mi se do​pa​da ovde." "Vidi, riba", rekla je pokazujući naviše. Znak u obliku ribe bio je urezan u ciglu iznad naših gla​va."Za​pa​nju​ju​će." Pre​šla je pr​stom pre​ko zna​ka pri žu​toj sve​tlo​sti lam​pe. "Znaš li da je vizantijski car Aleksije III navodno pobegao iz grada kroz tunel ispod Aja Sofije na​lik ovom?" Od​mah​nu​la je gla​vom. "Tako kažu. Pobegao je sa svojom Ijubavnicom, srpskom princezom, i ćerkom ribarskim čamcem, koji ga je čekao na Bosforu. Bilo je to noć pre nego što je grad osvojen tokom Četvrtog kr​sta​škog po​ho​da. Fan​ta​sti​čan po​hod. Sve to se de​si​lo ot​pri​li​ke u ovo doba go​di​ne." "Da ti krstaši nisu opljačkali grad, Turci možda nikad ne bi osvojili Konstantinopolj. Ali, onda Kri​sto​fer Ko​lum​bo ne bi sa​ku​pio do​volj​no nov​ca za ek​spe​di​ci​ju." Sve​tlost lam​pe je po​no​vo osla​bi​la. "Vreme je da krenem", rekoh. Voda je sada izgledala još mračnije, površina joj se mreškala kao da je živa. "Sva ta voda mora negde da ode", ponovio sam s nadom. To je istina. Tunel u kojem se nalazimo može u nekom trenutku samo da se završi, ali tunel s vodom koja teče mora da vodi prema Bosforu ili Zlat​nom rogu. Ovo je naš iz​laz. Prostor između površine vode i krova tunela bio je širok otprilike jedan metar. Pogledao sam Iza​bel. Lice joj je iz​gle​da​lo is​pi​je​no, kao da gle​da sa​blast. Nešto mi se steglo u grudima dok sam razmišljao o vodi. Morao sam da potisnem misli o onome što možda dole vreba - crvima, jeguljama, zmijama, pijavicama - svim Ijigavim životinjama na sve​tu. Sti​snuo sam pe​sni​ce. Mo​žda ih nema. "Si​gu​ran sam da ćemo pro​na​ći iz​laz." Klim​nu​la je. Sko​čio sam u vodu. Odjeknuo je glasan pljusak. Obavila me žestoka hladnoća. Struja me vukla. Bio je to cevast tunel, sličan onome iz kojeg sam upravo skočio. Ali, ovaj je bio veći i dopola pun vode. Nisam mogao da stojim jer je dno tunela bilo muljavo. Podigao sam pogled. Izabel se oprezno nagnula oba​sja​va​ju​ći lam​pom ta​va​ni​cu tu​ne​la u prav​cu toka vode. Uspeo sam da povratim ravnotežu, pronađem oslonac i ustanem iz vode. Bio sam skroz mokar. Kosa mi se ce​di​la niz leđa. "Vi​diš li iz​laz?", pi​ta​la je. Uda​rio sam čla​nak i la​kat. Ali, voda mi je do​se​za​la samo do bu​ti​na.

"Ne", od​vra​tih. Tu​nel se na​sta​vljao po​put onog iz​nad nje​ga. Ob​u​ze​la me di​vlja drh​ta​vi​ca. Moj ma​lo​pre​đa​šnji op​ti​mi​zam de​lo​vao je to​tal​no ne​stvar​no. Voda je bila znatno hladnija nego što sam pretpostavljao. Pantalone su mi bile teške, kao da su me vu​kle na​do​le. Ovo mi više nije de​lo​va​lo kao do​bra ide​ja. Uspravio sam se još malo, protresao kao pas, udahnuo i zadržao dah. Neću se vratiti. Voda sigurno negde ističe. Moramo da pratimo tok bez obzira na to koliko situacija loše izgleda. Neću odu​sta​ti. "Mogu da se uspravim. Tunel je dovoljno velik da kroz njega gazimo", rekao sam. Reči su od​je​ki​va​le u tami. "Voda nije du​bo​ka." "Drži ovo", re​kla je. Po​gle​dao sam je. Nagnu​la se i pru​ži​la mi lam​pu. Zatim je uz glasan pljusak skočila u vodu kraj mene. Instinktivno sam zažmureo i obrisao vodu sa lica. Za​tim sam joj pru​žio ruku da bih joj po​mo​gao da se us​pra​vi. "Od​lič​na za​ba​va, zar ne?" Čvr​sto me dr​ža​la ruku. Pru​žio sam joj ba​te​rij​sku lam​pu. "Isključi je na tridesetak sekundi, Izabel. Baterijama je potreban odmor. Kada je ponovo budeš uključivala, neka to samo na koju sekundu. Moramo da štedimo baterije. Ne znam koliko je tunel dugačak, ali sigurno vodi do izlaza. Kada nam bude potrebna svetlost, moramo je imati makar na​krat​ko, okej?" Is​klju​či​la je lam​pu. "Kla​dim se da ti je dra​go što si ve​če​ras po​šla sa mnom", iz​go​vo​rio sam u tami. "S to​bom je uvek za​bav​no", od​vra​ti​la je. Čuo sam kako joj zubi cvo​ko​ću. Na tre​nu​tak je uklju​či​la ba​te​ri​ju, pa je od​mah is​klju​či​la. Voda je bila le​de​na, ali br​zi​na toka mi je da​va​la nadu. Či​ni​mo pra​vu stvar. Noge su mi se iznenada naježile, kao i ruke i leđa. Čudan osećaj, ali morao sam da se usred​sre​dim na ono što je po​zi​tiv​no. Ba​te​ri​je još rade. Ni​smo po​vre​đe​ni. Usko​ro ćemo iza​ći odav​de. Počeli smo da gacamo kroz vodu. Predvodio sam put. Cigle iznad naših glava kao da su skakale napred svaki put kad bi ih svetlost obasjala. Međutim, čvrsta konstrukcija nam je pružala utehu. Ako je tu​nel do​sad tra​jao, ne​sum​nji​vo će iz​dr​ža​ti dok ne iza​đe​mo. Uto mi je ne​što de​be​lo i Iji​ga​vo do​ta​klo list i na​sta​vi​lo svo​jim pu​tem u prav​cu toka. Uki​pio sam se. Šta to, do​đa​vo​la, bi - riba, je​gu​lja? Obuzeo me instinktivan strah. Stegle su mi se žile na vratu. Kao da su zategnute žice. Želeo sam da vri​snem, ali usta su mi bila čvr​sto za​tvo​re​na. Iza​bel ne mora da zna za ovo. Podigao sam ruke ka tavanici i uspostavio kontrolu nad disanjem. Šta god da me dotaklo, prošlo je. Oti​šlo. Za​u​vek, na​daj​mo se. Iza​bel je uklju​či​la ba​te​ri​ju. "Jesi li do​bro?" "Na​rav​no", sla​gao sam. Ponovo je isključila. Išli smo niz struju. Sada sam drhtao maltene nekontrolisano. Razmišljao sam o svemu što smo videli, svemu što smo čuli. O činjenici da smo pronašli mesto na kojem je Alek iskasapljen, da smo čuli Pitera. Moramo da izađemo odavde. Moramo nekome da kažemo šta smo ot​kri​li. Na​sta​vi​li smo da ga​ca​mo. Kada smo sledeći put uključili bateriju, primetio sam da se prostor između vode i krova tunela po​la​ko, ali ne​u​mo​lji​vo sma​nju​je. Ta​ko​đe, zi​do​vi kao da su se su​ža​va​li. Brzo sam se osvr​nuo.

Nivo vode se nije dramatično promenio, ali ipak jeste. Sada mi je voda bila skoro do struka. Više nego do​sad, ose​ćao sam pri​ti​sak mi​li​o​na tona ste​na iz​nad nas. Iznenada se začuo pljusak. Nisam imao pojma šta to znači. Zatim se nešto dalje niz tunel začulo je​ča​nje. Iza​bel je uklju​či​la ba​te​ri​ju. "Ne​što me do​ta​klo", re​kla je. Glas joj je bio pr​ko​san, ali je drh​tao. "Nije to ni​šta", od​vra​tih."Ne raz​mi​šljaj o tome. Usko​ro ćemo iza​ći odav​de." Svaki put kad bi Izabel uključila lampu, površina vode izgledala je kao da je živa. Izgledala je kao crna koža koja se tromo pomera kao da se ispod nje nešto kreće. Nastavili smo da se probijamo. Drhtao sam i svakog trenutka očekivao da me ponovo nešto ljigavo dotakne - ili, još gore, da me ugri​ze. Zatim su se pred nama promolile vertikalne rešetke, koje su nam zaprečile prolaz. Možda je trebalo da pretpostavim da će ćemo naići na njih, ali nisam ih očekivao. Zato sam bio potpuno po​ra​žen kad sam ih ugle​dao. Možda je ovaj tunel zapravo zamka. Bilo bi glupo da ne stave rešetke. A Vizantijci nisu bili glu​pi, ina​če bi lo​po​vi i ne​pri​ja​te​lji ovim pu​tem ola​ko ula​zi​li u pa​la​tu i Aja So​fi​ju. "Ne mogu da ve​ru​jenf, reče Iza​bel. Voda je sada jurila znatno brže i povlačila mi pantalone i stopala. Stajali smo i zurili u rešetke. Nije bilo šan​se da pro​đe​mo kroz njih. Iz​gle​da​le su čvr​sto. "Voleo bih da drevni inžinjeri bar jednom nisu bili tako prokleto delotvorni", izletelo mi je. Zakoračio sam i uhvatio šipke obema rukama. Bile su hladne kao led i čvrste kao čelik. Šutnuo sam ih. Da, spu​šta​ju se sve do dole. Na dnu nije bilo čak ni pu​ko​ti​ne od ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. "Pa, ovo do​ka​zu​je jed​nu stvar", re​kao sam. "Bli​zu iz​la​za smo." "Po​sta​je mi ve​o​ma hlad​no", reče Iza​bel. Zubi su joj sada gla​sno cvo​ko​ta​li. Pritisnuo sam jednu rešetku tamo gde ulazi u tavanicu. Ko zna, možda je vreme odronilo nešto mal​te​ra i ci​gle. Međutim, rešetka je bila nepopustljiva poput granita. Izabel je isključila baterijsku lampu. Drhtao samu mraku. Bio sam ljut na sebe. Trebalo je da pretpostavim da ćemo naići na rešetke. U klop​ci smo. Ne​što mi je kli​znu​lo pre​ko čla​na​ka. Moja naj​go​ra noć​na mora se ob​i​sti​ni​la. Jer ovog puta gmizanje nije prestalo. Mnoštvo jegulja ili velikih crva prolazilo mi je oko nogu. Sva​ka žila u telu mi je go​vo​ri​la da se po​kre​nem, da odem odav​de. Ali, ni​sam mo​gao. Bio sam paralizovan. Stajao sam mirno. Toliko sam izbečio oči da sam mislio da će mi ispasti iz gla​ve, a gmi​za​nje se na​sta​vlja​lo. Izabel je uključila bateriju. Po njenom izrazu sam zaključio da je i ona osetila ta stvorenja, pa šta god da su. Ob​u​ze​la me od​vrat​nost. Po​mi​si​io sam da ću po​vra​ti​ti. Sto​mak mi se sku​pio u lop​tu. Tada mi je ne​što zgra​bi​lo list i po​tre​sao me novi ta​las stra​ha. Izabel je posegnula ka meni. Baterija je bila upaljena, ali je veoma slabo svetlela. Čvrsto smo se uhva​ti​li za ruke. Tada je snom sve​tlo​sti po​no​vo osla​bio, pa je is​klju​či​la lam​pu. Ne​što me kroz pan​ta​lo​ne ugri​zlo za bu​ti​nu. Ima​lo je zube oštre po​put iga​la.

Poglavlje Trideset Deveto Narednik Moulam je radio duplu smenu. To se nije često dešavalo, samo kada je vanredno stanje. Si​tu​a​ci​ja u Špa​ni​ji se po​gor​ša​va​la. Lokalni blogeri, zavisnici od Tvitera i radio-reporteri davali su pot~ puniju sliku svih dešavanja nego TVE, španska državna televizijska stanica. Medutim, ono što je njegove pretpostavljene za​ni​ma​lo bilo je da li agi​ta​to​ri pod​sti​ču na​si​lje, kao što neki tvr​de. Narednik je posmatrao snimke bezbednosnih kamera koje su bile postavljene po obodu Place de las kortes{14}. Direktan snimak obično je na raspolaganju vozačima kako bi procenili gužvu u saobraćaju centralnog Madrida, ali signal za javnost je isključen. Zamenio ga je signal službi bezbednosti. Snimak je prikazivao neoklasicističku zgradu sa stubovima, pedimentom i bronzanim la​vo​vi​ma koji ču​va​ju ši​ro​ke ste​pe​ni​ce što vode do ula​za. Na slici se takođe videla gomilu od pet hiljada muškaraca i žena, koja se šetka ispred Kongreso de los deputados, zgrade španskog parlamenta. Gomila se gurala prema redovima policije. Specijalci su nosili postavljene interventne jakne, providne štitove i futurističke šlemove. Ono za šta oči​gled​no nisu bili sprem​ni bio je bes go​mi​le. Osim toga, nije bilo dovoljno policajaca. Neposredni povod bila je racija u novoj maloj džamiji. Međutim, zašto je takva sitnica doveia do ovakve reakcije? Posmatrao je ekran sa svoje desne strane. Poruke s Tvitera, Fejsbuka i drugih mreža u kojima se pominju Madrid, Placa de las kor​tes i dru​ge ključ​ne reči, brzo su se ni​za​la na mo​ni​to​ru. Bilo ih je za​i​sta mno​go. Reči koje je automatizovani sistem za proveravanje označio kao sporne reči koje izazivaju i podstiču nasilje, zatitrale bi koju sekundu u centru ekrana, a zatim bi otišle udesno radi dalje obrade. Me​đu​tim, nije ih bilo mno​go. To ga je iz​ne​na​di​lo. Vi​deo je samo dve u pro​te​klih pet mi​nu​ta. Ko, do​đa​vo​la, pod​sti​če ne​re​de? I za​što?

Poglavlje Četrdeseto Šta god da me ugri​zlo, pro​du​ži​lo je da​lje. Meni je osta​lo pec​ka​nje u bu​ti​ni. Ali, šta ako više njih počne da grize u isto vreme? Disao sam ubrzano i plitko. Više nisam ose​ćao noge. Oko mene vla​da​la je naj​du​blja tama koju sam u ži​vo​tu do​ži​veo. Jegulje, vodene zmije ili šta god da su, još su mi se migoljile oko nogu. Neke su grizle ko pacovi na gozbi. Samo ih je pritisak struje sprečavao da se zadrže suviše dugo, ili ih je odbijao ukus mojih pamučnih pantalona. Bilo je među njima džinova čija su tela bila debela ko moja ruka, a koža toliko gru​ba da su me čak i kroz pan​ta​lo​ne gre​ba​li ko šmir​gla. Izabel je glasno ciknula. "Grizu me!" Šljapkala je gore-dole, izbezumljeno prskajući i šaljući ta​i​a​se ka meni. "Pre​sta​ni da se po​me​raš", re​kao sam ne​žno. "Oti​ći će." Uključila je bateriju i prestala da prska. Čuo sam kako diše. "Mislim da onaj Aleksije nije ovuda išao. Čo​vek kra​ljev​skog po​re​kla ne bi ovo tr​peo", re​kla je žu​stro. Bila je ble​da ko sle​de​ća žr​tva u ho​ro​ru. Ona koja je sve​sna šta će joj se do​go​di​ti. "Dali je oti​šlo?" Od​mah​nu​la je gla​vom. Ba​te​ri​ja se ga​si​la. Is​klju​či​la ju je. Za to je bilo po​treb​no do​sta hra​bro​sti. "Do​la​zim." Gacao sam prema njoj provlačeći noge kroz koprcavu masu stvorenja, dok sam se istovremeno trudio da ne razmišljam o njima. Spustio sam ruke u vodu i brzo prešao dlanovima preko njenih nogu. Bra​da mi je bila je​dva koji cen​ti​me​tar iz​nad vode. Na​sta​vio sam po​la​ko da di​šem. Za goli čla​nak joj je za​i​sta bilo za​ka​če​no ne​što de​be​lo i ne​pri​jat​no Iji​ga​vo. Ispravio sam se i polako gurnuo nogu dole, a zatim snažno zgazio stvora. Šta god da je to bilo, dr​ža​lo se još par tre​nu​ta​ka, a za​tim skli​znu​lo da​lje. "Otići će uskoro", rekao sam samouvereno. Činilo mi se da treba reći nešto slično. Tako bi moj otac po​stu​pio. "Da li stva​ri mogu po​sta​ti gore?", vri​snu​la je. Glas je od​jek​nuo."Mogu", od​vra​tih. "Kako?", za​ku​ka​la je. Nisam odgovorio. Glava mi je pulsirala. Naslonio sam ruku na tavanicu. Bila je muljava. Bilo mi je dobro dok smo napredovali. Usredsređivao sam se na ono što radim, na hodanje. Ali sada, pošto smo zapeli, imao sam vremena za razmišljanje. Setio sam se Ajrin. Ponekad je bila bleda baš kao Iza​bel sada. Jed​no je si​gur​no. Aj​rin ne bi že​le​la da umrem ovde dole. Že​le​la bi da se bo​rim. Da ži​vim. Pre​o​sta​la nam je jed​na op​ci​ja. Zgrabio sarn Izabel za rame. Ponovo je upalila lampu. "Izaći ćemo odavde", rekao sam. "Samo budi mir​na. Pro​ći će." Ki​im​nu​la je i uga​si​la lam​pu čim je snop sve​tlo​sti po​čeo da sla​bi. Tama je na​gr​nu​la. Šta god da se migoljilo oko nas i grizlo nas, otplivalo je nekoliko sekundi kasnije. Ovo nam je bila pri​li​ka. "Za​ro​ni​ću da vi​dim mogu li da iz​vu​čem šip​ke pri dnu. Dole su si​gur​no u go​rem sta​nju." "Uči​ni to što brže, Šone. Sle​de​će jato može biti glad​ni​je." I da​lje bi mi ne​što po​vre​me​no skli​znu​lo uz noge, ali po​ku​ša​vao sam to da za​ne​ma​rim.

Iznenada sam osetio Izabelin dah na svom obrazu, topao i okrepljujući. Okrenula se. "Možeš ti to Šone", prošaputala mi je u uho. Zubi su mi cvokotali. Čvrsto sam zatvorio usta. Trudila se da me ohrabri, znao sam to; takođe sam znao da je neverovatno hrabra zbog toga što je sišla dole sa mnom, zbog toga što je ri​zi​ko​va​la svoj ži​vot da bude ovde sa mnom. Sada je red na mene. Udahnuo sam, prstima zatvorio nos i brzo zaronio. Ledena voda me žestoko pljusnula po licu. Šip​ke su bile gru​be pod mo​jim pr​sti​ma. Izabel je uključila baterijsku lampu. Mlečna svetlost se probijala nadole, kao da sam u sablasnoj kući ogle​da​la. Za​ro​nio sam du​blje u le​de​nu tamu i vu​kao uko​pa​ne šip​ke utr​nu​lim pr​sti​ma. Pipak mi je okrznuo lice i zagolicao me po obrazu. Osetio sam gnevno lupanje u grudnom košu. Držao sam oči otvorene pokušavajući da razaberem bilo šta u mračnoj vodi, nadajući se da će Izabel uspe​ti da mi osve​tlja​va što duže. Zatim sam udario stopalom zid tunela i pustio šipku. Na trenutak nisam znao na koju stranu je gore. Do​ta​kao sam Iza​be​li​ne noge i od​ba​cio se ka po​vr​ši​ni. Gla​va mi je iz​bi​la iz vode. "Fuj", iz​u​stih gra​be​ći va​zduh. Obri​sao sam oči. Steg​nu​la mi rame. Sti​sak je bio to​pao, ohra​bru​ju​ći. "Jesi li do​bro?" Drh​tao sam mal​te​ne ne​kon​tro​li​sa​no, ali sam ipak klim​nuo gla​vom. Svetlost lampe je oslabila. Snom svetlosti se pretvorila u bledožutu izmaglicu. Video sam samo svetlucanje crne vode. Činilo mi se da je nivo više nego pre nekoliko trenutaka. Izabel je isključila lam​pu. Udahnuo sam i zađržao dah. Brzo disanje je pouzdan rani simptorn hipotermije. Vreme je da iza​đem iz vode. Ume​sto toga mo​ram po​no​vo da za​ro​nim. Ovog puta u mra​ku. "Mo​žda tre​ba da se vra​ti​mo, Šone?" Glas joj je po​drh​ta​vao. Nisam odgovorio. Ponovo sam duboko udahnuo pumpajući kiseonik u krv i zaronio, gonjen sna​žnom odluč​no​šću. Ovog puta, ruke su mi prošle pravo kroz mulj na dnu tunela. Izbezumljeno sam kopao i pronašao nešto zaobljeno i čvrsto. Imao sam utisak kao da je to neka kožna torba koja se stvrdnula oko svog sa​dr​ža​ja. Iščupao sam je iz blata, podigao ispred sebe poput nagrade i počeo da izranjam. Na trenutak sam pomislio da je u pitanju torba sa zlatnicima, koju je Aleksije ostavio za sobom. Izabel me obasjala dok se sa mene sli​va​la voda. "Go​spo​de", uz​vik​nu​la je. "Za​što si to iz​vu​kao na​po​lje?" Trep​nuo sam. Moje bla​go bio je gor​nji deo lo​ba​nje pre​kri​ven mu​ljem. Tiho je bućnuo kad je pao u vodu. Bio sam zahvalan na tome što je meso odavno nestalo. Bog zna šta ga je po​je​lo. "Ne​moj da po​no​vo iz​ra​njaš tu ga​dost." Iza​bel se sada za​i​sta upla​ši​la. "Nisi je ti dr​ža​la u ru​ka​ma." Posegnuo sam napred u tamu, napipao Izabel i čvrsto joj stegao ruku, Uzvratila je stisak. Želeo sam da je za​gr​lim. Dugo ni​sam ose​tio sli​čan za​štit​nič​ki in​stinkt pre​ma bilo kome. Lobanja je možda pripadala nekome ko je preminuo ovde gde mi stojimo, Koliko je vremena umi​rao? Na ovoj hlad​no​ći ve​ro​vat​no ne mno​go. Pri​vu​kla me sebi. "Kada se iz​vu​če​mo odav​de, že​lim dugo da le​žim na sun​cu", re​kla je. Za​mi​slio sam da le​žim po​red nje.

Ste​gao sam joj rame, du​bo​ko udah​nuo i za​ro​nio tre​ći put. Sada kada sam sklonio lobanju, mogao da opipam mesto na kojem se rešetke spajaju s dnom, mada nisam ništa video u tami. Ali, bio sam u pravu. Na tom mestu su cigle zaista podlokane. Jedna re​šet​ka više nije do​di​ri​va​la dno. Eto nam pri​li​ke. Po​vu​kao sam je. Nije se sa​vi​la. Iz​ro​nio sam, drh​te​ći. Iza​bel je uklju​či​la lam​pu na tre​nu​tak. Po​gle​da​la me s puno nade. Klimnuo sam. Nisam bio u stanju da se nasmejem. Rešetka je bila suviše čvrsta da bih se previše na​dao. Po​no​vo je is​klju​či​la ba​te​ri​ju. Poslednje što sam video dok sam uzimao vazduh bio je Izabelin poluosmeh. Podsetila me na Ajrin, na uspomenu koja je biedela, sve dok njeno lice nije postalo poput snoviđenja; sedela je kraj prozora u našoj spavaćoj sobi, spremala se za izlazak i smeškala se kao da ima iznenađenje za mene. Sada su taj deo mog ži​vo​ta i ta sre​ća bila ne​ve​ro​vat​no da​le​ko. Po​no​vo sam za​ro​nio i brzo se spu​stio do dna. Ovog puta ću pro​ve​ri​ti kra​je​ve dru​ge dve re​šet​ke. Izabel je na trenutak uključila lampu dok sam zaranjao. Svetlost je bila upaljena nekoliko se​kun​di, a za​tim se uga​si​la. Ru​ka​ma sam opi​pa​vao put na​do​le. Pr​sti su mi sko​ro pot​pu​no utr​nu​li, ali sam ih za​rio u mulj oko pod​nož​ja re​šet​ki. Preplavio me talas nade. Prva takođe nije više bila spojena s dnom duboko u mulju. Opipao sam poslednju. Nešto čvrsto i kvadratnog oblika bilo je zaglavljeno uz nju, zakopano u blato. Povukao sam prepreku. Nije se dala. Povukao sam jače. Šta god da je u pitanju, očigledno je naprav- Ijeno ijud​skom ru​kom. Ima​lo je uglo​ve. Či​ni​lo se da je ku​ti​ja u pi​ta​nju. Zatim mi se našlo u rukama. Odgurnuo sam se ka površini. Lampa se upaiila kada sam izronio iz vode. "Šta ka​žeš na ovo?" upi​tah do​da​ju​ći Iza​be​li pred​met. Okre​ta​la ga je u ru​ka​ma. "Najbolja vest je to da su dole dve rešetke odvojene od dna. Ako uspem dovoljno da ih savijem, mo​žda ćeš uspe​ti da se pro​vu​češ." Čuo sam samo svilenkast zvuk proticanja vode i kapljica koje padaju sa mene. Izabel je is​klju​či​la lam​pu. "Neću te osta​vi​ti", reče. " Ako ti ne mo​žeš da se pro​vu​češ, mo​ra​će​mo da pro​na​đe​mo dru​gi iz​laz." "Že​lim da prvo ti pro​đes "} re​kao sam. "Ne, neću. Ako neko kru​pan kao ti može da pro​đe, ne bri​ni, biću ti za pe​ta​ma." Uključila je baterijsku lampu samo na trenutak kako bi mi namignula. To me ugrejalo. Uprkos ledenoj hladnoći, cvokotanju zuba, soli i užasnom smradu, nasmejao sam se kao da nismo zakopani is​pod ne​bro​je​nih tona ste​na, nego kao da smo slo​bod​ni na​sred otvo​re​nog po​lja. Ponovo sam udahnuo, nestao pod vodom i probio se do dna. Naslonio sam stopala na dve šipke i povukao onu koja više nije bila zarivena u dno. Pomerila se malo. Prvo teško, a onda sve lakše. Iza​šao sam da udah​nem i po​no​vo za​ro​nio. Ovog puta sam povukao drugu šipku. Moram obe da savijem dovoljno da mogu da prođem. Nije bilo lako, ali osećao sam da popuštaju. Malo, a zatim još malo. Sada je pri dnu bio prolaz. Možda je do​volj​no ve​li​ki. Ali, ni​sam že​leo da se za​gla​vim. Udahnuo sam još vazduha, zaronio i povukao šipke još jednom. Savile su se još malo. Sada ću po​ku​ša​ti. Od​ba​cio sam se na​pred. Prolaz je bio prilično uzan i u jednom užasnom trenutku sam pomislio da ću se zaglaviti, ali ipak sam pro​šao.

Izronio sam."Hajde", doviknuo sam. Preplavila me razdraganost kao da sam osvojio olimpijsku me​da​lju. Iz​vu​kli smo se! Izabel je uključila baterijsku lampu, ciknula, dodala mi je i zaronila. Nekoliko sekundi kasnije, na​šla se kraj mene. Pro​vu​kli smo se. Žu​stro smo na​sta​vi​li. Krov tunela je od ove tačke bio ravan i voda nam je bila do grudi. Na sreću, nivo više nije rastao. Dok smo gacali napred, primetio sam promenu i u atmosferi. Bilo je toplije, kao da se približavamo otvorenom prostoru. Hodali smo brzo, drhteći i po mraku. Povremeno bismo uključili lampu na koju sekundu. I dalje sam cvokotao, stopala i ruke su mi trnuli, ali sađa sam znao da ćemo pro​na​ći iz​laz. Nekih pedesetak metara dalje začuo sam šuštanje; zvučalo je kao pljusak. Tacla sam u daljini čuo sirenu automobila poput pištanja voza. Divan zvuk. Zvuci čovečanstva. Morao sam da zastanem i uži​vam u tome. Sada je na zi​do​vi​ma bilo ško​ij​ki. A is​pred sebe smo ugle​da​li bled fos​fo​re​scen​tan sjaj. A onda sam daleko napred ugledao zadivljujući prizor - blistave dijamante. Bila je to azijska obala Bosfora s hiljadama zgrada i bandera ulične rasvete, koje su blistale u baršunastoj tami. Izašli smo mokri i drhtavi u nivou mora, kod podnožja brda na čijem vrhu se nalaze Aja Irina i Aja Sofija. I biii smo živi. Uspe​li smo. Iz​vu​kii smo se. Okrenuo sam se IzabeL Mahala je predmetom koji sam izvukao iz vode. Izgiedao je kao gomila ko​žnih krpa koje se ras​pa​da​ju. "Još ga dr​žiš?", re​koh. Ši​ro​ko se osmeh​nu​ia, kao da je do​bi​la seđ​mi​cu na lotu. Kiša mi je zasula lice kada smo izašli iz tunela obloženog ciglama, kroz koji smo do malopre teturali. Bio je predivan taj osećaj prostora, lakoće, vazduha. Toliko predivan da sam kišu na licu sma​trao či​stim za​do​volj​stvom. "Uspeli smo", rekla je. Stena na kojoj smo stajali bila je ravna i ne naročito široka, a Bosfor ju je zapljuskivao. Nalazila se pored mesta na koje je izlazio tunel. Zagrlila me. Osetio sam nalet toplih osećanja. Ali, neću joj to reći. Nisam imao pojma da li će taj osećaj potrajati, mada je bio stvaran. Mal​te​ne sam se po​na​dao da će umi​nu​ti. Su​vi​še kom​pli​ku​je stva​ri. "Samo bog zna kada je neko poslednji put uspeo da pobegne ovim puternl rekao sam. Zatim sam se odmakao od nje i pogledao okolinu i stenovitu obalu iza nas. Nećemo se lako popetL Stene su ve​li​ke i sko​ro pot​pu​no ver​ti​kal​ne, po​put li​ti​ca. "Mo​ra​mo biti pa​žlji​vi. Ve​ro​vat​no nas još tra​že. To jest, ve​ro​vat​no nas tvoj šef još tra​ži." "Nemoj donositi prenagljene zaključke, Šone, molim te. Postoji objašnjenje za ono što smo čuii, za nje​go​vo pri​su​stvo." U tom trenutku smatrao sam da nije važno da kažem još nešto, niti sam se zapitao zašto se još čvrsto drži partijske linije. Pobegli smo. Svaki novi trenutak bio je čist dar. Napunio sam pluća bo​žan​skim va​zdu​hom. Bio je pre​div​no svež, kao da sto​jim na li​va​di. Zatvorio sam oči i okrenuo lice ka kiši. Nikada ranije nisam poželeo da učinim nešto slično. Kapi su me uda​ra​le po gla​vi po​put vo​do​pa​da od ping​pong lop​ti​ca. Čuo sam da Izabel hoda levo od mene prema mestu na kojem je nagib naizgled manje strm. Krenuo sam za njom. Sigurno izgledamo kao ogromni, poluudavljeni pacovi. Još sam cvokotao. Lak uspon nije po​sto​jao.

Tada sam začuo muziku. Otprilike šest metara od obale pojavio se niz svetiljki. Klizile su prema nama poput utvare. Zabrinuo sam se dok su se približavale. Ko, dođavola, plovi Bosforom usred noći? Tada sam prepoznao muziku. Bio je to jedan od veselih remiksa stare džez pesme koja je pre ne​ko​li​ko go​di​na bila po​pu​lar​na u Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma. Tre​nu​tak ka​sni​je pro​dor​no sve​tlo nam je oba​sja​lo lica. Pot​pu​no me za​sle​pe​lo. Tada je od​jek​nuo glas. Imao je ame​rič​ki ak​ce​nat. "Šta to, do​đa​vo​la, ra​di​te?" "Ima​li smo ne​sre​ću", oda​zvao sam se. "Mo​žeš li da nam po​mog​neš, dru​gar?" "Sve za ze​mlja​ka Ame​ri​kan​ca. Sa​če​kaj​te. Do​ba​ci​ću vam uže."

Poglavlje Četrdeset Prvo Zvuk izvaljivanja prozorskog okna na Šonovoj kući u Londonu podsećao je na otvaranje poklopca na te​gli. Alarm je​ste bio po​ve​zan s pro​zo​rom, ali uklju​či​vao se samo ako se pro​zor otvo​ri. Čovek u patikama i tamnoplavom odelu za trčanje gurnuo je tanak komad metala - generator električne struje - između dva dela alarma i otvorio prozor. Trenutak kasnije već je pretraživao prostorije. Najviše ga je interesovala Šonova kancelarija. Kada ju je pronašao, navukao je zavese, uključio svetlo i počeo da fotografiše. Snimio je sve što može biti interesantno. Naslovne strane naučnih časopisa pokraj Šonovog stola, naslovne strane knjiga koje je čitao, račune za mobilni telefon, izveštaje iz banke, krštenicu, njegove slike s medaljama za plivanje i boks, koje je osvojio tokom prve godine studiranja. Takođe je fotografisao novinske članke o Šonovim ludorijama u Av​ga​ni​sta​nu, skri​ve​ne iza fo​to​gra​fi​je nje​go​ve mr​tve su​pru​ge. Bilo mu je potrebno dva sata za sve to. O Šonu se mnogo toga moglo pronaći na internetu i u kompjuterskim arhivama, ali do sočnih stvari, koje je najviše voleo, najlakše se dolazi pretražujući dom određene osobe. Pre nego što je vratio okno u otvor, čovek uskog lica namazao je brzosušećim gip​som ivi​cu pro​zo​ra. Samo će naj​te​melj​ni​ji po​sma​tra​či uo​či​ti šta se do​go​di​lo.

Poglavlje Četrdeset Drugo "Stvar​no tre​ba da smi​sli​te bo​lju pri​ču" reče Kaj​zer. Sedeli smo na kružnom sedištu u glavnoj kabini motorne jahte sansi​ker Bobija Kajzera i Ijuljuškali se usidreni na pljusku. Moje olakšanje zbog toga što smo izvučeni iz Bosfora i vraćeni u dva​de​set prvi vek brzo se to​pi​lo pod uda​ri​ma nje​go​vog ci​ni​zma. Spustio je sidro ubrzo pošto nas je pokupio. Kabina je bila predivno topla, obložena tikovinom po​put ben​tli​ja ne​kog mi​li​o​ne​ra i mi​ri​sa​la je na kafu. Me​đu​tim, još smo ima​li pro​blem. Pokušavali smo da uverimo Kajzera, kako je tražio da ga zovemo, da su nas opljačkali i gurnuli niz ste​nu. Sada više ni​sam bio si​gu​ran da li je to do​bra ide​ja. "Ne očekuješ valjda da poverujemo u tako glupu priču?" Okrenuo se mršavom Arapinu okruglog, dobro uhranjenog lica, na kojem nije bilo ni traga od osmeha, za kojeg sam pretpostavio da mu je po​moć​nik. Se​deo je ne​gde na sre​di​ni alu​mi​ni​jum​skih ste​pe​ni​ca, koje su vo​di​le gore na pa​lu​bu. Kajzer je bio veoma nabildovan, što sam oduvek povezivao s provođenjem znatne količine vremena u teretani. I on i njegov arapski prijatelj nosili su crne majice i farmerke. Kajzeru je odeća bila komotna. Njegov pomoćnik je nosio odeću namenjenu znatno mršavijem čoveku ili mu se na​pro​sto do​pa​dao uteg​nut iz​gled. "Glu​po​sti se ve​če​ras samo go​mi​la​ju, Tun​džaj", reče Kaj​zer. Ara​pin je bez​i​zra​žaj​no zu​rio u nas. Pro​ra​dio mi je tik na obra​zu. "Hajde društvo, ispljunite šta se stvarno dogodilo. Sta ste radili u Bosforu usred noći? I gde ste ovo pronašli?" Pokazao je mokar četvrtast paket okružen Ijigavim komadima trule kože, koji je ležao na bli​sta​vom za​kri​vlje​nom sto​lu od ti​ko​vi​ne pred nama. "Rekao sam ti. Pronašli smo ga među stenama", izgovorio sam samouvereno zureći u njega. Izabel je nastavila da suši kosu paperjastim belim peškirom, koji joj je Kajzer dao. Očajno su nam bile potrebne obične crne majice i vrećaste pantalone, koje nam je pozajmio. Moje pantalone je pre​kri​vao de​be​li sloj bla​ta. "Gluposti, gluposti, glupostf, odvratio je Kajzer. Prešao je prstom preko kopče na centru paketa, koja ga je i dr​ža​la u jed​nom ko​ma​du. I mene je silno interesovalo da vidim šta se u paketu nalazi, ali kada je upotrebio četkicu za zube da očisti kopču i otkrio rubin u centru, mislim da smo se svi iznenadili. Za nekoliko trenutaka atmosfera u kabini se promenila; postala je takoreći ledena. Ono što smo pronašli očigledno je vred​no. Sada smo svi zu​ri​li. "Izmislite novu priču. Ova smrducka. Ne znam šta ste naumili, možda ste nevini poput majke Tereze, ali čini mi se da ipak niste. Ovo sigurno niste pronašli među stenama." Uperio je tanak nož pre​ma pa​ke​tu. Ose​ćao sam se kao da sam tr​čao ma​ra​ton. Mo​žda i dva. Izabel je, kao i obično, bila elegantna uprkos tome što je nosila odeću namenjenu osobi dva broja krupnijoj od nje. Kajzer je dosad bio prijateljski nastrojen. Da paket nije ležao između nas, ve​ro​vat​no bi​smo se sada pri​se​ća​li sta​rih bro​dvej​skih pred​sta​va. Njegov prijatelj Arapin blenuo je u Izabel otkako se presvukla i vratila u kabinu niske tavanice ispod stepenica koje vode na palubu. Zaključio sam da mi se ne dopada. Čežnjiv pogled koji joj je

za​tim upu​tio uop​šte nije po​ma​gao. "A ti? Šta ti ra​diš ovde usred noći? Pe​caš?", upi​tah. "Nema šan​se, čo​ve​če. Ni u lu​di​lu ne bih jeo ogrom​ne je​gu​lje koje odav​de iz​vla​če." "Fuuuj", oglasila se Izabel. Zadrhtala je i pogledala me. Nešto se promenilo otkako smo se za​jed​no spa​sli iz tu​ne​la. Znao sam da mogu da se oslo​nim na nju. Kaj​zer je cok​nuo. "Vi​de​li ste ih?" "Vi​de​li smo ne​što u vodi. Mo​gle su to biti je​gu​lje." "Bogatstvo klizi kroz prste kao jegulje iz Bosfora", rekao je njegov pomoćnik. Glas mu je bio grub, po​put gra​bu​lja koje pre​la​ze pre​ko šljun​ka. Setio sam se tuneia, mračnog i glibavog, i protrijao list. Kada sam skinuo odeću, pronašao sam dugačku nabranu posekotinu u koži i trouglastu modricu, krvavu na površini, tamo gde mi je jegulja si​sa​la meso. Za​ma​lo da im po​sta​ne​mo ve​če​ra. "Pa, šta ra​di​te ovde?", upi​ta​la je Iza​bel. Atmosfera se ohladila za još koji stepen. Kajzerov izraz postao je tvrd kao stena. Njegov po​moć​nik pre​stao je da se vr​po​lji. Zatim je nož, koji je držao, spustio na sto i zavrteo ga. Zaustavio se vrhom okrenut ka meni. Fik​si​rao ga je po​gle​dom. "Okej, dušo, pošto si tako radoznala, reći ću ti šta radimo", zastao je i uperio prstom u nju. "Tada ćete mo​žda biti do​volj​no Iju​ba​zni da uči​ni​te to isto." Promeškoljio sam se na kožnoj klupi krem boje s visokim naslonom. Dođavoia, šta da mu ka​žer​no? "Ho​će​mo", obe​ća​la je Iza​bel. Zvu​ča​la je po​zi​tiv​no, ali nje​ne oči su go​vo​ri​le ne​što dru​go. Kaj​zer je za​po​čeo pri​ču. Zvu​čao je kao da daje do​bro uve​žban opis svo​jih ak​tiv​no​sti. "Imamo dozvolu da mapiramo dno ovog dela kanala. Koristimo najbolji postojeći radar za prodiranje kroz talog", rekao je. "Skeniramo noću da bi izbegli dnevni saobraćaj. Ovo je najprometniji put na svetu. Svake godine kroz kanale prođe šezdeset hiljada brodova, dušo. Ili ra​di​mo noću ili ne ra​di​mo uop​šte. Ima li pi​ta​nja?" "Ako uo​či​te ne​što na dnu, pri​ja​vi​te to, zar ne?", pi​ta​la je Iza​bel. On je klim​nuo. Nagnuo sam se na​pred. "Tra​ži​te li iz​gu​blje​nu oto​man​sku ri​zni​cu? Bla​go nad bla​gom?" Izabel mi se nasmešila i sklonila vlažnu kosu s lica. Delovala je krajnje smireno za nekoga ko je upra​vo iz​be​gao smrt. "Ne, pa​met​nja​ko​vi​ću, ne tra​ži​mo to." Kaj​zer je po​no​vo za​vr​teo nož" "Kada sam bio u vojscf, nastavio je, "naučili su me pokoju stvar. Jedna je kako da prepoznam kada neko ne​što kri​je." Na​red​nih par se​kun​di ti​ši​na je bila na​pe​ta po​put glav​nih ka​blo​va mo​sta Gol​den gejt. "Mi​slio sam da je ve​ći​ni voj​ni​ka do​sta ovih pro​sto​ra po​sle pro​du​že​nog bo​rav​ka re​gi​omf, re​koh. "Si​gur​no su žene u pi​ta​nju", od​vra​tio je i po​gle​dao Iza​bel. "Ovde su za​i​sta dru​ga​či​je." "Fe​mi​ni​zam nije na ne​kom ni​vou", od​vra​ti​la je. Sleg​nuo je ra​me​ni​ma. "Bar po​ka​zu​ju malo po​što​va​nja." "Gde si slu​žio?" pi​ta​la je. "Reći ću ti svoje ime, čin i serijski broj, ali za više informacija moraćeš da me mučiš." Poklopio je ša​ka​ma nož.

" A sada mi pri​čaj​te o ovom ma​lom za​ve​žlja​ju." Po​di​gao je nož i upe​rio ga ka pa​ke​tu. "Pro​na​šli smo ga ma​lo​pre", re​koh."To je isti​na. I u ovom tre​nut​ku o nje​mu zna​mo ko​li​ko i ti." "Okej, haj​de onda da ga otvo​ri​mo." Bila je to iz​ja​va, a ne za​htev. Kaj​zer je po​di​gao ko​žni pa​ket. Na licu mu je bli​stao iri​tan​tan po​sed​nič​ki osmeh. Nagnuo sam se napred i upravo hteo da posegnem i da mu ga otmem kada me Izabel stegla za ruku. "Šone", pro​ša​pu​ta​la je. Po​gle​dao sam je. Fiksirala je pogledom Kajzerovog arapskog prijatelja. Ustao je, sišao niz stepenice i sada se na​la​zio samo pola me​tra od nas. Iz​gle​dao je kao da oče​ku​je bor​bu. Upe​rio sam prst ka Kaj​ze​ru."To ne pri​pa​da tebi", re​kao sam. "Ne brini, neću ukrasti tvoj dragoceni paket", odvratio je i spustio ga. Zatim je uzeo ružičaste gumene rukavice ispod stola i navukao ih. "Samo želim da ga pogledam. Mogu da vam pomognem da ot​kri​je​te šta ste pro​na​šli, okej? Jed​no​stav​no sam ra​do​znao po pri​ro​di, ku​nem se." Mo​rao sam da pri​znam da sam i ja ra​do​znao. Umor je otu​peo moju sum​nji​ča​vost pre​ma Kaj​ze​ru. Paket je bio širok dvadesetak centimetara, dugačak isto toliko i debeo desetak centimetara. Iz nje​ga je do​pi​rao bla​gi mi​ris tru​le ribe. Kajzer je položio belu plastičnu dasku na sto. Zatim je spustio paket na dasku i, kada smo se svi okupili oko njega, počeo da čeprka trošan unutrašnji sloj kože nečim što izgleda kao čelična zubarska sonde. Dok je to radio, posmatrao je ono što je otkrio kroz uveličavajuće staklo s ugra​đe​nim sve​tlom. Sklo​nio je sloj kože. Pro​ces ukla​nja​nja je li​čio na gu​lje​nje cr​nog luka. Kako je na​pre​do​vao, vi​deo sam da je ono što se unu​tra na​la​zi umo​ta​nu u žut na​vo​šten ma​te​ri​jal. "Ovo iz​gle​da kao da je vo​do​ot​por​no", re​kao sam. "Pogodio si, drugar", reče Kajzer. "Takođe se čini da je veoma staro. Kadaje ovaj paket umotan, Peta avenija još je bila obična indijanska staza. Samo po mirisu bih rekao da potiče iz perioda pre tur​skog osva​ja​nja." Spu​stio je nos do pa​ke​ta i du​bo​ko udah​nuo kao da mi​ri​še sta​ro vino. "Da li ste znali da je Mehmed Osvajač proveo godinu dana u potrazi za ovakvim stvarima dok je nadgledao izgradnju palate", reče. t Zatim je podigao paket i okrenuo ga. Kiša je dobovala po krovu iz​nad nas. Buka je po​sta​ja​la sve gla​sni​ja, od​zva​nja​la je kroz ka​bi​nu. "Mehmed se sastao s ribarima koji su ribarili u ovim vodama", nastavio je. "Naredio im je da pretraže dno u potrazi za bilo čime što su Vizantinci izgubili u Bosforu dok su bežali iz grada." Zario je nož u ćo​šak žu​tog na​vo​šte​nog ma​te​ri​ja​la i po​la​ko se​kao mno​go​broj​ne slo​je​ve duž ivi​ce. "Zna​te li šta me muči?", upi​tao je i po​gle​dao Iza​bel. "Od​ra​dio sam tri ture dok sam bio u voj​sci i za to vre​me ni​sam do​bio ni​je​dan pa​ket" Sekao je duž druge strane paketa. Ispod prve se pojavila druga životinjska koža boje putera. Bila je pot​pu​no ne​o​šte​će​na i za​pe​ča​će​na s jed​ne stra​ne cr​ve​nim vo​skom. "Znate li da iz ovog grada potiče Torinski pokrov {15}?", rekao je dok je spuštao paket s pe​ča​tom na vrhu. "Ovo je neverovatan pečat", dodao je. U vosak je bio utisnut stilizovani dvoglavi orao. Vosak je iz​ble​deo, ali orao je i da​lje iz​gle​dao im​pre​siv​no. "To je sta​ri vi​zan​tij​ski car​ski pe​čat. U ovo​me može biti bilo šta", reče. Bla​go je pro​tre​sao pa​ket. Ot​pa​li su ma​ju​šni žuti frag​men​ti. "Ne možete da poverujete koliko slojeva postoji u ovom gradu." Podigao je nož, isekao pečat i sklo​nio žutu kožu. Svi smo po​sma​tra​li pa​ket.

Čuo sam kako Kajzerov pomoćnik udiše. U paketu se nalazila najstarija knjiga koju sam ikad video. Bila je u savršenom stanju. Korica je bila braon boje sa šarama. Na njoj je bledom crnom bojom bio iscrtan stilizovani orao. Reklo bi se da su korice napravljene od drveta presvučenog ko​žom. Bila je sa​svim dru​ga​či​ja od svih knji​ga koje sam ikad vi​deo. Kajzer ju je bez ceremonije otvorio. Stranice su bile od krutog pergamenta, osušenih i razvučenih ži​vo​tinj​skih koža, i is​pi​sa​ne. De​lo​va​le su krh​ko, ali ipak su se okre​ta​le. Puštao je da padaju jedna preko druge. Svaka je bila drugačija, pomalo iskrzana po ivicama. Zatvorio je knjigu, okrenuo je i pregledao iz svakog ugla. Stranice su bile reckave, zadnja korica prazna. Video se povez od tankog kožnog gajtana. Prolazio je kroz sve strane i bio zavezan pozadi. Više je li​či​lo na po​ve​za​na do​ku​men​ta nego na knji​gu. Šta smo to pro​na​šli? Pružio sam ruku. Na trenutak sam pomislio da mi neće dati knjigu. Uspravio sam se i pružio ruku malo da​lje. Atmosfera se ponovo izmenila. Delovalo je kao da postaje zategnuta. Pomerio sam šaku ka nje​mu za još par cen​ti​me​ta​ra. Is​ke​zio se i do​dao mi knji​gu. Podario sam mu podjednako neiskren osmeh. Tada sam obratio pažnju na predmet u rukama. Na jednom ćošku nalazila se tamna mrlja. Činilo se kao da je bila stara znatno pre nego što je knjiga iz​gu​blje​na. "Društvo, došli ste do pravog otkrića", reče Kajzer. Njegov pomoćnik je sada stajao kraj mene. Dah mu se ose​ćao na du​van. "Tako iz​gle​da", re​kao sam. "Čo​vek može či​ta​vog ži​vo​ta če​ka​ti ne​što slič​no." Još se sme​šio. Spustio sam knjigu na plastičnu dasku i otvorio je koristeći onu zubarsku sondu, koja je stajala ne​da​le​ko. Pustio sam požutele stranice pergamenta da padaju jedna na drugu sve do poslednje strane. Na svakoj je nešto pisalo. S unutrašnje strane zadnje korice nalazio se veliki kvadrat iscrtan izbledelim, ali i da​lje ja​sno vi​dlji​vim cr​ve​nim ma​sti​lom. Se​tio sam se oca Gre​go​ri​ja. Uži​vao bi u ovom ot​kri​ću. Kvadrat je bio iscrtan rukom i mali dvoglavi orlovi su se nalazili na svakoj tački kompasa, na severu, jugu, istoku i zapadu. Linija je povezivala dvoglave orlove i ocrtavala kvadrat. Druge linije, po jedna od istočnog i zapadnog orla, kao i jedna od južnog, bile su u obliku strele povezane sa se​ver​nom tač​kom. Stre​la je unu​tar kva​dra​ta po​ka​zi​va​la na gore. Svaki dvoglavi orao bio je iscrtan u drugoj boji; gornji crnom, donji belom, istočni zelenom, a za​pad​ni cr​ve​nom bo​jom. U dnu unutrašnje strane zadnje korice nalazio se izbledeli natpis na latinskom. Uspeo sam da razaberem reči fame ad mortem, zatim nešto daljt semel quisque i najzad veoma izbledele reči, no​vus se​mi​ta. Vizantijsko carstvo se pod Justinijanom Velikim prebacilo s korišćenja latinskog na korišćenje grč​kog je​zi​ka. Knji​ga može biti iz nje​go​vog vre​me​na ili još sta​ri​ja. "Ovo rni liči na ka​ba​li​stič​ki sim​bo​la", reče Kaj​zer. Po​ka​zi​vao je kva​dra​tu. Po​me​rio je prst dole do nat​pi​sa na la​tin​skom. "Ovo može biti bilo šta - molitva, prizivanje, magične čini. Vizantinci su u to vreme bili zaluđeni okultnim. Kriptični znaci, amajlije, urokljive oči i sve to. Jednom sam video ovaj simbol na novčiću iz Kno​so​sa. Čini mi se da je u pi​ta​nju bio peti vek. Jed​no je si​gur​no, to ne​što zna​či."

"Meni de​lu​je po​put mo​li​tve", od​vra​tio sam. "Pi​tam se iz koje bi​bli​o​te​ke po​ti​če ru​ko​pis." Kiša je glasno dobovala po palubi iznad naših glava. Kajzer je zurio u knjigu širom otvorenih oči​ju, kao da je do​bio po​ziv da se upo​zna s kra​lji​com. "Ako je u pitanju knjiga iz biblioteke, slobodno možeš da platiš kaznu, Šone", reče Izabel."Ti si je pro​na​šao." "Crveno mastilo potiče od grimiznog crva. To je insekt koji živi na drvećuBliskogistokacoc​cus ili​cis\ reče Kaj​zer. Bo​lje je osmo​tri​o​kva​drat. "Gde ste ovo tač​no pro​na​šli?", pi​tao je. "U vodi, nedaleko od mesta na kojem si nas pokupio", odvratio sam glasno. Uostalom, to je u neku ruku isti​na ako se slo​bod​ni​je shva​ti zna​če​nje reči"ne​da​le​ko". Kaj​zer je po​di​gao gla​vu pre​ma kro​vu kao da je ne​što čuo. "Mo​ra​mo da ode​mo odav​de u pola če​ti​ri." "Za​što?", upi​tah. "Tada prolazi turska obalska straža da proveri da li smo otišli. Ako nismo, ukrcaju se. Eto im zabave. Svake noći imamo dva sata vremena za rad. Posle toga polazi trajekt/' Pogledao je blistavi me​sin​ga​ni sat na zidu. Bilo je tri i de​set. "Ima​mo koji mi​nut", reče. Izabel se potapšala po džepu i uzela telefon. Bio sam zapanjen činjenicom da ga nije izgubila. Pro​tre​sla ga je. Kap​nu​lo je malo vode. Neće u sko​ri​je vre​me moći da po​zo​ve ko​nji​cu. "Da li neko zna kako se po​pra​vlja​ju mo​kri te​le​fo​ni?", pi​ta​la je. "Vo​le​la bih da fo​to​gra​fi​šem" "Žao mi je, dušo", odvrati Kajzer. "Ali, ne brini. Ja ću snimiti sve fotografije koje su nam potrebne." Uzeo je sa police laj​ka aparat sa senilom na objektivu i počeo da fotografiše rukopis. Zatvorio je knjigu da bi snimio korice. Sklonio sam se u stranu. Njegov aparat bio je sličan onome što je Alek nedavno kupio. Sa strane mu je treptalo crveno svetlo. Podsetilo me na jednu od naj​bo​ljih funk​ci​ja tog ure​đa​ja. "Napravićeš dobre snimke", rekoh. Prišao sam iza njega i pogledao mu preko ramena. "Dobar apa​rat." Klim​nuo je. "Naj​bo​lji apa​rat, čo​ve​če." Vi​deo sam ono što sam že​leo, tako da sam se uda​ljio. Okretao je stranice rukopisa. Nekoliko stranica očigledno su bila pisma, koja su prišivena za ostale strane. Imala su pečate na dnu, pregibe i zaglavlja na vrhu. Na nekim pismima bilo je po više pe​ča​ta. Apa​rat je zu​jao. Tekst je uglavnom bio veoma gusto ispisan rukom. Neke strane su bile ukrašene jednim kitnjastim slovom sa spiralama ili šarama u obliku vadičepa, iscrtanim izbledelim bojama oko njega. Neke od stra​na bile su is​pi​sa​ne na grč​kom. Par njih na arap​skom. Kaj​zer je pre​stao da fo​to​gra​fi​še. "Ovi grčki tekstovi su ispisani na kojne grčkom.{16} Potiču iz perioda između petog i sedmog veka, re​kao bih. Vidi se po ovim po​te​zi​ma", reče. Sag​nuo se niže. No​sem je mal​te​ne do​ti​cao stra​ne. " Arap​ski tekst pri​pa​da ra​nom kon​so​nant​nom pi​smu iz tog vre​me​na ili ne​što ka​sni​je." Po​sma​trao je stra​ni​cu, a za​tim po​di​gao gla​vu. "Ova reč znači ’Muhamed’" pokazao je negde na sredinu strane. Bila je ispisana izbledelim crvenim slovima. "Sigurno je ispisana posle pojave islama." Okrenuo se i pogledao me. Prstom je pod​vla​čio reči ne do​ti​ču​ći per​ga​ment. Poklopac pri vrhu stepenica je zakloparao usled naleta vetra. Izabel je zaustila kao da će nešto

reći. Za​tim je sve​tlost za​tre​pe​ri​la. "Zaluđenici za islamskom istorijom će odlepiti. Ništa slično nije otkriveno godinama, ve​ko​vi​ma", reče Kaj​zer. "Mo​ra​mo da obez​be​di​mo stru​čan pre​gled", re​kla je Iza​bel. "Vo​le​la bih da znam šta sve to zna​či." "U ovom gradu knjige su bile veoma važne", reče Kajzer. "Postoji priča da se originalna Knjiga ot​kri​ve​nja, koju je na​pi​sao Sve​ti Jo​van lič​no, ču​va​la ovde." "Ovo nije Knji​ga ot​kri​ve​nja", od​vra​ti​la je. Kajzer je mahnuo rukom ka knjizi. "Mogu da je prevedem, datiram i odredim starost svakog odeljka. Poznajem stručnjaka za vizantijske simbole. Radi ovde u Istanbulu. Znam i tipa koji je napisao gomilu radova o ranom arapskom jeziku. Njihov univerzitet će znati šta s ovim treba ura​di​ti." Za​stao je i po​di​gao ruke. "Samo go​vo​rim da je ve​ro​vat​no naj​bo​lje da po​zo​ve​mo na​uč​ni​ke. Da ura​di​mo ovo kako tre​ba." Još samo da zatraži da mu ostavim knjigu. "Hvala na ponudi, drugar, ali odavde mi preuzimamo stva​ri", od​vra​tio sam. "Če​kaj malo", re​kao je i nagnuo se ka meni. "Sada sam i ja deo ove pri​če." Zu​ri​li smo je​dan dru​gom u oči. Nje​go​ve su bile hlad​ne, pla​ve i odluč​ne. Nisam ni trepnuo. "Hvala na ponudi, ali kao što sam rekao, odavde mi preuzimamo stvari." Neću tr​pe​ti nje​go​va sra​nja. Zu​ri​li smo je​dan u dru​gog. Zatim se prolomio pisak sirene. Bila je glasna kao da nam je neko skinuo krov pa zatrubio. Iza​bel je sko​či​la. Kaj​zer je za​ko​lu​tao oči​ma. "Pro​kle​ta obal​ska stra​ža. Po​ra​ni​li su. Šta im je?" Žur​no je vra​tio ru​ko​pis na​zad u omo​tač. Pi​tao sam se da li tre​ba da je sa​kri​je​mo. Obra​tio mi se kao da mi je pro​či​tao mi​sli. "Ni​ka​da ne ob​ma​nju​je​mo ove mom​ke. Ne vre​di." Za nekoliko sekundi otvorila su se vrata na vrhu stepeništa. Praćena vetrom i kišom, unutra je žur​no na​gr​nu​la gru​pa Tu​ra​ka. "Uđi​te, mom​ci, sklo​ni​te se s kiše", do​vik​nuo je Kaj​zer i do​dao ne​što na tur​skom. Mokri pripadnici obalske straže, s kapama prekrivenim providnom plastikom, nadirali su u ka​bi​nu. Kajzer je već podigao ruke u znak pozdrava. "Zdravo momci", rekao je. "Dobro došli." Zvučao je pri​ja​telj​ski. Jedan od oficira mu je rekao nešto na turskom. Kajzer je odgovorio na turskom. I Izabelje nešto re​kla. Ra​za​brao sam reči bri​tan​ski kon​zu​lat. Ofi​cir se ru​ko​vao sa njom. "Pri​ve​šće nas", re​kao je Kaj​zer lju​ti​to kada se okre​nuo ka meni. "Kažu da ne​ko​ga tra​že." Nisam odgovorio. Moguće je da traže nekog drugog, ali ako traže nas, bar ćemo biti u rukama turskih vlasti, a ne neke privatne bande koju je unajmila osoba zadužena za mesto s kojeg smo upra​vo po​be​gli. Ome​ta​nje po​se​da ovde si​gur​no nije ve​li​ki pre​kr​šaj, zar ne? Za​tim je ofi​cir koji je sta​jao kraj mene spu​stio po​gled ka pa​ke​tu. Nekoliko minuta kasnije, dok smo prelazili na plovilo obalske straže, okrenuo sam se i posmatrao tog oficira, koji je i dalje bio na Kajzerovoj; jahti. Držao je rukopis, ponovo obavijen slojevima životinjske kože i postavljen u plastičnu vreću, i privijao ga uz sebe. Bila je to kesa za

dokaze i nosio ju je kao da mu od toga zavisi život. Pokušao sam da je ponesem sa sobom, ali moj za​htev je do​če​kan od​ma​hi​va​njem gla​ve. U jednom strašnom trenutku dok se ukrcavao pomislio sam da će je ispustiti u Bosfor. Da li će biti izgubljena samo što je pronađena? Pogledao sam okolo kako bih utvrdio gde se nalazimo. Kiša je i dalje padala, ali more je bilo mirnije. Pre nego što smo zakoračili na kratke brodske stepenice iz​me​đu dva plo​vi​la, ofi​cir je sta​vio pla​stič​nu kesu pod jak​nu. "Znate, na nekim mestima ljude i dalje ubijaju zbog knjiga", rekao je Kajzer ledenim glasom dok smo si​la​zi​li u sivu utro​bu plo​vi​la obal​ske stra​že. Na​rav​no, bio je u pra​vu.

Poglavlje Četrdeset Treće U Londonu je bilo pola dva ujutru. Arapin Anak je čuo kako se vrata apartmana zatvaraju. Lord Bidoner je beskrajno dugo razglabao o svojim planovima, ali Arapin je znao da ne treba da ga pre​ki​da. Lord Bi​do​ner će biti jav​no lice no​vog Uje​di​nje​nog Kra​ljev​stva. Pogledao je LCD monitor, na kojem su pre trideset minuta posmatrali snimke nemira širom Evrope. Sve je bilo spremno. Godine rada najzad će se isplatiti. Svetu je potreban novi početak. A pre po​nov​nog ro​đe​nja do​la​zi smrt. Ta​kav je pri​rod​ni po​re​dak. Evropa, zapadni svet, dominira već pet stotina godina, otkako je Kristofer Kolumbo pronašao Ameriku. Ali, njegovi stanovnici su postali slabi zbog toga što vekovima nisu morali da brane svoje granice. Vojna premoć lako može biti izgubljena tokom narednih sto godina ako se stvari ne pro​me​ne. Ljudi moraju da shvate da je samilost nadživela svoju svrhu. Otpor prema otvorenom ratu, koja na Zapadu preovlađuje od Dmgog svetskog rata, mora da nestane. Od straha da će biti nadvladana, evrop​ska eli​ta is​ko​ri​sti​će oruž​je koje ima na ras​po​la​ga​nju. Za​pad će se usko​ro po​no​vo naći na vrhu. Nova crna smrt, koja će uskoro biti puštena na svet, ubiće u Evropi dovoljno Ijudi da kod pre​ži​ve​lih strah pre​vla​đa nad sa​mi​lo​šću, kao što se uvek de​ša​va​lo. Mi​li​o​ni će umre​ti, ali nji​ho​va smrt poslužiće za dobar cilj. Uostalom, zar su njihovi životi važni? Budućnost čovečanstva je u pitanju. Sada će resursi Zemlje trajati znatno duže. Poboljšaće se kvalitet života preživelih. Ovim će takođe biti re​šen pad na​ta​li​te​ta u Evro​pi i ek​splo​zi​ja mu​sli​man​ske po​pu​la​ci​je. Čo​ve​čan​stvo će biti spa​se​no od sebe sa​mog. Zapadu je samo potreban biag podsticaj s vremena na vreme kako bi ostao na pravom putu, kao i Ijudi koji znaju kako se to radi. Ljudi poput njega. Trenutna generacija vođa izgubila je voiju da bude snažna. Potrebne su nove vođe i nove nominalne vođe. Krv će poteći da bi se to postiglo. Kada sva​ka po​ro​di​ca u ze​mlji osta​ne bez po​lo​vi​ne svo​jih čla​no​va, stva​ri će se pro​me​ni​ti.

Poglavlje Četrdeset Četvrto Uprkos sitnim satima, u policijskoj stanici nedaleko od trga Taksim, u koju smo odvedeni, bilo je prometno kao u košnici. Video sam u hodniku dva pijana Turčina i dve ruske prostitutke. Obe su ima​le gu​stu kosu boje lana, a na li​ci​ma mo​dre ma​sni​ce i tupe iz​ra​ze du​go​go​di​šnjih za​vi​sni​ca. Mi smo, kako se is​po​sta​vi​lo, bili uhap​še​ni. Bio sam besan. Ne samo što su nas od pristaništa dovde transportovali kao obične kriminalce, na zadnjem sedištu zasebnih policijskih kola, već su me ostavili da čekam u golom hodniku satima ne go​vo​re​ći mi šta se do​ga​đa. "Šta znate o knjizi koju ste pronašli?" Tako je, na moje iznenađenje, glasilo prvo pitanje pošto su me samog otpratili do prostorije bez prozora, koja je služila za saslušavanje. Na podu i zidovima imala je iste prljave plave pločice. Odisala je užasnim smradom duvana, kao da je korišćena za sa​slu​ša​va​nje ma​sov​nih ubi​ca koji pale ci​ga​re​tu za ci​ga​re​tom. "Ne mno​go toga", od​vra​tio sam. Zu​ri​li smo je​dan u dru​gog. "Gospodine Rajan, molim vas da sarađujete." Nagnuo se napred. Dobro je govorio engleski, mada s teškim akcentom. "Situacija je veoma ozbiljna. Ljudi služe zatvorske kazne za mnogo manje pre​kr​ša​je." "Nisam ništa učinio", odvratih."I ne očekujem da završim u zatvoru zato što sam nešto pogledao. Ni​sam kri​jum​čar." "Dopustite mi da vas podsetim da naši zatvori nisu letnji logori za decu. Ako mi sve ispričate, po​bri​nu​ću se da sa brzo za​vr​še s vama", re​kao je. "Ce​nim to", od​vra​tio sam i upu​tio mu"to ćemo još vi​detf osmeh. "Pri​zna​je​te da ste vi pro​na​šli ovu knji​gu, koja je pro​na​đe​na na jah​ti go​spo​đi​na Kaj​ze​ra?" Nosio je uniformu sličnu kao policajac koji nas je doveo ovamo, ali imao je više pruga na epoletama i više oznaka. Takođe je bio stariji, preplanuo i imao retku crnu kosu na giavi jajastog obi​i​ka. Sa svog me​sta vi​so​ko na zidu, po​sma​tra​la nas je be​zbed​no​sna ka​me​ra u me​tal​noj ku​ti​ji. "Da, priznajem. Pronašao sam je umotanu na obali. Opljačkani smo pod pretnjom oružja. Dao sam im svoj foto-aparat. Primorani smo da siđemo niz stene do Bosfora, pretpostavljam zbog toga da bi imali vremena da pobegnu. Ugiedao sam paket. Nakvasili smo se pokušavajući da ga dosegnemo. To je sve." Po​li​ca​jac je zu​rio u mene nagnuv​ši gla​vu u stra​nu. Moja pri​ča ga nije im​pre​si​o​ni​ra​la. "Vaš pri​ja​te​lj pri​ča dru​ga​či​ju pri​ču." Za​stao je da pro​ce​ni moju re​ak​ci​ju. Zurio sa.m u tačku pri dnu suprotnog zida. Odnekud je đopirala vika. Jedan od pijanih Ijudi je da​vao sebi odu​ška ni​zom psov​ki. "Znate kakva je kazna za krijumčarenje predmeta iz Turske, zar ne?" 1 "Nismo ništa krijumčarili. Slu​ša​te li vi mene?" Po​gle​dao sam ga u oči. Do​kle će tra​ja​ti ovo lu​di​lo? "Ali, planirali ste to, zar ne?" Lice mu je oblio trijumfalan izraz dok je dobovao prstima po sto​li​ci. Kre​nuo mi je znoj niz čelo. Ovde je vre​li​je nego če​tvr​tog jula u sa​u​ni na Koni aj​len​du. "Kontaktirali smo s Odsekom za istraživanje spomenika Direktorata, gospodine Rajan. Rekli su nam da im je vaše ime po​zna​to, da tre​nut​no ra​di​te na pro​jek​tu u Aja So​fi​ji. Da li je to tač​no?" Klim​nuo sam gla​vom.

"Re​ci​te mi isti​nu. Pro​na​šli ste ovaj pred​met u Aja So​fi​ji, zar ne?" Oči su mu si​ja​le. "Ne" odvratio sam žestokim glasom, "Možete li sada da nas pustite?" Odmahnuo je glavom. "Pred​met je iz​u​zet​no vre​dan, zar ne?" Pitao sam se šta bi se dogodilo kada bih ga zamolio da otvori vrata, | pošto nema vazduha. Smrk​nu​to sam se osmeh​nuo sam sebi. Znao sam kako bi gla​sio od​go​vor. "Da li vam je sve ovo sme​šno, go​spo​đi​ne Ra​jan?" "Da, smešno mi je. Smešno je to što je moj kolega ovde ubijen, ali ja sam taj koji je završio u po​li​cij​skoj sta​ni​ci. Zar ne bi bilo bo​lje da tro​ši​te vre​me po​ku​ša​va​ju​ći da ot​kri​je​te ko ga je ubio?" "Znamo sve o vašem koiegi, ali trenutno želimo da saznamo sve što možemo o ovom predmetu." Zastao je. "Da li vam je vaš prijatelj, gospodin Kajzer, pomogao da je pronađete, gospodine Rajan?" Primakao mi se, naslonivši se iaktovima na metalni sto koji nas je razdvajao i prekrstio ruke. "Zar to nije isti​na?" "Ka​ži​te mi kako na​pre​du​je slu​čaj Ale​ka Ze​gliv​skog?" Usne su mu bile stisnute u tanku liniju. Nije delovao zadovoljno. "Ne veruju samo hrišćani u pravdu, gospodine Rajan. I mi verujemo da će Bog kazniti zločince i odvesti pravednike na nebo." Nagnuo se bli​že. Osećao sam miris njegovog znoja. Tik na obrazu, koji mi se pojavljivao otkako smo uhapšeni, po​no​vo se ja​vio. Ošamario sam se po licu. Tik je prestao. Ispitivač me pogledao kao da sam poludeo. Možda je rni​slio da su svi Za​pad​nja​ci ludi. "To je dobro", odvratio sam. "Znači da smo na istoj talasnoj dužini." Nagnuo se bliže kao da je stigao do suštine svojih pitanja. "Da li ste čuli spekulacije o tome da neki Grci žele da povrate Svetu So​fi​ju?" Od​mah​nuo sam gla​vom. "Da li sarađujete s tim Grcima, gospodine Rajan? Ako je tako, najbolje je da nam to kažete. lo​na​ko ćemo ot​kri​ti. Ako nam ne ka​že​te, biće gore po vas. To vam obe​ća​vam." Po​la​ko sam od​mah​nuo gla​vom. Ka​kva op​se​si​ja, neki Iju​di stal​no iz​no​va vode iste ra​to​ve. Moj is​pi​ti​vač je bio na​mr​go​đen kao da mi ne ve​ru​je, ali nije znao šta sada da uči​ni. "Poznati su nam svi vaši trikovi, gospodine Rajan. Obećavam vam, zažalićete ako nam ne odate ono što kri​je​te." Zurio sam u njega. Da li zaista misli da sarađujem s nekim ludim Grcima? Očekivao sam da me is​pi​tu​ju o ne​za​ko​ni​tom bo​rav​ku na tlu Aja Iri​ne, a ne o ne​koj lu​dač​koj te​o​ri​ji za​ve​re. Podigao sam ruke. "Slušajte, iskreno nisam imao pojma šta se u paketu nalazi kada sam ga pronašao. Naišli ste u trenutku kada smo ga otvorili. To vam sigurno nešto govori. Imate sve omote. Pitajte Kajzera i njegovog prijatelja. Umoran sam. Nisam ni oka sklopio. Pustite nas. Nisam ni za šta op​tu​žen, zar ne? Ili to pra​vi​lo kod vas ne važi?" Mo​zak mi je ra​dio uspo​re​no, a is​cr​plje​nost me či​ni​la raz​dra​žlji​vi​jim nego ina​če. Policajac se znalački nasmejao. Odmahnuo je glavom. "Bićete pušteni kada budemo spremni da vas pu​sti​mo. Da, to pra​vi​lo važi i ovde, osim u slu​ča​ju te​ro​ri​sta. Vi ni​ste te​ro​ri​sta, zar ne?" "Ni​sam", re​koh ogor​če​no. "Zar iz​gle​dam kao te​ro​ri​sta?" Po​di​gao sam ruke. Slegnuo je ramenima."Ko to zna ovih dana. Jeste li sigurni da ne želite više ništa da nam kažete? Ovo vam je po​sled​nja pri​li​ka da sve pri​zna​te. Bi​će​mo ra​zum​ni." "Reći ću vam jednu stvar." Zastao sam. "Potreban mi je san." Zatim sam spustio glavu na ruke. Policajac nije ništa rekao. Posle jednog minuta ustao je i prišao vratima. Dok ih je otvarao, dodao je:

"Ne​moj​te se ras​ko​mo​ti​ti." Po​di​gao sam gla​vu i od​vra​tio: "Gde je knji​ga?" "Gde je? Već ju je odneo neko iz britanskog konzulata. Iz ministarstva kulture su nam poručili da moramo da je predamo. Engleska je najbolje mesto da se utvrdi šta je u pitanju. Siguran sam da će im biti po​treb​no duže vre​me da to utvr​de. Sum​njam da ćete je vi​de​ti usko​ro." Vrata su se zatvorila uz tresak za njim. Spustio sam glavu nazad na sto. Bitange. Mi smo je pro​na​šli, oni su je uze​li. Ose​ćao sam li​mu​nast mi​ris sred​stva za de​zin​fek​ci​ju dok sam spu​štao gla​vu na šake. Da li ću biti op​tu​žen? Da li ću za​vr​ši​ti u tur​skom za​tvo​ru? Pomerio sam glavu pokušavajući udobnije da se smestim. Iscrpljenost me savladala, ali bilo je te​ško da za​spim. Jedno je sigurno: da je otac Gregorije živ, pomagao bi prilikom dešifrovanja onoga što smo pronašli. Verovatno bi odmah znao kakvo je značenje simbola na zadnjoj strani, kao i slova na sre​di​ni. Spavao sam spazmatično. Kad sam se probudio, u sobi za ispitivanje je bilo još toplije i zagušljivije. Osećao sam se kao da sam prebijen i bačen u hermetički zatvoren kontejner. Oči su me pekle, ukus blata mi je ispunjavao usta, a telo me bolelo i peckalo na mestima gde sam mislio da je to ne​mo​gu​će. Bio sam ve​o​ma gne​van. Kada će nas pu​sti​ti? Uhva​tio me grč u le​vom li​stu. Ustao sam i čvr​sto zga​zio. Bol je po> lako mi​nu​la. "Gu​na​ydm"{17} iz​go​vo​rio je žen​ski glas. Pogledao sam oko sebe. Vrata prostorije su bila otvorena. Mršava turska policajka stajala je na do​vrat​ku s ta​blom za pi​sa​nje u ru​ka​ma. Vr​po​lji​la se kao da je ner​vo​zna za obo​je. "Zovem se Adil" rekla je. U prostoriju je nagrnuo hladan vazduh. Ispunile su me nada i uz​ne​mi​re​nost kao da ih je neko ubri​zgao špri​cem. Tru​dio sam se da mi iz​raz lica osta​ne bez​i​zra​ža​jan. "Pušteni ste, gospodine Rajan. Britanski konzulat je preuzeo odgovornost za vas pošto ste bili sa čla​nom nji​ho​vog oso​blja." Za​ko​ra​či​la je u stra​nu. Preplavilo me olakšanje. Pogledao sam pored nje. Izabel je stajala u hodniku gledajući u mom prav​cu. Još je no​si​la crnu ma​ji​cu i pan​ta​lo​ne koje joj je Kaj​zer dao. Su​zdr​ža​no mi je mah​nu​la. Pripadnica policije nas je ispratila do izlaza. Nisam čak morao ništa ni da potpišem. Izašli smo na pre​pu​ni par​king. Bilo je div​no naći se iz​van pro​sto​ri​je za sa​slu​ša​nje, biti po​no​vo na otvo​re​nom. "Mo​ra​la sam da pro​bu​dim šefa obez​be​đe​nja u An​ka​ri" re​kla je Iza​bel. "Nije bio sre​ćan." "Dra​go mi je što si to uči​ni​la." "Moja koža je u pi​ta​nju. Jesi li se dr​žao naše pri​če?" "Da li bi nas pu​sti​li da su zna​li gde smo bili?" Odmahnula je glavom. "Ne. U ovom trenutku nam nikako ne ide u korist da lokalna policija gaca onu​da kuda smo mi pro​šli. Ve​ruj mi, znam kako se ovde oba​vlja​ju stva​ri." Ba​ci​la je po​gled ka po​li​cij​skoj sta​ni​ci. "Ima​ju gad​ne fiks-ide​je kada je kri​jum​ča​re​nje an​ti​kvi​te​ta u pi​ta​nju." Da li je pra​vo vre​me da joj is​pri​čam o Kaj​ze​ro​vom apa​ra​tu? Pro​šao sam ru​ka​ma kroz kosu i za​ste​njao. Bio sam to​li​ko umo​ran da sam je​dva raz​mi​šljao. "Jesi li do​bro?", pi​ta​la je. Zvu​ča​la je iskre​no za​bri​nu​to. Stajala je tik do mene. Tela su nam se maltene dodirivala. Bio sam snažno svestan njenog

pri​su​stva, sja​ja nje​ne kože, nje​nih obli​na. Dugo me niko nije to​li​ko pri​vla​čio. Odgurnuo sam ta osećanja u stranu. Samo sam umoran. Zajedno smo prošli kroz emotivnu torturu. Mo​ram da se sa​be​rem. "Znaš li šta se do​go​di​lo Kaj​ze​ru?", pi​tao sam. Si​e​gia je ra​me​ni​ma. I tada se do​go​di​lo. Bili smo samo nekoliko koraka udaljeni od policijske stanice. Okrenuo sam se da proverim možemo li da pređemo ulicu, kada me nešto oštro poput igle ubolo u obraz uz šuštanje. Oblak prašine poleteo je sa zida kao da je nešto eksplodiralo. Osećao sam peskoviti ukus betona. Najpre sam po​mi​slio da se ne​što do​go​di​lo sa zi​dom. Za​tim se pra​ši​na po​no​vo po​di​gla. Zgra​bio sam Iza​bel za ruku. "Sag​ni se." Pognuli smo se i kao rakovi potrčali prema blistavom crnom be-em​veuy parkiranom uz ivičnjak. Mozak mi je poskočio u stanje pripravnosti. Zapanjujuće je šta se može postići ako vas obuzme strah od bli​ske smr​ti. Ali, odakle dopiru hici? Na ulici sam video samo dva para blok dalje od nas. Nisu gledali u našem pravcu. Čuo sam tutnjavu automobila i sirenu. Zatim je do mene došao smrad truleži, kao da je u obli​žnjem jar​ku ne​što cr​klo. Okrenuo sam se. Ulica s drvoredom izgledala je sasvim bezbedno. Nisam video naoružanu oso​bu. Mo​žda je go​to​vo. Po​sla​li su po​ru​ku. Za​tim je ne​što po​no​vo za​ši​šta​lo. Iza​bel me uhva​ti​la za ruku i sna​žno po​vu​kla dole. Na odrazu na uglačanom crnom be-em-veu ugledao sam tamnu prugu na sopstvenom obrazu. Dotakao sam je rukom. Bila je vlažna. Osetio sam miris gvožđa i povukao prste. Šta je, dođavola, to? Sna​žno sam za​drh​tao kao da imam gro​zni​cu. Zatim se ponovo začula buka, kao da leti suviše uzbuđena pčela, i metak je udario u pločnik nedaleko od mojih stopala. Napravio je krater na tlu. Ponovo sam osetio prašinu u grlu. Neko po​ku​ša​va da nas ubi​je. Ili bar mene. Sad sam ja povukao sam Izabel nadole, trudeći se da je zaštitim svojim telom. Osećao sam njenu to​plo​tu pod so​bom. Dok sam ponovo osluškivao buku, pogledao sam ispod kola pokušavajući da vidim šta se dešava preko puta i da li osoba koja puca na nas dolazi da nas dokrajči. Zatim sam pogledao unaokolo i ugle​dao ih. "Pomozite nam" povikao sam, podigao ruke i počeo pomamno da mašem grupi policajaca, koji su sta​ja​li samo tri​de​se​tak me​ta​ra da​lje na par​kin​gu sta​ni​ce. Dok su se okretali da vide ko puca, posmatrao sam reakcije Ijudi kao na usporenom snimku. Najpre su se svi upiljiii u nas. Kad se pokraj nas oblak prašine podigao u vazduh, dvojica su izvukla pi​što​lje. Usledila je kakofonija, Uključio se alarm, a dva turska policajca su ispoljila silnu hrabrost is​tr​čav​ši na uli​cu sa oruž​jem u ru​ka​ma. Neko je počeo da vrišti. Žena koja je upravo iznosila kofu i krpu na parking policijske stanice pri​me​ti​la je šta se zbi​va. Zatim sam čuo zvukmotora. Gvirnuo sam iza be-em-vea. Motociklista u crnoj koži izašao je iz prolaza preko puta mesta gde smo se skrivali i žurno se udaljavao. Skrenuo je iza ugla i nestao. Po​gle​đao sam svo​je ruke. Či​ni​lo mi se da su le​plji​ve i bile su pre​kri​ve​ne ne​čim cr​ve​nim.

Poglavlje Četrdeset Peto Hen​ri Mo​u​lam je po​no​vo či​tao čla​nak na mo​ni​to​ru. Ovo ne va​lja. Ovo uop​šte ne va​lja. Mrtav iranski naučnik bio je krupnija riba nego što je mislio. Dobro je osmotrio paragraf. Iranac je bio jedan od vodećih svetskih naučnika na polju mutacije hromozoma. Henrijeve kolege su se plašile da takvi specijalisti lako mogu da eksperimentišu s mutacijom virusa. Ako naučnik ima pristup virusu malih boginja, ebole ili neke vrste kuge, ne daj bože, i ako ume da izazove mutacije na ni​vou hro​mo​zo​ma, onda je u sta​nju da ra​zvi​je bak​te​ri​ju koja ne samo što je ot​por​na na an​ti​bi​o​ti​ke, već može da se hra​ni naj​ja​čim an​ti​bi​o​ti​kom. Ta mogućnost bila je dovoljna da Jedinca za biološka oružja Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva otvori dosije o ovom slučaju. To znači da će sva odeljenja u Vajtholu tokom naredna dvadeset četiri sata biti obaveštena o tome i početi da preduzimaju korake za zaštitu građana Uje​di​nje​nog Kra​ljev​stva. Naj​bit​ni​je pi​ta​nje je da li je novi vi​rus već pro​i​zve​den ili je re​ak​ci​ja pre​te​ra​no bur​na? Ako se zemlja suočava s novim, mutiranim virusom, planovi za nepredviđene situacije moraju biti pri​me​nje​ni. Nije do​volj​no samo raz​go​va​ra​ti o tome.

Poglavlje Četrdeset Šesto "Uskoro ćete biti sasvim dobro, gospodine, ali preporučujemo vam da ostanete ovde nekoliko dana kako biste se malo odmorili, Ako odete nismo odgovorni za vas", rekao je doktor u Novoj me​đu​na​rod​noj bol​ni​ci dok me po​sma​trao kako pot​pi​su​jem ob​ra​sce za ot​pu​šta​nje. Do​dao sam mu pot​pi​sa​ne pa​pi​re. Po​gle​dao ih je od​ma​hu​ju​ći gla​vom. Imao sam sreće, neverovatnu količinu sreće. Znao sam to, ali poslednje što želim jeste da ležim i od​ma​ram se u is​tan​bul​skoj bol​ni​ci. Neko hoće da me ubi​je. Da li mogu da po​ve​rim svoj ži​vot na​sme​še​nom rad​ni​ku obez​be​đe​nja, pa čak i dvo​ji​ci? Metak mi je okrznuo desni obraz. Da se nisam okrenuo baš u tom trenutku, verovatno bih sada le​žao po​kraj Ale​ka u mr​tvač​ni​ci i hla​dio se. Za mene je ranjavanje bilo kao da sam doživeo košmar na vašaru: sve izgleda veselo, ljudi se sme​še, ali sve je ne​ka​ko pre​te​ra​no. Moja paranoja se pojačala za još jedan stepen. Čuo sam zvuke koje ranije nisam primećivao, vrata koja se zatvaraju negde daleko. Osetio sam da su mi se čula izoštrila. Iznenada sam počeo da uo​ča​vam stva​ri koje sam ra​ni​je uz​i​mao zdra​vo za go​to​vo. Di​sa​nje, na pri​mer. Grudni mišići su mi bili stegnuti. Glava kao da mi je bila šuplja. Nisam imao pojma da li je to zbog dve injekcije koje su mi dali ili od šoka, ali želeo sam da odem iz bolnice. Morao sam da ot​kri​jem za​što neko po​ku​ša​va da me ubi​je i, što je još bit​ni​je, kako da ga spre​čim u tome. "Turska policija nam je ponudila da nas prebace do aerodroma", rekla je Izabel kada se vratila u moju sobu, po​što se ja​vi​la pret​po​sta​vlje​ni​ma",Ne žele da bu​deš ubi​jen u Is​tan​bu​lu." "To su dobre vesti. Slažem se s njima po tom pitanju. Ali, šta se događa s Piterom?", rekoh. To što oboje znamo u šta je umešan činilo mi se kao najjači razlog zbog kojeg bi neko želeo da me ubi​je. "Moramo da se vratimo u London, Šone. On je tamo. Odavde ne možemo više ništa da po​stig​ne​mo." "Šta je s Vilom Napoleon? Zar ne bi bilo primereno izvršiti raciju? A ono neverovatno mesto is​pod Aja Iri​ne?" "Turske vlasti su već obaveštene o tome da treba da pretraže obe lokacije u potrazi za Alekovim ubi​com." "Šta će se de​si​ti ako obe lo​ka​ci​je budu pra​zne, ako im je Pi​ter ja​vio da ih po​či​ste?" "Moramo da pustimo vlasti da obavljaju svoj posao, Šone. Ovo je njihova zemlja. Iz iskustva znam da ne vole kad im se neko meša u po​sao." Znači, to je to. Moramo da se vratimo u London. Piter je u dogovoru s onim Ijudima koji is​ko​pa​va​ju is​pod Aja So​fi​je. Mo​ra​mo da se su​o​či​mo s njim. Kre​nu​li smo ka iz​la​zu. "Kako znaš da je u Lon​do​nu?" "Ras​pi​ta​la sam se u kan​ce​la​ri​ji. Vra​tio se tamo na ne​ko​li​ko dana." "Ka​kvo iz​ne​na​đe​nje." Iz​ig​no​ri​sa​la je moj sar​ka​zam. "Zar te ne iz​lu​đu​je to što je neko s kim ra​diš mo​žda iz​daj​nik?"

Gnevno se okrenula i uperila prstom u mene."Ne koristimo tu reč, Šone, dok nismo sto posto si​gurnf, obrec​nu​la se. "Ovo nije neka glu​pa igra. Zi​vo​ti su na koc​ki." "Da, moj i tvoj", rekao sam. Izašli smo na parking bolnice. Obavio nas je talas vreline. Povratak u London mi je svakog trenutka zvučao sve bolje i bolje. Tamo ima Ijudi koji mi mogu pomoći da ras​krin​kam Pi​te​ra ako Iza​bel ne bude sprem​na na to. Mer​ce​des 950 sa zatamnjenim staklima, parkiran nekoliko metara dalje, iznenada je oživeo i kre​nuo ka nama. "Evo i na​šeg pre​vo​za", re​kla je. Osvrnuo sam se. Osetio sam zebnju kad sam se prisetio šta se dogodilo prošli put kad sam se našao na otvorenom. Da li opet neko čeka da bi pripucao na mene? Brzo sam ušao u automobil za Iza​beL Čeka nas dug put kroz is​tan​bul​ski sa​o​bra​ćaj do aero​dro​ma. Motor mer​ce​de​sa je preo poput mačke. Vozio nas je nasmešeni turski policajac. Pokazao je ka nebu dok smo izlazili s parkinga bolnice. Zatim je neki minut kasnije ponovo gestikuiisao ka nebu. Pogledao sam u tom pravcu i video da iznad nas leti policijski helikopter. Da li nam policija obez​be​đu​je i va​zdu​šnu po​dr​šku? Prošli smo kroz crveno svetlo s uključenom sirenom i rotacionim plavim svetlima, a zatim skrenuli na parking i pojurili prema krovu uz škripanje guma na svakoj krivini. Osećao sam smrad vre​lih guma. Zi​do​vi su ju​ri​li kraj mene pre​ta​pa​ju​ći se je​dan u dru​gi. Ni​sam mo​rao da bu​dem ge​ni​je da bih shvatio šta se događa. Turska policija je preduzeia sve mere opreza. Sigurno su zaključili da će onaj ko želi da nas ubi​je ve​ro​vat​no po​ku​ša​ti po​no​vo. Tutnjava helikoptera mi je uzdrmala do kostiju dok smo se uspinjaii uz poslednju rampu. Kada smo iza​šli, u ugiu par​kin​ga do​če​ka​la nas je ko​vi​tla​va sun​če​va sve​tlost. "Ko je ovo or​ga​ni​zo​vao?", uz​vik​nuo sam. "Još ima​mo ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja ovde", reče Iza​bel. Bio je to he​li​kop​ter si​kor​ski 340X, bar mu je tako pi​sa​lo na boku. Trenutak kasnije sedeli smo zavezani na njegovim crnim sedištima. Podigao se u vazduh uz uža​snu riku, za​tim nagnuo i po​ju​rio ka aero - dro​mu spu​šte​nog nosa. Pro​tr​ljao sam za​voj na obra​zu. Koža me svr​be​la kao da me ujeo neki in​sekt. Dok​tor je re​kao da će mi ostati mali ožiljak, ali to mi je u ovom trenutku bila najmanja briga. Bio sam srećan što nemam rupu u gi​a​vi. Držao sam se za gumeni držač na zidu helikoptera. Snažno je vibrirao kao da je direktno povezan s mo​to​rom. "Pro​kle​ti kan​ce​la​rij​ski pa​co​vi", do​vik​nu​la je Iza​bel kroz buku. "Ko?", uz​vik​nuo sam. Smrad go​ri​va je po​sta​jao sve jači. Od​mah​nu​la je gla​vom. I dalje sam zurio u nju. Izgledala je simpatično sa šlemom, koji je dobila od pilota, mada je bila po​ma​lo ble​da. Že​leo sam da po​seg​nem ka njoj, da joj ne​što šap​nem, da je dr​žim u na​ruč​ju. Skrenuo sam pogled i odmahnuo glavom poput psa koji stresa vodu. Smekšao sam poput sme​te​nog ti​nej​dže​ra. Si​gur​no sam u šoku. Zu​rio sam kroz pro​zor. Minut kasnije je progovorila: "Nedavno sam razgovarala s Ijudima iz kancelarije. Prekorevali su me zbog toga što ni​sam is​pu​ni​la neki glu​pi for​mu​lar" Uhvatio sam Ijutit izraz njenog lica. Trenutak kasnije zamenila ga je njena uobičajena pokeraška ma​ska. Si​gur​no i ona ose​ća pri​ti​sak, mada se ve​ro​vat​no s njim nosi bo​lje od mene.

Pred nama se pružalo betonsko prostranstvo aerodroma Ata​turk. Avioni su se spuštali i uzletali poput mehaničkih insekata. Ispod nas, metalna zmija automobila protezala se duž auto-puta. Plava izmaglica je lebdela iznad Istanbula. Na horizontu desno od nas neboderi Levanta, istanbuiskog pred​gra​đa na​lik Men​het​nu, upe​ri​li su svo​je mo​der​ne če​lič​ne i sta​kle​ne šilj​ke na​vi​še. Sleteli smo pokraj hangara. Nekoliko minuta kasnije odmerio nas je uredno uniformisan zvaničnik imigracionog odeljenja turske vlade, koji je došao da nas sačeka. Činilo se da poznaje Iza​bel. Ne​što joj je pro​ša​pu​tao u uho. Na tre​nu​tak sam mu mal​te​ne za​vi​deo. Skre​nuo sam po​gled. Zatim je prišao meni i zatražio mi pasoš. Pasoš mi se u međuvremenu osušio, ali je izgledao uža​sno. Nije re​kao ni reč. Kada je za​vr​šio, mah​nuo nam je da pro​đe​mo. Za​tim smo se na​šli u pri​vat​nom avi​o​nu u ko​jem smo bili pre samo če​tr​de​set osam sati. Na sedištu pokraj Izabel ugledao sam mobilni telefbn. Uzela ga je i okrenula broj, Razgovor je započela smirenom izjavom "krenuli smo, gospodine". Zatim je nemo slušala osobu s kojom je raz​go​va​ra​la. "Sve ću za​pi​sa​ti čim se vra​tim u Lon​don, go​spo​di​ne", re​kla je. "Uz​le​te​će​mo za pet mi​nu​ta." "Pozdravi se s Istanbulom", obratila mi se dok je grad nestajao ispod nas, a avion ubrzavao ka tam​nim obla​ci​ma. "Mo​gao bih da se na​vik​nem na ovo", re​koh. "Nemoj, silno sam se potrudila da nam ovo bude odobreno. Da nisam rekla da imam povoda da smatram da postoji snažna pretnja Lon-^ donu, još bismo bili u redu za pasošku kontrolu na aero​dro​mu Ata​turk. "Pi​ter je po​vod?" Po​gle​da​la me u oči."Da, Šone."

Poglavlje Četrdeset Sedmo Narednik Moulam je čitao laboratorijski izveštaj bolnice Florens Najtingejl u Istanbulu. Bili su to re​zul​ta​ti te​sta krvi dok​to​ra Sa​fa​da Mo​ha​da​dži​na. U izveštaju je potvrđeno postojanje bakterije yersinia pestis u doktorovoj krvi. Ta činjenica je dovoljna da podigne uzbunu. Svake godine mnogo hiljada slučajeva kuge završi u izveštajima koji se ša​lju Svet​skoj zdrav​stve​noj or​ga​ni​za​ci​ji. Ali, ova in​for​ma​ci​ja sva​ka​ko iza​zi​va pri​lič​nu za​bri​nu​tost. Varijacija bakterije u krvi doktora Mohadadžina ne samo što je kompatibilna s tipom KIM, već i s tipom C092. Samo ta činjenica, da ovaj tip kuge ima višestruke genetske karakteristike, bila je do​volj​na da la​bo​ra​to​rij​ski teh​ni​čar dva puta spro​ve​de test. Nijedna identifikovana vrsta kuge nije ispoljila ovakve karakteristike. Doktoru Mohadadžinu je glava odsečena, ali jedini logičan zaključak je da je inficiran dok je radio na mutaciji bakterije kuge. Možda je čak sam sebe inficirao. Ali, da li to podrazumeva neposrednu pretnju za Ujedinjeno Kraljevstvo? Ta mogućnost svakako postoji. Odmah će te informacije preneti Jedinici za biološka oruž​ja i na​da​će se da oni zna​ju šta tre​ba či​ni​ti. Jer ako je stvorena mutirana vrsta kuge, kao što se plaše, pa je puštena na slobodu, njen uticaj može biti ra​zo​ran. Može se čak sma​tra​ti ra​tom.

Poglavlje Četrdeset Osmo "Napadani smo i ranije, draga moja. Dvadeset devetog decembra 1940. godine, na primer. Tog dana je prokleta Luftvafe bacila sto hiljada bombi na nas. Hulje su izazvale drugu Veliku vatru u Lon​do​nu." Ser Dejvid Sajmon, član parlamenta i državnog saveta, zavalio se u kožnu fotelju i sumorno zurio u nas. Izgledao je poput osobe koja je zbunjena zbog pravca u kojem se svet kreće, mada o onome što se de​ša​va u su​šti​ni zna znat​no više od osta​lih Iju​di. Konobar u belom je spustio kafu na ispoliran sto oko kojeg smo sedeli. Prostorija, preuređena 1845. u bar za poslanike, bila je veličine teniskog terena. Konobari u crnim sakoima s mesinganim dugmićima izgledali su kao statisti iz viktorijanske opere dok su žurno koračali između fotelja i ni​skih sto​lo​va od ma​ha​go​ni​ja. Nikada ranije nisam bio pozvan na piće u poslaničkom baru Vestminsterske palate. Najbliže što sam ikad prišao britanskom parlamentu bilo je kad sam zurio u Big Bena s Trga parlamenta. Paneii od tamnog drveta uzdizali su se preko pola zida, a crvene tapete s Ijiljanima prekrivale su svaki cen​ti​me​tar pre​o​sta​log pro​sto​ra. Me​đu​tim, bio sam opu​šten. Ne samo zbog okru​že​nja, već zbog ra​zlo​ga na​šeg do​la​ska. "Zar ne znate da je u Drugom svetskom ratu prvi put upotrebljena veća količina artiljerije od one koja je ko​ri​šće​na da se pro​bi​ju zi​di​ne Kon​stan​ti​no​po​lja 1453. go​di​ne?" Od​mah​nuo sam gla​vom. Okre​nuo se ka Iza​bel. "Mlada damo5 moram vam reći da je Palata definitivno zainteresovana za ovaj slučaj. Postoji izvestan princ, za kojeg ste možda čuli, u čijim je biografskim podacima i vojna služba." Zastao je. Imao je strog iz​raz lica i cr​ve​ne ob​ra​ze, kao da će sva​kog tre​nut​ka iz​la​nu​ti neke ko​man​de. "Pa ja sam za​du​žen da iz​ve​šta​vam prin​ca o va​žnim oba​ve​štaj​nim pi​ta​nji​ma." Zurio je u nas nekoliko sekundi da se uveri da smo shvatili. Lutao je pogledom od mene do Iza​beL "Posie svega što se dogodilo tokom poslednjih godina, mislim da je sasvim u pravu. Moramo biti opre​zni." Za​vr​šio je s vi​zu​el​nim is​pi​ti​va​njem Iza​bel. Nosila je usko crno odelo. Ispod sakoa imala je čipkasti crni brushalter, koji se nazirao kada bi se nagnu​la na​pred, što je upra​vo či​ni​la. "Sigurna sam da znate, narednih nekoliko dana je kritično", rekla je. "Cekaju nas neki krupni događajL Poslednje što želimo jeste da neko podstiče nemire." Spojio je dlanove i prepleo debeljuškaste prste. Svetlo se odbijalo o njegovu skoro potpuno ćelavu glavu. Pramenovi crne kose, koje je ga​jio iz​nad sva​kog uha, bili su za​li​za​ni una​zad. Imao je po​dva​ljak. Nagnuo se ka Izabel. "Nemojte pogrešno da me shvatite, draga, ali vi niste čak ni pripađnica MI6. Ministarstvo inostranih poslova je divno. Ulica Kralja Čarisa bljuje izveštaje kao uzbuđena fotokopir mašina, ali moram vam reći da ovakve izveštaje očekujemo putem zvaničnih kanala. Više se ne dostavljaju lično." Mahnuo je rukom kao da tera njiuvu. Izabel je otvorila usta. Zatim ih je za​tvo​ri​la. Upe​rio je prst u nju. "Ali, volim da saslušam Ijude. Neki bi rekli da to suviše često radim. Mlada damo, imajte na umu da znam mnogo toga o Turskoj. Nalazi se na raskrsnici. Tako je već neko vreme. Ataturk ih je, po

mom mišljenju, usmerio u dobrom pravcu, ali to je bilo davno." Zastao je. Kada je nastavio zvučao je nešto smirenije."A sada, gospođice Šarp, pričajte mi o rukopisu koji ste pronašli." Pogledao ju je s oče​ki​va​njem. Iza​bel mu je sve is​pri​ča​la. Morao sam da joj prepustim vodstvo. Čovek je njen kontakt. Spustio sam pogled ka šakama. Obe su bile iz​gre​ba​ne. Imao sam gad​nu mo​dru po​se​ko​ti​nu iz​nad de​snog zglo​ba. I još jed​nu na ko​le​nu. Izabel mi je samo rekla da idemo u posetu poslaniku koji će imati razumevanja i koji se nalazi u svim bit​nim od​bo​ri​ma, koji može da po​teg​ne veze, ko se na​la​zi u srcu mre​že sta​rih mo​ma​ka. Što je još bitnije, on može da naredi istragu i Piterovo hapšenje, ako se ispostavi da je zaista izdajnik. Rekla je da je to način na koji ovo mora da se obavi ako želimo da rezultati budu diskretni. Verovao sam joj zna​ju​ći kako stva​ri funk​ci​o​ni​šu u En​gle​skoj, gde su po​znan​stva još uvek naj​vred​ni​ja va​lu​ta. Poželeo sam da zavrnem rukave čiste bele košulje, koju sam usput kupio u He​rod​su, ali nisam to učinio. Nije vreme za dobru staru američku neformalnost. Umesto toga sam se naslonio i trudio da uživam u raskoši najudobnije kožne fotelje u kojoj sam ikad sedeo. U teškoj i tihoj atmosferi osećao sam moć koja obi​ta​va u pro​sto​ri​ja​ma i hod​ni​ci​ma oko nas. Spavao sam deset sati prethodne noći u odeljenju Hitne pomoći praznog centra vladine vazdušne baze Northold, zapadno od Londona. Izabel je predložila da ostanem tamo radi bezbednostL Onaj ko je po​ku​šao da me ubi​je mo​žda po​sma​tra moju kuću u Fu​la​mu, re​kla je. Narednog jutra sam se piobudio pitajući se da li sam propustio akciju i da li su već uhapsili Pi​te​ra. "Ne budi apsurdan", rekla je kada je došla po mene u devet ujutru."Ne mogu da zahtevam da neko bude uhapšen zato što sam slučajno čula neki razgovor. Optužba za izdaju veoma je ozbiljna stvar. Moram veoma pažljivo da postupam. Treba lično da prijavim ono što smo čuli. Postoji ispravan na​čin da se slič​ne stva​ri oba​ve." "Da li su pro​na​šli išta u pe​ći​ni is​pod Aja So​fi​je? Tamo ima ne​kih do​ka​za, si​gu​ran sam u to." "Juče su turske specijalne snage izvršile raciju. Pećina je bila potpuno prazna. Nije više bilo čak ni stolova. Ljudi koji su đole radili sigurno su sve počistili pošto smo pobegli. Kuća koju su koristili na Bu​ju​ka​di ta​ko​đe je pra​zna. Tra​go​vi koje ima​mo nisu nas ni​gde od​ve​li." "Je​dan još ima​mo", re​koh. "Da, tako je." Zbog toga smo ovde. Zbog toga sam ja ovde. Sve​dok sam ono​ga što se do​go​di​lo s Pi​te​rom. "Stvar​no ste se uva​li​li do guše, mom​če", re​kao je Dej​vid Saj​mon okre​nuv​ši se ka meni. Klim​nuo sam."To nam je po​ro​dič​na ka​rak​te​ri​sti​ka, go​spo​di​ne." "Žao mi je zbog va​šeg ko​le​ge. Uža​sno je to što je obez​gla​vljen. Zna​te li šta se do​go​di​lo?" "Čini se da ga je ra​do​zna​lost od​ve​la na po​gre​šno me​sto." "Sum​nja​te u na​šeg čo​ve​ka Fic​dže​ral​da, zar ne?" Osmotrio me ispitivački. Na trenutak sam preispitao ono što sam čuo sopstvenim ušima. Možda za​i​sta po​sto​ji ob​ja​šnje​nje. Za​tim sam se po​no​vo ose​tio si​gur​nim u sebe. Pi​ter nije na na​šoj stra​ni. Čuo sam kako splet​ka​ri. Si​gur​no nije znao da ga ču​jem. Neću po​re​ći da sam ga čuo. "Se​ćam se sva​ke reči koju je iz​go​vo​rio", re​kao sam. "Mi​slim da tre​ba da sa​slu​ša​te Iza​bel." "Pa, upra​vo to i ra​dim." Zvu​čao je iz​ner​vi​ra​no. "Da ste bili tamo ne biste sumnjalf, odgovorio sam. "Taj čovek je u dogovoru s ljudima koji su ubili mog kolegu. U najmanju ruku krije ono što zna. Ti ljudi prete da će doneti armagedon u London, ser Dej​vi​de."

"Mo​lim vas, samo Dej​vid. Mno​gi lju​di nam pre​te, mom​če. Mno​gi od njih pate od sa​mo​ob​ma​ne." Glasno je šmrcnuo. "Šta je s tim rukopisom koji ste pronašli? Šta mfslite o njemu? Da li je la​žnjak u pi​ta​nju?" Iza​be​li​no lice bilo je bez​i​zra​žaj​no. "Ne", re​kao sam. "Bilo bi to ve​o​ma čud​no me​sto za osta​vlja​nje la​žnog ru​ko​pi​sa." In​ten​ziv​no me osmo​trio, kao da po​ku​ša​va da do​ne​se neki za​klju​čak o meni. "Pa, svakako je u pitanju veliko otkriće. Malo sam istraživao posle vašeg jutrošnjeg poziva, gospođice Šarp. Stari prijatelj s Kembridža me obavestio o nekim stvarima." Podigao je pogled i za​ću​tao dok je gru​pa lju​di pro​la​zi​la kraj nas da bi iza​šla iz pro​sto​ri​je. "Ispričao mi je za glasine da se car Istočnog rimskog carstva koji je vladao u vreme proroka Mu​ha​me​da pre​o​bra​tio u islam." Spo​jio je dla​no​ve. "Zna​te da je ru​ko​pis, mo​žda baš ovaj, iza​zvao aten​tat na tog cara?" Klim​nuo sam. "Veruje se da je u tom rukopisu i pisma od pape iz Rima, kao i pisma iz Meke. Car je navodno pokušavao da posreduje između ove dve strane. Ako je vaš pronalazak autentičan i ako su pisma ona koja mislimo da su, to može izazvati senzaciju. Zbog toga moramo biti pažljivi. Nije vreme za podizanje prašine." Pogledao je po prostoriji i klimnuo grupi starije gospode u izgužvanim odelima, koja je se​de​la u ćo​šku. "U pi​ta​nju je ge​ni​je ko​jem su mu​sli​ma​ni ote​li Je​ru​sa​lim?", upi​tah. "Jerusalim je zaista u to vreme bio hrišćanski i jevrejski grad. Bilo je to zlatno doba za hrišćane u Jerusalimu. Tome je došao kraj kada je grad pao u ruke muslimana. Okrivljen je Iraklije, car koji je pokušavao da posreduje. Ono što ste otkrili može da odgovori na mnoga pitanja. Ali, moramo da sa​če​ka​mo i vi​di​mo šta će reći aka​de​mi​ci, i to ne samo naši." Za​stao je. "Imate li fotografije onoga što ste pronašli?" Učinilo mi se da želi da zna da li imamo pristup in​for​ma​ci​ja​ma iz ru​ko​pi​sa. "Ima nekih fotografija na internetu", rekoh. "Želite li da ih vidite?" Izabel je delovala iz​ne​na​đe​no. Nagnuo sam se ka njoj. "Kajzerova kamera kači sve što snima direktno na veb-sajt", rekao sam. "Za pristup fotografijama potreban je samo serijski broj aparata. Koristili smo istu kameru prošle go​di​ne na In​sti​tu​tu." "Znaš li se​rij​ski broj?", upi​ta​la je. Na​sme​šio sam se uži​va​ju​ći u tre​nut​ku. "Tre​ba​lo je…" Za​u​sta​vi​la se. "Do​daj mi svoj aj​fon", re​koh. Do​da​la mi je te​le​fon. Otvo​rio sam pre​tra​ži​vač i oti​šao na sajt. Dej​vid se pri​ma​kao u sto​li​ci. Ekran no​vog aj​fo​na bio je ide​a​lan za po​ka​zi​va​nje fb​to​gra​fr​ja. Ulogovao sam se, skrolovao nadole i pregledao slike nekoliko trenutaka. Zatim sam pružio telefon Dejvidu. Zurio je u njega. Izabel me blago ćušnula stopalorn. Njen smešak je govorio "nemoj me iz​o​sta​vi​ti iz pred​sta​ve". Spustio samtelefon na sto kako bismo svi mogli da vidimo slike. Zatim sam ih prelistavao pr​stom" Fotografije ne samo što su bile tamo, već su neke bile podeljene i uveličane. Neke su bile pod​vrg​nu​te i ana​li​zi. Vi​de​le su se li​ni​je i obli​ci.!

Bilo je snimaka prednje korice, prve strane, zadnje strane, nekoliko unutrašnjili stranica, a zatim krupan plan jednog od pisama. Na dnu se nalazio pečat na koji nisam obratio pažnju kada sam ga prvi put vi​deo. Za​stao sam kod te fo​to​gra​fi​je. "Ovo mi deluje kao papski pečat", reče Dejvid. Zvučao je gnevno. "Ovaj materijal ne bi trebalo da bude tako lako dostupan. Mora biti proučen i verifikovan pre nego što ga se javnost dočepa. Može biti ma​sna pre​va​ra u pi​ta​nju." Izabel je ispružila ruku. Dodao sam joj telefon. Pogledala je okolo kao da želi da utvrdi da nas niko ne po​sma​tra. "Ove sli​ke neće iza​ći u jav​nost, go​spo​di​ne." "Bolje bi bilo", odvratio je. "Ali, ne ulivate mi poverenje. Do pre nekoliko trenutaka niste znali ni da fo​to​gra​fi​je po​sto​je, mla​da damo." Upu​ti​la mi je po​ra​zan po​gled. "Na​la​ze se na pri​vat​nom saj​tu", re​kao sam. "Nije u tome po​en​ta. Slu​šaj​te, po​ra​zgo​va​ra​ću s ne​kim o tom mom​ku Fic​dže​ral​du. Sa​če​kaj​te me ovde. Ni​gde ne žu​ri​te, zar ne?" "Ne", od​vra​tio sam. Iza​bel je klim​nu​la. "Dobro", reče. Ustao je i prišao obližnjem stolu direktno ispod jednog od velikih gotskih pro​zo​ra, koji do​mi​ni​ra​ju či​ta​vim zi​dom. Pla​vo nebo s dru​ge stra​ne sta​kla je ma​mi​lo. Naslonio sam se. Zbog sunčeve svetlosti prostorija je više ostavljala utisak kapele nego bara. Neću če​sto ima​ti pri​li​ke da upi​jam opu​šte​nu at​mo​sfe​ru na me​stu po​put ovog. Posmatrao sam Dejvida Sajmona. Razgovarao je s Ijudima za stolom u ćošku. Okrenuo se i mah​nuo nam da pri​đe​mo. "Imam dogovor za ručak s nekim Ijudima. Zašto ne biste sačekali sa mojim prijateljima dok se ne vratim", rekao je kada smo prišli. Za stolom je sedeo penzioner sjajnog lica, S njim je bila nasmešena žena dugačke žbunaste plave kose. Nosila je crno-belo odelo s pepito desenom. Zbog toga je iz​gle​da​la po​put ho​li​vud​ske zve​zde u pen​zi​ji. Ose​tio sam mi​ris oštrog par​fe​ma. "Ovo je lord Eniskeri", reče Dejvid predstavljajući nas čoveku za stolom. Eniskeri je delimično ustao dokje pružao ruku. "Kako je uspeo da uđe u ovu ustanovu, to nikada neću saznati. Ovo je Gul​sum, ču​ve​na ga​ta​ra. Ona će vas si​gur​no raz​ve​se​li​ti. Da li si ti pu​sti​la Eni​ske​ri​ja unu​tra?" Upu​tio je ozbiljan pogled dami koja je sedela pokraj lorda. Nasmejala se piskavim prijateljskim glasom. Ru​ko​va​li smo se. Nasmešila mi se kao da je to što me vidi jednako dobitku na lutrijL "Očarana sam", reče. Zvučala je poput Francuskinje ili Egipćanke. "Zašto ne bi učinila uslugu starom prijatelju, Gulsum, i pro​re​kla ovim Iju​di​ma sud​bi​nu dok me če​ka​ju?" "Samo za tebe, Dej​vi​de", od​vra​ti​la je ma​znim gla​som i mah​nu​la mu dok je odla​zio. Nastupila je neugodna tišina dok smo se smeštali. Nije me nimalo interesovalo proricanje sudbine, Baš sam hteo da odbijem ponudu, ali pre nego što sam uspeo da progovorim Gnulsum se već okrenula ka meni i obratila mi se. "Jesi li u nevolji, Šone?" Govorila je tiho, konspirativno. Od​me​ra​va​la me kao da upi​ja sva​ki de​lić mog iz​gle​da. Pogledao sam Izabel. Napućila je usne. Njen izraz je govorio "ništa joj nemoj reći". Selaje što je dalje mogla, u kožnu fotelju desno od mene. Gulsum i lord Eniskeri sedeli su na suprotnim stranama ni​skog sto​la. "Ne", odvratio sam. Na stolu su stajale bele porcelanske šoijice i tanjirići s krunisanom

re​šet​kom, am​ble​mom Do​njeg doma. "Naručiću vam kafu", rekao je lord Eniskeri i mahnuo konobaru. Neki minut kasnije Gulsum je is​pi​ti​va​la Iza​bel o po​slu u Is​tan​bu​lu. Iza​bel je dugo pri​ča​la ne re​kav​ši ni​šta. Bila bi do​bar po​li​ti​čar. Na​dao sam se da će se Dej​vid usko​ro vra​ti​ti. Pogledao sam kroz prozor, video vrh Londonskog oka i zamišljao turiste kako čekaju u redu da bi vi​de​li grad s vi​si​ne od sto tri​de​set pet me​ta​ra. Upr​kos sve​mu, Lon​don je i da​lje pun tu​ri​sta. Moje sanjarenje je prekinuto kada je Gulsum iznenada glasno šmrcnula i rekla: "Osećate li va​tru?" Na​bo​rao sam nos. U pra​vu je. Ne​što gori."Da", re​kao sam i osvr​nuo se.

Poglavlje Četrdeset Deveto Arapin Anak je gledao kroz zatamnjen prozor svog crnog maj​ba​ha 62S. S audio-sistema buz dopirali su tihi tonovi trećeg čina opere Val​ki​ra, baš kao što je voleo. Klima je tiho prela. Providna pregrada između vozača i zadnjeg dela vozila bila je podignuta. Tvin-turbo V12 motor čuo se tek poput udaljenog povetarca. Sve bi bilo fantastično da merač brzine u zadnjem delu nije pokazivao nula ki​lo​me​ta​ra na čas. Udario je pesnicom po crnom sedištu od svinjske kože. Zakasniće. Mrzeo je da kasni. Za to je kriv novi be​zbed​no​sni ko​ri​dor u Si​ti​ju. U tom trenutku je zazvonio telefonski sistem ugrađen u automobil Arapin je pritisnuo dugme pr​stom. "Da", reče za​po​ved​nim to​nom. U gla​su mu se nije ose​ća​la že​lja da sva kola oko nje​ga is​pa​re. "Pa​ke​ti su is​po​ru​če​ni." Me​lak je zvu​čao rev​no​sno. "Od​lič​no", od​vra​tio je Ara​pin i pre​ki​nuo vezu. Poslednji korak će biti lak. Nasmešio se. Više ga nije brinula gužva u saobraćaju. Bio je tako bli​zu, a niko nema poj​ma šta će se upra​vo do​go​di​ti.

Poglavlje Pedeseto "Na​dam se da nije ni​šta ozbilj​no", reče Gul​sum! Ustao sam i po​gle​dao oko nas. Alarm u hodniku počeo je glasno da zavija. U tom trenutku Dejvid se pojavio na dovratku i lagano nam mahnuo. Biće potrebno znatno više od požarnog alarma da izazove paniku kod tog čo​ve​ka. "Svi na​po​lje", re​kao je. Dok smo izlazili iz prostorije, ljudi su propuštali jedni druge demonstrirajući karakterističnu bri​tan​sku uč​ti​vost. Od​ne​kud je do​plu​tao oštar smrad. Poput dece koja prate frulaša, naša mala grupa je tapkala za Dejvidom. Odveo nas je u omanju prostoriju obloženu drvenim panelima. Izgledalo je kao da je niko nije koristio od Drugog svetskog rata, toliko su bili stari gvozdeni radijatori i dva drvena stola, koji su je ispunjavali maltene u pot​pu​no​sti. Kroz mala vra​ta u zad​njem delu po​veo nas je niz du​ga​čak hod​nik iz is​tog pe​ri​o​da. Misli su mi se rojile dok sam koračao na kraju kolone. Da li ovo ima neke veze s nama i onim zbog čega smo do​šli ili sam to​tal​no pa​ra​no​i​čan? Neki Ijudi su prošli pokraj nas u suprotnom pravcu. Zvona alarma odjekivala su se jedno za drugim. Osetio sam dim dok smo prolazili pokraj velikog stepeništa, koje bi se sasvim uklopilo u scenografiju gotskog zamka. Miris je sada postao snažniji. Lord Eniskeri nam je doviknuo da po​žu​ri​mo. Iš​či​leo je ose​ćaj si​gur​no​sti koji me ob​u​zeo po po​vrat​ku u Lon​don. Najzad smo stigli do staromodnog lifta u golom hodniku. Izgledao je poput lifta koji koristi osoblje zgrade. Sišli smo do prizemlja i nešto kasnije, pošto smo prošli kroz uzan betonski hodnik, izašli smo kroz čelična vrata debela deset centimetara. Obreli smo se u širokoj čeličnoj dvorani donjeg nivoa metro stanice Vestminster, sivomaslinaste boje. Pravo ispred nas uzdizale su se čelične mer​de​vi​ne. "Ovu​da", reče Dej​vid. "Znam od​lič​no me​sto za ru​čak." "Zar ne že​li​te da ot​kri​je​te šta se de​ša​va?", pi​tao sam. "Siguran sam da ima Ijudi koji će se pobrinuti za sve. Naš je posao da nastavimo dalje", od​go​vo​rio mi je gla​sno. Lord Eniskeri je odbio poziv, rukovao se s nama i poljubio Gulsum u ruku pre nego što je nestao u go​mi​li. Na stanici se nije čuo alarm, ali kada smo stigli do istočne kružne linije, dva nivoa niže, platforma je bila prepuna Ijudi. Poređani u pet redova kao sardine, tiho su čekali. Atmosfera je bila napeta, ali, kao i obično u stanici podzemne železnice, svi su izbegavali kontakt očima. Čak i kad smo se ukr​ca​li na voz, raz​go​vor je bio pri​gu​šen. "Ovo je nekad bila Banka Engleske", saopštio nam je Dejvid petnaest minuta kasnije dok nas je uvo​dio u ve​li​ki pab vi​so​kog pla​fo​na. Sišli smo na stanici Templ, dve stanice od Vestminstera, i šetali Ulicom Flit među studentima Kings koledža, kancelarijskim radnicima i bledim pravnicima, koji su iz različitih udruženja krenuli na ručak ne~ svesni dešavanja. Sada smo sve četvoro bili udobno smešteni u privatnoj niši velikog re​sto​ra​na u po​dru​mu.

Prostorija je imala drvenu tavanicu u obliku luka i tapacirani nameštaj boje burgundskog vina. Ograda je bila od sjajnog mesinga, lampe su bile u obliku ruža zbog čega su izgiedale kao da su svetiljke na gas, a uglačani drveni stolovi i stolice bili su tamni poput noći u Dikensovom sirotištu. Oko nas su se motali kelneri, dok su dobro plaćeni biznismeni i pravnici ručali s kolegama ili za​ba​vlja​li kli​jen​te na ra​čun fir​me. "Ništa ne prekida protok novca", rekao je Dejvid dodajući nam po primerak menija. "Podignut je nivo te​ro​ri​stič​ke pret​nje, ali ovde dole sve se od​vi​ja na uo​bi​ča​jen na​čin." "Svima im treba dati medalje", rekla je Guisum s blistavim osmehom. "Ili cveće. Obožavam Lon​don." Smešila mi se sve vreme od Donjeg doma dovde. Kada sam pogledao Izabel, po njenom le​de​nom iz​ra​zu sam pro​ce​nio da joj se ova žena uop​šte ne do​pa​da. "Da li ste ot​kri​li šta se do​go​di​lo u Do​njem domu?", pi​ta​la je Iza​bel Dej​vi​da. Oba​vio je po​ziv dok smo ko​ra​ča​li niz Uli​cu Flit. Iza​bel je ta​ko​đe oba​vi​la po​ziv. "Nije u pitanju ništa zabrinjavajuće, draga moja. Mali problem u kuhinji", odvratio je Dejvid. "Svi su danas pomalo nervozni. Imaju dobar razlog. Znate da su za danas posle podne planirane de​mon​stra​ci​je mu​sli​ma​na?" "Mi​slio sam da će ih neko za​bra​ni​ti po​sle pro​šle su​bo​te", pre​ki​nuo sam ga. "Po​be​di​li su lo​bi​sti koji za​go​va​ra​ju slo​bo​dan go​vor, mom​če." Mah​nuo je ru​kom po va​zdu​hu. "Ne že​li​mo da pri​ča​ju kako mogu da mar​ši​ra​ju po​sle mo​li​tve u Ka​i​ru, ali ne i ovde." "Is​pred Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla?", upi​tah. Klim​nuo je. Gul​sum je po​tap​ša​la Dej​vi​da po ruci, a za​tim me po​gle​da​la na​bra​nog čela. "Mogu li sada da oba​vim to či​ta​nje, Šone?", pi​ta​la je. Upor​na dama. "Ve​ru​je​te li u ta​kve stva​ri?", pi​tao sam Dej​vi​da po​ka​zu​ju​ći ka Gul​sum. "Pišem kolumnu za Ivning standard i žao mi je što moram ovo da vam saopštim, ali prošle godine je više ljudi čitalo njihov horoskop nego sva moja prokleta gledišta zajedno. U pitanju je obič​na sa​lon​ska igra, bez​o​pa​sna ra​zo​no​da." "Ali, do​pa​da vam se kada se ob​i​sti​ni, zar ne, Dej​vi​de?", Gul​sum mu je upu​ti​la hla​dan po​gled. "Mo​lim vas, oda​be​ri​te kar​tu", re​kla je okre​nuv​ši se ka meni. "Samo jed​nu kar​tu." Raširila je požuteli špil ispred sebe u polukrug. Karte su bile položene licem nadole. Mogao sam da se svađam, a pre nekoliko dana bih to i uradio, ali, dođavola, gledao sam u lice smrti. Hajde da vi​di​mo šta će biti. Bez razmišljanja sam pokazao kartu. Okrenula ju je uz zamah. Na slici je bio duborez anđela u ogr​ta​ču, s tru​bom u ru​ka​ma i pe​tli​ćem pred no​ga​ma. "Ah, karta Sudnjeg dana", rekla je tiho. Položila je po dva prsta preko svakog oka, kao da želi da vidi ne​što unu​tar svog uma. "Ne​što će se pro​me​ni​ti", reče tiho. Za​tim je sklo​ni​la pr​ste i do​sto​jan​stve​no me po​gle​da​la. Na​sme​šio sam se. Do​bra je. Ali, više bi me za​di​vi​la da mi je re​kla šta će se pro​me​ni​ti. "Mo​ram ne​što da vam pri​znam. Po​veo sam Gul​sum iz još jed​nog ra​zlo​ga", reče Dej​vid. "Šta je u pi​ta​nju?", pi​ta​la je Iza​bel. "Kada sam se raspitivao o rukopisu koji ste pronašli, iz ministarstva inostranih poslova su mi poslali sliku simbola. Ja sam je prosledio Gulsum. To je kvadrat unutar kojeg se nalazi strela. Pri​lič​no jed​no​stav​no. Da li ste ga vi​de​li?"

Klim​nuo sam. Iza​bel je zu​ri​la u Dej​vi​da. Gul​sum se pro​me​ško​lji​la i sklo​ni​la kar​te. Za​tim je spu​sti​la šaku na sto kako bi se umi​ri​la. Svi smo če​ka​li da pro​go​vo​ri. "Taj simbol ima višestruko značenje, Dejvide", razložno je rekla. "Prvo, ima mistično značenje. Kvadrat je zemlja, a trouglovi vatra. To je jednostavno. To svi mogu da vide." Prešla je rukama pre​ko sto​la kao da ne​što sre​đu​je. "Takođe, to je vizantijska igra. Treba da otkrijete kakve nove oblike možete napraviti po​me​ra​njem fi​gu​ra." Pre​sta​la je da po​kre​će ruke. "Ispod površine je skriveno još nešto. Vizantijska astrološka karta." Zalepršala je rukama. "Simboli su na odgovarajućem mestu za čitanje. Jedino što ne mogu da kažem jeste za koga je karta na​pi​sa​na." "Za koga ili za šta?", pi​tao je Dej​vid. "Da, možda je napisana za osobu, za putovanje ili za grad. Morala bih da vidim druge simbole ili tekst is​pi​san po​kraj nje." Dej​vid se na​slo​nio. "Nema po​tre​be da mu​čiš oko toga", reče. "Ne dopada mi se što moram da vas prekinem", ubacila se Izabel. "Tek, pitala sam se da li ste napredovali po pitanju našeg prijatelja, Dejvide?" Izgovorila je to napetim tonom. Očigledno je že​le​la da po​kre​ne raz​go​vor s mr​tve tač​ke. Ser Dejvid je odmahnuo glavom. "Bilo bi znatno lakše da imate dokaze, draga moja." Očigledno nije uži​vao u tome što je do​no​si​lac lo​ših ve​sti. Usle​di​la je ne​u​god​na ti​ši​na. Na zidu uz drugi kraj bara, direktno ispred mene, nalazio se veliki LCD televizor. Na programu je bio satelitski kanal s vestima. Poznato lice se pojavilo na ekranu. Najpre sam pomislio da se varam. Skrenuo sam pogled. Zatim sam ponovo pogledao. Obuzeo me snažan osećaj deža vi. Drugi put u če​tr​de​set osam sati na ve​sti​ma sam ugle​dao ne​kog koga po​zna​jem. Bio je to Kajzer, Amerikanac. Poslednji put smo ga videli kada smo svi zajedno ušli u is​tan​bul​sku po​li​cij​sku sta​ni​cu. Ustao sam, promrmljao nešto u znak izvinjenja i opčinjeno prišao televizoru nadajući se da je zvuk uklju​čen. Dok sam prilazio, video sam njuz bar. Pisalo je: "Američki arheolog pronašao davno izgubljen ru​ko​pis." Osetio sam se kao da gubim tlo pod nogama. Šta je to Kajzer, dođavola, naumio? Tada sam već pri​šao te​le​vi​zo​ru i čuo glas. "Otkrili smo ga u Zlatnom rogu. Potiče iz Muhamedovog vremena. Ako je u pitanju ono što mislimo da jeste, to je jedini dokument iz vi~ zantijskog perioda u kojem je spomenut po imenu i gde se ob​ja​šnja​va šta je ta​da​šnji car odlu​čio da uči​ni u vezi s njim." Iza nje​ga se po​ja​vi​la za​ma​glje​na sli​ka ko​ri​ce ru​ko​pi​sa koji smd" pro​na​šli. Kaj​zer se sme​šio po​put li​si​ce koja je pro​na​šla ulaz u ko​ko​ši​njac. Po​dio đu​bre! Spi​ker je pi​tao: "Gde se ova knji​ga sada na​la​zi, go​spo​di​ne Kaj​zer?" "Pod ključem, iz bezbednosnih razloga." Lice mu se smrklo."Naravno, tek je treba propisno pre​ve​sti." U uglu ekrana bio je kadar srednjevekovnog duboreza koji je prikazivao dvoglavog orla. Osetio

sam da mi neko do​ti​če la​kat. "Sada više nema šan​se da se ovo za​dr​ži u taj​nostf, reče Iza​bel. "Šta ste do​sad pre​ve​li?", pi​tao je spi​ker uz​bu​đe​nim gla​som. "Mogu samo da ka​žem da ćemo ob​ja​vi​ti sve što zna​mo čim bu​de​mo mo​glf, od​go​vo​rio je Kaj​zer. Čuo sam kako Iza​bel uz​di​še. "Dragi gledaoci, to je sve za šta trenutno imamo vremena", rekao je spiker. "Ali, ostanite s nama i usko​ro vas čeka još no​vo​sti." Potom su prešli na priču o demonstracij ama, koje su za popodne zakazane u centru Londona. Na​vod​no se oče​ku​je dve​sta pe​de​set hi​lja​da Iju​di. Baš sam hteo da se okrenem od ekrana kad sam čuo kako spiker izgovara sledeće: "Grupa koja organizuje današnje demonstracije posle džuma namaza zove se Engleska kalifatska partija, skraćeno EKP." Ose​tio sam se kao da me neko uda​rio u sto​mak. Nedeljama pošto je Ajrin ubijena tragao sam za ovom neuhvatljivom grupom. Održali su u Londonu marš protiv rata u Avganistanu onog dana kada je njen autobus dignut u vazduh u Kabulu. To je očigledno bila slučajnost, ali želeo sam da ih upoznam. Mislim da mi je um bio zamagljen tugom. Oficir antiterorističke jedinice koji me ubrzo posetio upozorio me da ne pokušavam da razgovaram s nji​ma. Proveo sam nedelje čitaju i obaveštenja u svakoj islamskoj knjižari i džamiji koje sam u Lon​do​nu us​peo da pro​na​đem, kao i na sva​kom islam​skom saj​tu na en​gle​skom je​zi​ku, na​da​ju​ći se da ću otkriti gde se članovi EKP-a sastaju. Posle silnih napora sam napustio potragu pošto nisam otkrio ni​je​dan spo​men nji​ho​vog ime​na. Tada sam odlu​čio da odem u Av​ga​ni​stan. Za​što su se sada po​no​vo po​ja​vi​li? Vra​tio sam se za naš sto. Iza​bel je već se​de​la. "De​lu​ješ uža​snu​to", re​kao je Dej​vid. Zurio sam u njega dok su mi umom kolala sećanja na potragu za EKP-om, sva mračna mesta koja sam po​se​tio i stra​vi​čan očaj koji sam ose​ćao. Či​ni​lo mi se da se ni​kad neće pre​sta​ti. "Ljudi koji organizuju demonstracije", izgovorio sam poiako. Knedla mi je zastala u grlu. Dejvid je izgledao zbunjeno. Nakašljao sam se. "Ispred Katedrale Svetog Pavla. To su isti Ijudi koji su or​ga​ni​zo​va​ii de​mon​stra​ci​je u Lon​do​nu onog dana kada je moja su​pru​ga ubi​je​na." Seo sam. "Čud​no." Dej​vi​dov po​lu​o​smeh bio je sa​o​se​ća​jan, ali oči​gled​no do​bro uve​žban. To​kom po​sled​njih go​di​na sto​ti​nu puta sam ose​tio sa​ža​lje​nje dru​gih Iju​di. I mr​zeo sam ga. Za​što se EKP vra​ti​la? Dej​vid je zu​rio u mene. "Postoji mnogo sličnih grupa", rekla je Izabel umirujućim glasom. "Zahtevaju pravo da de​mon​stri​ra​ju, ali ne žele da do​zvo​le slo​bo​dan go​vor svo​jim kri​ti​ča​ri​ma." "Zna​te li bilo šta o Iju​di​ma koji or​ga​ni​zu​ju po​pod​nev​ne de​mon​stra​ci​je?" pi​tao sam Dej​vi​da. "Sve je potpuno zakonito ili mi je bar tako rečeno. Navodno, organizatori nisu povezani s teroristima. Na prošlim demonstr acij ama sigurno nije bilo incidenata. To je bitno." Ispružio je ruku ka meni. "Šta je, dođavola, bila ona druga vest", reče."Da li je reč o rukopisu?" Pokazao je u pravcu te​le​vi​zo​ra.

Klim​nuo sam. Is​pri​čao sam mu ko je Kaj​zer i šta je re​kao. "Moraćemo da pošaljemo nekoga da porazgovara s njim, i to brzo." Dejvidovo lice bilo je cr​ve​no, mal​te​ne pur​pur​no. Spu​stio sam ruke na sto. "Bo​lje bi mu bilo da pre​sta​ne da širi laži" re​kao sam. "Svet je poludeo", reče Dejvid."A ovo svakako nije od pomoći." Mahnuo je prema televizoru, a za​tim se na​slo​nio. "Moram da idem", reče Gulsum."Ne mogu da se nosim sa svim ovim uzbuđenjima." Ustala je, teatralno se stresla, zgurila ramena, a zatim se sagnula i poljubila Dejvida u oba obraza. Isto je uči​ni​la sa mnom i s Iza​bel. Dok me Iju​bi​la, pro​ša​pu​ta​la je "budi pa​žljiv, mo​lim te". Iza​bel je ve​ro​vat​no čula, po​što je osor​no od​vra​ti​la. "Sa​svim je u sta​nju da se bri​ne sam o sebi." Gul​sum je samo pro​mr​mlja​la ne​što i već na​red​nog tre​nut​ka ne​sta​la. "Kako vam se čini njeno objašnjenje simbola?", upitao je Dejvid okrenuvši se ka meni. "Sve te mi​stič​ne igre i astro​lo​ške kar​te?" "Ne mogu da joj pro​tiv​re​čim", od​vra​tio sam. "Ni​ste joj po​ka​za​li tekst is​pod sim​bo​la", reče Iza​bel. "Ne. Na la​tin​skom je", od​vra​tio je Dej​vid žu​stro. "Sigurna sam da ste ga dosad preveli", reče Izabel. "Mislim da se sećam većeg dela. Sigurna sam da u tek​stu sto​ji fame ad mor​tem, glad i smrt, ve​se​li iz​ra​zi." Dejvid ju je posmatrao nekoliko sekundi. "Pretpostavljam da neće škoditi ako vam kažem. Još nismo otkrili šta sve to znači." Bacio je pogled u pravcu stepenica, prema kojima je Gulsum otišla. "Nisam želeo da ispričam Gulsum sve dok ne saznam šta misli o samom simbolu. Jedan od naših Iju​di je ta​ko​đe po​mi​slio da je u pi​ta​nju astro​lo​ška kar​ta." "Kako gla​si pre​vod s la​tin​skog?", upi​tah. Uzeo je svoj blek​be​ri i tap​kao po nje​mu ne​ko​li​ko se​kun​di. "Koji nov put moraš stvoriti ako iz gladi ideš u smrt, a ipak želiš da kreneš svakim putem, ali samo po jed​nom. Na​vod​no, to je to." Go​vo​rio je po​la​ko, či​ta​ju​ći s blek​be​ri​ja, a za​tim me po​gle​dao. "Vodi se ra​spra​va o tome da li ume​sto reči ’put’ tre​ba da sto​ji sud​bi​na, ali to je sve što piše." "Grci vole do​bru za​go​net​ku", re​kla je Iza​bel. Dej​vid je klim​nuo gla​vom. To je to. Neka drev​na za​go​net​ka neće ni​šta re​ši​ti. "Šta ćete pre​du​ze​ti u vezi s Pi​te​rom?", pi​tao sam okre​nuv​ši se ka Iza​bel. "Po​treb​ni su nam do​ka​zi", od​vra​ti​la je umor​nim gla​som. "To mi zvu​či kao đa ne​će​te ni​šta pre​du​ze​ti", za​klju​čio sam. "Smi​ri se, Šone. Za ta​kve stva​ri je po​treb​no vre​me", reče Dej​vid. Bilo mi je dosta. Vrtimo se ukrug. Dejvidov stav o Piteru ličio mi je na zbijanje redova unutar esta​bli​šmen​ta, na odla​ga​nje stva​ri dok se na njih za​bo​ra​vi. Tre​ba​lo je da pret​po​sta​vim. Dej​vid me pro​dor​no po​gle​dao, a za​tim na​sta​vio. "Po​što ste na​uč​nik, po​mi​slio sam da zna​te po​ne​što o str​plje​nju." Za​zvo​nio mu je te​le​fon. Zvono mu je bila patriotska melodija pesme Vla​daj, Bri​ta​ni​jo, koja se orila dok je izvlačio mobilni iz džepa. Usledio je jednostran razgovor. Kada je završio poziv, lice mu je bilo još cr​ve​ni​je. "To je bio ministar", reče. Fiksirao je očima Izabel. "Navodno znaju sve o vašem prijatelju.

Re​kao je da vam se za​hva​lim zbog toga što ste to pri​ja​vi​li." Sla​ba​šno joj se osmeh​nuo. Iza​bel je iz​gle​da​la po​ra​že​no. "Zna​či, to je to?", upi​tah. Zurio je u mene. "Gospodine Rajan, samo u Londonu pratimo više od tri hiljade ljudi za koje se sumnja da su teroristi. To nije državna tajna. Ove godine smo do guše u pretnjama. Moglo bi se reći da se tre​nut​no što​šta de​ša​va. Već sam vam re​kao, po​treb​ni su nam do​ka​zi, a ne gla​si​ne." "Mo​ram da kre​nem", re​koh. Dej​vid je de​lo​vao za​bri​nu​to."A ru​čak?" "Je​di​te i za nas", od​vra​tio sam i ustao. Iza​bel se ta​ko​đe pri​di​gla. Dejvid je ispružio ruku, pozivajući je da mu priđe. Dok su se rukovali, privukao je sebi i prošaputao joj nešto u uho. Kada je završio, odmakla se od njega. Trenutak kasnije ja sam se ru​ko​vao s njim. Nije se sme​šio. Kada smo izašli napolje u vrelo po podne, Izabel je bacila pogled na obe strane i skrenula levo. Nebo iz​nad nas iz​gle​da​lo je tam​no​si​va iz​ma​gli​ca. Grad je bio pri​ti​snut po​klop​cem od obla​ka. Još sam osećao grč u stomaku. Naš pokušaj da pokrenemo istragu o Piteru pretvorio se u totalnu katastrofu. A Kaj​zer se po​ja​vio na te​le​vi​zi​ji tvr​de​ći da je naš ru​ko​pis za​pra​vo nje​gov. "Šta ti je šap​nuo?", pi​tao sam kada sam je su​sti​gao. "Da ne tre​ba da bu​dem do​ve​de​na u vezu s to​bom."

Poglavlje Pedeset Prvo Dečaku je bilo samo dvanaest godina, ali otac je odlučio da ga povede. Njegov sin će ići na univerzitet, Već je mnogo obećavao. A ovo će biti najveće muslimanske demonstracije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Njihovo vreme dolazi. Ovo je trenutak kada će se Englezi uspraviti na se​di​šti​ma i pri​me​ti​ti šta se de​ša​va. Vre​me skri​va​nja u sen​ka​ma i ži​vlje​nja u getu bli​ži se kra​ju. Kuća u kojoj su živeli nalazila se samo desetak minuta hoda od stanice Totenhem hejl. Bila je to sta​za koju je de​čak do​bro po​zna​vao. Dok su ulazili na stanicu, dete je ugledalo gomilu Ivning standarda na prljavom podu, po​plo​ča​nom si​vim plo​či​ca​ma. Otac se sag​nuo da uzme je​dan pri​me​rak. De​čak je vi​deo na​slov. Bio je is​pi​san pre​ko na​slov​ne stra​ne. "Nov slu​čaj kuge u Is​tan​bu​lu." Ispod se nalazila slika bradatog čoveka. Izgledala je kao fotografija iz pasoša. Dečak je čitao pri​ču pre​ko oče​vog ra​me​na. Tokom protekla dvadeset četiri sata u Istanbulu je dvoje Ijudi preminulo od kuge. Više stotina drugih bilo je u karantinu. Kuga je klasifikovana kao bakterija koja se prenosi vazduhom. Ne može se izlečiti na uobičajeni način, otporna je na veoma snažne antibiotike. Svetska zdravstvena or​ga​ni​za​ci​ja je po​sla​la eki​pu u Is​tan​bul. Otac je nešto progunđao i stavio novine pod mišku. Otkucali su kartice pred obrtnom vratima. Dok su ula​zi​li u voz, de​čak je pri​me​tio da mno​gi Iju​di u ru​ka​ma drže Iv​ning stan​dard. Do​bro je što su u Lon​do​nu, da​le​ko od ta​kvih ko​šma​ra.

Poglavlje Pedeset Drugo "Odu​sta​ćeš", re​kao sam. "Ne​ma​mo do​ka​za, Šone." "Već si odu​sta​la." "Ne gle​daj to na taj na​čin." Sta​la je i okre​nu​la mi se. "Šone, gotovo je. Učinio si sve što si mogao. Idi kući. Gledaj televiziju. Organizovaćemo ti zaštitu. Upozorili smo Ijude na Pitera. Šta još možemo da učinimo?" Okrenula se i nastavila da hoda kao da ne mari da li ću od​go​vo​ri​ti i kre​nu​ti za njom. Po​sma​trao sam je kako ođ​la​zi i ne​sta​je u go​mi​li. Nije se osvr​nu​la. Ni​jed​nom. Že​leo sam da kre​nem za njom, ali bio sam be​san. Kako može da odu​sta​ne? Tada sam shva​tio. Po​ku​ša​va da me za​šti​ti. Po​tr​čao sam. Ulica je bila puna Ijudi. Zar ovih dana u Londonu svi idu na duge ručkove? Gde je? Bilo je teško ra​zli​ko​va​ti tu​ri​ste od kan​ce​la​rij​skih slu​žbe​ni​ka. Tada sam je ugle​dao. Uz​vik​nuo sam nje​no ime. Okrenula se i požurila dalje kada me ugledala. Stigla je do sledećeg ugla pre nego što sam je su​sti​gao. "Gde žu​riš?" "Idi kući, Šone." "Ne​ćeš me se tako lako oslo​bo​di​ti." Sta​ja​la je na​sred tro​to​a​ra s ru​ka​ma pre​kr​šte​nim na gru​di​ma dok su nas pro​la​zni​ci za​o​bi​la​zi​li. "Zar ne shva​taš?" "Šta?" Iz​gle​da​la je kao da je lju​ta. "Mo​raš da se ma​neš ovo​ga." Mah​nu​la je ru​kom iz​me​đu nas. "Za​što?" Pomerila se ispod nadstrešnice berbernice. Krenuo sam za njom. Okrenula se i proverila da li iko sto​ji iza nje pre nego što je pro​go​vo​ri​la. "Ovo više nema veze s to​bom, Šone." "Nikada nije ni imalo veze sa mnom, već s Alekom. Ne želim da odustanem, dase okrenem i odem. Mi​slio sam da to ra​zu​meš." "Ra​zu​mem." Po​no​vo je pre​kr​sti​la ruke. "Ne, ne razumeš." Pokazao sam ka njoj. Ljudi su zurili u mene, "Ako misliš da ću se tiho odšunjati, onda ne razumeš. Ako misiiš da ću se manuti ovoga, onda nemaš pojma. Ako misliš da ću te pustiti da naredni korak načiniš sama, uopšte me ne poznaješ." Zastao sam i udahnuo. "Nemoj me primorati da učinim nešto glupo, Izabel. Zaista to mislim." Pogledala me u oči. "Znam da to zaista mi​sliš, Šone. U tome je pro​blem." Za​ko​ra​či​la je ka meni i spu​sti​la mi ruku na rame. "Ali, to nije tvoj po​sao, već moj." Po​gle​dom me pre​kli​nja​la da je po​slu​šam. "Postao je moj posao", rekoh. Govorio sam smireno. "Moraćeš da me ubiješ da bi me za​u​sta​vi​la." Upe​rio sam dva pr​sta u čelo. Neka devojka je udarila u mene prolazeći. Sekunde su se vukle. Vozač autobusa je nalegao na si​re​nu. "Lud si. I poštujem te." Ugrizla se za donju usnu i odmahnula glavom. "Znaš, odavno to nisam

re​kla ne​kom mu​škar​cu." Po​di​gao sam obr​ve. Nasmešila se sopstvenom priznanju."Da, istina je. Sinoć sam nazvala prijateljicu. Pričala sam joj o tebi i o tome kako nisi odustao ispod Aja Irine. Kako nisi hteo da me ostaviš." Širom je otvorila oči, kao da razmišlja o tome."To mi je mnogo značilo, Šone. U prošlosti sam upoznala mnoge bes​kič​me​nja​ke." Za​tvo​ri​la je oči i od​mah​nu​la gla​vom kao da od​ba​cu​je loše se​ća​nje. "Da li sam ti pro​pi​sno za​hva​li​la zbog toga što me nisi osta​vio?" Od​mah​nuo sam gla​vom, pi​ta​ju​ći se šta to zna​či. Nagnula se ka meni. Srce mi se steglo u trenutku i bio sam siguran da će me poljubiti. Maltene sam ose​ćao njen usne na svo​ji​ma. Ali, nije to uči​ni​la. Samo je pro​ša​pu​ta​la: "Hva​la ti., Šone. Za​i​sta to mi​slim." Za​tim je ustuk​nu​la pre nego što sam us​peo da po​seg​nem ka njoj. Skrenuo sam pogled. Želeo sam da je dotaknem, ali nešto me zadržalo. Možda je u pitanju Aj​ri​nin duh. Mo​žda ipak ni​sam spre​man kao što sam mi​slio. "Neću odustati šta god ti rekla. Čak ni ako budem morao da te pratim taksijem ili jurim za tobom kroz stanicu podzemne železnice. Znam da si nešto naumila. Znaš da mi ovo znači mnogo više od raz​ot​kri​va​nja Pi​te​ra" Zastenjala je. "Strašno si tvrdoglav, Šone." Skrenula je pogled i podigla ruku do usta. Trenutak ka​sni​je se okre​nu​la da me po​gle​da. "Okej", rekla je. Zatim je mahnula prstom ka meni. "Možeš da pođeš sa mnom. Videću se s Pi​te​rom. Ali3 neću kom​pli​ko​va​ti. Samo ću mu po​sta​vi​ti ne​ko​li​ko pi​ta​nja." Iz​dah​nuo sam. "I ja ću mu po​sta​vi​ti po​ne​ko"» re​koh. "Ja ću po​sta​vlja​ti pi​ta​nja" po​no​vi​la je oštrim gla​som. Ali, u nje​nim oči​ma sam vi​deo to​pli​nu, kao da je sreć​na što sam in​si​sti​rao da po​đem s njom. Neće mi olak​ša​ti stva​ri, ali bar želi da me po​ve​de sa so​bom. A ja že​lim da po​đem s njom. "Gde je on?", pi​tao sam. "Nije da​le​ko." Iz​ne​na​dio sam se kada sam ose​tio hit​nost u nje​nom gla​su. "Ide​mo od​mah da se vi​di​mo s njim?" "Ja​šta." "Kri​ješ ne​što od mene." "Re​kla sam ti sve što tre​ba da znaš. Po​sta​vi​ću Pi​te​ru ne​ko​li​ko pi​ta​nja li​cem u Jice, od​mah." "Okej." Podigla je ruku. Crni taksi se zaustavio kraj nas uz škripu kočnica. Vozač je bio skinhed s is​te​to​vi​ra​nom an​đe​lom na pod​lak​ti​ci. Ši​ro​ko se osmeh​nuo. "Gde da vo​zim, dušo?", upi​ta. "Do Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla", od​vra​ti​la je. Vozač mi se iskezio dok sam se smeštao pokraj nje. Na sedištu nas je čekao primerak Iv​ning stan​dar​da. Izabel je uzela novine i pogledala ih. Spustila ih je posle nekoliko sekundi. Napolju su počele da padaju kišne kapi veličine kuglica iz kuglagera. Za nekoliko trenutaka ulicom je tekao potok. Ljudi su trčali pod nadstrešnice i u dovratke. Odraz sevanja munje na površini taksija zaslepeo nas je neonskim sjajem. Grom je eksplodirao. Jedno je sigurno, vreme je veoma čudno za me​sec av​gust.

Iza​bel je zu​ri​la kroz pro​zor u sa​o​bra​ćaj. Podigao sam Ivning standard; na naslovnoj strani je bila priča o Ijudima koji u Istanbulu umiru od kuge. Šta je, dođavola, to? Zar sam otišao u grad u kojem vlada smrtonosna bolest i izašao iz nje​ga, a da ni​šta o tome ni​sam znao? Stresao sam se i okrenuo stranicu, zatim još jednu. Gde je priča o današnjim demonstr acij ama? Pre​li​sta​vao sam no​vi​ne. Nije bilo ni reči o tome. "Jesi li vi​de​la ovo?", re​kao sam po​ka​zav​ši joj na​slov​nu stra​nu. Po​gle​da​la me. "Pra​vi ko​šmar, Šone. Ve​ro​vat​no raz​mi​šlja​ju o za​tva​ra​nju aero​dro​ma." "Na vre​me smo se iz​vu​kli", re​koh. Taksi je stao. "Evo nas, dušo, ne mogu da priđem bliže, demonstranti su blokirali pola prokletog Lud​gejt hila. Bo​lje da da​nas ra​ni​je odeš kući, dušo, ču​jem da će masa još pri​lič​no na​ra​sti." Platili smo mu i izašli na kišu. Sto metara dalje u ulici u kojoj su se nizali šestospratni kancelarijski blokovi i koja je blago skretala ka Katedrali Svetog Pavla, bila je postavljena dva i po metra visoka čeiična ba~ rijera. Bila je ofarbana u žuto. Nalazila se tik iza prodavnice sendviča. Potpuno je blokirala ulicu, osim što je u sredini bio ostavljen prolaz. Da li sumnjaju na bombaše sa​mo​u​bi​ce? Da li pla​ni​ra​ju da do​zvo​le do​ga​daj, ali da ga ogra​ni​če u naj​ve​ćoj mo​gu​ćoj meri? Na barijeru je bio utisnut logo poiicije. S druge strane, kupola katedrale posezala je u nebo. Mala sfe​ra je bli​sta​la na nje​nom vrhu po​put zlat​ne tre​šnje. Podigao sam okovratnik. Kiša mi se slivala niz lice. Pljusak je malo oslabio, ali je i dalje bio neugodan, kapi su mi se zavlačiie pod odeću vlažeći je. Potrčali smo ka dovratku magacina za knji​ge. Upr​kos kiši, go​mi​la Iju​di se i da​lje kre​ta​la kroz ba​ri​je​ru ka ka​te​dra​li. "Gde smo, do​đa​vo​la, po​šli?", upi​tah. Izabeli se kosa zalepila za čelo. U daljini sam čuo tihe udarce bubnja. Zvučalo je poput poziva u rat, a ne po​put ne​če​ga što čo​vek može čuti na de​mon​stra​ci​ja​ma. "Piterov stan se nalazi u kuli Svetog Đorđa, nedaleko od katedrale", odvratila je Izabel. "Ovo je naj​br​ži put do tamo." "Ra​du​jem se što ću ga gle​da​ti u lice dok mu bu​deš go​vo​ri​la za​što smo do​šli", re​kao sam. Nagnu​la se ka meni. "Pri​sta​la sam na ovo, ali na​dam se da me ne​ćeš na​ve​sti da za​ža​lim zbog toga." Ba​ci​la je po​gled ka lju​di​ma koji su se pro​bi​ja​li kroz otvor u ogra​di. "Ne​ćeš, ali nje​mu bi bo​lje bilo da ima do​bro ob​ja​šnje​nje", od​vra​tih. Svuda oko nas vladao je osećaj iščekivanja - Ijudi su brzo koračali i razgovarali jedni s dru​gi​ma. Kada je po​no​vo pro​go​vo​ri​la, pro​me​ni​la je temu. "Na internetu je bilo ludačkih tvrdnji da će Alah danas izvesti čudo. Da će preobratiti čitav Lon​don", re​kla je Iza​bel i po​di​gla obr​ve. Munja je rascepila nebo iznad sive kupole Katedrale Svetog Pavla. Niz njenih stubova i kipova svetaca, koji osmatraju sa očekivanjem, bili su osvetljeni na trenutak kao da ih je obasjao ogroman re​flek​tor. "Od​go​va​ra​ju​ća kli​ma za čudo", od​vra​tih. Dok sam posmatrao Ijude kako prolaze kroz otvor, osetio sam kako i u meni narasta očekivanje. Upravo ću proći kroz demonstracije koje organizuje EKP. Da li da nešto kažem ako sretnem nekog od organizatora? Šta? Znate li nešto o bombi u Avganistanu pre dve godine? Naravno, baš ću dobiti

od​go​vor na to pi​ta​nje. Kiša je ša​ma​ra​la uli​cu. "Haj​de", re​kla je Iza​bel. Vo​di​la me spu​šte​ne gla​ve. Prošli smo kroz čeličnu ogradu zajedno s grupom veoma niskih žena, obučenih u belo i pokrivenih glava. S druge strane ograde, beli policijski kombiji bili su parkirani duž obe strane ulice. Na bokovima velikih kamiona crvenim slovima je pisalo "Interventna jedinica". Policajci u be​lim ko​šu​lja​ma i ne​pro​boj​nim pr​slu​ci​ma se​de​li su u kom​bi​ji​ma. "Boje se da bi neko mogao da napadne demonstrante", rekla je dok smo spuštenih glava išli pre​ma ka​te​dra​li. "To se neće do​go​di​ti", ogo​vo​rio sam. "Na​dam se da neće", do​da​la je tiho. Sa druge strane malog trouglastog trga ispred nas nalazila se visoka barokna citadela katedrale. Njene sive stepenice od portlandskog kamena sijale su na kiši. Vrhovi korintskih stubova, urađeni u stilu svadbene torte, i istovetne kule na zapadnoj fasadi izgledali su poput relikvija iz sedamnaestog veka. Neki ljudi oko nas su mahali crnim zastavama. Drugi su držali plastikom presvučene plakate s nat​pi​si​ma "po​kaj​te se ili se spre​mi​te". U sva​kom slu​ča​ju, sprem​ni su za kišu. Kako smo se približavali trgu ispred katedrale, gomila je postajala sve gušća. Ipak, nije bilo ni traga od organizatora ili nekoga ko upravlja masom. Grupe ljudi su samo stajale na kiši i čekale da se nešto dogodi. Pogledavši gore, u pravcu katedrale, osetio sam njenu bezvremenu veličanstvenost. To me pod​se​ti​lo na ose​ćaj koji me ob​u​zeo dok sam po​sma​trao Aja So​fi​ju. Bilo je to starije, mračnije zdanje, aii osećaj da se nalazim u prisustvu nečeg uzvišenog i ćudljivog bio je sličan. U svakom slučaju, ovde je bio snažniji. Na ovom mestu se začeo ponos Britanaca, ovde je Artur izvukao mač iz kamena, ovde se nalaze kripte velikih engleskih heroja Nel​so​na i Ve​ling​to​na. Probijali smo se kroz gomilu ka zgradama na levoj strani, ka severnom delu trga. Na nekim me​sti​ma gru​pe bra​da​tih mu​ška​ra​ca i za​bra​đe​nih žena, na​lik pin​gvi​ni​ma, bile su su​vi​še zbi​je​ne da bi se prošlo. Mnogi su imali kišobrane. Morali smo da ih zaobilazimo. Kiša je posustajala. Bio sam mokar do kože. Ruke su mi se naježile. Činilo mi se da su mi čak i manžete košulje mokre. U daljini je za​tut​njao grom, kao da sti​že nova olu​ja. Stali smo pod nadstrešnicu nekog kafića. Izabel je uzela ajfon i tapkala po ekranu nekoliko se​kun​di. Za​tim ga je sta​vi​la u džep. "Mo​ra​la sam da po​ša​ljem po​ru​ku", reče. Čuo sam silnu buku i podigao pogled. Dva nova evropska borbena aviona Kraljevskih vazduhoplovnih snaga, nalik strelama, letela su nisko i grmela iznad naših glava. Svaki je ostavljao trag boje ćilibara. Na trenutakje gungula u masi ispred nas prestala i svi su pogledali gore za tragom avi​o​na. Za​tim su le​te​li​ce na​glo skre​nu​le i po​no​vo za​gr​me​le ka nama. Tada sam primetio da u nas zure ljudi koji su stajali u blizini. Nismo izgledali kao muslimani; do​sad ni​sam ose​tio da smo ne​po​želj​ni, ali sada mi se pri​kra​da​la opre​znost. "Kada ovo po​či​nje?", upi​tah. "Uskoro. Obaviće se neka ceremonija ispred katedrale, pokraj kipa kraljice Ane{18}. To je sve što znam." Levo od nas, kancelarijske zgrade od stakla i kamena pomaljale su se poput zatvorskih zidina.

Redovi njihovih pravougaonih prozora neumo- Ijivo su zurili dole u nas. Dva hodnika su obezbeđivala prolaz između zgrada. Izabel se probila kroz gomilu i krenula ka manjem. Na kraju hodnika, pošto smo se probili kroz bujicu demonstranata, prešli smo ulicu, na kojoj nije bilo vozila, ali je bila pre​pu​na Iju​di koji su kre​nu​li ka Ka​te​dra​li Sve​tog Pa​vla. Imao sam osećaj da se susrećemo s masom koja je krenula na fudbalsku utakmicu, s tom razlikom što mi no​si​mo po​gre​šne boje. Prešli smo ulicu i probili se do blistave čelične kapije, koja je bila ugrađena u granitni zid zgrade nalik utvrđenju. Na zidu koji se pruža pravo ka nebu brojčanik se nalazio u visini ramena. Bili smo mo​li​o​ci na vra​ti​ma zam​ka. Izabel je kuckala po brojčaniku. Ništa se nije dogodilo. Ponovo je pritisnula dva broja. Ljudi su pro​la​zi​li iza nas i zu​ri​li. Naj​zad se oda​zvao glas s ak​cen​tom. "Koje?" "Izabel, tražim Pitera." Mahnula je veselo ka kameri ugrađenoj u zid pokraj brojčanika, kao da smo kre​nu​li na žur​ku. Nije bilo od​go​vo​ra. Na metalnoj površini kapije postojali su prorezi. Kroz njih sam video hodnik popločan kal​dr​mom. Na drugom kraju prolaza prigušeno je sijalo veštačko svetlo. Šta god da se dole nalazilo, biio je suviše udaljeno da bi se razabralo. Ponovo je počela da pada kiša. Neki Ijudi su s ulice potrčali u za​klo​ne. Iza​bel me ću​šnu​la. "Fino mesto, zar ne?", prošaputala je. "Nekada davno ovde se nalazila bolnica." Pogledala je pre​ko ra​me​na. "Čo​vek bi po​mi​slio da ima​ju ne​što pa​met​ni​je da rade to​kom ki​šnog po​pod​ne​va", re​kla je. Če​ka​li smo. Još de​mon​stra​na​ta​je pro​ju​ri​lo kraj nas gla​sno šljap​ka​ju​ći. Pritisnuo sam zvono. "Nećemo otići, Pitere", rekoh. "Moramo da ti postavimo nekoliko pitanja. Za​tim ćemo te osta​vi​ti na miru." I dalje smo stajali. Bio sam siguran da nas neće pustiti unutra. Zamolio sam Izabel da mi pozajmi te​le​fon. "Koga zo​veš?" "Ako nas ne pusti unutra, pozvaću svog poznanika novinara i ispričati mu sve što smo čuli u Istanbulu. Može za petnaest minuta da. dovede ovde televizijsku ekipu." Istina je da poznajem no​vi​na​ra koji radi na BBC-ju. Iz​ne​na​dio bi se kada bi mi čuo glas, ali si​gur​no bi me sa​si​u​šao. "Mogu ti reći nje​go​vo ime, ako že​liš", re​kao sam. Deset sekundi kasnije začulo se metalno škljocanje iz pravca kapije. Gurnuo sam je. Otvorila se. Tavanica u obliku luka i zidovi hodnika bili su izgrađeni od stolećima starih braon cigala. Kada se ka​pi​ja iza nas za​tvo​ri​la, sve​tlost se na tre​nu​tak po​mra​či​la. "Dobro došli u kulu Svetog Đorđa", izgovorio je ženski glas. Upalile su se sijalice ugrađene u zid. Bile su plave, majušne i postavljene na razmaku od pet centimetara. Privukle su mi pogled ka dru​gom kra​ju hod​ni​ka. Dok smo hodali, primetio sam da zid s leve strane više nije od cigala, već od peskiranog stakla. Video sam da se nešto kreće s druge strane. Žena u dugoj haljini boje alabastera hodala je paralelno s nama. To mi je bilo čudno, kao da nas prati. Stao sam. Stala je i Izabel. Stala je i žena s druge strane sta​kla.

Čuo sam za to da stambene zgrade ponekad imaju eiektronskog konsijerža, ali sada sam ga prvi put vi​deo. Za​ko​ra​či​li smo u in​tim​ni svet pri​vi​le​go​va​nih. "Pođite za mnom", izgovorio je ženski glas. Nasmešila se kroz staklo, okrenula i nastavila da hoda. Da ni​sam znao šta je u pi​ta​nju, po​mi​slio bih da se sme​ši meni. "Nije baš pro​seč​na stam​be​na zgra​da", re​koh. Na drugom kraju hodnika, vrata su se otvorila uz tiho šištanje i otvorila put ka tridesetak metara širokom zatvorenom dvorištu s nizovima prozora koji su odbijali svetlost i neobeleženim vratima krem boje na glav​nim tač​ka​ma. Podigao sam pogled. Građevina koja nas je okruživala imala je šest spratova. Visoko gore, beli krov nalik paukovoj mreži razdvajao nas je od neba. U središtu dvorišta stajao je dva metra visok kvadratni stub od neprozirnog stakla. U njega su bila ugrađena ista ona plava svetla kakva smo videli u zidu hod​ni​ka. Izabel je predvodila žustrim korakom. Kada smo stigli na pola puta do stuba, dok nam je pod sto​pa​li​ma ne​žno krc​kao beli šlju​nak, po​no​vo sam za​čuo glas žene kon​si​jer​ža. "Ovde možete pogledati informacije o zgradi. Ako želite da saznate više, molim vas recite ’da u pro​la​zu." Kada smo se pri​bli​ži​li stu​bu iz​go​vo​rio sam"da". Iza​bel se okre​nu​la i za​ko​lu​ta​la oči​ma. Plava svetla su se prigušila i preobrazila u ugrađeni video-ekran. Na njemu se pojavila slika tam​ne vode, kao što bude to​kom zime. "Prema najranijim podacima, na ovoj lokaciji se nalazio hram posvećen prirodnim božanstvima iz prethrišćanskog perioda", izgovorio je glas. "Dok je kompleks građen, ovde su pronađeni temelji ljud​skom ru​kom gra​đe​nog ba​ze​na. Zbog toga se ukra​sni ba​ze​ni na​la​ze u sva​koj od zgra​da." Izabel je prošla pokraj stuba ne gledajući ga i skrenula desno niz stazu prema vratima na tom kra​ju. Dok sam prolazio pokraj stuba, slika se promenila. Iz vode se pojavila ruka koja je držala mač sa cr​nim bal​ča​kom sa ko​jeg se sli​va voda. Uspo​rio sam da po​gle​dam. "Pre nego što je u blizini izgrađena hrišćanska crkva u 7. veku, na mestu gde se danas nalazi Katedrala Svetog Pavla nalazio se hram posvećen Dijani, boginji lova. Legenda kaže da će se, kada za to dođe vreme i kada bude potreban, budući kralj ponovo pojaviti u ovoj oblasti." Nastupila je kra​ća pa​u​za."Da bi​ste sa​zna​li više, mo​lim vas ka​ži​te da." Ni​sam ni​šta re​kao. Pri​zor s vo​dom je ne​stao. Kva​drat​ni stub je po​no​vo po​stao stub. "Malo su preterali s marketingom", primetila je Izabel dok sam joj prilazio. "Prodato je samo nekoliko stanova. Mislim da Piter ima čitavu ovu zgradu samo za sebe." Pritisnula je srebrno dugme na zidu po​kraj vra​ta. Ose​tio sam na​let an​ti​ci​pa​ci​je. Vrata su se otvorila otkrivajući dugačak, zaslepljujuće beo foaje s visokim plafonom. Duž zidova sa svake strane bila su postavljena četiri kamena visoka dva metra, koji su izgledali kao da su doneti di​rekt​no iz Sto​un​hen​dža. Ušli smo unutra. Iza nas, vrata su se zatvorila uz šuštanje, Na drugom kraju foajea nalazila su se vra​ta lif​ta i otvor koji je iz​gle​dao po​put ste​pe​ni​šta koje vodi na​do​le. Aluminijumska skulptura od ukrštenih žica visila je nekoliko centimetara dalje od bazena s tamnom vodom, koji je zauzimao središte prostorije. Na njegovom drugom kraju nalazila se re​cep​ci​ja krem boje, iza koje je sta​jao čo​vek.

Bio je to pravi prostor za razmetanje, način da Ijudima saopštiš da možeš sebi sve ovo da pri​u​štiš samo da bi ulaz bio in​te​re​san​tan. Čovek za recepcijom bio je ćelav i nosio je usku crnu majicu kratkih rukava. Izgledao je poput bodi-bildera koji je preterao s upotrebom steroida. Lobanja mu je bila blago izdužena sa zadnje stra​ne. De​lo​vao mi je po​zna​to. Tada je po​di​gao ruku i po​ka​zao nam ga ga sle​di​mo. "Dođite", izgovorio je s akcentom tako grubim kao da melje šljunak. Nisam mogao da procenim oda​kle je. Mo​žda iz istoč​ne Evro​pe ili s Bli​skog isto​ka. Pro​šli smo kraj ba​ze​na. "Pi​ter tre​nut​no ne može da vas primf, re​kao je kada smo se pri​bli​ži​li. Posmatrao nas je kao da smo uljezi koji pokušavaju da uđu u ekskluzivan noćni klub. Glava mu je bila nagnuta, brada spuštena i gledao nas je nemirnim pogledom. c Stali smo pola metra od njega. Ovaj čo​vek nije samo pa​ra​no​i​čan. Po​di​la​zi​la me jeza od nje​ga. "A vi ste?", upita Izabel. Zvučala je sumnjičavo. "Mislila sam da ova zgrada još nema obez​be​đe​nje." Ču​var ju je po​gle​dao i raz​vu​kao lice u po​dru​gljiv osmeh. Ne​što de​fi​ni​tiv​no nije u redu. "Da li je Pi​ter ovde?", pi​tao sam. "Rekao sam vam da vas neće primiti. Možete mu poslati mejl i zakazati sastanak. Sada morate oti​ći." "U pitanju je nacionalna bezbednost", rekla je Izabel odsečno."Moram odmah da ga vidim. Ne​ma​te ovla​šće​nje da me spre​či​te." Iz​vu​kla je iden​ti​fi​ka​ci​ju iz dže​pa i po​ka​za​la mu je. Za​tim je kre​nu​la ka lif​tu. Postavio sam se između nje i čuvara. Ako pokuša da je speči, najpre mora da prođe pokraj mene. Okre​nuo se i po​di​gao ruku, kao da je kon​duk​ter koji po​ku​ša​va da spre​či Iju​de da uđu u au​to​bus. "Ovo je po​sled​nje upo​zo​re​nje", re​kao je. "Sta čete od​mah ili ću vas sma​tra​ti ulje​zi​ma." Brzo je obišao recepciju. Obuzeo me nelagodan osećaj. U levoj ruci je držao metalnu palicu. Vrh joj je sve​tleo elek​trič​no​pla​vom sve​tlo​šću.

Poglavlje Pedeset Treće Ekran levo od Henrija prikazivao je ulaz u laboratoriju Ministarstva zdravlja Turske. Čekao je da se pojavi službeni kurir. Čovek će nositi potpisan i pečatiran izveštaj forenzičkog patologa, doktora Ili​ka, koji radi na tre​ćem spra​tu zda​nja. Praksa isporučivanja na ruke izveštaja patologa u veoma važnim slućajevima potiče iz ranijeg perioda, ali još se koristi bez obzira na to što sada postoje kompjuterske mreže, pomoću kojih se za jednu nanosekundu može preneti informacija. Postoje slučajevi kada državni tužilac, policijski in​spek​tor ili neko ode​lje​nje vla​de ne žele da se iz​ve​štaj ša​lje elek​tron​ski. Ta prak​sa je sada ogra​ni​če​na samo na spe​ci​jal​ne slu​ča​je​ve. Ovo je bio takav slučaj. Forenzički patolog je upravo završio izveštaj o novoj žrtvi kuge, vozaču ambulantnih kola koji se nalazio na pola metra od žrtve i proveo protekla dva dana u svojoj za​jed​ni​ci. Hen​ri je že​leo da zna da li je vo​zač ta​ko​đe pre​mi​nuo od nove vr​ste kuge. Zbog ovoga će Turci morati još mnogo Ijudi da stave u karantin. U suprotnom, zaraza će se širiti po​put šum​skog po​ža​ra.

Poglavlje Pedeset Četvrto Ose​ćao sam se glu​po. Za​i​sta glu​po. Na​rav​no da je na​o​ru​žan. Sko​ro da sam ose​ćao kako ble​dim u licu. Iza​bel se okre​nu​la i is​pru​ži​la ruke is​pred sebe. Upe​ri​la je u stra​ža​ra ne​što što je iz​gle​da​lo kao pi​što​lj. To i je​ste bio pi​što​lj. "Sta​ni! Po​dig​ni ruke iz​nad gla​ve!", uz​vik​nu​la je. Stra​žar se is​ke​zio. Kraj palice, koju je uperio u mene, sijao je blistavim sjajem. Uopšte nije delovalo ugodno. Ali, ni​sam bio upla​šen. Bio sam ljut. Tada su se vrata jednog od liftova iza Izabel bešumno otvorila i morao sam da se pomučim da shvatim ono što vidim: Bio je to Piter. U ruci je držao još jedan uređaj s plavim vrhom. Polako su mi se okre​ta​li toč​ki​ći u gla​vi. Ovo neće biti uč​ti​va kon​fron​ta​ci​ja. Čo​vek je iz​daj​nik. Spre​man je na sve. Zakoračio je iz lifta. Otvorio sam usta da upozorim Izabel, ali dok sam izgovarao njeno ime, plava munja je stigla od Pitera do nje i sručila se na pod poput krpene lutke, grčeći se dok je plavo sve​tlo tre​pe​ri​lo po njoj po​put mu​nje. Pi​ter se sme​škao. Ko​pi​le! Izabel se trzala kao da ima epileptičan napad. Pištolj joj je ispao iz ruke. Učinio sam jedino što mi je palo na​pa​met. Po​tr​čao sam po​dig​nu​tih pe​sni​ca ka ču​va​ru. Kada bih sam us​peo da mu ot​mem tej​zer! Sigurno mi je pročitao misli pošto je u tom trenutku podigao oružje. Plava munja je suknula u va​zduh. Sve mi​sli su mi is​pa​ri​le. Osta​la​je samo boL Ste​za​nje mi​ši​ća. Gr​če​vi. Šok. Za​tim sam le​žao na le​đi​ma tr​za​ju​ći se u ago​ni​ji. Tej​zer mi je pre​tvo​rio mi​ši​će u žele. Čuo sam glasove, osetio da mi se noge pomeraju. Neko ih je vezivao! Pokušao sam da ga šutnem nogom kako bih ga sprečio. Umesto toga sam se trgnuo dok su mi se mišići stezali. Obuzeo me užas. Šta će se do​go​di​ti? Osetio sam kako me neke ruke okreću i video da Piter obmotava crnom trakom Izabeline ruke i ve​zu​je joj ih iza leđa. Iz​go​va​ra​la je ne​što što ni​sam čuo. Za​tim su me okre​nu​li. Više je ni​sam vi​deo. "Zaslužujete ono što vas čeka", izgovorio je muški glas. Zavezali su mi ruke trakom i vukli za sto​pa​la dok mi se telo tr​za​lo. Gde me vode? Do ba​ze​na! Očajnički sam pokušavao da šutnem napadača. Ali, stopalo mi se ponovo trglo u vazduhu. Pre nego što sam uspeo da smislim šta da učinim, našao sam se kraj ivice bazena. Iz vode je dopirao gro​zan mi​ris ozo​na. "Mi​slim da ti to tre​ba da uči​niš, Pi​te​re", iz​go​vo​rio je grub glas. "I hoću." Zvu​čao je odluč​no, kao da pri​sta​je da sku​va čaj. Okrenuo sam glavu. Mržnja je ključala u meni. Kako ta bitanga može da izda Izabel na ovaj na​čin? Si​gur​no je ume​šan u Ale​ko​vu smrt. Že​leo sam da mu strg​nem s lica iz​raz sa​mo​za​do​volj​stva. Me​đu​tim, sta​jao je iz​nad mene i po​sma​trao me od​o​zgo. A bio sam za​ve​zan. "Tre​ba​lo je da se uda​viš is​pod Aja So​fi​je", reče Pi​ter. "Sada si​gur​no ho​ćeš." Vreme se usporilo, kao tokom automobilskog sudara. Znao sam šta sledi, znao sam da će biti loše i da ne mogu ni​šta da uči​nim.

Zalepio mi je lepljivu traku preko usta. Osećao sam ukus lepka. Pokušao sam ponovo da se trgnem, ali glava mi je pala na mermerni pod. Bukvalno sam ugledao sve zvezde. Tada samo otvorio oči. Tavanica mi je delovala čudno blizu. Disao sam na nos suviše brzo. Grudi su mi se uzdizale i spu​šta​le. Osećao sam ivicu bazena uz levo rame. Moram da se obrnem. Uspeo sam da okrenem glavu. Osta​tak tela nije re​a​go​vao. Tada je telo po​če​lo da mi se trza. Za​tim je pre​sta​lo. Izbezumljeno sam gledao oko sebe. Nisam mogao da usredsredim pogled. Tada sam ugledao Izabel na zemlji, zavezanu kraj recepcije. Divljim pogledom je zurila u mene širom otvorenih očiju. I njoj je crna traka bila zalepljena preko usta. Telo je prestalo da joj se trza. Ugledao sam užas u nje​nim oči​ma. Zna​la je šta će se do​go​di​ti. Glava mi se ponovo okrenula. Video sam samo blistavo crnilo vode, veliku zver mračnih usta, kako me čeka. Dejstvo tejzera maltene je uminulo. Mišići su prestali da mi se grče. Međutim, ruke su mi bile prikovane iza leđa, a noge zavezane jedna za drugu. Neko me gurao na bok i bio sam u stanju samo da se gr​če​vi​to tr​zam. To sam i či​nio dok mi se telo po​la​ko okre​ta​lo ka vodi. Zatim mi je um ispunio prizor sopstvenog tela kako leži na stolu u mrtvačnici poput Alekovog. Hladno i plavih vena. Pokušao sam da uzviknem, vrisnem, preklinjem. Zatim sam prestao. Ne može se ur​la​ti s tra​kom pre​ko usta. "Trebalo je da se kloniš čitave stvari", reče Piter dok se saginjao iznad mene. Kada me sledeći put gur​ne, naći ću se u vodi. "Tre​ba​lo je da odu​sta​neš. Upo​zo​rio sam te." Disao sam kroz nos, ispunjavajući pluća vazduhom. Ponovio sam to. Piter mi se smešio. Skrenuo sam po​gled i ose​tio mrač​no pri​su​stvo vode. Okrenuo sam glavu. Izabel se skotrljala na bok. Pogledali smo se u oči. Njen izraz je govorio "ubi​ću bi​tan​ge ako bu​dem mo​gla". "Uči​ni to", za​čuo se glas. Nije bio Pi​te​rov. "Mo​ram da si​đe​mo dole." Gur​nuo me. Pao sam u ba​zen. Čuo se glasan pljusak dok sam upadao u ledenu crnu vodu. Obuzeo me užas. Trzao sam se i okre​tao dok više ni​sam znao šta je gore, a šta dole. Bio sam sve​stan samo stra​vič​nog uža​sa. Ledena voda se sklopila preko mene poput vrata i potonuo sam u grobnu tamu. A još nisam otkrio zašto je Alek ubijen. Šta je to video da su morali da ga ubiju, zbog čega su morali da ubiju mene?

Poglavlje Pedeset Peto Tog popodneva Londonom su kružile glasine. Brzo su postale glavna tema na Tviteru. Čovek, čija je sestra pripadnica specijalnih snaga, rekao je svom drugaru tokom ručka u baru da su tog dana svi po​li​caj​ci vra​će​ni na po​sao s od​su​stva. Da to ima neke veze sa de​mon​stra​cij ama kod Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla. Vla​sti su ima​le pra​vo da budu za​bri​nu​te. Pripadnici odeljenja MI5, londonski bezbednosni tim A4, u tom trenutku aktivno su nadzirali sto dvadeset poznatih terorista, uključujući dvanaest ekstremista. Njihovi operativci na terenu imaii su na​re​đe​nja da pu​ca​ju ako bilo ko od nad​zi​ra​nih ozbilj​no ugro​zi jav​nost. Takva naređenja izdavana su samo nekoliko puta godišnje, i to kada postoji verodostojna pretnja po ve​li​ki broj Iju​di. U 16:27, kada se članak o masovnosti demonstracija nedaleko od Katedrale Svetog Pavla po​ja​vio na in​ter​ne​tu, sajt IBBC-ja pri​mio je re​kord​nih de​set mi​li​o​na za​hte​va u se​kun​di. U član​ku se spe​ku​li​sa​lo o zna​ča​ju do​ga​đa​ja.

Poglavlje Pedeset Šesto "Stvar​no nije tre​ba​lo da ga po​ve​deš sa so​bom, Iza​bel" re​kao je Pi​ter gla​sno. Me​lak ju je gru​bo gur​nuo niz ne​ko​li​ko po​sled​njih ste​pe​ni​ca. Za​te​tu​ra​la se i za​ma​lo pala. "Upozorio sam te, ali naravno da me nisi poslušala. Mogla si da ostaneš u Istanbulu, kao što sam ti rekao. Ali ne, ti sve znaš bolje. Pa, sada više ništa ne mogu da učinim za tebe - ili za njega, zato ne​moj da pre​kli​nješ." "Ti si pra​vi bo​le​snik", vri​snu​la je Iza​bel. Glas joj je po​drh​ta​vao. "Vidi, vidi, niste se valjda zbližili?", upita Piter. Odmahnuo je glavom. "Veoma ne​pro​fe​si​o​nal​no." Melak ju je ponovo gurnuo u dnu stepeništa. Izabel se još jednom zateturala, a zatim povratila ravnotežu. Zavezali su joj ruke iza leđa, ali ne i noge. Bila je u stanju da hoda, mada je mogla da pad​ne u bilo kom tre​nut​ku jer nije mo​gla ni za šta da se pri​dr​ži. Hodnik su osvetljavale ugrađene sijalice. Petnaestak metara dalje, hodnik se završavao vratima od ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka. Kada su stigli do njih, Piter je ukucao šifru u brojčanik ugrađen u zid. Vrata su se otvorila. Melak je gur​nuo Iza​bel na​pred. Ose​tio se sna​žan mi​ris sred​stva za po​li​ra​nje, kao da je lift ne​dav​no oči​šćen. Kre​nuo je na​do​le uz je​dva ču​jan šum. "Pre​div​no, zar ne?", reče Pi​ter. "Ako znaš pra​ve ši​fre, mo​žeš da uđeš bilo gde." Pogledao je na sat. "Žao mi je što smo morali da ostavimo Šona da umre, draga, ali sada je go​to​vo. Bar je bilo brzo. Pa - re​la​tiv​no brzo."

Poglavlje Pedeset Sedmo Henri je skinuo jaknu. Rukavi su mu bili zavrnuti. U vazduhu se osećala napetost. Na pet LCD ekrana, poređanih polukružno ispred njega, poigravali su fidovi s lokacija širom Londona. Kad su monitori trepnuli, podigao je pogled na trenutak na zakrivljenu tavanicu od cigle. Morao je da sačeka ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka pre nego što po​no​vo us​po​sta​vi kon​takt. Henri se nalazio u londonskom kontrolnom centru MI5, u jedinici za monitoring pretnji u centralnom Londonu. Najviše je voleo da radi u ovoj prostoriji bez obzira na to gde se ona nalazi. Ovde je osećao vezu sa svojim davno preminulim ocem. Bio je deo prvog tima koji je ovde radio po​sle rata. Is​pri​čao je Hen​ri​ju po​ne​što o tome. Početkom 1942. godine, skloništa od bombardovanja iskopana su u centru Londona. Duboka iz​me​đu če​tr​de​set i pe​de​set me​ta​ra, bila su naj​du​blja rat​na sklo​ni​šta ikad iz​gra​đe​na u Evro​pi. Jedno se nalazilo ispod stanice podzemne železnice Čenseri lejn, koja sada predstavlja deo cen​tral​ne li​ni​je, iz​me​đu sta​ni​ca Hol​born i Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla. Sklonište, prvobitno dugačko 365 metara, imalo je dva sprata i šest metara debelu betonsku tavanicu. Još se smatralo neprobojnim. Kada je njegov otac radio ovde, tu se nalazila Komanda spe​ci​jal​nih ope​ra​ci​ja Je​di​ni​ce za mo​ni​to​ring cen​tral​nog Lon​do​na. Otac ga je jednom doveo da vidi ulaz u ovaj objekat, rekonstruisanu"bunker" strukturu od cigala u nivou ulice. Takođe mu je pričao o metalnim obrtnom vratima od poda do plafona, koja se nalaze u malo korišćenom delu donjeg hola stanice Čanseri lejn, a predstavljaju drugi ulaz u isti objekat. Hen​ri je ovih dana obič​no tuda ula​zio. Takođe, ovih dana su na oba uiaza bili postavljeni biometrijski paneli, a u zid je bio ugrađen si​stem za pre​po​zna​va​nje gla​sa, koji bi za​di​vio nje​go​vog oca. U glavnoj kontrolnoj prostoriji na donjem spratu objekta, tamo gde je Henri sedeo ovog popodneva, mozaik LCD monitora prekrivao je čitav zid. Njegov sto je bio drugi s desne strane u nizu od pet. Kada bi izašao iz stanice, Henri je izgledao kao bilo koji sredovečni putnik u iz​gu​žva​nom si​vom ode​lu, s pri​mer​kom Tajm​sa pod mi​škom pre​sa​vi​je​nog tako da se vidi ukr​šte​ni​ca. Prvi korisnici tog objekta bili bi zadivljeni kad bi videli kakvim sredstvima Henri raspoiaže. Više hiljada bezbednosnih kamera, postavljenih u centralnom Londonu, uključujući i one na helikopterima za osmatranje, omogućavalo mu je da uživo posmatra sve šta se dešava u toj oblasti bri​tan​ske pre​sto​ni​ce. Me​đu​tim, iako je imao sku​pu opre​mu, iz​gu​bio je dve mete. Sada je če​kao da se javi tim s te​re​na. Če​kao je su​vi​še dugo. "A41", izgovorio je odsečno u mikrofon koji se nalazio na stolu pred njim. "Ima li koga u pro​la​zu?" Za​ču​lo se pro​dor​no puc​ke​ta​nje iz slu​ša​li​ce u nje​go​vom le​vom uhu. "Ne, go​spo​di​ne", sti​gao je od​go​vor. "Dođavola", opsovao je glasno Henri. Uređaj za praćenje na koji se oslanjao bio je van dometa već dva mi​nu​ta. Po​di​gao je ele​gant​nu crnu slu​ša​li​cu. Kon​tro​lo​ri levo i de​sno od nje​ga pre​ki​nu​li su po​sao i po​gle​da​li ga. Go​vo​rio je tiho, slu​šao i za​tim spu​stio slu​ša​li​cu. Po​gle​dao je glav​ni mo​ni​tor pred so​bom i pri​ti​snuo ne​ko​li​ko dir​ki na za​kri​vlje​noj ta​sta​tu​ri.

Slika dvoje Ijudi, muškarca i žene, dve mete koje je pratio otkako su izašli iz Donjeg doma, is​pu​ni​la je ekran. Po​sma​trao je kako si​stem pu​šta sni​mak para dok hoda pre​ma zgra​di Sve​tog Do​rđa. "Izvi​ni​te, A41", iz​go​vo​rio je u mi​kro​fon. "Po​vu​ci​te se. Če​kaj​te. Do​bi​li smo di​rekt​no na​re​đe​nje." Prebacio je kameru koja gleda na prednju fasadu Katedrale Svetog Pavla na glavni monitor. Bradati čovek u komotnoj beloj majici stajao je negde na pola stepenica. Držao je crni mikrofon i obra​ćao se go​mi​li pred so​bom. Pro​me​nio je po​lo​žaj od tre​nut​ka kad je za​po​čeo go​vor. Ve​ro​vat​no zbog broj​no​sti go​mi​le. Ali, to nije bio razlog zbog kojeg je Henri širom otvorio oči. Na vrhu stepeništa iznad govornika glav​na vra​ta ka​te​dra​le bila su od​škri​nu​ta. To nije tre​ba​lo da se do​go​di. Neko iz​nu​tra otva​ra vra​ta! Pogledao je direktan prenos IBBC-jevog servisa. U dnu ekrana je pisalo: "Govornik na skupu mu​sli​ma​na is​pred Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla tvr​di da će Lon​don po​sta​ti islam​ski grad." Sli​ka se pro​me​ni​la. Lju​di iz go​mi​le su pri​me​ti​li da se vra​ta otva​ra​ju. Neki su po​ju​ri​li na​pred. "Sta?" reče Hen​ri. "Zar su na​me​ri​li da pre​u​zmu ka​te​dra​lu?" Du​bo​ko je uz​dah​nuo. Zvučnici pokraj Henrijevog monitora zašištali su od statičkog elektriciteta. Zbog brujanja opre​me svu​da oko nje​ga, pro​sto​ri​ja je de​lo​va​la po​put ko​šni​ce. "Da li se vra​ti​mo u bazu, ser?" za​čuo je smi​re​ni glas u uhu. Li​znuo je usne. Bile su gru​be po​put šmir​gle. Imao je loš ose​ćaj u du​bi​ni sto​ma​ka. Za​zvo​nio je mali cr​ve​ni te​le​fon na nje​go​vom sto​lu. Zvo​nio je samo kada su ne​vo​lje na vi​di​ku. Po​di​gao je slu​ša​li​cu. "Da, go​spo​di​ne." Po​što je slu​šao par tre​nu​ta​ka, spu​stio je slu​ša​li​cu. Svi su ga po​sma​tra​li. Zvuč​nik na sto​lu je cik​nuo. "Da se vra​ti​mo u bazu, ser?" za​čuo se mu​ški glas. Henri je pritisnuo nekoliko dugmića na levoj strani tastature. Jedan od dva monitora je trepnuo, po​be​leo, a za​tim po​no​vo trep​nuo. Sli​ka se po​ja​vi​la i po​me​ri​la. Na vidiku se pojavio policajac u uniformi. Kabasta žuta jakna skrivala je telesni oklop. Pratila su ga če​tvo​ri​ca slič​no obu​če​nih Iju​di. Henri je podigao pogled. Isti prizor se pojavio na monitorima na svakom stolu pko njega. Si​gur​no se vidi i na dru​gim ekra​ni​ma ši​rom ze​mlje, uklju​ču​ju​ći one u Da​u​ning stri​tu. Ispra​vio se. "Da li je be​zbed​no​sni si​stem pre​se​čen?", upi​ta je. "Ne još, go​spo​di​ne", od​vra​tio je glas iz zvuč​ni​ka. "Pro​me​na na​re​đe​nja. Na​sta​vi​te. Ši​fra ze​le​no", reče Hen​ri. Slika na ekranu se promenila, poskočila. Kamera se pomerila unazad. Video se ručni ovan za raz​bi​ja​nje pre​pre​ka. Po​me​rio se. Vra​ta su ule​gla. Ali, nisu se otvo​ri​la. Čud​no, vra​ta bi naj​če​šće po​pu​sti​la. Ovo će po​tra​ja​ti malo duže nego što je oče​ki​vao. Okrenuo se ka tastaturi desno od sebe i počeo da kuca. Primetio je crveni tajmer pri vrhu monitora. Pokazivao je koliko je vremena proteklo otkako je uređaj za praćenje van dometa. Pisalo je 04:05.

Poglavlje Pedeset Osmo "Uskoro ćemo svi biti stavljeni na probu. Tako kažu, zar ne?", rekao je Piter dok su silazili spiralnim stepenicama kroz okno od braon cigle, kakvo obično može da se vidi u viktorijanskim stanicama pod​zem​ne že​le​zni​ce. Zi​do​vi su ih pri​ti​ska​li sa svih stra​na. Ose​ćao se mi​ris buđi. "Do​bro si ra​spo​lo​žen za iz​daj​ni​ka. Ne​ćeš se iz​vu​ći, znaš to, zar ne?", pri​me​ti​la je Iza​bel. "Že​liš li da ti po​no​vo za​le​pim tra​ku pre​ko usta?", uz​vra​tio je Pi​ter. Nije od​go​vo​ri​la. Što su se niže spuštali, to je ustajalost vazduha bila sve gora. Izabel je hodala iza Pitera, malo is​pred Me​la​ka. Koračala je polako. Pad niz ove stepenice bio bi izuzetno bolan. Melak ju je upozorio da ih ne uspo​ra​va, ali ipak je si​la​zi​la po​la​ko. Kada su stigli do dna, Piter je stao ispred staromodnog čeličnog ormana i okrenuo naviše izbočenu ručku od crnog bakelita. Zatim je povukao napred i ponovo gore. Čitav sivi orman pomerio se ka njemu kroz prašinu. Bio je na šarkama, kao vrata. Iza se nazirao mračan hodnik s tavanicom od cigli u obliku luka. Bio je to srednjovekovni prolaz, mnogo generacija stariji od stepeništa niz koje su se upra​vo spu​sti​li. Bilo je jedva dovoljno mesta da dvoje ljudi idu uporedo, a tavanica je bila suviše niska da bi Melak mogao da se ispravi. Morao je da savije vrat. Izabel je u ustima osećala prašinu iz vazduha u tu​ne​lu. Ta​ko​đe se ose​ćao smrad, kao da je mr​tav pa​cov osta​vljen tu da tru​ne. "Divno je ovde dole, zar ne?", reče Piter dok su ulazili u hodnik. Posegao je ka okruglom prekidaču od bakelita na zidu levo od njih. Duž prolaza, koji se pružao u daljinu, popalile su se si​ja​li​ce. Za​tvo​rio je vra​ta za nji​ma. "Ovaj hodnik isprva je vodio ka starom zatvoru Flit", pričao je. Glas mu je odjekivao kroz pro​laz. Iza​bel je malo da​lje sta​ja​la s ru​ka​ma iza sebe i ću​ta​la. Po​sma​tra​la je na​bi​je​ni ze​mljan pod. "Hajde", rekao je. "Bolje bi ti bilu aa održavaš korak s nama." Gurnuo ju je u pravcu Melaka, koji je već od​ma​kao na​pred. Prošli su pokraj drvenih vrata, sačinjenih od sivih dasaka s malom zarđalom rešetkom u visini ramena. Zatreperila je žuta svetlost mrežom prekrivenih sijalica, postavljenih na podjednakim raz​ma​ci​ma. "Pra​tiš dugu tra​di​ci​ju, Iza​beL Neki ve​o​ma bit​ni za​ro​blje​ni​ci spro​vo​đe​ni su ovu​da." Me​lak je stao i če​kao ih. Pi​ter je po​no​vo gur​nuo Iza​bel. Prošli su kroz još jedna vrata i skrenuli levo u sporedan tunel. U ovom delu nije bilo svetlosti na tavanici sve do novog račvanja tunela, nekih stotinak metara dalje. Svetlost s tog kraja tunela osve​tlja​va​la je samo deo pro​sto​ra iz​me​đu dva dela. Kada su zakoračili u mrak, strah ju je stegao ledenom šakom. Učili su je kako da potisne ose​ća​nja ako bude kid​na​po​va​na, da raz​mi​šlja o begu. Ali, mu​či​la se da se pri​se​ti sa​ve​ta. Mi​sli su joj su​vi​še brzo le​te​le. Uda​ri​la je u Me​la​ka u naj​mrač​ni​jem delu tu​ne​la. Zgra​bio ju je za ra​me​na i pri​vu​kao sebi. S ga​đe​njem je okre​nu​la gla​vu. Nasmejao se. "Dobro je", reče. Ton njegovog glasa je odavao da se fino zabavlja. Privukao je uz

svoj bok. Po​ku​ša​la je da se iz​mi​go​lji. Uhva​tio je još čvr​šće. Le​de​ne gru​dve stra​ha plu​ta​le su joj kroz vene. Gurnuo je vrata u zidu najmračnijeg dela tunela i zapahnuo ih je težak vlažan miris. Iznenada se uka​za​la sve​tlost. Morala je da zatvori oči pred bleskom. Kada ih je ponovo otvorila, Melak ju je pustio. Posmatrala je prostor kakav nikad ranije nije videla. Imao je jedan, dva, tri, četiri… ne, osam zidova, a tavanica od crnih greda se pod uglom uzdizala od svakog zida prema tački visoko iznad sre​di​šta pro​sto​ri​je. Piter je zatvorio trideset centimetara debela vrata čim su se našli unutra. Ovde dole nema šanse da je neko čuje kako vri​šti. "Zapanjujuće, zar ne? Potiče iz četrdesetih godina sedamnaestog veka", rekao je Piter. Lagano je ko​ra​čao pro​sto​ri​jom. "Deo je korišćen kao podzemni hram još u rimska vremena. Mesto na kdjem su podučavali pro​ri​ca​nju, ma​gi​ji i slič​nim ve​šti​na​ma." Po​ka​zao je na ta​va​ni​cu. "Ta rupa po​ka​zu​je ka zve​zdi Se​ver​nja​či", na​sta​vio je. "Ili je bar ne​ka​da po​ka​zi​va​la." Me​lak je za​klju​čao vra​ta. Na sredini prostorije nalazila se gruba kamena humka. Izgledala je kao vrh velike lopte, pocrnele od vremena i široke tri metra, koja viri samo nekoliko centimetara iz poda. Nedaleko od nje nalazio se sto od hrastovine ivica izlizanih od upotrebe. Na stoluje ležao otvoren rukopis koji su pronašli u Istanbulu. Krenula je ka njemu. Piter je nije zaustavio. Otvorila je poslednju stranu. Simbol je zurio u nju. Želela je da ga pita kako se dočepao knjige, ali nije to učinila. Neće mu pružiti to zadovoljstvo. Uostalom, neko sigurno već dolazi po nju. Sigurno su već počeli da je traže. Samo je pitanje koliko brzo će biti u sta​nju da pro​na​đu ovo me​sto? Ispunjavala ju je duboka tuga svaki put kada bi pomislila na Šona. Užasno je ono što je Piter uradio. Siroti Šon. Suze su je gušile svaki put kad bi na njega pomislila, ali nije mogla da zaplače. Po​put olu​je koja ni​ka​ko da kre​ne. "Ču​ješ li ne​što?", reče Pi​ter. Sta​jao je iza nje. U daljini se čula tutnjava. Mogla je to biti voda. Mogao je biti voz. Podigla je pogled ka ta​va​ni​ci. "To je reka Flit", reče. "Na​la​zi se di​rekt​no iz​nad nas." Oblio ju je hladan znoj, ali misli su joj plutale kao da stoji sa strane i posmatra noćnu moru koja se de​ša​va ne​kom dru​gom. "Ovde se 1641. neko vreme nalazila Zvezdana palata. Čarls I je koristio. Puritanci, koji su osnovali Ameriku, bežali su od njegovog režima. Napuštena je ubrzo i zapečaćena. Dođi da vidiš ne​što." Po​ka​zao je ka hum​ki u sre​di​štu pro​sto​ri​je i kre​nuo ka njoj. Kada se približila, videla je da je humka okružena pukotinom širine petnaest centimetara. Gvirnula je dole i videla da se pukotina spušta u zemlju i širi. Bila je dovoljno široka da se kroz nju vide sive kosti, koje su se nalazile na dubini od oko pola metra. Mnogo kostiju. Mogle su biti životinjske, želela je da budu životinjske, ali poneka Ijudska lobanja tu i tamo među gomilom butnih kostiju, napuklih rebara i krhkih ruku, pričala je drugačiju priču, i sama uzdignuta humka sada joj se činila poput vrha lobanje. Najveće lobanje koju je ikad videla. Vrh te lobanje, ili šta god da je u pitanju, bio je crn, kao da su na njemu nekada davno gorele vatre. Oko uzvišenja, koje bilo udaljeno

dva metra, nalazila su se četiri kružna glatka kamena poklopca, koja su bila na podjednakom rastojanju postavljena u kameni pod. Svaki je bio prečnika šezdeset centimetara. Kao da su u pitanju baze za četiri stuba, koja su nekada nosila krov ili baldahin iznad humke. "Želiš li da vidiš više?", upi​ta Me​lak. Sta​jao je iza nje. Iza​bel je od​mah​nu​la gla​vom. "Otvo​ri je​dan, Pi​te​re", reče Me​lak. Piter je s kuke pokraj vrata skinuo kratku crnu gvozdenu palicu, dugu poput njegove ruke, a zatim je prišao jednom od kamenih poklopaca. Polako je podigao pet centimetara debeo poklopac i gurnuo ga u stra​nu. Pogledao je unutra i pokazao Izabel da priđe. Nije reagovala. Samo Bog zna šta tamo može vi​de​ti. Me​lak je kre​nuo ka njoj i gur​nuo je u rame. Prišla je rupi i pogledala dole. Prostor je bio veličine kovčega. Iz njega je dopirao užegli smrad, kao da je to nekada davno bio klozet ili kao da je unutra neko preminuo. Nije bilo kostiju, ali zidovi su bili crni, kao da je unu​tra go​re​la va​tra. Po​vu​kla se. "Šta ti se dogodilo?", rekla je Piteru gledajući u njega. Želela je da kaže još nešto, ali jezik joj je bio te​žak, a grlo joj se ste​za​lo. Dugo je zu​rio u nju pre nego što je od​go​vo​rio. "Naj​bit​ni​ji su re​zul​ta​ti, Iza​bel. Cilj uvek oprav​da​va sred​stvo." "Ti si psi​ho​pa​ta", od​vra​ti​la je. Od​mah​nuo je gla​vom i po​ka​zao ka hum​ki. "Znaš li šta je to?", pi​tao je. Žu​stro je od​mah​nu​la gla​vom kao da ne želi da zna. "Mesto na kojem je obožavan Mamon, bog pohlepe i gordosti. Tada su poznavali ljudsku prirodu bolje nego što je mi danas poznajemo uz svu svoju nauku." Ispružio je ruke, kao da se greje na ne​če​mu što izvi​re iz hum​ke. "Ovo je mešto moći Sigurno je osećaš, Izabel. Kada sam doveo našeg prijatelja ovde, odmah je shva​tio da je ovo pra​vo me​sto za ono što mu je po​treb​no." "Uči​ni to. Ne​ma​mo mno​go vre​me​na", re​kao je Me​lak. Sa​di​stič​ki se ke​zio. Izabel se tresla kao da ima groznicu. Pretpostavila je da će se dogoditi nešto loše, da Piter neće ispoljiti naklonost ka njoj. Međutim, mašta joj je divljala dok je razmišljala o svojoj sudbini. Njena po​sled​nja nada je zga​snu​la. Šon je mr​tav. Od te po​mi​sli osta​la je skr​ha​na tu​gom, što nije oče​ki​va​la. "Uči​ni to", po​no​vio je Me​lak. Glas mu je bio šar​man​tan ko​li​ko i ši​šta​nje zmi​je. Piter je ćušnuo Izabel u bok, gurajući je ka rupi. Zateturala se, ali je uspela da povrati ravnotežu. Nije po​ma​ga​io to što su joj ruke bile ve​za​ne iza leđa. Za​ko​ra​či​la je una​zad. Neće im olak​ša​ti po​sao. "Zar ne treba da pošalješ poruku?", upita Piter. Gledao je Melaka. Melak je izvadio ajfon iz pred​njeg dže​pa vre​ća​stih pan​ta​lo​na. Po​gle​dao je ekran. "Nema mreže, Pitere. Malopre je bilo. Šta se dogodilo s tvojim fantastičnim pojačivačem sig​na​la?" Bio je Ijut. Pi​ter je iz​gle​dao zbu​nje​no. Uzeo je svoj te​le​fon, po​gle​dao ga i pru​žio Melaku. "Upotrebi moj. Prebacuje se na fiksnu liniju. Sigurno nešto nije u redu s mobilnom mre​žom. Mo​žda je pre​op​te​re​će​na."

Me​lak je uzeo te​le​fon. "Po​ša​lji je od​mah", do​dao je gle​da​ju​ći na sat. "Zar je tvoj pri​ja​te​lj ne oče​ku​je?" Me​lak je zu​rio u Pi​te​ra. "Za​tim mo​žeš da se za​ba​viš." Ba​cio je po​gled na Iza​bel.

Poglavlje Pedeset Deveto Kada sam bio de​čak, za​mi​šljao sam da mogu da vi​dim u mra​ku. Šetao bih po kući svoje bake u državi Njujork kad svi odu na spavanje i pogase svetla. Tražio sam oca. Oti​šao je u rat kada mi je bilo se​dam go​di​na. Postoje slične vrste tame. Tama brvnare u ponoć, kada svetlost zvezda srebrom obasja vrata i pro​zo​re. Ta​ko​đe, po​sto​ji tama pod vo​dom, ako se na​la​zi​te do​volj​no du​bo​ko. Kada su vojnici došli da mi saopšte šta se dogodilo Ajrin, obuzela me utrnulost. Video sam svo​je oči u ogle​da​lu kad su oti​šli. Bile su ši​rom otvo​re​ne, gle​da​le su ne​što što više ne po​sto​ji. Či​ni​lo mi se da ću se ugu​ši​ti. Baš kao i sada. Ali, ovog puta su mi ek​se​ri bili za​ku​ca​va​ni u gru​di. Preživeti dva minuta bez vazduha je podvig za koji većina Ijudi nije sposobna. Međutim, za onog ko redovno roni i vežba kontrolu disanja tri minuta bez kiseonika je dobro, mada ne i fantastično dostignuće. Četiri minuta već jeste. Međutim, ono što zadržavanje daha čini pravim iskušenjem jeste si​tu​a​ci​ja u ko​joj ne zna​te da li ćete ima​ti va​zdu​ha kada stig​ne​te do gra​ni​ca svo​je iz​dr​žlji​vo​sti. Morate da se borite protiv straha i bola znajući da će ono čega se plašite najverovatnije biti vaša sud​bi​na. Nastavio sam da se borim, odvraćajući tim naporom pažnju svog uma. Okretao sam se, pomerao, pokušavao da se oslonim na kolena ili stopala nadajući se da ću uspeti da stanem. Međutim, voda me ne​pre​sta​no ba​ca​la na​pred i na​zad. Najzad sam uspeo da kleknem. Pluća su mi pucala. Ekseri su se zarivali sve dublje. Ali, znao sam da sam blizu vazduha. Jednostavno moram da se odbacim gore. To sam i učinio, i na trenutak ili dva glava mi je bila iznad površine vode i vazduh mi je pojurio u pluća. Zatim me voda ponovo okružila i obo​ri​la. Ali, sada sam znao kako da preživim, kako da se izvučem. Preplavilo me samopouzdanje. Sve što treba da učinim jeste da se pomerim ka ivici bazena i da se uspravim, ali ovoga puta na duže. Iznenada sam shvatio u čemu su pogrešili. Vezali su me oko butina, što znači da sam pod izvesnim uglom mo​gao da se us​pra​vim po​mo​ću sto​pa​la. Bila je to gre​ška koju će Pi​ter sku​po pla​ti​ti. Policajac koji je nekoliko minuta kasnije uskočio unutra i najzad me izvukao iz vode, dok sam se zavezan i napola udavljen naslanjao na ivicu bazena, bio je narednik Smit. Pločica s njegovim ime​nom bila je prvo što sam ugle​dao po​što me iz​vu​kao. Ni​ka​da je neću za​bo​ra​vi​ti. Narednik Smit je sekao poveze koji su me sputavali, a meni su bila potrebna tri minuta, uz kašljanje i nepovezan govor, da ispričam šta se, dođavola, dešava. Međutim, samo sam želeo da pronađem Izabel. Nisam imao vremena za objašnjenja. Frustriralo me to što je insistirao na de​ta​lji​ma. I još de​ta​lja. Od​go​va​rao sam što sam brže mo​gao. Njegov nadređeni mi je dozvolio da krenem s njima u utrobu zgrade samo zbog toga što sam se kleo da znam gde je Pi​ter od​veo Iza​bel. Za​kleo sam se tri puta, sva​ki put sve gla​sni​je. Bila je to ma​sna laž. Čuo sam samo da su kre​nu​li ne​gde dole. Dok sam stajao čekajući da mi kažu da krenem, narednik Smit mi je dodao debeo prsluk otporan na met​ke. Brzo sam ga obu​kao. Bio je lak​ši nego što sam za​mi​šljao. Zatim sam krenuo za timom ka podrumu. Neverovatno, ali nismo uspeli da pokrenemo lift zbog

toga što nismo imali odgovarajuću šifru, Najzad je kontrole poništio mladi policajac plave kose s is​ten​der​skim ak​cen​tom. Za​tim su se uga​si​la sve​tla na ste​pe​ni​štu koje smo pro​na​šli. Dok smo nastavljali dalje i palili baterijske lampe, drugi policajac je glasno pitao zašto sam ja ovde. Na​red​nik Smit mu je ob​ja​snio da ću im po​ka​za​ti gde je Iza​bel Šarp od​ve​de​na. Ja ni​sam re​kao ni reč. "Jeste li dobro, gospodine?", pitao me Smit dok smo silazili niz naizgled beskrajno duge stepenice. Snopovi svetlosti brzo su šarali po zidovima od cigli, pa je izgledalo kao da oko nas lete gi​gant​ski sle​pi mi​še​vi. "Nema pro​ble​ma." Mi​slio sam da me ra​zu​me, da shva​ta moju po​tre​bu da bu​dem tu. Dok smo silazili, imao sam osećaj da se spuštam u neku bolesnu verziju pakla. Dole nije bilo vazduha. Oblio me znoj i počeo sam blago da drhtim. To što sam bio mokar ko čep nimalo mi nije po​ma​ga​lo, na​pro​tiv. Tada sam ugle​dao ogre​bo​ti​ne na ci​gla​ma. Du​plje, koje je ure​za​la neka zver. Kada smo stigli do dna stepeništa, pronašli smo samo stari orman za struju sa crnom drškom od bakelita. Narednik Smit je povukao ručku naviše i ka sebi. Orman se otvorio i pred nama su se uka​za​le sta​ro​mod​ne ta​ble s osi​gu​ra​či​ma. Od​lič​no. Izrazi lica policajaca koji su zurili u žute porcelanske osigurače bili su mračni poput vrha pla​ni​ne u zimu. Neko nam je do​vik​nuo na​re​đe​nje da se više niko ne spu​šta u taj mali pro​stor. "Moramo da potražimo na nekom drugom mestu, gospodine. Čini mi se da je gore jedan lekar koji želi da porazgovara s vama." Narednik Smit me posmatrao sa sažaljenjem. Pokazao je ka ste​pe​ni​ca​ma."Da kre​ne​mo?" Dru​gi po​li​caj​ci su po​če​li da se pe​nju, dok ni​smo osta​li samo na​red​nik Smit i ja. Dok je čekao da krenem uz stepenice, nešto mi je sinulo. Zašto su ih uopšte izgradili? Nisu mo​ra​li da ih uko​pa​va​ju ova​ko du​bo​ko pod ze​mlju samo da bi po​ve​za​li kabl za stru​ju, zar ne? "Mo​že​mo li da pro​ve​ri​mo šta ima iza?" Pri​šao sam or​ma​nu drev​nog iz​gle​da. Narednik Smit je palčevima skinuo s ramena neprobojan prsluk. Imao je napet izraz lica. Zno​ja​va crna kosa mu se za​le​pi​la za čelo. "Da li je to ću​ski​ja?", upi​tah po​ka​zu​ju​ći ka du​goj alat​ki koja mu je vi​si​la s po​ja​sa. Do​dao mi je svo​ju ba​te​ri​ju. "U redu, pogledaćemo." Uglavio je polugu iza zadfije strane ormana. Najpre se nije pomakao. Za​tim se po​me​rio ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra od zida. Vi​deo sam samo ci​gle. Po​vu​kli smo za​jed​no. Iza ormana se ukazao otvor veličine malog dovratka. Eto gde je Izabel. Sigurno je tako. Ali, za​što su je po​ve​li dole? "Od​lič​no oba​vlje​no dru​že", re​kao je na​red​nik Smit i uda​rio me po ra​me​nu. Bilo mu je potrebno par minuta da pozove ostale članove tima nazad i odmakne orman od zida dovoljno da može da se prođe. Posle u vrh glave tri minuta, narednik Smit i ja smo stajali u drevnom hodniku od cigli. Bio je suviše uzan da bi poticao iz modernog vremena, ali bio je drugačiji od tu​ne​la u Is​tan​bu​lu. Ovde su ci​gle bile veće, tam​ni​je. Zatim se iz dubine tunela začuo šupalj udarac. Šta to, dođavola, bi? Svetlokosi policajac je pro​tu​rio gla​vu kroz vra​ta ka nama. De​lo​vao je za​bri​nu​to.

Krenuo sam niz hodnik. Zatim sam potrčao. Pokušao sam da ignorišem to što mi u glavi pulsira, a vlažna odeća prianja uz mene poput lepka koji se brzo suši. Pronaći ću Izabel. Bog zna šta joj oni zli​kov​ci upra​vo rade. "Ne tako brzo, go​spo​di​ne', pro​ši​štao je neko. Osvrnuo sam se. Narednik Smit je s nekoliko policajaca bio tik iza mene. Zbog velikih prsluka, u uskom tunelu su izgledali poput gigantskih termita. Nastavio sam, ali malo spprije. Mislim da bi me neko od njih si​gur​no spr​žio tej​ze​rom da sam pra​vio buku. Kada sam se pri​bli​žio ra​čva​nju tu​ne​la, za​stao sam. Ruka me zgra​bi​la za rame. Na​red​nik Smit je te​ško di​sao mal​te​ne tik po​kraj mog uha. "Sta​ni​te", pro​ša​pu​tao je. "Bu​di​te pa​žlji​vi." Slegao sam ramenima i pogledao iza ugla. Nije mi bilo bitno šta će se sa mnom dogoditi. Ugle​dao sam vra​ta i po​tr​čao ka nji​ma. Ako ne budem pažljiv, prijatelji narednika Smita će me baciti u stranu kako bi oni prvi ušli. Nisam smeo to da dozvolim. Čak i da završim kao talac, nisam mario. Morao sam da pronađem Iza​bei. Vrata preda mnom delovala su kao da pripadaju nekom starom manastiru. Bila su napravljena tako da spreče Ijude sa sekirama da se probiju. Površina im je bila kruta, s grubim urezima u drvetu u vidu sim​bo​la, kr​sto​va, me​se​ca i zve​zda. "Sklo​ni​te se u stra​nu, go​spo​di​ne." Jedan policajac je nosio dugu, crnu kutiju. Izgledala je kao kutija za ručak. Izvadio je iz nje srebrni mikrofon i prislonio ga uz vrata. Petnaest centimetara široka kružna baza bila je pljosnata i spo​je​na op​nom. Policajac je podigao slušalice do uha i osluškivao nekoliko sekundi. Zatim je podigao palčeve ka na​red​ni​ku Smi​tu. "Pre​po​ru​ču​jem da pro​va​li​mo unu​tra", re​kao je tiho po​ka​zu​ju​ći ka vra​ti​ma. Narednik Smit se nagnuo ka meni i rekao: "Unutra su neki Ijudi. Nešto se dešava. Vi svakako ne treba da budete ovde. Zaradiću gadan ukor zbog toga što sam vam dozvolio da pođete s nama. Bolje da sada ode​te. Mi ćemo je iz​vu​ći." "Ne, mogu da pomognem. Još biste jurili svoj rep gore da me niste poveli." Osećao sam vlagu nje​go​ve ode​će; još je bila mo​kra po​što me je iz​vu​kao iz ba​ze​na. Dah mu je mi​ri​sao na men​tol. Imao je žva​ku u usti​ma. Od​mah​nuo je gla​vom i raz​dra​že​no sle​gao ra​me​ni​ma. "Ni​smo vo​di​li ovaj raz​go​vor, u redu?" Pokazao mi je da se sklonim u stranu i promrmljao nešto svom kolegi. Čovek je prišao vratima, izvadio uređaj veličine kutije za cigarete iz crne metalne futrole koju je nosio, odvio debelu srebrnu tra​ku s boka ku​ti​je i za​le​pio je ne​da​le​ko od kva​ke. Narednik Smit me povukao nazad iza ugla, tamo gde se tunel račva. Prekrio je uši šakama. Uči​nio sam to isto. Če​ka​li smo. Policajac koji je stavio uređaj na vrata pritisnuo je dugme na majušnom uređaju za daljinsku kon​tro​lu. Ni​šta se nije do​go​di​lo. Zatim je buka nagrnula iz tunela, a talas dima i prašine izbio iza ugla. Buka mi je udarila u grudi

poput čekića uprkos prsluku, koji mi je narednik Smit dao. Dok se utišavala, potrčao sam u hodnik, mada su me oči pe​kle, te sam mo​rao ve​o​ma brzo da trep​ćem. Pojurio sam ka vratima. Neki policajac je već bio tamo. Na glavi je imao crni šlem, koji mu je prekrivao lice. Dok sam trčao, on je ubacio nešto u zjapeću rupu koja se pojavila na mestu vrata. Stigao sam do njega i čuo dvostruku eksploziju, slabiju od prethodne, ali dovoljno glasnu da mi po​me​ri mo​zak. Stvar​no sam ose​tio kako se unu​tra ne​što po​me​ra. Trebalo je da stanem. Čuo sam povike iza sebe, ali nastavio sam da trčim. Nalazio sam se samo pola metra od dimom zavijenog dovratka. Razmišljao sam o Aleku, o gluposti zbog koje je ubijen, o lepoj recepcionerki i užasnom načinu na koji je skončala, o ocu Gregoriju, kojeg je raznela bomba. O Aj​rin. I na​sta​vio sam da tr​čim.

Poglavlje Šezdeseto Dečak je pustio da mu Ivning standard sklizne iz ruke..Novine su već bile mokre. Koristio ih je da se zaštiti od kiše, ali više mu nisu bile potrebne. Otac ga je podigao visoko u vazduh. Masa oko njih je utihnula. Čulo se samo tiho padanje kiše i brujanje zvučnika postavljenih unaokolo, kojima kiša kao da je sme​ta​la. Iznad njihovih glava se začulo šištanje. Avion je ponovo proleteo. Sve glave se okrenuše kao jed​na, pra​te​ći nje​go​vo na​pre​do​va​nje. Svuda oko njega su bili ljudi, Arapi i Evropljani, sve muslimani, koji su došli sa svih strana sve​ta. Bilo je i žena, ali uglav​nom u po​za​di​ni. Kiša mu se slivala niz vrat, ali nije mario. U Engleskoj nikada nije video toliko muslimana na jed​nom me​stu. Bilo je uz​bu​dlji​vo. Ose​ćao je po​nos, kao da je naj​zad sti​gao kući. Nikada ranije nije čuo glas koji se izdvojio iz pucketanja mikrofona. Naelektrisalo ga je ono što je čo​vek go​vo​rio. Da li je to ra​zlog nji​ho​vog do​la​ska?

Poglavlje Šezdeset prvo Kada sam skočio kroz reckavu rupu u vratima, ugledao sam nadrealnu scenu. Zavesa od dima i prašine visila je u vazduhu. Osetio sam smrad od kojeg mi se steglo grlo. U ušima mi je pulsiralo. Čuo sam povik iza sebe, ali nisam ga razumeo. Verovatno mi narednik Smit dovikuje da se vratim. Međutim, nisam to učinio. Nisam mogao. Nedaleko od humke na centru prostorije neki Ijudi su ležali na podu. Dvo​je je upra​vo usta​ja​lo. Jednog sam odmah prepoznao. Bio je to krupan čovek koji je odveo Izabel Druga osoba bila je ona sama. Pridizala se podupirući se jednom rukom. Brzo sam potrčao prema njoj jer je onaj pro​klet​nik imao ne​što u ru​ka​ma. Sre​br​ni pi​što​lj. Pi​ter je le​žao na ze​mlji, ne​kih pola me​tra od nje​ga. Uperio je pištolj u Pitera. Pomislio sam da mu preti ili da pokušava da ga natera da ustane. Zatim je odjeknuo pucanj. Piterovo telo je poskočilo u vazduh. Video sam tanak pramen dima kako se uz​di​že iz cevi. Zatim se okrenuo prema meni. Skrenuo sam, dok se preda mnom sve odvijalo kao na usporenom snimku; pitao sam se da li je već pritisnuo okidač, da ii da se bacim na pod. Međutim, nastavio sam. Nisam mario za sebe. Znao sam šta će se dogoditi. Crvenkasto-žuti blesak me nije iznenadio, niti uda​rac u bok. Kao da me šut​nuo konj. Produžio sam napred podignutih pesnica. Čak i da izbuši milion rupa u meni, ipak ću umlatiti nje​go​vo glu​po lice. Ako neprobojni prsluk nije dobro obavio posao, imao sam najviše desetak sekundi pre nego što ga​lo​ni ad​re​na​li​na na​gr​nu kroz moje telo i ono poč​ne da drh​ti. Za​ču​la se se​ri​ja gla​snog puc​ke​ta​nja. Sve je od​zva​nja​lo. Iz njegovog pištolja videli su se novi blesci. Međutim, ovog puta nije ciljao u mene. Pucao je u ne​ko​ga iza mene. Za​tim je po​di​gao ruku da od​bi​je moj uda​rac. Srce mi je divljački tuklo. Nozdrve su mi bile pune smrada baruta. Praktično sam osećao njegov ukus. Ispružio sam ruku prema onom bedniku. Znao sam šta moram da učinim. Zgrabio sam njegov pištolj obema rukama i trgnuo cev naviše, a metak je fijuknuo u nepoznatom pravcu uz blesak, koji mi je ope​kao pr​ste kao da sam uhva​tio pla​men. Tada sam osetio udarac u obraz. Udario me glavom! Zamahnuo sam kolenom svom snagom i uda​rio ga u pre​po​ne. Zastenjao je. Lice mu se našlo na par centimetara od mog. Usna mu je zadrhtala. Samo time je pokazao da sam ga udario. Bio je visok bar dva metra, koža mu je bila bleda i na nekim mestima se lju​šti​la. Je​di​no mu je šaka u ko​joj je dr​žao pi​što​lj bila crna, kao da se više puta ope​kao. Osećao sam miris znoja i u njegovim očima video aroganciju potpuno lišenu samilosti, kao i da mi je od​zvo​ni​lo ako po​pu​stim sti​sak. Tresli su mi se mišići ruku. Da li je adrenalin već proradio? Da li mi creva ispadaju? Trgao je ruku. Pištolj mu je i dalje bio u šaci, ali i ja sam ga držao. Gurao je cev naniže. Gurnuo sam ga sna​žno u stra​nu i na​glo od​gur​nuo. Zatim se začuo snažan prasak, pa još nekoliko. Crveno-crna rupa mu se otvorila u grudima. Dok mu se telo trzalo, ruka mi je skliznula s pištolja. Nisam želeo da i mene pogode samo zato što stojim

pre​bli​zu. Si​gur​no je mr​tav. Ko​le​na su mi za​kle​ca​la. Ni​sam sebi do​pu​stio da pad​nem. On se srušio na humku raširenih ruku poput orla. Krv mu je curila iz grudi i natapala crnu majicu i crni kamen ispod njega. Slivala mu se niz lice. Iz rane na obrazu potočić krvi je klizio niz njegove usne i ogo​lje​ne zube. Dah​tao sam gu​ta​ju​ći va​zduh dži​nov​skim udi​sa​ji​ma. I tada, kao da ima neku natprirodnu moć, podigao je glavu i polako pridigao ruku u kojoj je i da​lje dr​žao pi​što​lj. Upe​rio ga je u Iza​bel. Za~ čuše se broj​ni ne​ra​zu​mlji​vi po​vi​ci. Bez razmišljanja sam zakoračio napred i šutnuo ga. Pištolj je odleteo uvazduh. Zatim se začulo novo pucketanje, kao da neko noktima lupka po zidu. Iz Melakove glave - kasnije sam saznao njegovo ime - poteklo je još pet-šest krvavih potoka. Crvenkasto-ružičasti krateri otvorili su mu se na sle​po​oč​ni​ca​ma. Pul​si​ra​li su sve​tlu​ca​ju​ći. Krv se po​put ulja sli​va​la na ka​men. Mr​tav je. Mora biti. Za​tim me Iza​hei za​gr​li​la. Bio je to za​gr​ljaj pre​po​ro​đe​ne oso​be. Uz​vra​tio sam joj. "Jesi li ra​njen?", pi​ta​la je ne​žno. Pažljivo sam dotakao bok. Prsluk je na jednom mestu bio okrznut, ali ne i probijen. Skinuo sam ga i opi​pao is​pod ko​šu​lje. Ka​kvo olak​ša​nje. Imao sam mo​dri​cu, ali nije bilo krvi. Od​mah​nuo sam gla​vom. Prišla je Piteru. Ležao je savršeno mirno, kao da se odmara. Međutim, imao je malu crvenu rupu na ble​do​pla​voj ko​šu​lji, tač​no na sre​di​ni gru​di. "Đu​bre jed​no", re​kla je dok se na​gi​nja​la nad nje​ga. "Na​dam se da će svet sa​zna​ti šta je uči​nio", re​koh. Policajac sa crvenom trakom oko ruke, kojeg dotad nisam video, kleknuo je pokraj Pitera i opi​pao mu puls. Okre​nuo se Iza​bel i od​mah​nuo gla​vom. Za​tim je ustao. Ot​ku​ca​ji srca su mi se vra​ti​ii u nor​ma​lu, ali i da​lje sam is​pre​ki​da​no di​sao. I bilo mi je dra​go što je Pi​ter mr​tav. "Do​bio je šta je za​slu​žio", re​kao sam dok sam se spu​štao kraj nje. Bila je ble​da kao krpa. Potom je ustala iznenađujuće smireno. Prišla je stolu s druge strane humke. Pratio sam je. Tu se na​la​zio ru​ko​pis koji srno pro​na​šli. Na​red​nik Smit se na​šao kraj nas dok se na​gi​nja​la nad knji​gu. "Ovaj predmet bi trebalo da se nalazi pod nadzorom ministarstva inostranih poslova", rekla je i po​gle​da​la na​red​ni​ka Smi​ta. "Nje​gov vla​snik je tur​ska vla​da." "Fo​ren​zi​ča​ri će sve ozna​či​ti i spa​ko​va​ti, go​spo​đi​ce Šarp. Mo​že​te pod​ne​ti za​htev za is​po​ru​ku." "Bez brige, učinićemo to. Nemojte ga izgubiti. Tb je verovatno najvrednija stvar koju ste ikad sta​vi​li u tor​bu." Narednik Smit je pogledao knjigu. "Pobrinuću se da je ne ispustimV reče. Navukao je gumene ru​ka​vi​ce i sme​stio ru​ko​pis u pla​stič​nu kesu koju je po​li​ca​jac po​kraj nje​ga otvo​rio. Po​gle​dao me. Lice kao da mu je bilo is​kle​sa​no od ka​me​na. "Le​ka​ri vas če​ka​ju", reče. "Dra​go mi je što ste bili iza mene, na​red​ni​če", re​koh mu. Jmaš sre​će što si živ, dru​gar" od​vra​tio je i od​mah​nuo gla​vom. Za​pa​nju​ju​će, ali bio sam pot​pu​no smi​ren. Tek sat vremena kasnije sam shvatio koliko sam bio blizu smrti, pa opet sam i dalje bio ushićen, Pretpostavljam da je za to delimično zasiužna sreća što vidim Izabel i saznanje da smo verovatno uhva​ti​li jed​nog od mo​jih pro​go​ni​te​lja iz Is​tan​bu​la. Jed​nog od zli​ko​va​ca koji su ubi​li Ale​ka.

Pogledao sam Melaka dok su ga iznosili iz odaje i shvatio zašto mi je bio poznat kada sam ga prvi put video. Njegova građa, ta ćelava glava. Video sam ga samo na trenutak, ali zasigurno je to bila bi​tan​ga koja nas je ju​ri​la kada samo po​be​gli iz moje ho​tel​ske sobe. Sada je mr​tav. "S kim je Melak sarađivao?", pitao sam narednika Smitu tri sata kasnije kada su konačno prestali da me is​pi​tu​ju. U me​đu​vre​me​nu sam upo​znao če​ti​ri nova ofi​ci​ra. Stajali smo pokraj neobeiežene vladine zgrade nedaleko od centra za ispitivanje Čanseri lejn, u koji su nas od​ve​li. "Ne mogu reći ni​šta o tome." Skre​nuo je po​gled. "Ne mo​že​te mi ni​šta reći?" Od​mah​nuo je gla​vom. "Upravo sam potpisao Akt o službenoj tajni, naredniče. Nisam ni pokušao da se usprotivim. Bar mi ne​što na​go​ve​sti​te. Vo​leo bih da znam da li se ijed​na ni​šta​ri​ja iz​vu​kla." Iza​bel se nagnu​la na​pred. "Ka​kav je zva​ni​čan stav, na​red​ni​če?" Pogledao ju je. "Pozabavićemo se tim pitanjem… Budite srećni zbog toga. Ako su drugi Ijudi ume​ša​ni, si​gu​ran sam da ćemo se za njih po​bri​nu​ti na od​go​va​ra​ju​ći na​čin, go​spo​di​ne." "Da li se u Is​tan​bu​lu išta de​ša​va u vezi s onim što smo tamo ot​kri​li?", hteo sam da znam. "Turske vlasti su uhapsile dve osobe, gospodine. Ne gledaju blagonaklono na slične stvari. To je sve što mogu da ka​žem. Do​vi​đe​nja." Okre​nuo se. Zurili smo u vrata, koja su se za njim zatvorila. Paperjasti oblaci iznad naših glava preiivali su se u purpurnim i ziatnim nijansama, stvarajući najlepši prizor večernjeg neba koji sam video u Londonu go​di​na​ma una​zad. Iza​bel je de​lo​va​la utu​če​no. "Jesi li do​bro?" Klim​nu​la je, ali nije de​lo​va​la do​bro. "Do​la​ze kola po nas." Sela je na ivičnjak. Odeća i kosa su joj bili u neredu, Meni su dali plavu trenerku, a mokru odeću sam no​sio u pla​stič​noj kesi. Si​gur​no smo iz​gle​da​li kao par skit​ni​ca. Po​gle​da​la me kao da ne​što vaga. Za​tim je re​kia: "Mo​gao bi da po​đeš kod mene." Na​sme​šio sam se. To je upra​vo ono što sam že​leo da ču​jem. Po​gle​da​la me i bla​go za​drh​ta​la. "Do​bra ide​ja", od​vra​tio sam. Pogledala me u oči. "U ovom trenutku ne želim da budem sama. Upravo sam otkrila nešto što me ve​o​ma uz​ne​mi​ri​lo." "Šta je u pi​ta​nju?" "Ne sada." Klim​nu​la je ka cr​noj voks​hol astri, koja se upra​vo za​u​sta​vlja​la kraj nas. Ni u kolima mi nije rekla šta je muči. Samo je vozaču dala uputstva i zavalila se pokraj mene. Za​gle​da​la se kroz pro​zor, a iz​gle​da​la je kao da će sva​kog tre​nut​ka bri​znu​ti u plač. Da li je u pitanju zakasnela reakcija na kidnapovanje? Bili smo odvojeni tokom ispitivanja. Prva osoba koju sam video bio je lekar, koji je prešao čitavu listu za čekiranje pre nego što je od mene zatražio da potpišem izjavu o odricanju. Znao sam da su pregledali i Izabel, pošto je lekar rekao da nje​gov ko​le​ga upra​vo raz​go​va​ra s njom kada sam pre​dlo​žio da nju prvu pre​gle​da​ju. Brinuo sam se zbog nje tokom vožnje do njenog stana. Nekoliko puta sam pokušao da zapodenem raz​go​vor, ali upor​no je od​ma​hi​va​la gla​vom.

Kada smo stigli do njenog bloka u Sent Džon Vudu, bio sam iscrpljen i zabrinut. U liftu sam je ponovo pitao šta je otkrila, ali samo je odmahnula glavom. Svakakve teorije su mi padale napamet. Dok je ot​klju​ča​va​la vra​ta, re​kla je: "Po​treb​no mi je tu​ši​ra​nje. Raz​go​va​ra​će​mo ka​sni​je." Ruka joj je drh​ta​la dok je otva​ra​la vra​ta. Za​tim je ušla. "Ka​za​ćeš mi od​mah", re​kao sam i za​tvo​rio vra​ta za nama. "Mo​lim te, Iza​bel. Za​bri​nut sam za tebe. Ne mo​žeš dr​ža​ti stva​ri u sebi. Ja sam po​ku​šao. Ne vre​di." Zu​ri​la je u mene dok su se​kun​de ot​ku​ca​va​le. "Ne​ćeš mi ve​ro​va​ti." "Po​ku​šaj." "Ne znam da li i sama mogu da po​ve​ru​jem." "Iza​bel, pot​pi​sao sam pro​kle​ti pa​pir. Ako bilo kome is​pri​čam šta se do​go​di​lo, biću uhap​šen za pet mi​nu​ta. Šta je, do​đa​vo​la, u pi​ta​nju? Haj​de." Du​bo​ko je udah​nu​la. "Piter je bio na našoj strani. Sve je, zapravo, bila smicalica da bismo se dočepali broja telefona Me​la​ko​vih sa​u​če​sni​ka." "Ali, po​ku​šao je da me ubi​je. Ne ve​ru​jem u to." "Nisam ni ja verovala dok me policajac koji mi je to ispričao nije zamolio da objasnim zašto bi Melak pucao u Pitera, osim ako je bio siguran da je izdat. Zatim mi je rekao da su uhapsili dvojicu Me​la​ko​vih sa​u​če​sni​ka zbog toga što je po​slao po​ru​ku na nji​hov broj s Pi​te​ro​vog te​le​fo​na." "Sve je bila smi​ca​li​ca?" Bio sam be​san. Osta​vio me da umrem. Po​go​dio je Iza​bel tej​ze​rom. Klim​nu​la je. Sta​ja​li smo u hod​ni​ku okre​nu​ti jed​no ka dru​gom. "Šta je to​li​ko bilo va​žno da sam osta​vljen da umrem?" "Sećaš se one pretnje da će armagedon stići u London? Verujemo da je osujećena kada su iz​vr​še​na hap​še​nja." Po​gle​da​la je oko sebe kao da prvi put vidi sop​stve​ni stan. "Nije tre​ba​lo da sum​njam u nje​ga." "Niko te ne može kri​vi​ti." Tada mi je sinulo. Zato mi Piter nije vezao noge oko članaka. Zahva- Ijujući tome sam bio u stanju da se uspravim u bazenu. Piter je to učinio. Pružio mi j e priliku. Mogao j e da se pobrine da se uda​vim. Iza​bel j e u pra​vu. "Dao je život." Zvučala je iscrpljeno. "Niko nije znao šta je naumio dok nije poslao poruku da Ijudi kojima ide naredna poruka treba odmah da budu uhapšeni. Bio je najtajanstvenija osoba koju znam. Nikome u konzulatu nije rekao ništa o tajnom zadatku. Šalili smo se da je duboko zabrazdio. Ali, dao je ži​vot za to." Drh​ta​la je. Bilo je te​ško sma​tra​ti he​ro​jem čo​ve​ka koji me gur​nuo u vodu, ali ni​sam mo​gao to da ospo​rim. "Mi​sli​la sam da ću umre​ti", re​kla je. Za​tim je uću​ta​la. "I ja." Po​gle​dao sam una​o​ko​lo. Stan joj je bio sve​den, mo​de​ran, sko​ro sve je bilo belo. "Hva​la ti što si se vra​tio", re​kla je. Ste​kao sam uti​sak da nije si​gur​na da li je tre​ba​lo da mi kaže sve što mi je upra​vo re​kla. Po​gle​da​la me. Te div​ne ze​le​ne oči. "Uđi unu​tra. Iz​gle​daš ko idi​o​ta dok sto​jiš ovde u hod​ni​ku. Do​la​zim za koji mi​nut" Usmerila me prema dnevnoj sobi. Biljke su bujale poput prašume na balkonu. Seo sam na veliku belu sofu i posmatrao spektakularan zalazak sunca dok sam čekao da se ona istušira. Slušao sam

zvuke automobila u prolazu i šištanje tuša u daljini pokušavajući da razlučim šta sada mislim o Piteru. Ponovo sam u mislima preispitao sve događaje i što sam više razmišljao, delovalo mi je sve ra​zum​ni​je. Slič​ne ope​ra​ci​je, in​fil​tri​ra​nje u raz​ne gru​pe, si​gur​no jesu bile deo nje​go​vog po​sla. Dvadeset minuta kasnije, Izabel je izašla iz kupatila u uskoj crnoj trenerci, trljajući kosu crnim pe​ški​rom. "Vre​me je​za​ve​sti", reče. "Haj​de​da​vi​di​mo šta​ka​žuo de​mon​stra​ci​ja​ma." Vesti u deset počele su sa nekoliko minuta zakašnjenja. Prikazan je snimak jednog od prinčeva pred Katedralom Svetog Pavla. Stajao je na stepenicama u teget mornaričkoj uniformi sa zlatnim gaj​ta​nom i be​lim dug​mi​ći​ma. Ni​sam bio si​gu​ran zbog čega je on tu. Glas je go​vo​rio ne​što o tome kako je ve​če​ras svra​tio tamo. Kao da je do​šao da po​vra​ti zgra​du. Iza njega, vrata katedrale bila su ponovo zatvorena. Navodno, grupa muslimana koja je uletela kroz otvo​re​na vra​ta odr​ža​la je unu​tra kra​tak pro​test, pa je mir​no iza​šla ne ošte​tiv​ši ni​šta. Spiker je prešao na priču o izbijanju kuge u Istanbulu. Više stotina Ijudi je u karantinu, rekao je. Šestoro je preminulo, uključujući dvojicu Iranaca, naučnika i građanina. Ovaj drugi je juče nađen u nekom podrumu. Smrtnost među ljudima smeštenim u karantin je visoka, ali vlasti su zadovoljne jer nije pro​na​đe​no ni​jed​no dru​go ža​ri​šte. Sve se fino ukla​pa​lo. "Zbog toga je Alek ubijen", rekao sam tiho. "Zločinci su sigurno ot~ krili tragove kuge u toj odaji ispod Aja Sofije. Ova epidemija u Istanbulu ima neke veze sa svim tim. Sigurno. Verovatno je kuga razlog zbog kojeg je ta podzemna odaja bila tako dugo zapečaćena. Korišćena je za sahranjivanje lju​di koje je crna smrt od​ne​la." "Neću ti pro​tiv​re​či​ti", od​vra​ti​la je. "Sigurno su videli Aleka kada je ušao u tunel. Možda su ga pratili. Zatim su ga oteli. Morali su da se pobrinu da nikome ne ispriča. Mogao ih je zaustaviti da je izašao u javnost s pričom o svom otkriću. Zbog toga su progonili mene. Zatim su pomoću video-snimka okrivili fundamentaliste. Da li je i to bio deo nji​ho​vog pla​na, da us​ko​me​ša​ju stva​ri? Ali, za​što su svi ti Iju​di mo​ra​li da umru?" Pro​go​vo​ri​la je ti​him gla​som. "Ispričaću ti šta mi je rečeno. Znam da mogu da ti verujem, Šone. Posle svega što si doživeo, mi​slim da za​slu​žu​ješ da znaš." Se​de​la je po​kraj mene na be​loj sofi. "Dvoje ljudi koji su uhapšeni nedaleko od katedrale, oni kojima je Melak pokušao da pošalje poruku, upravo su imali nameru da podele slatkiše iz dve plastične kese. Slatkiši su ispitani. Verujemo da su zaraženi istom bakterijom kuge koja je izazvala epidemiju u Istanbulu. Navodno, ta dvojica koja su ih delila nisu znala ništa o tome. Bili su obične marionete. Ispričali su da im je re​če​no da sa​če​ka​ju dok ne do​bi​ju po​ru​ku, a za​tim da po​de​le sve slat​ki​še koje ima​ju." "Me​lak je že​leo da se to oba​vi samo ako se po​ja​vi do​vo​ljan broj lju​di." "Želeli su da zaraze Ijude kugom?" Bilo je teško zamisliti vrstu IjuSi koja želi da poseje bolest i smrt, ali tada sam se se​tio ka​kav je čo​vek bio Me​lak i shva​tio da ta​kvi Iju​di za​i​sta po​sto​je. " Ako se virus širi brzo, hiljadu zaraženih je dovoljno da se započne nešto zaistaozbiljno. Ta​ko​đe, za​do​no​še​nje vi​ru​sa​bi​li​bi​o​kri​vlje​ni​mu​sli​ma​ni." "Ubi​li su Bu​len​ta zbog toga što mi je po​mo​gao?" Klim​nu​la je. "Bi​tan​ge su si​gur​no shva​ti​le šta se zbi​va. Mo​žda vas je neko vi​deo za​jed​no." "Po​treb​no mi je malo va​zdu​ha", re​kao sam. Isključila je televizor i otvorila staklena vrata balkona. Izašli smo napolje i neko vreme

posmatrali grad. Bio je kasni suton. Pogled na kose krovove futurističkih poslovnih zgrada cen​tral​nog Lon​do​na nije mo​gao biti lep​ši. Video sam kupolu katedrale kako svetluca na horizontu i osetio topli letnji povetarac na licu. Vre​me je bilo sa​vr​še​no, ni su​vi​še to​plo ni su​vi​še hlad​no. "Bilo je i dru​gih koji su sa​ra​đi​va​li s Me​la​kom. Si​gur​no." "Tražimo ih. To će potrajati. Povući će se u ilegalu kada se pročuje da im je plan propao. Ali, ima​mo neke tra​go​ve koje mo​že​mo da is​tra​ži​mo." "Na​dam se da ćete ih po​hva​ta​ti." Sta​ja​la je kraj mene. Ste​zao sam sjaj​nu če​lič​nu šip​ku. "Šta si mi re​kla pre nego što će me ba​ci​ti u ba​zen", pi​tao sam. Iza nje su vijorile prepletene grane i lišće vrha krošnje londonskog platana bele kore, posađenog uz bok stam​be​nog blo​ka. Ose​ćao sam mi​ris li​šća, koje se nji​ha​lo na to​plom va​zdu​hu. Po​gle​da​la je dole ka pri​ze​mlju, gde su bila par​ki​ra​na kola. "Re​kla sam ’du​bo​ko udahm." "Bila si u pra​vu." U tom trenutku sam znao šta želim više od svega. Nestao je gubitak koji mi je šibao srce, s kojim sam živeo svakog bogovetnog dana od Ajrinine smrti. Ponovo sam se osetio normalno, kao pre​po​ro​đen. Ose​tio sam i čud​nu ras​te​re​će​nost, kao da mi se srce otvo​ri​lo. "O čemu raz​mi​šljaš?", pi​ta​la je. "Sve se promenilo." Osetio sam blagu vrtoglavicu. Moj život sa Ajrin je sećanje, bleda slika, još ve​o​ma dra​go​ce​na, ali pri​pa​da da​le​koj pro​šlo​sti. "Znaš", re​kla je",da ti pro​klet​ni​ci nisu po​že​le​li ovo da uči​ne, ni​ka​da se ne bi​smo sre​li." Sta​ja​li smo tri​de​se​tak cen​ti​me​ta​ra jed​no od dru​gog i po​sma​tra​li grad. "Ka​kvi su ti pla​no​vi za na​red​nih ne​ko​li​ko dana?", pi​ta​la je. "Od​mo​ri​ću se, za​tim oti​ći da vi​dim šta se zbi​va u In​sti​tu​tu. Vra​ti​ću se u ko​lo​sek." "Zašto noćas ne bi prespavao ovde?" Osmeh joj je bio poput pozivnice. Okrenula se i dotakla me pri​tom. Ose​tio sam pec​ka​nje na ruci. "Na ka​u​ču." Ruke su nam se po​no​vo do​ta​kle. Podigla je pogled ka meni. "Znaš, kada se moj brak okončao, zaista sam mislila da nikada neću po​no​vo ve​ro​va​ti mu​škar​cu." De​li​lo nas je samo par cen​ti​me​ta​ra. Uzeo sam je za ruku i pri​vu​kao sebi. Ose​ćao sam nje​nu kožu kroz tan​ku pa​muč​nu ma​ji​cu. Nalet žudnje podigao se poput talasa u meni. Privukao sam je još bliže. Nije se opirala. Ovog puta sam bio spre​man. Lju​bi​li smo se. Imao sam ose​ćaj da se ni​kad neće za​vr​ši​ti. Zatim sam tiho progovorio: "Valjalo bi da te upozorim, ja sam oštećena roba. Često sam lutao ulicama kad je Ajrin poginula. Jedan fini policajac iz stanice u Fulamu zvao je mog terapeuta kada god bi me ugle​dao." "Svi smo ošte​ćen.", od​vra​ti​la je ne​žno. "Sva​ko od nas."

Epilog Počeo sam ponovo da trčim rano ujutro. Leto se pretvorilo u savršenu jesen. Oduvek sam najviše vo​leo kada je u Lon​do​nu nebo pla​vo, a vre​me to​plo. Blago sam se preznojavao. Polako se stvarala gužva u saobraćaju na Park roudu, mada je bilo tek šest i če​tr​de​set uju​tro. Iz​va​dio sam sre​br​ni ključ iz dže​pa i dr​žao ga kao da je amaj​li​ja. Čim sam ga stavio u bravu, vrata su se otvorila. Izabel je stajala s druge strane u beloj majici, du​goj do bu​ti​na. Iz​gle​da​la je div​no. Poljubila me u obraz. Svaki put kada bi to učiniia, osetio bih olakšanje. Možda je to eho olakšanja koje sam osetio kada sam je pronašao živu u onoj podzemnoj tamnici, prepuštenu Melaku na mi​lost i ne​mi​lost. Bilo je tu još ne​če​ga; sre​će. "Kafa?" "Baš bih vo​leo da je po​pi​jem." "Na te​ra​si je. Do​la​zim za mi​nut." Seo sam na jed​nu od ple​te​nih sto​li​ca, si​pao kafu obo​ma i ot​pio gu​tljaj. Mnogo toga se dogodilo tokom proteklih nekoliko meseci. Išli smo na Alekovu grčku pravoslavnu sahranu u Islingtonu. Ispostavilo se da mu je majka zaista Grkinja. Poljske vlasti su uspele da je pronađu posle nedelju dana. Takođe smo bili na službi organizovanoj za Pitera u Sve​tom Đor​đu na Pi​ka​di​li​ju. Ru​ko​pis koji smo pro​na​šli is​pod Aja So​fi​je po​slat je na te​sti​ra​nje u Uni​ver​zi​tet u Kem​bri​džu. Malo sam istraživao dijagram na unutrašnjoj strani zadnje korice. Nisarn otkrio ništa novo. Mogao je to biti vizantijski magični simbol, astrološka karta ili zagonetka, kao što je Gulsum rekla, ili ne​što sa​svim dru​go. Proučavao sam zagonetke iz tog perioda i otkrio mnoge stvari o vizantijskoj magiji. Car Iraklije je navodno bio kolekcionar jevrejskih, egipatskih i drugih magičnih knjiga. Rukopis koji smo pronašli mogao bi pripadati toj kolekciji iz vremena pred kraj njegove vladavine. Ali, ne mogu biti si​gu​ran. Mo​ra​će​mo da sa​če​ka​mo i vi​di​mo šta će is​tra​ži​va​či u Kem​bri​džu ot​kri​ti. Pokušao sam ponovo da pogledam Kajzerove fotografije na internetu, međutim, nestale su. To me nije iz​ne​na​di​lo. Takođe sam pokušao da obezbedim dozvolu da moj institut obavi spektralnu analizu rukopisa, ali mi je rečeno da moramo da sačekamo da kolege s Kembridža završe. Do tada neće primati nove za​hte​ve za ana​li​zu. Odlu​čio sam da bu​dem str​pljiv. Zbog mno​go čega mo​ram biti za​hva​lan. Izabel je tražila hitan premeštaj u Ujedinjeno Kraljevstvo, koji joj je istog trenutka odobren. Odlu​či​li smo da is​pro​ba​mo za​jed​nič​ki ži​vot. Odlu​čio sam da pro​dam kuću. Vre​me je da na​sta​vim da​lje sa ži​vo​tom. U Istanbulu je pred televizijskim kamerama senzacionalno otvorena pećina ispod Aja Sofije. Ta vest propraćena je u glavnim večernjim vestima u Engleskoj. Nas nisu spominjali, kao ni činjenicu da je Alek tu ubi​jen. Još često razmišljam o njemu i svaki put zaključim koliko smo srećni što smo živi. Svet je čudno me​sto. Da Alek nije na​stra​dao, ne bih upo​znao Iza​bel.

Čuo sam ne​što i okre​nuo se. Iz​la​zi​la je na te​ra​su, sme​še​ći se. Is​pru​žio sam ruku i ona ju je pri​hva​ti​la.

Jedan dan u starom Istanbulu Lo​rens O’Bra​jan Pre nego što sam prvi put posetio grad, pre skoro dvadeset godina, zamišljao sam da je Istanbul tmurna bezlična metropola. Umesto toga, susreo sam se s nečim spektakularnim. Stari Istanbul bio je pravo otkrovenje. Zadivile su me drevne vizantijske i otomanske lokacije, njihova lepota, moć i istorijski značaj. To osećam i danas. Istanbulska zagonetka je rođena iz te zadivljenosti i lepote Is​tan​bu​la. Pre nego što odlučite da provedete dan u starom Istanbulu, a znajte da tamo ima mnogo modernih lokacija i mesta za kupovinu koja će vam obezbediti zabavu tokom dužeg boravka, molim vas pažljivo odaberite period godine za posetu. Ja sada mogu da preživim na 29 stepeni Celzijusovih u avgustu, ali više ćete uživati ako dođete u oktobru ili maju (kada je u proseku 20 stepeni), ili u me​đu​pe​ri​o​du, ako ni​ste na​vi​kli na vi​so​ku tem​pe​ra​tu​ru. Ako vaš hotel gleda na Zlatni rog ili Bosfor i ima restoran s lepim pogledom, odličan način da provedete dan u starom Istanbulu je da ga započnete opuštenim doručkom s pogledom u kojem su uživali otomanski i vizantijski carevi. Oduvek sam voleo doručak u Istanbulu. Pržena salama koja još cvrči, bogat izbor sireva, slatki džem i mek hleb drže me za stolom duže nego što bi trebalo. Zbog toga ne žu​ri​te sa do​ruč​kom, uži​vaj​te u nje​mu. Ako želite tamo da odete, evo hotela koje vredi uzeti u obzir. Prvo, nešto skuplji, jeste hotel Nena u Ulici Klodfarer, (info@istanbulhotelnena. com, oko 250 funti za noć). To je fantastičan mali hotel i samo vas kratka šetnja deli od istorijskih lokacija. U hotelu Nena za doručak se služi odličan švedski sto na terasi, a sobe imaju klimu i besplatan bežični internet. U nešto pristupačnijem hotelu Star ho​li​dej u Ulici Divanjolu (info@ hotelstarholiday.com, oko 75 funti za noć) u istom delu grada, slu​že do​ru​čak na te​ra​si (is​pred Pla​ve dža​mi​je), a sobe ta​ko​đe ima​ju kli​mu. Ako se vaš hotel nalazi u Sultanametu, starom delu Istanbula gde se gorenavedeni hoteli nalaze, na komadu tla gde je Konstantin izgradio novi Rim, nećete biti daleko od Aja Sofije, naše naredne stanice. Aja Sofija je hiljadu godina bila najveća hrišćanska katedrala na svetu. Otvorena je od 9 do 16:30 sva​kog dana, osim po​ne​delj​ka. Zdanje je uz raskošnu ceremoniju otvorio imperator Justinijan Veliki 27. decembra 536. godine. Sveta Sofija ima jedinstvenu kupolu. U vreme kada je izgrađena, nije postojalo ni četiri puta manje zdanje slične strukture. Njeni blistavi mozaici i neverovatna veličina smatrani su čudom tokom mno​gih ve​ko​va. Kupola Aja Sofije ima trideset metara u prečniku. Njen divan enterijer nalazi se na koricama Istanhulske zagonetke. Kupolu podržava četrdeset kamenih svodnih rebara. Četrdeset prozora po​sta​vlje​no je iz​me​đu naj​ni​žih de​lo​va re​ba​ra kako bi obez​be​di​li da ku​po​la odi​še la​ko​ćom. Ovo zdanje je praktično bilo grčki pravoslavni Vatikan u periodu od 536. do 1453. godine, katolička katedrala tokom Latinskog carstva od 1204. do 1261. godine, velika džamija i sedište sunitskog islamskog kalifata od 1453. do 1935. godine, kada su Ataturk i turski parlament pretvorili Aja So​fi​ju u mu​zej. Ni​jed​no dru​go zda​nje nema tako ču​ve​nu isto​ri​ju. Ako stignete tamo rano ujutru, izbeći ćete dvadesetominutno čekanje u redu za kupovinu karte, na koje sam bio osuđen kad sam usred bela dana rešio da odem u Aja Sofiju tokom poslednje posete

Istanbulu. Cena ulaza je skromna. Nisam se baktao s ponudama za stručnu turu, kojima su me obasipali tokom čekanja. Bilo je to tokom leta 2011. godine. Kada konačno uđete unutra, zastanite u priprati, dugačkom ulaznom delu u crkvu. Tu se nalaze moderni zidni paneli, na kojima je na raznim jezicima ispisana istorija Aja Sofije, uključujući i pojedinosti o dotad nečuvenom preobražaju u mu​zej. Zatim uživajte u zapanjujućem brodu i prelepom enterijeru kupole visoko iznad vas. Pogledajte mozaike; mnogi najlepši na svetu nalaze se upravo ovde. Uživajte u pogledu s galerije. U Svetoj So​fi​ji čo​vek se može mal​te​ne iz​gu​bi​ti. Po​ne​si​te vodu i do​bar be​de​ker. Pre ručka uglavite i posetu obližnjoj Aja Irini. Ona se nalazi u spoljnom dvorištu palate Topkapi, koju takođe možete posetiti. Svetoj Irini i palati Topkapi pristupa se kroz monumentalnu kapiju sa zadnje strane Aja Sofije. Kapija vodi u dvorište palate, nalik vrtu. Tu se nalazila palata otomanskih sultana sve do 1854. i u njoj se nalazi dovoljno interesantnih predmeta za čitav dan istraživanja. Ako vas interesuju harem, blago i relikvije iz Muhamedovog perioda, nemojte propustiti da posetite Top​ka​pi. Arheološki muzej se takođe nalazi u spoljašnjem dvorištu palate. Poseduje fantastičnu kolekciju grčkih i rimskih skulptura, predmeta i grobnica, čija starost seže sve do perioda osnivanja prvih na​se​lja na ovom me​stu. Sveta Irina, koju sam u romanu opisao, otvorena je za javnost samo povremeno za večernje koncerte. Ne znam zašto. Njena unutrašnjost bi bila interesantna mnogima. Mislim da je to što joj zidovi nisu veličanstveni kao Aja Sofijini samo čini zanimljivijom. To je jedna od samo nekoliko pravoslavnih crkava koje, kada je otomanska vojska konačno zauzela grad 1453. godine, po na​re​đe​nju Meh​me​da Osva​ja​ča nisu pre​tvo​re​ne u dža​mi​je. Veličanstveni spoljni zidovi Aja Irine, zapanjujuće otvorene ruševine na južnoj strani i njena gran​di​o​znost dr​ža​li su mi pa​žnju či​ta​vih dva​de​se​tak mi​nu​ta kada sam po​sled​nji put bio tamo. Sada ćete već osetiti potrebu za ručkom. Vruće ćufte od mesa, ukusne salate i limunada u Istanbulu imaju poseban ukus. Ako vam budžet to dozvoljava, uzmite u obzir posetu obližnjem restoranu s terasom na krovu ili možda pabu Sultan (sul​tan​pub@su​tan​pub.com.tr) na početku Ulice Divanjolu (pređete tramvajske šine pored Aja Sofije pa levo). Pogled s terase na krovu zaista je spektakularan. Ako vam budžet to ne dozvoljava, možete jednog po podneva otići tamo na kafu, a ručati u bilo kojem od turističkih restorana u blizini. Restoran Doj-Doj (doydoymusa@hotmail. com), ne​da​le​ko od Uli​ce Sifa ha​mam (Sifa Ha​mam Sok), ima te​ra​su na kro​vu, ve​li​ki pro​met i ra​zum​ne cene. Tokom posle podneva možete prošetati nekoliko stotina metara do najvećeg poznatog rimskog hipodroma. Nalazi se direktno ispred Aja Sofije. Tu su navijači iz gradskih frakcija pratili bele ili plave (ako su bili aristokrate ili zemljoposednici) i crvene ili zelene (iz krugova zanatlija ili tr​go​va​ca). Bili su ne​što po​put pre​te​ča fud​bal​skih hu​li​ga​na. Početkom januara 532. godine na hipodromu je započeo ustanak»Nika" Organizovale su ga dve suparničke boje. Pet dana kasnije, pola Konstantinopolja je izgorelo, uključujući i crkvu Aja Sofiju. U to vreme se unutar zidine grada nalazilo trista kvadratnih kilometara, dok su, poređenja radi, zi​di​ne Fi​ren​ce obu​hva​ta​le sve​ga pet kva​drat​nih ki​lo​me​ta​ra. Do pobune je delimično došio zbog toga što je hipodrom ljudima služio kao ventii za frustracije. Neke stranke su uživale podršku aristokratskih porodica koje su smatrale da imaju više prava na presto od cara Justinijana. Carica Teodora je ubedila cara da se suprotstavi pobunjenicima. Možete sa​zna​ti više o njoj či​ta​ju​ći Is​tan​bul​sku za​go​net​ku.

Posle izvesnog kolebanja, kapije hipodroma su zatvorene i Justinijanov general Velizar je masakrirao 30.000 pobunjenika i u krvi okončao bunu. Tada je ponovo izgrađena Sveta Sofija kakvu da​nas zna​mo. Međutim, sve što je od hipodroma preostalo jeste trkalište i nekoliko velikih stubova iz njegovog centra. Tu su obeiisk iz drevnog Egipta, zmijski stub iz Delfa i Konstantinov stub. Veruje se da su na svo​jim pr​vo​bit​nim lo​ka​ci​ja​ma iz vre​me​na kada je hi​po​drom ko​ri​šćen za trke boj​nih kola. Ako nastavite dalje, stići ćete do Muzeja mozaika iza neverovatne Plave džamije sa šest mi​na​re​ta i 20.000 pla​vih plo​či​ca iz Iz​ni​ka. Muzej mozaika se nalazi pod tipičnom arkadom u otomanskom stilu. U njemu se nalaze mozaici iz carske palate, koja se nalazila na tom prostoru i bila sedište onoga što nazivamo Vizantijskim carstvom sve dok Mleci i krstaši nisu opljačkali grad 1204. godine. Međutim, Vizantinci nisu sebe tako na​zi​va​li. Sma​tra​li su se gra​đa​ni​ma Rim​skog car​stva. Carska palata je imala sopstvenu luku, Bukeleon, brojna veličanstvena stepeništa, paviljone, vrtove, kule i dvorišta preko čitavog prvog brda Istanbula, koje od ulaza u Mramorno more gleda ka Bosforu. Taj kompleks palata predstavljao je čudo srednjovekovnog sveta. Tu su bile i zasebne palate za caricu, čiji su zidovi bili prekriveni purpurnim mermerom iz Rima, kao i palate za careve ro​đa​ke i mi​lje​ni​ke. Od Muzeja mozaika do Aja Sofije deli vas kratka šetnja, a odatle se tramvajem ili podzemnom železnicom možete vratiti do hotela ili otići do nekog drugog dela grada, kao što su Veliki bazar, kula Ga​la​ta, trg Tak​sim ili neki od su​per​mo​der​nih bu​ti​ka, ko​jih je Is​tan​bul sada pre​pun. Ako dan završite u nekom od hotela ili restorana koje sam nešto ranije preporučio, uživaćete u naj​bo​ljoj hra​ni u Evro​pi i spek​ta​ku​lar​nom okru​že​nju, dru​ga​či​jem od bilo čega na sve​tu. Oče​ku​je se da će ne​da​le​ko Aja So​fi​je za jav​nost biti otvo​re​ne nove ar​he​o​lo​ške lo​ka​ci​je. Konstantin Veliki je izgradio neverovatan grad. Preživeo je opsadu, kugu, osvajanje i glad pre nego što su Osmanlije osnovaie novo carstvo preuzevši baštinu starog. Sada je to moderan grad, naj​ve​ći u Evro​pi. Broj sta​nov​ni​ka brzo se pri​bli​ža​va ci​fri od če​tr​na​est mi​li​o​na. Najzad, kao i u bilo kojem gradu, pazite da noću ne lutate mračnim sokacima. Takođe se nemojte obazirati na ulične prevarante, koji pokušavaju da vas nagovore da uđete u neki bar ili u prodavnicu. Samo produžite dalje. Pića su obično preterano skupa u noćnim klubovima. Čuvajte se džeparoša na me​sti​ma gde je gu​žva. Nadam se da ćete uživati u danu provedenom u starom Istanbulu. Javite mi kako ste se proveli: lpo​bryan@go​o​gle​ma​il.com.

Zahvalnica Najpre bih želeo da odam priznanje divnim gradovima Istanbulu i Londonu i svim toplim i prijateljski nastrojenim ljudima koji u njima žive. Mnoge istorijske lokacije u tim gradovima, kao i brojni njihovi stanovnici, velika su inspiracija. Voleo bih da odam priznanje ljudima koji obavljaju fan​ta​sti​čan po​sao na mno​gim lo​ka​ci​ja​ma koje sam u knji​zi spo​me​nuo. Međutim, podzemne i druge lokacije ispod Aja Sofije, Aja Irine i u blizini Katedrale Svetog Pavla, koje sam u knjizi opisao, potpuno su izmišljene. Ta mesta ne postoje, osim u mojoj mašti i Is​tan​bul​skoj za​go​net​ki. Želim da se zahvalim na pomoći doktoru Entoniju Istmondu s Instituta Kortold u Londonu i doktoru Kenu Darku, direktoru Istraživačkog centra za poznoantičke i vizantijske studije, kao i Univerzitetu Riding. Ali, moram istaći da sam za sve greške i netačnosti u potpunosti lično od​go​vo​ran. Želim da se zahvalim Kler Bord, mojoj urednici u Harper Kolinsu, na pomoći u redigovanju i oblikovanju romana. Takođe želim da se zahvalim svim ostalim profesionalnim piscima i prijateljima koji su pročitali rane verzije Istanbulske zagonetke i pomogli mi svojim komentarima. Džen Džen​kins iz Ka​li​for​ni​je, Pem Ad​hern iz Nju Or​le​an​sa, hva​la vam na po​dr​šći i ohra​bre​nji​ma. Imao sam sreće da pohađam divne časove pisanja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj. Irski centar za pisanje ima nekoliko veoma korisnih kurseva. Želim da dodam da sam član dve grupe za pisanje iz Dablina; zovu se Ratmajns i Vensdej. Obe su mi bile od velike pomoći. Zahvaljujem se svim​čla​no​vi​ma. Moja divna supruga Zen, moja turska princeza, kao i njena i moja porodica, takođe su imali važnu ulogu tokom stvaranja ove knjige. Želim da se zahvalim i svojoj deci, Izabel i Robertu, zbog toga što su tr​pe​li moja če​sta ođ​su​stva i što sam ih ne​bro​je​no puta iz​ba​cio iz sobe da bih ra​dio. Konačno, želim da se zahvalim prijateljima Noelu i Džimiju, koje sam izgubio jer su pre mene oti​šli na ono bo​lje me​sto, a ne​ka​da dav​no su slu​ša​li moje pri​če. Re​dov​no se oba​ve​šta​vaj​te o pri​či iz Za​go​net​ke, po​se​ti​te www.lpo​bryan. word​press.com. Na sajtu možete pronaći mnoge pojedinosti o Istanbulskoj zagonetki, kao i informacije o svemu što se s knji​gom de​ša​va​lo do dana iz​da​va​nja. Tu ćete takođe pronaći pojedinosti o novim Izabelinim i Šonovim avanturama u Je​ru​sa​lim​skoj za​go​net​ki, koja će iz štam​pe iza​ći u ja​nu​a​ru 2013. go​di​ne. Postoje fotografije, video-materijal i linkovi na Tviteru (@lpobryan) i Fejsbuku, koje takođe možete pratiti. Možete me pronaći na društvenim mrežama Gudridersu (Goodreads) i Linkdinu (Lin​ke​din).

O autoru Lorens O'Brajan je rođen u Dablinu. Studirao je poslovanje i IT{19} na Oksfordu. Budući da se školovao u Engleskoj, morao je da studira uz rad, pa je ustajao u četiri ujutro. Između ostalog, radio je kao kuhinjski pomoćnik nedaleko od filijale Banke Engleske i čistio tanjire onih koji su imali dobre veze. Godinama se mučio i živeo po napuštenim zgradama. Prvi rad mu je objavljen u školskim novinama kada je imao deset godina. Bila je to kratka priča o izgubljenim vanzemaljcima. Trideset pet godina kasnije, pohađao je radionicu za pisce i ubrzo mu je ponuđen izdavački ugovor za tri knjige. Za prvu od njih, Istanbulsku zagonetku, osvojio je Nagradu za izuzetno delo na Konferenciji pisaca južne Kalifornije 2007. godine. Lorens trenutno piše svoj drugi roman, Je​ru​sa​lim​sku za​go​net​ku. Kako biste saznali više o Lorensu i Istanbulskoj zagonetki, posetite njegov blog na lpo​bryan.word​press.com ili twit​ter@LPO​Bryan.

1)

Do​bar dan (Prim. lekt.)