Logicko-Filozofski Traktat

LOGICKO-FILOZOFSKI TRAKTAT Vitgenstajn Vitgenstajn nas uci da najpre treba razmatrati logicku srukturu stavova I prirodu logickog zakljucivanja a odatle se moze redom preci na saznajnu teoriju, principe fizike, etiku I najzad MISTICNO (das Mystiche). Vitgenstajn se bavi logickim pitanjima, kakav odnos mora imati jedna cinjenica (kao sto je recenica) prema drugoj da bi bila sposobna da bude simbol za tu drugu. Njega zanimaju uslovi tacnog simbolizma, kada recenica znaci nesto odredjeno. Jezik je u praksi uvek vise ili manje neodredjen tako da ono sto tvrdimo nikada nije sasvim precizno. Sve sto je sadrzano u samoj izrazajnosti jezika mora ostati nesposobno da se izrazi u samom jeziku, pa je zato neizrazivo u savrseno tacnom smislu. Ovo NEIZRECIVO sadrzi citavu LOGIKU I FILOZOFIJU. Tako Vitgenstajn traga za uslovima LOGICKI SAVRSENOG JEZIKA. Citav smisao ove knjige bio bi: ONO STO SE MOZE RECI, MOZE SE RECI JASNO; A O CEMU SE NE MOZE GOVORITI, O TOME SE MORA CUTATI. Vitgenstajn koristi decimalni zapis za numerisanje svojih stavova...

1 1.1 1.11 1.12 1.13 1.2 1.21 Decimalni brojevi kao brojevi pojedinih stavova nagovestavaju logicku tezinu pojednih stavova, naglasak koji je na njih stavljen u Vitgenstajnovom izlaganju. Stavovi n.1, n.2, n.3 jesu primedbe uz stav n Svet je sve sto je slucaj, on je celokupnost cinjenica, ne stvari. Svet se raspada na cinjenice, a cinjenice u logickom prostoru jesu SVET. Ono sto je slucaj, cinjenica jeste postojanje STANJA STVARI. A samo stanje stvari je veza predmeta. Stvar moze biti sastavni deo stanja stvari. Ako stvar moze biti deo stanja stvari onda ova mogucnost vec mora lezati u njima. Kao sto ne mozemo zamisliti prostorne predmete van prostora, niti vremenite van vremena tako ne mozemo zamisliti ni jedan predmet izvan njegove mogucnosti povezanosti sa drugima. Da bih poznavao neki predmet moram poznavati sva njegova unutrasnja svojstva. A ako poznajem predmet poznajem I sve mogucnosti njegovog pojavljivanja u stanjima stvari. A ako su dati svi predmeti data su I SVA MOGUCA STANJA STVARI. Forma predmeta je da biva u stanjima stvari.

Predmeti su jednostavni, oni cine SUPSTANCIJU SVETA I ne mogu biti slozeni, jer se svaki iskaz o KOMPLEKSIMA moze rasclaniti u iskaz o njegovim sastavnim delovima. Kada svet ne bi imao supstanciju (PREDMETE) onda bi da li je neki stav istinit zavisilo od toga da li je neki drugi stav istinit. Tada bi bilo nemoguce skicirati sliku sveta. Svet koji se zamislja razicito od stvarnog sveta opet sa stvarnim svetom ima nesto zajednicko a to je FORMA (ona se sastoji od predmeta). Supstancija (predmeti) mogu odrediti samo formu, ne I materijalno svojstvo, predmeti su bez boje. Prostor, vreme I boja (obojenost) su forme predmeta, tako da forma sveta moze postojati samo ako postoji forma predmeta. PREDMET – cvrsto, postojece KONFIGURACIJA- promenljivo, neposotojece Konfiguracija predmeta cini stanje stvari, I u stanju stvari predmeti su kao u lancu, povezani medjusobno. Nacin na koji su predmeti povezani jeste STRUKTURA STANJA STVARI. Forma je mogucnost strukture a celokupnost postojecih stanja stvari je svet. STVARNOST je postojanje I nepostojanje stanja stvari. Stanja stvari su medjusobno nezavisna. Celokupna stvarnost je SVET, a SLIKA JE MODEL STVARNOSTI. Slika je cinjenica, njeni elementi su medjusobno povezani kao u lancu I ta veza elemenata je STRUKTURA a sama mogucnost strukture njena FORMA ODSLIKAVANJA. Slika je tako povezana sa stvarnoscu, ona tako doseze do stvarnosti. Ono sto jos pripada slici je ODSLIKAVAJUCI ODNOS koji je I cini slikom a on se sastoji iz kooordinacije elemenata slike I stvari. Da bi CINJENICA bila slika ona mora imati nesto zajednicko sa odslikanim. Ako je forma odslikavanja logicka forma, onda se slika zove LOGICKA SLIKA. Logicka slika moze odslikati SVET. Da bismo otkrili da li je slika istinita ili lazna moramo je uporediti sa stvarnoscu. Iz same slike ne mozemo saznati da li je ISTINITA ili LAZNA. Celokupnost istinitih misli je SLIKA SVETA. Posto je stanje stvari zamislivo onda je moguce stvoriti sliku o njemu. ONO STO JE ZAMISLIVO TO JE I MOGUCE!! Ne mozemo zamisliti nesto nelogicno jer bismo inace nelogicno mislili. Prikazati u jeziku nesto sto protivreci logici nemoguce je kao sto je u geometriji nemoguce dati koordinate tacke koja ne postoji ili stranice figure koja se ne moze prikazati u prostoru. Znak kojim izrazavamo misao nazivamo STAVNI ZNAK.I sam stav je stavni znak u svom projektovanom odnosu ka svetu. U stavu se dakle jos ne sadrzi njegov smisao ali se sadrzi mogucnost da se on izrazi.

Stavni znak je CINJENICA, stanja stvari se mogu OPISATI ali ne I IMENOVATI. U stavu misao moze biti izrazena tako da predmetima misli odgovaraju elementi stavnog znaka I to su JEDNOSTAVNI ZNACI I tako je stav potpuno analiziran. Jednostavni znakovi upotrebljeni u stavu nazivaju se IMENA. Ime znaci PREDMET.

“A” je isti znak kao “A” U stavu ime zastupa predmet.Ime se ne moze rasclaniti jer je ono PRVOBITNI ZNAK. Samo stav ima smisao, samo u sklopu stava ime ima znacenje. Izraz ima znacenje samo u stavu. Odredjivanje je opisivanje stavova I ono ce govoriti samo o simbolima, ne o njihovom znacenju. Dva razlicita simbola mogu imati ISTI ZNAK a sam znak je CULNO OPAZLJIVO U SIMBOLU. Filozofija je PUNA ZBRKE.

“G. ZELEN je ZELEN”

-ove reci nemaju jednostavno razlicito znacenje nego su to razliciti simboli. Da bismo izbegli zabune moramo upotrebiti znakovni jezik. Funkcija ne moze biti svoj vlastiti argument zato sto funkcijski znak vec sadrzi prauzor svog argumenta I ne moze sadrzavati sam sebe. Ako bi ova funkcija F(fx) mogla biti svoj vlastiti argument postojao bi stav F(F(fx)). F je zajednicko, ali spoljasnje F I unustrasnje F moraju imati razlicita znacenja. Sve notacije za istinite funkcije se mogu zameniti:

“P v Q” se moze napisati “ P ili Q” Stav odredjuje jedno mesto u logickom prostoru.

STAVNI ZNAK + LOGICKE KOORDINATE = LOGICKO MESTO Geometrijsko I logicko mesto se slazu u tome sto su oba MOGUCNOST JEDNE EGZISTENCIJE. MISAO JE SMISAONI STAV. CELOKUPNOST STAVOVA JE JEZIK. JEZIK PREODEVA MISAO I to tako da spoljasnja forma odece ne govori o odevenoj misli, kao sto ni odelo ne mora uvek da pokazuje formu tela I ne pravi se uvek zato. Covek poseduje sposobnost da gradi jezike kojima se moze izraziti misao nemajuci pojma o tome sta znaci svaka rec. Vecina stavova o filozofskim stvarima nisu lazni nego BESMISLENI. (da li je dobro vise ili manje lepo)

SVA FILOZOFIJA JE KRITIKA JEZIKA. Stav je slika stvarnosti, on je modul stvarnosti onakve kakvu je zamisljamo. Gramofonska ploca, muzicka misao, note, zvucni talasi.... SVE TO STOJI U ODSLIKAVAJUCEM UNUTRASNJEM ODNOSU KOJI POSTOJI IZMEDJU JEZIKA I SVETA. Stav pokazuje svoj smisao o on je opis stanja stvari. Stav razumemo kada razumemo njegove sastavne delove I on je slika stvari samo ukoliko je logicki rasclanjen. Stvarnost se uporedjuje sa stavom, a stav moze biti istinit ili lazan samo time sto je slika stvarnosti. Svaki stav ima svoj smisao. To sto se negirajuci stav moze NEGIRATI opet govori da je ono sto se negira vec STAV, a ne tek nekakva priprema za stav. “Filozofija nije jedan od prirodnih nauka. Rec (filozofija) znaci nesto sto stoji iznad ili ispod, ali ne pored prirodnih nauka. Svrha filozofije je LOGICKO RAZJASNJAVANJE MISLI. Filozofija nije teorija nego AKTIVNOST. Filozofsko delo sastoji se bitno od rasvetljavanja. Rezultat filozofije nisu filozofski stavovi nego pojasnjavanje tih stavova. Filozofija mora uciniti jasnim I ostro razgraniciti misli koje su inace, tako reci, mutne I rasplinute.” SVE STO SE UOPSTE MOZE MISLITI MOZE SE MISLITI JASNO. SVE STO SE MOZE IZRECI MOZE SE IZRECI JASNO. Stav moze pokazati citavu stvarnost ali ne I ono sto ima zajednicko sa stvarnoscu. ONO STO SE MOZE POKAZATI NE MOZE SE RECI. Izrazi tipa: “1 je broj” “Ima samo jedna nula” “Ima samo 1”

BESMISLENO BESMISLENO BESMISLENO

“2+2 je u 3 sata jednako 4” BESMISLENO Besmisleno je pitanje o egzistenciji jednog formalnog pojma jer nijedan stav ne moze na to odgovoriti. Cak I da je svet beskrajno kompleksan, tako da se svaka cinjenica sastoji od beskonacno mnogo stanja stvari, I da je svako stanje stvari sastavljenono od beskonacno mnogo predmeta, I TADA BI MORALI POSTOJATI PREDMETI I STANJA STVARI. Ako je elementarni stav istinit oda stanje stvari postoji, ako je lazan onda stanje stvari ne postoji. Navodjenje svih elementarnih stavova potpuno opisuje svet.

Stav ne moze nikako izreci sam o sebi da je istinit. Medju mogucim grupama istinosnih uslova postoje 2 ekstremna uslova: TAUTOLOGIJA I KONTRADIKCIJA Stav pokazuje ono sto kaze, tautologija I kontradickiaja pokazuju DA NE KAZU NISTA.One su bez smisla, ali nisu besmislene jer pripadaju SIMBOLIZMU. TAUTOLOGIJA- ostavlja stvarnosti citav logicki prostor. KONTRADIKCIJA- ispunjava citav logicki prostor I stvarnosti ne ostavlja nijednu tacku. Ni jedna ni druga zato ne mogu odredjivati, one su GRANICNI SLUCAJEVI VEZE ZNAKOVA STVARNOSTI. Stav je istinosna funkcija elementarnih stavova koji su istinosne funkcije samoga sebe.Elementarni stavovi su istinosni argumenti stava. Dogadjaje buducnosti ne mozemo izvesti iz sadasnjosti. Verovanje u kauzalnu vezu je praznoverje. Resenja logickih problema moraju biti jednostavna jer ona predstavljaju standard jednostavnosti. Mora se uspostaviti da u logici nema brojeva. Logika se mora sama brinuti za sebe. Da je logika a priori sastoji se u tome st se ne moze misliti nelogicno. Besmislica je reci za 2 stvari da su iste. Dusa, kako se shvata u danasnjoj psihologiji, je takodje besmislica. SLOZENA DUSA VISE NE BI BILA DUSA. Opazati jedan kompleks znaci opazati da se njegovi sastavni delovi medjusobno odnose tako I tako. To takodje objasnjava da se figura moze videti na 2 nacina kao kocka I sve slicne pojave.

Ako gledaj najpre uglove a I samo povrsinu b onda a izgleda napred I obrnuto. Jer mi zaista vidimo 2 cinjenice. Elementarni stav sastoji se od imena. Kako medjutim ne mozemo navesti broj imena razlicitih znacenja,ne mozemo navesti ni sastav elementarnog stava. Nas je osnovni princip da se svako pitanje koje se uopste moze resiti logikom moze resiti iz prve.

Logika je pre svakog iskustva. Svi stavovi naseg govornog jezika zaista jesu onakvi kakvi jesu, LOGICKI POTPUNO U REDU. GRANICE MOGA JEZIKA ZNACE GRANICE MOG SVETA. LOGIKA ISPUNJAVA SVET; GRANICE SVETA I NJENE SU GRANICE. Svet I zivot su jedno. JA SAM SVOJ SVET (mikrokosmos) SUBJEKT NE PRIPADA SVETU, ON JE GRANICA SVETA.

Oko ti stvarno ne vidis, I ni po cemu u vidnom polju ne moze zakljuciti da se ono vidi iz jednog oka. Ima dakle jedan smisao u kojem se u filozofiji moze ne psiholoski govoriti o JA. JA ulazi u filozofiju time sto je “SVET JE MOJ” Filozofsko JA nije covek, nije ljudsko telo, ni ljudska dusa, nego metafizicki subjekt, GRANICA – NE DEO SVETA Broj je eksponent jedne operacije, a teorija klasa u matematici je potpuno suvisna. Stavovi logike (tautologije) na kazu NISTA. Oni su analiticki stavovi. Sta su stavovi logike to pokazuju formalna -logicka- svojstva jezika, sveta.Ti stavovi demonstriraju logicka svojstva stavova, povezujuci ih u stavove koji ne kazu nista. To baca svetlost na pitanje zasto se logicki stavovi ne mogu potvrditi iskustvom. U logici su proces I rezultat ekvivalentni I zato u logici nema iznenadjenja. Logika nije teorija, nego SLIKA SVETA. Matematika je logicka metoda.Logiku sveta, koju logika pokazuje u tautologijama matematika pokazuje u jednacinama. Upravo JEZIK pruza potrebnu intuiciju za resavanje matematickih problema. Ono sto se moze opisati, to se moze I dogoditi a ono sto treba da iskljuci zakon kauzaliteta, to se ne

moze ni opisati. Da ce sutra izaci sunce- to je hipoteza; a to znaci; mi ne znamo da li izaci Nema prisile da se nesto mora dogoditi samo zato sto se nesto drugo dogodilo. POSTOJI SAMO LOGICKA NUZNOST. SVET JE NEZAVISTAN OD MOJE VOLJE. Cak I kada bi se dogadjalo sve sto zelimo, to bi ipak bila samo, tako reci, milost sudbine, jer nema logicke veze izmedju volje I sveta koja bi to jamcila. Kao sto postoji samo jedna logicka nuznost, tako postoji samo jedna logicka nemogucnost. Nemoguce je logicki da 2 boje budu istovremeno na istom mestu vidnog polja, jer to je iskljuceno logickom strukturom boje.

SMISAO SVETA MORA LEZATI VAN SVETA. U svetu je sve onako kako jeste I sve se dogadja kako se dogadja. Ono sto to cini NE-SLUCAJNIM ne moze lezati u svetu, jer bi to opet bilo SLUCAJNO. To mora lezati van sveta. Zato ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. ETIKA JE TRANSCENDENTALNA. O volji kao nosiocu etickog ne moze se govoriti. Volja kao fenomen zanima samo psihologiju. Ako dobro ili lose menja svet, ono moze promeniti samo granice sveta, ne cinjenice, ne to sto se moze izraziti jezikom. Svet nekoga ko je srecan drugaciji je nego svet onoga ko je nesrecan. KAO STO SE NI PRI SMRTI SVET NE MENJA, NEGO PRESTAJE. Smrt nije dogadjaj u zivotu. Smrt se ne dozivljava. Ako se pod vecnoscu ne misli beskonacno trajanje vremena, nego nevremenitost, tada vecno zvi onaj koji zivi u sadasnjosti. Nas zivot je isto tako beskrajan, kao sto je nase vidno polje bezgranicno. Nista se ne resava ako covek zivi vecno, taj vecni zivot je isto tako zagonetan kao ovaj sadasnji. RESENJE ZAGONETKE ZIVOTA U PROSTORU I VREMENU LEZI IZVAN PROSTORA I VREMENA. BOG SE NE OBJAVLJUJE U SVETU.

Osecaj sveta kao ogranicene sredine MISTICAN JE OSECAJ. ZA ODGOVOR KOJI SE NE MOZE IZRECI NE MOZE SE IZRECI NI PITANJE. AKO SE NEKO PITANJE UOPSTE MOZE POSTAVITI ONDA SE NA NJEGA MOZE I ODGOVORITI. Skepticizam nije neoboriv nego ocigledno besmislen ako hoce da sumnja o onome o cemu se ne moze pitati.

SUMNJA MOZE POSTOJATI SAMO TAMO GDE POSTOJI PITANJE PITANJE TAMO GDE POSTOJI ODGOVOR A ODGOVOR SAMO TAMO GDE SE NESTO MOZE IZRECI Osecamo da cak iako je dat odgovor na sva moguca pitanja, nasi zivotni problemi su I dalje netaknuti. Naravno tada vise ne ostaje nikakvo pitanje; I upravo to je odgovor. RESENJE PROBLEMA ZIVOTA VIDI SE U NESTAJANJU OVOG PROBLEMA.

SVAKAKO IMA NESTO NEZIRECIVO....ONO SE POKAZUJE....ONO JE MISTICNO Isprav metoda filozofije bila bi ova, ne reci nista, nego ono sto se moze reci, dakle stavove prirodne nauke – dakle nesto sto nema veze sa filozofijom- I zatim uvek kada bi neko drugi hteo reci nesto metafizicko pokazati mu da nije dao nikakvo znacenje izvesnim znakovima u svojim stavovima. Ova metoda bila bi nezadovoljavajuca za drugoga- on ne bi imao osecaj da ga ucimo filozofiju – ali ona bi bila jedina strogo ispravna. “Moji stavovi rasvetljavaju time sto ih onaj ko me razume na kraju priznaje kao besmislene kada se kroz njih, po njima, preko njih popeo napolje.(on mora tako reci odbaciti merdevine posto se njima popeo )” On mora ove stavove prevladati, tada ce ispravno videti svet.

O CEMU SE NE MOZE GOVORITI, O TOME SE MORA CUTATI!