Logistika Preduzeca - Master Rad -Master Saobracaja Nikola Simic rs

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Nikola Simić

RACIONALIZACIJA PROCESA LOGISTIKE NABAVKE U PREDUZEĆU "MLEKARA KUČ KOMPANY D.O.O" MASTER RAD

Novi Sad, 2012 godina

Nikola Simić

MASTER RAD

Zahvalnica Posebnu zahvalnost za izradu ovog završnog rada dugujem gospodinu Milošu Jeliću, referentu službe nabavke, u preduzeću Kuč Kompany D.o.o koji je svojim zalaganjem uspeo da za relativno kratko vreme obezbedi me gotovo sa svim potrebnim informacijama. Zahvalnost dugujem i predmetnom asistentu gospođi Svetlani Nikoličić koja je uspela da mi pomogne da ovaj rad sastavim u odredjenu formu , koja je najprihvatljivija. I na kraju želim posebno da se zahvalim predmetnom profesoru, gospodinu Vladeti Gajiću, koji me je na pravi način uputio i vodio kroz ceo postupak istraživanja, i koji je naročitim razumevanjem pomogao da na kraju uspešno i završim započeto istraživanje. Ovaj završni rad posvećujem mojoj porodici: ocu Vladanu, majci Vidi, dedi Miodragu, babi Milanki, dedi Milomiru, i babi Milunki , na ponos, za sva zajednička odricanja koja su bila neophodna da bih završio započeto školovanje. sa velikim poštovanjem sin i unuk, Nikola

Sažetak diplomskog rada U ovom završnom radu obrađena je problematika procesa nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o" - Kragujevac i njima pripadajućih logističkih troškova. Na osnovu sprovedene analize kao osnovni cilj koji se postavlja, pred ovaj završni rad, je racionalizacija navedenih logističkih procesa nabavke. Primenom odgovarajućih metoda sprovođenja analize postojećeg stanja dat je uvid u kompletan proces. Na osnovu konkretnih podataka logističkih troškova pristupilo se iznalaženju mera kojim bi se dati proces unapredio. Nakon izvršenog postupka unapređenja postojećeg stanja, izvršen je uporedni prikaz cene koštanja postojećeg i unapređenog stanja i na osnovu tih podataka pristupilo se davanju konačnog-zaključnog razmatranja. Kao krajnji rezultat pojavilo se smanjenje logističkih troškova, odnosno uspešno je izvršena racionalizacija procesa logistike nabavke.

Ključne reči Logistika, nabavka, preduzeće, transport, racionalizacija

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

2

Nikola Simić

MASTER RAD

SADRŽAJ: SPISAK SLIKA.................................................................................................................................................. 5 SPISAK TABELA.............................................................................................................................................. 6 1.UVODNE NAPOMENE .................................................................................................................................... 7 1.1 UVOD ............................................................................................................................................................ 7 1.2 DEFINISANJE OSNOVNIH HIPOTEZA I CILJEVA RADA ...................................................................................... 8 1.3 METODE ISTRAŽIVANJA ................................................................................................................................. 8 1.4 OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU- SUBJEKTU ISTRAŽIVANJA ........................................................................... 8 2. POLAZNE OSNOVE RADA ......................................................................................................................... 12 2.1 OSNOVE LOGISTIKE PREDUZEĆA .................................................................................................................. 12 2.1.1 Opšte napomene o logistici preduzeća, istorijski osvrt ....................................................................... 12 2.1.2 Ciljevi logistike preduzeća .................................................................................................................. 13 2.1.3 Definicija logistike preduzeća............................................................................................................. 15 2.1.4 Poslovi logistike u užem smislu ........................................................................................................... 15 2.1.5 Poslovi logistike u širem smislu .......................................................................................................... 15 2.1.6 Zadaci nabavke ................................................................................................................................... 17 2.2 SISTEM LOGISTIKE PREDUZEĆA .................................................................................................................... 18 2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa ..................................................................................................... 18 2.2.2 Logistički sistem preduzeća ................................................................................................................ 18 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logističkih sistema ................................................................................ 20 2.3 SKLADIŠNI SISTEM I SISTEM ZA KOMISIONIRANJE ........................................................................................ 21 2.3.1 Blok skladište i skladište u redovima .................................................................................................. 23 2.3.2 Sistem komisioniranja ......................................................................................................................... 24 2.4 TRANSPORTNI SISTEM .................................................................................................................................. 27 2.4.1 Pomoćna transportna sredstva ........................................................................................................... 27 2.4.2 Sistemi za spoljni transport ................................................................................................................. 28 2.4.3 Sistemi za unutrašnji transport ........................................................................................................... 31 3. SISTEMSKA ANALIZA POSTOJECEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEĆU – SUBJEKTU ISTRAŽIVANJA........................................................................ 32 3.1OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTOJEĆEG STANJA ........................................................................................ 32 3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeću "Kuč Kompany d.o.o" Kragujevac ................................ 32 3.1.2 Područje delovanja logistike nabavke ................................................................................................ 35 3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzeća .................................................................................... 38 3.1.4 Postupak ulaska i kontrole sirovina, ambalaže i ostalog repromaterijala ......................................... 39 3.1.5 Proces skladištenja materijalnih dobara ............................................................................................ 40 3.2 IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH AKTIVATORA ROBNIH TOKOVA ......................................................................... 43 3.2.1 Izdvajanje materijalnih dobara ABC analizom................................................................................... 44 3.2.2 Struktura materijalnih dobara u nabavci............................................................................................ 45 3.2.3 Struktura materijalnih dobara u grupi repromaterijal za proizvodnju ............................................... 46 3.2.4 Postupak određivanja najvažnijeg skupa materijalnih dobara u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju .................................................................................................................................................. 49 3.3 KRITIČKA ANALIZA PROCESA KRETANJA MATERIJALNIH DOBARA KLASE A I B ........................................... 54 3.3.1 Iniciranje tokova materijalnih dobara (naručivanje) ......................................................................... 55 3.3.2 Organizacija i realizacija tokova materijalnih dobara( tereta) na relaciji od isporučioca do primaoca ...................................................................................................................................................... 56 3.3.3 Prijem ulaznih tokova materijalnih dobara (tereta) ........................................................................... 62 3.3.4 Prijem tereta u prijemno skladište ...................................................................................................... 66 3.3.5 Troškovi skladištenja .......................................................................................................................... 70 3.3.6 Troškovi posedovanja zaliha............................................................................................................... 71 3.3.7 Struktura ukupnih logističkih troškova ............................................................................................... 72 3.4 Identifikacija problemskih tačaka u relevantnim tokovima materijalnih dobara ...................................... 74 4. MOGUĆNOST UNAPREĐENJE POSTOJEĆEG STANJA U PROCESIMA NABAVKE ................... 76 4.1 OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE ZA UNAPREĐENJE POSTOJEĆEG STANJA ..................................................... 76 4.1.1 Troškovi eksploatacije drumskih transportnih sredstava (osnovne napomene).................................. 76 4.1.2Klasifikacija troškova u preduzećima koja poseduju vozni park ........................................................ 76

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

3

Nikola Simić

MASTER RAD

4.1.3 Ocena kvaliteta drumskih transportnih sredstava .............................................................................. 77 4.1.4 Upravljanje kvalitetom tehno-eksplatacionog stanja drumskih transportnih sredstava ..................... 78 4.1.5 Određivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 79 4.2 PREDLOG MERA I REŠENJA ZA UNAPREĐENJE POSTOJEĆEG STANJA ............................................................. 80 4.2.1 Izdvajanje referentnih pravaca dopreme za uvođenje sopstvenog voznog parka, na osnovu troškova transporta, primenom ABC analize ............................................................................................................. 81 4.2.2 Dimenzionisaje transportnih kapaciteta ............................................................................................. 85 4.2.3 Određivanje transportnog puta (rutiranje) ......................................................................................... 87 4.2.4 Određivanje redosleda vožnji i eksplatacionih izmeritelja rada voznog parka .................................. 88 4.3 TROŠKOVI VOZNOG PARKA .......................................................................................................................... 96 5. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA ............................................................................................................... 100 5.1 OCENA KOMPLETNOG ISTRAŽIVANJA ......................................................................................................... 101 5.2 PRAVCI DALJEG ISTRAŽIVANJA .................................................................................................................. 102 PRILOZI ......................................................................................................................................................... 103 LIČNA KARTA PREDUZEĆA .............................................................................................................................. 103 PRIKAZ POJEDINIH DOKUMENATA KOJI PRATE PROCESE LOGISTIKE NABAVKE ....................... 108

LITERATURA ................................................................................................................................................ 109

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

4

Nikola Simić

MASTER RAD

SPISAK SLIKA Slika 1.1: Makro- organizaciona šema preduzeća Kuč Kompany d.o.o Kragujevac, 9 Slika 1.2: Organizaciona šema sektora proizvodnje i razvoja, 10 Slika 1.3: Organizaciona šema sektora kvaliteta, 11 Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike , 13 Slika 2.2: Komponente uspeha na području logistike, 14 Slika 2.3: Poslovi logistike preduzeća u užem smislu, 15 Slika 2.4: Poslovi logistike u širem smislu, 16 Slika 2.5: Zadaci nabavke, 17 Slika 2.6: Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzeća, 18 Slika 2.7: Sistemski prikaz logističkog sistema preduzeća, 19 Slika 2.8: Šematski prikaz međusobnog odnosa tokova materijala i informacija, 19 Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzeća prema fazama protoka materijalnih dobara, 20 Slika 2.10: Struktura i tok materijala u sistemu skladišta i komisioniranja, 21 Slika 2.11: Pregled vrsta skladišta, 22 Slika 2.12: Prikaz strukture vrsta skladišta, 22 Slika 2.13: Podno skladištenje u blokove ili redove, 23 Slika 2.14: Vrednovanje skladištenja u blokovima u odnosu na skladištenje u redovima, 24 Slika 2.15: Različiti oblici komisioniranja porudžbina, 26 Slika 2.16: Ocena statičkog sistema komisioniranja, 27 Slika 2.17: Struktura pomoćnih transportnih sredstava, 28 Slika 2.18:Pprikaz vrednovanja drumskog transporta u odnosu na ostale vidove transporta,29 Slika 2.19:Sažet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda, 30 Slika 2.20: Sredstva za unutrašnji transport, 31 Slika 3.1: Dijagram toka procesa nabavke, 34 Slika 3.2: Organizaciona šema službe za nabavke, 35 Slika 3.3:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljači ambalaže i ostalog repromaterijala, 36 Slika 3.4:Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljači dominantne sirovine za proizvodnju, 37 Slika 3.5: Tok prijema i kontrole sirovina, ambalaže i ostalog repromaterijala, 39 Slika 3.6: Dijagram toka procesa skladištenja materijalnih dobara, 42 Slika 3.7: Procentualno učešće pojedinih grupa u nabavci, 45 Slika 3.8: Grafički prikaz učešća podgrupa (ambalaže i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju u grupi repromaterijal za proizvodnju, 49 Slika 3.9: Pareto-ABC dijagram za grupu repromaterijal za proizvodnju, 52 Slika 3.10: Grafički prikaz odnosa pojedinih logističkih troškova, 73 Slika 4.1: Uprošćeni grafički prikaz metode "klatno", 81 Slika 4.2: Pareto-ABC dijagram za troškove transporta osnovne sirovine (mleka), 83 Slika 4.3: Mapa mesta nabavke osnovne sirovine (mleka), 87 Slika 4.4: Šematski prikaz redosleda vožnji, 88 Slika 4.5: Itinerer kretanja vozila na ruti 1, 89 Slika 4.6: Itinerer kretanja vozila na ruti 2, 89 Slika 4.7: Itinerer kretanja vozila na ruti 3, 90 Slika 4.8: Itinerer kretanja vozila na ruti 4, 90 Slika 4.9: Itinerer kretanja vozila na ruti 5, 91 Slika 4.10: Itinerer kretanja vozila na ruti 6, 91 Slika 4.11: Itinerer kretanja vozila na ruti 7, 92 Slika 4.12: Itinerer kretanja vozila na ruti 8, 92 Slika 4.13: Itinerer kretanja vozila na ruti 9, 93 Slika 4.14: Itinerer kretanja vozila na ruti 10, 93 Slika 4.15: Itinerer kretanja vozila na ruti 11, 94 Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

5

Nikola Simić

MASTER RAD

SPISAK TABELA Tabela 3.1: Prikaz izdvojenih novčanih sredstava za nabavku, 45 Tabela 3.2: Bliži prikaz grupe repromaterijal za proizvodnju, 46 Tabela 3.3: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 1 , 46 Tabela 3.4: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 2 , 46 Tabela 3.5: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 3 , 47 Tabela 3.6: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 4 , 47 Tabela 3.7: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 5 , 47 Tabela 3.8: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 6 , 47 Tabela 3.9: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 7 , 47 Tabela 3.10: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 8 , 48 Tabela 3.11: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 9 , 48 Tabela 3.12: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 10 , 48 Tabela 3.13: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata podgrupe 11 , 48 Tabela 3.14: Granične vrednosti za pojedine grupe, 50 Tabela 3.15: Izdvojena novčana sredstva za nabavku u grupi repromaterijal za proizvodnju, 50 Tabela 3.16: Razvrstavanje materijalnih dobara u klase (A,B ili C) na osnovu određenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli 3.14, 51 Tabela 3.17: Razvrstavanje materijalnih dobara na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 53 Tabela 3.18: Naručivanje materijalnih dobara iz klasa A i B, 55 Tabela 3.19: Granice odgovornosti i rizika, 56 Tabela 3.20: Način transporta, 57 Tabela 3.21: Prikaz rastojanja između preduzeća i i-te farme, 60 Tabela 3.22: Ukupni troškovi transportovanja tereta, 60 Tabela 3.23: Ukupni troškovi dopreme po jedinici mere, 62 Tabela 3.24: Pojavni oblici tereta, 63 Tabela 3.25: Doprema tereta do mesta istovara, 63 Tabela 3.26: Mesto istovara, 64 Tabela 3.27: Vrsta vreme i troškovi istovara, 65 Tabela 3.28: Tehnička baza istovara, 65 Tabela 3.29: Vrsta i kapacitet skladišta, 67 Tabela 3.30: Tehnička baza skladištenja, 68 Tabela 3.31: Prosečno vrem protoka tereta kroz skladište i troškovi skladištenja, 69 Tabela 3.32: Troškovi skladištenja po jedinici mere, 70 Tabela 3.33: Troškovi novčanih sredstava vezanih u zalihama, 71 Tabela 3.34: Ukupni logistički troškovi nabavke, 72 Tabela 4.1: Troškovi transporta mleka po pravcima dopreme, 81 Tabela 4.2: Granice između pojedinih grupa, 82 Tabela 4.3: Razvrstavanje pravaca dopreme u klase (A,B ili C) na osnovu već određenih granica prikazanih u tabeli 4.2 , 83 Tabela 4.4: Razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu rezultata Pareto-ABC analize, 84 Tabela 4.5: Prikaz prosečnih dnevnih količina mleka koja se dopremaju, 85

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

6

Nikola Simić

MASTER RAD

1.UVODNE NAPOMENE 1.1 UVOD Svako preduzeće koje se bavi proizvodnom ili prerađivačkom delatnošću, odnosno transformacijom predmeta rada sa ciljem stvaranja nove vrednosti, mora posvetiti posebnu pažnju optimalnom koriščenju raspoloživih resursa. Optimalnost korišćenja resursa podrazumeva sprovođenje, kontrolu i upravljanje procesima u preduzeću uz ostvarivanje minimalnih ukupnih troškova.Pojam logistike preduzeća vezuje se se za prostorno-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora (isporučioci) do ušća (kupci) na ukupno optimalan način. Iz navedenog može se reći da je logistika preduzeća instrument povećanja profitabilnosti celokupnog sistema preduzeća, posmatrajući tok materijalnih dobara i sirovina, i njima pripadajuće logističke troškove. Osnovni cilj ovog završnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala i dominantne sirovine (mleka) za proizvodnju preduzeća Mlekara Kuč Kompany, analiziranjem strukture i vrste logističkih troškova i predlogom mera i rešenja za njihovo smanjenje. Imajući u vidu da se u tržišnoj ekonomiji vodi velika konkurentska "borba" da bi se doprelo do kupca koji je karika koja finalizuje sve one radnje koje su prethodile da se jedan artikal proizvede i u pravo vreme stavi na raspolaganje, ali po pravoj ceni i odgovarajućeg kvaliteta, posebno je bitna optimizacija poslovanja jednog preduzeća. U cilju sagledavanja celokupnog poslovanja, kako u organizacionom smislu tako i u ekonomskom jednog preduzeća poseban prostor za optimizaciju nudi upravo područje "logistike preduzeća" koja se proučava na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Logistika preduzeća je, po mom mišljenju, neizostavna materija svakog budućeg inženjera bilo kog usmerenja na tehničkim fakultetima. Ona povezuje usko stručno znanje iz izabrane oblasti i konkretne aktivnosti u privredi gde se ta stečena znanja i primenjuju, dajući jednu ukupnu sliku poslovanja i procesa koji se dešavaju u jednom privrednom subjektu uključujući predlog mera i rešenja za racionalizaciju i unapređenje tog poslovanja. Upravo tu mogućnost, koja nam pruža logistika kroz određene naučne metode i pre svega kroz sistemsko sagledavanja veza i odnosa pri prostorno-vremenskoj transformaciji materijalnih dobara od isporučioca do pa do korisnika određenog proizvoda, iskoristili smo da bi pre svega: Deo 1:  Izneli uvodne napomene; Deo 2:  Prikazali osnovne teorijske postavke logistike preduzeća; Deo 3:  sagledali celokupan proces nabavke potrebnih materijalnih dobara za funkcionisanje preduzeća;  izvršili inicijalnu selekciju onih materijalnih dobara na koje treba obratiti pažnju;  snimili proces prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobara od isporučioca do procesa proizvodnje i sa njima pripadajuće informacije;  ustanovili kroz koje instance preduzeća se taj proces odvija;  ustanovili odgovornosti i zaduženja subjekata koji se time bave;  utvrdili troškove koje generišu materijalna dobra pri prostorno-vremenskoj transformaciji kroz ceo proces nabavke;  izvršili odabir dominantne grupe materijalnih dobara (na osnovu izabranog kriterijuma);  detaljno utvrdili logističke troškove i mesta nastajanja troškova za posmatranu dominantnu grupu; Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

7

Nikola Simić

MASTER RAD

 kritički analizirali postojeće stanje realizacije logističkih procesa;  indentifikovali i izdvojili problemske tačke uočene u toku istraživanja;  izvršili odabir referentne problemske tačke kao mesta potencijalnih rezervi za racionalizaciju i unapređenje; Deo 4:  odabrali konkretnu oblast u okviru logističkih troškova gde će se pokušati izvršiti racionalizacija i unapređenje;  dali teorijski "put" za unapređenje postojećeg stanja;  izvršili unapređenje postojećeg stanja realizacije logističkih procesa i Deo 5:  dali završno mišljenje i izvršili uporednu analizu postojećeg i unapređenog stanja.

1.1 Definisanje osnovnih hipoteza i ciljeva istraživanja Osnovna polazna pretpostavka je da će se na osnovu analiziranja postojećeg sistema logistike nabavke, pronaći potencijalna mesta (problemske tačke) za racionalizaciju postojećih troškova logistike. Stoga je osnovni cilj ovog završnog rada je racionalizacija procesa logistike nabavke repromaterijala, odnosno dominantne sirovine preduzeća Mlekara Kuč Kompany d.o.o Kragujevac. Pri tom se analizira struktura i vrste logističkih troškova i utvrđuje predlog mera i rešenja za unapređenje postojećeg stanja. Drugim rečima, cilj je iznalaženje optimalnog odnosa između logističkih efekata i logističkih troškova nastalih pri realizaciji procesa nabavke.

1.2 Metode istraživanja U trećem delu ovog rada prikazani su rezultati do kojih se došlo na osnovu:  sistemskog pristupa snimanju prostorno – vremenske transformacije materijalnih dobara i nastalih troškova kroz sve delove preduzeća u okviru procesa nabavke ,  odabira dominantne grupe materijalnih dobara na osnovu Pareto-ABC analize. U četrtom delu prikazani su rezultati do kojih se došlo na osnovu:  odabira referentnih pravaca dopreme uz uvođenje sopstvenog voznog parka, na osnovu Pareto-ABC analize  odabira transportnih puteva (rutiranje) na osnovu metode "klatno" i  postupka za utvrđivanje transportnih kapaciteta, pri čemu je broj vozila izračunat na osnovu prevoznih zahteva ( C1 ) i prevozne sposobnosti jedinice voznog parka (Wq ).

1.3 Osnovni podaci o preduzeću Kuč Kompany D.o.o – Kragujevac OSNOVNI PODACI D.o.o. Kuč Company počinje sa radom 1992 godine kao porodična mlekara i jedna je od prvih mlekara na području Šumadije. KučCompany proizvodi su tradiconalnog porekla i ukusa i predstavljaju krunu višegodišnjeg rada i iskustva u proizvodnji i preradi mlečnih proizvoda. Višegodišnje iskustvo, praćenje savremenih trendova u tehnološkim procesima i neprekidno ulaganje u savremenu tehnologiju rezultiralo je paletom od 40 proizvoda. Mleko se proizvodi u selima centralne Šumadije i svakodnevno se u mlekaru dopremi preko 40.000 l mleka.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

8

Nikola Simić

MASTER RAD

Kvalitetu proizvoda se poklanja velika pažnja jer se na osnovu kvaliteta proizvoda sagledava kvalitet preduzeća. Potvrda dobrog kvaliteta su mnogobrojne medalje osvojene na Novosadskom sajmu. Savremeno tržište zahteva od svojih isporučilaca ne samo dobar kvalitet već i određeni dokaz o dugoročnoj doslednosti tog kvaliteta.Bitna podrška uzajamnog poverenja između proizvođača i kupca su međunarodni standardi kvaliteta. Zato se mlekara Kuč Company opredelila i uvela prvi u nizu ISO 9001 : 2000 kao i HACCP koji je preduslov za poslovanje na svetskom tržištu. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA Kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, od toga 60 % radi u proizvodnji dok ostatak čine menadžerski tim i administrativna služba. Osnivač, vlasnik i generalni direktor je Jezdimir Kuč. Menadžerski tim čine pomoćnik direktora za prozvodnju i razvoj, zamenik direktora za ekonomiku i finansije, rukuvodilac komercijalne službe ,rukovodilac laboratorije, rukovodilac održavanja i rukovodilac finansijske službe. Od ukupnog broja radnika njih 15 je sa visokom stručnom spremom, dok su ostali zaposleni na administrativnim poslovima sa višom i srednjom stručnom spremom1. Na slici 1.1 dat je šematski prikaz organizacione strukture preduzeća. Vlasnik preduzeća

Kuč Kompany d.o.o Kragujevac Direktor

Sektor ekonimike i finansija Zamenik direktora

Sektor komercijalnih poslova

01 Poslovni sekretar 02

03

Farma za proizvodnju mleka Kuč - Lapovo

Sektor kvaliteta

Sektor proizvodnje i razvoja

Služba kadrovskih, pravnih i opštih poslova

Slika 1.1: Makro-organizaciona šema preduzeća Kuč Kompany d.o.o – Kragujevac

Na osnovu makro-organizacione šeme preduzeća nije moguće steći uvid u mesto logistike nabavke u organizacionoj strukturi preduzeća. Poslovi logistike nabavke povereni su referentu za nabavku, čija se služba nalazi u okviru sektora za proizvodnju i razvoj. U preduzeću ne postoji poseban organizacioni deo koji se bavi logistikom preduzeća. Zadaci iz domena logistike preduzeća su, u organizacionom smislu, diversifikovani na različite službe po pojedinim sektorima. Potrebno je odmah na početku naglasiti da se poslovi iz oblasti logistike preduzeća ne sprovode sistemski vec na osnovu potreba. U preduzeću ne postoji svest o primeni logističkih principa. Nakon razgovora sa nadležnima stekao se utisak da ne postoji ni dovoljna zainteresovanost za implementaciju logistike u celosti u poslovanje preduzeća. Nivo logističke kompetencije je na nivou pred-logističar, odnosno zadaci iz oblasti logistike preduzeća se izvode nekordinirano, ne postoji zainteresovanost za sistematsko praćenje tokova materijalnih dobara i sa njima vezanih logističkih troškova. Utisak koji se nameće je da, iz razloga što preduzeće posluje profitabilno, ne postoji potreba 1

Lična karta preduzeća data je u prilogu 1.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

9

Nikola Simić

MASTER RAD

za produbljivanje znanja i veština iz oblasti logistike preduzeća i njihovu primenu u poslovanju. Na slici 1.2 dat je šematski prikaz sektora za proizvodnju i razvoj.

Sektor proizvodnje i razvoja Rukovodilac

Proizvodnja i razvoj dnevnih proizvoda

CIP

01

Proizvodnja i razvoj trajnih proizvoda

Služba održavanja

Služba za nabavku

Služba za sirovine

Rukovodilac 11

Rukovodilac 15

Rukovodilac 20

Rukovodilac 23

Regler bravarzavarivač

Skladištar ambalaže i repromaterijala

Predradnik za prijem mleka

RR Rukovodilac 02

Predradnik

05

Pakovanje dnevnih i trajnih proizvoda

Poslovođa 03

Poslovođa

06

Predradnik

Poslovođa

Predradnik

04

16

12

Regler mehaničar

21

24

Transportni radnik 22

13 17

Predradnik

Skladištar u proizvodnji

07 10

Transportni radnik 14

Regler električar 18

Paker 08

Transportni radnik 09

Skladištar rezervnih delova i opreme 19

Slika 1.2: Organizaciona šema sektora proizvodnje i razvoja

Na osnovu organizacione šeme sektora za proizvodnju i razvoj možemo utvrditi tačan položaj službe za nabavku. Služba za nabavku na čijem je čelu referent nabavke u organizacionom smislu podređena je rukovodiocu sektora za proizvodnju i razvoj2. U okviru službe rade, pored referenta za nabavku, skladištar ambalaže i repromaterijala i transportni radnik3. Za nabavku dominantne sirovine za proizvodnju odgovorna je služba za sirovine, nju čine referent za sirovine i predradnik na prijemu mleka4. 2

Rukovodilac sektora za proizvodnju i razvoj ima i funkciju pomoćnika direktora. Na organizacionoj šemi sektora proizvodnje i razvoja služba nabavke obeležena je crvenom bojom. 4 Na organizacionoj služba nabavke dominantne sirovine (mleka) obeležena je ljubičastom bojom. 3

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

10

Nikola Simić

MASTER RAD

U nastavku, iz ostalih organizacionih celina, biće izdvojeni neposredni učesnici u procesu nabavke. Na slici 1.3 biće prikazana organizaciona šema sektora kvaliteta.

Sektor kvaliteta Rukovodilac

01

IT Menadžer

Saradnik za kvalitet 02

03

Hemijska i mikrobiološka laboratorija Rukovodilac

Laborant za mikrobiološka ispitivanja

04

Laborant za hemijska ispitivanja 06 05

Slika 1.3: Organizaciona šema sektora kvaliteta

Na organizacionoj šemi sektora kvaliteta vidimo sastav laboratorije za kontrolu i proveru ispravnosti dominantne sirovine za proizvodnju. U okviru sektora ekonomike i finansija smešten je robno-materijalni knjigovođa, a u okviru sektora komercijalnih poslova nalazi se služba za transport koju čine dva vozača.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

11

Nikola Simić

MASTER RAD

2. POLAZNE OSNOVE RADA 2.1 Osnove logistike preduzeća 2.1.1 Opšte napomene o logistici preduzeća, istorijski osvrt Logistika preduzeća, kao posebna poslovna funkcija, prvi put je uvedena u privredu pedesetih godina i to u preduzeća za proizvodnju i distribuciju robe široke potrošnje, gde su se i razvili prvi logistički principi. Naime, veliko učešće troškova transporta i skladištenja u tim preduzećima pokrenulo je istraživanja i iznalaženje efikasnijeg načina transporta proizvoda od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Pred kraj pedesetih godina sve se veća pažnja posvećuje raspoloživosti proizvoda u mestima prodaje. Šezdesetih godina razvoj tržišta dostiže najvišu tačku. Tržište je još uvek bilo prodajno orjentisano, ali su već postojali jasni znaci zasićenja. Kupci su postali probirljiviji, kako sa aspekta cene tako i kvaliteta proizvoda. Period između 1960. i 1980. godine karakteriše preduzimanje sve intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapređenja prodaje i marketinga u preduzeću. U to vreme prodaja i marketing su se nalazili u središtu interesovanja preduzeća. Pri tome se nije u dovoljnoj meri vodilo računa o povećanju troškova prouzrokovanih porastom zaliha u skladištima, kao i troškova nastalih povećanjem asortimana i uvođenjem sve kraćih rokova isporuke robe. U to vreme dolazi i do sve većeg izmeštanja proizvodnje pojedinih komponenti finalnog proizvoda iz matične fabrike, odnosno poslovi su se prebacivali na komponentaše. Samim tim došlo je do porasta obima pretovara i transporta. Sedamdesetih godina, u proizvodnim preduzećima, se sve više pažnje posvećivalo logističkim problemima. Mnoga preduzeća, proizvođači trajnih potrošnih dobara, našla su se u situaciji da posle brzog razvoja tržišta, dok je postojao kontinuirani porast tražnje, treba da ostanu konkurentni i u uslovima tržišta sa relativno niskom stopom rasta i intenzivnom konkurencijom. Da bi odgovorili novim zahtevima preduzeća se reorganizuju. Do tog trenutka preduzeće je uglavnom bilo skocentrisano na proizvod, kvalitet, cenu i obim proizvodnje. Tako od izrazite koncentracije na proizvodne aktivnosti, sa ciljem da se tu izvrši određena racionalizacija, pažnja se sve više prenosila na aktivnosti vezane za zadovoljenja potreba potrošača. Te potrebe se ogledaju prvenstveno u logističkim faktorima kao što su:vreme isporuke, način isporuke i stepen raspoloživosti proizvoda. U periodu posle 1980. godine u većini preduzeća preovladava mišljenje da se baš na području logistike nalaze rezerve za racionalizaciju poslovanja, tako da logistika postaje područje međusobne konkurentske utakmice preduzeća. Odnosno, zahteva se odgovor na pitanje: Kako racionalno postupati sa materijalnim dobrima? Taj odgovor upravo daje funkcija logistike, i ona dobija ravnopravno mesto sa ostalim funkcijama u proizvodnom preduzeću. Logistika, prvenstveno definiše, kojim se funkcionalnim, organizacionim, kadrovskim i materijalnim sredstvima mogu racionalizovati i unaprediti tokovi materijalnih dobara u preduzeću. Dok je sedamdesetih godina u centru pažnje menadžera bilo rcionalizacija i unapređenje procesa proizvodnje u industriji, kasnije se dolazi do saznanja da se još značajniji potencijali racionalizacije mogu ostvariti sa celovitom optimizacijom funkcije logistike i njenih podsistema: logistike nabavke, logistike proizvodnje, logistike skladištenja i logistike distribucije (sl.2.1).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

12

Nikola Simić

MASTER RAD

Nabavka Dobavjač/ isporučilac

Proizvodnja

Promet/ prodaja

Trgovina

Postproizvodnja (pražnjenje)

Krajnji potrošač

LOGISTIKA

Slika 2.1: Celovito posmatranje logistike5

2.1.2 Ciljevi logistike preduzeća Posle dužeg perioda brzog i kontinualnog rasta, mnoga preduzeća su se našla u uslovima oštre konkurencije na tržištima sa relativno niskom stopom razvoja tih tržišta. Nova situacija u kojoj su se našla preduzeća potencirala je i razvijala je one aktivnosti koje bi trebalo da povećaju stepen zadovoljenja potreba klijenata i da povećaju efikasnost tokova materijalnih dobara na svim nivoima upravljanja, uz posebnu pažnju na kretanje logističkih troškova i zarobljena sredstva u zalihama. Takav zadatak poveren je funkciji logistike. Logistika preduzeća je funkcija upravljanja preduzećem koja ima za cilj da već tradicinalnim vrednostima kao što su: tip proizvoda ,kvalitet, cena itd., dodao novu vrednosti kao npr. raspoloživost traženih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potrošača za tim dobrima. Kada se potencijalni kupac uputi u prodavnicu sa namerom da kupi određenu robu (određene marke) i ako ta roba nije na raspolaganju u toj prodavnici niti u drugim prodavnicama u blizini, kupac se može opredeliti za kupovinu određene zamene za traženu robu. U tom slučaju, proizvođač traženog proizvoda gubi dobit od prodaje tog proizvoda ali ako kupac bude zadovoljan zamenjenim proizvodom, to preduzeće će definitivno izgubiti i dotičnog kupca kao svog potencijalnog klijenta. Vrednost tražene robe, sa tehničkog i aspekta kvaliteta moguće je realizovati na tržištu pod najpovoljnijim uslovima, smanjuje se u očima potrošača ako se ista ne nalazi na mestu potražnje u momentu kada kupac formuliše svoj zahtev. Iz svega ovoga proističe da se cilj logistike preduzeća može, uopšteno, definisati kao:zadovoljenje potreba kupca isporukom traženog proizvoda, zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme i po minimalnoj ukupnoj ceni. Odavde se može izvući zaključak da je cilj logistike preduzeća ustvari eficijentna6 realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajućih informacija. Raščlanjavanjem ovako uopšteno definisanog cilja moguće je definisati dva osnovna podcilja: -cilj efikasnosti :zadovoljavanje potrebe klijenta za traženom robom na određenom mestu i u određenom trenutku i u određenom roku; -cilj efektivnosti :zadovoljenje potrebe klijenta za traženom robom sa minimalnim ukupnim troškovima realizacije te potrebe. Definisanje logističkih ciljeva preduzeća podrazumeva uspostavljanje delikatne ravnoteže između željenog nivoa pružanja usluga i njemu odgovarajućih troškova. Pri tome je cilj

5

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzeća (str.4). 6

Pod eficijentnom realizacijom tokova materijalnih dobara podrazumevamo njihovu racionalnu prostornu i vremensku transformaciju, u svemu saglasnu sa zahtevima kupca, sa optimalnim troškovima realizacije.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

13

Nikola Simić

MASTER RAD

logistike preduzeća da garantuje adekvatan nivo usluga po nižim ukupnim troškovima upravljanja. Cilj svake logističke aktivnosti je optimizacija logističkih efekata sa svojim komponentama:logističkim uslugama i logističkim troškovima(sl.3.2)

Logistički uspeh

Logističke usluge

vreme isporuke

sigurnost isporuke

Logistički troškovi

tačnost isporuke

fleksibilnost

zalihe

rukovanje

transport

sistem

skladištenje

Slika 2.2:Komponente uspeha na području logistike7

Kupac doživljava logističku uslugu kao rezultat logističke aktivnosti. Elementi logistike usluge preduzeća su:  vreme isporuke8  pouzdanost isporuke9  fleksibilnost isporuke10  kvalitet isporuke11  informaciona sposobnost12 Troškovi logistike su druga komponenta logističke efektivnosti, odnosno logističkog uspeha, i mogu se podeliti u pet grupa:  sistemski troškovi i troškovi upravljanja  troškovi zaliha  troškovi skladištenja  transportni troškovi  manipulativni troškovi(troškovi rukovanja teretima) Pod sistemskim troškovima se podrazumevaju troškovi oblikovanja,planiranja i kontrole tokova materijala. Troškovi upravljanja obuhvataju deo troškova funkcije planiranja proizvodnog programa, disponiranja, upravljanje proizvodnjom itd. Troškovi zaliha nastaju 7

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Osnove logistike preduzeća (str.7). 8

Vreme isporuke predstavljavremenski interval između trenutka dobijanja porudžbine (ulaz porudžbine) do trenutka raspoloživosti robe kod kupca. 9 Pod pouzdanošću isporuke podrazumeva se (tačnost isporuke, održavanje utvrđenih rokova) se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja utvrđenog roka vremena isporuke poručene robe. 10 Fleksibilnost isporuke označava sposobnost sistema da odgovori na posebne želje kupca. 11 Kvalitet usluge karakterišu:tačnost isporuke po vrsti i količini robe kao i stanje isporučene robe. 12 Sposobnost davanja informacije predstavlja mogućnost brzog i tačnog odgovaranja na pitanja kupca.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

14

Nikola Simić

MASTER RAD

zbog držanja odgovarajućeg nivoa zaliha i sadrže, između ostalog, troškove kapitala za:finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke. Troškovi skladištenja se sastoje iz fiksnog dela, koji proizilazi iz posedovanja skladišnih kapaciteta i promenjljivog dela vezanog za proces uskladištenja i iskladištavanja. U transportne troškove, u opštem smislu, spadaju troškovi unutrašnjeg i spoljnjeg transporta. Pod manipulativnim troškovima se podrazumevaju troškovi pakovanja, rukovanja (pretovara i sl.), i komisioniranja. Učešće logističkih troškova, u preduzeću, u zavisnosti od delatnosti se kreću od 9.8% do 32.6%. 2.1.3 Definicija logistike preduzeća Logistika preduzeća, bazirana na ciljevima preduzeća, predstavlja skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeđenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzeća, počev od njegovih isporučilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potrošača. Ili kraće možemo reći: Logistika preduzeća ostvaruje prostornu-vremensku transformaciju materijalnih dobara od izvora do ušća (od dobavljača do kupca), na ukupno optimalan način. 2.1.4 Poslovi logistike u užem smislu Osnovni cilj logistike preduzeća, dakle, sastoji se u optimiziranju tokova vrednosti, materijala i informacija u preduzeću. Za realizaciju ovog cilja definisane su dve grupe logističkih poslova u užem smislu i to:  poslovi planiranja i  poslovi transporta i skladištenja (vidi sl. 2.3).

Logistika

TRANSPORT I SKLADIŠTENJE

PLANIRANJE

Planiranje nabavke i materijala

Planiranje proizvodnje

Snabdevanje finalnim proizvodima

Centralna skladišta i skladišta na području proizvodnje

Spoljna skladišta

Vozni park

Slika 2.3:Zadaci logistike preduzeća u užem smislu13

Navedeni poslovi logistike realizuju se na području obuhvaćenim reprodukcionim ciklusom preduzeća, počev od isporuke robe klijentu-kupcu, pa sve do nove nabavke materijala kod dobavljača. 2.1.5 Poslovi logistike preduzeća u širem smislu Aktivnosti na utvrđivanju secišta između različitih delatnosti u okviru preduzeća, dobijaju na svom značaju, posebno u slučaju proširivanja ciljeva logistike preduzeća. Logistika se u tom slučaju, po značaju, u hijerarhiskoj lestvici u preduzeću izdiže na viši nivo. Sa tim u vezi, 13

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

15

Nikola Simić

MASTER RAD

naročito u funkcijama razvoja, konstrukcije i projektovanja mora se voditi računa o logističkim aspektima. Prilikom strukturiranja proizvodnje ili pri organizaciji opsluživanja otkrivaju se značajni potencijali racionalizacije i povećanja konkurentske sposobnosti preduzeća. Tek na taj način obezbeđuje se usklađivanje ciljeva logistike sa parcijalnim interesima pojedinih celina preduzeća. Uticaj i saradnja logistike u realizaciji poslova u oblasti istraživanja i razvoja, proizvodnje i marketinga odnosno prodaje prikazani su na slici 2.4. Poslovodna uprava

Istraživanje i razvoj

Proizvodnja

Marketing Prodaja

LOGISTIKA Logistika na hijerarhiskom nivou glavne funkcije u preduzeću: - izbor dobavljača, - Make or Bay odluka, - stepen iskorišćenja i zalihe u skladištu, - troškovi usluga isporuka, - zahteve u odnosu na informacioni sistem preduzeća itd.

Logistika uticaj na: -formiranje proizvoda, -konstrukciju proizvoda, -parcijalni asortiman

Logistika uticaj na: -strukturu proizvoda i proizvodnje, -sisteme za manipulisanje

Logistika uticaj na: -broj varijanata, -pakovanje, -isporuku gotovih proizvoda

- mesta dodira logističkih aspekata i parcijalnih interesa pojedinih celina preduzeća Slika 2.4:Poslovi logistike preduzeća u širem smislu14

Poslovi logistike u širem smislu, imaju zadatak da poslovodnom rukovodstvu ukažu na različite uzajamne veze i odnose tokova materijala, vrednosti i informacija. Specijalni poslovi logistike nabavke su:  Praćenje i istraživanje tržišta15;  Pribavljanje ponuda, komparativna analiza, definisanje cena i uslovi nabavke;  Zaključenje sporazuma i ugovora;  Kontrola faktura. Logistici nabavke su uglavnom dodeljeni:  Make or Buy – razmatranje (zajedno sa proizvodnjom i nabavkom);  Snabdevanje robom;  Utvrđivanje dopreme, vreme i mesto, transportno i skladišno pakovanje;  Utvrđivanje vrste transporta;  Kontrola ulaska robe (kvalitativna, kvantitativna i vremenska kontrola) 14

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Organizaciona struktura logistike (str. 153). 15

Uobičajeni naziv: International Sourcing.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

16

Nikola Simić

MASTER RAD

2.1.6 Zadaci funkcije nabavke Ukupni zadaci nabavke se po pravilu raščlanjavaju na (videti sl.2.5):  zadatke orijentisane na tržište i zaključivanje ugovora o nabavci (kupovina) kao i  administrativne i fizičke zadatke vezane za tokove materijala i robe.

Menadžment nabavke

Kupovina (nabavka)

Logistika nabavke

Sadržaj funkcije:

Sadržaj funkcije:

-Istraživanje tržišta nabavke -Prezentacija i ugovaranje nabavke -Analiza cena i analiza vrednosti -Upravljanje nabavkom

-Prijem i kontrola prispele robe -Skladištenje i upravljanje skladištem -Skladišna dispozicija -Unutar pogonski transport -Planiranje, upravljanje i kontrola tokova materijala i informacija

Slika 2.5:Zadaci funkcije nabavke16

Prilikom kupovine (nabavke) vrši se neprekidno istraživanje tržišta i izbor dobavljača neophodnih repromaterijala. Od posebnog značaja je i kontaktiranje i pregovaranje sa dobavljačima, izrada i zaključivanje ugovora. Nabavka se odlikuje permanentnom analizom cena, što za posledicu ima snižavanje troškova kupovine (nabavke). Uskladištenje materijalnih dobara i upravljanje skladištem kao zadatak logistike nabavke, odnosi se po pravilu samo na prijemno skladište preduzeća. Unutrašnji transport u preduzeću je deo zadatka logistike nabavke i to samo u fazi pripreme materijala za naredne instance preduzeća. U okviru dispozicije (predaje) utvrđuju se potrebne količine. Osnovna uloga nabavke je, da obezbedi proces proizvodnje odnosno prerade sa svim potrebnim repromaterijalom. I to u odgovarajućim količinama, i u odgovarajuće vreme a na predviđenom mestu.

16

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Logistika nabavke (str. 83).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

17

Nikola Simić

MASTER RAD

2.2 Sistem logistike preduzeća 2.2.1 Karakteristike sistemskog pristupa Sistemski pristup, slično matematičkim metodama, pripada opštenaučnim metodama istraživanja i vodi svoje poreklo iz biologije i iz nje je prenet u nauku o privrednom poslovanju. U tesnoj je vezi sa konkretno naučnim odnosno sveopštim metodama poznavanja upravljanja sistemom, pri čemu se pod sistemom podrazumeva skup elemenata koji su u međusobnoj vezi. Karakteristično za sistemski pristup je jedinstven način posmatranja kao i saznanje da za objašnjenje celine nije samo dovoljno objašnjenje njenih elemenata, već da mora da se objasne odnosi između ovih elemenata. Sistemski pristup podrazumeva da se izučavani objekat tretira kao sistem ( sistem logistike preduzeća ) i da se pri njegovom proučavanju koriste saznanja teorije sistema. U skladu sa tim moramo ugraditi odgovarajući sistemski pojmovni aparat (sl. 2.6). Osnovni sistemski pojmovi Sistem

Struktura formiranja Integrativna komponenta,elementi sistema,granice sistema,sastav sistema Sistemske veze i odnosi Tehničke,tehnološke,ekonomske,društvene,specijalne, inforacione,materijalne,energetske Karakteristike sistema Veliki,veštački,otvoren,tehnički,društveni,celovit, samostalan,centralizovan,decentralizovan,stohastički, dinamički,samoorganizujući,samousavršavajući Slika2.6:Osnovni sistemski pojmovi logistike preduzeća17

Na tim temeljima se formira nov pristup iznalaženja optimalnih rešenja u tokovima materijala, vrednosti i informacija. 2.2.2 Logistički sistem preduzeća Sistem je složen mehanizam ili proces koji se sastoji iz više međusobno povezanih delova pri čemu karakteristike i ponašanje jednog dela utiču na ponašanje i karakteristike drugih delova, a odnosi koji međusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opišu. Optimalno funkcionisanje sistema, gledano pojedinačno, ne mora da zavisi od optimalnog funkcionisanja svakog njegovog dela. Iz definicije pojma sistema proizilazi sledeće:  delovi sistema(podsistemi) utiču na formiranje konačne karakteristike sistema,  pojedinačni delovi sistema ne zahtevaju zasebnu optimizaciju pošto je težište na njihovom međusobnom povezivanju unutar sistema,  između delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opišu i shvate,  svi delovi sistema(podsistemi), međusobno povezani u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi se postigao pojedinačnim delovanjem svakog dela sistema(podsistema). Sistemskim pristupom, koji nastoji da međusobno poveže odgovarajuće podsisteme, moguće je izbeći suboptimizaciju18 stavljajući veći akcenat na ostvarivanje ciljeva preduzeća kao celine a ne samo proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. Na osnovu opšte definicije sistema i šematskog prikaza jednostavnog logističkog sistema preduzeća datog na slici 2.7 moguće je dati sledeću definiciju: Logistički sistem preduzeća podrazumeva globalno upravljanje fizičkim kretanjem materijala i proizvoda, od faze nabavke materijala kod isporučioca do mesta proizvodnje, kroz proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje 17

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Sistem logistike preduzeća (str. 25). 18

Optimalno funkcinisanje samo jednog dela sistem.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

18

Nikola Simić

MASTER RAD

kretanjem informacija, vezanim za te fizičke tokove a koje su usmerene od kupca ka prizvođaču.

……… tokovi informacija ______ tokovi materijala

slika 2.7: Šematski prikaz logističkog sistema preduzeća

Navedena definicija stavlja akcenat na dve osnovne komponente logističkog sistema: fizički tok i tok informacija. Fizički tok se odnosi na operacije kretanja i uskladištenja materijalnih dobara počev od isporučioca, preko proizvodnog preduzeća pa do kupca. Tokovi materijala se odvijaju uporedo sa tokovima informacija, ali u suprotnom smeru od fizičkog toka, odnosno u smeru od kupca ka isporučiocu-dobavljaču (sl.2.8).

Slika 2.8:Šematski prikaz međusobnog odnosa tokova materijala i informacija Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

19

Nikola Simić

MASTER RAD

Osnovna komponenta koja međusobno povezuje elemente logističkog sistema je materijalni objekat premeštanja odnosno materijali i robe kao integrišuća komponenta sistema (integrator). Osnovne karakteristike logističkog sistema preduzeća, odnosno njegova opšta obeležja, su da je to:  otvoren,  dinamički,  vremenski zavisan,  prostorno razgranat i  materijalni sistem. 2.2.3 Funkcionalno diferenciranje logističkih sistema Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan različite funkcije logistike u preduzeću i to saglasno izvršenoj podeli rada. Prva mogućnost za funkcionalno diferencijaciju pruža se pri praćenju različitih faza toka materijalnih dobara od tržišta nabevke, preko proizvodnog preduzeća do tržišta prodaje, kao što se to može videti na slici 2.9. L ogistika pr eduze} a Logistika materijala Logistika nabavke Si rovi ne, pomo}ni i pogonski mat erijali , nabavlj eni delovi , rezervni del ovi

Tr` i{te nabavke

Skladi{te isporu~ioca

Skladi{te nabavke

Reciklirana roba

Logistika proizvodnje

Logistika distribucuj e G ot ovi proizvodi, trgova~ka roba, rezervni del ovi (pol uproi zvodi)

Sirovine, pomo}ni i pogonski materi jal i, nabavl jeni delovi , pol uproi zvodi, gotovi proizvodi i rezervni del ovi

Proizvodni proces Me| uskladi{te

Otpadni materijal

Skladi{te prodaje

Prazna ambala`a

Skladi{te isporuke

Tr`i{te prodaje

Razmena agregata

Rever zibilna logi st ika Tok materijalnih dobara

Slika 2.9: Diferenciranje logistike preduzeća prema fazama protoka materijalnih dobara

Saglasno tome, može se izvršiti segmentiranje nadležnosti funkcije logistike preduzeća nad pojedinim fazama protoka materijalnih dobara,i na taj način, sitem logistike preduzeća raščlaniti na: podsistem logistike nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem logistike distribucije. Podsistem logistike nabavke:Prva faza protoka materijalnih dobara (sirovine, pomoćni i pogonski materijali, delovi i komponente, rezervni delovi) obuhvata prostor od isporučioca (dobavljača) na tržištu nabavke, pa do prijemnog skladišta nekog industrijskog preduzeća (primaoca). Podsistem logistike proizvodnje:U drugoj fazi protiču sirovine, pomoćni i pogonski materijali, rezervni delovi i komponente od prijemnog skladišta do odgovarajućih radnih mesta, i između radnih mesta u proizvodnom procesu i dalje do skladišta gotovih proizvoda. Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

20

Nikola Simić

MASTER RAD

Podsistem logistike distribucije:U trećoj fazi se tokovi materijalnih dobara (robe) sastoje iz protoka gotovih proizvoda ili poluproizvoda i rezervnih delova. Protok dobara se odvija od skladišta gotovih proizvoda u mestu proizvodnje, eventualno preko regionalnog skladišta i skladišta isporuke do kupca na tržištu prodaje. Logistika postproizvodnje:U četvrtoj fazi, tokovi dobara imaju suprotan smer u odnosu na navedena tri podsistema:oštećene ili pogrešno isporučena roba vraća se od kupca prema isporučiocu, povraćaj prazne povratne ambalaže, agregati za razmenu, otpadni materijali kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti (materijali za reciklažu).

2.3Skladišni sistem i sistem za komisioniranje Na slici 2.10 dat je šematski prikaz strukture poslova i tokova materijala od ulaska do izlaska u sistema skladištenja i komisioniranja. Pri tome ulazak i izlazak tj. prispeće i odprema robe predstavljaju sistemske granice kao polazišnu odnosno završnu tačku ovog sistema. Prispeće (ulazak) robe

Indetifikaciono mesto

Uskladištenje Iskladištenje Priprema

Komisioniranje

Izlaz robe (odprema)

Slika 2.10:Struktura poslova i tok materijala u sistemu skladišta i komisioniranja

Prilikom definisanja skladištenja posebno treba obratiti pažnju na sledeće odluke:  izbor opreme skladišta i način upravljanja skladišta (tehnika i tehnologija skladištenja),  obim centralizacije skladišta,  izgradnja sopstvenog sladišta ili korišćenje skladišta u tuđem vlasništvu,  izbor lokacije skladišta i  utvrđivanje visine skladišnih zaliha. Osnovni zadatak nekog skladišta se sastoji u ekonomskom usaglašavanju različito dimenzionisanih tokova tereta sa kapacitetom tog skladišta. Motivi za posedovanje sopstvenog skladišta mogu biti sledeći:  Ostvarivanje funkcije usklađivanja ponude i potražnje, što je posebno značajno u slučaju odstupanja potreba za materijalom;  Ostvarivanje funkcije sigurnosti što je značajno u slučaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje, oscilacija na tržištu prodaje, zakašnjenja isporuke dobavljača itd.,  Ostvarivanje funkcije razvrstavanja robe:prema asortimanu robe, oblikovanja robnih tokova prema vrsti proizvoda itd.;  Ostvarivanje špekulativna funkcije, što je značajno u slučaju kada se očekuje povećanje cena na tržištu nabavke ili tržištu prodaje i  Ostvarivanje funkcije dorade, što je značajno u slučaju kada kod uskladištenih tereta dolazi do promene kvaliteta ,odnosno promene osobina i karakteristika tereta, (kao npr. zaštita od kvarenja,starenja,sazrevanja,isušivanja...). Prema čitavom nizu različitih karakteristika,sladišta se prema svom mestu u procesu stvaranja vrednosti mogu klasifikovati na:  ulazna (nabavna) skladišta za čuvanje rezervi prispelog materijala,  međuskladišta za zalihe između različitih procesa proizvodnje (na mestima dodira radnih mesta sa različitim kapacitetom),  prodajna skladišta formirana radi usklađivanja vremenske razlike koja se javlja između realizacije proizvodnog procesa i tržišnih zbivanja (potražnja i sl.).19 19

U daljem tekstu kroz dve slike (2.11 i 2.12) biće prikazane vrste i strukture vrsta skladišta.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

21

Nikola Simić

MASTER RAD

VRSTE SKLADIŠTA Faze procesa stvaranja vrednosti

Stepen centralizacije

Sortiranje

Broj potencijalnih potošača

ulazno

decentralizovano

skladište materijala

opšte

međuskladište

centralizovano

skladište gotovih proizvoda

pripremno

Zaštita od atmosferskog dejstva skladište u zatvorenom prostoru skladište na otvorenom prostoru

Lokacija

Upravljanje skladištem

spoljno

sopstveno

unutrašnje

tuđe

pomoćno

prodajno

Slika 2.11:Pregled vrsta skladišta

Tipovi skladišta

Regalno skladištenje

Podno skladištenje

-Regali sa policama

Skladištenje u redovima

Blok skladištenje

Nepomični regali Pokretni regali -Sa niskim policama -Sa pomičnim policama -Sa visokim policama -Sa okrtnim policama -Sa protočnim policama (vertikalni i horizontalni)

-Paletni regali Nepomični regali Pokretni regali -Niski regali sa paletama -Pomični regal sa paletama -Visoki regali sa paletama -Okretni regal sa paletama -Jednostavni regali sa pal. -Protočni regali sa pal.

-Niski regali -Specijalni regali

Slika 2.12:Prikaz strukture vrsta skladišta20

U pogledu mogućnosti u oblikovanju skladišta, može se konstatovati da postoji veliki broj raspoloživih skladišnih sistema. Jednostavniji oblik skladištenja je podno skladištenje, kod koga se skladišne jedinice uskladištavaju i čuvaju na jednom nivou – na podu skladišta. Kod regalnih skladišnih sistema skladištenje se izvodi u više visinskih nivoa uz pomoć odgovarajućeg regalnog sistema. 20

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladišni sistemi (str. 63).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

22

Nikola Simić

MASTER RAD

2.3.1 Blok skladište i skladište u redovima Kod skladištenja u blokovima skladišna dobra se čuvaju na podu u tzv. blokovima koji obuhvataju veće površine. Kada su skladišna dobra raspoređena u obliku redova,tada govorimo o skladištenju u redovima. Pri tome se može praviti razlika između skladištenja u slojevima i neslojevitog skladištenja (uporedi sl.2.13).

Po redovima

Po blokovima Neslojevito skladištenje

Po redovima

Po blokovima Slojevito skladištenje

Slika 2.13:Podno skladištenje u blokove ili redove

Pri skladištenju dobara neosetljivih na pritisak dobra za skladištenje mogu se odlagati u redove, pri čemu se ostvaruje i bolje iskorišćenje prostora (koristi se i treća dimenzija). Maksimalna dopuštena visina slaganja zavisi od:  raspoložive transportne tehnike,  raspoložive visine skladišnog prostora,  izdržljivosti najnjižih skladišnih jedinica kao i  nosivosti poda. Blok skladište je pogodno za odlaganje istih, odnosno relativno homogenih artikala koje karakteriše velika količina, pošto je direktan pristup moguć samo skladišnim jedinicama u prednjim redovima nekog bloka. Međutim, ako se radi o skladištenju različitih artikala, praktikuje se njihovo odlaganje u redove, jer im se na taj način brže i lakše prilazi. Za ocenu odnosno vrednovanje blok skladištenja i skladištenja u redove videti sliku 2.14.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

23

Nikola Simić

MASTER RAD

Blok skladište/skladištenje u redovima

Prednosti: -Visoka fleksibilnost(sposobnost prilagođavanja kod promene strukture artikala) -Manji investicioni troškovi(obeležavanje bojom blokova i mesta za odlaganje na podu) -Manje potrebe za kadrovima -Zadovoljavajuća iskorišćenost površine -Zanemarljiva pojava smetnji

Nedostatci: -Manja mogućnost automatizacije(mehanizacije) -Potrebno je kontinualno utvrđivanje zauzetosti skladišnih mesta -Moguće je direktan pristup robi samo iz perifernih područja blokova -Nepovoljno je vođenja i kontrole zaliha u slučaju većeg broja artikala -Princip uskladištenja "first in first out" moguće samo kod homogenih blokova ili redova

Primena: Skladištenje u blokovima: -Kod manjeg broja različitih artikala -Velike količine po artiklu -Prosečan obrt -Sposobnost slaganja dobara za uskladištenje(planiranje pokrivenih površina) Skladištenje u redove: -Prosečan broj različitih artikala -Prosečna količina robe po artiklu -Visok obrt -Sposobnost slaganja robe

Slika 2.14:Vrednovanje skladištenja u blokovima u odnosu na skladištenje u redovima21

2.3.2 Sistem komisioniranja 2.3.2.1 Funkcionisanje sistema za komisioniranje Komisioniranje predstavlja spajanje određenih delova(artikala) u definisanim količinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupne količine(asortimana) na osnovu informacije o potrebama za tim artiklima. Pri tome se vrši transformacija početnog stanja, specifičnog sa aspekta skladištenja u jedno novo stanje, specifično sa aspekta potrošnje. Po pravilu, funkcija skladištenja prethodi komisioniranju a za skladištenje ova funkcija predstavlja potrošnju(bilo da se radi o proizvodnji, odnosno montaži ili distribuciji u prodaju). U okviru komisioniranja mogu se izdvojiti sledeće osnovne funkcije:  priprema informacija o potrebama(nalog za komisioniranje),  pripreme grupe traženih artikala,  kontrolisano uzimanje traženih količina artikala iz pripremljene ukupne količine,  planska realizacija izuzimanja i predaje artikala,  predaja traženih količina artikala narednim instancama i potvrda izvršenja isporuke. 2.3.2.2 Elementi sistema komisioniranja Komisioni sistem se sastoji iz sledećih elemenata:  komisiono skladište,  transportno sredstvo,  čovek i  nalog za komisioniranje. 2.3.2.3 Skladište za komisioniranje U komisionom skladištu se uskladištavaju artikli koji su predmet naloga za komisioniranje. U komisionom skladištu mogu se formirati zone skladišta koje sadrže delove ukupnog asortimana. Formiranje skladišnih zona može se izvršiti na osnovu osobina artikala koji se skladište, strukture porudžbina ili strukture kupaca. Još jedan bitan parametar predstavlja način dodeljivanja skladišnog mesta za artikle u skladištu. Kao alternativne mogućnosti nudi se fiksan, slobodan ili haotičan razmeštaj u skladištu. Za slučaj fiksnog raspoređivanja, mesto svakog artikla je utvrđeno na osnovu utvrđenih kriterijuma, na primer broja artikla ili 21

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladišni sistemi (str. 64).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

24

Nikola Simić

MASTER RAD

alfabetsko sortiranje. Za razliku od prethodnog, naredni razmeštaj nije vezan za unapred definisane kriterijume već se razmeštaj artikala vrši slobodnim dodeljivanjem nezauzetih mesta u skladištu. Kod haotičnog razmeštaja mesto skladištenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije. Time se može ušdedeti neko mesto, ali istovremeno je neophodan visok stepen podrške elektronske obrade podataka pri komisioniranju. Svi artikli se moraju memorisati zajedno sa svojim mestima u skladištu pošto osoblje ne poznaje aktuelna mesta skladištenja. 2.3.2.4 Transportna sredstva Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladištu su sledeći:  Dopremanje robe u komisioni sistem. Tu spadaju transport robe iz područja rezervi do područja za komisioniranje kao i izvođenje operacija premeštanja unutar skladišta;  Pružanje podrške čoveku - skladištaru;  Dovoz i odvoz skladišnih i komisionih posuda;  Odvoženje poručenih komisionih delova odnosno odprema i realizacija porudžbina. 2.3.2.5 Čovek - skladištar Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija.Uprkos nastojanjima da se ova aktivnost automatizuje,još dugo vremena će ljudska ruka biti nezamenjljiva za realizaciju funkcije izuzimanja robe. Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja čovek u komisionim sistemima onda se mogu razlikovati tri hijerarhijska nivoa:  dispozicioni,  konrola i nadzor i  fizička realizacija. Na nivou dispozicije vrši se integracija komisionih sistema u celinu preduzeća. Ovde se prvenstveno zahtevi ostalih oblasti preduzeća pretaču u komisioni sistem u vidu upustava o rukovanju a postavljaju se ciljevi za druga dva nivoa. Oni se sastoje u sledećem:  planiranje i kontrola angažovanja osoblja,  usklađivanje sa potrebama drugih oblasti,  utvrđivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorišćenje pojedinih komisionih oblasti. U ravni kontrole i nadzora obuhvaćene su aktivnosti fizičke realizacije i njihov završetak.Tu spadaju sledeće funkcije:  pokretanje obrade naloga - porudžbina,  obezbeđenje povratne veze,  ispitivanje celovitosti,  obrada smetnji u komisionim tokovima, na primer,oštećeni delovi robe ili pogrešno naknadno snabdevanje,  kontrola nad obradom hitnih naloga - porudžbina. Fizička realizacija obuhvata:  nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje,  izvođenje popunjavanja robe (uskladištenje količine ponovo naručenih količina u odgovarajuće police ili zone skladišta),  realizacija komisioniranja (delovanje),  objedinjavanje različitih delova naloga (odnosno razloženih),  izvođenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica,  predaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzeća. 2.3.2.6 Nalog za komisioniranje Porudžbina kupca sadrži najčešće niz komisionih pozicija(veći broj stavki). Pod kupcima u ovom slučaju podrazumevamo eksterne ili interne preduzetnike koji imaju potrebu za Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

25

Nikola Simić

MASTER RAD

pojedinim pozicijama iz skladišta. U skladu sa izabranom metodom komisioniranja, postoje tri mogućnosti za transformaciju porudžbine kupaca u nalog za komisioniranje:  Najjednostavniji postupak se sastoji u tome da se eksterna porudžbina kupca dopuni specifičnim skladišnim podacima. Po ovoj metodi postoji mogućnost da dokument o komisioniranju istovremeno posluži kao otpremnica. Ova metoda rada je karakteristična za serijsko komisioniranje.  Ako se u komisionom skladištu komisionira paralelno na više mesta, onda to predstavlja rasčlanjavanje (razlaganje) porudžbine kupca i izradu parcijalnih porudžbina, koje uvek sadrže samo poručene pozicije iz jedne konkretne zone skladišta.  Treća mogućnost,u kojoj se porudžbina kupca transformiše u nalog za komisioniranje, sastoji se u izradi internih zbirnih porudžbina objedinjavanjem porudžbina kupaca. Ova metoda je najpogodnija kada se radi sa velikim brojem artikala (skladišnih dobara),iz jednog širokog asortimana.

Porudžbina za komisioniranje

Dokument za komisioniranje

Metoda komisioniranja

Organizacione posledice

Porudžbina kupca

Serijsko komisioniranje

-

Deo porudžbine kupca

Paralelno komisioniranje

Objedinjavanje

Interni zbirni nalog

Komisioniranje po vrsti artikla

Raščlanjavanje i objedinjavanje

Slika 2.15: Različiti oblici komisioniranja porudžbina22

2.3.2.7 Oblikovanje sistema za komisioniranje Komisioniranje mogu da obavljaju radnici ili da komisioniranje bude automatizovano. U drugom slučaju, kod automatizovanog komisioniranja, nailazi se na niz nedostataka uz velike troškove samog sistema, odnosno retko gde se ovaj sistem pokazao kao ekonomičan, stoga u daljem izlaganju zadržaćemo se na komisioniranju pomoću radnika. U osnovi kod korišćenja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativne metode:  "komisionar ide po robu" (statička metoda) Po ovoj metodi od celokupne količine robe koja se nalazi u određenoj zoni skladišta komisionar uzima samo odgovarajući deo. Prethodnom odlukom o redosledu komisioniranja može se, kao kriterijum optimalnosti koristiti minimiziranje pređenog puta komisionara. Pored navedenog komisionar obavlja i čitav niz drugih aktivnosti:  inicira sledeći nalog za komisioniranje,  odlučuje sa kog mesta u skladištu će uzeti materijal,  pronalazi putanju do tog mesta u skladištu,  vozi se ili ide peške do tog mesta u skladištu,  identifikuje ona mesta (zone,police,regale itd) na kojima treba da uzme materijal. Za ocenu (vrednovanje) sistema komisioniranja videti sliku 2.16 .

22

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladišni sistemi (str. 77).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

26

Nikola Simić



MASTER RAD

"roba ide ka komisionaru" (dinamička metoda) Ovde se skladišne jedinice (najčešće iz automatizovanih skladišta) transportuju prema komisionaru. Komisionar uzima zahtevanu količinu robe. Nakon toga se preostale količine vraćaju na svoje prethodne pozicije.

Statička metoda (komisionar ide po robu)

Prednosti:

Nedostatci:

Kriterijum primenjljivosti:

-Svi artikli su u neposrednom dohvatu ruku -Fleksibilan prema jakim oscilacijama u zahtevima -Kratko srednje vreme protoka porudžbine -Moguća realizacija hitnih porudžbina -Moguća realizacija uz male Investicione troškove

-Smanjen učinak komisioniranja po komisionaru kod porudžbina sa malo stavki zbog velikog učešća vremena provedenog na putu -Nije moguće optimalno oblikovanje radnih mesta -Veći problemi kod ponovne dopune pošiljke -Otežan prevoz praznih pomoćnih transportnih sredstava

-Prosečne količine izdate robe po poziciji su manji deo pripremljenih količina robe (x>5) -Moguće je idavanje robe bez pomoćnih sredstava -Mnogo redova po porudžbini (n>10) -Kratko zahtevano vreme protoka porudžbine -Zahtevi za realizaciju hitnih porudžbina -Niži investicioni troškovi su važniji od ušteda na radnoj snazi

Slika 2.16:Ocena statičkog sistema komisioniranja23

2.4 Transportni sistem Transport materijala i robe služi za savladavanje prostornih distanci. Razlikujemo:  spoljni transport koji se obavlja u sferi promete od dobavljača do naručioca i od proizvođača do njegovih kupaca, kao i  unutrašnji transport, koji služi realizaciji proizvodnje i obavlja prevoz materijala unutar preduzeća (na primer, od ulaza robe do skladišta, od skladišta do proizvodnje odnosno montaže, između pojedinih radnih mesta, od finalnog mesta obrade ili pakovanja do mesta otpreme itd.). 2.4.1 Pomoćna transportna sredstva Samo u retkim slučajevima (na primer, ako se radi o kabastim delovima), artikli odnosno roba se transportuju ili skladište bez povezivanja. Po pravilu prilikom odvijanja fizičkog toka materijala (transport, skladištenje, priprema na radnom mestu i sl.) preporučuje se angažovanje pomoćnih transportnih sredstava. Pod tim se podrazumevaju pomoćna sredstva koja objedinjuju više artikala u snopove (svežnjeve), odnosno tovarne jedinice. Pomoćna sredstva imaju pet funkcija:  prijem i objedinjavanje (ukrupnjavanje) transportovane robe,  zaštita transportovane robe od oštećenja,krađe i sl.,  povećanje manipulativnih sposobnosti transportnih sredstava (jednostavno preuzimanje, pretovar i odlaganje pomoćnih transportnih sredstava),  povećanje skladišnih mogućnosti, i  nosioci informacija. 23

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Skladišni sistemi (str. 78).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

27

Nikola Simić

MASTER RAD

Pod pomoćnim transportnim sredstvima podrazumevamo palete, posude (sanduci i kutije), ambalaže sa nestabilnim oblikom i dr. Druga mogućnost struktuiranja pomoćnih transportnih sredstava predstavlja razlikovanje, odnosno podela na:  noseće (na primer ravne palete),  obuhvatne (na primer ,boks-palete, sanduci, kutije),  zatvorene (na primer, konteneri) i  posebna pomoćna sredstva. Videti sliku 2.17. Pomoćna transportna sredstva

Palete

Ambalaža sa nestabilnim oblikom

Ostala pomoćna transportna sredstva

Posude (sanduci i kutije)

-Kese -Vreće -Ravne palete

-Sanduci -Sanduci sa rešetkastim nosačima -Sanduci sa punim stranicama

-Ravna paleta -Ravna paleta sa obručem -Ravna paleta sa okvirom -Stubne palete

-Stubne palete

-Prozirni sanduci- -Sa rešetkastim stranicama -Sa punim stranicama

-Boks-paleta sa rešetkastim stranicama -Boks-paleta sa punim stranicama -Paletni rezervoar -Paletni silos

- Kartonske kutije

-Palete sa stranicama

-Ostala zaštitna pakovanja

Slika 2.17: Struktura pomoćnih transportnih sredstava24

2.4.2 Sistemi za spoljni transport Spoljni transport važi za jedan od delova logistike na koji najviše utiču eksterni uslovi.Pri tome se u uticaje okruženja ubrajaju postojeća infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni troškovi kao što su drumarine, takse za korišćenje luka, carinske dažbine, ležarina odnosno troškovi parkiranja itd.. Osnovni zadatak spoljnog transporta je prevoz tereta na velike razdaljine. Taj prevoz se obavlja uz korišćenje transportnih sredstava. Svako transportno sredstvo može da se oceni na osnovu troškova i kriterijuma učinka.  Troškovi:  troškovi prevoza,  sporedni tansportni troškovi,  troškovi rukovanja.  Kriterijumi učinka:  vreme transporta,  frekvencija transporta,  tehnička povoljnost vrste transporta,  fleksibilnost,  polazne i krajnje tačke vrste transporta i 24

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Transportni sistemi (str. 42).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

28

Nikola Simić

MASTER RAD

 pouzdanost. Za prevoz robe na raspolaganju stoji više nosilaca transporta (ujedno to su i metode transporta u sitemu spoljnog transporta):  drumski transport,  železnički transport,  vodni transport,  vazdušni transport,  kombinovani transport,  cevni transport. Za upoznavanje prednosti i nedostataka drumskog, u odnosu na ostale vidove transporta, pogledati sliku 2.18. Vrsta transporta

Prednosti

Nedostatci

-Ušteda vremena i troškova u lokalnom -Nema vremenski tačan red vožnje. transportu i transportu na kratka rastojanja. -Zavisnost od vremenskih uslova. -Ušteda vremena u transportu na velika -Zavisnost od stanja u saobraćaju. rastojanja. -Ograničena, relativno mala, mogućnost tovarenja. -Oblikovanje fleksibilnog plana vožnje. -Isključenje prevoza određenih vrsta -Pogodnost za transport specifičnih tereta . tereta. -Prilagodljivost vremena pripreme. -Velika potrošnja pogonskog goriva po jedinici -Visoka manevarska sposobnost pri obavljanju prevoza. prevoza robe. -Niska produktivnost rada. -U mnogim slučajevima ima veću brzinu -U odnosu na vodni i železnički transport ima visok Slika 2.18:Sažet prikaz robe vrednovanja drumskog transporta Drumski transporta (kod drugihsamo vidovanekih karakteristika odnos težine transportnog sredstva i težine transport nepotreban međupretovar ili dopunsko transportovane robe. uskladištenje), što ima za posledicu manje -Niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage "rasturanje" robe. agregata transportnog sredstva. -Raznolikost u strukturi transportovane robe, -Na dužim relacijama ima visoku cenu prevoza u kao posledica raznovrsnosti tipova korišćenih poređenju sa železničkim, vodnim i cevnim transportnih sredstava, njihove specijalizacije transportom. Itd. i nosivosti. -Visoka mobilnost, koja omogućava brzu prostornu preraspodelu neophodnog broja drumskih transportnih sredstava na zadato mesto. - Velike mogućnosti i prilagodljivost u vršenju dopunskih usluga klijentima. Itd.

Slika 2.18: Prikaz vrednovanja drumskog saobaracaja u odnosu na ostale vidove transporta

U nastavku na slici 2.19 biće dat sažet prikaz vrednovanja ostalih alternativnih metoda transporta. Vrsta transporta

Železnički transport

Prednosti

Nedos tatci

-Veće pojedinačne težine tereta nego kod -Potrebna privatna priključna šinska veza drumskih transportnih sredstava. (kolosečni priključak). -Tačan red vožnje. -Dodatni troškovi kod iznajmljivanja -Visoka pouzdanost. specijalnih kola. -Dozvoljen prevoz opasnih materija. -Mogućnost obezbeđenja visoke produktivnosti rada sredstava uz niske troškove prevoza po jedinici transportovane robe. -Izuzetno visok kapacitet (propusna moć) fiksnih i mobilnih postrojenja železnice. -Pogodna za prevoz masovnih tereta (sirovina). Itd.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

29

Nikola Simić

MASTER RAD

-Velike pojedinačne težine tereta. -Veliki tovarni prostor. -Ponuda specijalnih brodova. -Povoljne cene prevoza.

-Ograničena mreža vodnih puteva. -Ograničena mreža pretovarnih stanica, zahteva kombinovani transport. -Zavisnost od vodostaja i vremenskih uslova

-Velike pojedinačne težine tovara. -Veliki tovarni prostor.

-Ograničenost na određeni broj luka.

Pomorski transport Vazdušni transport

-Velika brzina transporta.

-Visoki troškovi transporta.

Kombinovani (integralni) transport

-Korišćenje specifičnih prednosti sredstava transporta koji se koriste u transportnom lancu.

Rečni transport tereta brodovima unutrašnje plovidbe

Cevni transport

Poštanski saobraćaj

Kurirska služba (privatna)

-Gubitak vremena prilikom realizacije pretovarnih operacija. -Vezanost za red vožnje. -Mogućnost čekanja na pretovarnim stanicama. -Kod kontinuirane dostave, odnosno dopreme -Visoke investicije u infrastrukturu i pogonskih sredstava ili tečnih sirovina, premašuje isplativ samo u slučaju kontinuirane sva ostala sredstva po povoljnosti u troškovima. dopreme ili dugoročno osigurane prodaje. -Visoka pouzdanost. -Ekološki povoljan. -Povoljan sa aspekta troškova. -Pored republičke pošte, na raspolaganju su i privatne službe za otpremu paketa. -Povoljan sa aspekta troškova.

-Ograničenost na paketni transport.

-Ograničenost na paketni transport.

Slika 2.19: Sažet prikaz vrednovanja ostalih transportnih metoda25

25

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Transportni sistemi (str. 47).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

30

Nikola Simić

MASTER RAD

2.4.3 Sistemi za unutrašnji transport 2.4.3.1 Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko određenog, nepromenjljivog transportnog puta obezbeđuje kontinualni tok materijala.Po pravilu se za vreme kretanja obavlja prijem i predaja transportovanog tereta. Tovar se prevozi onoliko dugo dok se ručno, mehanički ili automatski ne preuzme sa kružne transportne putanje. Prednosti transpornih sredstava sa neprekidnim (kontinualnim) dejstvom je u:  permanentnoj spremnosti za transport,  maloj potrebi za osobljem,  visokoj mogućnosti za automatizacije i  mogućnost iskorišćenja visine (kod transporta sa krova). Pošto nema praznih vožnji može se, u poređenju sa periodičnim transportom, postići veći protok. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta, po pravilu viša nego kod drugih transportnih sredstava, pri čemu sa druge strane troškovi rada često znatno niži. Iskorišćenje koje treba ostvariti je kritičan faktor uticaja na ekonomičnost kontinualnog transporta.Tipični kontinualni transporteri i transporteri sa periodičnim dejstvom su prikazani na slici 2.20. Transportna sredstva za unutrašnji transport

Periodično dejstvo

Kotinualno dejstvo

-Pokretni stolovi -Transporter sa valjcima -Transporter sa kuglicama -Pločasti transporter -Trakasti transporter -Utovarni transporter -Konvejer -Postrojenja podzemnog transporta -Lančani transporter -Kliznice -Spiralna kliznica -Klizni transporter -Elevatori

Dizalice -Mostovska dizalica -Viseća dizalica -Dizalična vozila -Obrtna dizalica -Portalna dizalica -Pokretna dizalica -Utovarna dizalica

Regalna manipulativna vozila: -Aparat za opsluživanje regala -Aparat za utovar regala -Viseća dizalica -Utovarna dizalica

Liftovi -Lift za osoblje -Lift za teret -Pokretne stepenice

Podna transportna sredstva Bezšinska -Kolica sa dizalicom -Kolica sa visokim dizanjem -Portalni viljuškar -Tegljač

Šinska -Kolica sa platformom -Lukomobili -Kiperi

Vođena -Transportni sistemi bez vozača

Slika 2.20:Sredstva za unutršnji transport26

26

Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. Transportni sistemi (str. 55).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

31

Nikola Simić

MASTER RAD

3.SISTEMSKA ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA ULAZNIH TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA U PREDUZEĆU – SUBJEKTU ISTRAŽIVANJA 3.1 Osnovne karakteristike postojećeg stanja 3.1.1 Organizacija procesa nabavke u preduzeću Kuč Kompany D.o.o, Kragujevac Procedura nabavke definiše aktivnosti i njihove izvršioce za nabavku sirovina i materijala koji se koriste u samom procesu proizvodnje preduzeća (reprodukcioni materijali). Proces nabavke započinje sagledavanjem potreba za sirovinama i materijalima nakon dobijanja plana proizvodnje. Naručioci mogu biti i drugi delovi preduzeća odnosno njihovi rukovodioci. Na osnovu sagledanih potreba ostvaruje se preliminarni kontakt sa dobavljacima i pristupa se naručivanju. Preliminarni kontakt ostvaruje direktor ili referent nabavke stupajući u kontakt sa novim i starim isporučiocima. Isporučiocu se šalje zahtev za dostavljanje ponude, na osnovu koga isporučioc/dobavljač dostavlja ponude u kojima su naznačeni:  vrsta proizvoda,  cena proizvoda,  rok dostave,  i mesto (paritet) isporuke materijala. Nakon preliminarnog kontakta pristupa se odabiranju najpovoljnijih ponuda. Referent nabavke, prilikom odabiranja najpovoljnijih ponuda, sagledava se da li su u pitanju stari ili novi isporučioci. Kod starih isporučioca uzima se u obzir prethodno iskustvo u smislu cene ili kvaliteta proizvoda i sl. Ako se radi o novim dobavljačima, pri odabiru se uzima u obzir kvalitet materijala, cena, rok isporuke i uslovi plaćanja. Ovom prilikom se radi uporedna analiza cena novih i starih dobavljača i odabrane ponude se dostavljaju pomoćniku direktora na proveru i odlučivanje. U sledećem koraku pristupa se ugovaranju nabavke sa odabranim dobavljačima. U slučaju da ne postoji ugovor sa isporučiocem ili su potrebne izmene ugovora pristupa se ugovaranju uslova nabavke. Referent nabavke na osnovu dokumentacije traži povoljnije uslove, kao na primer:skraćenje roka isporuke, sniženje cena, ugovaranje odgovarajućeg pariteta isporuke i drugo. Na osnovu sklopljenog ugovora i utvrdjenih potreba pristupa se naručivanju. Ukoliko je dogovoreno avansno plaćanje, isporučilac faksom šalje Pro-fakturu27, ukoliko plaćanje nije avansno referent nabavke sačinjava spisak isporučioca sa prioritetom plaćanja i dostavlja ga pomoćniku direktora na odobravanje. Predloga plaćanja za konkretni mesec sačinjava pomoćnik direktora na nivou sektora i dostavlja ga direktoru na overu. Pomoćnik direktora na osnovu predloga plaćanja, overenih od strane direktora, popunjava obrazac u kome se navodi predlog plaćanja za naznačeni dan. Nakon analize ovog dokumenta on se dalje prosleđuje direktoru sektora finansija na dalju realizaciju. Ukoliko je isporuka dogovorena po paritetu franco isporučioc onda referent nabavke angažuje službu transporta ili autoprevoznika sa kojim je zaključen ugovor o prevozu. Međutim ako se isporuka realizuje po paritetu franco kupac onda isporučilac sopstvenim prevozom realizuje isporuku i dostavlja poručenu robu. 27

Pro-faktura je dokument kojim se određuje opcija uplate odnosno vremenski period kojim se određuje rok uplate kupca i rok isporuke,vremenski period za koji je referent u obavezi da kupcu dostavi robu nakon obavljene uplate kupca.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

32

Nikola Simić

MASTER RAD

Nakon pristizanja robe materijal se prima u prijemno skladište preduzeća. Skladištar, odmah nakon prispeća robe, obaveštava referenta nabavke radi obavljanja kvantitativnog i kvalitativnog ispitivanja (kontrole) materijala odnosno robe. Pod kvantitavnim ispitivanjem robe se podrazimeva da li je roba pristigla u dogovorenim količinama odnosno da li prispela roba odgovara po vrsti, broju ili količini u odnosu na naručenu. Upoređuju se po stavkama podaci sa otpremnice i narudžbenice ili drugog dokumenta i vrši njihova vizuelna kontrola. Ukoliko roba odgovara po ovim parametrima, onda, prelazi se na sledeći korak a to je kvalitativna kontrola isporučene robe. Pod kvalitativnom kontrolom robe podrazumeva se provera njenog stanje u pogledu kvaliteta i drugih svojstava robe kao na primer:da li je roba oštećena, da li postoji potvrda o kvalitetu isporučioca (ukoliko ne postoji šalje se u ovlašćenu labolatoriju radi ispitivanja) i slično. Ukoliko je roba odgovarajuće količine i kvaliteta skladištar sačinjava prijemnicu28 i o tome obaveštava referenta nabavke. Dalje se odvija, ili uporedo sa ovim, sam fizički proces uskladištenja robe. Ukoliko roba nije odgovarajućeg kvaliteta ili ne odgovara količinama navedenim na otpremnici referent obaveštava isporučioca o nastaloj neusaglašenosti. Sačinjava se spisak neusaglašenosti. Referent nabavke u konsultaciji sa rukovodiocima sačinjava dopis isporučiocu u kome se navode uslovi prihvatanja robe sa priloženim zapisnikom o uočenim neusaglašenostima. Kod prijema robe ukoliko se sa isporučiocem postigne dogovor o reklamaciji fakturisana vrednost se može umanjiti odmah nakon rešavanja reklamacije za datu vrstu robe. Nakon rešavanja reklamacije robe referent nabavke obaveštava rukovodioce o načinu i efektima rešene reklamacije. Izveštaj o realizaciji nabavke se dostavlja direktoru. Na slici 3.1 prikazan je dijagram toka procesa nabavke. Početak

Referent nabavke Referent nabavke Pomoćnikdirektora

Sagledavanje potreba

Preliminarni kontakt sa isporučiocem

Referent nabavke

Odabiranje najpovoljnijih ponuda

Referent nabavke

Analiza uslova u globalu

Referent nabavke Pomoćnik direktora

Ugovaranje uslova nabavke

Pregled nedostajućih količina Upit isporučiocu

Dopis

1

28

U prilogu 2. , na kraju rada, dati su pojedini dokumenti koji prate sam proces nabavke materijalnih dobara od isporučioca do prijemnog skladišta preduzeća.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

33

Nikola Simić

MASTER RAD

1 Referent nabavke nabavke

Naručivanje

Avansno plaćanje

Narudžbenica

Ne

Da

2 Isporučioc

2

Ispostava Pro-fakture

Pro-faktura

Pomoćnik direktora

Sačinjavanje spiska isporučioca sa prioriteetom plaćanja

Spisak isporučioca sa prioritetom plaćanja

Pomoćnik direktora

Realizacija plaćanja

Predlog plaćanja na dan-nalog za uplatu

Prevoznik isporučioc

Isporuka

Prijemnica

Izveštaj o prispeću

Kraj

Slika 3.1:Dijagram toka procesa nabavke29

Da bi se ceo proces realizovao bez smetnji neophodno je izvršiti podelu poslova i odgovornosti. Služba nabavke je u organizacionoj šemi preduzeća smeštena u okviru sektora proizvodnje. Organizaciona šema službe nabavke prikazana je na slici 3.2.

29

Na slici 3.1 pored samog procesa nabavke prikazani su i nosioci pojedinih operacija (sa leve strane osenčeno) i dokumenta koja prate sam proces (sa desne strane osenčeno).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

34

Nikola Simić

MASTER RAD

Direktor Zamenik direktora

...

... Rukovodilac sektora proizvodnje i razvoja (pomoćnik direktora) Služba nabavke

Služba nabavke ambalaže i repromaterijala

Služba nabavke dominantne sirovine za proizvodnju (mleka)

Referent nabavke

Referent nabavke

Skladištar ambalaže i ostalog repromaterijala

Predradnik na prijemu mleka

Transportni radnik

Slika 3.2:Organizaciona šema službe nabavke

3.1.2 Područje delovanja logistike nabavke Preduzeće Kuč kompany d.o.o poseduje sisteme kvaliteta, kao što su ISO 9001:2000 kao i sistem kvaliteta HACCP, na osnovu kojih je tačno definisan proces nabavke i to od početnog iniciranja nabavke do prijema robe u skladištima, njenog čuvanja (bilo da se radi o ambalaži, pomoćnim sirovinama za proizvodnju ili dominantnoj sirovini za proizvodnju) i njenog uključivanja u proces proizvodnje odnosno eksploatacije. Ovim sistemom organizacije postiže se jasno definisanje obaveza i zadataka.Svi zaposleni moraju ispunjavati obaveze. Ovakav sistem omogućava identifikaciju ne izvršenja obaveza i snošenje odgovornosti zapošljenih lica za eventualne propuste. Procesi sirovina i ambalaze se nabavljaju od internih i eksternih isporučioca.Pod internim se podrazumevaju domaći isporučioci/dobavljači (iz zemlje), a pod eksternim strani isporučioci/dobavljači (van zemlje). Očekivanja preduzeća u vezi realizacije procesa nabavke su blagovremena (u vremenskom smislu) i u kvalitativnom i kvantitativnom smislu tačna (ili u određenim granicama) opsluga procesa proizvodnje sa potrebnim sirovinama , ambalazom, pomoćnim materijalima i slično. I uz to odgovarajući proces informacija (vezano za definisanje naloga, ugovora, bilansa i slično). Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

35

Nikola Simić

MASTER RAD

U nastavku biće dat prikaz nekih osnovnih karakteristika logistike nabavke. Za nabavku ambalaže i ostalog repromaterijala30 preduzeće koristi proizvode šest preduzeća partnera (isporučioca) i to:  Al Pack (Subotica),  Hipol (Odžaci),  KTB Metikoši (Kraljevo),  Hemoprodukt (Kruševac),  Bel Plast (Užice) i  Plastika (Nova Varoš).

Pushpins My Pushpins

Slika 3.3: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljaci ambalaze i ostalog repromaterijala

Prosečno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 158,66 [km].

30

Pod pojmom- ostali repromaterijal, podrazumeva se nabavka svih potrebnih materijalnih dobara sem dominantne sirovine za proizvodnju ( mleka).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

36

Nikola Simić

MASTER RAD

Nabavka dominantne sirovine za proizvodnju vrši se, u prostornom smislu, sa područja bliže okoline grada Kragujevca. Mleko se doprema sa 19 (devetnaest) lokacija, uglavnom seoskih i prigradskih naselja, i to: Varoš Lapovo, Lepojević, Guncati, Stragari, Bunari, Trnava, Dobrača, Brezovac, Velike Pčelice, Županjevac, Topaonica, Botunje, Šatornja, Rudnik, Resnik, Jarušice, Bukorovac, Petropolje i Trska. Na slici 3.4 data je prostorna konfiguracija mesta nabavke dominantne sirovine za proizvodnju.

Slika 3.4: Prostorna konfiguracija koju formiraju dobavljači dominantne sirovine za proizvodnju

Prosečno (srednje) rastojanje jedne nabavke je: 25,52 [km].

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

37

Nikola Simić

MASTER RAD

3.1.3 Strategija i konkurentska prednost preduzeća Poslovna strategija preduzeća ima za cilj ostvarivanje novih ,odnosno zadržavanje već stečenih, konkurentskih prednosti i time trajno osiguranje odgovarajućih sposobnosti preduzeća za opstanak na tržištu. Objekti strateškog planiranja na nivou poslovnog područja su:  sopstveno preduzeće,  kupci i,  konkurenti. Ova tri područja planiranja zajedno formiraju strateški trougao. Preduzeće može opstati na tržištu samo ako dobro poznaje te objekte posmatranja i ovlada odnosima koji postoje između njih. U poređenju sa konkurentima strateška konkurentska prednost predstavlja rezultat funkcionisanja preduzeća, kao sistema u celini, i treba da zadovolji sledeće kritetijume:  da obezbeđuje odgovarajuće efekte koji su značajni za kupce,  da kupci uočavaju obezbeđene efekte,  da su stečene prednosti trajnog karaktera odnosno da se ne mogu brzo anulirati od strane konkurencije. U nastavku ćemo dati prikaz najvećih partnera odnosno kupaca i najvećih konkurenata preduzeća Kuč Kompany D.o.o, Kragujevac. Potrebno je naglasiti da se preduzeće bavi distribucijom robe i na inostrano tržište ( Rusije). Partneri31: Delta Maxi - Beograd, Metro - Beograd, Metro - Kragujevac, Dis Komerc – Krnjevo, RodićM – Mercator Beograd, Mleki Diskont – Požarevac, USS – Željezara Smederevo, Bookmark – Beograd, Hotel Interkontinental – Beograd, Trnava promet – Kragujevac, Kvin – Kragujevac, i još preko 2000 malih STR objekata na teritoriji Srbije Konkurenti32: Salford Group IMLEK, Mlekara Šabac, Mlekra Granice Mladenovac, Mlekara Dukat Sombor, Mlekara Mladost Kragujevac, Mlekara Milkop Raška.

31

Navedeni partneri odnose se pre svega na plasman proizvoda. Prikaz većine partnera iz oblasti nabavke, dat je u delu 3.1.2. 32 Navedeni konkurenti odnose se uglavnom na područje Opštine Kragujevac. Zbog ograničenja u pristupu podacima nije bilo moguće dati prikaz za ostala tržišta kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

38

Nikola Simić

MASTER RAD

3.1.4 Postupak ulaska i kontrole sirovina, ambalaže i ostalog repromaterijala Sam postupak ulaska i kontrole sirovina,ambalaze i ostalog repromaterijala objašnjen je u delu (3.1.1).Prispela roba se može naći u tri stanja:  Roba bez primedbi;  Roba sa određenim neusaglašenostima;  po količini,  po kvalitetu,  po prispeloj dokumentaciji i  roba sa skrivenim manama;  Roba sa reklamacijom. Tok prijema i kontrole sirovina, ambalaže i ostalog repromaterijala prikazan je na slici 3.5. Prijemnica (primerak koji se predaje robnomaterijalnom knjigovođi)

Prijemnica (primerak koji se predaje referentu za nabavku)

Početak

Skladištar

Prijemnica (primerak koji ostaje skladištaru)

Izveštavanje o prispeću robe

Roba zadooljava kvalitatinvo i kvantitativno

Da

Prijemnica (primerak koji se predaje referentu za nabavku)

Ne Referent nabavke

Referent nabavke

Izveštavanje isporučioca i dogovor načina rešavanja reklamacije

Dopis

Izveštavanje o rešenju reklamacije

Obaveštenje o rešenju reklamacije

Kraj

Slika 3.5:Tok prijema i kontrole sirovina,ambalaže i ostalog repromaterijala

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

39

Nikola Simić

MASTER RAD

3.1.5 Proces skladištenja materijalnih dobara Na samom pošetku treba reći da postoje određene razlike u pogledu čuvanja odnosno skladištenja, uskladištenja i iskladištenja domonantne sirovine za proizvodnju-mleka i ostalih materijalnih dobara. Razlikuje se sama tehnologija skladištenja. Osnovna sirovina- mleko se doprema i skladišti u posebnim rezervoarima- hladnjačama, dok se ostala materijalna dobra kao što je ambalaža i slično skladišti u klasičnim skladištima za komadne materijale. Osnovna sirovina mleko se nakon dopreme, kamionima cisternama, i postavljanja na mesto za istakanje koje se nalazi neposredno uz rezervoare šalje na kvalitativnu kontrolu u laboratoriju preduzeća. Nakon kvalitativne kontrole, i potvrde o zadovoljavanju kvalitativnih zahteva, sledi kvantitativna kontrola. Nakon toga skladištar sastavlja prijemnicu, u kojoj su sadržani podaci o količini i kvalitetu primljene sirovine i koja se zbirno, na kraju radnog vremena, sa ostalim prijemnicama dostavlja referentu nabavke. Nakon izvršenog prijema sama sirovina se pretače u rezervoare iz kojih se, po potrebi, sistemom cevi transportuje u sam proces proizvodnje.33 Aktivnosti koje se preduzimaju u pogledu skladištenja ostalih materijalnih dobara biće prikazani u nastavku. Aktivnosti vezane za skladištenje predstavljaju proces koji obuhvata prijem, čuvanje i izdavanje robe za potrebe narednih instanci preduzeća i sa njima pripadajuće informacije. Osnovni zadaci skladištenja robe su sistemski zadaci i oni se obavljaju, saglasno primenjenoj tehnologiji, po određenim hronološkom redosledu i obuhvataju sledeće procese:  Prijem vozila i pregled materijala, obavlja se odmah po prispeću vozila i obaveštavanja referenta nabavke o istom, obavlja ga skladištar ambalaže i repromaterijala, u samom vozilu prebrojavajući i vizuelno kontrolišući prispeli materijal. O ovoj radnoj aktivnosti sastavlja se zapisnik o radu. Jedan primerak ostaje skladištaru a drugi se predaje referentu za nabavku odmah po dolasku;  Ustanovljena prispela količina se upoređuje sa otpremnom dokumentacijim isporučioca odnosno dobavljača;  U slučaju neslaganja kontrolisane količine pristupa se ponovnom brojanju uz prisustvo vozača i konstatuje se nedostatak;  Istovar i skladištenje obavlja skladištar ili transportni radnik i koji u zavisnosti od vrste i količine materijala robu istovara na za to predviđeno mesto u magacinu;  Skladištar istovareni a nekontrolisani materijal obeležava statusnom karticom "Pažnja roba nije primljena na ispitivanje";  Nakon toga se čeka referent nabavke ukoliko nije pristigao i u njegovom prisustvu vrši se kvantitativna i kvalitativna kontrola pristigle robe;  Ukoliko je roba prošla kontrolu materijal se registruje u dokumentu "Prijemnica materijala", gde se upisuju podaci o broju skladišta, šifri isporučioca odnosno dobavljača, nazivu prevoznika, broju vozila, broju porudžbenice, nazivu i količini kao i ceni materijala. Prijemnica materijala se štampa u četiri primerka, jedan ostaje magacioneru, dva se daju referentu nabavke a jedan primerak dostavlja se knjigovodstvu;  Obelezavanje materijala se vrši na osnovu rezultata kontrole i na osnovu toga se dodeljuje odgovarajuća statusna kartica;  Izdavanje materijala obavlja skladištar na taj način što na osnovu trebovanja proizvodnje ili nekog drugog dela preduzeća izdaje Otpremnicu i vrši fizičko premeštanje materijala do transportnog sredstva (ukoliko se radi o prijemnom 33

Postupak ulaska osnovne sirovine odnosno mleka prikazan je deskriptivno na osnovu ličnog kontakta,odnosno razgovora sa referentom nabavke.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

40

Nikola Simić

MASTER RAD

skladištu van kruga fabrike) ili vrši zahvatanje sa pomoćnim sredstvom i njegovu otpremu (ukoliko se radi o skladištu unutar kruga fabrike).Skladištar vrši komisioniranje tražene robe;  Proverava stanja materijala (pre svega ambalaže i hemijskih proizvoda) na zahtev odnosno po nalogu određenih funkcija preduzeća. Ukoliko ima promena na materijalu o tome obaveštava nadležne instance preduzeća. Procena oštećenja i označavanje materijala obavlja se nakon odlaganja materijala u skladište. Najpre se vrši procena da li se određeni materijal može koristiti ili je neupotrbljiv. U skladu sa procedurom vrši se njegovo obeležavanje statusnom karticom i sačinjava zapisnik o uzroku štete. Tok procesa uskladištenja prikazan je na slici 3.6.

Početak

Zapisnik o radu (primerak koji se predaje referentu za nabavku)

Prijem vozila i pregled robe

Zapisnik o radu (primerak koji se zadržava kod skladištara)

Istovar i uskladištenje materijala

Statusna kartica

Skladištar ambalaže i repromaterijala

Prijem materijala

Prijemnica materijala

Referent nabavke

Kvalitativni i kvantitavni prijem robe

Prijemnica materijala

Obeležavanje materijala

Statusna kartica

Referent nabavke/ skladištar

Skladištar ili transportni radnik

Skladištar

Izdavanje materijala

Trebovanje/ otpremnica

Provera stanja robe

1

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

41

Nikola Simić

MASTER RAD 1

Roba kvalitativno i kvatitativno zadovoljava

Da

2 Ne Referent nabavke

Procena oštećenja i označavanje robe

Statusna kartica/ zapisnik o radu 2

Skladištar

Izveštavanje o stanju zaliha

Izveštaj

Kraj

Slika 3.6:Dijagram toka procesa skladištenja materijalnih dobara

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

42

Nikola Simić

MASTER RAD

3.2 Indentifikacija ključnih aktivatora robnih tokova Visoka sposobnost reagovanja na potrebe kupaca u određenoj meri zavisi i od snabdevanja narednih funkcija preduzeća, koje dolaze nakon procesa nabavke, određenim robama, sirovinama, ambalažom odnosno jednom rečju repromaterijalom. Ta materijalna dobra moraju biti u pravo vreme, u traženoj količini i u odgovarajućem stanju dostupna odgovarajućim funkcijama preduzeća (najčešće proizvodnji). Poznato je da nisu sva materijalna dobra koja se nabavljaju za potrebe preduzeća od iste važnosti. Pojedina materijalna dobra imaju veću važnost za preduzeće. Ta veća važnost za preduzeće se ogleda kroz neki kriterijum, najčešće je to količina novčanih sredstava potrebnih za nabavku, koji je od posebne važnosti za preduzeće. Pored novčanih sredstava u kriterijume mogu spadati i: takozvana ″kritična važnost″ za preduzeće, razna ograničenja u pogledu realizacije nabavke, količina nabavke i slično. Jedan od osnovnih zadataka nabavke je praćenje i realizacija nabavke materijalnih dobara uzimajući u obzir sve specififičnosti za konkretno preduzeće. Jedan od najbitnih zadataka koji treba da ispuni ovaj završni rad je da proučavanjem i analizom tokova nabavke dođe do određenih podataka na osnovu kojih treba izvršiti optimizaciju nabavke. U preduzeću Kuč Kompany d.o.o se vrši nabavka:osnovne sirovine(mleka), različite vrste ambalaže, rezervni delovi za proizvodnju, hemijski proizvodi, energenti itd. Sve zajedno u okviru nabavke se naručuje preko devedeset pozicija različitih materijalnih dobara.Veliki broj artikala koji se nabavljaju ukazuju na komleksnost vršenja analize. Heterogenost artikala se ogleda u sledećem:nameni u procesu proizvodnje, fizičko-hemijskim osobinama, agregatnom stanju, ceni i dimenzijama i slično. Zbog velike heterogenosti materijalnih dobara koja su predmet ove analize kao osnovni kriterijum za komparaciju koristiće se novčana sredstva utrošena za nabavku. Podaci koje se koriste u analizi su dobijeni iz službe nabavke za 2010 godinu, koja se uzima kao referetni period. Izvori podataka o nabavci su:podaci iz službe nabavke, ugovori o nabavci, podaci dobijeni iz ličnog kontakta, odnosno razgovora sa pojedinim učesnicima u realizaciji nabavke, i snimanja pojedinih procesa prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobara. Brojnost i heterogenost materijalnih dobara koji se nabavljaju, kao i mnoštvo podataka vezanih za nabavku, navode na proceduru odabira reprezentetivne grupe materijalnih dobara. U okviru reprezentativne grupe biće izvršena detaljnija analiza procesa kretanja materijalnih dobara, od isporučioca do prijemnog skladišta preduzeća, i sa njima pripadajući troškovi nabavke. Sam postupak na osnovu kojeg će biti vršeno ovo istraživanje sastoji se iz nekoliko koraka i to;  Prikupljanje podataka od izvora podataka i njihovo razvrstavanje na grupe i to: repromaterijal za proizvodnju, gorivo i energija, alat i inventar i rezervni delovi za proizvodnju;  Izdvajanje reprezentativne grupe na osnovu procentualnog učešća u izdvojenim novčanim sredstvima za nabavku;  Izdvajanje dominantnih podgrupa iz reprezentativne grupe ABC analizom uz pomoć već odabranog kriterijuma (utrošena novčana sredstva za nabavku);  Detaljnija analiza procesa nabavke reprezentativnih materijalnih dobara.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

43

Nikola Simić

MASTER RAD

3.2.1 Izdvajanje materijalnih dobara ABC analizom Izdvajanje reprezentativnih materijalnih dobara iz procentualno najveće grupe repromaterijal za proizvodnju (videti tabelu 3.1) biće urađeno primenom ABC analize odnosno oblikovanjem Pareto dijagrama. Pareto ili ABC dijagram je grafička metoda koju karakteriše jednostavnost i primenjljivost u različitim područjima. Pod ABC analizom podrazumeva se diferenciranje određenih elemenata posmatranog skupa (artikli, dobavljači) u tri grupe na osnovu određenog kriterijuma. Kriterijum može biti i razvrstavanje elemenata prema količini, vrednosti i slično). Ova analiza se zasniva na činjenici da relativno mali broj elemenata posmatranog skupa ima veliko učešće u izabranom kriterijumu. U primeni se često koristi takozvano pravilo ″80/20″, što znači da dvadeset procenata elemenata u određenom skupu učestvuje sa osamdeset procenata učešća u određenom izabranom kriterijumu. Pomenutu pravilo je okvirno pronađeno kao tačno u većini proizvodnih preduzeća. Postoje dva granična slučaja za izradu pareto dijagrama i to:  kada svi elementi posmatranog skupa imaju isto učešće u kriterijumu i  kada jedan element ima izrazito dominantno učešće u kriterijumu za diferenciranje. Videti Prof. Dr. Vladeta Gajić, mr Nikoličić Svetlana:Skripte sa vežbi i predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, FTN Novi Sad(str. 25-32).

Na području logistike, kao što je napomenuto, Pareto dijagram se može koristiti za razvrstavanje materijalnih dobara (koja se prodaju, nabavljaju, pretovaraju i slično) i njihovo rangiranje na osnovu određenog kriterijuma (učešću u nabavci, prodaji, zalihama i slično). Na osnovu toga posmatrani elementi se svrstavaju po opadajućem redosledu u određenom kriterijumu, zatim se vrši njihovo kumuliranje a rezultati ove analize se ucrtavaju u određeni grafikon. Obrazuju se tri klase A, B i C a granice između njih se povlače u svakom pojedinačnom slučaju (na utvrđivanje granica utiče: veličina preduzeća, karakteristike nabavke, proizvodnje ili prodaje i slično). Na osnovu ove selekcije razrađuju se postupci rada koji omogućavaju različit tretman pojedinih elemenata posmatranog skupa u nabavci, proizvodnji, prodaji ili zalihama materijala. U izradi ABC analize u ovom završnom radu određena pravila biće podložna prilagođavanju konkretnoj situaciji u preduzeću Kuč Kompany d.o.o. Metod za izradu neće biti doveden u pitanje. Postupak obavljanja ABC analize se izvodi u nekoliko koraka i to: Korak prvi- izvršiti izbor problema koji će se rešavati, odrediti vremenski period za koji će se dati podaci analizirati, pripremiti tražene podatke. Korak drugi-oblikovati Pareto dijagram i to:dijagram relativnog učešća pojedinih elemenata u izabranom kriterijumu i kumulativnu liniju. Korak treći- utvrđivanje stepena značajnosti. Na osnovu izgleda komulativne linije vrši se izdvajanje tri karakteristična područja i to:  područje A –grupa sa najvećim učešćem u posmatranoj veličini, uglavnom sastavljeno od malog broja elemenata,  područje B –grupa sa značajnim učešćem,  područje C –grupa sa malim učešćem. Zbog velikog broja artikala (elemenata) koji se nabavljaju biće izvršeno grupisanje materijalnih dobara na četiri velike grupe:  repromatetijal za proizvodnju,  gorivo i energija,  alat i inventar i  rezervni delovi za proizvodnju.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

44

Nikola Simić

MASTER RAD

3.2.2 Struktura materijalnih dobara u nabavci Na osnovu dostupnih podataka izvršeno je grupisanje materijalnih dobara na već navedene grupe. Podaci o novčanim sredstvima izdvojenim za nabavku i procentualnom udelu prikazani su u tabeli 3.1. Tabela 3.1:Prikaz izdvojenih novčanih sredstava za nabavku Redni Broj

Naziv grupe

Vrednost nabavke [dinara]

Procentualni udeo [%]

1.

Repromaterijal za proizvodnju

525.455.700,00

92,65

2.

Gorivo i energija

31.531.000,00

5,56

3.

Alat i inventar

6.263.000,00

1,11

4.

Rezervni delovi za proizvodnju

3.841.000,00

0,68

567.090.700,00

100,00

UKUPNO:

Iz podataka prikazanih u tabeli 3.1 vidi se da u ukviru ukupne nabavke grupa repromaterijal za proivodnju ima dominantan uticaj sa čak 92,65 [ %] učešća. Na osnovu izdvojenih novčanih sredstava u okviru ukupne nabavke može se uočiti da navedena grupa ima najveći uticaj i predstavlja će težište analize u nastavku završnog rada. Na slici 3.7 prikazano je grafički učešće pojedinih grupa u okviru nabavke.

Procentualno učešće pojedinih grupa u nabavci 100

92.65

90 80

Učešće[%]

70 60 50 40 30 20 5.56

10

1.11

0.68

3

4

0 1

2

Redni broj grupe (1.Repromaterijal za proizvodnju,2.Gorivo i energija, 3.Alat i inventar i 4.Rezervni delovi za proizvodnju) Slika 3.7:Procentualno učešće pojedinih grupa u nabavci

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

45

Nikola Simić

MASTER RAD

3.2.3 Struktura materijalnih dobara u grupi repromaterijal za proizvodnju Bliži prikaz izdvojenih novčanih sredstava za nabavku u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju prikazani su u tabeli 3.2. Tabela 3.2:Bliži prikaz grupe repromaterijal za proizvodnju Redni Broj

Naziv grupe

Vrednost nabavke [dinara]

Procentualni udeo [%]

1.

Dominantna sirovina (mleko)

473.800.108,00

90,16

2.

Ambalaža

44.887.592,00

8,54

3.

Hemijski proizvodi

6.768.000,00

1,30

525.455.700,00

100,00

UKUPNO:

Ko što se vidi iz tabele 3.2 dominantno učešće u nabavci, po utrošenim novčanim sredstvima (vrednost), zauzima dominantna sirovina (mleko) sa 90,16 [%], dok ostatak čini ambalaža i hemijski proizvodi sa 9,84 [%]. Za potrebe detaljne analize potrebno je veliki broj elemenata u okviru grupe ambalaža, kojih ima 47, razvrstati prema određenom kriterijumu i svrstati ih u podgrupe. U razvrstavanju u podgrupe uzete su u obzir pre svega sličnosti u nameni ambalaže za određenu grupu finalnih proizvoda. Sledeće je zapremina posmatrane ambalaže, dobavljači i vrednost u nabavci. Navedeno svrstavanje u podgrupe je neophodno zbog prilagođavanja podataka za vršenje ABC analize i njihovu lakšu obradu. Osnovni motiv je i taj što postoji ogromna disproporcija u vrednosti nabavke pojedinih elemenata. Navedena disproporcija odnosi se na grupu elemenata- ambalaža i hemijski proizvodi i grupu- dominantna sirovina za proizvodnju (mleko). Razlike u nabavci dominantne sirovine i ambalaže i hemijskih proizvoda se ogladaju i u tehnologiji i dinamici nabavke. Da bih navedena anliza bila sveobuhvatna mora se pristupiti svrstavanju u podgrupe. Podgrupe, sa elementima koje sadrže, biće prikazane tabelarno i to: Tabela 3.3: Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 1. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 1. Čaša za jogurt 0,2 litra-0,5 %mm(mlečne masti) 5.904.000,00 2. Čaša za jogurt 0,2 l-3,2%mm 5.166.000,00 3. Čaša za kiselo mleko 0,2 l 1.476.000,00 4. Čaša za ekstra kiselo mleko 0,2 l 88.560,00 5. Čaša za fermentisanu pavlaku 0,2 l-12%mm 369.000,00 6. Čaša za fer. pavlaku 0,2 l-20%mm 1.180.800,00 UKUPNO: 14.184.360,00 Tabela 3.4:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 2. Redni broj elementa 7. 8.

Naziv elementa

Vrednost nabavke[dinara]

Pet boca za jogurt 1litar-0,5%mm(mlečne masti) Pet boca za mleko 1 l-2,8%mm

3.801.600,00 2.217.600,00

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

46

Nikola Simić 9.

MASTER RAD Pet boca za mleko 1 l-3,2%mm UKUPNO:

4.181.760,00 6.019.200,00

Tabela 3.5:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 3.(hemijski proizvodi) Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 10. Hemo 64 4.752.000,00 11. Hemo 55 2.016.000,00 UKUPNO: 6.768.000,00 Tabela 3.6:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 4. Redni broj elementa 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Naziv elementa

Vrednost nabavke [dinara]

Poklopac za jogurt 0,2 litra-0,5%mm(mlečne masti) Poklopac za jogurt 0,2 l-3,2%mm Poklopac za kiselo mleko 0,2 l Poklopac za ekstra kiselo mleko Poklopac za fer.pavlaku 0,2 l-20%mm Poklopac za fer.pavlaku 0,2 l-12%mm UKUPNO:

2.534.400,00 2.217.600,00 633.600,00 38.016,00 506.880,00 158.400,00 6.088.896,00

Tabela 3.7:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 5. Redni broj elementa 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

Naziv elementa

Vrednost nabavke [dinara]

Plastična posuda PUP 1 kg(kilogram) Plastična posuda PUP 0,5 kg Plastična posuda PUP 5 litara Plastična posuda PUP 6,4 l Kantica 1 kg Kantica ½ kg Uskočni poklopac fi 95 mm(milimetara) UKUPNO:

380.160,00 198.000,00 411.840,00 60.936,00 392.832,00 224.400,00 1.742.400,00 3.410.568,00

Tabela 3.8:Izdvojena novčana sredstva za nabaku elemenata Podgrupe 6. Redni broj elementa 25. 26. 27.

Naziv elementa Čep za bocu u roze boji Čep za bocu u zelenoj boji Čep za bocu u plavoj boji UKUPNO:

Vrednost nabavke[dinara] 1.160.640,00 1.037.880,00 390.600,00 2.588.480,00

Tabela 3.9:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 7. Redni broj elementa 28. 29.

Naziv elementa

Vrednost nabavke[dinara]

Pet boca za jogurt 0,5 litara-0,5%mm Pet boca za mleko 0,5 l-3,2%mm UKUPNO:

1.089.000,00 1.254.000,00 2.343.000,00

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

47

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 3.10:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 8. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 30. Čaša za kiselo mleko 0,5 litra 429.000,00 31. Čaša PUP 0,5 l 660.000,00 32. Čaša za mileram 0,5 l 396.000,00 33. Čaša za fer.pavlaku 0,5 l 825.000,00 UKUPNO: 2.310.000,00 Tabela 3.11:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 9. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 34. Čaša za katunski kajmak 0,25 litara 907.200,00 35. Čaša PUP 0,25 l 604.800,00 UKUPNO: 1512000 Tabela 3.12:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 10. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavke[dinara] elementa 36. Poklopac za čašu 0,5 litra- kiselo mleko 126.984,00 37. Poklopac za čašu 0,5 l- PUP 195.360,00 38. Poklopac za čašu 0,5 l – mileram 117.216,00 39. Poklopac za čašu 0,5 l-ferm.pavlaka 244.200,00 40. Poklopac za čašu 0,25 l-kajmak 190.080,00 41. Poklopac za čašu 0,25 l-PUP 126.700,00 42. Poklopac za čašu 0,1 l-kajmak 190.080,00 43. Poklopac za čašu 0,1 l-kremko 190.080,00 44. Poklopac za čašu 0,1 l-krem 24%mm 19.008,00 UKUPNO: 1.399.728,00 Tabela 3.13:Izdvojena novčana sredstva za nabavku elemenata Podgrupe 11. Redni broj Naziv elementa Vrednost nabavka [dinara] elementa 45. Čaša za katunski kajmak 0,1 litar 424.800,00 46. Čaša za kremko 0,1 l 424.800,00 UKUPNO: 849.600,00

Na osnovu podataka iz tabela 3.3 do 3.13 i vrednosti nabavke dominantne sirovine za proizvodnju, grafički će biti prikazano učešće pojedinih podgrupa, a na osnovu odabranog kriterijuma- vrednosti nabavke.Videti sliku 3.8.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

48

Nikola Simić

MASTER RAD

Prikaz učešća dominantne sirovine(1) i podgrupa (2-12) u grupi repromaterijal za proizvodnju 12

849.600,00

11

1.399.168,00

10

1.512.000,00

9

2.310.000,00

8

2.343.000,00

7

2.588.480,00

6

3.410.568,00

5

6.088.896,00

4

6.768.000,00

3

10.200.960,00

2

14.184.360,00 473.800.108,00

1 Izdvojena novčana sredstva-vrednost nabavke [dinara]

Slika 3.8:Grafički prikaz učešća podgrupa (ambalaže i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju u grupi repromaterijal za proizvodnju 3.2.4 Postupak određivanja najvažnijeg skupa materijalnih dobara u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju Izbor najvažnijeg skupa materijalnih dobara iz grupe repromaterijal za proizvodnju vrši se na osnovu izabranog kriterijuma (izdvojena novčana sredstva za nabavku-vrednost nabavke).Iz napred navedenog proizilazi potreba određivanja granica grupa A,B i C (veliko, značajno i malo učešće u kriterijumu). Iz postupka izvođenja ABC analize proizilazi više načina određivanja granična vrednosti za pojedine grupe (A, B ili C). U ovoj analizi navedena pravila moraju se prilagoditi, pre svega konkretnom učešću materijalnih dobara (elemenata) u izabranom kriterijumu.Kao polazna osnova za određivanje graničnih vrednosti korišćeno je modifikovano pravilo „80/20“ u korist najuticajnijeg elementa odnosno dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). U tabeli 3.14 prikazane su granice između pojedinih grupa.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

49

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 3.14:Granične vrednosti za pojedine grupe Oznaka grupe

Učešće u kriterijumu

Granice između pojedinih grupa

A

Veliko (veoma značajno)

≥ 15.000.000 [dinara]

B

Srednje (značajno)

5.000.000≤ X≤15.000.000 [dinara]

C

Malo (malog značaja)

0≤X≤5.000.000 [dinara]

X – predstavlja vrednost nabavke određene podgrupe U tabeli 3.15 prikazani su podaci vezani za vrednost robe koja se nabavlja u okviru grupe repromaterijal za proizvodnju. Tabela 3.15:Izdvojena novčana sredstva za nabavku u grupi repromaterijal za proizvodnju Redni broj

Naziv

Izdvojena novčana sredstva za nabavku [dinara]

1.

Osnovna sirovina (mleko)

473.800.108,00

2.

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisanu pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.)

14.184.360,00

3.

Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm)

10.200.960,00

4.

Podgrupa 3.- Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55)

6.768.000,00

5.

Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.)

6.088.896,00

6.

Podgrupa 5. (Plastična posuda PUP, 1kg,0,5kg,5 l;6,4 l)

3.410.000,00

7.

Podgrupa 6. (Čep za pet bocu u roze,zelenoj i plavoj boji)

2.588.480,00

8.

Podgrupa 7. (Pet boca 0,5 l za jogurt,mleko,0,5%mm,3,2%mm)

2.343.000,00

9.

Podgrupa 8. (Čaša 0,5 l za jogurt,PUP,mileram,ferm. pavlaku)

2.310.000,00

10.

Podgrupa 9. (Čaša 0,25 l za katunski kajmak,pup)

1.512.000,00

11.

Podgrupa 10. (Poklopac za čašu 0,5 l za kiselo mleko,pup,mileram,ferm.pavlaku;Poklopac za čašu 0,25 l za kajmak,pup;Poklopac za čašu 0,1 l za kajmak,kremko,krem 24%mm)

1.399.728,00

12.

Podgrupa 11. (Čaša 0,1 l za katunski kajmak,kremko)

849.600,00

UKUPNO:

525.455.700,00

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

50

Nikola Simić

MASTER RAD

Prema podacima iz tabele 3.15 koja prikazuje utrošena novčana sredstva u grupi repromaterijal za proizvodnju može se uočiti da se najveća sredstva troše za nabavku dominantne sirovine za proizvodnju čak 473.800.108,00 [dinara] ili 90,16 [%] , zatim slede podgrupe ambalaže i hemijskih proizvoda sa ukupno 51.655.592,00 [dinara] ili 9,84 [%]. U tabeli 3.16 biće prikazano razvrstavanje, podgrupa nastalih spajanjem određenog broja elemenata, na osnovu definisanih graničnih vrednosti datih u tabeli 3.14. Klase (A, B ili C) su rezultat takvog razvrstavanja gde je prikazan i njihov procentualni udeo, kako u grupi repromaterijal za proizvodnju, tako i u ukupnoj vrednosti nabavke za referentni period od godinu dana. Na osnovu podataka (prikazanih u tabeli 3.16) izvršiće se oblikovanje Pareto dijagrama ABC dijagrama. Tabela 3.16:Razvrstavanje materijalnih dobara u klase (A, B ili C) na osnovu određenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli (3.14).

Oznaka klase

Redni broj

Učešće u asortimanu za nabavku[%]

Učešće u izdvojenim novčanim sredstvima za nabavku [%]

Grupa

Kumulativno

Grupa

Komulativno

A

1

6,66

6,66

83,55

83,55

B

2,3,4,5

26,66

33,32

6,57

90,12

C

7,8,9,10,11,12

66,68

100,00

9,88

100,00

Učešće u prosečnim zalihama [%] Grupa

Komulativno

Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 3.16 vidi se da u okviru klase A (veliko učešće u kriterijumu) postoji samo jedan element ,dominantna sirovina za proizvodnju (mleko), i da je njegovo učešće u asortimanu za nabavku svega 6,66 [%] a da u izabranom kriterijumu (novčanim sredstvima izdvojenim za nabavku) učestvuje sa 83,55 [%] . U okviru klase B (značajno učešće u kriterijumu) nalaze se četiri podgrupe elemenata koje u asortimanu za nabavku učestvuju sa 26,66 [%] a u izdvojenim novčanim sredstvima za nabavku 6,57 [%]. U okviru klase C (malo učešće u kriterijumu) nalazi se šest podgrupa elemenata sa 66,68 [%] učešća u asortimanu za nabavku i 9,88 [%] u izdvojenim novčanim sredstvima za nabavku. Na slici 3.9 prikazan je Pareto dijagram (ABC dijagram).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

51

Nikola Simić

MASTER RAD

100 33.32, 90.12 Učešće u godišnjoj potrošnji za nabavku [% ]

90

100, 100

6.66, 83.55

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0

10

A

20

B

30

40 50 60 70 80 90 Učešće u ukupnom asortimanu za nabavku [%]

100

C

Slika 3.7:Pareto-ABC dijagram za grupu Repromaterijal za proizvodnju Sređeni podaci u tabeli odnosno grafički prikaz dijagramom,omogućavaju funkciji nabavke, ali i drugim funkcijama preduzeća da donesu određene zaključke važne za planiranje budućeg poslovanja. Naime:  element klase A (red. br. 1) učestvuje sa 6,66 [%] u ukupnom asortimanu za nabavku a u godišnjoj potrošnji za nabavku sa čak 83,55 [%],  elementi klase A i B (red. br. 1, 2, 3, 4, 5) učestvuju sa 33,32 [%] u asortimanu za nabavku a sa 90,12 [%] u potrošnji za nabavku, znači da bi u narednom periodu elementima klase A i B trebalo posvetiti posebnu pažnju. U nastavku rada razmatraće se i detaljno analizirati svi procesi u kojima učestvuju pomenuta materijalna dobra. U tabeli 3.16 biće prikazano razvrstavanje materijalnih dobara po Pareto-ABC analizi na osnovu dobijenih rezultata.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

52

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 3.17:Razvrstavanje materijalnih dobara na osnovu rezultata Pareto-ABC analize Oznaka klase

Naziv

Učečće u kriterijumu

A

Osnovna sirovina (mleko)

Veliko (veoma značajno)

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisanu pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.)

B

Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm)

Srednje (značajno)

Podgrupa 3.- Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55) Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 5. (Plastična posuda PUP, 1kg,0,5kg,5 l;6,4 l) Podgrupa 6. (Čep za pet bocu u roze,zelenoj i plavoj boji) Podgrupa 7. (Pet boca 0,5 l za jogurt,mleko,0,5%mm,3,2%mm)

C

Podgrupa 8. (Čaša 0,5 l za jogurt,PUP,mileram,ferm. pavlaku)

Malo (malog značaja)

Podgrupa 9. (Čaša 0,25 l za katunski kajmak,pup) Podgrupa 10. (Poklopac za čašu 0,5 l za kiselo mleko,pup,mileram,ferm.pavlaku;Poklopac za čašu 0,25 l za kajmak,pup;Poklopac za čašu 0,1 l za kajmak,kremko,krem 24%mm) Podgrupa 11. (Čaša 0,1 l za katunski kajmak,kremko)

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

53

Nikola Simić

MASTER RAD

3.3 Kritička analiza procesa kretanja materijalnih dobara klase A i B Na osnovu rezultata ABC analize utvrđeno je koje grupe materijalnih dobara u najvećoj meri utiču na obim ukupnih troškova nabavke. Da bi se mogao dati uvid u proces poslovanja i ukazalo na eventualne propuste u ovom poglavlju biće obrađeni procesi koji se javljaju prilikom nabavke. Posebna pažnja biće usmerena na logističke troškove, koji su ustvari i predmet celokupnog istraživanja u ovom završnom radu. Logistički procesi i sa njima pripadajući troškovi biće analizirani kroz:  iniciranje tokova tereta (naručivanje),  organizaciju i realizaciju tokova materijalnih dobara od isporučioca (dobavljača) do prijemnog skladišta preduzeća,  prispeće (prijem) ulaznih tokova kod preduzeća i  strukturu ukupnih logističkih troškova.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

54

Nikola Simić

MASTER RAD

3.3.1 Iniciranje tokova materijalnih dobara (naručivanje) Naručivanje materijalnih dobara obavlja služba nabavke na čijem se čelu nalazi referent za nabavku. Na osnovu sagledavanja potreba vrši se naručivanje. Naručivanje se vrši uz pomoć odgovarajućeg dokumenta: narudžbenice (trebovanje) za materijalna dobra koja se nalaze u klasi B, dok za osnovnu sirovinu (mleko) se koristi ugovor o kontinuiranom- svakodnevnom snabdevanju koji se potpisuje za odgovarajući period. Ulaz materijalnih dobara započinje procesom naručivanja. Podaci vezani za ovaj proces prikazani su tabeli 3.18. Tabela 3.18:Naručivanje materijalnih dobara iz klase A i B Transportna jedinica sredstvo

Konkretne inicijalne aktivnosti Redni broj

Naziv tereta

1.

Dominantna sirovina (mleko)

2.

3.

4.

5.

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,fermentisan u pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.) Podgrupa 2. (Pet boca 1 litar za jogurt 0,5%mm,mleko 2,8%mm i 3,2%mm) Podgrupa 3.Hemijski proizvodi (Hemo 64,Hemo 55) Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 litra za jogurt,kiselo mleko,ferm. pavlaku, 0,5%mm;3,2%mm itd.)

Naziv aktivnosti (dokumenta

Količine u jedinici mere

Datum ranijeg ispostavl janja

Rok dostave

Vrsta jedinice

Kapacitet u jedinici mere

Ugovor

46.185,00 [ l]

1 dan

1 dan

Kamion -cisterna

2600,00 [ l]

Narudžbina

516.440,00 [kom.]

16 dana

15 dana

Kamion

do 55 [m3

Narudžbina

20.160,00 [kom.]

4 dana

2 dana

Tegljač sa poluprikolicom

do 96 [m3

Narudžbina

5.600,00 [kg]

11 dana

5 dana

Kamion

7.000 [kg]

Narudžbina

3.225.600 [kom.]

92 dana

15 dana

Kamion

do 55 [ m3

Iz podataka u tabeli se vidi da se preduzeće svakodnevno snabdeva dominantnom sirovinom za proizvodnju sa prosečnom količinom od 46.185,00 [l] . Iz podataka u tabeli vidi se dinamika i količine naručivanja ostalih materijalnih dobara. Najduži vremenski period između dve nabavke je za grupu materijalnih dobara pod rednim brojem 5. i iznosi 92 dana.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

55

Nikola Simić

MASTER RAD

3.3.2 Organizacija i realizacija tokova materijalnih dobara (tereta) na realiciji od isporučioca do primaoca Podaci vezani za sam proces tokova tereta biće prikazani kroz:  granice odgovornosti i rizika,  načina transporta i  ukupnih troškove dopreme. U tabeli 3.19 prikazane su granice odgovornosti i rizika prema paritetu isporuke. Tabela 3.19:Granice odgovornosti i rizika Redni br.

1.

Naziv tereta

Isporučilac (naziv preduzeća) i mesto

Osnovna sirovina (mleko)

″Farma za proiz. mleka″Lapovo FarmaLepojević FarrnaGuncati FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobrača FarmaBrezovac FarmaVelike pčelice FarmaŽupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje FarmaŠatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJarušice FarmaBukorovac

Dnevne količine u jedinici mere

Godišnje količine u jedinici mere

Ukupna vrednost godišnje količine [dinara]

Ugovoren i paritetet isporuke

Vid trans. [drum.]

6.285,00 [litar]

2.294.025,00 [litar]

63.085.687,00

EXW

D

4.503 l

1.643.595 l

45.198.862,00

EXW

D

3.548 l

1.295.020 l

35.613.050,00

EXW

D

2.979 l

1.452.335 l

39.939.212,00

EXW

D

2.581 l

942.065 l

25.906.787,00

EXW

D

2.578 l

940.970 l

25.876.675,00

EXW

D

2.254 l

822.710 l

22.624.525,00

EXW

D

2.453 l

895.345 l

24.621.987,00

EXW

D

2.475 l

903.375 l

24.842.812,00

EXW

D

2.582 l

942.430 l

25.916.825,00

EXW

D

1.891 l

690.215 l

18.980.912,00

EXW

D

2.450 l

894.250 l

24.591.875,00

EXW

D

1.989 l

725.985 l

19.964.587,00

EXW

D

1.691 l

617.215 l

16.973.412,00

EXW

D

1.278 l

466.470 l

12.827.925,00

EXW

D

1.590 l

580.350 l

15.959.625,00

EXW

D

960 l

350.400 l

9.636.000,00

EXW

D

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

56

Nikola Simić

MASTER RAD FarmaPetropolje FarmaTrska

2.

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra ...

3.

Podgrupa 2.(Pet boca 1l ...

4.

5.

Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 l ...

1.048 l

382.520 l

10.519.300,00

EXW

D

1.068 l

389.820 l

10.720.050,00

EXW

D

-

11.532.000 [komada]

14.184.360,00

DDP

D

-

1.932.000 kom.

10.200.960,00

DDP

D

-

192.000 kg

6.768.000,00

DDP

D

-

11.532.000 kom.

6.088.896,00

DDP

D

″Hipol″Odžaci SZR ″KTB″ Metikoši – Kraljevo ″Hemoprodukt″ Kruševac ″Al Pack″Subotica UKUPNO:

525.455.700,00 [dinara]

Iz tabele se može videti da u okviru nabavke dominantne sirovine za proizvodnju postoji 19 manjih dodobavljača. Najveće količine mleka nabavljaju se sa farme u varoši Lapovu a zatim iz niza seoskih naselja uglavnom iz bliže okoline grada Kragujevca. Količine koje se nabavljaju sa pojedinačnih farmi ,prosečno, kreću se od 6285 l (Lapovo) do 1068 l (Trska). Dopreme robe, u ostalim podgrupama, su sa značajno većih razdaljina (Odžaci –AP Vojvodina, Kraljevo- Centralna Srbija, Kruševac- Centralna Srbija i Subotica – AP Vojvodina ). Komletna doprema mleka vrši se kamionima sa nadograđenim cisternama kapaciteta 2600 l, dok se ostala materijalna dobra transportuju kamionima različitih vrsta ali korisne zapremine (tovarnog prostora) do 55 m3. Postoje dva pariteta isporuke exw i ddp. Prvi paritet se odnosi na dopremu mleka (minimalne obaveze dobavljača) a drugi za ambalažu i hemijske proizvode (maksimalne obaveze dobavljača). Tabela 3.20:Način transporta Ugovorena godišnja dinamika prevoza

Transportna jedinica Redni br.

1.

Naziv tereta

Osnovna sirovina (mleko)

Isporučilac (naziv preduzeća) i mesto

″Farma za proiz. mleka″Lapovo FarmaLepojević FarrnaGuncati

Realizator transporta (naziv) Vrsta

Kapacitet

Dimenzije

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Broj Isporuka

Kuč Kompany Autoprevoznik Autoprevoznik

Prosečan vremenski razmak između dve isporuke [dana]

Cena prevoza [dinara/ prevozu ]

1095

1/3

2417,00

730

1/2

5098,00

730

1/2

3862,00

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

57

Nikola Simić

MASTER RAD FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobrača FarmaBrezovac FarmaVelike pčelice FarmaŽupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje FarmaŠatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJarušice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska

2.

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra ...

3.

Podgrupa 2.(Pet boca 1l ...

4.

5.

Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 l ...

″Hipol″Odžaci SZR ″KTB″ Metikoši – Kraljevo ″Hemoprodukt″ Kruševac ″Al Pack″Subotica

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamioncisterna

2600 l

7x2,47x2,4

Kamion

55 m3

9x2.47x2,45

Kamion

96 m3

Kamion

Kamion

Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik

365

1

8343,00

365

1

8961,00

365

1

9270,00

365

1

5253,00

365

1

15141,00

365

1

4635,00

365

1

11433,00

365

1

6180,00

365

1

3090,00

365

1

9888,00

365

1

7725,00

365

1

4635,00

365

1

4635,00

365

1

2472,00

365

1

8652,00

365

1

9888,00

Hipol

23

16

21840,00

13,7x2.47x2, 45

KTB

96

4

4320,00

55 m3

9x2.47x2,45

Hemoprodukt

35

13

9200,00

55 m3

9x2.47x2,45

Al Pack

4

92

25200,00

Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik Autoprevoznik

Na osnovu podataka iz tabele može se videti da se izdvaja najviše novčanih sredstava za transport za dopremu mleka a najmanje za dopremu materijalnih dobara pod rednim brojem 5. (Poklopaca za čašu 0,2 l).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

58

Nikola Simić

MASTER RAD

Kad transporta mleka razlikujemo dva načina transporta:  Sopstvenim voznim parkom (sa farme Lapovo) i  transport na osnovu ugovora sa autoprevoznicima (za ostalih 18 dobavljača). Za transport materijalnih dobara (podgrupa 1,2,3,4) koristi se vozni park isporučioca (dogovoreni paritet isporuke). Za korišćenje sopstvenog voznog parka ne postoji tačna evidencija troškova.Određivanje troškova transporta za sopstveni vozni park je izvršeno na osnovu osnovnih obeležja transportnih troškova i to:  troškova zarada zaposlenih ( Tzz )-bruto lični dohodak zaposlenih,  materijalni troškovi ( Tg )-troškovi utroška pogonskog goriva i  ostalih troškova ( Tost. )- troškovi vezani za (promene tehničkog stanja vozila,amortizacije i ostale periodične troškove nastale korišćenjem vozila). Ukupni troškovi dopreme za sopstveni vozni park dati su obrascem: Tt = Tzz + Tg + Tost. [dinara] ;

(3.1)

⇒ Tt = [(Brv Tav)+(2 L ] Tost. = 7253 [dinara/dnevno] (3.2) g) i Brv- broj angažovanih vozača Brv=2[vozača]; Tav- dnevni troškovi za angažovanja jednog vozača Tav= [dinara]; BLD-bruto lični dohodak vozača BLD=45000 din. L - rastojanje u oba pravca između preduzeća i farme u Lapovu L= 76 [km]; Bro - broj obrta potrebnih za transport Bro= 3[obrta]; Pg - potrošnja goriva na 100 kilometara Pg= 18 [litara]; Cg – cena goriva Cg=104 [din./l]; Tost.- ostali troškovi ,zbog nemogućnost da se odrede, procenjeni su na aproksimativno 10[%] u odnosu na ostatak ukupnih troškova dopreme Tost.=1,1. Obrazac (3.2) je korišćen za izračunavanja troškova zbog nevodjenja evidencije o nastalim troškovima transporta. Za obračunavanje troškova transporta kod angažovanja autoprevoznika korišćen je jednostavniji model obračuna troškova i to: Tt = 2 Li Ckm [dinara] (3.3) i Li-rastojanje između preduzeća i i-te farme.Podaci o rastojanjima prikazani su u tabeli 3.21. Ckm- cena koštanja jednog kilometra transporta( tzv. „gaženog kilometra“) Ckm=77,50 [din./km]34

34

Podatak je dobijen iz ličnog kontakta(razgovora) sa referentom za nabavku (gospodin Miloš Jelić).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

59

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 3.21:Prikaz rastojanja između preduzeća i i-te farme za proizvodnju mleka Redni Broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Naziv mesta

Rastojanje[km]

Lepojević Guncati Stragari Bunari Trnava Dobrača Brezovac Velike Pčelice Županjevac

33 25 27 29 30 17 49 15 37

Redni Broj 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Rastojanje [km] 20 10 32 25 15 15 8 28 32

Naziv mesta Toponica Botunje Šatornja Rudnik Resnik Jarušice Bukorovac Petropolje Trska

Podaci o troškovima transporta na relacijama dati su u tabeli 3.20. Za izračunavanje troškova transporta za materijalna dobra iz grupe ambalaža i hemijski proizvodi (podgrupe 1, 2, 3, 4) korišćen je obrazac (3.2) uz određena prilagođavanja zbog nepostojanja svih relevantnih podataka. Rastojanje između preduzeća i isporučilaca (sedišta preduzeća isporučioca- Odžaci, Kraljevo, Kruševac i Subotica) je, respektivno, (273km, 54km, 115km i 315km). Nakon određivanja svih relevantnih troškova transporta i njihovim prikazivanjem u tabeli 3.19 u sledećem koraku podaci će biti prezentovani na dnevnom i godišnjem nivou. U tabeli 3.22 biće prikazani ukupni troškovi transportovanja tereta od pojedinačnih dobavljača. Tabela 3.22:Ukupni troškovi transportovanja tereta Redni br.

1.

Naziv tereta

Osnovna sirovina (mleko)

Isporučilac (naziv preduzeća) i mesto ″Farma za proiz. mleka″Lapovo FarmaLepojević FarrnaGuncati FarmaStragari FarmaBunari FarmaTrnava FarmaDobrača FarmaBrezovac Farma-

Troškovi transortovanja

Procentualno učešće u vrednosti tereta [%]

[dinara]

Cena transporta (dnevno) [dinara]

Cena transporta (godišnje) [dinara]

2417,00

7253,00

2.647.587,00

4,19

5098,00

10197,00

7.443.810,00

16,46

3862,00

7725,00

5.639.250,00

15,83

8343,00

8343,00

3.045.195,00

7,62

8961,00

8961,00

3.270.765,00

12,62

9270,00

9270,00

3.383.550,00

13,07

5253,00

5253,00

1.917.345,00

8,47

15141,00

15141,00

5.526.465,00

22,44

4635,00

4635,00

1.691.775,00

6,80

Cena transporta (po prevozu)

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

60

Nikola Simić

MASTER RAD Velike pčelice FarmaŽupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje FarmaŠatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJarušice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska

2.

Podgrupa 1. (Čaša 0,2 litra ...

3.

Podgrupa 2.(Pet boca 1l ...

4.

5.

Podgrupa 3.(Hem. proizvodi Podgrupa 4. (Poklopac za čašu 0,2 l ...

″Hipol″Odžaci SZR ″KTB″ Metikoši – Kraljevo ″Hemoprodukt″ Kruševac ″Al Pack″Subotica

11433,00

11433,00

4.173.045,00

16,10

6180,00

6180,00

2.255.700,00

11,88

3090,00

3090,00

1.127.850,00

4,58

9888,00

9888,00

3.609.120,00

18,07

7725,00

7725,00

2.819.625,00

16,61

4635,00

4635,00

1.691.775,00

13,18

4635,00

4635,00

1.691.775,00

10,60

2472,00

2472,00

763.848,00

7,92

8652,00

8652,00

3.157.980,00

30,02

9888,00

9888,00

3.609.120,00

33,66

21840,00

-

502.320,00

3,54

4320,00

-

106.444,00

4,05

9200,00

-

322.000,00

4,56

25200,00

-

100.800,00

14,82

U tabeli je dat prikaz cene transporta tereta i to: po prevozu, na dnevnom nivou (za transport mleka) i na godišnjem nivou. Najviše novčanih sredstava se utroši na transport mleka sa farme u Lepojeviću 7.443.810,00 [dinara/godišnje] a najmanje sa farme u Bukorovcu 763.848,00 [dinara/godišnje]. Pokazatelj, koji daje obuhvatniju sliku o ekonomičnosti nabavke mleka sa određenih farmi a koji uzima u obzir i količine koje se nabavljaju, je procentualno učešće troškova transporta u vrednosti tereta po prevozu. Na osnovu ovog pokazatelja a sa stanovišta nabavke najbolji odnos:količina koje se prevoze, udaljenosti od preduzeća i utrošena novčana sredstva za nabavku mleka je pri transportu sa farme Lapovo 4,19 [%] a najnepovoljniji odnos je sa farme Trska 33,66 [%]. Troškovi transporta mleka na godišnjem nivou su 59.465.380,00 [dinara]. Ukupni troškovi transporta mleka u vrednosti količine mleka koja se nabavlja je 12,55[%]. Troškovi transporta, za materijalna dobra klase A i B, na godišnjem nivou su 60.496.944,00 [dinara]. Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

61

Nikola Simić

MASTER RAD

Ukupni troškovi transporta učestvuju u ukupnoj vrednosti nabavke sa 11,51[%]. Na osnovu analize troškova transporta uočena je velika razlika u troškovima između korišćenja sopstvenog voznog parka i iznajmljenog voznog parka-autoprevoznici. Cena transporta sopstvenim voznim parkom je 31,81 [din./km] a iznajmljenim voznim parkom je 77,50 [din./km]. Sa obzirom na napred navedeno, razlika u ceni koštanja transporta po kilometru, između sopstvenog i iznajmljenog voznog parka je 243 [%]. U tabeli 3.23 prikazani su troškovi dopreme po jedinici (jedinični troškovi) i ukupni troškovi dopreme(po jedinici mere). Tabela 3.23:Ukupni troškovi dopreme po jedinici mere

Redni broj

1. 2. 3. 4. 5.

Naziv tereta

Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1(čaša 0,2 l za ...) Podgrupa 2(pet boca 1l...) Podgrupa 3 (Hemijski proi...) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l...)

Jedinica mere

Jedinični troškovi dopreme Procentualno Iznos učešće u [dinara/jedinici jediničnoj mere] vrednosti tereta[%]

Ukupni troškovi dopreme [din./jedinici mere]

Litar

3,65

13,27

3,65

Komad

0,04

3,25

0,04

3,97

0,21

Komad

0,21

Kilogram

0,60

1,66

0,60

Komad

0,007

1,48

0,007

Iz podataka u tabeli vidimo da za dopremu jednog litra mleka se utroši 3,65 [dinara] i da troškovi dopreme u vrednosti jednog litra mleka učestvuju sa 13,27 [%]35. Najmanji utrošak novčanih sredstava po jedinici mere je kod dopreme poklopca za čašu 0,2 l i iznosi 0,007 [dinara/komadu] a da troškovi dopreme u vrednosti jednog komada je 1,48 [%]. 3.3.3 Prijem ulaznih tokova materijalnih dobara (tereta) Materijalna dobra koja se posmatraju u ovom istraživanju dopremaju se drumom. Transportna sredstva su kamioni-cisterne za dopremu mleka i kamioni za dopremu ambalaže i hemijskih proizvoda. Dinamika i tehnologija dopreme kao i proces skladištenja razlikuje se za dominantnu sirovinu (mleko) i ostala materijalna dobra36. Potrebno je naglasiti da se centralno prijemno skladište nalazi na razdaljini od 8 [km] od matičnog preduzeća. U okviru mlekare nalazi se još jedno prijemno skladište za komadne terete i dva rezervoara-hladnjače u kojima se vrši uskladištenje mleka. Sa aspekta kretanja materijilnih tokova postoje ograničenja u pristupu skladištu za komadne terete koje se nalazi u krugu mlekare odnosno fizički nije moguće primiti vozila većih dimenzija i nosivosti. Razlog je taj što nisu obezbeđene adekvatne saobraćajnice (neodgovarajući poluprečnici krivina i neodgovarajuća širina saobraćajnica). Iz tog razloga se komletna doprema 35 36

Cena koštanja jednog litra mleka, koja se isplaćuje dobavljačima, je 27,50 din./lit. Videti deo 3.1.5.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

62

Nikola Simić

MASTER RAD

materijalnih dobara iz grupe ambalaža i grupe hemijski proizvodi obavlja u prijemno skladište van kruga preduzeća, a nakon toga vrši se transport u prijemno skladište u krugu preduzeća. Prijemna skladišta su u vlasništvu preduzeća. Dobra koja se dopremaju su u okviru grupe ambalaža pristižu na paletama dimenzija 1200 1000 mm i upakovana su u kese a ambalažirana u kartonske kutije. Ambalaža je nepovratna i transportna u smislu funkcije ambalaže. Kod hemijski proizvoda roba pristiže upakovana u džakove i na paletama 1200 1000[mm]. Mleko se doprema pomoću kamiona-cisterni i pretače u rezervoare-hladnjače kapaciteta 2 25000 [ l] odakle se dalje transportuju po potrebi do proizvodnje. Ambalaža u kojoj se doprema mleko je metalna, kapaciteta 2600 l, i funkcija ambalaže je transportna. Pojavni oblici tereta i njihove karakteristike dati su u tabeli 3.24. Tabela 3.24:Pojavni oblici tereta Godišnja količina tereta Redni Broj

Naziv

1.

Mleko

2. 3. 4.

5.

Podrupa1(čaša 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l

Fizičko stanje

Jedinica mere

Masa

l

16.288.135,00

-

-

Kom.

-

-

11.532.000,00

Kom.

-

-

1.932.000,00

Kg

192.000,00

-

-

Paletizovani/ vreće

-

Kom.

-

-

11.532.000,00

Paletizovani/ kutije

-

V

Broj

Tereti u čvrstom stanju

Tereti u tečnom stanju

-

Metalne kante/ cisterna na vozilu

Paletizovani/ kutije Paletizovani / kutije

-

v-zapremina Iz priloženog se vidi da prispela materijalna dobra imaju različite pojavne oblike. Tabela 3.25:Doprema tereta do mesta istovara Redni Broj

Naziv

Teret se doprema na mesto istovara

1.

Mleko

Drumom

2. 3. 4.

5.

Podrupa1(čaša 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l

Drumom Drumom Drumom

Drumom

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

63

Nikola Simić

MASTER RAD

Iz razloga nepostojanja odgovarajućih saobraćajnica, samo dominantna sirovina za proizvodnju se doprema u skaladište (rezervoar –hladnjače) u krugu preduzeća, dok se doprema ostalih materijalnih dobara iz klase A i B vrši do prijemnog skladišta van kruga preduzeća. U prijemno skladište, u krugu preduzeća, vrši se doprema robe koja pristiže u manjim količinama i drumskim transportnim sredstvima manjih dimenzija. Prethodno pomenuta materijalna dobra nisu predmet detaljne analiza. U tabeli 3.26 dat je prikaz mesta istovara za materijalna dobra koja su predmet detaljne analize. Tabela 3.26:Mesto istovara Prijemno skladište u krugu preduzeća

Prijemno skladište za mleko/ rezervoarihladnjače

Redni Broj

Naziv

Prijemno skladište van kruga preduzeća

1.

Mleko

-

-

100%

100%

-

-

100%

-

-

100%

-

-

100%

-

-

2. 3. 4.

5.

Podrupa1(čaša 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l

Iz podataka prikazanih u tabeli može se videti da se prvo vrši istovar i uskladištenje materijalnih dobara u prijemno skladište van kruga preduzeća. Iz toga proizilazi da su tokovi materijalnih dobara duplirani. Sa robom se nakon uskladištenja u prijemno skladište van kruga preduzeća, i to iz već objašnjenih ograničenja u prethodnom delu izlaganja, vrši dodatna manipulacija i transport i ponovno uskladištenje ali ovoga puta u prijemno skladište u krugu preduzeća. Iz prijemnog skladišta u krugu preduzeća, kada se ukaže potreba, vrši se komisioniranje i otprema do mesta prerade u procesu proizvodnje. Ovakav način dupliranog manipulisanja je neekonomičan ali u isto vreme i iznuđen postojećim ograničenjima. U tabeli 3.27 prikazani su troškovi istovara.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

64

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 3.27:Vrsta ,vreme i troškovi istovara

Stepen mehanizovanosti istovara,prosečno trajanje i jedinični troškovi

Ukupni troškovi istovara po jedinici mere [din./jed.mere]

Mehanizovani istovar Redni Broj

Naziv

1.

Mleko

2.

Podrupa1(čaša 0,2 l...)

3.

Podgrupa 2 (pet boca 1l...)

4.

5.

Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l

Jedinica mere

Prosečno trajanje [min./j.m.]

Troškovi po najmanjoj j.m.

Troškovi [din./j.m.]

20

0,02403 [din./l]

62,50

62,50

4

0,00031 [din./kom.]

12,50

12,50

4

0,01736 [din./kom]

12,50

12,50

6

0,04687 [din./kg]

18,75

18,75

4

0,00005 [din./kom.]

12,50

12,50

Metalna kanta kapaciteta 2600 l Paleta 1200 1000 mm (39960 kom.) Paleta 1200 1000 mm(720 kom.) Paleta 1200 1000 mm( 400 kg) Paleta1200 1000 mm(230400 kom.)

U tabeli su prikazani podaci o manipulisanju sa teretom odnosno materijalnim dobrima sa osvrtom na primenjeni način pretovara i ukupno vreme i troškove potrebne za obavljanje ovog procesa. Podaci o troškovima su zasnovani prevashodno na osnovu utrošenog vremena37 i, sa tim u vezi, novčanih sredstava potrebnih za angažovanje ljudske radne snage. Tabela 3.28:Tehnička baza istovara

Redni broj

1.

Vrsta i tip pretovarnog sredstva

Ručni paletar (Linde)

Nominalni kapacitet Broj kom.

1

Proizvođač Br. vred.

j.m.

2

Tona

-

Godina proizvodnje

2001

Godišnji (dnevni) vremenski bilans

Učešće u godišnjem (dnevnom) vremenskom bilansu

Planiranimogući časovi rada

Ostvareni časovi rada

Istovar [%]

Prevoz

2920

146

3,42

1,57

Istovar se vrši postavljanjem kamiona bočno (paralelno) sa frontom istovara.

37

Podaci o potrebnom vremenu za istovar dobijeni su na osnovu ličnog kontakta (razgovora) sa skladištarem u prijemnom skladištu preduzeća.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

65

Nikola Simić

MASTER RAD

3.3.4 Prijem tereta u prijemno skladište Za podna skladišta, ulazno- izlazne zone, povezivanje proizvodnih skladišnih prostora i slično, zahtevaju se mobilna transportna sredstva za prenos (sa ili bez uskladištenja paleta). Ova transportna sredstva dele se na:  paletna kolica ili vozila koja imaju visinu dizanja dovoljnu da odvoje paletu od podloge (oko 100[mm]) i nesmetano je prenesu na odredište uz: -ručno vučenje kolica po podlozi i -elektromotorni pogon horizontalnog kretanja.  viljuškare koji podižu paletu npr. 1m ili više radi slaganja uz mogućnosti: -ručnog vučenja ovakvih viljuškara (ređe) i -motornog pogona horizontalnog kretanja. Ručna paletna kolica predstavljaju najjednostavnije sredstvo za prenos paleta unutar podnog skladišta, kao transportno sredstvo u ulazno- izlaznoj zoni manjih skladišta, kao sredstvo unutrašnjeg transporta u proizvodnim procesima na kraćim rastojanjima i povremenoj upotrebi itd. Dimenzije ručnih paletnih kolica zavise od nosivosti tereta, te se ova vrsta sredstava za prenos koristi za terete mase do 2 [t]. Ručni viljuškari predastavljaju najjednostavnije dizalice iz kategorije viljuškara. Kod njih postoji uređaj za dizanje kao i kod svih viljuškara, ali rukovalac korača po podu i vuče (ređe) ili vodi elektromotorno pogonjen uređaj za horizontalno kretanje. Povlačenje viljuškara je ručno, uz nosivost do 750 [kg], a hod je između 90 i 1600 [mm] po visini. Za veće visine dizanja koriste se dizalice sa teleskopski izvlačenjem vođica. Dodavanjem elektromotora sa planetarnim prenosnikom na jedan točak, dobija se ručno vođeni ručni viljuškar sa elektromotrnim pogonom. Ovakva konstrukcija je namenjena za manje nosivosti (npr. 500 kg). Dizalica sa teleskopskim izvlačenjem vođica podiže paletu do 4m, sa brzinom dizanja oko 0.1 m/s (sa teretom). Veće visine dizanja, odnosno zahtevi za komisioniranjem uslovili su potrebu za podizanjem kabine sa rukovaocem. Ukoliko viljuškari služe za komisioniranje, tada će viljuškari imati samo čeone viljuške, donosno to su čeoni viljuškari. Potrebno je naglasiti da u okviru sektora nabavke ne koriste se viljuškari,stoga oni neće biti predmet daljeg razmatranja. Tehničku bazu prijemnog skladišta preduzeća čine: ručna paletna kolica. Na osnovu prikazane tehničke baze skladišta,prijemno skladište preduzeća predstavlja nisko mehanizovano skladište. Za korišćenjeručnih paletnih kolica potrebno je naglasiti da podloga treba da bude idealno ravna, jer ručna paletna kolica ne poseduju elektromotorni pogon, nego njegov rukovalac korača po podu, a podizanje tereta se ostvaruje sa hidrauličnim cilindrom. Ova pretovarna sredstva, bez obzira na to što njihovo upravljanje nije automatizovano, najviše se koriste u prijemnom skladištu preduzeća ( skladište sa blok sistemom skladištenja) prilikom podrške pri utovaru i istovaru robe sa palete, kao i prilikom ispostave robe. Iskorišćenost ovog pretovarnog sredstva je oko 5 [%] u toku radnog vremena. Na njegovu iskorišćenost povoljno utiče to što ručna paletna kolica ne zahtevaju svakodnevno punjenje akumulatora. Mana ovih uređaja je teže korišćenje uređaja za onog ko rukovodi prikazanim sredstvom za pretovar. Kao zaključak, može se reći da se ručna paletna kolica u skladištu koriste za premeštanje tereta unutar skladišta, istovara tereta sa transportnog sredstva i odpremu tereta (po potrebi). Potrebno je naglasiti i da se u okviru nabavke uglavnom radi o dopremi tereta manjih masa i dimenzija i da su potrebe za mehanizacijom u okviru skladišta koja koristi Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

66

Nikola Simić

MASTER RAD

nabavka minimalne. U strukturi materijalnih dobara koja se nabavljaju uglavnom je reč o plastičnim proizvodima malih masa i dimenzija (ambalaža). Ručna paletna kolica se koriste i za materijalna dobra kao što je kuhinjsku so (koja je upakovana u vreće) ili vreće sa hemijskim proizvodima, koje su većih masa i dimenzija. Za potrebe postupka komisioniranja robe fizičko premeštanje se uglavnom izvodi ručno. U postupku izrade ovog završnog rada izvršeno je anketiranje referenta za nabavku u svrhu određivanja osnovnih ciljeva organizacije skladištenja. Osnovni ciljevi organizacije skladištenja;  Optimizacija zaliha predmeta rada.................................................

1

2

3

4

. 1 2 3 4  Efikasno snabdevanje proizvodnje............................................... . . . . 1 2 3. 4.  Minimalni gubici rastura i loma.................................................... . . . . 2. 3. 4. 1.  Priprema(dorada,prerada,pakovanje) materijala za proizvodnju... . . . . Pri vrednovanju važnosto pojedinih ciljeva brojne oznake imaju sledeće značenje:1-nije . . . važno, . 2malo važno, 3-važno, 4-vrlo važno. Osenčeni deo predstavlja odgovor. . . . . Na osnovu utvrđenog stanja preduzeće raspolaže sa dva prijemna skladišta. Za prijem mleka koriste se rezervoari hladnjače koji se nalaze neposredno uz zgradu za proizvodnju.Vrste i kapaciteti skladišta prikazani su u tabeli 3.29. Tabela 3.29:Vrsta i kapacitet skladišta

Redn i broj

Naziv tereta

Vrsta skladišta

Oprema skladišta

1.

Mleko

Hladnjača

Rezervoar / hladnjača

Tehnološki nivo realizacije skladišnih operacija Visoko mehanizovan o

Zatvoreno

Podno (bez regala)

Srednje mehanizovan o

200 [m2]

Zatvoreno

Podno (bez regala)

Srednje mehanizovan o

200 [m2]

144 [paletnih jedinica]

17 [paleta]

11,80

Zatvoreno

Podno (bez regala)

Srednje mehanizovan o

200 [m2]

144 [paletnih jedinica]

10 [paleta]

6,94

Zatvoreno

Podno (bez regala)

Srednje mehanizovan o

200 [m2]

144 [paletnih jedinica]

3 [paleta]

2,08

2

3.

4.

5.

Podgrupa 1 (čaša 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca1l) Podrupa 4 (hemijski proizvodi. ) Podgrupa 5 (poklopac za čašu 0,2 l)

Kapacitet skladišta

Raspoloživi skladišni prostor

Projektovani

50000 [l]

50000[l]

144 [paletnih jedinica]

[paleta]

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

Eksplatacioni

46211[l]

[%]

92,42

13 9,02

67

Nikola Simić

MASTER RAD

Srednji tehnološki nivo izvođenja skladišnih operacija podrazumeva približno isti odnos ručnog i mehanizovanog rada. Na osnovu podataka iz tabele 3.29 možemo zaključiti da je iskorišćenje kapaciteta skladišta za komadne terete nisko 29,84 [%].Kapacitet skladišta za mleko je iskorišćen sa čak 92,42 [%]. Tabela 3.30:Tehnička baza skladištenja

Redni broj

1.

Vrsta i tip pretovarnog sredstva

Ručni paletar (Linde)

Nominalni kapacitet Broj kom.

1

Br. vred.

j.m.

2

t

Proizvođač

-

Godina Proizvodnje

2001

Godišnji (dnevni) vremenski bilans Planiranimogući časovi rada

Ostvareni časovi rada

2920

146

Učešće u godišnjem (dnevnom) vremenskom bilansu[%]

1

15

2

3

4

5

55

8

5

3

*

Podatke procentualnog učešća u vremenskom bilansu na realizaciji pojedinih skladišnih operacija treba uzeti u obzir sa određenom rezervom zbog ograničenja prilikom prikupljanja podataka. Treba imati u vidu da je:1kvalitativno i kvantitativno preuzimanje tereta, 2-prenos tereta od mesta preuzimanja tereta do mesta uskladištenja, 3-prenos tereta od mesta uskladištenja do mesta komisioniranja, 4-premeštanje tereta unutar skladišta, 5-predaja tereta na otpremu.

Informaciona podrška transportnih i skladišnih procesa prijema tereta:  Informacije o dopremi tereta (vrsta i količina tereta,način dopreme,stanje tereta,troškovi dopreme itd.)...................................................... 1 2 3 5 4 . . . . .  Informacije o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu(vrsta i količina . . tereta,asortiman . . . i kvalitet tereta,reklamacije itd.)............................................... . . . . . 1 2 3 5 4 . uskladištenog . . .  Informacije o odlaganju i manipulisanju teretom u skladištu .(položaj . . . . tereta,način i troškovi manipulisanja,stepen iskorišćenja skladišnog prostora . i . . . . manipulativnih sredstava itd.)................................................... . 1 3 4 5 2  Informacije o komisioniranju,izdavanju,pakovanju i otpremi . (priprema . . robe . za . izdavanje,ambalaži i pakovanju, troškovima otpreme itd.)...... . . . . . 1. 2. 4. 5. 3.  Informacije o zalihama robe (obim,struktura,stvarne i prosečne .zalihe,sigurnosne . . . . zalihe,koeficjent obrta,vreme obrta itd.)................................... . . . . . 1. 2. 3. 5. 4.  Informacije o čuvanju ,održavanju,zaštiti i osiguranju tereta i . rešenja za . (mere . . . održavanje fizičko hemijskih osobina tereta)............................ . . . . . 1. 3. 4. 5. 2.  Informacije o organizovanju rada skladišne službe (radna snaga,radni . . procesi,metode . . . raspodele terea u skladištu,tehnika skladištenja itd).................. . . . . . 1. 3. 4. 5. 2. Stepen informisanosti o skladišnim procesima je onačen:1-nema podataka, 2-delimično raspoložive informacije . . . . . vode se ručno, 3-potpuno raspoložive informacije vode se ručno, 4-delimično raspoložive informacije vode se . . . . . preko AOP-a (automatska obrada podataka) i ručno, 5-potpuno raspoložive informacije koje se vode preko . . . . . AOP-a. Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

68

MASTER RAD Nikola Simić

U tabeli 3.31 prikazano je vreme protoka izabrane grupe tereta kroz skladište počevši od unošenja i kontrole, uskladištenja, mirovanja pa do izdavanja tereta sledećoj funkciji preduzeća. Tabela 3.31:Prosečno vreme protoka materijala kroz skladište i troškovi skladištenja

Izdavanje tereta

Vremenski ciklus skladištenja[h/jedinici mere] Skladištenje terera

Troškovi skladištennja

Čuvanje

-

Rastavljanje i iznošenje

10 min

-

Priprema za proizvodnju

4 min

4 min

-

57,08 h

3,68 h

186,65 h

4,75 h

347,87

17,59

1,13

57,49

-

Ukupno

4h

4 min

10 min

6 min

1128,23 h

69

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

Prijem tereta

-

186,24 h

4 min

10 min

4 min

Jedinica mere

15 min

1 min

3,27 h

6 min

10 min

Redni Broj

20 min

2 min

1 nin

56,57 h

4 min

[din. po jedinici mere]

Metalna kanta (2600 l)

4 min

2 min

1 min

1127,88 h

Vrsta i naziv tereta

Osnovna sirovina (mleko)*

Paleta (39960 kom.)

4 min

2 min

1 min

Utovar u sredstva UT

1.

Podgrupa 1 (čaša 0,2 l)

Paleta (720 kom.)

6 min

2 min

Odlaganje

2.

Podgrupa 2 (pet boca 1l)

Paleta (400 kg)

4 min

Kvant. i kval. kontrola

3.

Podgrupa 3 (hemijski proizvodi)

Paleta (230400 kom.)

Unošenje

4.

Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2l) 5.

*

Podaci o vremenu protoka mleka kroz skladište odnosno rezervoar hladnjaču treba uzeti sa rezervom zbog ograničenja pri prikupljanju podataka. Podatak u tabeli je okvirnog karaktera. Evidencija o troškovima skladištenja mleka ne postoji.

Nikola Simić

MASTER RAD

Na osnovu podataka iz tabele možemo videti da je najveći vremenski ciklus skladištenja paletne jedinice utvrđen kod materijalnih dobara podgrupe 4 (poklopac za čašu 0,2 l) od čak 47 [dan] a najmanji za paletnu jedinicu podgrupe 2 (pet boca 1 l ) od svega 3,68 [h]. Ukoliko posmatramo troškova skladištenja najveći su po paletnoj jedinici podgrupe 4 (poklopac za čaša 0,2 l) sa 347,87[ dinar] a najmanji za podgrupu 2 (pet boca 1 l) sa 1,13 [dinar]. 3.3.5 Troškovi skladištenja Troškovi skladištenja predstavljaju troškove koji nastaju opsluživanjem i održavanjem skladišnog prostora. Razgovorom sa odgovornima utvrđeno je da se ne vodi evidencija o nastalim troškovima. U postupku koji sledi odrediće se njihova orijentaciona vrednost. Troškovi skladištenja biće orijentaciono određeni za skladište van kruga fabrike (skladište za komadnu robu), razlog je taj što se materijalna dobra koja su predmet analize skladište upravo na toj lokaciji. Iz uvida u postojeće stanje troškove skladištenja obrazuju:  troškovi bruto plata radnika,  troškovi energije i  troškovi održavanja. Troškovi skladištenja određeni su prema sledećoj formuli: Ts= Tr + Te + Tost. = 6,17 [dinara dnevno/m2]

(3.4)

i Tr – troškovi radnika dnevno po metru kvadratnom; Tr = (BLDR/30)/ Ps=(33250/30)/200= 5,54 [din./m2] BLDR- bruto lični dohodak radnika Broj radnika=1 Ps- površina skladišta Ps = 200 [m2]; Te – troškovi energije dnevno po metru kvadratnom Te= 0,075 [dinar]; Tost. – ostali troškovi su procenjeni na 10 [%] troškova radnika i troškova energije Tost.= 0,561 [din. dnevno/m2]; Na mesečnom nivou troškovi skladištenja po metru kvadratnom su 1.234,00 [dinar]. Na godišnjem nivou troškovi skladištenja su 450.000,00 [dinar]. Tabela 3.32: Troškovi skladištenja po jedinici mere Redni Broj

Naziv tereta

Jedinica mere

Troškovi skladištenja dnevno [din. dnevno /jedinici mere]

Troškovi skladištenja godišnje [din.god./ jedinici mere]

Prosečne mesečne zalihe materijalnih dobara u j.m.

1.

Mleko

-

-

-

-

2.

Podgupa 1 (čaša 0,2 l...)

Paleta (39960 kom.)

7,40

2701,00

7

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

70

Nikola Simić

MASTER RAD

3.

Podgrupa 2 (pet boca 1l...)

Paleta (20160 kom.)

7,40

2701,00

13

4.

Podgrupa 3 (hemijski proizvodi...)

Paleta (400 kg)

7,40

2701,00

12

5.

Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l...)

Paleta (230400 kom.)

7,40

2701,00

7

3.3.6 Troškovi posedovanja zaliha Troškovi sredstava vezanih u zalihe predstavljaju troškove koji su nastali usled posedovanja određenog nivoa zaliha u posmatranom vremenskom periodu. Svako posedovanje zaliha iziskuje određena novčana sredstva koja su zarobljena u zalihama. Troškovi sredstava vezanih u zalihe predstavljaju onaj novčani iznos koji se može dobiti ako se stave na štednju u banku. Troškovi nastali vezivanjem novčanih sredstava u zalihama robe biće određeni obrascem (3.5): Tz = Zi.g

Ci.g

kn.s [dinar]

(3.5)

i Zi.g – ukupne prosečne zalihe i-te grupe materijalnih dobara, Ci.p – cena i-te grupe materijalnih dobara, kn.s - kamatna stopa na neoročena sredstva u posmatranom periodu38 (12 meseci). Tabela 3.33: Troškovi novčanih sredstava vezanih u zalihama Cena materijalnih dobara [din./j.m.]

Kamatna stopa na neoročena sredstva za period od godinu dana [%]

Troškovi držanja zaliha po j.m. [din./j.m]

Ukupni prosečni troškovi držanja zaliha na dnevnom nivou [dinar]

Ukupni troškovi držanja zaliha na god. nivou [dinar]

Redni Broj

Naziv tereta

Jedinica mere

Ukupne prosečne zalihe i-te grupe [j.m.]

1.

Mleko

-

-

-

-

-

-

-

Paleta (39960 kom.)

7

344.055,60

3

50.625,32

970,89

354.377,26

Paleta (720 kom.)

13

49.420,80

3

3915,64

139,46

50.903,42

Paleta (400 kg)

12

172.800,00

3

14.832,00

487,62

177.984,00

Paleta (230400 kom.)

7

851.558,40

3

125.300,73

2403,02

877.105,15

2.

3.

4.

5.

38

Podgrupa 1 (čaša 0,2 l...) Podgrupa 2 (pet boca 1 l...) Podgrupa 3 (hemijski proizvodi) Podgrupa 4 (poklopac za čašu 0,2 l...)

Izvor podatka: Banca Intesa Beograd

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

71

Nikola Simić

MASTER RAD

Troškovi sredstava vezanih u zalihama najviši su za podgrupu proizvoda 4 (poklopac za čašu 0,2 l) sa 877.105,15 [dinara] a najniži za podgrupu 2 (pet boca 1 l) sa 50.903,42 [dinar]. 3.3.7 Struktura ukupnih logističkih troškova Na osnovu analize pojedinačnih logističkih troškova može se dati uvid u strukturu ukupnih troškova logistike nabavke za izabrana materijalna dobra. Na osnovu identifikacije ovih troškova mogu se postići bolji poslovni rezultati i "sadržajnija" logistička kompetencija, analizom troškova kao jednim od kriterijuma logističke kompetencije postiže se visok stepen implementacije sistema logistike u preduzeće. Na osnovu istraživanja u ovom radu prikazani su ukupni logistički troškovi nabavke za izabrana materijalna dobra za referentni period od godinu dana. Ukupni logistički troškovi nabavke sastoje se iz:  Troškova transporta ( Tt ),  troškovi istovara ( Ti ),  troškovi skladištenja ( Ts ) i  troškovi zaliha ( Tz ). Ukupni logistički troškovi su dati obrascem (3.6): Tlog.= Tt + Ts + Ti + Tz [dinar]

(3.6)

Tabela 3.34:Ukupni logistički troškovi nabavke Redni broj

1. 2. 3. 4.

5.

Naziv tereta

Osnovna sirovina (mleko) Podgrupa 1 (čaša 0,2 l ...) Podgrupa 2 (pet boca 1 l ...) Podgrupa 3 (hemijski proiz.) Podgrupa 4 (poklopac za Čašu 0,2 l...)

Troškovi transporta [dinar]

Troškovi istovara [dinar]

Troškovi skladištenja [dinar]

Troškovi zaliha [dinar]

Ukupni logistički troškovi nabavke [dinar]

59.465.380,00

391.403,88

-

-

59.856.783,88

502.320,00

3574,92

18.907,00

354.377,26

879.179,18

106.444,00

33.539,52

35.113,00

50.903,42

225.999,94

322.000,00

90.552,84

32.412,00

177.984,00

622.948,84

100.800,00

576,60

18.907,00

877.105,15

997.388,75

Ukupni logistički troškovi nabavke iznose: 62.582.300,09 [dinar]. Ukupna novčana sredstva izdvojena za nabavku iznose: 511.042.324,00 [dinar]. Ukupni logistički troškovi učestvuju u sredstvima izdvojenim za nabavku sa: 12,24 [%].

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

72

Nikola Simić

MASTER RAD

Podaci u tabeli 3.34 su dobijeni na osnovu poslovanja preduzeća u referentnom periodu od godinu dana. Prema podacima iz tabele može se zaključiti da se kao najveći logistički trošak izdvaja cena koštanja transporta materijalnih dobara koja se nabavljaju. Najmanji logistički trošak u okviru procesa realizacije nabavke je skladištenje odnosno čuvanje i manipulacija sa izabranim materijalnim dobrima. Na slici 3.10 grafički je dat prikaz odnosa logističkih troškova. 519.647,00 [ din.] 0,83 [%]

105.339,00 [din.] 0,16 [%]

1460369,83 [din.] 2,33 [%]

1 2 3 4

60.496.944,00 [din.] 96,66 [%]

Slika 3.10:Grafički prikaz odnosa pojedinih logističkih troškova (1-transport, 2-istovar, 3skladištenje, 4- zalihe) Kao što je i prethodno navedeno, uporedjivanjem logističkih troškova, dolazimo do zaključka da su procentualno najviše zastupljeni troškovi transporta sa čak 96,66 [%]. Odnos logističkih troškova koji je utvrđen nastao je kao rezultat sprovedenog istraživanja. Na samom početku istraživanja nije ni pretpostavljano da je ovakav odnos između logističkih troškova nabavke ali sobzirom na delatnost preduzeća i samu organizaciju poslova u okviru nabavke ovakav rezultat nije iznenađujući. U okviru preduzeća ne postoji odgovarajuća zainteresovanost ili drugačije možemo reći nije implementirana odgovarajuća logistička kompetentnost u sistem preduzeća. Najveće rezerve za optimizaciju na prvi pogled možemo pronaći u okviru troškova transporta. Za potvrdu jedne takve tvrdnje moramo izvršiti detaljnu analizu i odgovoriti na pitanje: Da li uvođenje sopstvenog voznog parka dovodi do smanjenja logističkih troškova transporta? Do odgovora na ovo pitanje doćićemo na kraju sprovedenog istraživanja. Pre toga izdvojićemo sve problemske tačke na koje se naišlo tokom vršenja sistemske analize procesa logistike nabavke u preduzeću.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

73

Nikola Simić

MASTER RAD

3.4 Identifikacija problemskih tačaka u relevantnim tokovima materijalnih dobara 

Nizak nivo logističke kompetencije. Možemo zaključiti da se na osnovu klasifikacije logističke kompetencije, u preduzeću Mlekara Kuč Kompany d.o.o, logistika nabavke nalazi na nivou Pred-logističar. Zadaci nabavke se uglavnom vrše nekordinirano i opsluživanjem bez orijentacije preduzeća na tokove tereta.  U organizacionoj šemi preduzeća nabavka se nalazi na relativno niskom organizacionom nivou. Funkcija logistike nabavke ima status službe i podređena je u okviru organizacione celine (sektora) proizvodnja. Odgovorno lice je referent za nabavku.  Visoki troškovi korišćenja tuđih (iznajmljenih) transportnih sredstava za dopremu dominantne sirovine za proizvodnju (mleka) u odnosu na sopstveni vozni park. Vozila sopstvenog voznog parka, koja se koriste za dopremu mleka, njihova cena transporta iznosi 31,81 [din./km]. Cena koštanja iznajmljenog voznog parka (autoprevoznici) iznosi 77,5 [din./km]. Javlja se razlika u ceni koštanja od čak 243 [%].  Učešće transportnih troškova, za dopremu mleka, u pojedinim slučajevima ide i do 30 [%] od vrednosti sirovine (tereta).  Nisko iskorišćenje kapaciteta prijemnog skladišta za komadnu robu. U proseku iskorišćenost skladišta je 29,84 [%].  Nepostojanje sistemskog praćenja stanja zaliha već se to radi od slučaja do slučaja. Ne koristi se automatska obrada podataka.  Nemogućnost direktnog pristupa prijemnom skladištu za komadne terete koje se nalazi u krugu preduzeća za drumska transportna sredstva većih dimenzija. Razlog tome su neodgovarajuće saobraćajnice za pristup prijemnom skladištu (mali poluprečnici krivina, neodgovarajuće širine saobraćajnica...).  Udaljenost prijemnog skladišta za komadnu robu od preduzeća je 8 [km]. Povećanje broja manipulacija sa teretom a samim tim i povećanje troškova dopreme.  Nevođenje evidencije o troškovima transporta sopstvenim voznim parkom.  Nevođenje evidencije o troškovima zaliha.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

74

Nikola Simić

MASTER RAD

4.Mogućnost unapređenja postojećeg stanja u procesima nabavke Na osnovu iznetih činjenica i razmatranja koja su potvrđena u okviru istraživanja, a kao predlog mere za optimizaciju troškova nabavke i unapređenje postojećeg stanja, pokušaćemo da utvrdimo: Da li se u okviru transportnih troškova može doći do zahtevane racionalizacije? Kao moguću, odnosno potencijalnu, meru unapređenja iskoristićemo mogućnost uvođenja sopstvenog voznog parka pri transportu odnosno dopremi mleka. Sopstveni vozni park biće uveden u eksploataciju sa onih mesta dopreme, dominantne sirovine za proizvodnju, gde se javljaju najviši troškovi transporta. Moguće rešenje za optimizaciju je odabrano iz razloga što se u okviru njega nalaze potencijalno najveće rezerve uzimajući u obzir da transportni troškovi čine 96,66 [%] ukupnih logističkih troškova nabavke. Uvođenje sopstvenog voznog parka i obračun troškova nastalih korišćenjem istog su komleksna materija i u nastavku biće prikazani i obrađeni samo osnovni elementi potrebni za stvaranje neophodne slike da li navedena mera može dovesti do zahtevanog rešenja problema odnosno do smanjenja troškova logistike nabavke u odnosu na postojeće stanje. Uvođenje voznog parka biće izvršeno postepeno odnosno u prvoj fazi sopstveni vozni park će biti uveden na onim pravcima dopreme gde se pojavljuju najviši transporni troškovi. Koji su to pravci dopreme biće određeno primenom ABC metode. Kao osnovni parametar za ABC analizu poslužiće izdvojena novčana sredstva za transport. Nakon završenog postupka uvođenja voznog parka i utvrđenim pripadajućim troškovima komparativnom analizom biće dat odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Pre obavljanja analize potrebno je dati uvid u osnovne teorijske postavke za unapređenje postojećeg stanja u procesima nabavke.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

75

Nikola Simić

MASTER RAD

4.1 Osnovne teorijske postavke za unapređenje postojećeg stanja 4.1.1 Troškovi eksploatacije drumskih transportnih sredstava (osnovne napomene) Troškovi transporta kod svih vidova transporta pa i u drumskom transportu predstavljaju najvažniji uopšteni pokazatelj rada voznog parka. Osnovni uslov za racionalno korišćenje drumskih transportnih sredstava je precizno poznavanje nivoa transportnih troškova i cene po jedinici tansportnog rada. Na finansijski rezultat rada bilo kog voznog parka utiče vrliki broj faktora eksplatacione, organizacione i tehničko tehnološke prirode. Sniženje troškova transporta je izuzetno značajno i sa društvenog gledišta pošto oni u svim granama privrede utiču na proizvodne troškove a samim tim i na finalnu cenu proizvoda. U posmatranom vremenskom periodu cena transportne usluge definisana je ukupnim troškovima poslovanja za izvršenje jedinice transportnog rada. Uobičajeno je da se transportna usluga pri prevozu robe iskazuje u novčanom obliku po jedinici ostvarenog transportnog rada (tona, litara, kg ,m3 itd...), po jedinici ostvarenog transportnog rada najčešće kilometra –TKM39 . Utvrđivanje cene transporta za svaki vozni park predstavlja složen problem, pošto na nivou poslovanja utiče čitav niz faktora kao što su: broj zaposlenih, tehnička opremljenost, sastav i stepen tehničke ispravnosti voznog parka, kvalitet vozila, starosna struktura vozila, sastav i stepen tehničke ispravnosti voznog parka, tehnologija održavanja vozila, režim rada vozila, stručnost i obučenost kadrova, opremljenost radionica za opravku vozila, snabdevenost materijalima i sirovinama i rezervnim delovima, stanje mreže saobraćajnica, kvalitet saobraćajnica, klimatski uslovi itd. Zadatak metodologije obračuna odnosno praćenja troškova svodi se na iznalaženje opšte i praktične metode za utvrđivanje troškova u funkciji ostvarenog inteziteta eksploatacije voznog parka. Na osnovu navedenog a u cilju analize, cena transporta se mora razmatrati kao sintetički pokazatelj koji kompleksno izražava uticaj: obima izvršenog rada, iskorišćenja radnog vremena, proizvodnosti rada, iskorišćenje drumskih transportnih sredstava, materijalnotehničke snabdevenosti i niza drugih faktora. Stalno praćenje i analiza troškova koje inicira posedovanje i eksploatacija voznog parka je nužna potreba za svaki subjekt koji poseduje vozni park pošto se na ovaj način mogu pravovremeno uočiti uzroci i načini otklanjanja istih tj. smanjenje cene transporta. 4.1.2 Klasifikacija troškova u preduzećima koja poseduju vozni park U naučnoj literaturi ali i u praksi ne postoji univerzalna klasifikacija troškova u eksploataciji drumskih transportnih sredstava. Ovo je posledica različitih načina formiranja troškova. Najčešće se koristi sledeća podela troškova transporta:  klasifikacija troškova po ekonomskom obeležju,  klasifikacija troškova po proizvodnom obeležju,  klasifikacija troškova prema načinu nastajanja,  klasifikacija troškova prema nosiocima troškova i  klasifikacija troškova prema načinu utvrđivanja. U nastavku istraživanja koristićemo klasifikaciju troškova po proizvodnom obeležju. Troškove po proizvodnom obeležju delimo na:  stalne (fiksne) troškove i  promenjljive (varijabilne) troškove. Stalni troškovi formiraju se po vremenu i nezavisni su od inteziteta eksploatacije drumskih transportnih sredstava i obima izvršenog transportnog rada. Promenjljivi troškovi su oni 39

Tonakilometar.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

76

Nikola Simić

MASTER RAD

troškovi koji upravo zavise od inteziteta eksploatacije i obima izvršenog transportnog rada i rastu sa brojem pređenih kilometara voznog parka. U stalne troškove spadaju:  troškovi radne snage (relativno stalni troškovi),  amortizacija vozila,  ukalkulisano invesiciono održavanje vozila,  naknada za korišćenje javnih puteva,  troškovi osiguranja vozila,  troškovi tehničkog pregleda vozila,  kamate na kredite za vozila i  ostale ugovorne i zakonske obaveze. Svi pobrojani troškovi su stalni samo za isti broj inventarskih vozila. Ukoliko se menja broj vozila i ovi troškovi se menjaju. Nabavka i rashod odnosno otpis pojedinih vozila po pravilu se dešavaju nakon određenog vremenskog perioda i tada dolazi do promene broja inventarskih vozila , a razlozi mogu biti dvojaki, bilo da se radi o potrebi održavanja proste reprodukcije voznog parka ili za potrebe proširenja kapaciteta odnosno proširenu reprodukciju. Stalni troškovi u drumskom transportu imaju tu osobinu da, svedeni na jedinicu transportne proizvodnje su utoliko manji ukoliko je transportna proizvodnja veća.To dovodi do toga ,da pri istim ukupnim troškovima, troškovi po jedinici proizvodnje opadaju sa porastom inteziteta rada odnosno povećanjem stepena zaposlenosti transportnih kapaciteta voznog parka. Promenjljivi troškovi se menjaju u ukupnoj sumi i zavise od pređenog puta. Promenjljivi troškovi direktno zavise od promena inteziteta korišćenja voznog parka i ostvarenog transportnog rada. U promenjljive troškove spadaju:  dnevnice osoblja,  troškovi guma,  troškovi maziva,  troškovi pogonskog goriva,  delovi i materijal za osnovno održavanje i  putni i drugi troškovi. Ukupni troškovi se formiraju sumom odnosno zbirom ukupnih stalnih i ukupnih promenjljivih troškova. 4.1.3 Ocena kvaliteta drumskih transportnih sredstava Kvalitet drumskih transportnih sredstava je deo ukupnog kvaliteta u svakom vidu transporta zajedno sa kvalitetom saobraćajnica i saobraćajnih čvorova, terminala ili mesta promene vida saobraćaja. Za potrebe ocene kvaliteta drumskih transportnih sredstava nužno je koristiti metode kvalimetrije40. Kvalimetrija se bavi proučavanjem novih modela ili modela u izgradnji i tokom eksploatacije drumskih transportnih sredstava. Tehnički nivo drumskog transportnog sredstva, kao elementa njegovog kvaliteta, definiše se kao funkcija kriterijuma T od parametara ocena: T = f ( Q, Vp, H, G, L, V, Gp.m, N, Vmax )

( 4.1)

40

Kvalimetrija se definiše kao naučna oblast koja objedinjuje kvantitativne metode ocene kvaliteta za obrazloženje rešenja pri upravljanju kvalitetom proizvodnje, u ovom slučaju transportne proizvodnje.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

77

Nikola Simić

MASTER RAD

Gde su: Q – maksimalna nosivost za koju se plaća vozarina, [t]; Vp – putna brzina kretanja (eksplataciona), [km/h]; H – daljina prevoženja ili daljina autonomnog kretanja, [km]; G – ukupna masa prevoznog ili transportnog sredstva u opterećenom stanju, [t]; L – dužina deonice puta pod posebnim uslovima, na primer: veliki usponi, ograničenja profila saobraćajnica i slično. V – spoljna zapremina transportnog sredstva u režimu kretanja, [m3]; Gp.m – ukupna potrošnja pogonskih i drugih materijala (goriva, radne tečnosti i gasova, ulje, mazivo, rezervni delovi, pomoćni elementi i agregati, itd., [t]; T – ukupno vreme transportnog sredstva do kapitalnog remonta i druge garancije kao pokazatelj pouzdanosti transportnog sredstva, [h]; N – snaga motora, [kw]; Vmax – maksimalna brzina kretanja, [km/h]. Kvalimetrija transportnih sredstava za nove modele ili modele u izgradnji zasniva se na kriterijumima:  korisnog efekta transportnog sredstva,  iskorišćenosti transportnog rada,  ocene tehničkog kvaliteta transportnog sredstva,  opšte pouzdanosti transportnog sredstva,  konkurentske sposobnosti transportnog sredstva i  ukupnog tehničkog nivoa transportnog sredstva. 4.1.4 Upravljanje kvalitetom tehno-eksplatacionog stanja drumskih transportnih sredstava Informaciona integracija na nivou transportno-poslovnog sistema, omogućuje top menadžmentu, između ostalog, donošenje pravovremenih poslovnih odluka kojom se realizuje ciljna funkcija transportnog sistema.      

Na ovom nivou se podsistemu tehničke eksploatacije (TE) definišu: Zahtevi za potrebne nivoe učinka, transportnih kapaciteta i raspoloživosti, odnosno odobravaju nivoe troškova, eventualno i kapaciteti radionica, zaliha rezervnih delova, kadrova i slično ; Vrši balansiranje planiranih i realizovanih vrednosti učinka podsistema TE, karakteristika eksplatacionih pouzdanosti, troškova održavanja, dostignutog kvaliteta transportnih sredstava i slično ; Preduzimaju korektivne mere. Osnovne aktivnosti na nivou menadžmenta podsistema tehničke eksploatacije su: Projektovanje i usavršavanje programa preventivnog održavanja vozila svih konstrukcionih-tehnološko eksplatacionih grupa (KTE); Projektovanje organizacije rada, tehnologije periodičnih opravki i opravki; Optimizacije zaliha, eventualnih kapaciteta radionica i pogona.

Svi neophodni resursi sa tehničko-tehnološkom bazom se projektuju na osnovu informacija o broju transportnih sredstava, njihovih KTE svojstava, uslovi eksploatacije i izabrane strategije preventivnog održavanja i opravki.Projektovanje i usavršavanje programa preventivnog održavanja je jedan od najznačajnijih procesa. On treba da omogući

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

78

Nikola Simić

MASTER RAD

maksimalnu primenu preventive41 u procesu eksploatacije transportnih sredstava. Kod eventualne potrebe za izgradnju pogona za tehničko održavanje i opravke potrebne su informacije o uslovima upotrebe (opterećenje, putni, topografsko-klimatski uslovi i kvalitet vozača), intenzitetu eksploatacije, tehnologiji održavanja i opravki i slično. Bitno je napomenuti da se sve aktivnosti na nivou tehničke eksploatacije moraju vrremenski usklađivati sa vremenskom funkcijom odvijanja osnovnog procesa celine transportnog sistema. Navedene aktivnosti se zasnivaju na integraciji poslovnih i inženjerskih aktivnosti, a na bazi informacione podrške i primeni baza znanja (ekspertskih sistema), komunikacije i slično. Na ovom nivou vrše se detaljna planiranja svih zadataka, komparativne analize planiranih i realizovanih zadataka i na osnovu relevantnih informacija donose korektivne mere. Pokazatelji kvaliteta usluga i eksplatacione pouzdanosti (raspoloživosti, bezotkaznosti, pogodnosti za održavanje i logističke podrške) definisane su Međunarodnim standardom42. Oni omogućavaju pouzdano praćenje kvaliteta odvijanja procesa, pravovremeno preduzimanje korektivnih mera bez posledica po osnovni (transportni) proces, uočavanje slabih mesta u procesima, traženje najpovoljnijih rešenja itd., odnosno kontinuirano usavršavanje procesa. Osnovni problem sadašnjih sistema je u tome se ne raspolaže većinom potrebnih podataka, što znači da se ni pokazatelji koji se sada koriste ne mogu pravovremeno kvantifikovati. To dalje uzrokuje kasno ili pogrešno donošenje poslovno-upravljačkih odluka. 4.1.5 Određivanje transportnog puta (rutiranje) Kako bi se smanjili troškovi transporta često se srećemo sa odlukama i problemima pronalaženja najbolje putanje za vozilo kroz mrežu saobraćajnica, kako bi se minimizirali pređeni put, i samim tim u najvećem broju slučajeva i potrebno vreme za obavljanje transportne aktivnosti. Drugačije rečeno potrebno je izvršiti fizičko premeštanje određenog tereta hipotetički recimo od tačke A do tačke B a kroz odgovarajuću mrežu drumskih saobraćajnica na ukupno optimalan način i što manje troškove transporta. Na početku treba reći da prilikom odabira transportnog puta nailazi se na veliki broj rešenja od kojih je samo jedno, sa stanovišta transportnih troškova, optimalno. Najjednostavniji metod određivanja transportnog puta je metod direktnog odnosno najkraćeg tansportnog puta, kada je u pitanju prevoz sa samo jedne tačke (čvora) na mreži i kada su ista polazna i dolazna tačka. Problem nastaje kod sabirnih ili distributivnih prevoznih puteva, tada se radi o više čvorova na mreži43. U takvim slučajevima se nailazi na veliki broj iteracija pri pronalaženju rešenja. U praksi se, kod rutiranja, nailazi na određeni broj ograničenja i činjenica, kao što su:  svako zaustavljanje treba da ima količinu koja se može utovariti ili istovariti,  može se koristiti više vozila koja imaju različitu dozvoljenu zapreminu i težinu odnosno imaju različiti kapacitet,  dozvoljeno je, jednom vozaču, upravljati vozilom u ukupnom dnevnom trajanju od osam sati44, 41

Pod pojmom preventiva podrazumeva se odlaganje i sprečavanje pojave otkaza pri eksploataciji drumskih transportnih sredstava. 42 IEC 50 (191) – Eksplataciona pouzdanost i kvalitet usluga za tehničke sisteme (Dependability and Quality of Service). 43 Videti: Gladović, P., Tehologija Drumskog Saobraćaja, Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 243 do 283. 44 Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

79

Nikola Simić

MASTER RAD

 pretovar, utovar ili istovar se može vršiti samo u određenom vremenskom periodu (dobu dana), takozvani "vremenski prozor",  vozačima je dozvoljeno da za vreme vožnje prave pauze za odmor i  ostala ograničenja i pretpostavke. Ova ograničenja uvećavaju napore da se pronađe najpovoljnije rešenje. Dobra rešenja mogu se pronaći ako se primene principi dobrog rutiranja i pravljenja reda vožnje45. Postoji više metoda rutiranja, za potrebe ovog istraživanja koristićemo jednu od jednostavnijih metoda rutiranja. Ukratko biće prikazan: 

metod „klatna" (eng. "sweep")

4.1.5.1 Metod klatna (eng. The Sweep Method) Metod klatna za određivanje putanje vozila je dovoljno jednostavan da se može izvesti i bez korišćenja računarskog programa čak i kada je reč o problemima velikih razmera. Ukoliko se unese u računarski program, ovaj metod daje brzo rezultate bez velikog zauzimanja memorijskog prostora. Za različite probleme tačnost je projektovana na deset procenata. Ovaj nivo računske greške može biti prihvatljiv u odnosu na optimalno rešenje pogotovo ako se traži brzo i relativno dovoljno dobro rešenje. Za potrebe ovog istraživanja neće biti korišćen računarki program zbog relativno malog obima problema. Nedostatak ove metode je u načinu na koji se formiraju putanje. Proces se sastiji iz dva dela, sa tim da se prvo tačke zaustavljanja dodeljuju vozilima, a zatim se određuje redosled zaustavljanja. Iz razloga što je ovo dvostepeni model, vremenskim podacima, kao što su ukupno trajanje puta i radna vremena, ne posvećuje se velika pažnja. Metod klatna se može opisati drugačije, na sledeći način: (1) Lociraju se (obeleže), na karti ili mreži, sva zaustavljanja uključujući i depo. (2) Povuče se prava linija u bilo kom pravcu. Linija se rotira u smeru kazaljke na satu, ili suprotnom smeru, sve dok se ne naiđe na zaustavljanje. Postavlja se pitanje: Ako se dato zaustavljanje unese na putanju (rutu) kretanja vozila, da li će biti premašen kapacitet vozila ? Ako je odgovor ne, nastavlja se sa rotacijom linije dok se ne naiđe na sledeću tačku zaustavljanja. Postavi se pitanje: Da li će ukupna količina premašiti kapacitet vozila? Prvo se koriste vozila najvećeg kapaciteta. Ako je odgovor "da" isključi se poslednje zaustavljanje i definiše putanja (ruta). Za nastavak postupka, započne se nova putanja iz poslednje tačke koja je isključena iz prethodne putanje. Postupak se nastavlja dok se ne izvrši rutiranje za sve prevozne zadatke. (3) U okviru svake putanje, određuje se redosled zaustavljanja kako bi se minimizirale udaljenosti. Pri određivanju redosleda zaustavljanja koristi se princip dobrog rutiranja.

45

Videti:Radojković, Đ., Završni rad/diplomsi-master, Fakultet Tehničkih Nauka,Novi Sad, 2007., str. 22 do 24.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

80

Nikola Simić

MASTER RAD

Na slici 4.1 dat je uprošćeni grafički prikaz metode "klatno". a) podaci o količinama za prikupljanje

b) rešenje metodom "klatna"

ruta #1 tačke prikupljanja

depo

depo

ruta #2 ru

Slika 4.1:Uprošćeni grafički prikaz metode "klatno"

4.2 Predlog mera i rešenja za unapređenje postojećeg stanja 4.2.1 Izdvajanje referentnih pravaca dopreme za uvođenje sopstvenog voznog parka, na osnovu troškova transporta primenom ABC analize Kao što je i navedeno u prethodnim delovima izlaganja a iz potrebe za postepenim uvođenjem voznog parka potrebno je da na osnovu transportnih troškova se izvrši selekcija po pravcima dopreme. To će biti urađeno primenom ABC analize. Teorijska osnova postupka vršenja ABC analize data je u delu (3.2.1). Na osnovu uvida u troškove transporta za izdvojena mateerijalna dobra A i B klase, prikazanim u delu (3.3) i uvidom u podatke o ceni koštanja transporta za pojedina mesta dopreme prikazanim u tabeli (3.21), možemo izvršiti podelu na dve grupe i to:  Grupa 1-Doprema osnovne sirovine (mleka) i  Grupa 2-Doprema ambalaže i hemijskih proizvoda Iz podataka iz tabele (3.21) se jasno vidi da je cena koštanja transporta za Grupu 2 (ambalaža i hemijski proizvodi) višestruko niža od cene koštanja transporta Grupe 1 (mleko). Uzevši to u obzir navedenu ABC analizu izvršićemo u okviru nabavke dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). U tabeli 4.1 dat je prikaz cene koštanja transporta za pojedine pravce dopreme mleka. Tabela 4.1:Troškovi transporta mleka po pravcima dopreme

Naziv tereta

Redni broj

1. Osnovna sirovina (mleko)

2. 3. 4. 5.

Isporučilac (naziv preduzeća) i mesto ″Farma za proiz. mleka″Lapovo FarmaLepojević FarrnaGuncati FarmaStragari Farma-

Troškovi transortovanja

[dinara]

Cena transporta (dnevno) [dinara]

Cena transporta (godišnje) [dinara]

2417,00

7253,00

2.647.587,00

5098,00

10197,00

7.443.810,00

3862,00

7725,00

5.639.250,00

8343,00

8343,00

3.045.195,00

8961,00

8961,00

3.270.765,00

Cena transporta (po prevozu)

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

81

Nikola Simić

MASTER RAD Bunari FarmaTrnava FarmaDobrača FarmaBrezovac FarmaVelike pčelice FarmaŽupanjevac FarmaToponica FarmaBotunje FarmaŠatornja FarmaRudnik FarmaResnik FarmaJarušice FarmaBukorovac FarmaPetropolje FarmaTrska

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

9270,00

9270,00

3.383.550,00

5253,00

5253,00

1.917.345,00

15141,00

15141,00

5.526.465,00

4635,00

4635,00

1.691.775,00

11433,00

11433,00

4.173.045,00

6180,00

6180,00

2.255.700,00

3090,00

3090,00

1.127.850,00

9888,00

9888,00

3.609.120,00

7725,00

7725,00

2.819.625,00

4635,00

4635,00

1.691.775,00

4635,00

4635,00

1.691.775,00

2472,00

2472,00

763.848,00

8652,00

8652,00

3.157.980,00

9888,00

9888,00

3.609.120,00

Navedeni podaci u tabeli predstavljaju skup u okviru koga će se vršiti analiza.Koristiće se podaci o godišnjoj ceni transporta. Za širinu područja ,odnosno definisanje granica između pojedinih grupa koristiće se sledeći obrazac: Širina područja = Gde je:

=

= 2.481.270,00 [dinar]

X max- maksimalna vrednost posmatrane veličine. Tabela 4.2: Granice između pojedinih grupa

Oznaka grupe

Učešće u kriterijumu

Granice između pojedinih grupa

A

Veliko (veoma značajno)

≥ 4.962.540,00 [dinara]

B

Srednje (značajno)

2.481.270,00 ≤ X≤ 4.962.540,00 [dinara]

C

Malo (malog značaja)

0≤X≤ 2.481.270,00 [dinara]

U tabeli 4.3 prikazano je razvrstavanje prema utvrđenim granicama za pojedine klase. Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

82

Nikola Simić

MASTER RAD

Tabela 4.3:Razvrstavanje pravaca dopreme u klase (A, B ili C) na osnovu određenih granica pojedinih klasa prikazanih u tabeli (4.2).

Oznaka klase

Učešće u asortimanu za transport[%]

Redni broj

Učešće u izdvojenim novčanim sredstvima za transport [%]

Učešće u prosečnim zalihama [%]

Grupa Kumulativno Grupa Komulativno Grupa Komulativno A

2,3,8

15,78

15,78

31,29

31,29

-

-

B

1,4,5,6,10,13,14,18 ,19

47,36

63,14

49,97

81,26

-

-

C

7,9,11,12,,15,16,17

36,86

100,00

18,74

100,00

-

-

Na osnovu podataka iz tabele 4.3 izvršiće se oblikovanje Pareto ili ABC dijagrama. 100.00

100.00 90.00 Učešće u ukupnoj potrošnji za transport [%]

81,26;63,14 80.00 70.00 60.00 50.00 40.00 31,29;15,78 30.00 20.00 10.00 0.00 0.00 0.00

10.00

A

20.00

30.00

40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00 Učešće u ukupnom asortimanu za transport [%]

B

100.00

C

Slika 4.2: Pareto-ABC dijagram za troškove transporta dominantne sirovine za proizvodnju Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

83

Nikola Simić

MASTER RAD

Sređeni podaci u tabeli 4.3 i grafički prikaz dijagramom, prikazanim na slici 4.2, omogućavaju da donesu određeni zaključci koji su važni za odabir pravaca dopreme na kojima će se uvesti korišćenje sopstvenog voznog parka. Na osnovu podataka iz tabele 4.3 vidi se da po pravcima dopreme u okviru klase "A" nalaze se tri elementa (redni broj: 2, 3, 8 iz tabele 4.1) koji u asortimanu za transport učestvuju sa 15,78 [%] dok je njihovo učešće u izdvojenim novčanim sredstvima za transport 31,29 [%] i njihovo učešće je veliko (veoma značajno). U okviru klase "B" se nalazi devet elemenata (redni broj :1,4,5,6,10,13,14,18,19) čije je učešće u asortimanu 47,36 [%] a učešće u transportnim troškovima je 49,97 [%] i njihov uticaj na troškove transporta je značajno. U tabeli 4.4 prikazano je razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu dobijenih rezultata ABC analize.

Tabela 4.4:Razvrstavanje po pravcima dopreme na osnovu rezultata Pareto-ABC analize

Oznaka klase

Naziv (pravac dopreme)

Učešće u kriterijumu

Lepojević

A

Guncati

Veliko (veoma značajno)

Brezovac Varoš Lapovo Stragari Bunari Trnava

B

Županjevac

Srednje (značajno)

Šatornja Petropolje Trska Rudnik Dobrača Velike Pčelice Toponica

C

Botunje

Malo (malog značaja)

Resnik Jarušice Bukorovac

Na osnovu sprovedene analize sopstveni vozni park biće uveden na pravcima dopreme koji se nalaze u okviru klase A i B.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

84

Nikola Simić

MASTER RAD

4.2.2 Dimenzionisanje transportnih kapaciteta Transportni kapaciteti dimenzionišu se na osnovu količine tereta koji se mora transportovati (Q) i pune proizvodnosti voznog parka (WQ). U tabeli 4.5 dat je prikaz prosečnih dnevnih količina koja se dopremaju sa pojedinačnih mesta dopreme. Tabela 4.5: Prikaz prosečnih dnevnih količina mleka koja se dopremaju

Redni broj

Naziv mesta

Prosečne dnevne količine za transport [ l ]

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Lapovo Lepojević Brezovac Stragari Bunari Trnava

6285 4503 2453 2979 2581 2578

Redni broj 7. 8. 9. 10. 11.

Naziv mesta Županjevac Rudnik Petropolje Trska Guncati Ukupno: 31316

Prosečne dnevne količine za transport [ l] 2582 1691 1048 1068 3548

Na dnevnom nivou potrebno je prosečno transportovati 31.316,00 litara. Model koji se koristi za određivanje potrebnog broja inventarskih vozila dobijen je transformisanjem sledećeg izraza: WQ =

[t/hi]

(4.2)

Gde je: Ai1 + Ai2 + ... + Ain= Ai – inventarski broj vozila i-te grupe (iste korisne nosivosti), Qi1 + Qi2 + ... + Qin= Qi – količina transportovanog tereta i-tom grupom vozila, Di1 + Di2 + ... + Din= Di – posmatrani vremenski period (inventarski dani jedinice voznog parka). Zamenom prethodnih izraza i sređivanjem sledi: AiQ =

[vozila]

(4.3)

AiQ – inventarski broj vozila izračunat na osnovu pune proizvodnosti (WQ) , Za poznate prevozne zahtevane-količine tereta (Q) u posmatranom vremenskom periodu (Di), transportni zahtevi mogu se smatrati konstantnim i u tom slučaju je: C1 =

= const.

Q = 31316 [l] i Di = 1[ dan]

C1 = 31316 [l]

i Wq = 2600 [l] AiQ =

= 12,04

13 [vozila]

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

(4.4)

85

Nikola Simić

MASTER RAD

Broj vozila izračunat na osnovu prevoznih zahteva ( C1 ) i prevozne sposobnosti jedinice voznog parka (Wq ) predstavlja prosečan inventarski vozni park u posmatranom periodu. Potreban broj vozila na radu određen je pod uslovom da su u toku dana sva tehnički ispravna vozila na radu.U tom slučaju koeficjent iskorišćenja sposobnog voznog parka je α' = 1 α = α'αt = αt (αt - prosečna vrednost koeficjenta tehničke ispravnosti u posmatranom vremenskom periodu) , kako je za radni dan koeficjent iskorišćenja voznog parka ( α ) α = zamenom αt u prehodni izraz dobijena je veza potrebnog broja vozila na radu ( ArQ ) sa inventarskim voznim parkom ( AiQ ). Opšti izraz za proračun inventarskog voznog parka i prosečnog broja vozila na radu u zavisnosti od eksplatacionih izmeritelja dobijeni su zamenom izraza za punu i radnu proizvodnost: AiQ = ArQ = =

[vozila] αt [vozila]

(4.6) (4.7)

Gde je: - srednja dužina vožnje pod teretom, - težinska karakteristika za ukupnu količinu transportovane robe, - koeficjent iskorišćenja vremena u toku 24 h, – koeficjent iskorišćenja radnog vremena, – koeficjent iskorišćenja pređenog puta, - saobraćajna brzina vozila. Obrasci (4.6) i (4.7) se mogu smatrati polaznim, pošto je u njima koeficjent iskorišćenja radnog vremena iskazan u osnovnom obliku, a ne u zavisnosti od eksplatacionih izmeritelja voznog parka.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

86

Nikola Simić

MASTER RAD

4.2.3 Određivanje transportnog puta – rutiranje Na osnovu teorijskih postavki prikazanih u delu (4.1.5.1) i dimenzionisanja transportnih kapaciteta na osnovu obrasca (4.4) izvršićemo postupak za određivanje rute kretanja svakog vozila iz voznog parka. Potrebno je naglasiti da je to polazna osnova za određivanje broja potrebnih vozila za obavljanje transportnih zadataka. Do konačnog broja vozila za potrebe transporta doći će se uz eksplatacione pokazatelje rada voznog parka. Kao osnovna podloga podloga za rutiranje poslužiće mapa46.

Ruta 7 Ruta 6

Ruta 8

Ruta 5

Ruta 4

Ruta 9 Ruta 3

Ruta 2

Ruta 10

Ruta 1 Ruta 11

Slika 4.3: Mapa mesta nabavke osnovne sirovine (mleka) Kod rutiranja moralo se voditi računa o realnim ograničenjima pri dopremi mleka. I to u smislu kapaciteta vozila (svako vozilo raspolaže sa dve metalne cisterne kapaciteta hiljadu i tri stotine litara) i tehnologije dopreme. Svaka količina mleka koja se utovari u jedinicu transporta (metalnu cisternu) mora biti od istog proizvođača (zbog laboratorijske provere pri prijemu mleka u preduzeću).

46

Earth map©2011 Digital Globe,©2011 Cnes/Spot Image,©2011 Google,©2011 Europa Technologies.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

87

Nikola Simić

MASTER RAD

4.2.4 Određivanje redosleda vožnji i eksplatacioni pokazatelji rada voznog parka Putanje (itinereri) koje su dobijene pomoću metoda za određivanje transportnog puta, koji su prethodno opisani, predstavljaju putanju kretanja koja je dodeljena određenom vozilu. Ako je vreme vožnje relativno kratko, može se dogoditi da vozilo nije iskorišćeno u ostatku radnog vremena. U praksi, ako jedna vožnja počinje nakon što je prethodna završena, vozilo je slobodno za izvršavanje novog transportnog zadatka. Prilikom određivanja redosleda vožnje, na već određenim rutama, uzeto je u obzir da je:  Saobraćajna brzina kretanja vozila Vs = 45 km/h,  vreme dangube po obrtu Hd = 2 h (vreme utovara i istovara,vreme ispiranja cisterni vodom, vreme pauze i slično),  svi transportni zadaci se moraju izvršiti do 15 h (vremenski prozor),  mora se poštovati zakonsko vreme trajanja upravljanja motornim vozilom. Na osnovu iznetih pretpostavki utvrđeno je (slika 4.4), da za obavljanje transportnih zadataka uz postojeća dva vozila potrebno izvršiti nabavku šest novih vozila.

Radno vreme voznog parka [h] ("vremenski prozor" za dopremu) 7 8 9 10 11 12 13 14 15 (vreme rada vozila [h]) Ruta 1

vozilo #1 Ruta 2

Ruta 3

Ruta 3

Ruta 4

Ruta 5

Ruta 5

Ruta 6

Ruta 7

Ruta 8

Ruta 8

Ruta 8

Ruta 11

Ruta 9

Ruta 10

vozilo #2 vozilo #3 vozilo #4 vozilo #5 vozilo #6 vozilo #7 vozilo #8 Slika 4.4: Šematski prikaz redosleda vožnji

U nastavku završnog rada biće prikazani itinereri kretanja vozila po rutama i izabrani eksplatacioni izmeritelji rada voznog parka. Svi podaci koji su prikazani vezuju se za rad voznog parka u toku jednog radnog dana.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

88

Nikola Simić

MASTER RAD

Ruta 1 ( Garaža-Petropolje-Guncati-Depo) Transportni put: Sabirni prevozni put47, u toku vožnje se vrši postepen utovar robe u mestima Petropolje i Gunacati a istovar u depou preduzeća.Broj potrebnih vožnji Zλ = 1.

Itinerer za rutu 1 Garaža-Petropolje-Guncati-Depo

Slika 4.5: Itinerer kretanja vozila na ruti 1

Hr = Hw + H d = 1,57 + 2 = 3,57 [h] K = Kn + Kt1 + Kt2 = 28 + 18 + 25 = 71 [km] Gde je: Gde je: Hr – časovi rada na ruti, K – ukupan pređeni put na ruti, Hw – časovi vožnje. Hw = = = 1,57 [h]; Kn – nulti pređeni put (put od garaže do prvog mesta za utovar) γ= = = 0,903 Kt – put pređen pod teretom γ – koeficijent iskorišćenja kapaciteta

β = = = 0,605 ; β – koeficijent iskorišćenja puta

Ruta 2 (Garaža-Guncati-Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku48, utovar robe u Guncatima. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 2 Garaža-Guncati-Depo

Slika 4.6: Itinerer kretanja vozila na ruti 2 47

Videti: Gladović, P., Tehologija Drumskog Saobraćaja, Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 278 do 282. 48 Videti: Gladović, P., Tehologija Drumskog Saobraćaja, Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 248

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

89

Nikola Simić

MASTER RAD

Hr = Hw + H d = 1,11 + 2 = 3,11 [h]

K = Kn + Kt1 = 25 + 25 = 50 [km]

γ=

β=

=

= 0,864

=

= 0,500

Ruta 3 (Garaža – Lepojević –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Lepojeviću. Broj potrebnih vožnji Zλ= 2.

Itinerer za rutu 3 Garaža-Lepojević-Depo

Slika 4.7: Itinerer kretanja vozila na ruti 3

Hr = Hw + H d = 1,46 + 2 = 3,46 [h]

K = Kn + Kt1 = 33 + 33 = 50 [km]

γ1 =

=

=1

β=

γ2 =

=

= 0,731

=

= 0,500

Ruta 4 (Garaža – Rudnik –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Rudniku. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 4 Garaža-Rudnik-Depo

Slika 4.8: Itinerer kretanja vozila na ruti 4 Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

90

Nikola Simić

MASTER RAD

Hr = Hw + H d = 1,11 + 2 = 3,11 [h]

K = Kn + Kt1 = 25 + 25 = 50 [km]

γ1 =

β=

=

= 0,650

=

= 0,500

Ruta 5 (Garaža – Stragari –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Stragarima. Broj potrebnih vožnji Zλ= 2.

Itinerer za rutu 5 Garaža-Stragari-Depo

Slika 4.9: Itinerer kretanja vozila na ruti 5

Hr = Hw + H d = 1,2 + 2 = 3,2 [h]

K = Kn + Kt1 = 27 + 27 = 54 [km]

γ1 =

=

=1

β=

γ2 =

=

= 0,145

=

= 0,500

Ruta 6 (Garaža – Trnava –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Trnavi. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 6 Garaža-Trnava-Depo

Slika 4.10: Itinerer kretanja vozila na ruti 6

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

91

Nikola Simić

MASTER RAD

Hr = Hw + H d = 1,33 + 2 = 3,33 [h] γ1 =

=

K = Kn + Kt1 = 30 + 30= 60 [km] β=

= 0,991

=

= 0,500

Ruta 7 (Garaža – Trska –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u mestu Trska. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 7 Garaža-Trska-Depo

Slika 4.11: Itinerer kretanja vozila na ruti 7

Hr = Hw + H d = 1,42 + 2 = 3,42 [h]

γ1 =

=

= 0,410

K = Kn + Kt1 = 32 + 32= 64 [km]

β=

=

= 0,500

Ruta 8 (Garaža – Lapovo –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Lapovu. Broj potrebnih vožnji Zλ= 3.

Itinerer za rutu 8 Garaža-Lapovo-Depo

Slika 4.12: Itinerer kretanja vozila na ruti 8

Hr = Hw + H d = 1,68 + 2 = 3,68 [h]

K = Kn + Kt1 = 32 + 32= 64 [km]

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

92

Nikola Simić

MASTER RAD

γ1 =

=

=1

γ2 =

=

=1

γ3 =

=

= 0,417

β=

=

= 0,500

Ruta 9 (Garaža – Brezovac –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Brezovcu. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 9 Garaža-Brezovac-Depo

Slika 4.13: Itinerer kretanja vozila na ruti 9

Hr = Hw + H d = 2,17 + 2 = 4,17 [h]

γ1 =

=

= 0,943

K = Kn + Kt1 = 49 + 49= 98 [km]

β=

=

= 0,500

Ruta 10 (Garaža – Brezovac –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Bunarima.

Itinerer za rutu 10 Garaža-Bunari-Depo

Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Slika 4.14: Itinerer kretanja vozila na ruti 10

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

93

Nikola Simić

MASTER RAD

Hr = Hw + H d = 1,28 + 2 = 3,28 [h]

γ1 =

=

K = Kn + Kt1 = 29 + 29= 58 [km]

β=

= 0,992

=

= 0,500

Ruta 11 (Garaža – Županjevac –Depo) Transportni put:Ponavljajući sa praznom vožnjom u odlasku, utovar robe u Županjevcu. Broj potrebnih vožnji Zλ= 1.

Itinerer za rutu 11 Garaža-Županjevac-Depo

Slika 4.15: Itinerer kretanja vozila na ruti 11

Hr = Hw + H d = 1,28 + 2 = 3,28 [h]

γ1 =

=

K = Kn + Kt1 = 37 + 37= 74 [km]

β=

= 0,993

=

= 0,500

Iz već utvrđenih izmeritelja rada voznog parka možemo odrediti i sledeće:

=

Kstλ =

= 22,73 [km]

Gde je: Kstλ – srednja dužina vožnje sa teretom, AKt – broj kilometara sa teretom voznog parka, AZλ – broj vožnji sa teretom voznog parka. tdλ = 2 [h],

tdλ – vremenski gubici po ostvarenoj vožnji sa teretom

q = 2,6 [t] ,

q – korisna nosivost vozila

ε=

∑ ∑

=

= 0,780

Gde je: ε – koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti, Ktλ – pređeni put vozila sa teretom u pojedinim vožnjama [km], qλ – količina tereta prevožena u pojedinim vožnjama [t], Zλ – broj vožnji sa teretom u posmatranom periodu.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

94

Nikola Simić

γ=

=

MASTER RAD

= 0,802

Gde je: γ – koeficijent statičkog iskorišćenja nosivosti voznog parka, Q – ukupna količina transportovanog tereta. β=

=

= 0,522

Gde je: β – koeficijent iskorišćenja prevoznog puta voznog parka, AKt – kilometri sa teretom voznog parka, AK – ukupno pređeni kilometri voznog parka. Iz određenih izmeritelja rada voznog parka možemo dobiti vrednosti za radnu proizvodnost i to:  Radna proizvodnost iskazana preko ostvarenog transportnog rada: Wu' =

=

= 15,720 [

i

 Radnu proizvodnost u zavisnosti od količine transportovane robe:

Wu' =

=

= 0,045 [

U organizacionom delu rada voznog parka potrebno je formirati saobraćajnu49, dispečersku službu i službu preventivnog održavanja.

49

Videti: Gladović, P., Tehologija Drumskog Saobraćaja, Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad , 2003., str. 49 do 61.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

95

Nikola Simić

MASTER RAD

4.3 Troškovi voznog parka Potrebno je naglasiti da je određivanje troškova rada voznog parka veoma složen posao. U nastavku rada biće određeni osnovni troškovi rada voznog parka u skladu sa teorijskim postavkama prikazanim u delu (4.1.2) i uzimajući u obzir ograničenja prilikom prikupljanja podataka. Troškovi nabavke novih vozila Na osnovu sprovedenih analiza utvrđeno je da za potrebe izvršenja svih transportnih zadataka pri dopremi mleka potrebno izvršiti nabavku šest novih teretnih vozila sa nadgradnjom za prevoz sirovog mleka ,cisternama kapaciteta 2600 [l] odnosno, dve cisterne na jedno vozilo kapaciteta 1300 [l]. Izbor je pao na domaćeg proizvođača "Zastava kamioni"- Kragujevac, a radi se o teretnom vozilu EUROZETA 85.14 . Osnovni tehnički podaci o vozilu50; Tip i vrsta motora: EURO 3 , Radna zapremina motora: 3922 [cm3 ], Maksimalna snaga: 170 [KS] ( 125 [KW]), Maksimalni obrtni moment: 550 [Nm], Spojnica: jednolamelasta, suva, fi 350 [mm], Menjač: mehanički, FAMOS ZF 5 MS 60-114 , Kočnice: sa hidropneumatskom komandom i menjačkim pojačivačem sa dvostrukim sistemom kočenja,napred disk pozadi doboš, Upravljač: hidraulički sa servo dejstvom, Pneumatici: 215/75 R 17,5 , Dužina vozila: 6910 [mm], Širina vozila: 2290 [mm], Visina vozila: 2550 [mm], Korisna nosivost: 4650 [kg] , Zapremina rezervoara: 85 [l], Maksimalna brzina: 117 [km/h].

Nabavna cena jednog vozila: 39.754,20 [euro], ( kurs evra: 103,00 dinara za 1 euro), 4.094.682,6 [dinar]. Troškovi nabavke šest vozila uz korišćenje bankarskog kredita51 za domaća vozila: 32.926.161,72 [dinar]

50

izvor: www.zastava-kamioni.co.rs izvor: www.bancaintesabeograd.com (kamatna stopa na godišnjem nivou 4,86 %, vremenski period otplate 7 godina). 51

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

96

Nikola Simić

MASTER RAD

Troškovi amortizacije vozila52: 32.926.161,72 [dinar], Troškovi osiguranja vozila53: 1.763.200,00 [dinar], Troškovi tehničkog pregleda vozila54: 320.000,00 [dinar], Troškovi registracije vozila - fond za zaštitu životne sredine55: 714.080,00 [dinar], Troškovi registracije vozila – javni putevi56: 34.400,00 [dinar]. Troškovi registracije vozila – komunalna taksa57: 144.000,00 [dinar], Troškovi registracije vozila – administrativna taksa58: 224.000,00 [dinar], Prva registracija vozila- registraciona nalepnica59: 2400,00 [dinar], Prva registracija vozila- saobraćajna dozvola60: 9600,00 [dinar], Prva registracija vozila- saobraćajna tablica61: 16000,00 [dinar], Proračun troškova goriva62 : Pgod =

=

= 67078,7 [litar]

Gde je: Pgod – godišnja potrošnja goriva za navedenu marku i tip vozila [l], Akp –ukupni godišnji pređeni broj kilometara bez tereta [km], Pp – prosečna potrošnja goriva za kilometre bez tereta [ lit/100 km], Akt – ukupni godišnji broj pređenih kilometara sa teretom [km], Pt – prosečna potrošnja goriva za kilometre bez tereta [ lit/100 km]. Godišnji troškovi goriva63: υg god = P god * C god = 67078,7 * 134,9 = 9.049.051,53 [dinar] 52

Pretpostavljeno trajanje perioda amortizacije 20 god. Pretpostvljano vreme trajanja osiguranja 20 god.,premija osiguranja po vozilu: 11020,00 din. Izvor: AMS (Auto Moto Savez) Srbije, www.registracija-vozila.rs 54 Za period od 20 god, cena koštanja tehničkog pregleda po jednom vozilu: 2000,00din. Izvor:www.tehničkipregled.rs. 55 Za posmatrani period od 20 god. , cena koštanja po jednom vozilu: 4463,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs. 56 Za posmatrani period od 20 god. , cena koštanja po jednom vozilu: 215,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs 57 Za posmatrani period od 20 god. , cena koštanja po jednom vozilu: 900,00 din. ,izvor: www.registracijavozila.rs 58 Cena koštanja po jednom vozilu: 1400,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs 59 Cena koštanja po jednom vozilu: 400,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs 53

60

Cena koštanja po jednom vozilu: 1200,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs Cena koštanja po jednom vozilu: 2000,00 din. ,izvor: www.registracija-vozila.rs 62 Izvor za prosečnu potrošnju pogonskog goriva sa i bez tereta: lični kontak (razgovor) sa osobljem vozila koje je već u eksploataciji. 63 Cena za jedan litar (eurodizela) goriva na dan 21.05.2011 god. 134,9 din/l , izvor: www.amss.org.rs. 61

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

97

Nikola Simić

MASTER RAD

Gde je: υg god – godišnji troškovi goriva [dinar], P god – godišnja potrošnja goriva [l], C god – cena goriva [dinara / 1 lit.] Troškovi goriva za period od 20 godina:

υg 20god. = 180.981.030,60 [dinar] Troškovi ulja i nesmrzavajuće tečnosti za hlađenje motora: Zapremina kartera (kućista motora): 10 [l], Zapremina sistema za hlađenje motora: 12 [l], Interval zamene ulja: 10000 km, Pređeni broj kilometara po inventarskom vozilu za godinu dana: 44028,125 [km], Troškovi ulja za period od godinu dana64: 155.200,00 [dinar], Troškovi ulja za period od 20 godina: 3.104.400,00 [dinar], Interval zamene nesmrzavajuće tečnosti u sistemu za hlađenje: 1 god. , Troškovi nesmrzavajuće tečnosti za hlađenje motora period od 20 god. 65: 282.681,60 [dinar] Troškovi auto-guma: Interval zamene gume na prednjoj osovini66: 40000[km], Interval zamene gume na zadnjoj osovini67: 60000[km], Cena gume na prednjoj osovini68: 21844 [dinar], Broj auto guma na prednjoj osovini (za ceo vozni park): 16 [kom.], Cena gume na zadnjoj osovini69: 22678 [dinar], Broj auto guma na zadnjoj osovini (za ceo vozni park): 32 [kom.] Troškovi auto-guma,za period od godinu dana, izračunavaju se prema sledećem obrascu: Tg = AK * Cg1 *

+ AK * Cg2 *

= 3.077.601,16 + 4.260.137,89 = 7.337.739,05[din.]

Gde je: Tg – troškovi auto-guma za godinu dana [dinar] Cg1 – cena prednje gume [dinar], Ng1 – broj guma na prednjoj osovini vozila, V1g – vek trajanja gume na prednjoj osovini [km], 64

Cena koštanja jednog litra ulja za dizel motore (MOBIL DELVAC MX 15W-40) 485,00 din. izvor:http://planetaguma.com 65 Cena koštanja jednog litra nesmrzavajuće tečnosti za hlađenje motora 147,23 din. , izvor:http://.autobest.com 66 Izvor: razgovor sa posadom vozila koje je već u eksploataciji. 67 Izvor: razgovor sa posadom vozila koje je već u eksploataciji. 68 Marka i tip gume(prednja): DUNLOP SP344 205/75 R 17,5 ,izvor: http://planetaguma.com 69 Marka i tip gume(pogonska): DUNLOP SP444 205/75 R 17,5 ,izvor:www.planetaguma.com

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

98

Nikola Simić

MASTER RAD

Cg2 – cena gume na zadnjoj osovini (pogonska) [dinar], Ng2 – broj guma na zadnjoj osovini, V2g – vek trajanja gume na zadnjoj osovini [km]. Troškovi auto-guma za period od 20 god. : 146.754.781,10 [dinar] Troškovi radne snage70: Broj radnih dana godišnje: 365 (za posadu kamiona) i 261 (za ostale zaposlene). Broj potrebnih radnika u okviru saobraćajne i dispečerske službe: 2 . Broj potrebnih radnika u okviru službe preventivnog održavanja: 1 . Broj potrebnih radnika na mestu vozača: 12 . Izdvajanje za lični dohodak, u bruto iznosu, za period od godinu dana po radniku: 540.000,00[dinar] . Izdvajanje za lični dohodak, u bruto iznosu, za period od godinu za živu radnu snagu: 8.100.000,00 [dinar] . Izdvajanje za lični dohodak, u bruto iznosu, za period od 20 god. za živu radnu snagu: 162.000.000,00 [dinar]. Troškovi popravke vozila i izvođenja industrijskog remonta71: 10.964.411,85 [dinar] Ukupni troškovi voznog parka72: 573.167.308,60 [dinar] , Ukupni troškovi voznog parka na godišnjem nivou: 28.658.365,43 [dinar]

70

Podaci o troškovima radne snage su okvirnog karaktera.Procenjeni troškovi po radniku na mesečnom nivou ,u bruto iznosu, su 45000 din., u obzir su uzeta i zakonska ograničenja u pogledu trajanja radne nedelje 40 h rada. 71 Podaci su okvirnog karaktera zbog ograničenja pri prikupljaju podataka i procenjeni su na 30 % od nabavne vrednosti voznog parka. 72 Za izabrani period eksploatacije od 20 godina.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

99

Nikola Simić

MASTER RAD

5. Zaključna razmatranja Imajući u vidu da se u tržišnoj ekonomiji vodi velika konkurentska "utakmica" da bi se doprelo do kupca koji je karika koja finalizuje sve one radnje koje su prethodile da se jedan artikal proizvede i u pravo vreme stavi na raspolaganje, ali po pravoj ceni i odgovarajućeg kvaliteta. Posebno je bitna optimizacija poslovanja jednog preduzeća. U cilju sagledavanja celokupnog poslovanja, kako u organizacionom smislu tako i u ekonomskom jednog preduzeća poseban prostor za optimizaciju nudi upravo oblast "Logistike preduzeća" koja se proučava na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Upravo mogućnost, koja nam pruža logistika, da kroz određene naučne metode i pre svega kroz sistemsko sagledavanja veza i odnosa pri prostorno-vremenskoj transformaciji materijalnih dobara od dobavljača do pa do korisnika određenog proizvoda iskoristili smo da bi pre svega:  sagledali celokupan proces nabavke potrebnih materijalnih dobara za funkcionisanje preduzeća;  izvršili selekciju na koja materijalna dobra treba obratiti pažnju (na osnovu izabranog kriterijuma);  snimili proces prostorno-vremenske transformacije materijalnih dobar od isporučioca do procesa proizvodnje i sa njima pripadajuće informacije;  ustanovili kroz koje instance preduzeća se taj proces odvija;  ustanovili odgovornosti i zaduženja subjekata koji se time bave;  utvrdili troškove koje generišu materijalna dobra pri prostorno-vremenskoj transformaciji kroz ceo sistem nabavke;  izvršili odabir dominantne grupe materijalnih dobara (na osnovu izabranog kriterijuma);  detaljno utvrdili troškove i mesta nastajanja troškova za posmatranu dominantnu grupu;  kritički analizirali postojeće stanje;  izdvojili problemske tačke uočene u toku istraživanja;  izvršili odabir problemske tačke kao mesto potencijalnih rezervi za optimizaciju;  odabrali konkretnu oblast u okviru logističkih troškova gde će se pokušati izvršiti optimizacija;  dali teorijski "put" za unapređenje postojećeg stanja;  izvršili unapređenje postojećeg stanja i  dali završno mišljenje i prikazali upoređenje postojećeg i unapređenog stanja.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

100

Nikola Simić

MASTER RAD

5.1 Ocena kompletnog istraživanja Komletno istraživanje procesa nabavke materijalnih dobara, za potrebe funkcionisanja preduzeća Mlekara Kuč Kompany Kragujevac, izvršeno je na osnovu već utvđenih koraka koji su prikazani u prethodnom delu. Takav pristup je omogućio celovit i detaljan pogled na logističke troškove73 za izabranu dominantnu grupu materijalnih dobara (ambalaže i hemijskih proizvoda) i dominantne sirovine za proizvodnju (mleka). Utvrđeno je da troškovi transporta učestvuju dominantno u strukturi logističkih troškova i pristupilo se traženju mera za unapređenje postojećeg stanja. Kao mera za koju se pretpostavljalo da će dati očekivanu racionalizaciju procesa logistike nabavke je uvođenje sopstvenog voznog parka74 za dopremu sirovog mleka sa farmi, koje se nalaze u regionu oko sedišta preduzeća. Nakon sprovedene ABC analize, za potrebe postepenog uvođenja sopstvenog voznog parka, na onim pravcima dopreme gde se generišu najviši troškovi transporta i utvrđivanja troškova koji bi se pojavili prilikom formiranja i eksploatacije sopstvenog voznog parka za period od dvadeset godina došlo se do sledećih zaključaka:  

Idvojena novčana sredstva za transport mleka pomoću tuđeg (iznajmljenog) voznog parka na godišnjem nivou: 48.425.512,00 [din.] , Idvojena novčana sredstva za transport mleka pomoću sopstvenog voznog parka na godišnjem nivou: 28.658.365,43 [din.] .

Razlika u izdvojenim novčanim sredstvima pre i posle implementiranja predložene mere, na godišnjem nivou, je: 19.767.146,57 [din.] ili 40,81 [%]. Ukupni logistički troškovi pre intervencije iznosili su: 62.582.300,09 [din.], a posle intervrncije iznose: 42.815.153,43 [din.] , što predstavlja smanjenje od 31,59 [%]. Može se konstatovati da je izvršena racionalizacija procesa transporta mleka, a samim tim i kompletnog procesa logistike nabavke preduzeća "Mlekara Kuč Kompany" – Kragujevac.

73

Transporta, istovara, skladištenja i posedovanja zaliha. postojeće rešenje u procesu transporta osnovne sirovine je korišćenje odnosno iznajmljivanje tuđeg voznog parka (prevoz na osnovu ugovora). 74

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

101

Nikola Simić

MASTER RAD

5.2 Pravci daljeg istraživanja Pravci daljeg istraživanja su:  praćenje i analiza troškova posedovanja i eksploatacije sopstvenog voznog parka,  davaje predloga za eventualnu korekcije pri eksploataciji voznog parka i  povećanje nivoa logističke kompetencije,  uvođenje pokazatelja logističkog kvaliteta i njihovo praćenje i analiziranje kao i preduzimanje korektivnih mera i to:  vreme zadržavanja pri izlasku robe,  procenat pogrešnih isporuka, logistika  procenat prigovora, nabavke  procenat odbijenih isporuka,  procenat odloženih isporuka,  kvalitet transportne usluge i procenat realizovanih transportnih zadataka, transport i tokovi  vremenska tačnost dostave, materijala  učestalost nezgoda,  učestalost šteta,  procenat greške pri komisioniranju robe, skladištenje i  skladišni kvalitet usluga i procenat realizovanih zadataka i komisionirnje  obrt zaliha.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

102

Nikola Simić

MASTER RAD

6. Prilozi PRILOG 1. LIČNA KARTA KOMPANIJE D.o.o. Kuč Company počinje sa radom 1992 godine kao porodična mlekara i jedna je od prvih mlekara na području Šumadije. KučCompany proizvodi su tradiconalnog porekla i ukusa i predstavljaju krunu višegodišnjeg rada i iskustva u proizvodnji i preradi mlečnih proizvoda. Višegodišnje iskustvo, praćenje savremenih trendova u tehnološkim procesima i neprekidno ulaganje u savremenu tehnologiju stvorilo je paletu od 40 proizvoda. Mleko se proizvodi u selima centralne Šumadije i svakodnevno se u mlekaru dopremi preko 40.000 l mleka. Kvalitetu proizvoda se poklanja velika pažnja jer se na osnovu kvaliteta proizvoda sagledava kvalitet preduzeća. Potvrda dobrog kvaliteta su mnogobrojne medalje osvojene na Novosadskom Sajmu. Savremeno tržište zahteva od svojih isporučilaca ne samo dobar kvalitet već i određeni dokaz o dugoročnoj doslednosti tog kvaliteta.Bitna podrška uzajamnog poverenja između proizvo|ača i kupca su međunarodni standardi kvaliteta. Zato se mlekara Kuč Company opredelila i uvela prvi u nizu ISO 9001 : 2000 kao i HACCP koji je preduslov za poslovanje na svetskom tržištu. ORGANIZACIONA STRUKTURA KOMPANIJE Kompanija trenutno ima 120 zaposlenih, od toga 60% radi u proizvodnji dok ostatak čine menadžerski tim i administrativna služba. Osnivač, vlasnik i generalni direktor je Jezdimir Kuč. Menadžerski tim čine pomoćnik direktora za prozvodnju i razvoj, zamenik direktora za ekonomiku i finansije, rukuvodilac komercijalne službe ,rukovodilac laboratorije, rukovodilac održavanja i rukovodilac finansijske službe. Od ukupnog broja radnika njih 15 je sa visokom stručnom spremom, dok su ostali zaposleni na administrativnim poslovima sa višom i srednjom stručnom spremom. PROIZVOD Zahvaljujući praćenju svetskih trendova u tehnološkom procesu proizvodnje, mogućnost prerade mleka je velika, tako da naša paleta proizvoda je velikog spektra sa tendencijom rasta. Kao osnovne grupe idvajamo sledeće,     R B

fermetisanen kiselo – mlečne proizvode trajne proizvode UF sireve i namaze fermentisani kiselo-mlečni proizvodi ŠIFR A

NAZIV ARTIKLA

EAN Code

JM

CEN A

PD V

CENA+PD V

Pre MP C

Rok trajanj a

Tra . Pak

SVEŽE MLEKO 1

301

Pasterizovano mleko 2,8%mm kesa

860600375 001 4

lit

41,00

8%

44,28

48,7 1

3 dana

2

390

Pasterizovano mleko 2,8%mm PET boca

860600375 002 1

lit

46,00

8%

49,69

54,6 5

4 dana

15 ko m 8 ko m

KISELO MLEČNI PROIZVODI JOGURT 0,5% mm 3

306

Dijet jogurt 1/1 kesa 0.5%mm

860600375 003 8

ko m

44,50

8%

48,06

52,8 7

15 dana

4

307

Dijet jogurt 1/2 kesa 0.5%mm

860600375 004 5

ko m

25,30

8%

27,32

30,0 6

15 dana

5

332

Dijet jogurt 1/1 boca 0.5%mm

860600375 019 9

ko m

56,00

8%

60,48

66,5 3

15 dana

6

333

Dijet jogurt 1/2 boca 0.5%mm

860600375 020 5

ko m

31,00

8%

33,48

36,8 3

15 dana

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

15 ko m 30 ko m 12 ko m 15 ko m

103

Nikola Simić

7

308

MASTER RAD

Dijet jogurt 0,2 čaša 0.5%mm

860600375 005 2

ko m

11,50

8%

12,42

13,6 6

15 dana

30 ko m

JOGURT 3,2% mm 8

302

Jogurt 1/1 kesa 3.2%mm

860600375 017 5

ko m

51,00

8%

55,08

60,5 9

15 dana

9

303

Jogurt 1/2 kesa 3.2%mm

860600375 018 2

ko m

30,10

8%

32,51

35,7 6

15 dana

10

313

Jogurt 1/1 boca 3.2%mm

860600375 021 2

ko m

58,00

8%

62,64

68,9 0

15 dana

11

331

Jogurt 1/2 boca 3.2%mm

860600375 022 9

ko m

32,00

8%

34,56

38,0 2

15 dana

12

305

Jogurt 0,2 čaša 3.2%mm

860600375 006 9

ko m

11,50

8%

12,42

13,6 6

15 dana

15 ko m 30 ko m 12 ko m 15 ko m 30 ko m

KISELO MLEKO EAN Code

JM

CEN A

PD V

CENA+PD V

Pre MP C

Kiselo mleko 0,2 čaša 3.2%mm

860600375 007 6

ko m

11,40

8%

12,31

13,5 4

376

Ekstra kiselo mleko 0,2 čaša 6% mm

860600375 099 1

ko m

15,40

8%

16,63

18,3

309

Kiselo mleko 0,5 čaša 4%mm

860600375 030 4

ko m

34,50

8%

37,26

40,9

R B

ŠIFR A

13

310

14

15

NAZIV ARTIKLA

Rok Tra trajanj . a Pak 30 15 ko dana m 8 15 ko dana m 8 15 ko dana m

KISELA PAVLAKA 16

357

Kisela pavlaka 0,2 čaša 20%mm

860600375 008 3

ko m

25,00

18 %

29,50

32,4

20 dana

17

356

Kisela pavlaka 0,2 čaša 12%mm

860600375 097 7

ko m

20,00

18 %

23,60

25,9

20 dana

18

368

Kisela pavlaka 0,5 čaša 12%mm

860600375 009 0

ko m

50,00

18 %

59,00

64,9

20 dana

ko m

70,70

18 %

83,43

91,7

25 dana

30 ko m 30 ko m 8 ko m

MILERAM 19

360

Mileram 0,5 čaša 30%mm

860600375 028 1

8 ko m

Za proizvodnju kiselo-mlečnih proizvoda koriste se liofilizovane, superkoncentrovane starter kulture koje proizvodu daju dodatan prijatan ukus, karakterističan za svaki tip proizvoda posebno. Asortiman ovih proizvoda je veliki, počev od više vrsta jogurta, preko kiselog mleka, do pavlake i milerama. Fermentisani proizvodi se pakuju u više vrsta ambalaže, kako bi zadovoljili želje i potrebe svih kupaca.,  trajni proizvodi (mlečni i sirni namazi, mladi i zreli kajmak, paprika u pavlaci, beli , kvark i UF sirevi ).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

104

Nikola Simić

R B

ŠIFR A

MASTER RAD

NAZIV ARTIKLA

EAN Code

JM

CENA

PD V

CENA Pre + MPC PDV

Rok traja nja

Tra. Pak

SVEŽI SIR, SIRNI I MLEČNI NAMAZI SVEŽI SIR 20

339

Sveži sir 500g kesa

860600375 087 8

ko m

115,00

18 %

135,7

149,2

90 dana

10 kom

21

345

Sveži sir 500g čaša

860600375 095 3

ko m

119,00

18 %

140,4

154,4

90 dana

8 kom

22

335

Sir 5/1kg kesa za pite, bureke i peciva

860600375 016 8

kg

160,00

18 %

188,8

207,6

60 dana

2 kom

25,50

18 %

30,09

33,10

90 dana

20 kom

SIRNI NAMAZI 23

350

Kremko krem sir 100g čaša

860600375 014 4

ko m

PAPRIKA U PAVLACI 24

318

Paprika u pavlaci 250g čaša

860600375 010 6

ko m

70,20

18 %

82,84

91,12

90 dana

8 kom

25

386

Paprika u pavlaci 500g čaša

860600375 044 1

ko m

130,10

18 %

153,52

168,8

90 dana

8 kom

26

392

Paprika u pavlaci 1/1 kg

860600375 031 1

ko m

230,00

18 %

271,40

298,5

30 dana

6 kom

27

328

Paprika u pavlaci 2,3 kg

860600375 036 6

ko m

520,00

18 %

613,60

674,9

30 dana

4 kom

33,28

36,60

80,24

88,26

90 dana 90 dana

20 kom 8 kom

MLEČNI NAMAZI 28

349

Katunski kajmak 100g čaša

860600375 013 7

29

346

Katunski kajmak 250g čaša

860600375 012 0

ko m ko m

28,20 68,00

18 % 18 %

Katunski kajmak ( mlečni namaz ) i kremko ( sirni namaz ) u svom sastavu imaju visok sadržaj suve materije i mlečne masti čime obezbe|uju odličnu konzistenciju, a ukus i miris podsećaju na klasične proizvode kajmak i sir. Paprika u pavlaci, specijalitet kuće Kuč Company, je tradicionalni, autohtoni proizvod. Najbolje vrste blago ljute paprike somborke daju specifičan ukus i miris svežoj pavlaci. Karakteristično za ovaj proizvod, iako se radi u uslovima savremene industrijske proizvodnje, je odsustvo aditiva i konzervanasa, pa mu se sa pravom pripisuje slogan po ukusu prirode. Osvojili smo i proizvodnju sireva savremenom tehnologijom ultrafiltracije, kao i izradu proizvoda na bazi koncentrata mleka ( feta,namazi,itd ).

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

105

Nikola Simić

RB ŠIFRA

MASTER RAD

NAZIV ARTIKLA

EAN Code

JM

CENA PDV CENA+PDV

Pre MPC

Rok Tra. trajanja Pak

FETA SIR

30

389

Feta sir 500 g

860600375 011 3 kom 123,20 18%

145.38

159,92 60 dana

6 kom

31

400

Feta sir 1kg

860600375 023 6 kom 228,80 18%

269.98

296,98 60 dana

4 kom

RB ŠIFRA

NAZIV ARTIKLA

EAN Code

JM

CENA PDV CENA+PDV

Pre MPC

Rok Tra. trajanja Pak

BELI Sirevi

32

420

RB ŠIFRA

Srpsi mladi beli sir 4/1kg

NAZIV ARTIKLA

-

EAN Code

kom 177.00 18%

JM

208.86

CENA PDV CENA+PDV

250.00 60 dana

Pre MPC

6 kom

Rok Tra. trajanja Pak

SIREVI parenog testa

33

417

Kackavalj 1kg

-

kom 340.00 18%

401.22

440.00 60 dana

6 kom

34

418

Kackavalj 3 kg

-

kom 340.00 18%

401.22

440.00 60 dana

4 kom

Osposobili smo se za proizvodnju proizvoda koji su retki ili čak jedinstveni na tržištu a koji će nam omogućiti konkurentsku prednost uz podršku partnera u distribuciji ili trgovini Novi proizvodi i planirana dinamika uvođenja u 2010. godini I kvartal - sveže mleko sa farme ( pet boca ; rok trajanja 5 dana) - jogurtna i bistra kisela surutka ( pet boca: 0,5l , 1l , 2l ) - neutralna pavlaka – neslana, slana ( četvrtasta posuda: 0,125kg , 0,250kg , 0,5kg , 1kg ) II kvartal - namazi sa dodatkom povrća – 3 proizvoda ( četvrtasta posuda : 0,250kg , 0,5 kg i 1kg ) III kvartal - mladi i zreli kajmak ; Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

106

Nikola Simić

MASTER RAD ( četvrtaste i okrugle posude i drvena etno ambalaža: od 0,100kg do 1kg) - desertni namazi sa dodatkom voća ( četvrtasta posuda : 0,250kg i 0,5kg )

KVALITET PROIZVODNJE Zahvaljujući praćenju svetskih trendova u tehnološkom procesu proizvodnje, mogućnost prerade mleka je velika. Kompanija je definisala svoju poslovnu politiku, gde je jasno istakla da joj je kvalitet prioritet.Pridržavajući se Pravilnika o kvalitetu mleka i mlečnih proizvoda, kompanija definiše deklaraciju u skladu sa standardima koji ispunjavaju uslove za tržište EU,kao i ostala. KučCompany u sopstvenim laboratorijama vrši kompletnu internu hemijsku i mikrobiološku kontrolu svežeg mleka i gotovih proizvoda. Kvalitet i kontrolu prate četiri eminentne institucije u Republici Srbiji, sa kojima kompanija ima ugovor ( Veterinarski Specijalistički Institut Jagodina, Zavod za zaštitu zdravlja Kragujevac, Zavod za mlekarstvo Beograd i Jugoinspekt Beograd ). Svojom stalnom kontrolom proizvoda, ove institucije potvr|uju ispravnost i visok kvalitet i standard naših proizvoda. Krajem 2008 godine sa radom je počela sopstvena farma KUČ, kapaciteta 500 muznih krava kao reprocentra čime obezbeđujemo svo mleko kao sirovinu visokog kvaliteta, . TRANSPORT I POSTPRODAJNA USLUGA Preduzeće prodaje I transportuje robu na dva načina : I Direktno tj prevoz sopstvenim vozilima i II Indirektno preko distributera. I Direktno transportuje proizvode koristeći sopstveni vozni park. Kuč Company poseduje 5 kamiona nosivosti od 4 do 12 tona. Za lokalni transport koristi se kombi vozila, nosivost od 1 do 2.5 tone.Proizvodi se pakuju u transportna pakovanja (kutije I gajbice) a kasnije na euro palete (PVC I prohromske).Direktnom prodajom pokrivamo 30 % ukupne prodaje. II Za indirektnu distribuciju robe koriste se termo - izolovana nosivosti od 1000 do 5000 kg. Indirektnom prodajom pokrivamo 70 % tržišta.

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

107

Nikola Simić

MASTER RAD

PRILOG 2. PRIKAZ POJEDINIH DOKUMENATA KOJI SE POJAVLJUJU PRI REALIZACIJI PROCESA NABAVKE

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

108

Nikola Simić

MASTER RAD

Literatura [ 1 ] Gajić, V., Skripte sa predavanja iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2002. godina. [ 2 ] Gajić, V., Nikoličić, S., Skripte sa vežbi iz predmeta Logistika preduzeća, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2003. godina. [ 3 ] Gladović, P., Tehnologija Drumskog transporta, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2003. godina. [ 4 ] Perišić, R., Sistem kvaliteta usluga logistika i informatika, Institut tehničkih nauka SANU-Beograd i Zavod za logistiku, projektovanje i inžinjering TRANSLOGBeograd, 2002. godina. [ 5 ] Radojković, Đ., Završni rad/diplomski-master rad/Prilog optimizaciji distribuciji robe široke potrošnje u sistemu NIS-NAP, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2007. godina. [ 6 ] Mitić, I., Završni rad/diplomski-master rad/Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću Simpo A.D Vranje, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj, Novi Sad, 2008. godina. [ 7 ] http://zastava-kamioni.co.rs [ 8 ] http://bancaintesabeograd.com [ 9 ] http://amss.org.rs [ 10 ] http://autobest.com [ 11 ] http://planetaguma.com [ 12 ] http://registracija-vozila.rs [ 13 ] http://tehničkipregled.rs

Racionalizacija procesa logistike nabavke u preduzeću "Mlekara Kuč Kompany D.o.o"

109