Ljubavnik Lejdi Aterli - David Herbert Lawrence

Da​vid Her​bert Lawren​ce

Ljubavnik Lady Chatterley Lady Chat​ter​ley’s Lo​ver (Pr​vot​ni, pot​pu​ni, ne​cen​zu​r i​r a​ni tekst)

Con​nie Re​id, li​be​ral​na pred​stav​ni​ca vi​še sred​nje kla​se, u dva​de​set i tre​ćoj go​di​ni uda​je se za Clif​for​da Chat​ter​leyja. Na​kon me​de​nog mje​se​ca Clif​ford od​la​zi u rat iz ko​jeg se vra​ća pa​ra​li​zi​ran od stru​ka na​ni​že te se po​sve​ću​je pi​sa​nju. Oja​đe​na bra​kom, Con​nie upoz​na​je Oli​ve​ra Mel​lor​sa, lu​ga​ra na nji​ho​vu ima​nju i ne oba​zi​ru​ći se na ne​pre​mos​ti​ve raz​li​ke, s nji​me za​po​či​nje lju​bav​nu ve​zu. Ovaj je ro​man, objav​ljen 1928. go​di​ne u pri​vat​noj nak​la​di, tri​de​se​tak go​di​na bio za​bra​njen zbog “op​s​ce​nos​ti” nje​go​va sa​dr​ža​ja. * * * * * * * PR​VO PO​GLAV​LJE Tra​g ič​no je za​pra​vo ovo na​še do​ba, ali mi ni​ka​ko da to priz​na​mo. Pro​past se zbi​la, oko nas ra​zva​li​ne, po​či​nje​mo stva​r a​ti svoj no​vi ma​li oko​liš i ga​ji​ti no​ve ma​le na​de. Mu​čan pot​hvat, jer ne​ma da​nas po​r av​na​na pu​ta u bu​duć​nost, va​lja obi​la​zi​ti za​pre​ke ili se pe​nja​ti pre​ko njih. Mo​r a​mo ži​vje​ti ma ko​li​ka ne​be​sa na zem​lju pa​la. U tak​vu se po​lo​ža​ju, po pri​li​ci, obre​la Cons​tan​ce Chat​ter​ley. Rat joj je sru​šio krov nad gla​vom, i mo​r a​la je uvi​dje​ti da je ži​vot vječ​na mi​je​na i po​uka. Uda​la se za Clif​for​da Chat​ter​leyja, go​di​ne 1917., kad je do​šao ku​ći na do​pust od mje​sec da​na. Me​de​ni mje​sec tra​jao im je upra​vo to​li​ko. Po​tom se on vra​tio u Flan​dri​ju, da bi ga na​kon šest mje​se​ci pre​ba​ci​li u En​g le​sku, ma​nje-vi​še ra​sko​ma​da​na. Cons​tan​ci, nje​g o​voj že​ni, bi​ja​hu ta​da dva​de​set tri, nje​mu dva​de​set de​vet. Dr​žao se ži​vo​ta ču​des​no upor​no. Ni​je umro, ne, a raz​mr​ska​ni di​je​lo​vi kao da su opet sras​ta​li. Dvi​je go​di​ne ni​je iz​la​zio iz li​ječ​nič​kih ru​ku. A on​da ga pro​g la​si​še iz​li​je​če​nim, i mo​g ao se vra​ti​ti u ži​vot, s do​njom po​lo​vi​nom ti​je​la, od ku​ko​va na​ni​že, za​uvi​jek uze​tom. Bi​lo je to go​di​ne 1920. Vra​ti​li su se, Clif​ford i Cons​tan​ce, na Wrag​by Ha​li, u obi​telj​ski mu dom. Otac mu je umro, pa je na Clif​for​da pre​šao nas​lov ba​r o​ne​ta – pos​tao je on Sir Clif​ford, a Cons​tan​ce Lady Chat​ter​ley. Po​če​li su vo​di​ti ku​ćans​tvo i brač​ni ži​vot u pri​lič​no sa​mot​no​me do​mu Chat​ter​leyje​vih, sa sku​če​nim pri​ho​di​ma. Clif​ford je imao ses​tru, ali je otiš​la, a brat mu je, sta​r i​ji od nje​g a, po​g i​nuo u ra​tu. Ni​je bi​lo ni​ko​g a od bli​žeg ro​da. Obo​g a​ljen za​uvi​jek, svjes​tan da ne​će ni​kad ima​ti dje​ce, Clif​ford se vra​tio na pos​toj​bi​nu, u za​dim​lje​ni Mid​lan​ds, da odr​ža​va na ži​vo​tu ime Chat​ter​ley dok​le mog​ne. Ni​je on bio utu​čen ni bes​po​mo​ćan. Mo​g ao se sam na​o ko​lo gu​r a​ti u sto​li​ci na toč​ko​vi​ma, a k to​me imao je i bo​les​nič​ki nas​lo​njač s ma​lim mo​to​r om, inva​lid​ska ko​li​ca ko​ji​ma se mo​g ao po​la​ko vo​zi​ti po vr​tu i po li​je​pom sjet​nom pe​r i​vo​ju što bi​ja​še nje​g ov po​nos, prem​da se pra​vio kao da ne ma​r i za nj. To​li​ko se već na​pa​tio te mu se spo​sob​nost da osje​ća i tr​pi do​bra​no uma​nji​la. Ni​je gu​bio bo​dros​ti

ni ve​dri​ne: li​ce mu ru​me​no, iz​g led zdrav, svi​je​tlo​mo​dre oči iz​a​zov​no se kri​je​se – mo​g lo bi se re​ći: pa taj čo​vjek i ne po​ka​zu​je za​bri​nu​tos​ti. Bio je ple​ćat, ja​kih ra​me​na, snaž​nih ru​ku. No​sio je sku​pa odi​je​la i bi​r a​ne kra​va​te sa Bond Stre​eta. Uza sve, po​g led mu iz​g ub​ljen, u nje​mu ne​ka praz​ni​na – pus​toš bo​g a​lja. Je​dva je umak​nuo smr​ti, i za​to mu ono što je os​ta​lo od ži​vo​ta bi​ja​še na​da​sve dra​g o​cje​no. U is​kri​ča​vu sja​ju nje​g o​vih oči​ju mo​g lo se vi​dje​ti ko​li​ko se po​no​si što je os​tao živ na​kon ono​g a ne​smi​lje​nog udar​ca. A ipak bi​ja​še ra​njen to​li​ko da​je u nje​mu ne​što ugi​nu​lo, usah​nu​la ne​ka čuv​s​tva, os​ta​la u nje​mu ne​kak​va bez​iz​r a​žaj​nost i beš​ćut​nost. Cons​tan​ce, nje​g o​va že​na, ona​ko ru​men​kas​ta, do​ima​la se po​put dje​voj​ke iz po​kra​ji​ne; ko​sa joj me​ka, sme​đa, ti​je​lo krep​ko, kret​nje spo​r e ali pu​ne neo​bič​ne sna​g e. Ima​la je krup​ne oči što ra​doz​na​lo gle​da​ju u svi​jet, i blag, mek glas – bi​ja​še kao da je is​tom doš​la sa se​la. Ali ni go​vo​r a, iz​g led je va​r ao. Otac joj, sta​r i Sir Mal​colm Re​id, bi​ja​še ne​koć ugle​dan član Kra​ljev​ske aka​de​mi​je, a ma​ti joj jed​na iz​me​đu obra​zo​va​nih fa​bi​jan​ki iz sret​nih pre​r a​fa​elit​skih da​na. Cons​tan​ce i ses​tra joj Hil​da stek​le su me​du umjet​ni​ci​ma i obra​zo​va​nim so​ci​ja​lis​ti​ma od​g oj što bi se, u es​tet​skom po​g le​du, mo​g ao sma​tra​ti ne​ko​nven​ci​o nal​nim. Vo​di​li su ih u Pa​r iz, Fi​r en​cu i Rim, da se na​uži​ju umjet​nič​kog oz​r a​čja, a ta​ko i na dru​g u stra​nu, u Ha​ag i Ber​lin, na ve​li​ke so​ci​ja​lis​tič​ke zbo​ro​ve, gdje su go​vor​ni​ci go​vo​r i​li na svim kul​tur​nim je​zi​ci​ma, i nit​ko ni​je za​pa​dao u ne​pri​li​ku. Njih su dvi​je, dak​le, od ra​ne mla​dos​ti pri​ja​te​lje​va​le s umjet​noš​ću i po​li​ti​kom i ni​su se bo​ja​le ni​kak​vih ide​ala: Bi​lo je to nji​ho​vo pri​r od​no pod​neb​lje. Bi​le su koz​mo​po​lit​ki​nje i pro​vin​ci​jal​ke, i baš im je pris​ta​ja​la ona koz​mo​po​lit​ska pro​vin​ci​jal​nost što je ta​ko u skla​du s čis​tim so​ci​jal​nim ide​ali​ma. Kad im bi​ja​še pet​na​est go​di​na pos​la​še ih u Dre​sden, da uz ino uče i glaz​bu. Li​je​po do​ba za njih. Slo​bod​no su se kre​ta​le me​đu stu​den​ti​ma, ras​prav​lja​le o fi​lo​zo​fi​ji, umjet​nos​ti, so​ci​o lo​g i​ji, i ni​su za​o s​ta​ja​le za mu​škar​ci​ma ne​g o bi​le rav​ne nji​ma, čak i bo​lje od njih, baš za​to što su že​ne. Od​la​zi​le su na iz​le​te sa snaž​nim mom​ci​ma što su uda​r a​li u gi​ta​r e, pje​va​le s nji​ma ve​se​le pje​sme i bi​le slo​bod​ne. Slo​bod​ne! Ve​li​ka ri​ječ, sa​dr​žaj​na. Van u slo​bod​ni svi​jet, u ju​tar​nje šu​me s krep​kim i gr​la​tim mom​ci​ma – slo​bod​ne da ra​de što ih vo​lja, a na​da​sve da go​vo​r e što im mi​sao ka​zu​je, jer do raz​g o​vo​r a bi​ja​še im po​naj​vi​še, do stras​tve​ne iz​mje​ne mis​li. Lju​bav je tu bi​la sa​mo ne​što po​prat​no, spo​r ed​no. S osam​na​est go​di​na, po​pri​li​ci, oku​ša​le su Hil​da i Cons​tan​ce pr​va lju​ba​ka​nja. Mla​di​ći s ko​ji​ma su ta​ko stras​tve​no ras​prav​lja​le, ve​se​lo pje​va​le i slo​bod​no ta​bo​r o​va​le pod dr​ve​ćem, tra​ži​li su, da​ka​ko, lju​bav​ne do​di​r e. Sus​te​za​le se dje​voj​ke, ali se on​da o to​me to​li​ko go​vo​r i​lo te uzi​ma​hu da je valj​da i važ​no. A mu​škar​ci bi​li i čed​ni i pu​ni žud​nje. Za​što dje​voj​ka ne bi bi​la kra​ljev​ski da​r e​ž​lji​va i pok​lo​ni​la se​be? I ta​ko su da​r o​va​le se​be, sva​ka onom mla​di​ću s ko​jim je vo​di​la naj​sup​til​ni​je i naj​pris​ni​je raz​g o​vo​re. Raz​g o​vor, ras​prav​lja​nje, to bi​ja​še ono ve​li​ko i glav​no: lju​bav i tje​les​no spa​ja​nje zna​či​lo je vra​ća​nje ins​tin​k​tu, vra​ća​nje u pri​mi​tiv​no. Pos​li​je to​g a bi​le su u svo​je mom​ke ma​nje za​ljub​lje​ne i po​ma​lo sprem​ne da ih omrz​nu, kao da su oni za​ko​r a​či​li na nji​ho​vo naj​pri​vat​ni​je po​dru​čje, ras​tr​g li i ne​što skro​vi​to u nji​ma, zga​zi​li nji​ho​vu unu​tar​nju slo​bo​du. Jer, sma​tra​hu one, dok si dje​voj​ka, dos​to​jans​tvo i smi​sao ži​vo​ta u to​me ti je da pos​tig​neš po​sve​maš​nju, sa​vr​še​nu, čis​tu i ple​me​ni​tu slo​bo​du. Ta što dru​g o i zna​či dje​vo​jač​ki ži​vot do​li otres​ti se sta​r ih i ruž​nih spo​na i pod​lož​nos​ti. I ma ko​li​ko ih uvi​ja​li u ru​ho osje​ćaj​nos​ti, spol​ni od​no​si pri​pa​da​ju naj​sta​r i​jim i naj​r už​ni​jim lan​ci​ma što dr​že u za​vis​nos​ti. Pjes​ni​ci ko​ji su ih uz​no​si​li bi​ja​hu po​naj​vi​še mu​škar​ci. Že​ne su uvi​jek zna​le da pos​to​ji i ne​što bo​lje, uzvi​še​ni​je. A one, evo, zna​ju to sa​da toč​ni​je ne​g o ikad pri​je. Div​na i čis​ta slo​bo​da dje​vo​jač​ka ne​što je ne​us​po​r e​di​vo ljep​še i bes​kraj​no uzvi​še​ni​je ne​g o​li ikak​va spol​na lju​bav. Ve​li​ka je ne​vo​lja što su mu​škar​ci u to​me po​ima​nju to​li​ko za​o s​ta​li za že​na​ma. Dr​že se spol​nos​ti kao psi. Že​na je mo​r a​la po​pu​šta​ti. Mu​ška​r ac je sa svo​jim proh​tje​vi​ma baš kao di​je​te. Že​na mu je mo​r a​la udo​vo​lja​va​ti i mi​r i​ti ga – ta ina​če bi se du​r io i za​ci​je​lo odju​r io, i ta​ko raz​vrg​nuo ono što bi​ja​še ugod​-

na i li​je​pa ve​za. Ali se že​na mo​g la pre​pus​ti​ti mu​škar​cu a da ujed​no ne pre​da svo​je unu​tar​nje slo​bod​no bi​će. Pjes​ni​ci i nak​la​pa​la o sek​su, či​ni se, ni​su to do​volj​no uzi​ma​li u ob​zir. Že​na je mo​g la uze​ti mu​škar​ca a da mu se za​pra​vo ne pre​da. I do​is​ta ga​je uzi​ma​la ne pre​da​ju​ći se u nje​g o​vu vlast. Cak je mo​gla spol​nost upo​tri​je​bi​ti da stek​ne vlast nad njim. Mo​g la je u spol​nom od​no​su os​ta​ti suz​dr​ža​na i pus​ti​ti nje​g a da is​ki​pi a sa​ma da i ne ide do vr​hun​ca: i ta​da je mo​g la pro​du​ži​ti ve​zu i pos​ti​ći svoj or​g a​zam i svoj vr​hu​nac, a mu​ška​r ac da joj bu​de sa​mo sred​stvo. Obje su ses​tre već ima​le za so​bom svo​ja lju​bav​na is​kus​tva kad je rat za​pri​je​tio i kad su po​zva​ne da se br​zo vra​te ku​ći. Ni jed​na ni dru​g a ni​je se upus​ti​la u lju​bav sa svo​jim mom​kom dok se ni​je s njim sa​svim zbli​ži​la u raz​g o​vo​r u, to jest dok me​đu nji​ma dvo​ma u raz​g o​vo​r i​ma ni​je doš​lo do du​bo​kog uza​jam​nog za​ni​ma​nja. Onaj neo​bič​ni osje​ćaj, ču​des​ni dr​hat i za​nos što tra​je za stras​na raz​g o​vo​r a s ko​jim uis​ti​nu pa​met​nim mla​di​ćem, sa​te i sa​te bez pres​tan​ka, da​ne i mje​se​ce… to nji​ma dvje​ma bi​ja​še glav​no, a na ono što do​la​zi pos​li​je ni​su one ni po​miš​lja​le sve dok se ni​je do​g o​di​lo. Raj​ska obja​va: Imat ćeš mu​škar​ce za raz​g o​vor! ni​je ni​kad iz​r e​če​na. A is​pu​ni​la se pri​je ne​g o što su one i saz​na​le što zna​či. A kad je pos​li​je tak​vih ži​vih raz​g o​vo​r a što du​šu oba​sja​va​ju, na​kon po​ve​ća​ne pris​nos​ti, seks pos​tao ne​što ma​nje-vi​še ne​iz​bjež​no, ni​je bi​lo uz​ma​ka. Ta​ko se oz​na​ča​vao za​vr​še​tak jed​nog po​g lav​lja. Bi​lo je tu i sta​no​vi​te na​pe​tos​ti: neo​bič​ni trep​ta​ji i sr​si u ti​je​lu, ko​nač​ni grč sa​mo​po​t​vr​de, ne​što kao po​s​ljed​nja ri​ječ, uz​bud​lji​va, slič​na zvjez​di​ca​ma što se stav​lja​ju da oz​na​če svr​še​tak po​g lav​lja ili no​vi obrat u te​mi. ) Kad su se dje​voj​ke u lje​to 1913. vra​ti​le ku​ći na ljet​ni od​mor Hil​di ta​da bi​ja​še dva​de​set, a Cons​tan​ci osam​na​est – otac im v je od​mah ra​za​brao da su is​ku​si​le lju​bav. L’amo​ur ava​it​pa​sse par – , (Lju​bav je tu​da proš​la), ka​ko net​ko re​če. Ali je on bio i sam is​ku​san čo​vjek, te je pus​tio da ži​vot ide svo​jim ti​je​kom. A maj​ka, že​na bo​les​nih ži​va​ca po​s​ljed​njih mje​se​ci svo​g a ži​vo​ta, sa​mo je že​lje​la da nje​zi​ne dje​voj​ke bu​du “slo​bod​ne” i da se “iži​ve”. Jer ona sa​ma ni​je ni​kad ima​la sna​g e da bu​de svo​ja: bi​ja​še joj us​kra​će​no. Ne​be​sa ne​ka zna​ju za​što, ta ima​la je svo​je vlas​ti​te pri​ho​de i svo​je pri​li​ke. Kriv​nju je pre​ba​ci​la na mu​ža. A za​pra​vo ni​je bi​la ka​dra da se os​lo​bo​di sta​r og utje​ca​ja ne​kak​va auto​r i​te​ta što joj je spu​ta​vao duh ili du​šu. Ni​šta tu ni​je bio kriv Sir Mal​colm, on je svo​joj ner​voz​noj, ne​pri​ja​telj​ski ras​po​lo​že​noj i pre​na​pe​toj že​ni pre​pu​štao i pi​lad i dvo​r i​šte, a sam je išao svo​jim pu​to​vi​ma. Dje​voj​ke su ta​ko bi​le “slo​bod​ne” i vra​ti​le se u Dre​sden, svo​joj glaz​bi, sve​uči​li​štu i mla​di​ći​ma. Lju​bi​le su svo​je mla​di​će, i oni njih u svoj stras​ti du​šev​ne priv​lač​nos​ti. Sve kra​so​te što su ih mla​di​ći za​miš​lja​li, is​ka​zi​va​li i pi​sa​li, bi​ja​hu sa​mo za njih, za nji​ho​ve dje​voj​ke. Cons​tan​tin mo​mak bi​ja​še glaz​ben, Hil​din pak sa smis​lom za teh​ni​ku. Ali su oni na​pros​to ži​vje​li za svo​je dje​voj​ke, to jest, sve im mis​li i du​šev​ni po​le​ti bi​ja​hu nji​ma uprav​lje​ni. A dru​g o ih je po​ma​lo već od​bi​ja​lo iako to​g a ni​su bi​li svjes​ni. I na nji​ma se vi​dje​lo da​je “lju​bav proš​la kroz njih”. Čud​no je ka​ko lju​bav je​dva pri​mjet​nu a ipak jas​nu pro​mje​nu stva​r a u ti​je​lu mu​škar​ca i že​ne: dje​voj​ka se ras​c​vje​ta​va, njež​no se za​o b​lju​je, ubla​žu​ju se i za​o kru​žu​ju pri​jaš​nje ugla​tos​ti, a iz​r az li​ca pos​ta​je ili pla​ho​vit ili po​bjed​nič​ki po​no​san; mu​ška​r ac pak bi​va smi​r e​ni​ji, vi​še je okre​nut se​bi, mi​je​nja​ju mu se i sa​mi obri​si ra​me​na i be​da​r a, ne​ma vi​še uko​če​nos​ti, sve je ne​ka​ko opu​šte​ni​je. U pr​vom spol​nom uz​bu​đe​nju što im je pro​sr​si​lo ti​je​lo ses​tre uma​lo što ni​su pod​le​g le čud​noj mu​ška​r ač​koj mo​ći. Ali su se br​zo pri​bra​le, uze​le spol​no uz​bu​đe​nje kao neo​bi​čan oćut – i os​ta​le slo​bod​ne. A mu​škar​ci, za​hval​ni za spol​ni do​živ​ljaj, pre​da​li su dje​voj​ka​ma svu du​šu. A pos​li​je bi​ja​hu kao da su iz​g u​bi​li sre​br​njak a naš​li ba​kar​ni nov​čić. Cons​tan​ce – Con​nie – ima​la je mom​ka ko​ji se znao po​ma​lo i zlo​vo​lji​ti, a Hil​din je po​ka​zi​vao bla​gu po​drug​lji​vost. Što će​mo, tak​vi su mu​škar​ci! Ne​za​hval​ni i ni​kad za​do​volj​ni. Ako ih ne​ćeš, mr​ze te što ih od​bi​jaš; ako ih pri​hva​tiš, opet će te mr​zi​ti s kak​va dru​g og raz​lo​g a, jer su to raz​ma​že​na dje​ca, i

ne mo​žeš ih za​do​vo​lji​ti ma što da uči​niš za njih. Na​po​s​ljet​ku je iz​bio rat, pa su Hil​da i Con​nie opet mo​r a​le ku​ći, gdje su već bi​le u svib​nju, na maj​či​nu po​g re​bu. Još pri​je Bo​ži​ća 1914. po​g i​nu​li su nji​ho​vi mla​di​ći Ni​jem​ci: pla​ka​le dje​voj​ke i u svo​joj lju​ba​vi tu​g o​va​le za nji​ma, i naj​pos​li​je ih u toj lju​ba​vi za​bo​r a​vi​le. Ni​su vi​še pos​to​ja​li. Ses​tre su ži​vje​le u oče​voj ku​ći – za​pra​vo je bi​la maj​či​na – u Ken​sin​g ​to​nu, i dru​ži​le se s mla​dim lju​di​ma što su stu​di​r a​li u Cam​brid​g eu, sku​pi​nom ko​joj “slo​bo​da” bi​ja​še lo​zin​ka, a ,, znak ras​poz​na​va​nja fla​nel​ne hla​če, fla​nel​na ko​šu​lja s otvo​r e​nim i ovrat​ni​kom, pro​fi​nje​na anar​hi​ja osje​ća​ja, ša​pu​tav glas i pre​tje​r a​na I fi​no​ća u po​na​ša​nju. Uza sve to, Hil​da se, sa​svim ne​na​da​no, uda​la i za čo​vje​ka što bi​ja​še de​set go​di​na sta​r i​ji od nje, sta​r i​jeg čla​na to​g a is​tog kru​g a, imuć​na čo​vje​ka što je imao do​bro mjes​to pri vla​di, po​lo​žaj ko​ji se na​s​lje​đi​vao u obi​te​lji; osim to​g a, pi​sao je on i fi​lo​zof​ske ese​je. Ži​vje​la je s njim u ma​njoj ku​ći u Wes​t​mins​te​r u i kre​ta​la se u ot​mje​nom kru​g u vi​ših vla​di​nih či​nov​ni​ka, što do​du​še ni​su druš​tve​ne vr​ši​ke, ali je​su, ili su htje​li da bu​du, du​hov​na sna​g a na​ci​je: lju​di ko​ji zna​ju o če​mu go​vo​r e, ili pak go​vo​r e kao da zna​ju. Con​nie je ima​la svo​ju ma​lu duž​nost u rat​noj služ​bi i dru​ži​la se sa tvr​do​kor​nim vi​te​zo​vi​ma fla​nel​nih hla​ča ko​ji su do​tad pre​ma sve​mu po​ka​zi​va​li bla​g u po​r u​g u. Nje​zin je “pri​ja​telj” bio iz​vjes​ni Clif​ford Chat​ter​ley, mla​dić od dva​de​set i dvi​je go​di​ne, ko​ji se po​žu​r io ku​ći iz Bon​na, gdje je stu​di​r ao ug​lje​no​kop​nu ru​dar​sku teh​ni​ku. Pri​je to​g a pro​veo je dvi​je go​di​ne u Cam​brid​g eu. Pos​tao je ta​da po​r uč​ni​kom u elit​noj pu​kov​ni​ji, pa se ta​ko odje​ven u odo​r u mo​g ao još bo​lje po​dru​g i​va​ti sve​mu. Clif​ford Chat​ter​ley pri​pa​dao je vi​so​koj kla​si, bio ot​mje​ni​jeg ro​da ne​g o Con​nie. Ona je po​tek​la iz do​bros​to​je​ćeg in​te​lek​tu​al​nog kru​g a, a on iz aris​to​kra​ci​je. Ne do​du​še iz vi​so​ke, ali ipak iz nje. Otac mu je bio ba​r o​net, a ma​ti kći jed​nog vi​kon​ta. Iako je Clif​ford vo​dio ot​mje​ni​je po​r i​jek​lo ne​g o Con​nie i pri​pa​dao “vi​šem druš​tvu”, on se vla​dao vi​še pro​vin​cij​ski i bio u dr​ža​nju ne​ka​ko sku​če​ni​ji. Do​bro se osje​ćao u svo​me uskom “ve​li​kom svi​je​tu”, to jest me​du la​danj​skim ple​mi​ći​ma iz svo​g a kra​ja, a pla​šio ga i ner​vi​r ao sva​ki dru​g i ve​li​ki svi​jet i nje​g o​vi pred​stav​ni​ci, go​mi​le što pri​pa​da​ju sred​njoj i ni​žoj kla​si, a ta​ko i stran​ci. Od svih njih upra​vo je za​zi​r ao. Bo​jao se ni​žih slo​je​va, bi​ja​še mu kao da je pred nji​ma bes​po​mo​ćan, bez obra​ne, prem​da je uži​vao svu obra​nu i za​šti​tu pov​la​šte​nih. Zvu​či neo​bič​no, ali ipak je po​ja​va na​ših da​na. Za​to ga​je oča​r a​lo ono po​seb​no, bla​g o sa​mo​po​uz​da​nje u dje​voj​ke kak​va bi​ja​še Cons​tan​ce Re​id. U ka​o tič​no​me vanj​skom svi​je​tu ona se sna​la​zi​la ku​di​ka​mo bo​lje ne​g o on. A ipak je i on bio bun​tov​nik: bu​nio se pro​tiv vlas​ti​te kla​se. Ili je mo​žda ta ri​ječ pre​o š​tra, pres​naž​na. Po​nio ga​je za​pra​vo op​ći ot​por mla​dih pro​tiv ko​nven​ci​o nal​nos​ti i sva​kog obli​ka auto​r i​te​ta. Oče​vi su bi​li smi​ješ​ni svi odre​da – nje​g ov tvr​do​g la​vi otac po​naj​vi​še. I vla​de bi​ja​hu smi​ješ​ne – oso​bi​to na​ša oprez​na i spo​r a, sa svo​jim na​če​lom “če​kaj i gle​daj”. I voj​ske bi​ja​hu smi​ješ​ne – po​g o​to​vu nes​pret​nja​ko​vi​ći ge​ne​r a​li, a naj​s​mješ​ni​ji od svi​ju Kit​c​he​ner s onim svo​jim ru​me​nim obra​zi​ma. Smi​je​šan je bio i sam rat, iako je ko​sio lju​de. Da, sve je bi​lo po​ma​lo smi​ješ​no, ili vr​lo smi​ješ​no: na​po​se sve ono što je u ve​zi s auto​r i​te​tom – u voj​s​ci, u vla​di ili pak na sve​uči​li​šti​ma. A i vla​da​ju​ća kla​sa, kad je pri​sva​ja​la pra​va i po​ka​zi​va​la že​lju da vla​da, pos​ta​ja​la je i sa​ma smi​ješ​na. Sir Ge​o f​frey, Clif​for​dov otac, bio je na​da​sve smi​je​šan kad je oba​r ao svo​ja sta​bla i pli​je​vio rad​ni​ke iz svog ug​lje​no​ko​pa da ih ba​ca u rat, a sam pa​tri​o t​ski os​ta​jao u si​g ur​nos​ti i za svo​ju do​mo​vi​nu da​vao vi​še nov​ca ne​g o što ga​je imao. Kad je Miss Chat​ter​ley – Em​ma – iz svo​g a kra​ja u sred​njoj En​g le​skoj doš​la u Lon​don da bu​de bol​ni​čar​ka, mir​no se ali vr​lo du​ho​vi​to pod​smje​hi​va​la Sir Ge​o f​freyju i nje​g o​vu od​luč​nom ro​do​ljub​lju. Her​bert, sta​r i​ji brat i ba​šti​nik, smi​jao se na sva us​ta, prem​da nje​g o​va bi​ja​hu ona sta​bla što su ih oba​ra​li da ih pre​tva​r a​ju u pot​por​ni​ke za stre​ljač​ke ro​vo​ve. A Clif​ford se sa​mo smje​škao, po​ne​što u ne​pri​li​ci. Sve je bi​lo smi​ješ​no, is​ti​na je. No ako sve po​de da​lje, pa na kra​ju i sam bu​deš smi​je​šan…? Na​po​s​ljet​ku, ima u dru​g om sta​le​žu lju​di, kao Con​nie, ko​ji su ba​r em u ne​če​mu oz​bilj​ni. Lju​di ko​ji u ne​što

vje​r u​ju. Po​g o​to​vu su oz​bilj​ni kad su po​sri​je​di Tom​mi​es, bri​tan​ski voj​ni​ci, i opas​nost od no​va​če​nja, i nes​ta​ši​ca še​će​r a i slas​ti​ca za dje​cu. U sve​mu to​me vlas​ti su bi​le i te ka​ko smi​ješ​ne ko​li​ko su gri​je​ši​le. Ali Clif​ford ni​je mo​g ao da to pri​ma sr​cu: nje​mu su vlas​ti bi​le smi​ješ​ne, a ne sa​mo zbog še​će​r a ili voj​ni​ka. A bi​ja​hu vlas​ti i sa​me se​bi smi​ješ​ne, po​na​ša​le se one pri​lič​no smi​ješ​no, i sve je ne​ko vri​je​me iš​lo kao u lud​ni​ci. I sve dok se ta​mo pri​je​ko ni​je za​o š​tri​lo, a na ovoj stra​ni do​šao Lloyd Ge​o r​g e da spa​ša​va po​lo​žaj. Sve je on​da kre​nu​lo ta​ko da​je pres​ta​lo bi​ti smi​ješ​no, od​nio đa​vo sva​ku ša​lu, i neo​buz​da​ni se mla​di​ći ni​su vi​še smi​ja​li. Go​di​ne 1916. po​g i​nuo je Her​bert Chat​ter​ley, i ta​ko Clif​ford pos​ta​de ba​šti​ni​kom. I to​g a se on upla​šio. On je sin Sir Ge​o f​freyjev i di​je​te Wrag​byja – važ​nost te či​nje​ni​ce to​li​ko se u nj ure​za​la da joj ni​je ni​ka​da mo​g ao umak​nu​ti. A znao je da je to smi​ješ​no u oči​ma go​le​mog svi​je​ta što, eto, vri i pre​vi​r e. Sad je on ba​šti​nik, od​g o​vo​r an je za Wrag​by. Zar ni​je straš​no? A i div​no i, mo​žda, u is​ti mah be​smis​le​no? Sir Ge​o f​freyju ni​šta od to​g a ne bi​ja​še be​smis​le​no. Bli​jed i na​pet, po​vu​čen u se, bio je upo​r an u od​lu​ci da spa​si zem​lju i vlas​ti​ti po​lo​žaj, pod Lloydom Ge​o r​g e​o m, ili pod ne​kim dru​g im, sve​jed​no. To​li​ko je on bio od​sje​čen od sve​g a, to​li​ko odvo​jen od one En​g le​ske ko​ja je bi​la is​tin​ska En​g le​ska, i ta​ko nes​po​so​ban i neo​ba​vi​je​šten da mu je i je​dan Ho​r a​tio Bot​to​mley ne​što zna​čio. Sir Ge​o f​frey bio je za En​g le​sku i za Lloyda Ge​o r​g ea kao što su nje​g o​vi pre​ci bi​li za En​g le​sku i sve​tog Ju​ija: i ni​kad ni​je ra​za​brao da tu ima raz​li​ke. I ta​ko je Sir Ge​o f​frey oba​r ao sta​bla i ži​vio za Lloyda Ge​o r​g ea, pa opet za En​g le​sku i za Lloyda Ge​o r​g ea. I htio je da se Clif​ford ože​ni i stek​ne po​tom​ka. Clif​ford je pak sma​trao da mu je otac bez​na​dan ana​kro​ni​zam. A u če​mu je on bio is​pred nje​g a – osim u var​lji​vu osje​ća​nju da​je sve smi​ješ​no, nje​g ov vlas​ti​ti po​lo​žaj još po​naj​vi​še? Sve ho​će li, ne​će li, ipak je i vra​ški oz​bilj​no uzi​mao svo​je ba​r o​net​stvo i svoj Wrag​by. Rat ni​je bio ve​se​lo uz​bu​đe​nje, pro​met​nuo se u ne​što dru​g o… Pre​vi​še bi​ja​še smr​ti i stra​ho​ta. Čo​vje​ku tre​ba utje​he i pot​po​r e. Po​treb​no je si​dro u si​g ur​nom svi​je​tu. Po​treb​na je čo​vje​ku že​na. Chat​ter​leyje​vi, dva bra​ta i ses​tra, ži​vje​li su u čud​noj iz​dvo​je​nos​ti od sve​g a, uča​hu​r e​ni u Wrag​byju, una​toč svim svo​jim ve​za​ma. Osje​ća​nje iz​dvo​je​nos​ti oja​ča​lo je obi​telj​ske ve​ze – osje​ća​nje sla​bos​ti nji​ho​va po​lo​ža​ja i bes​po​moć​nos​ti una​toč nas​lo​vu i po​sje​du, ili mo​žda upra​vo zbog to​g a. Bi​li su od​sje​če​ni od ono​g a in​dus​trij​skog Mid​lan​d​sa, od one sred​nje En​g le​ske u ko​joj su pro​vo​di​li ži​vot. A od vlas​ti​te kla​se bi​li su odre​za​ni zbog te​ške, tvr​do​g la​ve, za​tvo​r e​ne na​r a​vi Sir Ge​o f​freyja, nji​ho​va oca, ko​mu su se po​dru​g i​va​li a bi​li vr​lo osjet​lji​vi kad bi to tko​g od dru​g i či​nio. Bi​ja​še njih tro​je na​umi​lo uvi​jek ta​ko ži​vje​ti za​jed​no. Ali je Her​bert po​g i​nuo, a Sir Ge​o f​frey htio da se Clif​ford ože​ni. Sir Ge​o f​frey sa​mo je spo​me​nuo o to​me – go​vo​r io je on vr​lo ma​lo. Clif​for​du bi​lo te​ško pro​ti​vi​ti se onoj šut​lji​voj, mr​koj pos​to​ja​nos​ti. Ali je Em​ma rek​la: Ne! Bi​la je de​set go​di​na sta​r i​ja od Clif​for​da, ona je osje​ća​la da će nje​g o​va že​nid​ba bi​ti iz​da​ja, bi​jeg od ono​g a uza što su sta​ja​li mla​di u obi​te​lji. Clif​ford se ipak ože​nio Cons​tan​com te je s njo​me pro​vo​dio svoj me​de​ni mje​sec. Bi​lo je to straš​ne go​di​ne 1917., i njih se dvo​je zbli​ži​lo kao dvo​je lju​di što sto​je na bro​du ko​ji to​ne. Bio je bez lju​bav​nog is​kus​tva kad se ože​nio, i spol​na mu stra​na ni​je mno​g o zna​či​la. I bez to​g a su pos​ta​li bli​ski i pris​ni me​du so​bom. A Con​nie je uži​va​la u toj pris​nos​ti što je iz​nad spol​nos​ti i mu​ška​r ač​kog “za​do​vo​lja​va​nja”. Clif​ford ni​je hle​pio za “za​do​vo​lja​va​njem” kao što se či​ni​lo da dru​g i mu​škar​ci hle​pe. Ne, ta​je in​tim​nost bi​la dub​lja, osob​ni​ja. A spol​nost bi​ja​še ne​što spo​r ed​no, do​me​tak, je​dan od onih čud​nih, zas​ta​rje​lih or​g an​skih pro​ce​sa što se odr​ža​va​ju u svo​joj nez​g rap​nos​ti a ni​su za​is​ta po​treb​ni. Uza sve to

htje​la je Con​nie ima​ti dje​ce, ako baš ni ra​di če​g a dru​g og, a ono za​to da uč​vr​sti svoj po​lo​žaj na​su​prot za​o vi Em​mi. Ali su po​čet​kom 1918. Clif​for​da iz​mr​cva​r e​na pre​ba​ci​li bro​dom ku​ći, i dje​te​ta ne bi​ja​še. A on​da Sir Ge​o f​frey umri​je od ja​da. DRU​GO PO​GLAV​LJE Con​nie i Clif​ford vra​ti​li se ku​ći, na Wrag​by, u je​sen 1920. Miss Chat​ter​ley, još zlo​volj​ni​ja zbog bra​to​va ot​pad​niš​tva, otiš​la je u Lon​don i ži​vje​la on​dje u ma​njem sta​nu. Wrag​by bi​ja​še du​g ač​ka i ni​ska sta​r a ku​ća od ka​me​na – sve sa​mi ka​men sme​đac – gra​đe​na neg​dje sre​di​nom osam​na​es​tog sto​lje​ća pa do​g ra​đi​va​na i pro​ši​r i​va​na dok ni​je pos​ta​la go​lem ne​ugle​dan ku​nić​njak. Sta​ja​la je na uzvi​ši​ci, u li​je​pu sta​r u hras​to​vu par​ku, ali, na​ža​lost, na ma​loj uda​lje​nos​ti vi​dio se dim​njak te​ver​shal​l​skog ru​do​ko​pa, s obla​ci​ma pa​r e i di​ma, a u vlaž​noj ma​g lo​vi​toj da​lji​ni bre​žulj​ka ruž​ni, raz​ba​ca​ni Te​ver​shall – se​lo što je po​či​nja​lo go​to​vo pred ula​zom u park i po​tom se, u bez​nad​noj svo​joj ru​g o​bi, ote​za​lo du​g u straš​nu mi​lju: re​do​vi bi​jed​nih, ča​đa​vih ku​ći​ca od ope​ke, na nji​ma po​cr​nje​li ko​si kro​vo​vi od škri​ljav​ca, sve ugla​to, tuž​no i pus​to. Con​nie bi​ja​še na​vik​la na Ken​sin​g ​ton, na škot​ske bre​g o​ve ili na va​lo​vi​te rav​ni​ce Su​ssexa: to je bi​la nje​na En​g le​ska. U sto​iciz​mu mla​dos​ti jed​nim je po​g le​dom omje​r i​la i shva​ti​la taj Mid​lan​ds ug​lje​na i že​lje​za, nje​g o​vu ruž​no​ću, i na to​me os​ta​de: bi​ja​še to njoj ne​što ne​vje​r o​jat​no, ne​što o če​mu vi​še ne tre​ba mis​li​ti. U tu​r ob​nim so​ba​ma na Wrag​byju ču​la je ka​ko kle​pe​ću re​še​ta na rud​ni​ku, brek​će par​ni vi​tao, škri​pe va​g o​ne​ti na za​o kre​tu i pro​muk​lim se krat​kim pi​skom jav​lja​ju rud​nič​ke lo​ko​mo​ti​ve. Te​ver​shal​l​ska ja​ma go​r i, go​r i već go​di​ne i go​di​ne, i sta​ja​la bi pus​tog nov​ca da bi se uga​si​la. Za​to ne​ka sa​mo go​r i. A kad bi odan​de po​te​g ao vje​tar, ka​ko je čes​to i bi​va​lo, ku​ću bi is​pu​nio smrad sum​por​nog iz​g a​r a​nja zem​lji​ne utro​be. No i ka​da ni​je bi​lo vje​tra odan​de, zrak je uvi​jek vo​njao na što​g od pod​zem​no: sum​por, že​lje​zo, ug​ljen ili ki​se​li​nu. Čak se i za cvje​to​ve ku​ku​r i​je​ka ne​pres​ta​no li​je​pi​la Čad, pa​da​la kao cr​na ma​na s ono​g a kob​nog ne​ba. Da, sve je kob​no, to ne​bo kao i sve dru​g o. Straš​no! I ni​šta tu ne mo​žeš, ne​ma ti obra​ne ni iz​la​za. Sve ide svo​jim ti​je​kom, ži​vot i sve​ko​li​ko. Na ni​skom oblač​nom svo​du noć​nog ne​ba ža​r e se i po​drh​ta​va​ju cr​ve​ne mr​lje, osi​pa​ju se pje​g e, is​te​žu se i na​di​ma​ju po​put opek​li​na što bo​le. Bi​le su to vi​so​ke pe​ći. U pr​vi su mah op​či​nja​le Con​nie, is​pu​nja​va​le ju ne​kom stra​vom: bi​ja​še joj kao da ži​vi pod zem​ljom. Pos​li​je se na​vik​la na njih. A ju​tra do​no​si​la ki​šu… Clif​ford je tvr​dio ka​ko mu je mi​li​ji Wrag​by ne​g o​li Lon​don. Kra​ji​na je do​du​še na​mr​g o​đe​na, ali ima svo​ju čvr​sto​ću, svo​ju cr​tu, a lju​di su ži​la​vi, ima​ju mo​ždi​ne u kos​ti​ma. Con​nie bi ra​do zna​la što još ima​ju: za​ci​je​lo ne​ma​ju ni oči​ju ni pa​me​ti. Lju​di tu bi​li iz​nu​r e​ni, su​mor​ni i pus​ti kao i sam onaj kraj, i po​djed​na​ko ne​pri​jaz​ni. Je​di​no je bi​lo ne​čeg u du​bo​kom, gr​le​nom ni​za​nju gla​so​va nji​ho​va na​rje​čja i u ba​tu nji​ho​vih ru​dar​skih či​za​ma, pot​ko​va​nih čav​li​ma čiz​ma​ma što su klo​pa​r a​le po asfal​tu kad bi se u sku​pi​na​ma vra​ća​li s pos​la ku​ći: bi​lo je u to​me ne​što straš​no i ta​jans​tve​no. Ne bi​ja​še do​bro​doš​li​ce mla​dom vlas​te​li​nu, ni​kak​ve sve​ča​nos​ti ni iz​as​lans​tva za do​ček – čak ni jed​no​g a je​di​nog cvi​je​ta. Sa​mo vlaž​na i hlad​na vož​nja autom po mrač​nom i ma​g lo​vi​tom pu​tu što se pod su​mor​nim dr​ve​ćem pro​bi​ja pre​ma pris​tran​ku gdje pa​su si​ve, mo​kre ov​ce, pa on​da ka par​ku s uzvi​ši​com na ko​joj ku​ća pro​te​že svo​je tam​no​sme​đe pro​če​lje, a do​mar​ka i nje​zin muž tu​ma​r a​ju, kao ne​si​gur​ni ži​te​lji po li​cu ze​malj​skom, i če​ka​ju da iz​mu​ca​ju do​bro​doš​li​cu. Ni​je bi​lo ni​kak​ve ve​ze iz​me​đu Wrag​by Hal​la i se​la Ta​ver​shal​la. Nit​ko se ni​je u poz​drav hva​tao za ka​pu, nit​ko se ni​je kla​njao. Ko​pa​či ug​lje​na sa​mo bu​lji​li; tr​g ov​ci pred Cons​tan​com ski​da​li ka​pu kao pred zna​ni​com, a Clif​for​du ki​ma​li gla​vom: to bi​ja​še sve. Ne​pre​mos​tiv jaz, na obje stra​ne kao da ti​nja ti​ha mrž​nja. Spo​čet​ka se Con​nie ki​nji​la zbog to​g a što u se​lu na​ila​zi na hlad​na i mr​g od​na li​ca. Za​tim je

ot​vrd​nu​la, uze​la tu nji​ho​vu ne​s​klo​nost kao ne​što s ci​me va​lja ži​vje​ti i na to se na​vik​nu​ti. Ne, ni​su Clif​ford i ona bi​li neo​mi​lje​li me​đu onim lju​di​ma, sa​mo su pri​pa​da​li sa​svim dru​g om i druk​či​jem svi​je​tu ne​g o što je ru​dar​ski, dru​g om sta​le​žu. Bez​dan sto raz​dva​ja, pro​va​li​ja kak​ve mo​žda ne​ma na ju​g u od Tren​ta. Ali u sred​njoj En​g le​skoj i na in​dus​trij​skom sje​ve​r u po​nor pre​ko ko​jeg ne​ma​mos​ta ni spo​r a​zu​mi​je​va​nja. Os​ta​ni gdje je​si, a ja os​ta​jem gdje je​sam! Čud​no​va​to po​bi​ja​nje za​jed​niš​tva me​du lju​di​ma. Uz​me li se te​o ret​ski, se​lo ni​je ima​lo ni​šta pro​tiv Clif​for​da i Con​nie; u prak​si pak obje stra​ne dr​ža​le se pra​vi​la: “Os​ta​vi me na mi​r u!” Žup​nik bi​ja​še zgo​dan čo​vjek šez​de​set​g o​diš​njak, sav pre​dan svo​joj duž​nos​ti, ali u se​lu, zbog ono​g a ti​hog “Os​ta​vi me na mi​r u!” I po​tis​nut do​tle da bu​de nit​ko i ni​šta. Ru​dar​ske že​ne bi​ja​hu sve me​to​dis​ti​ce. Ru​da​r i ni​šta. I ono ma​lo služ​be​nog ru​ha što ga je du​hov​nik no​sio dos​ta​ja​lo je da sa​svim za​sje​ni či​nje​ni​cu da je i on čo​vjek kao i svi dru​g i. Ali ne, ni​su u nje​mu gle​da​li čo​vje​ka: on je bio gos​po​din Ash​by, ve​le​čas​ni, ne​kak​vo po​du​ze​će za mo​li​tve i pro​po​vi​je​di. Ono tvr​do​kor​no, na​g on​sko: “Mi mis​li​mo da vri​je​di​mo ko​li​ko i ti, sve ako i je​si Lady Chat​ter​ley!” u pr​vi je mah iz​ne​na​di​lo i sa​svim zbu​ni​lo Con​nie. Bi​la joj je nes​nos​na ona čud​na, sum​nji​va i laž​na lju​baz​nost ka​ko su ru​dar​ske že​ne do​če​ki​va​le nje​zi​ne po​ku​ša​je pri​bli​ža​va​nja, čud​no je, upra​vo uvred​lji​vo zvu​ča​lo ono nji​ho​vo ne​iz​r e​če​no ali ipak pri​sut​no: “Bo​že dra​g i, sad sam net​ko i ne​što kad Lady Chat​ter​ley raz​g o​va​r a sa mnom. Ali ne​ka ne mis​li da ja ne vri​je​dim ko​li​ko i ona!” Con​nie je to ču​la kao pri​zvuk što zu​ji iza nji​ho​vih na​pol ula​g i​vač​kih ri​je​či, i bi​ja​še joj ne​pod​noš​lji​vo. Ka​ko iz​i​ći iz te bez​nad​nos​ti, ka​ko za​o bi​ći to vri​je​đa​nje ko​je do​tad ni​je poz​na​va​la? Clif​ford i ni​je za njih ma​r io, pa je i ona na​uči​la da se ta​ko dr​ži: pro​la​zi​la je mi​mo njih ne gle​da​ju​ći ih, a one zu​r i​le u nju kao da je vo​šta​ni lik što ho​da. Kad je Clif​ford imao s nji​ma pos​la, gle​dao ih je svi​so​ka, prez​r i​vo: ni​je mo​g ao bi​ti lju​ba​zan. Uos​ta​lom, on je po​ka​zi​vao pre​zir pre​ma sva​ko​me tko ne bi​ja​še od nje​g o​va sta​le​ža. Čvr​sto se dr​žao svo​g a i ni​je ni po​ku​ša​vao bi​ti po​mir​ljiv. Ni​su ga ni vo​lje​li ni mr​zi​li: bio je na​pros​to dio oko​li​ša, kao rud​nik ili sam Wrag​by. Za​pra​vo je Clif​ford bio kraj​nje plaš​ljiv, svjes​tan da je sa​da uzet. Mr​sko mu bi​lo vi​dje​ti iko​g a oko se​be osim osob​nih slu​g u, jer je sje​dio ili u svo​jim ko​li​ci​ma ili pak u bo​les​nič​kom nas​lo​nja​ču. Uza sve to briž​no se odi​je​vao kao uvi​jek, odi​je​la mu ši​va​li sku​pi kro​ja​či, kao i pri​je no​sio je bi​r a​ne kra​va​te s Bond Stre​eta – gor​njim di​je​lom ti​je​la bi​ja​še ele​g an​tan i na​o čit kao uvi​jek. Ni​kad ni​je bio kao što su mo​de​mi žen​skas​ti mla​di​ći, ne​g o pra​vi mu​ška​r ac iz po​kra​ji​ne, ru​men u li​cu i ši​r ok u ple​ći​ma. Ali nje​g ov ve​o ma mir​ni sus​te​ž​lji​vi glas, i nje​g o​ve oči, u is​ti mah smi​o ne i pla​he, sa​mo​po​uz​da​ne i ne​si​g ur​ne, ot​kri​va​hu nje​g o​vu pri​r o​du. Po​na​ša​nje mu čes​to po​ka​zi​va​lo oho​lost ko​ja vri​je​đa, a za​tim opet krot​kost i skrom​nost, go​to​vo drh​ta​vu. On i Con​nie bi​ja​hu me​đu so​bom po​ve​za​ni ona​ko na mo​de​mu – da se dr​že po​da​lje. U svo​joj unu​tar​njos​ti i pre​vi​še po​g o​đen udar​cem što ga je obo​g a​ljio, Clif​ford ni​je mo​g ao bi​ti ne​usi​ljen i bez​bri​žan. Bio je on ra​nje​no bi​će što pa​ti, i za​to je Con​nie zduš​no sta​ja​la uza nj. Ali ni​je mo​g la da ne za​pa​zi ko​li​ko su za​pra​vo sla​be nje​g o​ve ve​ze s lju​di​ma. Ru​da​r i su, u ne​ku ru​ku, bi​li nje​g o​vi lju​di, ali je on u nji​ma gle​dao vi​še ne​kak​ve objek​te ne​g o lju​de, vi​še ne​što što pri​pa​da rud​ni​ku ne​g o​li ži​vo​tu, vi​še ne​kak​ve gru​be po​ja​ve ne​g o​li ljud​ska stvo​r e​nja što ži​ve uza nj. Ne​ka​ko se pla​šio njih, ni​je pod​no​sio da ga gle​da​ju, sa​da gdje je uzet. A čud​ni, su​r o​vi nji​hov ži​vot či​nio mu se ne​pri​r od​nim kao što je ži​vot je​že​va. Za​ni​mao se za njih ov​laš, iz​da​le​ka, kao čo​vjek ko​ji mi​kro​sko​pom gle​da do​lje, ili te​le​sko​pom go​re. Ta​ko, bez ikak​va do​di​r a. Ni​je za​pra​vo imao do​di​r a ni s kim, osim, po tra​di​ci​ji, s Wrag​byjem i, po uskoj ve​zi obi​telj​ske obra​ne i so​li​dar​nos​ti, s Em​mom. Iz​van to​g a ni​šta ga za​is​ta ni​je do​ti​ca​lo i ni​je že​lio do​di​r a ni s čim. Con​nie je osje​ća​la da ga se ni ona ne ti​če i ne do​ti​če – uis​ti​nu ne​ma s nji​me do​di​r a. Na​po​s​ljet​ku, mo​žda i ni​je bi​lo ni​če​g a či​me bi se do​dir pos​ti​g ao. Pos​to​ja​la je sa​mo ne​g a​ci​ja sva​-

ko​g a ljud​skog spo​ja. A ipak sa​svim je ovi​sio o njoj, bi​la mu je po​treb​na sva​kog ča​sa. Ma ko​li​ko ve​lik i jak, bi​ja​še bes​po​mo​ćan. Mo​g ao se sam gu​r a​ti na sto​li​ci s toč​ko​vi​ma, a k to​me imao je i bo​les​nič​ka ko​li​ca s mo​to​rom ko​ji​ma mo​g a​še truc​ka​ti po par​ku. Ali sam bi​ja​še iz​g ub​ljen. Tre​ba​la mu je Con​nie, da bu​de uza nj, da bu​de jam​s​tvo i po​t​vr​da nje​g o​va ži​vo​ta. Uza sve to bi​ja​še čas​to​lju​biv. Uzeo je pi​sa​ti pri​po​vi​jet​ke, neo​bič​ne, vr​lo osob​ne pri​po​vi​jet​ke o lju​di​ma ko​je je poz​na​vao „spret​no pi​sa​ne, du​ho​vi​te i za​jed​lji​ve, a ipak ne​ka​ko bez​na​čaj​ne. Bas čud​no. Opa​ža​nje u nji​ma bi​lo je iz​van​r ed​no i ne​ka​ko po​seb​no, neo​bič​no. Ali ni​kak​va do​di​r a, ni​kak​va osje​ća​nja. Bi​ja​še kao da se sve zbi​va u zra​ko​praz​nu pros​to​r u. A bu​du​ći da​je ži​vot​no po​pri​šte da​nas uglav​nom po​zor​ni​ca osvi​jet​lje​na umjet​nom ra​s​vje​tom, nje​g o​ve su se pri​po​vi​jes​ti za​ču​do po​du​da​r a​le s mo​der​nim ži​vo​tom, to jest bi​le u skla​du s mo​der​nom psi​ho​lo​g i​jom. Clif​ford je bio go​to​vo bo​les​no osjet​ljiv na te svo​je tvor​be: htio je da ih svat​ko uva​ža​va i do​bro mis​li o nji​ma, da sva​ko​me bu​du naj​bo​lje, ne​nad​maš​ne, non plus ul​tra. Objav​lji​va​ne su u naj​mo​der​ni​jim ča​so​pi​si​ma, hva​li​li su ih i ku​di​li, ka​ko već bi​va. Ali je Clif​for​du sva​ka po​ku​da zna​či​la mu​ku, bi​ja​še mu kao da ga no​žem re​žu. Kao da​je sve nje​g o​vo bi​će le​ža​lo u tim pri​po​vi​jes​ti​ma. Con​nie mu je zduš​no po​ma​g a​la. U po​čet​ku se za​no​si​la. Raz​g o​va​r ao je s njo​me o sve​mu, o svim po​je​di​nos​ti​ma, jed​no​lič​no, upor​no, ne​pres​ta​no, a njoj je va​lja​lo od​g o​va​r a​ti ko​li​ko je mo​g la. Bi​ja​še kao da se sva nje​na du​ša i ti​je​lo, sva nje​zi​na žen​skost, mo​r a uz​bu​di​ti, po​ni​je​ti i pri​je​ći u nje​g o​ve pri​po​vi​jes​ti. To ju je po​kre​ta​lo i svu za​o kup​lja​lo. Tje​les​nim ži​vo​tom je​dva da su ži​vje​li. Ona je na bri​zi ima​la ku​ćans​tvo, nad​g le​da​nje. Do​mar​ka je mno​g e go​di​ne slu​ži​la sta​r o​g a Sir Ge​o f​freyja – ta sta​r a, usa​hla i na​da​sve ko​r ek​t​na že​na je​dva da se mo​g la na​zva​ti so​ba​r i​com ili že​nom što pos​lu​žu​je za sto​lom: ta bi​la je u ku​ći već če​tr​de​set go​di​na. Ni slu​ški​nje ni​su vi​še bi​le mla​de. Stra​ho​ta! Sto da ra​diš s tak​vom ku​ćom ne​g o da​je pre​pus​tiš nje​zi​noj sud​bi​ni? Sve te bes​kraj​ne so​be ko​ji​ma se nit​ko ne slu​ži, sav taj mid​lan​ski sta​r i tok, uho​da​na čis​to​ća, uho​da​ni red! Clif​ford je tra​žio da uz​mu no​vu ku​ha​r i​cu, is​kus​nu že​nu ko​ja mu je odr​ža​va​la stan u Lon​do​nu. Sve os​ta​lo iš​lo je sta​r im ti​je​kom, u do​bru re​du i čis​to​ći, u toč​nos​ti i čes​ti​tos​ti. A ipak je za Con​nie sve bi​la zbr​ka je​dva sve​de​na u ne​kak​vu ko​lo​te​či​nu. Nig​dje ni​kak​ve to​pli​ne osje​ća​ja da sve obu​hva​ti i spo​ji. Ku​ća se či​ni​la su​mor​nom kao uli​ca ko​jom nit​ko vi​še ne pro​ho​di. I što je mo​g la Con​nie ne​g o pus​ti​ti ne​ka sve ide ka​ko ide…? Ta​ko je i uči​ni​la, di​g la je ru​ke. Miss Chat​ter​ley do​la​zi​la, i on​da, po​ka​zi​va​la svo​je aris​to​krat​sko usi​lje​no li​ce, te uži​va​la kad bi vi​dje​la da se ni​šta ni​je pro​mi​je​ni​lo u ku​ći. Ni​je mo​g la ni​kad Cons​tan​ci opros​ti​ti što ju je is​tis​nu​la iz du​šev​ne za​jed​ni​ce s bra​tom. Ona bi, Em​ma, mo​r a​la s nji​me pi​sa​ti te pri​po​vi​jes​ti, te knji​g e, Chat​ter​lej​ske pri​po​vi​jes​ti, ne​što sa​svim no​vo na svi​je​tu, ne​što što su do​ni​je​li oni, Chat​ter​leyje​vi. Knji​žev​ni stan​dard. Nji​ho​va tvor​ba i ni​ko​ja dru​g a. Ni​kak​va ve​za s iz​r a​zom što je pos​to​jao, ni​šta od pri​jaš​njih mis​li: sa​mo to nji​ho​vo, to no​vo u svi​je​tu – Chat​ter​leyjev​ske knji​g e, ne​što sa​svim po​seb​no, sa​mo​svoj​no Cons​tan​cin otac, kad je do​šao u kra​tak po​sjet na Wrag​by, u po​vje​r e​nju je re​kao svo​joj kće​r i: – Znaš, to Clif​for​do​vo pi​sa​nje, li​je​po je, ne ve​lim da ni​je, ali ne​ma u nje​mu ni​če​g a i ne​će se odr​ža​ti…! Con​nie je tr​g la po​g led u sta​me​no​g a škot​skog vi​te​za na ko​me se vi​dje​lo ka​ko je sav svoj ži​vot uprav​ljao ta​ko da mu uvi​jek bu​de do​bro; ne​ka se ne​iz​vjes​nost ja​vi u nje​zi​nim krup​nim i uvi​jek za​ču​đe​nim mo​drim oči​ma. Ne​ma u Clif​for​do​vu pi​sa​nju ni​če​g a…! Što je mis​lio kad je re​kao ne​ma ni​če​ga? Ako ga kri​ti​ka hva​li, ako je Clif​for​do​vo ime pos​ta​lo go​to​vo slav​no, te ako to pi​sa​nje do​no​si čak i no​va​ca… što je to on​da otac mis​lio re​kav​ši da ne​ma u nje​mu ni​če​g a? Što bi to mo​g lo zna​či​ti? Jer je Con​nie pri​hva​ti​la sta​no​vi​šte mla​dih: što je ovog tre​nut​ka, to je sve. A tre​nu​ci se re​da​li je​dan za dru​g im, i ni​su nuž​no pri​pa​da​li je​dan dru​g o​me.

Bi​lo je to dru​g e zi​me što ju je pro​vo​di​la na Wrag​byju kad joj je otac re​kao: – Na​dam se, Con​nie, pri​li​ke te ne​će pri​mo​r a​ti da bu​deš de​mi-vi​er​g e. – De​mi-vi​er​g e? – pro​mu​ca Con​nie, ne​si​g ur​no. – Ka​ko? Za​što? – Osim ako sa​ma ta​ko ne že​liš, da​ka​ko – po​br​za otac. Re​kao je is​to i Clif​for​du kad su njih dvo​ji​ca os​ta​la na​sa​mu. – Bo​jim se, ne bi Con​nie pri​li​či​lo da bu​de de​mi-vi​er​g e. – De​mi-vi​er​g e, po​lu​dje​vi​ca! – do​če​ka Clif​ford, pre​vo​de​ći ri​ječ da bu​de si​g u​r an u nje​zi​nu zna​če​nju. Na​čas je pre​ti​trao u mis​li​ma, pa on​da sav po​cr​ve​nio u li​cu. Bio je ljut i uvri​je​đen. – Ka​ko to: ne bi joj pri​li​či​lo? – upi​ta uko​če​no. Pa… mr​ša​vi, pos​ta​je ugla​ta. Ni​je to za nju. Ni​je ona tan​ka ha​r in​g a ne​g o je​dra škot​ska pas​tr​va. – Bez pje​g a, da​ka​ko! – do​če​ka Clif​ford. Htio je kas​ni​je da s Cons​tan​com po​r az​g o​vo​r i o to​me, o na​tuk​nu​tom po​lu​dje​vi​čans​tvu, ali se ni​je mo​g ao od​lu​či​ti. Bio je u is​ti mah i pre​vi​še in​ti​man s njo​me, a i ne​do​volj​no. Pot​pu​no se sla​g ao s njom u mis​li​ma, ali tje​les​no kao da i ni​su pos​to​ja​li jed​no za dru​g o. Ni jed​no od njih dvo​je ni​je htje​lo da se do​hva​ća te stra​ne i da po​te​ze cor​pus de​lic​ti. Bi​li su ta​ko in​tim​ni, a ta​ko bez do​di​r a. Con​nie je slu​ti​la da je otac ne​što re​kao i da Clif​ford to ne​što pre​me​će u gla​vi. Zna​la je da Clif​ford i ne ma​r i bi​la ona de​mi-vi​er​g e ili de​mi-mon​de, sve dok ni​šta ne vi​di i dok mu ne ka​žu. Što oči ne vi​de i pa​met ne zna, to i ne pos​to​ji. Clif​ford i Con​nie ži​vje​li su već go​to​vo dvi​je go​di​ne na Wrag​byju, pro​vo​di​li svoj pus​ti ži​vot po​sve​ćen Clif​for​du i nje​g o​vu ra​du. Nje​g o​vo i nje​no za​ni​ma​nje ni​je pres​ta​ja​lo da se sli​je​va u nje​g ov rad. Raz​g o​va​r a​li su, ras​prav​lja​li i mu​či​li se u po​r o​đaj​nim mu​ka​ma stva​r a​nja, osje​ća​li i vje​r o​va​li da se ne​što zbi​va, kao da se do​is​ta ne​što do​g a​đa u praz​ni​ni. A i jest nji​hov ži​vot te​kao u njoj – bi​ja​še to ži​vot u praz​ni​ni. U dru​g o​me, sa​mi ne​bi​tak, ne​pos​to​ja​nje. Da, bio je tu Wrag​by, slu​g e i slu​ški​nje… ali kao sa​blas​ti, ne u stvar​nos​ti. Con​nie je še​ta​la par​kom, od​la​zi​la u šu​me iz​van par​ka, uži​va​la u onoj osa​mi i ta​jans​tvu, ga​zi​la po sme​đem, opa​lom liš​ću uje​sen i bra​la pro​ljet​ne ja​g la​ce. Ali sve bi​ja​še san ili, bo​lje, pri​vid stvar​nos​ti. Hras​to​vo liš​će bi​lo joj je kao liš​će što ga vi​diš ka​ko se ko​vi​tla u ogle​da​lu, ona sa​ma lik je o ko​me net​ko či​ta da be​r e ja​g la​ce, ko​ji su i sa​mi sje​ne ili us​po​me​ne, ili ri​je​či. Bes​tje​les​na ona i sve dru​g o… nig​dje osje​ća​ja, ni​kak​va do​di​r a! Ni​šta, sa​mo taj ži​vot s Clif​for​dom, to bes​kraj​no tka​nje i ras​pre​da​nje pri​po​vje​dač​kog tki​va, pre​me​ta​nje sit​nih po​je​di​nos​ti svi​jes​ti – te pus​te pri​po​vi​jes​ti o ko​ji​ma je Sir Mal​colm re​kao da ne​ma ni​če​g a u nji​ma i da se ne​će odr​ža​ti. Ta i za​što bi tre​ba​lo bi​ti ne​če​g a u nji​ma i za​što bi se tre​ba​le odr​ža​ti? Za da​naš​nji dan sa​svim dos​ta​je i nje​g o​va ne​vo​lja. Za tre​nu​tak dos​ta​je i sam pri​vid stvar​nos​ti. Imao je Clif​ford mno​g o pri​ja​te​lja, za​pra​vo zna​na​ca, te ih je po​zi​vao na Wrag​by. Poz​na​vao je raz​li​čit svi​jet, kri​ti​ča​r e i pis​ce, lju​de ko​ji će po​mo​ći da se hva​le nje​g o​ve knji​g e. A nji​ma je opet la​ska​lo što ih po​zi​va na Wrag​by, pa ni​su škr​ta​r i​li u po​hva​la​ma. Con​nie je sve to do​bro vi​dje​la. A za​što i ne bi. Pri​pa​da​lo je i to u one le​ti​mič​ne sli​ke u ogle​da​lu. Što je lo​še u to​me? Bi​la je ugos​ni​ca, do​ma​ći​ca tim lju​di​ma, me​du ko​ji​ma bi​ja​še po​naj​vi​še mu​ška​r a​ca. Do​če​ki​va​la je i Clif​for​do​ve aris​to​krat​ske ro​đa​ke što su pri​g o​di​ce do​la​zi​li. Nju onak​vu kak​va bi​ja​še, do​bro​ćud​nu, ru​me​nu, po​put dje​voj​ke sa se​la, sklo​nu pje​g a​ma, krup​nih mo​drih oči​ju i sme​đe ko​vr​ča​ve ko​se, bla​g a gla​sa i ne​što ja​čih, žen​skih bo​ko​va, sma​tra​li su za po​ne​što sta​r o​mod​nu i “žens​tve​nu”. Ni​je bi​la tan​ka ha​r in​g a, ni​je bi​la po​put dje​ča​ka, rav​nih gru​di i ma​le straž​nji​ce. Ima​la je i odveć žens​tve​ne obli​ke a da bi mo​g la bi​ti sa​svim po mo​di. I ta​ko su mu​škar​ci, po​g o​to​vu oni što su mla​dost po​ne​što os​ta​vi​li za so​bom, bi​li vr​lo lju​baz​ni pre​ma njoj. A ona, zna​ju​ći kak​ve bi mu​ke osje​ćao Clif​ford kad bi po​če​la i naj​ma​nje oči​ju​ka​ti, ni​je ni​ma​-

lo hra​bri​la mu​škar​ce. Dr​ža​la se mi​mo, kao du​hom od​sut​na, i ni​je s nji​ma hva​ta​la do​dir ni​ti je to ka​ni​la. Clif​ford bi​ja​še neo​bič​no po​no​san. I nje​g o​vi su ro​đa​ci po​ka​zi​va​li ve​li​ku lju​baz​nost pre​ma njoj, a ona je zna​la što je po​sri​je​di: ne bo​je se, ne​ma​ju po​što​va​nja pre​ma njoj. Za​to ni s nji​ma ni​je že​lje​la do​di​r a. Pu​šta​la ih je da bu​du lju​baz​ni i da po​ka​zu​ju svoj pre​zir, a ona je nji​ma po​ka​zi​va​la ka​ko ne mo​r a​ju vre​ba​ti i dr​ža​ti nož u po​ta​ji. Vri​je​me je pro​mi​ca​lo. Ma što se zbi​va​lo, bi​ja​še kao da se ni​šta i ne zbi​va, jer se ona div​no sna​la​zi​la iz​van sve​g a. Ona i Clif​ford ži​vje​li su u svo​jim ide​ja​ma i u nje​g o​vim knji​g a​ma. Za​bav​lja​la se i do​če​ki​va​la… uvi​jek bi​ja​še gos​ti​ju u ku​ći. Ta​ka​lo se vri​je​me kao na sa​tu, već je osam i pol, a ni​je se​dam i pol. TRE​ĆE PO​GLAV​LJE Con​nie je opa​ža​la ka​ko je po​la​ko obu​zi​ma ne​mir. Ka​ko je bi​la bez do​di​r a s oko​li​nom, ras​la je uz​ne​mi​r e​nost, bi​ja​še joj kao da za​pa​da u bu​ni​lo. Tr​za​li joj se udo​vi kad ni​je htje​la da joj se tr​za​ju, sr​si u kič​mi tje​r a​li je da us​ta​ne kad je htje​la mi​r o​va​ti, kuc​ka​lo u ti​je​lu neg​dje u nu​tri​ni, dok je ne bi po​ni​je​la že​lja da sko​či u vo​du i pli​va, da umak​ne sve​mu to​me – mah​nit ne​mir. Sr​ce joj žes​to​ko uda​r a​lo bez ikak​va raz​lo​g a. I ne​pres​ta​no je mr​ša​vje​la. Uz​ne​mi​r e​nost. Otr​ča​la bi par​kom os​tav​lja​ju​ći Clif​for​da, i le​g la u pa​prat. Oti​ći… mo​r a da​lje od te ku​će i od sva​ko​g a. Šu​ma joj bi​ja​še je​di​no sklo​ni​šte, nje​zi​no sve​ti​šte. Ali joj šu​ma ni​je za​pra​vo bi​la ni​jed​no ni dru​g o, jer Con​nie ni​je ima​la ve​ze s njom. Bi​la joj je sa​mo mjes​to ka​mo je mo​g la po​bje​ći od sve​g a. A ni​kad uis​ti​nu ni​je shva​ti​la duh sa​me šu​me… ako šu​ma ima ne​što tak​vo be​smis​le​no. Jav​lja​la joj se neo​dre​đe​na slut​nja da ne​ka​ko pro​pa​da. Ne​jas​no je ra​za​bi​r a​la da​je bez ikak​va upo​r i​šta: iz​g u​bi​la je do​dir sa stvar​nim i ži​vim svi​je​tom. Nig​dje ni​šta, sa​mo Clif​ford i nje​g o​ve knji​g e, ko​je ne pos​to​je… i u ko​ji​ma ne​ma ni​če​g a! Praz​no u praz​nu. Ra​za​bi​r e ne​jas​no, shva​ća po​la​ko. Ali je i ta neo​dre​đe​na spoz​na​ja kao uda​r ac gla​vom o ka​men. Otac ju je opet opo​me​nuo: – Za​što ne na​đeš lju​bav​ni​ka, Con​nie? To bi bi​lo naj​bo​lje. Te je zi​me na ne​ko​li​ko da​na do​šao Mic​ha​elis, mla​di Irac ko​ji je svo​jim dra​ma​ma već zgr​nuo ve​lik ime​tak u Ame​r i​ci. Vi​so​ko druš​tvo u Lon​do​nu ne​ko ga​je vri​je​me do​če​ki​va​lo s odu​šev​lje​njem, jer je pi​sao dra​me iz nje​g o​va ži​vo​ta. A on​da je to vi​so​ko druš​tvo po​la​ko shva​ti​lo da ga za​pra​vo ru​g lu iz​vr​ga​va taj obič​ni ulič​ni šta​kor iz Du​bli​na, i nas​tao je pre​o kret. Mic​ha​elis bi​ja​še otad po​jam sve​g a što je lu​do i ni​sko. Ot​kri​li su da je pro​tiv En​g le​za, a kla​si ko​ja je doš​la do tog ot​kri​ća, bi​ja​še to go​r e od naj​pr​lja​vi​jeg zlo​či​na. Osu​di​li su ga, odru​bi​li mu gla​vu i mr​tvo ti​je​lo ba​ci​li na sme​ti​šte. Uza sve to Mic​ha​elis je imao stan u Mayfa​iru i še​tao po Bond Stre​etu kao gen​tle​man – gen​tle​man od gla​ve do pe​te, jer ni naj​bo​lje kro​ja​če ne mo​žeš na​tje​r a​ti da prez​r u mu​šte​r i​je što ih druš​tvo boj​ko​ti​ra i da ih od​bi​ju – ako te mu​šte​r i​je ima​ju na​bi​jen džep. Clif​ford je dak​le po​zvao to​g a mla​dog čo​vje​ka, tri​de​set​g o​diš​nja​ka, u zlos​lut​nom ča​su nje​g o​ve ka​ri​je​r e. Clif​ford se ni​je ska​nji​vao, Mic​ha​eli​so​va je ri​ječ ula​zi​la u ko​ji mi​li​jun uši​ju, po svoj pri​li​ci, a ka​ko je taj svat sa​mo bez​nad​ni iz​o p​će​nik, za​ci​je​lo će bi​ti za​hva​lan što je po​zvan na Wrag​by u vri​je​me kad ga os​ta​li ot​mje​ni svi​jet od​bi​ja. A kad je za​hva​lan, on​da ne​ma sum​nje da će Clif​for​du bi​ti od ko​ris​ti ta​mo pri​je​ko, u Ame​r i​ci. Čast, sla​vu – ma što mo​g lo bi​ti – čo​vjek stje​če kad o nje​mu go​vo​r e ka​ko tre​ba, po​g o​to​vu “ta​mo pri​je​ko”. Clif​for​dje čo​vjek bu​duć​nos​ti. Imao je za​ču​dan osje​ćaj za pu​bli​ci​tet. Mic​ha​elis ga​je na​po​s​ljet​ku na​da​sve li​je​po pri​ka​zao u jed​noj dra​mi, te​je Clif​ford pos​tao ne​ka vr​sta po​pu​lar​nog ju​na​ka – dok jed​nog da​na ni​je ra​za​brao da je i sam iz​vrg​nut ru​g lu. Con​nie se po​ne​što ču​di​la toj Clif​for​do​voj sli​je​poj sla​vič​nos​ti: htio je da pos​ta​ne poz​nat u go​le​mom i bez​o ​blič​nom svi​je​tu ko​ji ni​je ni poz​na​vao i ko​je​g a se pla​-

šio; htio je da u to​me svi​je​tu bu​de poz​nat kao pi​sac – pr​vo​r az​r e​dan mo​der​ni pi​sac. Od sr​dač​nog i raz​met​lji​vog Sir Mal​col​ma zna​la je Con​nie ko​li​ko umjet​ni​ci uda​r a​ju u sa​mo​hva​lu i sve či​ne da pro​g u​r a​ju svo​ju ro​bu. Ali se otac dr​žao utr​tih sta​za ko​ji​ma su ho​di​li i svi dru​g i čla​no​vi Kra​ljev​ske aka​de​mi​je kad su pro​da​va​li svo​je sli​ke. Clif​ford je pak ot​kri​vao no​ve pu​to​ve u jav​nost, do​vi​jao se sva​ko​ja​ko. Do​la​zio mu na Wrag​by raz​li​čit svi​jet, po​zi​vao je lju​de ovak​ve i onak​ve, i ni​je se ti​me baš po​ni​zi​vao. Ali ka​ko je na​umio da br​zo po​dig​ne spo​me​nik svo​joj sla​vi, slu​žio se u tom pos​lu i kle​sa​nim i nek​le​sa​nim ka​me​nom. Mic​ha​elis je sti​g ao na vri​je​me, u li​je​pu autu, sa šo​fe​r om i slu​g om. Bio je on pra​vi čo​vjek s Bond Stre​eta! Ali kad ga​je Clif​ford ugle​dao, ne​što se tr​g lo u nje​g o​voj du​ši vlas​te​li​na iz po​kra​ji​ne. Ni​je po​sje​ti​lac bio ono… ni​je bio sa​svim… do​is​ta, ni​je ne​ka​ko bio ono što je htio po​ka​za​ti svo​jom po​ja​vom i prat​njom. Za Clif​for​da je to bi​lo od​lu​ču​ju​će i ko​nač​no. Ipak, bio je vr​lo ulju​dan pre​ma to​me čo​vje​ku, to jest pre​ma čud​no​va​tom us​pje​hu ko​ji se u nj slio. Bo​ži​ca-kuč​ka, ka​ko zo​vu bo​g i​nju Us​pje​ha, re​ža​la i za​štit​nič​ki obi​la​zi​la oko no​g u na​pol skrom​nog, na​pol nad​me​nog Mic​ha​eli​sa, i sa​svim je upla​ši​la Clif​for​da: ta i sam joj se htio pre​da​ti ako li ga htjed​ne! Vi​dje​lo se jas​no: Mic​ha​elis ni​je bio En​g lez, una​toč svim kro​ja​či​ma, klo​bu​ča​r i​ma, bri​ja​či​ma i ci​pe​la​r i​ma iz naj​bo​lje lon​don​ske če​t​vr​ti. Ne, ni​ka​ko i ni po če​mu ni​je on bio En​g lez: ono mlo​ha​vo, bli​je​do li​ce i sve dr​ža​nje bi​ja​še od kri​ve vr​ste. I još ono ja​da​nje! Kak​ve li lo​še na​va​de. Tu​žio se i ja​dao – da, kak​va li lo​ša po​na​ša​nja! Sva​ki bi se pra​vi En​g lez sti​dio da tak​vo što jav​no po​ka​zu​je u svo​me vla​da​nju. Jad​nog su Mic​ha​eli​sa čes​to ca​ka​li no​g om, ta​ko te još i sa​da bi​ja​še po​ma​lo na​lik na pse​to po​dvi​je​na re​pa. Sa​mo je ins​tin​k​tom i dr​zo​vi​toš​ću us​pio svo​jim dra​ma​ma pro​kr​či​ti put na po​zor​ni​cu. I osvo​jio je gle​da​o ce. Već je mis​lio da su u ne​po​vrat otiš​li da​ni po​ni​že​nja i ca​ka​nja no​g om. Ali jao, ni​su proš​li… i ne​će ni​kad pro​ći. Jer je on, že​le​ći da bu​de on​dje ka​mo ni​je pri​pa​dao, u ne​ku ru​ku tra​žio da ga ca​ka​ju i gu​r a​ju van – upi​njao se da ude u naj​g or​nje en​g le​ske slo​je​ve. Ka​ko li su sa​mo uži​va​li što su mo​g li da ga ca​ka​ju! I ka​ko ih je on mr​zio! Uza sve to, pu​to​vao je sa slu​g om i šo​fe​r om, u sjaj​noj li​mu​zi​ni, taj du​blin​ski po​lu​tan! Bi​lo je u nje​mu ne​što što se Cons​tan​ci svi​dje​lo. Ni​je se pre​nav​ljao, ni​je imao ni​kak​vih ilu​zi​ja o se​bi. Raz​g o​va​r ao je s Clif​for​dom raz​bo​r i​to i jez​g ro​vi​to, go​vo​r io sa​že​to, dr​že​ći se prak​tič​ne stra​ne, o sve​mu što je Clif​ford že​lio zna​ti. Ni​je se hvas​tao ni zas​tra​nji​vao. Bi​lo mu je jas​no: po​zva​li su ga na Wrag​by za​to da se nji​me oko​r is​te, pa je za​to, kao is​ku​san, pro​nic​ljiv i go​to​vo rav​no​du​šan pos​lov​ni čo​vjek, pu​štao da ga is​pi​tu​ju te od​g o​va​r ao što je mo​g u​će rav​no​duš​ni​je, sa što ma​nje utro​ška osje​ća​ja. – No​vac! – re​če. – No​vac, to je vr​sta na​g o​na. Ima u čo​vje​ku ne​ko pri​r od​no svoj​stvo da stje​če no​vac. Ni​je to ne​što če​mu čo​vjek sam pri​do​no​si. Ni​je ni umi​je​će ko​jim se slu​ži. Po​sri​je​di je ne​što dru​go, ne​ka vr​sta ne​pres​ta​nog slu​ča​ja u čo​vje​čjoj na​r a​vi; i kad jed​nom poč​ne, stva​r a no​vac, i ne​pres​ta​no ta​ko. Da​ka​ko, sve do ne​ke toč​ke. – Ali tre​ba po​če​ti – na to će Clif​ford. – Ta​ko je; va​lja ući, za​igra​ti. Ne mo​že​te ni​šta dok sto​ji​te va​ni. Tre​ba pro​bi​ti put. A kad ga jed​nom pro​bi​je​te, ne​ma za​us​tav​lja​nja. _ A bis​te li vi druk​či​je, osim dra​ma​ma, mo​g li za​r a​di​ti no​vac? upi​ta Clif​ford. – Ne bih, po svoj pri​li​ci! Bio ja do​bar ili loš pi​sac, ali sam sva​ka​ko pi​sac, i to dram​ski. Dru​g o ne mo​g u bi​ti, o to​me ne​ma sum​nje. – I sma​tra​te da mo​r a​te bi​ti pi​sac po​pu​lar​nih dra​ma? – upi​ta Con​nie. – Upra​vo ta​ko! – po​t​vr​di on, na​g lo se okre​nuv​ši k njoj. – Ne​ma ni​šta u to​me. Ne​ma ni​čeg u po​pu​lar​nos​ti. Us​pjeh, pu​bli​ka, kad već go​vo​r i​mo o to​me, sve to ni​je ni​šta. Ne​ma za​pra​vo ni​čeg u mo​jim dra​ma​ma da zas​lu​žu​je po​pu​lar​nost. Ne, ni​je to. One su kao i vre​men​ske pri​li​ke… onak​ve kak​ve tre​ba​ju bi​ti – za taj dan ili nje​g ov dio. Upro je u Con​nie tro​me, go​to​vo iz​bu​lje​ne oči, pu​ne du​bo​kog ra​zo​ča​r a​nja, i ona mal​ko za​drh​ti. Či​-

nio se ta​ko sta​r im… ne​iz​mjer​no sta​r im, kao da​je sav slo​žen od sa​mih nas​la​g a ra​zo​ča​r a​nja što su se u nje​mu ta​lo​ži​le iz po​ko​lje​nja u po​ko​lje​nje, sla​g a​le se jed​na na dru​g e, baš kao ge​o lo​ški slo​je​vi. Da, či​nio se ta​ko sta​r im a is​to​dob​no je bio iz​g ub​ljen, bes​po​mo​ćan kao kak​vo di​je​te. Bio je, u ne​ku ru​ku, iz​op​će​nik, ali s očaj​nič​kom hra​broš​ću svo​g a šta​kor​skog biv​s​tvo​va​nja. – Za​is​ta ste mno​g o pos​ti​g li za svo​je go​di​ne – Clif​ford će za​miš​lje​no. – Tri​de​set mi je… da, tri​de​set! – na​g lo će Mic​ha​elis i čud​no se na​smi​ja: smi​jeh šu​pao, sla​vo​do​bi​tan i go​r ak. – Jes​te li sa​mi? – upi​ta Con​nie. – Ka​ko to mis​li​te? Ži​vim li sam? Imam slu​g u. Grk je, ka​ko ve​li, i sa​svim nes​po​so​ban. Ali ga ipak dr​žim. A ja se ka​nim ože​ni​ti. Da, mo​r am se ože​ni​ti. Re​kos​te to ta​ko kao da mo​r a​te iz​va​di​ti kraj​ni​ke – na​smi​ja se Con​nie. – Zar vam je to te​ško? On je po​g le​da za​div​ljen. – Da, Lady Chat​ter​ley, jest po​ne​što. Mis​lim… opros​ti​te mi… mis​lim da se ne mo​g u ože​ni​ti En​g le​ski​njom, a ni Ir​ki​njom… A on​da vi uz​mi​te Ame​r i​kan​ku – re​če Clif​ford. – Oh, Ame​r i​kan​ku! – na​smi​ja se on šup​ljim smi​je​hom. – Ne, ne​ću. Ne​g o, za​mo​lio sam svo​g a slu​g u da mi na​đe Tur​ki​nju ili što​g od… što​g od još bli​že Ori​jen​tu. Con​nie se za​ču​di​la to​me čud​nom, tuž​nom pri​mjer​ku neo​bič​nog us​pje​ha. Go​vo​r i​lo se da ima go​diš​nji do​ho​dak od pe​de​set ti​su​ća do​la​r a iz sa​me Ame​r i​ke. Na ma​ho​ve bio je li​jep: ov​da-on​da, kad bi pos​tran​ce po​g le​dao do​lje, a svje​tlo pa​lo po nje​mu, po​ka​za​la bi se ti​ha, traj​na lje​po​ta cr​nač​ke ma​ske od bje​lo​kos​ti, s onim krup​nim, okru​g lim oči​ma i ja​kim, neo​bič​no uzvi​je​nim obr​va​ma i ne​po​mič​nim, stis​nu​tim us​na​ma. Ča​so​vi​ta ne​po​mič​nost, na tre​nu​tak po​ka​za​na ali jas​no vid​lji​va, ne​po​mič​nost os​lo​bo​đe​na vre​me​na i nje​g o​va te​r e​ta, bez​vre​me​nost kak​voj te​ži Bud​d​ha i kak​vu po​ne​kad po​ka​zu​ju crn​ci iako za njom ne te​že, ne​što sta​r o, is​kon​sko, uta​pa​nje u ra​su. Ti​suć​ljet​na po​dre​đe​nost i pri​la​g od​ba ra​si – umjes​to na​še​g a in​di​vi​du​al​nog ot​po​r a. A on​da pli​vaj pri​je​ko, na​pri​jed, kao šta​ko​r i što pli​va​ju u mrač​noj ri​je​ci. Con​nie odjed​nom oću​tje srh sklo​nos​ti pre​ma nje​mu, val u ko​jem se su​o sje​ća​nje mi​je​ša​lo sa sa​ža​lje​njem i ot​po​r om, ne​što go​to​vo na​lik na lju​bav. Iz​o p​će​nik! Iz​o p​će​nik! A na​zi​va​li su ga umiš​ljen​kom i pros​ta​kom! Ko​li​ko je umiš​lje​ni​ji i pros​ti​ji bio Clif​ford! I ko​li​ko glup​lji! Mic​ha​elis je od​mah ra​za​brao da​je na nju os​ta​vio do​jam. Svr​nuo je k njoj po​g led svo​jih po​ne​što iz​bu​lje​nih oči​ju bo​je lješ​nja​ka, po​g led pot​pu​ne ne​pris​tra​nos​ti. On je pro​cje​nji​vao nju i du​bi​nu doj​ma što ga je os​ta​vio. Me​du En​g le​zi​ma ni​šta ga ni​je mo​g lo oču​va​ti od to​g a da bu​de vječ​ni iz​o p​će​nik: ni lju​bav mu tu ni​je mo​g la po​mo​ći. Ali su se že​ne ka​di​kad za​ljub​lji​va​le u nje​g a… čak i En​g le​ski​nje. Bio mu je sa​svim ja​san nje​g ov po​lo​žaj pre​ma Clif​for​du: dva me​du so​bom stra​na psa što bi naj​r a​di​je za​r e​ža​li je​dan na dru​g o​g a, ali, eto, si​lom se smi​je​še je​dan dru​g o​me. A za že​nu, ne, tu u pro​cje​ni ni​je ta​ko si​g u​r an. Do​r u​čak su im slu​ži​li u spa​va​o ni​ca​ma. Clif​ford se ni​je ni​kad po​jav​lji​vao pri​je pod​ne​va, a bla​g o​va​oni​ca bi​ja​še po​ne​što su​mor​na. Mc​ha​elis, ne​mir​na du​ha, ni​je znao što da poč​ne pos​li​je ka​ve. Osva​nuo je li​jep no​vem​bar​ski dan… li​jep za Wrag​by. Mic​ha​elis je pre​la​zio po​g le​dom po sjet​nom par​ku. Gos​po​de, kak​va li mjes​ta! Pos​la slu​ški​nju da upi​ta bi li mo​g ao bi​ti na kak​vu us​lu​g u Lady Chat​ter​ley: ka​nio se, na​ime, odves​ti u Shef​fi​eld. Do​đe od​g o​vor ne​ka iz​vo​li go​r e, u dnev​nu so​bu Lady Chat​ter​ley. Con​nie je ima​la sa​lon na tre​ćem, naj​vi​šem ka​tu, u sre​di​ni zgra​de. Clif​for​do​ve su so​be, ra​zu​mi​je se, bi​le u pri​zem​lju. Mic​ha​eli​su je la​ska​lo što je po​zvan go​r e, u sa​lon Lady Chat​ter​ley. Sli​je​po je išao

za slu​ški​njom… ni​kad ni​je opa​žao stva​r i oko se​be, ni​kad ni​je imao do​di​r a s oko​li​šem. Go​r e, u nje​zi​nu sa​lo​nu, ras​tre​se​no za​o kru​ži po​g le​dom po li​je​pim nje​mač​kim re​pro​duk​ci​ja​ma Re​no​ira i Ce​zan​nea. _ Li​je​po je ov​dje, vr​lo ugod​no – re​če i čud​no se na​smi​je​ši, kao da ga i taj osmi​jeh bo​li, te po​ka​za zu​be. – Do​bro ste uči​ni​li što ste se po​pe​li ova​mo. – I ja mis​lim – do​če​ka Con​nie. Nje​zi​na je so​ba bi​la je​di​na ugod​na i mo​der​na pros​to​r i​ja u ku​ći, je​di​no mjes​to na Wrag​byju gdje se sa​svim ot​kri​va​la nje​zi​na lič​nost. Clif​ford ni​je ni​kad vi​dio tu so​bu, i ona je ma​lo ko​g a po​zi​va​la go​r e. Ona i Mic​ha​elis sje​di​li su su​če​li​ce pred ka​mi​nom i raz​g o​va​r a​li. Tra​ži​la je da joj pri​po​vi​je​da o se​bi, o svo​jim ro​di​te​lji​ma, bra​ći… Dru​g i lju​di bi​ja​hu joj uvi​jek kao ne​ko ču​do, i gdje bi se ja​vi​la nje​zi​na nak​lo​nost ni​je ma​r i​la za sta​le​šku uz​no​si​tost. Mc​ha​elis je otvo​r e​no go​vo​r io o se​bi, sa​svim otvo​r e​no, bez ikak​va pre​nav​lja​nja, jed​nos​tav​no je ot​kri​vao svo​ju na​su​mo​r e​nu du​šu, svoj rav​no​duš​ni stav lu​nja​la i po​tu​ka​ča, a za​tim je po​ka​zao is​kru osve​to​lju​bi​va po​no​sa na svoj us​pjeh. – A za​što ste za​pra​vo tak​va sa​mot​na pti​ca? – upi​ta ga Con​nie, a on opet upri​je u nju is​pit​ljiv po​g led okru​g lih oči​ju lješ​nja​ko​ve bo​je. – Pa, ne​ke su pti​ce tak​ve – od​g o​vo​r i on. A po​tom će, s pri​zvu​kom po​vjer​lji​ve iro​ni​je: – A, eto, i vi: zar nis​te i vi sa​mot​na pti​ca? Con​nie se na​čas zbu​ni, za​mis​li se na tre​nu​tak, a on​da uz​vra​ti: – Da, ali sa​mo u ne​čem. A ne sa​svim kao što ste vi. – Zar sam ja sa​svim sa​mot​na pti​ca? – pre​uze on, uz onaj čud​ni smi​je​šak što bi​ja​še kao od zu​bo​bo​lje: is​krv​ljen smi​julj, a oči sve​jed​na​ko sjet​ne, ili rav​no​duš​ne, u nji​ma kao ne​ko ra​zo​ča​r a​nje ili bo​ja​zan. – On​da? – opet će ona, po​ne​što bez da​ha, gle​da​ju​ći ga. – Zar nis​te? Osje​ti​la je ka​ko ne​što snaž​no do​pi​r e od nje​g a k njoj, straš​nu nje​g o​vu čež​nju, ta​ko te je go​to​vo iz​gu​bi​la rav​no​te​žu. – Je​sam, ima​te sa​svim pra​vo – od​g o​vo​r i on, te svr​nu po​g led pos​tran​ce, do​lje: opet ona čud​na ne​po​mič​nost drev​ne ne​ke ra​se, ne​po​mi​čan mir kak​va vi​še ne​ma u ovo na​še vri​je​me, ne​što što je Con​nie pri​je​či​lo da ga gle​da objek​tiv​no, odvo​je​nog od se​be. Po​di​g ao je oči, po​g le​dao ju pu​nim po​g le​dom što sve vi​di i za​pa​ža. Is​to​dob​no je ono di​je​te u nje​mu što pla​če no​ću, pro​pla​ka​lo iz nje​g o​vih gru​di, za​va​pi​lo k njoj, ta​ko te se ga​nu​la sva nje​na utro​ba. – Ve​o ma je li​je​po od vas što mis​li​te na me – on će krat​ko. – A za​što ne bih mis​li​la na vas? – uzvik​nu ona, je​dva hva​ta​ju​ći dah. On se na​smi​je​ši – pi​štav glas, na​kriv​lje​na us​ta. – Ah, ta​ko…! A smi​jem li na​čas uze​ti va​šu ru​ku? – upi​ta neo​če​ki​va​no te upri​je u nju oči go​to​vo hip​no​tič​ki snaž​no, i do nje do​pri​je val, po​ziv, ko​ji ju po​g o​di po​sred utro​be. Sa​mo ga po​g le​da, bi​ja​še kao omam​lje​na, uze​ta, a on pri​đe i klek​nu kraj nje, obuj​mi joj no​g e svo​jim ru​ka​ma i za​ko​pa li​ce u nje​zi​no kri​lo, i os​ta​de ta​ko, ne​po​mi​čan. Bi​la je sva zbu​nje​na, omam​lje​na, gle​da​la kao u ču​du do​lje, u nje​g ov go​to​vo njež​ni za​ti​ljak i osje​ća​la ka​ko joj nje​g o​vo li​ce pri​tiš​će steg​na. Uza svu us​plam​tje​lu pre​past ni​je mo​g la a da ne spus​ti ru​ku, njež​na i pu​na su​ću​ti, na nje​g ov za​ti​ljak, a on drh​tao, sr​si ga pro​la​zi​li. Po​g le​dao je go​r e u nju, pun straš​ne čež​nje u žar​kim okru​g lim oči​ma. Bi​la je sa​svim ne​moć​na da mu se opre. Iz gru​di joj se iz​vi uz​vrat​na čež​nja, žud​nja za njim. Mo​r a​la mu je da​ti sve, sve. Bio je on neo​bi​čan i nje​žan lju​bav​nik, vr​lo nje​žan, sav je tre​pe​r io, a ipak u is​ti mah bio ne​ka​ko od​bo​jan, svjes​tan sva​kog zvu​ka iz​va​na. Za nju to ni​je zna​či​lo dru​g o ne​g o da mu se po​da​la. Na​po​s​ljet​ku je pres​tao drh​ta​ti i le​žao umo​r an,

sa​svim mi​r an. Na​to ga ona bli​je​dim, klo​nu​lim pr​sti​ma sa​mi​los​no po​g la​di po gla​vi što je po​či​va​la na nje​zi​nim gru​di​ma. Kad je us​tao, po​lju​bi joj obje ru​ke, za​tim obje no​g e u pa​pu​ča​ma od je​le​nje ko​že i bez ri​je​či ode u dru​g i kut sa​lo​na: tu je stao, njoj okre​nut le​đi​ma. Šut​nja je po​tra​ja​la ko​ji tre​nu​tak. On​da se okre​nuo i vra​tio k njoj: sje​di​la je na sta​r om mjes​tu pred ka​mi​nom. – Sa​da me za​ci​je​lo mr​zi​te – re​če mi​mo ali od​luč​no. Ona ga po​g le​da. – Za​što bih vas mr​zi​la? – upi​ta. – Pa ve​ći​nom mr​ze – re​če on, ali se br​zo tr​že. – Mis​lim… ta​ko su​de o že​na​ma. Ovo je po​naj​ma​nje čas da vas mr​zim – uvri​je​đe​no će ona. – Da, da, ta​ko bi tre​ba​lo da bu​de. Vi ste straš​no do​bri pre​ma me​ni… pri​hva​ti on, ne​ka​ko sku​kav​lje​no. Ču​di​la se odak​le mu tak​va po​mi​sao i ta ma​lo​duš​nost. – Ne bis​te li opet sje​li? – po​zva ga ona. – Sir Clif​ford…? – upi​ta on i po​g le​da pre​ma vra​ti​ma. – Ne​će li on… ne​će li mo​žda…? Ona je ča​sak raz​miš​lja​la. – Mo​žda – od​g o​vo​r i i po​g le​da u nj. – Ne bih htje​la da Clif​ford doz​na… ni da po​sum​nja. Te​ško bi ga po​vri​je​di​lo. Ali ne mis​lim da​je ovo ne​kak​vo zlo… Sto vi mis​li​te? – Kak​vo zlo, za ime Bož​je? Ni​ka​ko! Ta vi ste sa​mo ne​iz​mjer​no do​bri pre​ma me​ni… ni​čim to ne zas​lu​žu​jem. Okre​nuo se, a ona opa​zi ka​ko ma​lo tre​ba pa da za​je​ca. – Ali ne smi​je​mo oda​ti Clif​for​du, zar ne? – usrd​no će ona. – To bi ga ta​ko ra​ni​lo. A kad ni​šta ne zna, kad ni​šta ne sum​nja, ne​ma ra​ne ni uvre​de ni​ko​me. – Od me​ne ne​će i ne mo​že doz​na​ti! – žes​to​ko će on. – Bu​di​te bez bri​g e! Zar ja da se odam! Ha-ha! – i na​smi​ja se šup​lje, ci​nič​ki. Pro​ma​tra​la ga​je u ču​du. A on pros​li​je​di: – Smi​jem li vam po​lju​bi​ti ru​ku i oti​ći? Ra​do bih se odve​zao u Shef​fi​eld i on​dje ru​čao, ako do​pus​ti​te, a vra​tio bih se po​pod​ne na čaj. Mo​g u li što oba​vi​ti za vas? I mo​g u li bi​ti si​g u​r an da me ne mr​zi​te… i da me ne​će​te mr​zi​ti? – za​vr​ši on kao da oča​ja​va. – Ne, ne mr​zim vas – od​g o​vo​r i ona. – Mis​lim da ste ugod​ni i dra​g i. Ah, va​tre​no će on. – Dra​že mi je što ste ta​ko rek​li ne​g o da ste ka​za​li ka​ko me lju​bi​te! To mi je mno​g o vi​še… On​da, do vi​đe​nja po​pod​ne. Imam do​tad o če​mu raz​miš​lja​ti. Smjer​no joj po​lju​bi ru​ke te ode. – Či​ni mi se da ne tr​pim to​g a mla​dog čo​vje​ka – re​če Clif​ford za ruč​kom. – Za​što? – upi​ta Con​nie. Za​to što se is​pod ono​g a li​je​pog pri​je​ma se kri​je pod​muk​li​ca što sa​mo če​ka da nas prev​las​ti. – Či​ni mi se da su lju​di pos​tu​pa​li s njim ne​lju​baz​no – re​če Con​nie. – Zar se to​me ču​diš? Mis​liš li mo​žda da on svo​je zlat​ne sa​te pro​vo​di či​ne​ći do​bra dje​la? – Mis​lim da u nje​mu ima sta​no​vi​te ve​li​ko​duš​nos​ti. – Pre​ma ko​me? – To ne znam. – Na​r av​no da ne znaš. Bo​jim se da mi​je​šaš bez​o b​zir​nost i ve​li​ko​duš​nost. Con​nie ušu​tje. Je li do​is​ta br​ka​la poj​mo​ve? Sa​svim je mo​g u​će. Mic​ha​eli​so​va bez​o b​zir​nost ima​la je

ca​r a za nju. Mic​ha​elis pre​va​lju​je da​lji​ne gdje Clif​ford sa​mo pu​že ko​ji plaš​lji​vi ko​r ak. Mic​ha​elis je ta​ko osvo​jio svi​jet, a Clif​ford je os​tao pri že​lji da ga osvo​ji. Pu​to​vi i sred​stva…? Zar su Mic​ha​eli​so​vi ne​dos​toj​ni​ji od Clif​for​do​vih? Je li put i na​čin ka​ko se si​r o​mah iz​o p​će​nik, ko​ji se mo​g ao os​lo​ni​ti na se​be i ući sa​mo na straž​nja vra​ta – je li taj put ko​jim se pro​g u​r ao na​pri​jed išta go​r i od pu​ta i na​či​na ka​ko se Clif​ford že​li is​tak​nu​ti i sla​vu ste​ći sa​mo​hva​lom i smiš​lje​nom pro​pa​g an​dom? Za kuč​kom bo​gi​njom Us​pje​ha ju​r e ti​su​će za​dah​ta​lih pa​sa, is​pla​že​na je​zi​ka. Onaj ko​ji ju stig​ne pr​vi – taj je pas nad psi​ma, su​di​mo li po us​pje​hu! Mic​ha​elis on​da mo​že mir​no po​di​ći rep. Ali on, za​ču​do, ni​je na​pi​njao rep. Vra​tio se u vri​je​me ča​ja, ru​ku pu​nih lju​bi​ca i lji​lja​na, i s onim is​tim li​cem što mu iz​r az pod​sje​ća na iz​mla​će​na psa. Con​nie se ka​di​kad pi​ta​la ni​je li to krin​ka ko​jom on že​li una​pri​jed mak​nu​ti sva​ki ot​por – kad je uvi​jek no​si. Ili je on do​is​ta ta​kav jad​nik? Iz​r az što pod​sje​ća na iz​mla​će​na psa ni​je ci​je​le ve​če​r i Mic​ha​eli​su si​la​zio s li​ca. Clif​for​dje u to​me osje​ćao pri​kri​ve​nu dr​zo​vi​tost. Con​nie ni​je osje​ti​la ni​šta tak​vo – mo​žda za​to što ni​je bi​lo okre​nu​to pro​tiv že​na ne​g o sa​mo pro​tiv mu​ška​r a​ca i nji​ho​ve uobra​že​nos​ti i ta​šti​ne. Ta ne​r a​zo​r i​va du​bo​ka dr​zo​vi​tost mr​šo​nji​na iz​a​zi​va​la je mu​škar​ce da ga na​pa​da​ju. I sa​ma nje​g o​va na​zoč​nost bi​ja​še iz​a​zov i uvre​da čo​vje​ku iz vi​so​kog druš​tva, ma kak​vim se pla​štem ugla​de​nos​ti i do​brog vla​da​nja pri​kri​vao Mic​ha​elis. Con​nie je osje​ća​la lju​bav pre​ma nje​mu, ali je pa​zi​la da se ne oda​sje​di​la je uza svo​je ve​zi​vo i pu​šta​la mu​škar​ce da raz​g o​va​r a​ju. A Mic​ha​elis bi​ja​še sa​vr​šen: is​to ona​ko sje​tan, pa​ž​ljiv, smje​r an mlad čo​vjek kao i si​noć, ti​su​će mi​lja uda​ljen od svo​jih do​ma​ći​na, ali se u ma​lo ri​je​či po​igra​va nji​ma ne pri​bli​žu​ju​ći im se ni ča​ska i ne iz​la​ze​ći iz se​be. Con​nie po​mis​li da je za​bo​r a​vio ono ju​troš​nje. Ne, ni​je za​bo​r a​vio. Ali​je znao gdje se na​la​zi… na sta​r o​me mjes​tu pos​tra​ni, na mjes​tu za pos​tra​ni​ke, on​dje gdje se na​la​ze svi iz​o p​će​ni​ci. Vo​đe​nje lju​ba​vi ni​je sma​trao za ne​što sa​svim osob​no. Znao je: nje​g ov je po​lo​žaj i po​kraj lju​ba​vi is​ti kao i po​lo​žaj psa bez gos​po​da​r a; sve ako i no​si zlat​ni ogr​ljak i za​vi​de mu na nje​mu, ne​će ga ni​šta pre​tvo​r i​ti u fi​no​g a druš​tve​nog psa. Na​po​s​ljet​ku, on je do​is​ta bio, u dnu svo​je du​še, čis​ti pos​tra​nik, iz​o p​će​nik, čak an​ti​so​ci​ja​lan, i tu je či​nje​ni​cu u se​bi priz​na​vao i pri​hva​ćao, ma ko​li​ko vanj​šti​nom pris​ta​jao u Bond Stre​et. Usam​lje​nost, iz​o ​la​ci​ja, bi​ja​še mu za​pra​vo ži​vot​na po​tre​ba, baš kao što mu to bi​ja​še i pri​vid​no pri​la​g o​đi​va​nje i pris​ta​ja​nje uz ot​mje​ne druš​tve​ne vr​ši​ke. No, i pri​la​g od​na je lju​bav ne​što do​bro, kao utje​ha i umi​r e​nje, a on ni​je bio ne​za​hval​nik. Na​pro​tiv, bio je žar​ko, ga​nut​lji​vo za​hva​lan i za naj​ma​nji is​kaz pri​r od​ne, spon​ta​ne lju​baz​nos​ti – za​hva​lan go​to​vo do su​za. Pod bli​je​dim mu, ne​po​mič​nim i ra​zo​ča​r a​nim li​cem nje​g o​va je dje​ti​njas​ta du​ša je​ca​la od za​hval​nos​ti že​ni i go​ije​la od že​lje da se vra​ti njoj, baš kao što je nje​g o​va iz​o p​će​nič​ka du​ša zna​la da će za​pra​vo bi​ti pot​pu​no slo​bo​dan od nje. Uhva​tio je zgo​du kad su u ho​lu pa​li​li svi​je​će, te ju upi​tao: – Smi​jem li do​ći? – Do​ći ću ja k va​ma – od​g o​vo​r i ona. – Div​no…! Če​kao ju je du​g o… ali je doš​la. Bio je od onih us​trep​ta​lih, uz​bu​đe​nih lju​bav​ni​ka ko​ji​ma vr​hu​nac užit​ka br​zo do​đe i pro​đe. Ne​što je neo​bič​no dje​ti​nje i bes​po​moć​no le​ža​lo na nje​mu i na nje​g o​vu go​lom ti​je​lu: bio je kao go​lo di​je​te. Sva mu se obra​na sas​to​ja​la u raz​bo​r u i lu​ka​vos​ti, a bi iz​o s​ta​lo to pri​r od​no oruž​je, on​da se či​nio dvos​tru​ko go​lim, bi​ja​še na​lik na di​je​te, njež​na, ne​do​vr​še​na ti​je​la što se ne​moć​no ba​tr​g a. Bu​dio je u že​ni ne​ku mje​ša​vi​nu sa​mi​los​ti i stras​ti, div​lju tje​les​nu po​žu​du. Ni​je u njoj za​do​vo​lja​vao tje​les​nu žud​nju i po​tre​bu, od​mah mu je do​la​zi​lo i bio je br​zo go​tov, a on​da bi klo​nuo na nje​zi​ne gru​di, i tu do​la​zio k se​bi, pri​brao svo​ju dr​zo​vi​tost, dok je ona le​ža​la zbu​nje​na, ra​zo​ča​r a​na, iz​g ub​lje​na.

Ali je usko​r o na​uči​la da ga za​dr​ža​va u se​bi dok i sa​ma ne pos​tig​ne vr​hu​nac. A on je ta​da po​ka​zi​vao ne​se​bič​nost i za​ču​do bio mo​ćan: os​ta​jao je čvr​sto u njoj, sav pre​dan, a ona bi​la ak​tiv​na… stras​tve​no, div​lje ak​tiv​na, i ta​ko do​la​zi​la do vr​hun​ca. I kad bi osje​tio onu div​lji​nu nje​zi​na za​do​vo​lje​nja i gr​ča na svo​joj čvr​stoj pa​siv​nos​ti, obu​zi​ma​lo ga neo​bič​no čuv​s​tvo, po​nos i za​do​volj​stvo. – Ah, što je li​je​po! – ša​pu​ta​la bi ona drh​te​ći, a po​tom bi se sa​svim umi​r i​la, pri​pi​je​na uza nj. A on bi le​žao u svo​joj usam​lje​nos​ti, ali ne​ka​ko pun po​no​sa. Os​tao je ovaj put sa​mo tri da​na, i dr​žao se pre​ma Clif​for​du upra​vo ona​ko kao i pr​ve ve​če​r i, a ta​ko i pre​ma Cons​tan​ci. Vanj​ski lik nje​g ov ni​je se mi​je​njao. Pi​sao je Cons​tan​ci u ža​lo​vi​tu, sjet​nu to​nu kao uvi​jek; znao je bi​ti ka​di​kad i du​ho​vit, a is​to ta​ko i po​ka​za​ti ka​ko je pun ne​ke čud​ne, bes​pol​ne lju​ba​vi pre​ma njoj. Či​ni​lo se da joj je bez​nad​no pre​dan, a ipak je ona nje​g o​va uda​lje​nost os​ta​la is​ta. Vla​da​lo je nji​me po​sve​maš​nje bez​na​đe, ali on na​du ni​je ni pri​želj​ki​vao: go​to​vo je mr​zio sva​ku na​du. Une im​men​se es​pe​r an​ce a tra​vers Li ter​r e (Go​le​ma na​da proš​la je zem​ljom) – pro​či​tao je neg​dje, i na​do​ve​zao svo​je: Jest, proš​la je prok​let​ni​ca i pod so​bom ugu​ši​la sve što vri​je​di. Con​nie ga ni​je ni​kad mo​g la pra​vo shva​ti​ti, ali ga​je vo​lje​la na svoj na​čin. I sve je to vri​je​me u se​bi osje​ća​la odraz nje​g o​va bez​na​đa. U bez​nad​nos​ti ni​je mo​g la lju​bi​ti, lju​bi​ti pot​pu​no. A on ona​ko bez​na​dan ni​je se ni mo​g ao pre​da​va​ti lju​ba​vi. Ta​ko je tra​ja​lo ne​ko vri​je​me, do​pi​si​va​li se oni i zgo​di​mi​ce sas​ta​ja​li u Lon​do​nu. Još je že​lje​la tje​les​no za​do​vo​lje​nje što ga je mo​g la s njim pos​ti​ći svo​jom ak​tiv​nos​ti kad bi pro​šao nje​g ov ma​li or​g a​zam. A on joj je sve​jed​na​ko to i pru​žao. Bi​lo je to do​volj​no da se odr​ži nji​ho​va ve​za. I do​volj​no da se u Cons​tan​ci pro​bu​di bla​g o sa​mo​po​uz​da​nje, ne​što sli​je​po i po​ma​lo smi​o no, ne​što što je doš​lo sa​mo od se​be – po​vje​r e​nje u vlas​ti​te sna​g e, pra​će​no ve​li​kom ži​vot​nom ra​dos​ti. Bi​la je ve​o ma ve​dra i ras​po​lo​že​na na Wrag​byju. Svu svo​ju do​bru vo​lju i za​do​volj​stvo us​mje​r i​la je na to da po​ti​če Clif​for​da u ra​du, ta​ko te je ta​da na​pi​sao svo​ja naj​bo​lja dje​la, i bio je go​to​vo sre​tan na svoj čud​ni, sli​je​pi na​čin. On je za​pra​vo ubi​r ao plo​do​ve čul​nog za​do​volj​stva što ga​je ona uzi​ma​la od Mic​ha​eli​so​ve mu​ška​r ač​ke pa​siv​nos​ti ukru​će​ne u njoj. Ali, da​ka​ko, Clif​ford to ni​je ni​kad doz​nao, a da jest, ne bi re​kao hva​la. A kad su proš​li, sa​svim proš​li, ti da​ni do​brog ras​po​lo​že​nja i po​ti​ca​ja, a ona bi​la po​ti​šte​na i raz​dra​ž​lji​va – ka​ko li je Clif​ford pri​želj​ki​vao da se vra​te! Da je znao, mo​žda bi čak po​že​lio da se opet zdru​že ona i Mic​ha​elis. ČE​T ​VR​T O PO​GLAV​LJE Con​nie se ni​je ni​kad os​lo​bo​di​la slut​nje da je bez​nad​na nje​zi​na ve​za s Mic​kom, ka​ko su ga zva​li. A ipak joj, či​ni​lo se, dru​g i mu​škar​ci ni​su ni​šta zna​či​li. Osje​ća​la se ve​za​nom za Clif​for​da. On je tra​žio i tre​bao mu je do​bar​dio nje​zi​na ži​vo​ta, a ona mu ga i da​va​la. Njoj je pak tre​bao do​bar dio mu​škar​če​va ži​vo​ta, a to joj Clif​ford ni​je da​vao: ni​je mo​g ao. Ni​je joj os​ta​lo dru​g o ne​g o da se od zgo​de do zgo​de za​do​vo​lji Mic​ha​eli​som. Ali joj je slut​nja ka​zi​va​la da će ubr​zo i to​me do​ći kraj. Mick na​pros​to ni​je mo​g ao da išta odr​ža​va. U pri​r o​di mu bi​ja​še da ra​ski​da sva​ku ve​zu i da os​ta​je nes​pu​tan, odvo​jen od sve​g a, sam kao pas. Ta​ko je nje​mu tre​ba​lo, ta​kav je bio, prem​da je uvi​jek go​vo​r io: Ona me os​ta​vi​la. Svi​jet je, ve​le, pun sva​ko​ja​kih mo​g uć​nos​ti, ali se one, u ve​ći​ni osob​nih is​kus​ta​va, ipak su​zu​ju na pri​lič​no ma​len broj. Mno​g o je do​bre ri​be u mo​r u… mo​žda… ali se go​le​ma ve​ći​na, upra​vo ma​sa, kan​da, sas​to​ji od sa​mih sku​ša i sle​đe​va, pa ako sam ni​si ni sku​ša ni sled, on​da ćeš u mo​r u, sva je pri​li​ka, do​bre ri​be na​ći vr​lo ma​lo. Clif​for​dje pu​nim je​dri​ma je​drio na sas​ta​nak sla​vi, čak i nov​cu. Lju​di ga po​sje​ći​va​li. Con​nie je go​to​vo uvi​jek po​ne​kog ugoš​ći​va​la na Wrag​byju. Ali ako gos​ti i ne bi​ja​hu sku​še, bi​ja​hu sle​de​vi, s ko​jom pri​g od​nom mor​skom mač​kom ili pak ugo​r om.

Na​vra​ća​lo se i ne​ko​li​ko re​do​vi​tih po​sje​ti​la​ca, lju​di što su s Clif​for​dom bi​li u Cam​brid​g eu. Me​du nji​ma i Tom​my Du​kes, ko​ji je os​tao u voj​s​ci i pos​ti​g ao čin bri​g ad​nog ge​ne​r a​la. “Voj​ska mi os​tav​lja do​volj​no vre​me​na za raz​miš​lja​nje, a po​šte​đu​je me od bor​be za ži​vot”, go​vo​r io je Tom​my. Me​du one što su re​do​vi​to do​la​zi​li na Wrag​by ubra​jao se i Char​les May, Irac, ko​ji je pi​sao znans​tve​ne ras​pra​ve o zvi​jez​da​ma. Bio je tu i Ham​mond, ta​ko​đer pi​sac. Svi bi​ja​hu, po​pri​li​ci, Clif​for​do​vi vrš​nja​ci, mla​di da​naš​nji in​te​lek​tu​al​ci. Svi su re​dom vje​r o​va​li u du​šev​ni ži​vot. Što či​niš iz​van to​g a, tvo​ja je pri​vat​na stvar, i ni​je uop​će važ​no. Ni​ko​me i ne pa​da na pa​met da te pi​ta u ko​ji sat ideš na za​hod: to se ne ti​če ni​ko​g a dru​g og do​li te​be osob​no. A ta​ko je i s naj​ve​ćim di​je​lom sve​g a onog što ide u obič​ni ži​vot… ka​ko za​r a​đu​ješ no​vac, vo​liš li svo​ju že​nu, ili pak imaš li pus​to​lo​vi​na. Sve je to sa​mo stvar do​tič​ne oso​be, pa se, kao i ono sa za​ho​dom, ne ti​če ni​ko​g a dru​g og. _ Sva ta pri​ča o sek​su – re​če Ham​mond, vi​sok mr​šo​nja ko​ji je imao že​nu i dvo​je dje​ce, ali je bio pris​ni​je po​ve​zan s jed​nom tip​ka​či​com – sve je u to​me da te pri​če za​pra​vo i ne​ma. Pro​blem na​pros​to ne pos​to​ji. Ne že​li​mo ni za kim ići u za​hod. Za​što bi​smo on​da že​lje​li da ga pra​ti​mo u pos​te​lju? Eto, tu smo. Kad ne bi​smo na jed​no pa​zi​li vi​še ne​g o na dru​g o, pro​ble​ma ne bi ni bi​lo. Sve sa​me be​smis​li​ce i glu​pos​ti: ne​umjes​na ra​doz​na​lost. – Ta​ko je, Ham​mon​de, baš ta​ko! Ali ako tko​g od poč​ne ud va​r a​ti Ju​li​ji, od​mah uza​vreš. Ako li pak nas​ta​vi, br​zo ćeš i pre​ki​pje​ti… Ju​li​ja je bi​la Ham​mon​do​va že​na. – Pa jas​no! Uza​vreo bih i da mi tko​g od poč​ne mo​kri​ti u ku​tu sa​lo​na! Sve to ima svo​je mjes​to. – Zna​či, ne bi ti bi​lo kri​vo kad bi tko​g od či​nio lju​bav s Ju​li​jom u skro​vi​toj lož​ni​ci? Char​ley May bio je po​ne​što po​drug​ljiv, jer je ne​koć – ma​lo sa​svim ma​lo – udva​r ao Ju​li​ji, a Ham​mond je to žes​to​ko pre​sje​kao. – Bi​lo bi mi kri​vo, da​ka​ko, jer je Ju​li​jin i moj seks ne​što pri vat​no me​du na​ma dvo​ma, i pre​sje​kao bih sva​ko​g a tko bi po​ku​šao da se umi​je​ša. – Is​ti​na je – pre​uze mr​ša​vi i pje​g a​vi Tom​my Du​kes, ku​di​ka​mo slič​ni​ji Ir​cu ne​g o​li May, ko​ji bi​ja​še bli​jed de​belj​ko. – Is​ti​na je, Ham​mon​de, da​je u te​be jak ins​tin​kt za vlas​niš​tvo, i ja​ka vo​lja za sa​mo​po​t​vr​đi​va​njem, i že​lja za us​pje​hom. Ot​kad sam u voj​s​ci, ne​ka​ko sam po​da​lje od svi​je​ta, a sad vi​dim ko​li​ka je u čo​vje​ku ze​lja, ne​umje​r e​no ja​ka že​lja za po​t​vr​đi​va​njem sa​mo​g a se​be i ko​li​ka je nje​g o​va žud​nja za us​pje​hom. Sva je na​ša in​di​vi​du​al​nost uda​r i​la tim pu​tem. I, da​ka​ko, lju​di kao što si ti mis​le da će se bo​lje pro​bi​ti ako im že​na šti​ti le​da. Za​to si ta​ko lju​bo​mo​r an. Seks je te​bi… ma​li ži​vot​ni mo​tor iz​me​đu te​be i Ju​li​je, stroj ko​ji po​ma​že tvom us​pje​hu. Kad ti jed​nom us​pjeh poč​ne iz​o s​ta​ja​ti, po​čet ćeš i ti udva​r a​ti i lju​ba​ka​ti kao i Char​lie, ko​ji ne​ma us​pje​ha. Brač​ni pa​r o​vi po​put te​be i Ju​li​je no​se na se​bi na​ljep​ni​ce kao put​ni kov​če​zi. Na njoj pi​še: Gos​po​da A. B. Ham​mond … baš kao na či​jem kov​če​g u na že​ljez​ni​ci. A na te​bi pi​še: Ar​nold B. Ham​mond, na adre​su gos​po​de A. B. Ham​mond. Oh, ne bri​ni, imaš pra​vo, sa​svim pra​vo: du​šev​nom ži​vo​tu tre​ba udo​ban dom i do​bra ku​hi​nja. A tre​ba mu i po​tom​s​tvo. Ali to se sve vr​ti oko na​g o​na za us​pje​hom, jer on je os oko ko​je se sve okre​će. Ham​mond je, či​ni se, bio pri​lič​no uvri​je​đen. Po​no​sio se on čes​ti​toš​ću svo​g a du​ha, sma​trao je da ni​je ni​ka​kav pre​vrt​lji​vac. Pa ipak, no​si​la ga že​lja za us​pje​hom. – Sa​svim toč​no, ne mo​že se ži​vje​ti bez nov​ca – pri​t​vr​di May. – Mo​r a čo​vjek ima​ti ne​ku svo​tu da bi mo​g ao ži​vje​ti i na​pre​do​va​ti… Čak da bi bio slo​bo​dan i mo​gao mis​li​ti po​tre​ban ti je no​vac, jer ne​maš li ga, ko​či te že​lu​dac. A što se ti​če sek​sa, mis​lim da bi s nje​g a mo​g ao uk​lo​ni​ti one na​ljep​ni​ce. Slo​bod​ni smo da raz​g ov ara​mo sa sva​kim. Za​što on​da ne bi​smo bi​li slo​bod​ni da vo​di​mo lju​bav sa sva​kom že​nom ko​ja nam se svi​đa? – Gle, to go​vo​r i raz​blud​ni Kelt – ja​vi se Clif​ford. – Raz​blud​ni? Pa, mo​že i ta​ko. Ne znam za​što bih ne​koj že​ni vi​še na​udio ako s njom spa​vam ne​g o

ako s njom ple​šem… ili pak raz​g o​va​r am o vre​me​nu. Po​sri​je​di je sa​mo iz​mje​na čuv​s​ta​va umjes​to iz​mje​na mis​li. Za​što dak​le ne bi​smo? – Da se on​da mi​je​ša​mo, svat​ko sa sva​kim, kao ku​ni​ći! – upa​de Ham​mond. – Za​što ne? Što ne va​lja kod ku​ni​ća? Zar su oni išta go​r i od ne​uro​tič​nog, re​vo​lu​ci​o nar​nog čo​vje​čans​tva što kip​ti bi​je​som i mrž​njom na sve oko se​be? – Ali mi ni​smo ku​ni​ći! – opet će Ham​mond. – Da​ka​ko da ni​smo! Ima​mo svo​ju pa​met, ima​mo svo​je as​tro​nom​ske pro​r a​ču​ne što su nam važ​ni​ji od ži​vo​ta i smr​ti. On​da – on​da za​sme​ta nas lo​ša pro​ba​va, ali bi nam glad bi​la straš​na. Sek​su​al​na glad ta​ko​đer. Pa što? – Po​mis​lio bih da bi ti sek​su​al​ne pro​bav​ne smet​nje zbog pre​si​tos​ti sme​ta​le ku​di​ka​mo vi​še – po​drug​lji​vo će Ham​mond. – Ja ne pre​tje​r u​jem ni u je​lu ni u lju​ba​vi. Tko ho​će, ne​ka si pre​žde​r a​va i ne​ka pre​tje​r u​je, slo​bod​no mu. A ti bi naj​r a​di​je, kad bi mo​g ao, da me iz​g lad​niš. – Ni go​vo​r a! Mo​žeš se ože​ni​ti. – Odak​le znaš mo​g u li? Mo​žda ne bi bi​lo u skla​du s mo​jim du​hom i miš​lje​njem. Brak bi mo​g ao bi​ti na​uš​trb mo​g a du​hov​nog na​pre​do​va​nja… za​ci​je​lo bih u nje​mu za​tu​pio. Ni​sam baš saz​dan za brak. I mo​r am li se za​to ve​za​ti na la​nac, za​tvo​r i​ti se u će​li​ju kao fra​tar? Sve sa​me be​smis​li​ce, dra​g i moj. Va​lja ži​vje​ti i pro​g ra​mi​r a​ti. Tre​ba mi ka​di​kad že​na. Ali od​bi​jam da od mu​he pra​vim slo​na, a po​djed​na​ko od​bi​jam da mi it​ko do​no​si mo​r al​nu osu​du ili za bra​nu. Stid bi me oblio kad bih vi​dio da ijed​na že​na ide na​o ko​lo s mo​jim ime​nom na se​bi, s adre​som i uput​nom že​ljez​nič​kom pos​ta​jom, kao ka​kav kov​čeg s odje​ćom. Njih dvo​ji​ca ni​su opros​ti​la je​dan dru​g o​me onaj flirt s Ju​li​jom. – Zgod​no ti je to, Char​lie – na​ba​ci Du​kes – ta ide​ja da je seks sa​mo druk​či​ji oblik raz​g o​vo​r a: tu ri​je​či ne ka​zu​ješ ne​g o ih či​niš. Mis​lim da​je upra​vo ta​ko. Mis​lim, mo​g li bi​smo sa že​na​ma iz​mje​nji​va​ti is​to ta​ko uz​bu​đe​nja i čuv​s​tva kao što iz​mje​nju​je​mo mis​li o vre​me​nu i dru​g om. Sek​su​al​nost bi mo​g la bi​ti vr​sta nor​mal​na, fi​zič​kog raz​g o​vo​r a iz​me​đu mu​škar​ca i že​ne. Ne raz​g o​va​r a​mo sa že​nom ako ne​ma​mo za​jed​nič​kih mis​li, to jest ne raz​g o​va​r a​mo ta​da s in​te​r e​som. Is​to ta​ko, dok sa že​nom ne​ma​mo za​jed​nič​kog uz​bu​đe​nja ili sklo​nos​ti, ne​će​mo s njom ni le​ći. Ali ako ima​mo… – Ako do​is​ta imaš pra​vog uz​bu​đe​nja sa že​nom ili pak sim pa​ti​je pre​ma njoj, on​da ćeš s njo​me i spa​va​ti – re​če May. – To je je​di​no pris​toj​no što mo​žeš uči​ni​ti s njom. Upra​vo ona​ko kao što je je​di​no pris​toj​no raz​g o​va​r a​ti ako imaš ko​me što re​ći. Ne​ćeš valj​da ni stid​lji​vo ni li​ce​mjer​no gur​nu​ti je​zik me​đu zu​be i za​g ris​ti. Jer ono što ti je na je​zi​ku tre​ba i re​ći. A ta​ko i u sve​mu dru​g o​me. – Ne, ni​je ta​ko – us​pro​ti​vi se Ham​mond. – Ti, May, pri​mje​r i​ce, tra​tiš po​lo​vi​nu svo​jih sna​g a na že​ne. Ni​kad uis​ti​nu ne​ćeš stvo​r i​ti ono što bi mo​g ao s tak​vim sjaj​nim du​hom kao što je tvoj. Pre​ve​lik se dio te​be ra​si​pa na dru​g u stra​nu. Mo​žda… ali sva​ka​ko pre​ma​len dio te​be, dra​g i Ham​mon​de, bio ti ože​njen ili ne bio. Mo​žeš ti ču​va​ti čis​to​ću i ne​po​r oč​nost svo​g a du​ha, ali će ti se on prok​le​to osu​ši​ti. Bit će tvoj čis​ti duh kao iver, sve mi se či​ni. Na​pros​to ga ubi​jaš raz​g o​vo​r om. Tom​my Du​kes pras​nu u smi​jeh. – Haj​te vas dva du​ha – re​če on. – Gle​daj​te me​ne: ne ra​dim ni​ka​kav uzvi​še​ni i čis​ti du​šev​ni po​sao, sa​mo on​da – on​da pri​bi​lje​žim po​ne​ku ide​ju. A ipak, ni​ti se že​nim ni​ti ju​r im za že​na​ma. Mis​lim da Char​lie ima pra​vo: ho​će li tr​ča​ti za že​na​ma, na vo​lju mu; mo​že ju​r i​ti, a mo​že i od​mje​r a​va​ti ko​r ak. Ali mi ne bi ni​kad na um pa​lo da mu bra​nim. A Ham​mond, eh, u nje​g a je jak ins​tin​kt vlas​niš​tva, pa mu, pri​r od​no, i pris​ta​je ra​van put i uzan ulaz. Vi​djet će​te, on će vam još pri​je ne​g o što skon​ča bi​ti ve​lik en​g le​ski pi​sac, po​put onih što ula​ze u či​tan​ke. A on​da, evo i me​ne. Do​du​še, ja ni​sam ni​šta, sa​mo pra​ska​li​ca, obič​na ru​g a​li​ca. A ti, Clif​for​de, što je od te​be? Je li i tvo​je miš​lje​nje da je seks mo​tor što mu​-

škar​cu tre​ba da po​mog​ne do us​pje​ha? Clif​ford je u tak​vim pri​li​ka​ma iz​r i​jet​ka go​vo​r io. Ni​je vo​lio jav​no zbo​r i​ti, po​g o​to​vo ne dr​ža​ti pro​po​vi​je​di. Za tak​vu svr​hu ide​je mu ni​su ima​le do​volj​no sna​g e, bio je on i pre​vi​še zbu​njen i la​ko se uz​bu​đi​vao. Sa​da je po​cr​ve​nio i gle​dao u ne​pri​li​ci oko se​be. – Pa ja sam iona​ko hors de com​bat – re​če – ja sam iz​van bor​be, i ne znam za​pra​vo što bih imao ka​za​ti o to​me. – A, ni​ka​ko! – pri​hva​ti Du​kes. – Tvoj gor​nji dio ni​je ni​po​što hors de com​bat. Du​šev​ni ti je ži​vot zdrav i neo​šte​ćen. Haj​de da ču​je​mo i tvo​je miš​lje​nje. – Sve da i jest ta​ko – pro​mu​ca Clif​ford – či​ni mi se, ne​mam ne​kog miš​lje​nja o to​me, a ni​ti imam kak​vih ide​ja… Mis​lim, ukrat​ko, ože​ni​mo se, pa mir. Iako je, priz​na​jem, sve to krup​no i važ​no za dvo​je ko​ji se vo​le. – Ka​ko to: krup​no i važ​no? – pri​upi​ta Tom​my. – Pa ta​ko, upot​pu​nju​je pris​nost – od​g o​vo​r i Clif​ford, u ne pri​li​ci kao kak​va že​na kad se za​te​če u tak​vu raz​g o​vo​r u. – Char​lie i ja, ta​ko, sma​tra​mo da je seks ne​ka vr​sta spo​r a​zu​mi​je​va​nja, kao je​zik. Poč​ne li že​na sa mnom sek​su​al​ni raz​g o​vor, da​ka​ko da ću ga za​vr​ši​ti u pos​te​lji. Jas​no, sve u svo​je vri​je​me. Ali, na​ža​lost, ni​jed​na že​na ne po​či​nje sa mnom ta​kav raz​g o​vor, pa​li​je​žem sam; i ni​je mi za​to ni​šta go​r e… Ta​ko se ba​r em na​dam… fa ka​ko bih i znao. Jed​no sva​ka​ko sto​ji: ne​mam ni​kak​vih sjaj​nih kal​ku​la​ci​ja ko​je bi se mo​g le po​br​ka​ti, i ne pi​šem ni​kak​va be​s​mrt​na dje​la. Ja sam čo​vjek ko​ji se za​vu​kao u voj​sku… Šut​nja. Sva če​tvo​r i​ca pu​še, od​bi​ja​ju di​mo​ve. Con​nie sje​di, za​ba​da iglu u ši​ve​nje… Sa​mo sje​di, kao da​je ni​je​ma. Ta i što bi dru​g o. Va​lja joj mi​r o​va​ti da ve​le​um​nu gos​po​du ne sme​ta u pre​mu​drim i pre​važ​nim raz​ma​tra​nji​ma. Ali mo​r a bi​ti tu, s nji​ma – bez nje im raz​g o​vor ne bi pra​vo te​kao, mis​li im ne bi ta​ko slo​bod​no po​li​je​ta​le. Clif​ford je bio ne​ka​ko kru​ći ne​g o ina​če, nes​trp​lji​vi​ji, i no​g e su mu br​že ze​ble kad ne bi​ja​še Cons​tan​ce u bli​zi​ni, i raz​g o​vor bi za​pi​njao. Tom​my Du​kes baš se ras​pri​po​vi​je​dao, na​dah​nji​va​la ga na​zoč​nost Con​nie. Sma​tra​la je da​je on naj​zgod​ni​ji. Ham​mond joj se ni​je svi​đao: či​nio joj se ne​ka​ko se​bič​nim u du​šev​nom smis​lu. A Char​les May, da, ima i ne​što ugod​no na nje​mu, ali je ipak, uza sve svo​je zvi​jez​de, od​bo​jan i do​ima se ne​ka​ko ne​čis​to. Ko​li​ke li je ve​če​r i Con​nie ta​ko pro​sje​di​la i slu​ša​la miš​lje​nje te če​tvo​r i​ce! Njih i još dvo​ji​ce-tro​ji​ce dru​g ih. Što se či​ni​lo da ni​kad ne do​la​ze ni do kak​vih za​klju​ča​ka, to nju ni​je za​bri​nja​va​lo. Vo​lje​la je slu​ša​ti ka​ko iz​no​se svo​ja miš​lje​nja, oso​bi​to kad je Tom​my bio on​dje. Baš smi​ješ​no: umjes​to da te lju​be i do​di​r u​ju svo​jim ti​je​lom, oni ti ot​kri​va​ju svoj duh. Smi​ješ​no! Kak​vih li hlad​nih du​ša! Po​ne​kad se upra​vo lju​ti​la. I sve je vi​še po​šti​va​la Mic​ha​eli​sa, na ko​g a su iz​li​je​va​li svoj sve​uni​šta​va​ju​ći pre​zir kao na sit​nog mje​šan​ca sko​r o​je​vi​ća, neo​d​g o​je​nog čas​to​hlep​ca i pros​ta​ka naj​g o​r e vr​ste. Bio on mje​ša​nac i pros​tak ili pak ne bio, ali je imao svo​je vlas​ti​to miš​lje​nje i nje​g a se dr​žao. Ni​je obi​la​zio oko ne​kak​vih na​g a​đa​nja uz ti​su​će pus​tih ri​je​či, i ni​je se raz​me​tao ne​kak​vim du​šev​nim ži​vo​tom. Con​nie je vo​lje​la du​šev​ni ži​vot i čez​nu​la za njim. Ali je sma​tra​la da i tu pre​uve​li​ča​va​ju. Ra​do je sje​di​la on​dje, u du​han​skom di​mu, tih slav​nih dru​g ar​skih ve​če​r i, ka​ko ih na​zi​va​še u se​bi. Za​bav​lja​lo Ju je i po​no​som is​pu​nja​va​lo to što ni​su mo​g li raz​g o​va​r a​ti bez “jc​nc ti​he na​zoč​nos​ti. Ne​iz​mjer​no je uva​ža​va​la mi​sao… a ti su pri​ja​te​lji ba​r em nas​to​ja​li da mis​le po​šte​no. No, bi​lo je tu i ne​kak​ve skri​va​či​ce, svi se u raz​g o​vo​r u do​hva​ća​li ne​če​g a – ali če​g a, ni​ka​ko da se iz​jas​ne, a ona ni​ka​ko da po​g o​di. Na​ma​ta​lo se ne​što če​mu ni Mick ni​je mo​g ao uhva​ti​ti kraj. Ako će​mo pra​vo, Mick i ni​je bri​nuo ni o če​mu: sa​mo je gle​dao da se pro​g u​r a kro​za ži​vot i da opa​uči dru​g e ko​li​ko i dru​g i nje​g a. Bio je za​is​ta an​ti​so​ci​ja​lan, i to mu Clif​ford i nje​g o​vi dru​g o​vi ni​su opra​šta​li. Clif​ford i nje​g o​vi dru​g o​vi ni​su bi​li an​ti​so​ci​jal​ni, bi​li su ma​nje-vi​še sprem​ni spa​ša​va​ti čo​vje​čans​tvo ili ga ba​r em po​uča​va​ti.

U ne​dje​lju uve​čer ras​ple​li su ugo​dan i blis​tav raz​g o​vor, kad​li se ri​ječ opet na​vr​nu na lju​bav. – “Bla​g os​lov​lje​na ve​za što nam sr​ca div​no spa​ja”, ili ta​ko ne​ka ko – re​če​Tommv Du​kes. – Rad bih zna​ti kak​va je to ve​za… Ve​za što nas spa​ja upra​vo sa​da, du​šev​no je tre​nje. Iz​van to​g a ma​lo je ve​za me​du na​ma. Na​pa​da​mo se, go​vo​r i​mo naj​g o​r e je​dan o dru​g o​me, kao svi prok​le​ti in​te​lek​tu​al​ci na svi​je​tu. Prok​le​ti bi​li svi, jer svi ta​ko či​ne. Svi smo je​dan pro​tiv dru​g o​g a, a svo​ju zlo​bu pri​kri​va​mo slat kim rje​či​ma. Za​ču​do ka​ko du​šev​ni ži​vot cva​te kad mu je ko​r i​je​nje u zlo​bi, u ne​iz​r e​ci​voj, ne​iz​mjer​noj pa​kos​ti. I uvi​jek je bi​lo ta​ko! Po​g le​daj​te So​kra​ta u Pla​to​no​vim spi​si​ma i druš​tvo oko nje​g a! Sve sa​ma zlo​ba, zlu​r a​dost, že​lja da dru​g o​g a ras​tr​g aš… Pro​ta​g o​r a ili tko već bio! I Al​ki​bi​jad, i svi oni nje​g o​vi uče​ni​ci i sljed​be​ni​ci, šte​nad se pri​dru​ži​la haj​ci! Priz​na​jem, dra​ži mi je Bud​d​ha, što mi​mo sje​di pod smok​vom, ili pak Is​us, što uče​ni​ci​ma ka​zu​je ne​djelj​ne pri​či​ce, mi​mo i bez ikak​vih du​šev​nih va​tro​me​ta. Da, ne​što je iz te​me​lja na​o pa​ko u du​šev​nom ži​vo​tu. Uko​r i​je​njen je u zlo​bi i za​vis​ti, u za​vis​ti i sa​moj zlo​bi. Poz​nat će​te dr​vo po plo​du nje​g o​vu. – Ne mis​lim da smo svi ta​ko zlob​ni – us​pro​ti​vi se Clif​ford. – Po​mis​li sa​mo, dra​g i Clif​for​de, ka​ko je​dan dru​g og uzi​ma​mo na re​še​to. Ja sam za​pra​vo go​r i ne​g o it​ko, jer vi​še uži​vam u spon ta​noj pa​kos​ti ne​g o​li u smiš​lje​noj slat​ko​r je​či​tos​ti: bi​r a​ne slat​ke ri​je​či sa​mi su otrov. Uz​mem li te​sa​ti ka​ko je Clif​ford di​van čo​vjek, i sve ta​ko, on​da jad​nog Clif​for​da va​lja po​ža​li​ti. Ka​zuj​te sa​me pa​kos​ti o me​ni, pa ću ba​r em zna​ti da vam ne​što vri​je​dim. Sa​mo ni​kak​vih me​de​nas​tih ri​je​či, jer on​da pro​pa​doh. – A ja mis​lim da se mi is​kre​no vo​li​mo – re​če Ham​mond. – Pa i mo​r a​mo se vo​lje​ti… ta to​li​ko pa​kos​ti go​vo​r i​mo je​dan dru​g o​me iza le​da! Ja sam naj​g o​r i. – Sve mi se či​ni da ti mi​je​šaš du​šev​ni ži​vot i kri​tič​ku ćud. Sla​žem se s to​bom, So​krat je i te ka​ko po​kre​nuo kri​tič​ko ra​su​đi​va​nje, ali je on uči​nio i ne​što vi​še od to​g a – mu​dro će i dos​to​jans​tve​no Char​lie May. Bi​ja​hu čud​no raz​met​lji​vi ti dru​g o​vi što su hi​ni​li skrom​nost: sva​ka im ri​ječ bi​ja​še ex cat​he​dra, a svi se dr​ža​li ta​ko čed​no. Du​kes ni​je do​pus​tio da ga spo​mi​nja​njem So​kra​ta iz​bi​ju iz . nje​g o​ve ko​lo​te​či​ne. _ Is​ti​na je – po​t​vr​di Ham​mond – kri​ti​ka i zna​nje ni​je , jed​no te is​to. – Da​ka​ko, ni​je is​to – pri​hva​ti Ber​r y, mlad i plah čo​vjek kes​te​nja​ve ko​se, ko​ji je do​šao da po​sje​ti Du​ke​sa te je os​tao da’ pre​no​ći. Po​g le​da​še ga u ču​du kao da je pro​g o​vo​r io ma​g a​r ac. A _ Ni​sam go​vo​r io o zna​nju ne​g o o du​šev​nom ži​vo​tu – na​smi​ja se Du​kes. – Pra​vo zna​nje po​tje​če iz cje​li​ne svi​jes​ti: iz tr​bu​ha i iz spo​lo​vi​la is​to kao iz moz​g a i pa​me​ti. Ra​zum mo​že sa​mo ana​li​zi​r a​ti i raz​g la​ba​ti. Daj pa​me​ti i raz​bo​r u prev​last, i vi​djet ćeš: je​di​no što oni mo​g u, to je da kri​ti​zi​r a​ju i da stva​r a​ju mr​tvi​lo. Ve​lim: to je sve što oni mo​g u. Straš​no važ​no. Bo​že, svi​je​tu se ho​će kri​ti​ke… pa kri​ti​zi​r aj na mr​tvo ime. Za​to ne​ka ži​vi du​šev​ni ži​vot, uži​vaj​mo u svo​joj pa​kos​ti, do​lje sta​r e pr​nje i maj​mu​ni​sa​nje! I evo što je: dok ži​viš svo​jim ži​vo​tom ne​ka​ko si u or​g an​skoj cje​li​ni sa svim ži​vo​tom. A čim poč​neš ne​ka​kav du​šev​ni ži​vot, od​mah si ot​ki​nu​ta ja​bu​ka. Pre​ki​nuo si ve​zu iz​me​đu plo​da i sta​bla, or​g an​sku ve​zu. Ako u ži​vo​tu ne​maš ni​šta do du​šev​nog ži​vo​ta, on​da si do​is​ta otrg​nu​ta ja​bu​ka… pao si sa sta​bla. I lo​g ič​no je on​da da bu​deš zao i pa​kos​tan, kao što je otrg​nu​toj ja​bu​ci pri​r od​no da gnji​je. Clif​ford iz​va​lio oči: sve mu to bi​ja​še sam be​smi​sao. Con​nie se po​ti​ho smi​ju​lji​la. – Li​je​po, on​da smo svi mi ot​ki​nu​te ja​bu​ke – jet​ko će Ham​mond. – Da na​pra​vi​mo od se​be ja​bu​ko​va​ču! – re​če Char​lie. – A što mis​li​te o bolj​še​viz​mu? – upa​de kes​te​njas​ti Ber​r y, kao da se sav raz​g o​vor svo​dio na to. – Bra​vo! – vik​ne Char​lie. – Zbi​lja, što mis​li​te o bolj​še​viz​mu? – Na​pri​jed! Haj​de da po​ko​si​mo bolj​še​vi​zam! – pri​hva​ti Du​kes. – Bo​jim se da je pre​krup​no po​sri​je​di – pre​uze Ham​mond, oz​bilj​no kli​ma​ju​ći gla​vom.

Či​ni mi se – opet će Char​lie – da​je bolj​še​vi​zam sa​mo go​le​ma mrž​nja na sve ono što ide pod ka​pu bur​žuj. A što je za​pra​vo bur​žuj, još ni​je raš​čiš​će​no. Uz os​ta​lo, to je i ka​pi​ta​li​zam. Emo​ci​je i čuv​s​tva ne​što su to​li​ko bur​žuj​sko da upra​vo tre​ba iz​mis​li​ti čo​vje​ka ko​ji ih ne​će ima​ti. Osim to​g a, po​je​di​nac je sva​ka​ko bur​žuj, po​g o​to​vu in​di​vi​du​al​ni čo​vjek, lič​nost: tak​va, da​ka​ko tre​ba uni​šti​ti. In​di​vi​du​al​nost tre​ba da uto​ne u ne​što ve​će, u so​vjet​ski ko​lek​tiv. Čak je i or​g a​ni​zam ne​što bur​žuj​sko: ide​al tre​ba tra​ži​ti u me​ha​nič​ko​me. Je​di​na je​din​ka, neo​r ​g an​ska je​din​ka, sas​tav​lje​na od mno​g ih raz​li​či​tih i po​djed​na​ko bit​nih di​je​lo​va, jest stroj. Sva​ki je čo​vjek dio to​g a stro​ja a po​g on​ska mu je si​la mrž​nja… mrž​nja na bur​žuj a. To je bolj​še​vi​zam u mo​jim oči​ma. – Sa​svim ta​ko! – pov​la​di mu Tom​my. – Ali​je to, ka​ko mi se či​ni, ujed​no i sa​vr​šen opis in​dus​trij​skog ide​ala. To je, krat​ko re​če​no, tvor​ni​čar​ski ide​al, sa​mo što tvor​ni​čar ne bi re​kao da je tu mrž​nja po​kret​na si​la. A ipak jest mrž​nja: mrž​nja na sam ži​vot. Po gle​daj​te sa​mo ovu na​šu Sred​nju En​g le​sku, ovaj naš Mid​lan​ds: zar ni​je ovaj naš dio svi​je​ta po​r i​ca​nje ži​vo​ta? Sa​ma mrž​nja na ži​vot…? No, sve je to dio du​šev​nog ži​vo​ta, lo​g i​čan sli​jed i ra​zvoj. – Ne pri​hva​ćam da​je bolj​še​vi​zam lo​g i​čan – us​pro​ti​vi se Ham​mond: – on od​ba​cu​je ve​ći​nu pre​mi​sa. – On do​pu​šta ma​te​r i​jal​nu pre​mi​su, dra​g i moj. To či​ni i pu​ki raz​bor. I to je je​di​no što do​pu​šta! – Bolj​še​vi​zam je u to​me sva​ka​ko do​pro do dna – re​če Char​lie. – Do dna, jest! Do dna ko​je ne​ma dna! Bolj​še​vi​ci će ubr​zo im a ti naj​bo​lju ar​mi​ju na svi​je​tu, oprem​lje​nu naj​bo​ljom teh​nič​kom opre​mom. – Ali ono ne mo​že tra​ja​ti… ono s mrž​njom… mo​r a do​ći do re​ak​ci​je – opet će Ham​mond. – Hja, če​ka​li smo to​li​ke go​di​ne, pa će​mo če​ka​ti i da​lje. Mrž​nja je ne​što što ras​te, kao i sve dru​g o. Ona je ne​iz​bjež​na kad se ži​vo​tu si​lom na​tu​r a​ju ide​je, kad se na​si​lje pro​vo​di nad onim što je u na​ma naj​dub​lje: čo​vje​ko​ve naj​dub​lje osje​ća​je si​lom uprav​lja​ju po ne​kim ide​ja​ma. Po​kre​ću nas po ne​koj for​mu​li, kao stro​je​ve. Lo​g ič​na mi​sao tvr​di da pre​dvo​di cio sklop, a za​pra​vo nju pre​o bra​ća​ju u go​lu mrž​nju. Svi smo mi bolj​še​vi​ci, sa​mo smo li​ce​mje​r i. Ru​si su bolj​še​vi​ci bez li​ce​mjer​ja. – Ali ima i mno​g ih dru​g ih pu​to​va osim so​vjet​sko​g a – re​če Ham​mond. – Ne vi​dim u bolj​še​viz​mu ne​što po​seb​no raz​bo​r i​to. Da​ka​ko. Ali je kat​kad raz​bo​r i​to pra​vi​ti se ne​vješt da bi pos​ti​g ao cilj. Osob​no dr​žim da​je bolj​še​vi​zam ne​što pri​g lu​po, ali is​to ta​ko dr​žim da je i na​še druš​tvo na Za​pa​du, sav naš druš​tve​ni ži​vot ne​što pri​g lu​po. Svi smo idi​o t​ski hlad​ni, idi​o t​ski beš​ćut​ni. Svi smo mi bolj​še​vi​ci, sa​mo uzi​ma​mo dru​g o ime… Mis​li​mo da smo bo​g o​vi, lju​di slič​ni bo​g o​vi​ma! Pa to je is​to što i bolj​še​vi​zam. Čo​vjek tre​ba da bu​de čo​vjek, da ima sr​ce i pe​nis, že​li li umak​nu​ti to​me da pos​ta​ne bolj​še​vik… jer to je jed​no te is​to: i je​dan i dru​g i pre​do​bar je da bi bio is​tis​nut. Iz šut​nje što je zna​či​la neo​do​bra​va​nje do​đe Ber​r ​vje​vo pla​ho pi​ta​nje: – Ti on​da vje​r u​ješ u lju​bav, Tom​my, je li ta​ko? – Ne, dra​g i mla​di​ću, ne vje​r u​jem – od​g o​vo​r i Tom​my. – Ne, ke​r u​bi​ne moj, u de​vet de​se​ti​na ne vje​ru​jem. I lju​bav je jed​na od tih glu​pih pred​sta​va na​šeg vre​me​na. Mla​di​ći što se pre​vi​ja​ju u stru​ku pri​tiš​ću ma​le jazz-ger​le što ima​ju dje​čač​ke straž​nji​ce kao dva pu​ce​ta na ovrat​ni​ku! Mis​liš li na tak​vu vr​stu lju​ba​vi? Ili na lju​bav do​brog za​jed​niš​tva u vlas​niš​tvu: moj-muž-mo​ja-že​na? Ne, dra​g i mla​di​ću, u to ja ni​šta ne vje​r u​jem! – Ali u ne​što ipak vje​r u​ješ? – Ja? Raz​bo​r om vje​r u​jem da tre​ba ima​ti do​bro sr​ce, va​ljan pe​nis, ži​va​han duh i do​volj​no hra​bros​ti da iz​us​tiš “gov​no” pred da​mom. – Pa sve to imaš – re​če Ber​r y. Tom​my Du​kes tre​sao se od smi​je​ha. – Eh, kad bih imao, ti an​đe​o ski dje​ča​če! Kad bih sa​mo imao! Ali ne​mam. Sr​ce mi je beš​ćut​no, tu​po

kao krum​pir, sko​čac pos​tao vi​su​ljak te ni​kad i ne di​že gla​vu, i ra​di​je bih ga od​sje​kao ne​g o​li pred maj​kom ili tet​kom re​kao “gov​no”… a one su, va​lja zna​ti, is​tin​ske da​me. I ne​mam du​ha, ni​sam za​pra​vo pa​me​tan, ja sam sa​mo uz​nik ra​zu​ma, onaj što je osu​đen da ži​vi u nje​mu. A ka​ko bi div​no bi​lo da sam in​te​li​g en​tan! Bio bih ta​da živ u svim spo​me​nu​tim di​je​lo​vi​ma, a ta​ko​đer u oni​ma što ni​su za spo​mi​nja​nje. Re​no​ir je re​kao da sli​ka svo​je sli​ke pe​ni​som… I do​is​ta je sli​kao. Div​nih li sli​ka! I ja bih da mo​g u što​g od ta​ko! A mo​g u sa​mo go​vo​r i​ti. No​va mu​ka do​da​na Pak​lu! So​krat ju je po​čeo. – Pa ima li​je​pih že​na na svi​je​tu – ja​vi se na​po​kon Con​nie, po​di​g av​ši gla​vu. Mu​škar​ci kao da joj za​mje​r i​še… Tre​ba​lo je da se dr​ži kao da ni​šta ne ču​je. Ni​je im bi​lo pra​vo što je po​ka​za​la da je pa​ž​lji​vo sli​je​di​la ta​kav raz​g o​vor. – Bo​že, že​ne, Ako me​ni ni​su mi​le, što da ma​r im kak​ve bi​le! Ne, ne​ma tu na​de! Ja ne mo​g u ni tre​pe​r i​ti u skla​du sa že​nom. Ne​ma že​ne ko​ju bih po​že​lio kad se na​đem pred njom, i ne​ću se​be na to si​li​ti… Do​is​ta, ne​ću. Os​ta​jem ka​kav je​sam, pro​vo​dit ću svoj du​šev​ni ži​vot. I to je je​di​no po​šte​no što mo​g u uči​ni​ti. Mo​g u bi​ti sa​svim sre​tan kad se za​bav​ljam sa že​na​ma, kad s nji​ma raz​g o​va​r am. Ali, to je sve čis​to, čis​to do bez​na​đa. Bez​nad​no čis​to! Što ve​liš na to, Hil​de​bran​de, go​lup​či​ću? – Ma​nje je za​mr​še​no kad čo​vjek os​ta​ne čist – od​g o​vo​r i Ber​r y. Da, ži​vot je i su​vi​še jed​nos​ta​van. PE​T O PO​GLAV​LJE Jed​no​g a mraz​nog ju​tra pod zu​ba​tim ve​ljač​kim sun​cem iz​i​đo​še Clif​ford i Con​nie u šet​nju, pre​ko par​ka u šu​mu. To jest, Clif​ford se iz​ve​zao u svo​jim mo​tor​nim ko​li​ci​ma, a Con​nie je ko​r a​ča​la po​kraj nje​g a. Opo​r i je zrak još bio pun sum​por​nog vo​nja, ali su obo​je već na​vik​li na to. Na su​že​nom ob​zor​ju leb​dje​la iz​ma​g li​ca, bje​li​čas​ta od mra​za i di​ma, a go​r e kroz pro​ve​dri​cu vi​dio se di​je​lak mo​drog ne​ba, ta​ko te im bi​ja​še kao da su u kak​vu ogra​đe​nu pros​to​r u, uvi​jek u nje​mu za​tvo​r e​ni. Ži​vot je uvi​jek san ili mah​ni​tost u za​tvo​r e​nu. Sip​lji​ve ov​ce kaš​lja​le na oš​troj, uve​loj tra​vi u par​ku, gdje se mraz dr​žao i mo​dri​kas​to sjao oko žbu​no​va. Kroz park vo​di​la sta​za u šu​mu, uza​na bli​je​do​cr​ve​na tra​ka. Clif​ford je ne​dav​no na​r e​dio da​je pos​pu pro​si​ja​nom zgu​r om iz rud​ni​ka. Kad su ru​de i ot​pa​ci iz pod​zem​nog svi​je​ta iz​g o​r je​li te iz se​be pus​ti​li svoj sum​por, sa​g o​r je​li os​ta​tak do​bio je ru​me​nu bo​ju – za su​hih da​na bli​je​do​cr​ve​nu kao mor​ski ra​či​ći, a za mo​krih tam​no​cr​ve​nu kak​va je u ra​ko​vi​ce. To​g a ju​tra bi​ja​še sta​za bli​je​do​r u​me​na, po​su​ta mo​dri​kas​to​bi​je​lim injem. Cons​tan​ci je bi​la dra​g a ta sta​za, taj uza​ni, du​g i sag od pro​si​ja​nog cr​ve​ni​la. Clif​ford se oprez​no spu​štao niz obro​nak, a Con​nie je dr​ža​la ru​ku na pri​r u​čju ko​li​ca. Pred nji​ma se pru​ža​la šu​ma, naj​pri​je je​skov ces​tar, a za njim pur​pur​ni hras​tov gu​štik. Na okraj​ku ska​ka​li ku​ni​ći i gri​ska​li. Odjed​nom po​da​lje uz​le​tje cr​no ja​to vra​na nes​ta​de za pris​tran​kom. Con​nie otvo​r i vra​ta na par​ku što vo​de u šu​mu. Po​tje​r a ši​r o​kom sta​zom pro​sje​če​nom re​du okre​sa​nim li​je​ska​ma. Bi​ja​še to os​ta​tak go​le​me šu​me u ko​joj je ne​koć lo​vio Ro​bin i Ho​o d, a taj usjek bi​ja​še put sta​r e​nik što je pre​si​je​cao kra​ji​nu. Ali je to sa​da, da​ka​ko, bi​la sa​mo sta​za pro​sje​če​na kroz pri​vat​nu šu​mu. U šu​mi je sve bi​lo ne​po​mič​no, sta​r o liš​će svu​da po tlu, inje mu se uhva​ti​lo s do​nje stra​ne. Soj​ka kre​šta​li​ca is​pus​ti hra​pav kre​štaj, mno​g e pti​či​ce uz​le​pr​ša​le. Div​lja​či ni​je bi​lo, a ni fa​za​na. Po​bi​li ih za ra​ta, šu​ma os​ta​la bez za​šti​te, sve dok Clif​ford sa​da ni​je opet do​bio svo​g a lu​g a​r a i ču​va​r a lo​vi​šta. Clif​ford je vo​lio šu​mu, vo​lio sta​r e hras​to​ve. Osje​ćao je da su nje​g o​vi iz po​ko​lje​nja u po​ko​lje​nje. Že​lio je da ih za​šti​ti… htio da to mjes​to os​ta​ne ne​tak​nu​to, odvo​je​no od svi​je​ta. Ko​li​ca se po​la​ko nji​-

ha​la pris​tran​kom, tru​ska​la po zmrz​nu​tom gru​me​nju. Na​li​je​vo odjed​nom čis​ti​na, na njoj sa​mo ple​te​r i uve​le pa​pra​ti, ov​dje-on​dje uko​si​le se tan​ke mla​di​ce, mr​tvi pa​nje​vi po​ka​zu​ju oz​g o rav​nu stra​nu ku​da je proš​la pi​la, a do​lje ži​le i ko​r i​je​nje bez ži​vo​ta. I cr​ne mr​lje, ma​la zga​r i​šta gdje su šum​ski rad​ni​ci pa​li​li ot​pat​ke i su​har​ke. Bi​lo je to jed​no iz​me​đu onih mjes​ta što ih je Sir Ge​o f​frey za vri​je​me ra​ta is​kr​čio si​je​ku​ći sta​bla za pot​por​nje i dru​g u gra​đu u voj​nič​kim ro​vo​vi​ma. Cio ogu​mak što se po​la​ko peo na des​noj stra​ni, ona​ko ogo​lio, bi​ja​še ja​dan i na​pu​šten. Na vr​hu, gdje su ne​koć sta​ja​li hras​to​vi, sve ogo​lje​lo, sa​ma pus​toš: oz​g o si, po​vrh dr​ve​ća, u dnu, mo​g ao vi​dje​ti že​ljez​ni​cu na rud​ni​ku i no​vu ta​li​o ni​cu kod Stac​ks Ga​tea. Con​nie je zas​ta​la i gle​da​la – tu se pre​ki​da​la nje​zi​na odvo​je​nost od svi​je​ta: kroz taj šum​ski pro​sjek pro​di​r ao je svi​jet do nje. Ni​je ni​šta rek​la Clif​for​du. Ta čis​ti​na u šu​mi, to ogo​lje​lo mjes​to, bi​ja​še Clif​for​du uvi​jek raz​lo​g om da se lju​ti. Pro​šao je on kroz rat, znao je i vi​dio što rat zna​či. Ali se ni​je pra​vo lju​tio sve dok ni​je vi​dio taj ogo​lje​li bre​žu​ljak. Smis​lio je da ga opet po​šu​mi. I mr​zio je Sir Ge​o f​freyja. Clif​ford je sje​dio uko​če​na li​ca dok su se ko​li​ca po​la​ko us​pi​nja​la. Kad su iz​bi​li na vrh, zas​ta​de: ni​je se la​ko us​mje​lji​vao na spu​šta​nje na dru​g u stra​nu, na du​g o truc​ka​nje niz bre​žu​ljak. Sje​dio je i gle​dao do​lje ni​za ze​le​nu tra​ku pro​sje​ka, ni​za sta​zu kroz pa​prat i hras​to​ve. Vi​ju​g ao put pod​no bre​žulj​ka i nes​ta​jao, ali mu za​vo​ji bi​ja​hu bla​g i, ljup​ki, kao da onu​da ja​šu vi​te​zo​vi i ple​me​ni​te gos​po​de na pa​r ad​nim konj ima. _ Mis​lim da​je ovo za​is​ta sr​ce En​g le​ske – re​ći će Clif​ford Cons​tan​ci, dok je ta​ko tu sje​dio na za​ko​pre​nje​nom ve​ljač​kom. – Mis​liš? – do​če​ka ona i u svo​joj mo​droj ple​te​noj ha​lji​ni sje​de na panj po​kraj pu​ta. – Mis​lim! – pri​t​vr​di on. – Ovo je drev​na En​g le​ska, upra​vo nje​zi​no sr​ce. A ja ka​nim da ga oču​vam ne​dir​nu​to. – Oh, da! – pri​hva​ti Con​nie. Ali kad je to iz​r ek​la, za​ču​je si​r e​nu što do​lje na ug​lje​no​ko​pu naj​av​lju​je da​je je​da​na​es​ti sat. Clif​ford se to​li​ko na​vi​kao na taj zvuk da ga je pre​čuo. Že​lja mi je da ova šu​ma os​ta​ne ne​dir​nu​ta, da nit​ko u nju ne za​la​zi – nas​ta​vi Clif​ford. Bi​lo je tu sta​no​vi​tog za​no​sa. U šu​mi je još os​ta​lo ne​što od ta​jans​tve​nos​ti div​lje, drev​ne En​g le​ske; ali sje​če što ih je ti​je​kom ra​ta pro​vo​dio Sir Ge​o f​frey za​da​le su joj te​žak uda​r ac. Ka​ko je sa​mo ti​ho bi​lo dr​ve​će s kri​vu​da​vim, ne​bro​je​nim ra​na​ma što se pre​ple​ću pre​ma obla​ci​ma i sa si​vim, ži​la​vim sta​bli​ma što se uz​di​žu iz sme​đe pa​pra​ti! Ka​ko li su bez​briž​no pre​li​je​ta​le pti​ce me​đu gra​na​ma! A ne​koć je u toj šu​mi bi​lo i je​le​na i stri​je​la​ca, i re​dov​ni​ka što su pro​la​zi​li ja​šu​ći na ma​g ar​ci​ma. Mjes​to se još to​ga sje​ća​lo, da, još se sje​ća​lo. Clif​ford je sje​dio na bli​je​dom sun​cu, svje​tlo mu pro​sja​lo po me​koj pla​voj ko​si, ru​men​kas​to mu pu​no li​ce bi​lo ne​do​ku​či​vo. – Kad do​đem ova​mo, on​da vi​še ne​g o ina​če ža​lim što ne​mam si​na – re​če za​miš​ljen. – Ali je šu​ma sta​r i​ja ne​g o​li tvoj rod – bla​g o će Con​nie. – Da​ka​ko – do​če​ka Clif​ford. – No mi smo je oču​va​li. Da ni​je nas, ne bi je bi​lo… Nes​ta​la bi kao što su nes​ta​le i dru​g e. Tre​ba sa​ču​va​ti što​g od sta​r e En​g le​ske. – Do​is​ta? – upi​ta Con​nie. – Tre​ba li se oču​va​ti pro​tiv no​ve En​g le​ske? Ža​los​no je to, znam. – Ako se ne oču​va što​g od sta​r e En​g le​ske, on​da En​g le​ske i ne​će bi​ti – od​g o​vo​r i Clif​ford. – A mi ko​ji ima​mo ovak​va vlas​niš​tva i osje​ća​ja za nj, mo​r a​mo ga i ču​va​ti. Muk i su​mor​nost. – Da, na ne​ko vri​je​me – re​če Con​nie. – Ta​ko je, na​ža​lost. To je sve što mo​že​mo. Svat​ko svoj ma​li dio. Znam da je svat​ko u mo​me ro​du

ura​dio ov​dje svo​je, dao svoj ma​li udjel, ot​kad je ovo na​še. Mo​že se čo​vjek pro​ti​vi​ti ko​nven​ci​ji, ali se tra​di​ci​je va​lja dr​ža​ti. Opet muk. – Kak​ve tra​di​ci​je? – upi​ta Con​nie. – En​g le​ske! Ove! – Da – po​la​ko će ona. – I za​to je po​treb​no ima​ti si​na: čo​vjek je sa​mo ka​r i​ka u lan​cu – nas​ta​vi on. Con​nie ni​je ma​r i​la za lan​ce, ali ne re​če ni​šta. Mis​li​la je o neo​bič​noj bez​lič​nos​ti te nje​g o​ve že​lje da ima si​na. – Žao mi je što ne mo​že​mo ima​ti si​na – na​po​kon će ona. On tr​že u nju čvrst po​g led svo​jih krup​nih svi​je​tlo​mo​drih oči​ju. – Go​to​vo bi bi​lo do​bro kad bi ima​la di​je​te od dru​g o​g a – re​če on. – Kad bi ono odras​lo na Wrag​byju, pri​pa​da​lo bi na​ma i po​sje​du. Ne vje​r u​jem pre​vi​še u očins​tvo. Kad bi​smo ga od​g o​ji​li i pos​ta​vi​li na no​g e, bi​lo bi na​še, ono bi on​da nas​ta​vi​lo rod. Ne či​ni li ti se vri​jed​nim raz​mis​li​ti o to​me? Con​nie ga na​po​s​ljet​ku po​g le​da. Di​je​te, nje​zi​no di​je​te, nje​mu je sa​mo ono… – A što je s dru​g im? – upi​ta ona. – Pa zar je ne​što u to​me? – Zar je to ta​ko važ​no za nas…? Ima​la si lju​bav​ni​ka u Nje​mač​koj… pa što je sa​da od to​g a? Upra​vo ni​šta. Mis​lim da su bez​na​čaj​ne te ve​zi​ce, te sit​ni​ce što ih uči​ni​mo u ži​vo​tu. Do​đu i pro​đu… Gdje je lanj​ski sni​jeg…? Vri​je​di sa​mo ono što čo​vje​ku os​ta​je za sav ži​vot. Me​ni​je va​žan moj ži​vot, do nje​g a mi​je sta​lo i do nje​g o​va du​g og nas​tav​lja​nja i ra​zvit​ka. A što su pri​g od​ne ve​ze? Po​g o​to​vu slu​čaj​ne spol​ne ve​ze? Kad ih lju​di ne bi smi​ješ​no pre​uve​li​ča​va​li, bi​le bi nez​nat​ne kao i pa​r e​nje pti​ca. A ta​ko bi Ih i tre​ba​lo uzi​ma​ti. Kak​va je važ​nost u to​me? Vri​jed​no je sa​mo ono što tra​je, važ​na je do​ži​vot​na za​jed​ni​ca i dru​g ar​stvo. Za​jed​nič​ki ži​vot iz da​na u dan, a ne jed​no ili dva spa​ja​nja. Ti i ja sva​ka​ko smo u brač​noj za​jed​ni​ci ma što se do​g o​di​lo. Na​vik​li smo jed​no na dru​g o. A na​vi​ka je, mis​lim, važ​ni​ja u ži​vo​tu ne​g o​li ikak​vo slu​čaj​no uz​bu​đe​nje. Ži​vi​mo u ono​me što je du​g o, što te​če po​la​ko i što tra​je, a ne u ne​kak​vu slu​čaj​nom gr​ču. Ma​lo-po​ma​lo, ži​ve​ći za​jed​no, dvo​je se lju​di pre​to​pi u tak​vo je​dins​tvo i sklad da tre​pe​r e u tim ti​tra​ji​ma. To je pra​va taj​na bra​ka, to a ne seks; ba​r em ne sa​mo funk​ci​ja sek​sa. Ti i ja me​đu​sob​no smo prot​ka​ni u bra​ku. Ako ga e dr​ži​mo, tre​ba da smo ka​dri i spo​sob​ni tu spol​nost ure​di​ti i do​g o​vo​r i​ti se o njoj ta​ko kao što se do​g o​va​r a​mo pri​je ne​g o što ide​mo zu​ba​r u; jer nas je sud​bi​na u to​me fi​zič​ki mo​ti​vi​r a​la. Con​nie je sje​di​la i slu​ša​la, ču​di​la se i ne​ka​ko pri​bo​ja​va​la. Ni​je bi​la na​cis​tu ima li on pra​vo ili ne​ma. Pa tu je Mic​ha​elis, nje​g a je vo​lje​la, ba​r em je ta​ko go​vo​r i​la se​bi. Ali je ta nje​zi​na lju​bav bi​la sa​mo kao ne​ka​kav iz​let iz​van bra​ka, iz​let iz du​g e i za​mor​ne na​vi​ke pris​nos​ti što je stvo​r e​na go​di​na​ma pat​nje i strp​lji​vos​ti. Mo​žda su ljud​skoj du​ši po​treb​ni iz​le​ti i ne smi​ju joj se us​kra​ći​va​ti. A bit je iz​le​ta da se opet vra​tiš do​ma. – A zar bi te​bi bi​lo sve​jed​no od ko​je​g a bih mu​škar​ca ima​la di​je​te? – upi​ta Con​nie. – Pa, Con​nie, imao bih po​vje​r e​nja u tvoj pri​r od​ni ins​tin​kt za iz​bor i pris​toj​nost. Ti i ne bi do​pus​ti​la da te do​dir​ne tek net​ko. Po​mis​li​la je na Mic​ha​eli​sa. Za Clif​for​do​ve poj​mo​ve on je za​is​ta “tek net​ko”. – Ali se mu​škar​ci i že​ne mo​g u raz​li​ko​va​ti u miš​lje​nju o to​me tko je “tek net​ko”! – Ne, ne mo​g u – od​vra​ti on. – Ti si za​vo​lje​la me​ne, i ne vje​r u​jem da bi ikad mo​g la vo​lje​ti čo​vje​ka ko​ji mi je sa​svim ne​sim​pa​ti​čan. Ne bi to do​pus​ti​lo tvo​je osje​ća​nje mje​r e i skla​da. Šu​tje​la je. Na tu lo​g i​ku ni​je se ima​lo što re​ći, bi​la je iz te​me​lja kri​va. – A bi li mo​žda oče​ki​vao da ti ja rek​nem? – upi​ta gle​da​ju​ći ga go​to​vo kri​šom. – Ni​ka​ko… Bo​lje da ne znam… Ali se sla​žeš sa mnom da slu​čaj​na spol​na ve​za ni​je ni​šta kad se us​po​r e​di s du​g im za​jed​nič​kim ži​vo​tom? I da se spol​nost mo​že po​dre​di​ti po​tre​ba​ma to​g a du​g og ži​vo​ta,

to​g a du​g og za​jed​niš​tva? I da se mo​že​mo ko​r is​ti​ti njo​me kad smo već pri​si​lje​ni na to? I zar su uop​će važ​na ta ča​so​vi​ta uz​bu​đe​nja? Zar išta zna​če? Zar ni​je sav ži​vot​ni pro​blem u po​la​g a​nom obli​ko​va​nju cje​lo​vi​te lič​nos​ti, u iz​g ra​đi​va​nju ti​je​kom go​di​na i go​di​na, u vo​đe​nju cje​lo​vi​tog ži​vo​ta? Va​lja ži​vje​ti pot​pu​nim, cje​lo​vi​tim ži​vo​tom, ne​cje​lo​vi​tost ne​ma smis​la. Ako ti to što ne​maš spol​nog ži​vo​ta kr​nji tvo​ju cje​lo​vi​tost, on​da idi i po​tra​ži se​bi lju​bav​nu ve​zu. Ako to što ne​maš dje​te​ta kr​nji tvo​ju cje​lo​vi​tost, on​da ga ro​di ako mo​žeš. Ali sve či​ni ta​ko da imaš cje​lo​vit ži​vot, da po​ži​viš ži​vo​tom ko​ji će bi​ti du​g a za​o kru​že​na i sklad​na cje​li​na. A nas dvo​je mo​že​mo to za​jed​no… Ni​je li ta​ko? Mo​že​mo ako se pri​la​g o​di​mo po​tre​ba​ma te ako ujed​no tu pri​la​g od​bu ut​ka​mo u svoj ži​vot ko​ji ži​vi​mo sva​kod​ne​vi​ce. Sla​žeš li se? Con​nie je po​ne​što bi​la pod doj​mom nje​g o​vih ri​je​či. Zna​la je da on te​o ret​ski ima pra​vo. Ali kad je svr​nu​la mis​li na stvar​nost, na traj​ni ži​vot s nji​me… ska​nji​va​la se. Zar joj je za​is​ta su​đe​no da sav ži​vot ko​ji je pred njom bes​po​moć​no ut​ki​va u nje​g ov? Ta​ko, za​uvi​jek? I ni​šta dru​g o? Zar upra​vo ta​ko? Va​lja joj se dak​le za​do​vo​lji​ti da tka sta​lan ži​vot s nji​me, sve jed​na je​di​na tka​ni​ca, je​dan je​di​ni uzo​r ak prot​kan mo​žda kak​vom pri​g od​nom ša​r om, kak​vim cvi​je​tom pri​g od​ne pus​to​lo​vi​ne. Ali ka​ko bi mo​g la zna​ti što će osje​ća​ti već do​g o​di​ne? Tko bi znao? Ka​ko mo​žeš re​ći da una​pri​jed? Za go​di​ne i go​di​ne una​pri​jed? To ma​lo da što se is​to​či u da​hu! Za​što da se oku​je tom lep​ti​r as​tom ri​je​čju? Sit​na će ri​ječ​ca, da​ka​ko, od​le​pr​ša​ti, a za njom eto dru​g ih da i ne. Po​put lep​ti​r a što le​pr​ša​ju i kru​že na​o ko​lo. – Mis​lim da imaš pra​vo, Clif​for​de. Ko​li​ko mo​g u pro​su​di​ti, sla​žem se s to​bom. Sa​mo… ži​vot mo​že sve​mu da​ti no​vi oblik. – Ali dok ži​vot sve​mu da​de no​vi oblik, sla​žeš se, je li ta​ko? – Da, sla​žem se. Mis​lim da se za​is​ta sla​žem. Pro​ma​tra​la je sme​đa pre​pe​li​ča​r a što je do​tr​čao po​kraj​nom sta​zom: stao je pred njih, uz​di​g ao nju​šku i me​ko za​la​jao. Za psom eto čo​vje​ka s pu​škom, do​đe ti​him i br​zim ko​r a​ci​ma i stu​pi pred njih kao da će ih na​pas​ti; za​tim sta​de, poz​dra​vi te okre​nu niz​br​di​com. Bio je to sa​mo no​vi lu​g ar, ali se Con​nie upla​ši​la kad je ona​ko ba​nuo pred njih pun pri​jet​nje. Ta​ko ga je ba​r em ona ugle​da​la: kao pri​jet​nju što je odjed​nom iz​bi​la pred nju kao da je iz zem​lje is​kr​s​la. Bio je to čo​vjek u tam​no​ze​le​nu odi​je​lu od pa​muč​nog bar​šu​na, s kož​nim do​ko​lje​ni​ca​ma na no​g a​ma… Sa​svim na sta​r in​sku; li​ce mu ru​me​no, br​ko​vi ri​đi, po​g led ne​ka​ko hla​dan. Br​zo je išao ni​za stra​nu. – Mel​lors! – zov​nu ga Clif​ford. Čo​vjek se okre​nu i krat​ko poz​dra​vi na voj​nič​ku – voj​nik, ne​ma šta! – Nis​te li mi okre​nu​li ko​li​ca i mal​ko ih gur​nu​li? Ta​ko mi je on​da lak​še – re​če Clif​ford. Čo​vjek od​mah pre​vje​si pu​šku na ra​me i pri​đe za​čud​no br​zo kao i pri​je​ti​him kret​nja​ma, kao da os​ta​je ne​vid​ljiv. Bio je po​vi​sok i vi​tak, sa​mo je šu​tio. Ni​je ni po​g le​dao Con​nie, gle​dao je sa​mo u ko​li​ca. – Con​nie, ovo je no​vi lu​g ar, Mel​lors. Još nis​te go​vo​r i​li s gos​po​dom, Mel​lor​se? _ Ni​sam, gos​po​di​ne – od​g o​vo​r i lu​g ar br​zo i rav​no​duš​no. Ski​nuo je še​šir, po​ka​za​la se gus​ta, go​to​vo pla​va ko​sa. Upro je u Con​nie po​g led ra​van i pun, bez ikak​va stra​ha, kao da že​li oci​je​ni​ti kak​va je ona. Upla​ši​la se. Pla​ho mu je klim​nu​la gla​vom, a on še​šir pre​ba​cio na li​je​vu ru​ku i mal​ko joj se nak​lo​nio, kao gen​tle​man, ali ne re​če ni​šta. Ča​sak je ta​ko sta​jao dr​že​ći še​šir u ru​ci. – Vi ste već ne​ko vri​je​me ov​dje, ni​je li ta​ko? – re​ći će Con​nie. – Osam mje​se​ci, gos​po​do… va​še gos​pod​stvo! – mir​no se is​pra​vi. – A svi​đa li vam se ov​dje? Gle​da​la ga je u oči. Nje​g o​ve se mal​ko sku​pi​le od iro​ni​je, ili mo​žda od dr​skos​ti.

– Da, hva​la, svi​đa mi se, va​še gos​pod​stvo! Ov​dje sam odras​tao… Opet se la​g a​no nak​lo​ni te us​tak​nu še​šir na gla​vu. Za​tim se okre​nu i pri​đe da pri​hva​ti ko​li​ca. Za po​s​ljed​njih ri​je​či okre​nuo mu glas u za​mjet​no ote​za​nje, kao u na​r je​čju… Mo​žda i od ne​kog po​dru​g i​va​nja, jer mu pri​je u go​vo​r u ne bi​ja​še ni tra​g a na​r je​čju. Bio je on go​to​vo gen​tle​man. A sva​ka​ko neo​bi​čan svat, bis​tar i žus​tar čo​vjek, suz​dr​ž​ljiv sa​mot​nik, ali ne​ka​ko sa​mo​s​vjes​tan. Clif​ford upa​li ma​li mo​tor, čo​vjek pa​ž​lji​vo okre​nu ko​li​ca te ih upra​vi pre​ma pa​di​ni što je bla​g o za​kre​ta​la u tam​ni li​je​skov ces​tar. – Je li to sve, Sir Clif​for​de? – upi​ta čo​vjek. – Ni​je. Ra​di​je da po​đe​te s na​ma, ako zap​nem. Mo​tor za​is​ta ni​je do​volj​no jak za ove uz​br​di​ce i niz​br​di​ce. Čo​vjek se obaz​r e za psom… Bri​žan po​g led. Pre​pe​li​čar uz​g le​da go​r e k nje​mu i mal​ko mah​nu re​pom. Čo​vje​ku se na​čas ja​vi smi​je​šak u oči​ma, smi​je​šak upu​ćen psu, po​drug​ljiv ali blag, a on​da smi​je​ška nes​ta​de, li​ce se opet za​teg​nu u bez​iz​r a​žaj​nost. Pri​lič​no su br​zo siš​li niz pris​tra​nak, čo​vjek je ne​pres​ta​no ru​kom pri​dr​ža​vao nas​lon i ko​čio ko​li​ca da ne omak​nu ni​za stra​nu. Do​imao se vi​še kao ka​kav slo​bo​dan voj​nik ne​g o​li kao slu​g a. Cons​tan​cu je ne​što na nje​mu pod​sje​ća​lo na Tom​myja Du​ke​sa. Kad su sti​g li u li​je​skov gu​štik, Con​nie odjed​nom otr​ča na​pri​jed te otvo​r i vra​ta što vo​de u park. Dok je pri​dr​ža​va​la vra​ta, njih dvo​ji​ca po​g le​da​še je u pro​la​zu – Clif​ford pri​je​kor​no, a lu​g ar po​ne​što za​ču​đe​no, ali hlad​no, kao da že​li sa​mo vi​dje​ti kak​va je. A ona u nje​g o​vim mo​drim, go​to​vo bez​iz​r a​žaj​nim oči​ma ra​za​bra po​g led pat​nje i sa​mot​niš​tva, ali i ne​ke to​pli​ne. Za​što li je ta​kav sa​mot​nik, iz​dvo​je​nik? Clif​ford se us​ta​vi kad pro​đo​še na vra​ta, a čo​vjek uljud​no po​br​za da ih za​tvo​r i. – Za​što si otr​ča​la da otvo​r iš? – upi​ta Clif​ford že​nu, mir​nim gla​som ko​ji oda​va​še da mu nje​zin čin ni​je po vo​lji. – Iona​ko bi ih Mel​lors otvo​r io. – Mis​li​la sam da ćeš od​mah da​lje – od​g o​vo​r i Con​nie. – I da ću te valj​da os​ta​vi​ti da tr​čiš za na​ma? – opet će Clif​ford. – Oh, pa ja vo​lim po​ne​kad po​tr​ča​ti. Mel​lors je me​đu​tim opet pri​hva​tio ko​li​ca. Bi​ja​še kao da ne ma​r i ni za što, ali je Con​nie osje​ća​la da on sve za​mje​ću​je. Dok je gu​r ao ko​li​ca uz bre​žu​ljak u par​ku, ubr​za​no je di​sao, otvo​r e​nih us​ta. Ni​je bio baš jak, pri​je bi se rek​lo da je bio nje​žan, ali pun ži​vot​nos​ti, sve ona​ko suz​dr​žan. Nje​zin žen​ski ins​tin​kt do​bro je to osje​tio. Con​nie je sta​ja​la i pre​pus​ti​la ko​li​ca. Dan se nat​mu​r io, po​si​vio: ono ma​lo mo​dri​ne na ne​bu što je pro ve​dri​lo uoko​lo opet se za​kri​lo, sve se sklo​pi​lo i do​bra​no je zas​ti​dje​lo. Sni​jeg sa​mo što ni​je osuo. Si​vi​lo na sve stra​ne, sve sa​ma si​vo​ća, svi​jet bi​ja​še kao iš​či​lio, iz​nu​r en. Ko​li​ca su če​ka​la na​vrh cr​ven​kas​te sta​ze. Clif​ford se obaz​r eo da vi​di gdje je Con​nie. – Ni​si li se umo​r i​la? – upi​ta je. – Ne, ni​sam! – od​g o​vo​r i ona. Ali je bi​la umor​na. Ču​dan joj se umor ja​vio, ne​ka​kav ne​mir što ti​šti, ne​za​do​volj​stvo. Clif​ford ni​je opa​zio: tak​vo što on ni​je opa​žao. Ali​je stra​ni čo​vjek za​mi​je​tio. Cons​tan​ci bi​ja​še kao da se is​to​či​lo sve u nje​zi​nu svi​je​tu i ži​vo​tu, sve iš​či​lje​lo, či​ni​lo joj se da je nje​zi​no ne​za​do​volj​stvo is​kon​sko, sta​r i​je od tih bre​žu​lja​ka. Doš​li su ku​ći s dru​g e stra​ne, gdje ne​ma ste​pe​ni​ca. Clif​ford se pre​met​nu u kuć​ni nas​lo​njač na toč​ko​vi​ma: bio je okre​tan, snaž​nih ru​ku. Con​nie za njim po​di​že i pre​ba​ci u nas​lo​njač te​r et nje​g o​vih mr​tvih no​g u. Lu​g ar je uljud​no če​kao na znak da mo​že oti​ći; sve je pom​no pro​ma​trao iz​bli​za, ni​šta ni​je iz​mi​ca​lo

nje​g o​vu oku. Pro​bli​je​dio je, i srh ne​kak​va stra​ha pro​sr​si ga kad je vi​dio ka​ko Con​nie uzi​ma u ru​ke ne​po​kret​ne no​g e svo​g a mu​ža i pre​ba​cu​je mr​tvi na​r u​čaj u po​kret​ni nas​lo​njač, a Clif​ford se okre​će dok ona to či​ni. Upla​ši se lu​g ar. – On​da, Mel​lor​se, hva​la na po​mo​ći – do​ba​ci Clif​ford i po​tje​r a svoj nas​lo​njač hod​ni​kom što vo​di pre​ma slu​žin​skim pros​to​r i​ja​ma. – Ni​šta vi​še. Do​vi​đe​nja! – Mo​je po​što​va​nje, Sir. – Do​vi​đe​nja! Lju​baz​no je bi​lo od vas što ste do​g u​r a​li ova ko​li​ca ovom uz​br​di​com – Con​nie će na vra​ti​ma lu​g a​r u što je sta​jao va​ni. – Na​dam se da vam ni​je bi​lo pre​te​ško. Po​g led mu se na​čas su​sret​ne s nje​zi​nim, bi​ja​še kao da se lu​g ar pro​bu​dio. – Ne, ni​je bi​lo te​ško – re​če br​zo. Glas mu se za​tim opet ote​že, pre​la​ze​ći u do​ma​ći go​vor: – Do​vi​đe​nja, va​še gos​pod​stvo! – Tko je tvoj lu​g ar? – upi​ta Con​nie mu​ža za ruč​kom. – Pa Mel​lors, vi​dje​la si ga! – od​g o​vo​r i Clif​ford. – Da, ali odak​le je do​šao? – Ni​je do​šao ni od ku​da, ov​daš​nji je, odras​tao u Ta​ver​shal​lu… si​nje ne​kog ru​da​r a, ko​pa​ča ug​lje​na, či​ni mi se. – Je li i sam bio ru​dar? – Mis​lim da je bio rud​nič​ki ko​vač, glav​ni ko​vač na rud​ni​ku. Ali je ov​dje bio dvi​je go​di​ne lu​g ar, pri​je ra​ta, pri​je ne​g o što su ga uze​li u voj​sku. Moj ga​je otac uvi​jek hva​lio, pa kad se mo​mak vra​tio da nas​ta​vi ko​va​či​ju, opet sam ga uzeo ova​mo, za lu​g a​r a. Zbi​lja A je bi​lo dra​g o… go​to​vo je ne​mo​g u​će u ovoj oko​li​ci na​ći va​lja​na čo​vje​ka za lu​g a​r a… a po​tre​ban je onaj ko​ji poz​na​je ove lju​de. – A zar ni​je ože​njen? – Bio je, ali mu je že​na po​bje​g la s ne​kim… bje​ža​la je s mno​g i​ma, a na​po​s​ljet​ku s ne​kim ko​pa​čem ug​lje​na iz Stac​ks Ga​te, i mis​lim da i sa​da ži​vi on​dje. – Zna​či, čo​vjek je sam? – Ta​ko ne​ka​ko. Ima maj​ku u se​lu… i di​je​te, či​ni mi se. Clif​ford po​g le​da že​nu – bli​jed po​g led onih po​ne​što iz​bu​lje​nih mo​drih oči​ju što ih je po​če​la pre​li​je​va​ti mut​no​ća. Ona​ko s pro​če​lja, na po​vr​šju, Clif​ford kao da po​ka​zi​va​še bud​nost; ali je po​za​di​na, nje​g o​va nu​tri​na, to​nu​la u si​vi​lo, u ma​g lu kao i nje​g ov Mid​lan​ds: sve pa​r a, dim​ni​ca, ma​g la. A ma​g la kao da​je sve vi​še osva​ja​la, pla​zi​la ne​pres​ta​no na​pri​jed. I ta​ko, kad je upro po​g led u že​nu, ona​ko po​seb​no upra​vio oči u nju i da​vao joj one svo​je oso​bi​te, toč​ne oba​vi​jes​ti, ona je oću​tje​la ka​ko po​za​di​nu nje​g o​va du​ha za​ko​pre​nju​je ma​g la, nu​tri​nu mu pre​li​je​va ni​štav​nost. I to je upla​ši. Uči​ni joj se Clif​ford kao sa​ma bez​lič​nost, ne​što go​to​vo sla​bo​um​no. I kao u ne​koj ma​g li do​ku​či ona je​dan od ve​li​kih za​ko​na ljud​ske du​še: kad osje​ća​jan duh bu​de po​go​đen udar​cem što ra​nja​va ali ne ubi​ja ti​je​lo, bi​va kao da se duh po​la​ko pri​di​že ka​ko se i ti​je​lo opo​rav​lja. Ali je to sa​mo pri​vid. U zbi​lji je to sa​mo me​ha​ni​zam na​no​vo pri​hva​će​ne na​vi​ke. Ma​lo-po​ma​lo ra​nje​ni duh po​či​nje svo​ju ra​nu osje​ća​ti kao uboj što po​la​ko po​ja​ča​va straš​no ži​g a​nje, uve​ća​va bol dok ne pre​svo​ji svu du​šu. I kad već mis​li​mo da smo se pri​di​g li i sve za​bo​r a​vi​li, tek ta​da va​lja nam se su​o či​ti sa straš​nim po​s​lje​di​ca​ma što se jav​lja​ju u naj​g o​r em obli​ku. Bi​lo je ta​ko i s Clif​for​dom. Kad je oci​je​nio da mu je “do​bro” te se vra​tio na Wrag​by, i po​čeo pi​sa​ti svo​je pri​po​vi​jes​ti, osje​ća​ju​ći se si​g ur​nim za ži​vot, una​toč sve​mu, či​ni​lo se da je is​pli​vao, sve za​bo​r a​vio i ste​kao svo​je du​šev​no rav​no​vje​sje. Ali pos​li​je, ka​ko su go​di​ne pro​mi​ca​le, sve po​la​ko jed​na dru​gu is​pra​ća​ju​ći, Con​nie je osje​ti​la ka​ko u nje​mu za​vr​će sta​r a ra​na, onaj oži​ljak stra​ha i stra​ve, iz​bi​ja du​šev​ni uboj na po​vr​šje i sve se vi​še ši​r i. Ne​ko vri​je​me le​žao je uboj u nje​mu po​tis​nut u du​bi​nu, bi​ja​-

še kao da​je ot​plav​ljen s vi​dje​la, upra​vo kao da ga i ne​ma. A sa​da se po​la​ko jav​ljao i ši​r io strah, go​to​vo uze​tost. Du​hom je Clif​ford bio sve​udilj bu​dan, ali se uze​tost ši​r i​la, za​hva​ća​la nje​g o​ve osje​ća​je – uboj od žes​to​kog udar​ca pos​tup​no je obu​zi​mao sve nje​g o​vo bi​će. A ka​ko se ši​r io u nje​mu, osje​ća​la je Con​nie da se ši​r i i u njoj. Ne​ki unu​tar​nji strah, praz​ni​na, rav​no​duš​nost pre​ma sve​mu pos​tup​no je pri​sva​ja​la nje​zi​nu du​šu. Kad je Clif​ford bio do​bre vo​lje, znao je još sjaj​no raz​g o​va​r a​ti i go​to​vo za​po​vi​je​da​ti sud​bi​ni: ta​ko, pri​mje​r i​ce, kad joj je u šu​mi go​vo​r io ka​ko da ona ro​di di​je​te i Wrag​byju da​de ba​šti​ni​ka. A su​tra​dan sve opet po sta​r om, vje​tar od​nio pus​te ri​je​či kao uve​lo liš​će. Ni​su to bi​le ri​je​či dje​lo​tvor​na ži​vo​ta, ni​su bi​le zdra​vo liš​će što se mla​doš​ću i je​dri​nom dr​ži svo​g a sta​bla. Bi​le su to hr​pe su​hog liš​ća ne​plod​na ži​vo​ta. I svu​da joj se ta​ko pri​vi​đa​lo. Ru​da​r i u Te​ver​shal​lu opet su go​vo​r i​li o štraj​ku, a njoj se či​ni​lo da to ni​je iz​r az sna​g e ne​g o da je ra​na od ra​ta, ra​na što se do​tad pri​ta​ji​la a sad, evo, po​la​ko iz​bi​ja na po​vr​ši​nu te iz​a​zi​va te​ški bol nes​po​ko​ja i tu​post ne​za​do​volj​stva. Ra​na du​bo​ka, du​bo​ka… stra​šan uboj što ga je za so​bom os​ta​vio be​smis​le​ni, ne​čo​vječ​ni rat. Tre​bat će mno​g o go​di​na ži​voj kr​vi ljud​skih na​r a​šta​ja dok du​bo​ko u svo​jim du​ša​ma i ti​je​li​ma ras​tvo​r e go​le​mu cr​nu na​ku​pi​nu nez​dra​ve, ugru​ša​ne kr​vi. I po​treb​na je za to no​va na​da. Jad​na Con​nie! Ka​ko su go​di​ne pro​la​zi​le, nju je sve vi​še hva​tao strah od ni​šta​vos​ti u nje​zi​nu ži​vo​tu. Clif​for​dov du​šev​ni ži​vot, kao i njen vlas​ti​ti, pos​tup​no joj bi​vao sve praz​ni​ji, ni​šta​vi​ji. Nji​hov brak, nji​ho​va za​jed​ni​ca u ko​joj su ima​li jed​no dru​g o​me upot​pu​ni​ti ži​vot, po​či​va​la je na na​vik​loj po​vjer​lji​vos​ti o ko​joj je on to​li​ko go​vo​r io; bi​lo je da​na kad je sve to bli​je​dje​lo, is​pa​r i​va​lo se u go​lo ni​šta. Ri​je​či, pus​te ri​je​či. Je​di​na zbi​lja bi​ja​še ni​šta​vost, pre​kri​ve​na po​pla​vom od sa​mih ri​je​či. Clif​for​dov us​pjeh, na pri​li​ku: Sla​va, bo​g i​nja-kuč​ka! Do​du​še, bio je Clif​ford go​to​vo sla​van, knji​g e mu do​no​si​le ti​su​ću fun​ti u go​di​ni, fo​to​g ra​fi​ja mu se po​jav​lji​va​la svu​da, po​pr​sje mu već sta​ja​lo u ne​koj ga​le​r i​ji, a por​tret vi​sio u dvje​ma. Či​ni​lo se da​je on naj​mo​der​ni​ji me​du mo​der​nim gla​so​vi​ma. Sa svo​jim ta​jans​tve​nim, ne​ugod​nim ins​tin​k​tom za pu​bli​ci​tet, on je u če​ti​r i-pet go​di​na pos​tao je​dan od naj​poz​na​ti​jih mla​dih “in​te​lek​tu​ala​ca”. U če​mu je ta in​te​lek​tu​al​nost, Con​nie ni​je do​ku​či​la. Clif​ford je, is​ti​na, bio spre​tan u onoj la​g a​noj hu​mo​r is​tič​noj ana​li​zi lju​di i mo​ti​va, ana​li​zi sto na​po​s​ljet​ku sve tr​g a u ko​ma​dić​ke. Ali je sve to bi​lo vi​še na​lik na ra​z​vla​če​nje kad psi​ći na​va​le da gri​zu i ki​da​ju jas​tu​ke na di​va​nu; sa​mo što kod nje​g a ni​je bi​la po​sri​je​di ni mla​dost ni nes​taš​na J8r ne​g o ne​što za​ču​do sta​r ač​ko, kraj​nja ta​šti​na. Straš​no, a ni​šta praz​ni​na. Tak​vo se čuv​s​tvo ko​me​ša​lo u dnu Cons​tan​ti​ne du​še i odan​de odje​ki​va​lo: osje​ća​la je ona da​je sve to za​jed​no jed​no ve​li​ko ni​šta – sjaj​no iz​la​g a​nje ni​šta​vos​ti. Iz​la​g a​nje, pri​ka​zi​va​nje, pred​sta​va. Mic​ha​elis je uveo Clif​for​da kao glav​ni lik u jed​nu svo​ju dra​mu; već je na​cr​tao za​plet i na​pi​sao pr​vi čin. Jer je Mic​ha​elis bio još i bo​lji od Clif​for​da u pri​ka​zi​va​nju ni​šta​vos​ti. Bio je to po​s​ljed​nji di​je​lak stras​ti što je os​tao u tim lju​di​ma: strast iz​la​g a​nja. Sek​su​al​no bi​ja​hu bez stras​ti; čak mr​tvi. Mic​ha​elis ni​je sa​da išao za nov​cem. Clif​for​du pak no​vac ni​kad ni​je bio ono glav​no, prem​da ga​je uzi​mao i za​r a​đi​vao gdje je sti​g ao, jer je no​vac i po​t​vr​da i pe​čat us​pje​ha. A us​pjeh za​pra​vo bi​ja​še ono što su obo​ji​ca htje​la. Že​lje​li su, obo​ji​ca, stvo​r i​ti pra​vu pred​sta​vu… pri​ka​za​ti se​be, da​ti ne​što či​me bi na ne​ko vri​je​me za​o ku​pi​li i na se svra​ti​li po​zor​nost mnoš​tva. Čud​no bi​ja​še ko​li​ko su se pre​da​va​li bo​g i​nji Us​pje​ha i Sla​ve, bo​g i​nji-kuč​ki. Za Con​nie, ot​kad je sta​ja​la iz​van sve​g a to​g a i pos​ta​la neo​sjet​lji​vom za tak​va uz​bu​đe​nja, bi​la je to opet ni​šta​vost. Go​lo pros​ti​tu​ira​nje. To pre​pu​šta​nje bo​g i​nji-kuč​ki bi​ja​še sa​ma ni​šta​vost, pa ipak su joj se lju​di pre​da​va​li une​do​g led. Sve sa​ma ni​šta​vost, is​praz​nost. Mic​ha​elis je pi​sao Clif​for​du o dra​mi. Con​nie je, da​ka​ko, po​o dav​no zna​la o njoj. Clif​ford se opet uz​bu​dio, za​no​sio. I opet će ga, eto, pri​ka​za​ti – nje​g a, Clif​for​da – pri​ka​zat će ga sa​da net​ko dru​g i, i to u do​broj sli​ci, po​volj​no. Po​zvao je Mic​ha​eli​sa na Wrag​by – ne​ka do​đe s pr​vim či​nom. I do​šao Mic​ha​elis: lje​ti, u svi​je​tlu odi​je​lu i s ru​ka​vi​ca​ma od bi​je​le ko​že, no​se​ći za Con​nie kra​san

bo​kor or​hi​de​ja, mo​dri​kas​tih po​put slje​zo​va cvi​je​ta – i pr​vi je čin bio ve​lik us​pjeh. Ushi​ti​la se čak i Con​nie… uz​bu​di​la se do ono ma​lo mo​ždi​ne što je u njoj još os​ta​lo. A on, Mic​ha​elis, uz​bu​đen i po​ne​sen svo​jom mo​ći da uz​bu​đu​je, bi​ja​še za​is​ta di​van… upra​vo kra​san u Cons​tan​ci​nim oči​ma. Vi​dje​la je u nje​mu onu drev​nu ne​po​mič​nost ra​se ko​joj se ne mo​g u raz​bi​ti ni​kak​ve ilu​zi​je jer ih za​pra​vo vi​še ne​ma – vi​dje​la je, mo​žda, kraj​nji stu​panj blud​nos​ti ko​ja je ipak ne​po​r oč​na. Mic​ha​elis joj se, on​kraj svo​ga po​sve​maš​njeg pre​pu​šta​nja bo​g i​nji-kuč​ki, či​nio sa​vr​še​no čist – čist kao afrič​ka ma​ska od bje​lo​kos​ti, što u svo​me snu, u bje​lo​kos​nim kri​vu​lja​ma i plo​ha​ma, po​r oč​nost pre​tva​r a u ne​po​r oč​nost. Nje​g ov tre​nu​tak pot​pu​nog ushi​ta sa to dvo​je Chat​ter​leyje​vih, kad je za​nio Con​nie i Clif​for​da, bi​ja​še je​dan od naj​u​zvi​še​ni​jih u nje​g o​vu Mic​ha​eli​so​vu – ži​vo​tu. Us​pio je: on ih je ushi​tio, za​nio. Čak je i Clif​ford bio ča​so​vi​to za​ljub​ljen u nj – ako se ta​ko mo​že re​ći. I ta​ko je su​tra​dan Mick bio u ve​ćoj ne​pri​li​ci ne​g o ikad pri​je: nes​po​ko​jan, ras​tr​g an, ne​mir​no je gnjeo pr​ste u dže​po​vi​ma. Con​nie ga no​ću ni​je po​sje​ti​la… a on ni​je znao gdje je. Ko​ke​te​r i​ja…! U to​me ča​su tri​jum​fa! Uju​tro je oti​šao go​r e, u nje​zin sa​lon. Zna​la je da će do​ći. Nje​g ov nes​po​koj bi​ja​še oče​vi​dan. Upi​tao ju je za svo​ju dra​mu… sma​tra li da je do​bra? Mo​r ao je ču​ti po​hva​lu, tre​ba​la mu je: po​hva​la mu je do​no​si​la uz​bu​đe​nje, kraj​nji po​dra​žaj stras​ti, ne​što iz​nad sva​ke spol​ne nas​la​de. Con​nie je hva​li​la dra​mu žes​to​ko. A ipak je, u dnu du​še, sve to vri​je​me zna​la da dra​ma ne vri​je​di ni​šta. – Čuj, Con​nie – naj​pos​li​je pro​va​li iz nje​g a – za​što nas dvo​je ne bi​smo sve to raš​čis​ti​li? Za​što se ne bi​smo vjen​ča​li? – Pa ja sam uda​na! – u ču​du će ona. Iz​ne​na​di​la se, ali ni​je osje​ća​la ni​šta. – Ah, to…! Ni​je to za​pre​ka. Clif​ford će ti da​ti ras​ta​vu… Za​što se ne bi​smo uze​li? Htio bih se ože​ni​ti. Znam da bi ta​ko bi​lo naj​bo​lje za me… da se ože​nim i vo​dim ure​dan ži​vot. Ova​ko ži​vim pak​len​ski, upra​vo se tr​g am na ko​ma​di​će. Vi​diš, nas smo dvo​je kao stvo​r e​ni jed​no za dru​g o… pris​ta​je​mo za​jed​no kao ru​ka i ru​ka​vi​ca. Za​što on​da ne bi​smo uš​li u brak? Vi​diš li ika​kav raz​log pro​tiv to​g a da se uz​me​mo? Con​nie je gle​da​la u ču​du, a ipak ni​je osje​ća​la ni​šta. Ti su mu​škar​ci svi jed​na​ki, ne mis​le ni na što. Sa​mo im str​še usi​ja​ne gla​ve, i mis​le da će vas nji​ho​ve pra​ska​vi​ce uz​ni​je​ti na ne​be​sa. – Pa već sam uda​na! – opet će ona. – Ne mo​g u os​ta​vi​ti Clif​for​da, i sam znaš. – Za​što? Za​što ne bi mo​g la? – za​ja​da on. – Na​kon šest mje​se​ci je​dva će se i sje​ti​ti da si otiš​la. Za Clif​for​da nit​ko i ne pos​toj i osim nje​g a sa​mo​g a. Pa ti mu uop​će ni​si po​treb​na, ko​li​ko sam mo​g ao ra​za​bra​ti. On je sav za​o kup​ljen sa​mo so​bom. Osje​ća​la je Con​nie da ima is​ti​ne u to​me, ali je osje​ća​la is​to ta​ko da ni Mick ni​je ni​ka​kav uzor ne​se​bič​nos​ti. – Zar ni​su svi mu​škar​ci obu​ze​ti sa​mo so​bom? – upi​ta ona. Hja, uglav​nom je ta​ko, priz​na​jem. Mo​r a čo​vjek bi​ti ta​kav se pro​bio. Ali ni​je to ono bit​no. Važ​no je ka​kav ži​vot mo​že mu​ška​r ac pru​ži​ti že​ni. Mo​že li je usre​ći​ti ili ne mo​že. Ako ne mo​že, on​da je i ne zas​lu​žu​je, ne​ma pra​va na že​nu… Zas​tao je. Po​g le​dao je u nju onim krup​nim oči​ma lješ​nja​ko​ve bo​je, go​to​vo hip​no​tič​ki, i na​do​ve​zao: – A ja mis​lim da mo​g u že​ni pru​ži​ti vra​ški do​bar ži​vot ka​kav sa​mo mo​že po​že​lje​ti. Mis​lim da to mo​g u za​jam​či​ti. – A ka​kav to do​bar ži​vot? – pri​upi​ta Con​nie, gle​da​ju​ći ga sve​udilj u ne​kom ču​du, iz​ne​na​đe​na, ali u dnu du​še ne osje​ća​ju​ći ni​šta. – Pa sva​ki oblik do​bra ži​vo​ta, do​bi​je​sa! Baš sva​ki! Ha​lji​ne, dra​g u​lje do​nek​le, iz​la​ske, noć​ne klu​bo​ve ko​je ho​ćeš, da se upoz​naš s ki​me že​liš, da ideš svu​da, da pu​tu​ješ i da bu​deš net​ko ka​mo god do​đeš… Da, do​bi​je​sa, sva​ki oblik do​bra ži​vo​ta.

Go​vo​r io je to go​to​vo sla​vo​do​bit​no, sve mu se li​ce sja​lo, a Con​nie ga gle​da​la kao da je za​ne​se​na, ali za​pra​vo ni​je osje​ća​la ni​šta. Svi ti sjaj​ni iz​g le​di i nje​g o​va obe​ća​nja je​dva da su se tak​la i po​vr​ši​ne nje​zi​na du​ha. Ni u sa​mo​me nje​zi​nu iz​va​njem bi​ću, u nje​zi​noj žens​tve​nos​ti, što bi se ina​če zna​la za​ni​je​ti, sa​da kao da ne bi​ja​še ni​kak​va odje​ka. Ni​šta se nje od sve​g a to​g a ni​je hva​ta​lo. Os​ta​la je hlad​na. Sje​di​la je i gle​da​la u nj, kao sme​te​na, ali ni​je ni​šta osje​ća​la: sa​mo je od​nek​le ću​tje​la kraj​nje ne​ugo​dan vonj bo​g i​nje-kuč​ke. Mick bi​ja​še kao na že​r a​vi: is​te​zao se u svo​me nas​lo​nja​ču i na​g i​njao na​pri​jed, pi​lje​ći u Con​nie go​to​vo his​te​r ič​no: je li u svo​joj ta​šti​ni na​pe​to iš​če​ki​vao da ona ka​že da, ali ga je hva​tao strah od nje​zi​na mo​že​bit​nog da – tko bi znao! – Tre​ba da o sve​mu pro​mis​lim – na​po​s​ljet​ku će ona. – Ne bih mo​g la re​ći sa​da. Te​bi se mo​žda či​ni da Clif​for​da tu i ne tre​ba broj​ki, ali se va​r aš. Po​mis​li sa​mo ko​li​ko je bes​po​mo​ćan… – K vra​g u! Ako net​ko iz svo​je bes​po​moć​nos​ti iz​bi​ja do​bit, on​da bih i ja mo​g ao po​če​ti o to​me ka​ko sam usam​ljen i ka​ko sam uvi​jek bio, iz​no​si​ti svo​je ne​vo​lje i ni​za​ti dru​g e ga​nut​lji​ve tri​ce i ko​je​šta! K vra​g u sve ako čo​vjek ne​ma dru​g og za​g o​vo​r a do svo​je bes​po​moć​nos​ti… Okre​nuo se i bi​jes​no ru​kom kop​kao po dže​po​vi​ma na hla​ča​ma. Te joj je ve​če​r i re​kao: – Ho​ćeš li no​ćas do​ći u mo​ju so​bu? Ne mo​g u po​g o​di​ti gdje je tvo​ja. – Do​bro – od​g o​vo​r i ona. Te je no​ći bio uz​bu​đe​ni​ji lju​bav​nik ne​g o ina​če, u onoj svo​joj dje​čač​ki njež​noj na​g os​ti. Con​nie ni​je mo​g la pos​ti​ći za​do​vo​lje​nje pri​je ne​g o što on pos​tig​ne svo​je, div​lje uz​bu​đe​na, po​di​žu​ći sla​bi​ne, a on ju​nač​ki iz​dr​ža​vao, os​ta​jao u njoj upi​nju​ći svu vo​lju i spo​sob​nost da pri​ne​se žr​tvu, dok na​po​s​ljet​ku ne bi doš​la do vr​hun​ca pro​ti​sku​ju​ći neo​bič​ne kri​ko​ve. Kad se naj​pos​li​je odvo​jio od nje, on će joj ti​ho, gla​som u ko​jem se pod​smješ​lji​vost mi​je​ša​la s gor​či​nom: – Bi li se mo​g la us​kla​di​ti sa mnom? Mo​r a​la bi nas​to​ja​ti. A ne uvi​jek ta​ko, na svo​ju. Te ri​je​či, iz​g o​vo​r e​ne u taj čas, bi​ja​hu je​dan od po​tre​sa u nje​zi​nu ži​vo​tu. Jer to pa​siv​no da​va​nje bi​ja​še oči​to nje​g ov je​di​ni na​čin spol​nog op​će​nja. – Što ka​niš re​ći? – upi​ta ona. – Pa znaš što mis​lim. U te​be još du​g o tra​je po​što sam ja go​tov… i va​lja mi stis​nu​ti zu​be i mi​r o​va​ti dok ti upi​nješ i ne za​vr​šiš. Za​pa​nji​la se na tu ne​na​da​nu gru​bost, u to​me tre​nut​ku dok je još ću​tje​la ne​iz​r e​civ uži​tak i sta​no​vi​tu lju​bav pre​ma nje​mu. Uos​ta​lom, zar ni​je on bio go​tov pri​je vre​me​na, kao to​li​ki da​naš​nji mu​škar​ci – svr​šio go​to​vo pri​je ne​g o što je i po​čeo. A to si​li že​nu da bu​de ak​tiv​na. – Zar ti ne že​liš da nas​ta​vim i do​đem do svog za​do​vo​lje​nja? – upi​ta ona. On se tr​p​ko na​smi​ja. – Zar ne že​lim! – po​no​vi za njom. – Li​je​po! Zar ne že​lim sti​ska​ti zu​be dok me gnje​teš! – A zar ni​si htio? Ne​ćeš to? – opet će ona. Pre​čuo je pi​ta​nje, ni​je htio od​g o​vo​r i​ti. – K vra​g u, sve su tak​ve! – pro​mr​si kao za se​be. – Ili uop​će ne su​dje​lu​ju, kao da im je utro​ba mr​tva… ili pak če​ka​ju dok mu​ška​r ac svr​si, pa tek on​da poč​nu da bi doš​le do svo​g a, a mu​ška​r ac ne​ka iz​dr​ži… Još ni​sam imao že​nu ko​ja bi svr​ši​la kad i ja. Con​nie je sa​mo na pol uha uhva​ti​la to neo​bič​no mu​ška​r ač​ko za​peš​će. Za​pa​nji​lo ju je to nje​g o​vo dr​ža​nje upe​r e​no pro​tiv nje… ta nje​g o​va ne​s​hvat​lji​va gru​bost. Osje​ća​la se ta​ko ne​duž​nom u sve​mu to​me. – Ali valj​da že​liš da i ja pos​tig​nem svo​je za​do​vo​lje​nje, je li ta​ko? – po​no​vi ona. – Jas​no! Že​lim, da​ka​ko. Ali đa​vo me od​nio ako je to ikak​vo za​do​volj​stvo mu​škar​cu sti​ska​ti zu​be i

če​ka​ti da že​na ko​nač​no bu​de go​to​va. Te su ri​je​či žes​to​ko po​g o​di​le Cons​tan​cu, bi​ja​hu joj one naj​te​ži uda​r ac u ži​vo​tu. Ubi​le su ne​što u njoj. Ni​je bi​la baš po​hlep​na na Mic​ha​eli​sa; dok ne bi po​čeo, ni​je ga ni že​lje​la. Bi​ja​še kao da za​pra​vo ni​kad ni​je čez​nu​la za njim. Ali kad bi jed​nom već po​čeo, on​da joj se či​ni​lo sa​svim pri​r od​nim da i ona s nji​me do​đe do svog za​do​volj​stva. I go​to​vo ga​je zbog to​g a vo​lje​la… Te no​ći go​to​vo ga je za​vo​lje​la i htje​la uda​ti za nj. Mo​žda je on to osje​tio svo​jim ins​tin​k​tom, i za​to sve ra​zo​r io jed​nim udar​cem, sru​šio svu tu ku​lu od ka​r a​ta. Sva​ki nje​zin spol​ni osje​ćaj pre​ma nje​mu, i pre​ma sva​kom mu​škar​cu, utr​nuo je te no​ći. Nje​zin se ži​vot odvo​jio od Mic​ha​eli​so​va ta​ko te​me​lji​to kao da ga ni​kad ni​je ni bi​lo. Nas​ta​vi​la je svoj su​mor​ni ži​vot. Os​ta​la je sa​mo ona praz​na uho​da​nost, mlin što ga svo​jim ho​dom u krug okre​će svag​daš​nji​ca, ono što je Clif​ford na​zi​vao cje​lo​vi​tim ži​vo​tom, du​g o za​jed​nič​ko živ​lje​nje dvo​je lju​de, dva​ju bi​ća na​vik​lih da ži​ve za​jed​no u is​toj ku​ći. Ni​šta! Praz​ni​na! Pri​hva​ti​ti ve​li​ku ni​šta​vost ži​vo​ta kao da bi​ja​še je​di​na svr​ha živ​lje​nja. Pri​hva​ti​ti sve one mno​g e sit​ni​ce što za​jed​no tvo​r e ve​li​ki ko​nač​ni zbir ni​šta​vos​ti. ŠES​T O PO​GLAV​LJE – Za​što se za​pra​vo da​nas mu​škar​ci i že​ne ne vo​le? – upi ta​lajé Con​nie Tom​mv​ja Du​ke​sa, ko​ji ma​nje-vi​še bi​ja​še nje​zi​no pro​r o​či​šte. – Pa vo​le se, vo​le! Ot​kad je svi​je​ta i vi​je​ka, ot​kad je iz​miš​ljen ljud​ski rod, mis​lim da se mu​škar​ci i že​ne ni​su ni​kad to​li​ko vo​lje​li ko​li​ko upra​vo da​nas. Pra​vo vo​lje​nje! Evo, uz​mi​te me​ne… za​is​ta vi​še vo​lim že​ne ne​g o mu​škar​ce: že​ne su hra​bri​je, čo​vjek s nji​ma mo​že bi​ti is​kre​ni​ji. Con​nie je raz​miš​lja​la. – Da – pre​uze ona – ali vi se ni​kad s nji​ma ne mi​je​ša​te, ne​ma​te s nji​ma pos​la? – Ja? Ka​ko ne bih imao! Pa evo, upra​vo i sa​da naj​is​kre​ni​je raz​g o​va​r am s jed​nom že​nom. – Da, raz​g o​va​r a​te… – A što bih dru​g o ne​g o sa​svim is​kre​no raz​g o​va​r ao s va​ma sve da ste i mu​ška​r ac? – Mo​žda ni​šta. Ali že​na… Že​na ho​će da je čo​vjek vo​li i s njo​me raz​g o​va​r a a da je u is​to vri​je​me lju​bi i že​li. A me​ni se či​ni da jed​no i dru​g o ne ide za​jed​no ne​g o da se to dvo​je me​đu​sob​no is​klju​ču​je. Ali ne bi tre​ba​lo da se is​klju​ču​je! Ne bi tre​ba​lo ni da je vo​da ta​ko mo​kra kao što jest. Ali što će​mo kad je ta​ko. Ja vo​lim že​ne i Ugo​vor s nji​ma, ali ih za to ne mo​r am lju​bi​ti i že​lje​ti. Za​jed​no i ugo ne​ma u me​ni mjes​ta u is​ti mah. A či​ni mi se, tre​ba​lo bi ga bi​ti. – Do​pu​štam da je ta​ko. No, što ja tu mo​g u kad je sve druk​či​je ne​g o što bi tre​ba​lo bi​ti. Us​kla​đi​va​ti taj ne​s​klad ni​je moj po​sao. Con​nie je raz​miš​lja​la. – Ni​je ta​ko – re​če ona. – Mu​škar​ci mo​g u lju​bi​ti že​ne i raz​g o​va​r a​ti s nji​ma. Ne shva​ćam ka​ko bi ih uop​će mo​g li lju​bi​ti a da s nji​ma ne raz​g o​va​r a​ju i ne bu​du pris​ni. Ka​ko je tak​vo što mo​g u​će? – Ne znam – od​g o​vo​r i on. – I če​mu mo​je uop​ća​va​nje? Znam sa​mo svoj slu​čaj. Vo​lim že​ne, ali ih ne že​lim. Vo​lim raz​g o​va​r a​ti s nji​ma; no sve ako me raz​g o​vor s nji​ma priv​la​či i do​vo​di u pris​nost u jed​nom prav​cu, ipak me uda​lja​va od njih. Ta​ko vam je to. Ali ne​moj​te me​ne uze​ti za op​ći pri​mjer: ja sam, za​ci​je​lo, oso​bit slu​čaj, mu​ška​r ac ko​mu su že​ne dra​g e ali ih ne lju​bi, ne​g o ih čak i mr​zi ako ga tje​r a​ju u lju​bav​no pre​tva​r a​nje ili na ka​kav dru​g i pri​vid i pet​lja​nje. – A zar nis​te ža​los​ni zbog to​g a? – Za​što bih bio ža​los​tan? Ni go​vo​r a. Eto, na pri​li​ku, Char​lie May… kad nje​g a gle​dam, ili dru​g e mu​škar​ce ko​ji ima​ju lju​bav​nih ve​za… ne, ni​ma​lo im ne za​vi​dim! Ako mi usud po​ša​lje že​nu ko​ju že​lim, eh, li​je​po i do​bro. Ali ne znam ni​jed​nu že​nu ko​ju baš že​lim… i ni​kad ni​sam vi​dio tak​vu… hja,

on​da sam valj​da hla​dan. A za​pra​vo ne​ke že​ne mno​g o vo​lim. – Vo​li​te li me​ne? – Da, mno​g o! I kao što vi​di​te, ne​ma me​du na​ma go​vo​r a o po​ljup​ci​ma, je li ta​ko? – Ta​ko je – po​t​vr​di Con​nie. – A zar ga za​is​ta ne bi tre​ba​lo bi​ti? – Za​što, za ime Bož​je? Vo​lim Clif​for​da, ali što bis​te rek​li kad bih ga oti​šao po​lju​bi​ti? – Za vas kao da tu ne​ma raz​li​ke? – A u če​mu bi bi​la raz​li​ka, ba​r em ko​li​ko se me​ne ti​če? Svi smo mi ra​zum​na ljud​ska bi​ća, pet​lja​vi​na muž​jak-žen​ka da​le​ko je od nas. Jed​nos​tav​no, ne​ma je me​du na​ma. Zar bi vam se svi​đa​lo kad bih se sa​da po​čeo ko​čo​pe​r i​ti kao kon​ti​nen​tal​ni muž​jak i raz​me​ta​ti se sek​su​al​noš​ću? – Bi​lo bi mi od​vrat​no. – No, eto! Ve​lim vam, ako sam uop​će muž​jak, ni​ka​ko da na​iđem na žen​ku svo​je vr​ste. Ali me zbog to​g a ne bo​li gla​va, jer sa​mo vo​lim že​ne. Tko bi me i pri​si​lio da ih lju​bim, ili da sa​mo glu​mim lju​bav, pa da po​či​njem sek​su​al​nu igru? – Ja vas za​si​g ur​no ne ka​nim na to pri​si​li​ti, ali re​ci​te mi, ni​je li tu ne​što iz​o ​kre​nu​to? – Vi mo​žda ta​ko osje​ća​te, ja ne osje​ćam. – Da, imam osje​ćaj da ne​što ni​je ka​ko va​lja me​du mu​škar​ci​ma i že​na​ma. Že​na vi​še ne​ma ca​r a za mu​škar​ca. – A ima li ga mu​ška​r ac za že​nu? Raz​miš​lja​la je o dru​g oj stra​ni pi​ta​nja. – Ne baš mno​g o – od​g o​vo​r i is​kre​no. – On​da os​ta​vi​mo tu pri​ču i vla​daj​mo se jed​no pre​ma dru​g o​me pris​toj​no i jed​nos​tav​no, kao nor​mal​na ljud​ska bi​ća. K vra​g u umjet​no na​vra​ća​nje na sek​su​al​nost! Ja ga od​bi​jam! Con​nie je zna​la da on ima sa​svim pra​vo. Ali se u sve​mu što je re​kao osje​ća​la iz​g ub​lje​nom, ta​ko iz​gub​lje​nom i bes​po​moć​nom. Kao ive​r ak na pus​toj vo​di, ta​ko joj se či​ni​lo. Ka​kav je nje​zin smi​sao – smi​sao nje sa​me i sve​g a uop​će? Mla​dost se u njoj uz​bu​ni​la. Ti su mu​škar​ci, či​ni se, ta​ko sta​r i i hlad​ni. Sve je ne​ka​ko sta​r o i hlad​no. I Mic​ha​elis. Kak​va li ra​zo​ča​r a​nja! Ni on ni​je ni za što. Eto, mu​škar​ci te ne​će i ne že​le, to je. Ta​ko i Mic​ha​elis. Ali ni op​sje​na​r i što se pra​ve kao da je že​le te po​či​nju sek​su​al​nu igru, još su po​naj​g o​r i. Baš ža​los​no, ali se va​lja po​mi​r i​ti s ti​me. Sa​svim je toč​no: mu​škar​ci ne​ma​ju ca​r a za že​nu. Os​ta​je ti kao naj​bo​lje da se ob​ma​nju​ješ i sa​mu se​be za​lu​du​ješ za​miš​lja​ju​ći da ima​ju ne​kog ca​r a, kao što se ona ob​ma​nji​va​la Mic​ha​eli​som. A ži​vot te​če da​lje, i tu ne mo​žeš ni​šta. Bi​lo joj je sa​vr​še​no jas​no za​što lju​di pri​r e​đu​ju coc​k​ta​il par​ti​es, za​što svi​r a​ju jazz i ple​šu char​les​ton do iz​ne​mo​g los​ti. Mo​r aš svo​joj mla​dos​ti pus​ti​ti da se is​tut​nji ova​ko ili ona​ko, jer će te ina​če pro​ž​dri​je​ti. Tvo​ja mla​dost…? Ah, kak​ve li sa​blas​ne mla​dos​ti! Ću​tiš se sta​r om kao Me​tu​za​lem, a mla​dost u te​bi neg​dje ši​šo​lji, i ne​ma ti od nje mi​r a. Jad​na ži​vo​ta! Jad​na i bez​nad​na! Go​to​vo je ža​li​la što ni​je otiš​la s lič​kom i pre​tvo​r i​la svoj ži​vot u du​g i, du​g i coc​ta​il par​ty, u du​g u Ye​cer s ja​zzom. Sva​ka​ko bi to bi​lo bo​lje ne​g o​li ta​ko pre​me​ta​ti Aili i gu​r a​ti se​be u grob. Jed​no​g a da​na kad joj se du​ša na​su​mo​r i​la iz​iš​la je sa​ma na šet​nju, u šu​mu: uto​nu​la u mis​li, iš​la je ne ma​r e​ći ni za što, čak i ne za​mje​ću​ju​ći gdje se na​la​zi. Odjed​nom je upla​ši pra​sak pu​ške u bli​zi​ni: tr​gla se i na​lju​ti​la. Kad je kre​nu​la da​lje, ču​la je gla​so​ve pa us​tuk​nu​la. Lju​di! Ni​je ih že​lje​la. Oš​tro joj uho ra​za​bra i dru​g i glas, i ona se uz​bu​di: ne​ko di​je​te je​ca. Os​luh​nu bo​lje: zar tko​g od zlos​tav​lja di​je​te? Po​br​za niz mo​kru sta​zu, uz​bu​đe​na, zlo​volj​na. Osje​ća​la je da će pla​nu​ti. Za​kre​nuv​ši za oku​ku, ugle​da pred so​bom dvi​je pri​li​ke: lu​g a​r a i za​pla​ka​nu dje​voj​či​cu u lju​bi​čas​tu ka​pu​ti​ću i ka​pi od pa​muč​ne tka​ni​ne.

– Pres​ta​ni cmiz​dri​ti, ma​la la​ž​lji​vi​ce! – čuo se lu​g a​r ev lju​ti​ti glas, a di​je​te za​je​ca još ja​če. Cons​tan​ce du​g im ko​r a​ci​ma po​hi​ti na​pri​jed, si​je​va​ju​ći oči​ma. Čo​vjek se okre​nu i po​g le​da u nju: hlad​no poz​dra​vi, bli​jed od srdž​be. – Što je? Za​što ma​la pla​če? – upi​ta Cons​tan​ce oš​tro, ali po​ne​što bez da​ha. Ta​nak smi​je​šak, ne​što go​to​vo po​drug​lji​vo, ja​vi se čo​vje​ku na li​cu. – Va​lja vam pi​ta​ti nju – od​g o​vo​r i on beš​ćut​no, ote​žu​ći u svo​me na​r je​čju. Cons​tan​ci bi​ja​še kao da ju je pljus​nuo; pro​mi​je​ni​la je bo​ju. Za​tim sa​bra sav svoj pr​kos, po​g le​da lu​g a​r a, a tam​no​pla​ve oči sa​mo joj pla​nu​še: – Pi​ta​la sam vas – re​če za​di​ha​no. On ski​de še​šir s gla​ve i mal​ko se nak​lo​ni – ču​dan ne​ki nak​lon: – Da, va​še gos​pod​stvo, pi​ta​li ste me – od​g o​vo​r i, a za​tim nas​ta​vi u na​r je​čju – ama vam ne umi​jem ri​jet’. I pro​met​nu se opet u voj​ni​ka: ne mo​žeš ga proz​r e​ti, sa​mo mu li​ce ubli​je​dje​lo od lju​ti​ne. Con​nie se okre​nu dje​te​tu, ru​me​nu, cr​no​ko​su stvo​r e​nju od de​vet ili de​set go​di​na. – Što se do​g o​di​lo, dra​g o di​je​te? Re​ci mi za​što pla​češ? Obra​ti​la se ma​loj lju​baz​no, umi​lja​to, ka​ko se već obi​ča​va u tak​voj pri​li​ci. Još ja​či je​caj, na​mjer​ni. I Cons​tan​ci​na još ve​ća umi​lja​tost. – Haj​de, haj​de… ne​moj pla​ka​ti ne​g o mi li​je​po ka​ži što su ti… Ve​li​ka njež​nost u gla​su. U is​ti mah ru​ka što je tra​ži​la po dže​pu ple​te​nog ogr​ta​ča sre​ćom na​de nov​čić od šest pe​ni​ja. Haj​de, ne pla​či! – re​če Con​nie i prig​nu se ma​loj. – Gle​daj što ćeš do​bi​ti… Uz​da​si, je​ca​ji, ru​či​ca se odva​ja od li​ca što je otek​lo od pla​ča, a cr​no lu​ka​vo oko na​čas po​g le​dom pre​la​zi po nov​či​ću. Za​tim no​vi je​caj, ali pri​g u​še​ni​ji. Haj​de, ma​la, li​je​po mi re​ci što se do​g o​di​lo – opet će Con​nie pa sta​vi nov​čić u dje​čju pu​naš​nu ša​či​cu, ko​ja se po​tom stis​nu. – Bi​lo… bi​lo je… zbog ma​ce! Drh​ta​ji, je​ca​ji što je​nja​va​ju. – Kak​ve ma​ce, zla​to? Ča​sak šut​nja, a on​da ma​la pes​ni​ca što je sti​ska​la nov​čić po​ka​za u ku​pi​nov tr​njak. – Eno je! Con​nie po​g le​da ona​mo. Do​is​ta je on​dje le​ža​la ve​li​ka cr​na mač​ka, ža​los​no opru​že​na, mal​ko okr​vav​lje​na. – Uh! – pro​tis​nu Con​nie, gr​šte​ći se. – Po​div​lja​la je, va​še gos​pod​stvo – čo​vjek će po​drug​lji​vo. Ona ga po​g le​da sr​di​to. – Ni​kak​vo ču​do što je ma​la pla​ka​la kad ste mač​ku ubi​li pred njom! Upra​vio je Cons​tan​ci po​g led u oči, bez ri​je​či, prez​r i​vo, ne kri​ju​ći svo​jih osje​ća​ja. Con​nie opet po​cr​ve​nje: osje​ća​la je da se uz​bu​di​la – pa taj čo​vjek ne​ma po​što​va​nja pre​ma njoj! – Ka​ko ti je ime? – upi​ta ma​lu, umi​r u​ju​ći se. – Ho​ćeš li mi re​ći ka​ko se zo​veš? Šmr​caj, a po​tom pi​sku​tav gla​sić, pre​nav​ljač​ki: – Con​nie Mel​lors! – Con​nie Mel​lors! O, li​je​po ime! I doš​la si s ta​tom ova​mo, a on ubio ma​cu? Ali je to bi​la zlo​čes​ta mač​ka! Di​je​te je po​g le​da is​pit​lji​vo – smi​o n po​g led cr​nih oči​ju što Pro​cje​nju​ju nju i nje​zi​nu su​ćut.

– Htje​la sam os​ta​ti sa svo​jom ba​kom – re​če dje​voj​či​ca. Ta​ko? A gdje je tvo​ja ba​ka? Di​je​te po​di​že ru​ku i po​ka​za do​lje, niz put: – Ta​mo, u ku​ći! – U ku​ći… A bi li htje​la na​trag, ba​ki? Neo​če​ki​va​no, krat​ka gro​za, drh​taj od za​o s​ta​lih je​ca​ja. Bih! – Pa haj​de… Ho​ćeš li da te po​ve​dem? Ho​ćeš li da te po​ve​de ba​ki? On​da tvoj ta​ta mo​že za svo​jim pos​lom. Okre​nu se za​tim nje​mu: – Ovo je va​ša kćer​ki​ca, je li? On poz​dra​vi na voj​nič​ku i po​t​vr​di kim​nuv​ši gla​vom. – Mo​g u li​je odves​ti ku​ći? – upi​ta Con​nie. – Ako va​še gos​pod​stvo že​li. Po​g le​dao je opet u nje​zi​ne oči – po​g led mi​r an, is​pi​ti​vač​ki, ne​ka​ko uda​ljen. Po​g led čo​vje​ka sa​mot​nja​ka, čo​vje​ka sa​mo​svoj​na. – On​da, zla​to, ho​ćeš li sa mnom ku​ći, ba​ki? Di​je​te zi​mu go​r e, k njoj: – Ho​ću! – i ra​zvu​če us​ta u smi​julj. Cons​tan​ci se ni​je svi​dje​la; ni​je joj se svi​dje​lo to lu​ka​vo ma​lo žen​sko stvo​r e​nje, ta ma​la pre​tvo​r i​ca. Ipak joj je obri​sa​la li​ce te je uze​la za ru​ku. Lu​g ar poz​dra​vi šu​te​ći. – Do​vi​đe​nja – re​če mu Con​nie. Bi​ja​še go​to​vo mi​lja do ku​će, i Con​nie sta​r i​ja ima​de do​bra​no pri​li​ke da se uvje​r i ko​li​ko joj do​tu​žu​je ma​la Con​nie dok se pred nji​ma ni​je uka​za​la sli​ko​vi​ta lu​g a​r e​va ku​ći​ca: dje​voj​či​ca je ne​pres​ta​no iz​vo​di​la ne​kak​ve maj​sto​r i​je kao kak​vo maj​mun​če i bi​la ve​o ma sa​mo​s​vjes​na. Na ku​ći​ci vra​ta sta​ja​la otvo​r e​na, iz​nu​tra do​pi​r ao ne​ka​kav klo​pot. Con​nie zas​ta​de, ru​či​ca is​kliz​nu iz ru​ke, i dje​voj​či​ca otr​ča u ku​ću. – Ba​ko! Ba​ko! – Gle, već si se vra​ti​la? Ba​ka je upra​vo cr​ni​la peć, bi​ja​še su​bot​nje ju​tro. Iz​iš​la je na vra​ta: na njoj pre​g a​ča od ju​te, u ru​ci joj čet​ka na​cr​nje​na gra​fi​tom, a na no​su cr​na mr​lja. Bi​la je oma​le​na, pri​lič​no su​ho​nja​va že​na. – Bo​že dra​g i, što je? – upi​ta kad je ugle​da​la gdje Con​nie sto​ji va​ni, te br​že-bo​lje ru​ka​vom obri​sa li​ce. – Do​bro ju​tro – re​če Con​nie. – Ma​la je pla​ka​la, pa sam je do​ve​la ku​ći. Ba​ka br​zo svr​nu po​g led na unu​ku: – A gdje ti je ta​ta? Ma​la se uhva​ti ba​ki za suk​nju i po​če se pre​ne​ma​g a​ti. – Bio je s njom – objas​ni Con​nie – ali je ubio po​div​lja​lu mač​ku, i di​je​te se uz​bu​di​lo. – Ali ni​je tre​ba​lo da se mu​či​te, Lady Chat​ter​ley, za​is​ta ni​je. Za​is​ta je bi​lo li​je​po od vas, ali ni​je tre​ba​lo da vas uz​ne​mi​r u​ju i da se to​li​ko tru​di​te. Ma tko bi i po​mis​lio! A po​tom će, okre​nuv​ši se ma​loj: – Vi​diš li: Lady Chat​ter​ley to​li​ko se tru​di zbog te​be! Za​is​ta ni​je tre​ba​lo! – Ni​je mi bi​lo te​ško, mal​ko sam pro​še​ta​la – re​če Con​nie, smi​je​še​ći se. – Za​is​ta je bi​lo li​je​po od vas, mo​r am re​ći! I ta​ko, ve​li​te, ma​la je pla​ka​la? Zna​la sam da će sva​šta bi​ti čim sa​mo od​mak​nu da​lje. Bo​ji se ona nje​g a, to vam je. Do​đe joj ne​ka​ko kao tu​đin, stra​nac, i ne vje​r u​jem da bi se mo​g li slo​ži​ti njih dvo​je. On je ta​ko ču​dan. Con​nie ni​je zna​la što da ka​že.

– Gle, ba​ko! – re​če ma​la, glu​po se smi​ju​lje​ći. Sta​r i​ca po​g le​da do​lje, na nov​čić šes​tak u ma​loj ru​ci. – Još i pol ši​lin​g a! Oh, va​ša mi​los​ti, ni​je tre​ba​lo, za​is​ta ni​je! Vi​diš di​je​te, ko​li​ko ti je do​bra Lady Chat​ter​ley! Sve​g a mi, sre​ća ti se ju​tros na​smi​je​ši​la, di​je​te mo​je! Iz​g o​vo​r i​la je ime kao što ga u na​r o​du iz​g o​va​r a​ju: Chat’ley. – “Vi​diš ko​li​ko ti je do​bra Lady Chat’ley!” Con​nie ni​je mo​g la a da ne gle​da u sta​r i​čin nos, a sta​r i​ca opet, ov​laš, pri​je​đe po nje​mu nad​la​ni​com, ali pro​ma​ši mr​lju. Na​mje​r i​la Con​nie da kre​ne na​trag… – On​da, ve​li​ka vam hva​la, Lady Chat’lev, za​is​ta… Hajd, li​je​po za​hva​li Lady Chat’ley! – re​če ma​loj. – Hva​la – pi​skut​ne di​je​te. – Baš si zlat​na – umi​je​ša se Con​nie i s jed​nim “Zbo​g om” kre​nu odan​de, sret​na što taj su​sret os​tav​lja za so​bom. Čud​no je, po​mis​li, odak​le ono​me vi​so​kom po​no​si​tom čo​vje​ku tak​va sit​na i žes​to​ka ma​ti. A sta​r i​ca, tek što je Con​nie otiš​la, po​br​za u ku​hi​nju te na rbi​ni što ne​koć bi​ja​še ogle​da​lo za​g le​da u svo​je li​ce. “Da​ka​ko, mo​r a​la me za​te​ći u ovoj pros​toj pre​g a​či i pr​lja​va li​ca! Li​je​po li će mis​li​ti Ve​ni!” Con​nie se po​la​ko vra​ća​la ku​ći, na Wrag​by. “Ku​ći…!” Pre​to​pla je to ri​ječ za onaj go​le​mi ne​ugod​ni ku​nić​njak. Ri​ječ je sa​da bez pra​ve te​ži​ne, pri​jaš​nja joj vri​jed​nost ne​ka​ko iz​bri​sa​na. Sve ve​li​ke ri​je​či, či​ni​lo se Cons​tan​ci, iz​bri​sa​ne su za nje​zi​no po​ko​lje​nje: lju​bav, ra​dost, sre​ća, dom, maj​ka, otac, muž – sve te ve​li​ke, snaž​ne ri​je​či na​pol su mr​tve sa​da, umi​r u iz da​na u dan. Dom je sa​da sa​mo mjes​to na ko​jem ži​viš, lju​bav je ne​što či​me se ne za​lu​du​ješ, ra​dost je ri​ječ ko​ju uzi​maš za do​bar char​les​ton, sre​ća je li​ce​mje​r an iz​r i​čaj ko​jim že​liš ob​ma​nu​ti dru​g e, otac je in​di​vi​du​um ko​ji je uži​vao ži​vot, muž je čo​vjek s ko​jim ži​viš i duh mu odr​ža​vaš. A seks, po​s​ljed​nja od ve​li​kih ri​je​či, to je sa​mo coc​k​ta​il-na​ziv za uz​bu​đe​nje što te na​čas po​tak​ne, da te on​da os​ta​vi još praz​ni​jom, umor​ni​jom. Otr​ca​nom! Baš kao da​je i sa​ma tvar od ko​je si saz​da​na jef​ti​na ro​ba te se sva li​nja i tr​ca. Na kra​ju os​ta​je sa​mo upor​ni sto​ici​zam: i tu, u nje​mu, ima sta​no​vi​tog užit​ka. U sa​mom do​živ​lja​ju ni​šta​vos​ti ži​vo​ta, fa​za za fa​zom, eta​pa za eta​pom, ima ne​ko​g a je​zi​vog za​do​volj​stva. To je dak​le to! Uvi​jek je to ono kraj​nje: dom, lju​bav, brak, Mic​ha​elis… To je dak​le to kad bu​deš na sa​mr​ti, po​s​ljed​nje ri​je​či upu​će​ne ži​vo​tu bit će ti: To je dak​le to. A no​vac? Za no​vac ne mo​žeš re​ći is​to. No​vac ti je uvi​jek po​tre​ban. No​vac, Us​pjeh, Sla​va – bo​g i​nja-kuč​ka, ka​ko je, po Hen​r ​v​ju Ja​me​su, upor​no na​zi​va Tom​my Du​kes – to je po​tre​ba ko​ja ni​kad ne pres​ta​je. Ne mo​žeš po​tra​ti​ti i po​s​ljed​nji groš i na kra​ju re​ći: To je dak​le to. Ne, ni​ka​ko. Jer ako po​ži​viš još i ci​g lih de​set mi​nu​ta, tre​bat će ti još ko​ji groš za ovo ili za ono. I da ti to​čak ne zas​ta​ne u po​g o​nu, ho​će se nov​ca. Mo​r aš ga ima​ti. Dru​g o ti za​pra​vo i ne tre​ba. Da​ka​ko, ni​je tvo​ja kriv​nja što ži​viš. A kad već ži​viš, no​vac je po​tre​ba, je​di​na ap​so​lut​na po​tre​ba. Bez sve​g a se dru​g og mo​že, za nu​ždu, ali ne i bez nov​ca. Jas​no kao na dla​nu: to je dak​le to! Mis​li​la je na Mic​ha​eli​sa i na no​vac što bi ga mo​g la ima​ti s njim. A to baš ni​je htje​la. Dra​že su joj one ma​le svo​te što ih Clif​ford pi​sa​njem za​r a​đu​je uz nje​nu po​moć, sit​ni​ji iz​no​si što su do​la​zi​li od knji​žev​nog ra​da u ko​je​mu je ona do​is​ta po​ma​g a​la. “Clif​ford i ja za​r a​đu​je​mo za​jed​nič​ki ti​su​ću i dvjes​ta fun​ti na go​di​nu”, go​vo​r i​la je u se​bi. Za​r a​đi​va​ti no​vac! Stva​r a​ti ga! Ni od če​g a! Iz​vla​či​ti ga iz zra​ka! Vje​šti​na i dje​lo ko​jim se baš ljud​ski mo​žeš po​no​si​ti! Sve dru​g o pus​te su be​smis​li​ce. Ka​ska​la je ku​ći, Clif​for​du, da zdru​ži svo​je sna​g e s nje​g o​vi​ma, da s nji​me stvo​r i još jed​nu pri​po​vi​jest ni od če​g a – a pri​po​vi​jest, to je no​vac. Clif​for​du je, či​ni se, bi​lo ve​o ma važ​no svr​sta​va​ju li e nje​go​ve pri​po​vi​jes​ti u pr​vo​r az​r ed​nu li​te​r a​tu​r u ili ne svr​sta​va​ju. Ona, pra​vo li se uz​me, ni​je za to ma​r i​la. Ne​ma ni​šta u nji​ma! re​kao je nje​zin otac. Dva​na​est sto​ti​na fun​ti proš​le go​di​ne! – jed​nos​ta​van je i ko​-

na​čan od​g o​vor na to. U mla​dos​ti stiš​ćeš zu​be, gri​zeš i dr​žiš, sve dok iz​ne​vi​da ne po​te​če no​vac: po​sri​je​di je sna​g a. Stvar vo​lje; fi​na, ne​vid​lji​va i snaž​na ema​na​ci​ja vo​lje što iz te​be iz​bi​ja vra​ća ti ta​jans​tve​nu ni​šta​vost nov​ca: ri​ječ na pa​pi​r i​ću. To je kao ne​ka ma​g i​ja, a sva​ka​ko je tri​jumf. Bo​g i​nja-kuč​ka! Pa kad se već pros​ti​tu​iraš, on​da ne​ka to bu​de s bo​g i​njom-kuč​kom. Uvi​jek je mo​žeš proz​r e​ti, čak i kad joj se pre​da​ješ, i do​bro je ta​ko. Clif​ford, da​ka​ko, ima još mno​g o dje​čjih ta​bua i fe​ti​ša. Že​li da ga sma​tra​ju za “za​is​ta do​bra pis​ca”, a to je te​ška be​smis​li​ca. U sve​mu je za​pra​vo do​bro to što sa​da, eto, ima us​pje​ha. Kak​va bi i bi​la ko​r ist da si “za​is​ta do​bar” a nit​ko te ne či​ta! A bi​ja​še kao da ve​ći​na “za​is​ta do​brih” ne sti​žu na auto​bus. Ko​nač​no, ži​vi​mo sa​mo je​dan ži​vot, pa ako ne stig​ne​mo na auto​bus, os​ta​je​mo na ploč​ni​ku sa svi​ma oni​ma ko​ji su pro​ma​ši​li. Con​nie je smiš​lja​la da jed​nu zi​mu pro​ve​de s Clif​for​dom u Lon​do​nu, i to već idu​ću. Njih dvo​je do​bro su uhva​ti​li svoj auto​bus, pa za​što se ne bi mal​ko pro​vo​za​li i po​ka​za​li na vr​hu. Ne​vo​lja je bi​la što je Clif​ford pos​ta​jao po​ne​što ras​tre​sen, du​hom od​su​tan, i što je on​da-on​da za​pa​dao u po​ti​šte​nost. Jav​lja​la se ra​na što se na​la​zi​la na nje​g o​voj du​ši. Con​nie je oča​ja​va​la, bi​lo joj da za​vri​šti. Bo​že, ako se pok​va​r i i me​ha​ni​zam svi​jes​ti, što da čo​vjek či​ni? K vra​g u sve, uči​ni​la si što si mo​g la! Zar da se sa​svim upro​pas​tiš! Briz​nu​la bi ka​di​kad u go​r ak plač, no i ta​da bi, pla​ču​ći, go​vo​r i​la se​bi: Baš si glu​pa, sa​mo mo​čiš rup​či​će! Kao da​je kak​ve ko​r is​ti od to​g a! Pos​li​je do​g a​đa​ja s Mic​ha​eli​som od​lu​či​la je da ni​šta vi​še ne že​li. Či​ni​lo se to naj​jed​nos​tav​ni​jim rje​še​njem ono​g a što je druk​či​je ne​r je​ši​vo. Ni​kak​vih že​lja po​vrh onog što ima: sa​mo je htje​la ići da​lje s tim što ima. Clif​ford, pri​po​vi​jes​ti, Wrag​by, po​lo​žaj Lady Chat​ter​ley, no​vac, sla​va… sve to ka​ko jest ne​ka tra​je i na​pre​du​je, eto to ona že​li. A lju​bav, seks, sve te glu​pos​ti, sve je sa​ma pje​na: ot​pij ili ot​puh​ni, i ne bri​ni da​lje! Ako u du​ši ne hle​piš za tim, ni​je to ni​šta. Po​g o​to​vu seks… Baš ni​šta! Po​g le​daj tri​jez​no, i sve je ri​je​še​no. Seks i coc​k​ta​il: jed​na​ko tra​ju, jed​na​ko dje​lu​ju, ne​ka​ko na jed​na​ko iz​la​ze. A di​je​te? Ima​ti dje​ten​ce, da, to je uz​bu​đe​nje, do​živ​ljaj! To​me će po​ku​su pri​ći na​da​sve oprez​no. Va​lja joj naj​pri​je do​bro raz​mo​tri​ti o mu​škar​cu, a za nju, čud​no, na svem svi​je​tu ne pos​to​ji mu​ška​r ac od ko​g a bi že​lje​la di​je​te. Di​je​te od Mic​ka? Gr​sti joj se i sa​ma po​mi​sao na to! To je kao da bi že​lje​la di​je​te od ku​ni​ća! ATommv Du​kes…? Vr​lo je zgo​dan, ali ga​je ne​ka​ko te​ško po​ve​za​ti s dje​te​tom, s dru​g im na​r a​šta​jem: on se za​vr​ša​va sa​mim so​bom. Me​du oni​ma mno​g im Clif​for​do​vim znan​ci​ma ne​ma ni​jed​nog mu​škar​ca ko​ji u njoj ne bi po​bu​dio pre​zir kad bi po​mis​li​la da s nji​me ima di​je​te. Ima ih ne​ko​li​ko ko​je mo​že za​mis​li​ti kao lju​bav​ni​ke, me​du nji​ma i sa​mog Mic​ka. Ali ima​ti di​je​te od njih – ne, ni​kad! Kak​va li po​ni​že​nja! Kak​ve li po​mis​li od ko​je se sa​mo gr​stiš! To je dak​le! A ipak joj mi​sao na di​je​te ni​je iz​la​zi​la iz gla​ve. Če​kaj, če​kaj! Pro​r e​še​tat će ona mnoš​tvo mu​ška​r a​ca kro​za svo​je re​še​to, pa da vi​di​mo ho​će li se na​ći je​dan ko​ji va​lja. “Iz​i​đi​te na uli​ce i pro​la​ze je​r u​za​lem​ske i gle​daj​te ho​će​te li na​ći čo​vje​ka” Ni​je se mo​g ao u pro​r o​ko​vu Je​r u​za​le​mu na​ći čo​vjek, iako on​dje bi​ja​še na ti​su​će mu​ška​r a​ca. Ali čo​vjek. Čest une autre cho​se! Mo​žda bi tre​ba​lo da to bu​de stra​nac, po​miš​lja​la je ona: ni​ka​kav En​g lez, još ma​nje Irac. Ne​g o, pra​vi stra​nac. Če​kaj, če​kaj! Zi​mus će je Clif​ford odves​ti u Lon​don, a dru​g e će zi​me s njim u juž​nu Fran​cu​sku, Ita​li​ju. Sve po​la​ko! Ne​ma ni​kak​ve žur​be s dje​te​tom. To je ne​što nje​zi​no, sa​svim osob​no, i tu je, u toj toč​ki, bi​lo čud​no​va​to, žen​ski oz​bilj​na – oz​bilj​na do dna du​še. Ne, ne​će se ona upus​ti​ti ni s kak​vim na​mjer​ni​kom što ga slu​čaj na​ne​se, ne​će ni​kak​va ri​zi​ka. Lju​bav​ni​ka mo​žeš na​ći go​to​vo sva​kog tre​na, ali čo​vje​ka s ko​jim bi hj​te​la ro​di​ti di​je​te… če​kaj, po​la​ko! to je ne​što sa​svim dru​g o. “Iz​i​đi​te na uli​ce i pro​la​ze je​r u​za​lem​ske…” Ne, ni​je tu lju​bav po​sri​je​di ne​g o čo​vjek: o nje​mu se ra​di. Mo​g la bi ga osob​-

no i mr​zi​ti, pa ipak, ako je on pra​vi, osob​na mrž​nja tu se ne bro​ji. Jer to je ne​što što se ti​če dru​g e stra​ne nje​zi​na bi​ća. Ki​ši​lo je, kao što već ki​ši u to do​ba, pa su pu​telj​ci bi​li su​vi​še nak​va​še​ni za Clif​for​do​va ko​li​ca, ali je Con​nie htje​la van. Od ne​ko​g a je vre​me​na iz​la​zi​la sa​ma u šet​nju go​to​vo sva​ki dan, po​naj​vi​še u šu​mu, gdje je do​is​ta bi​la sa​ma. On​dje ni​je ni​kog sre​ta​la. To​g a je da​na pak Clif​ford htio ne​što po​r u​či​ti lu​g a​r u, a ka​ko je mo​mak uhva​tio gri​pu te le​žao – uvi​jek je tko​g od, či​ni se, imao gri​pu na Wrag​byju – Con​nie re​če da će ona pre​ni​je​ti po​r u​ku. Zrak bi​ja​še blag i ne​po​mi​čan – mr​tav, kao da sav svi​jet po​la​ko umi​r e. Sve si​vo, vlaž​no, ljep​lji​vo, ti​ho. Ne​po​mič​nost i ti​ši​na i na rud​ni​ku, ug​lje​no​ko​pi ra​di​li skra​će​no, a to​g a da​na sa​svim mi​r o​va​li. Svr​še​tak sve​g a! Šu​ma, kao da u njoj nig​dje ni​je ži​vo​ta, uto​nu​la u ne​ku tro​most i ti​ši​nu, i sa​mo se krup​ne ka​pi ot​ki​da​ju s go​lih gra​na da se u muk​lu čva​li​ku raz​bi​ju na tlu. A me​du sta​r o dr​ve​će le​g la si​va su​mor​nost, za​gla​vi​la se ne​kak​va tu​r ob​na ne​po​mič​nost, sve pri​tis​lo ni​šta​vi​lo. Con​nie je ko​r a​ča​la, zag​na​la se u mis​li. Iz sta​r e šu​me iz​bi​ja​la drev​na sje​ta, nuj​nost obu​zi​ma​la i nju, ne​ka bla​g ost što smi​r u​je, ne​što sva​ka​ko bo​lje ne​g o što je opo​r a beš​ćut​nost vanj​sko​g a svi​je​ta. Vo​lje​la je du​bi​nu tog os​tat​ka šu​me, to je nje​no unu​tar​nje bi​će, tu ni​je​mu uz​dr​ž​lji​vost sta​r og dr​ve​ća. Do​ima​la se ta sta​bla kao pra​va vlast šut​nje, a ipak bi​ja​hu ži​va pri​sut​nost, sa​mi ži​vot u to​me car​stvu ti​ši​ne. I ono je, dr​ve​će, če​ka​lo: upor​no, mi​mo če​ka​lo, ši​r e​ći od se​be moć šut​nje. Mo​žda je sa​mo če​ka​lo kraj: da bu​de po​sje​če​no, odve​ze​no – kraj šu​mi, svr​še​tak sve​g a. A mo​žda ta uvjer​lji​va, dos​to​jans​tve​na šut​nja, taj muk moć​nih sta​ba​la, ima​še kak​vo dru​g o zna​če​nje. Kad je na sje​ver​noj stra​ni iz​bi​la iz šu​me, lu​g a​r ev se ku​će​r ak do​imao kao da je ne​nas​ta​njen – ta​ko se ti​hom i sa​mot​nom či​ni​la ta pri​lič​no tam​na, sme​đa zi​da​ni​ca sa za​ba​ti​ma i li​je​pim dim​nja​kom. Ali se iz dim​nja​ka iz​vi​jao dug pra​men di​ma, a ma​li ogra​đe​ni vrt briž​no oko​pan i dr​žan u re​du. Vra​ta bi​ja​hu za​tvo​r e​na. Po​što je ta​ko sti​g la, osje​ti​la je ne​ku ne​volj​kost pri du​ši, kao da se mal​ko pla​ši​la tog čo​vje​ka neo​bič​nih, pro​dor​nih oči​ju. Ni​je joj bi​lo s vo​ljom da mu no​si na​r ed​be, i za​pra​vo bi se naj​r a​di​je vra​ti​la, ti​ho je po​ku​ca​la, ali nit​ko da iz​i​đe. Po​ku​ca na​no​vo, ne baš ja​če opet ni​ko​g a. Po​vi​r i na pro​zor: tam​na, ma​le​na so​ba, go​to​vo “cr​ni​la u svo​joj skro​vi​tos​ti, kao da ni​je že​lje​la ni​či​jeg po​sje​ta. Zas​ta​de te os​luh​nu: uči​ni joj se da ču​je šu​mo​ve što su do​la​zi​li iza ku​će. Ka​ko ni​je us​pje​la da​je vi​de ili ču​ju, pos​ta​de po​du​zet​ni​ja: kad je već tu, ne​će odus​ta​ti. Kre​nu​la je sto​g a da obi​đe oko ku​će. Stra​g a, za ku​ćom, tlo se us​pi​nja​lo, bi​lo str​mo, straž​nje dvo​r i​šte usi​je​ca​lo se u pa​di​nu okru​že​nu ni​skim zi​dom od ka​me​na. Con​nie za​mak​nu za kuć​ni ugao te sta​de. U ma​lom dvo​r i​štu sta​jao je čo​vjek sa​mo ko​ji ko​r ak uda​ljen od nje: umi​vao se bez​briž​no, i ne slu​te​ći da bi mo​g ao tko​g od na​ići. Ob​z​na​žio se do po​ja​sa, hla​če od vel​ve​ti​na spa​le mu niz uske ku​ko​ve. Bi​je​la mu se gip​ka le​da pri​g i​nja​la nad pra​o nik pun sa​pu​nja​ve vo​de, u ko​ju je uma​kao gla​vu pa ju on​da otre​sao u čud​nim br​zim tr​za​ji​ma i di​zao vit​ke bi​je​le ru​ke da iz uši​ju mak​ne sa​pu​nas​tu pje​nu, brz i žus​tar, okre​tan kao la​si​ca kad se igra vo​dom, i sam sam​cat. Con​nie us​tuk​nu, po​vu​če se za ugao te po​br​za na​trag, u šu​mu. Eto, zbu​ni​la se. A što je, uos​ta​lom! Čo​vjek se umi​va, pa što on​da! Ni​šta neo​bič​no. Ipak je taj do​živ​ljaj, ne​ka​ko čud​no​va​to, bio za nju kao pri​vi​đe​nje i po​g o​dio ju je usred sr​ca. Vi​dje​la je ka​ko te​ške hla​če kli​ze ni​za čis​te, njež​ne bi​je​le bo​ko​ve, na ko​ji​ma mal​ko is​ka​ču kos​ti, osje​ti​la je go​le​mu sa​mo​ti​nju, usam​lje​nost to​g a sa​mot​ni​ka, i taj ju je osje​ćaj sa​svim pre​svo​jio. Bi​je​la, usam​lje​na go​lo​ti​nja stvo​r a ko​ji ži​vi sam, sam i u du​ši. A po​vrh to​g a, sta​no​vi​ta lje​po​ta čis​tog stvo​r a. Ne tvar te ljup​kos​ti, čak ni ti​je​lo te lje​po​te, ne​g o ne​ki plam​saj, zra​če​nje, to​pli, bi​je​li pla​men osam​lje​nog ži​vo​ta što se ot​kri​va u obri​si​ma ko​je mo​žeš do​dir​nu​ti: ti​je​lo! To je vi​đe​nje po​g o​di​lo Cons​tan​cu u du​bi​nu utro​be, i ona je to zna​la: le​ža​lo je u njoj. Ali je svo​jim

raz​bo​r om bi​la sklo​na da se sve​mu na​smi​je. Mu​ška​r ac ko​ji se umi​va na dvo​r i​štu za ku​ćom! I još, za​ci​je​lo, lo​šim žu​tim sa​pu​nom što ne​ugod​no vo​nja! Go​to​vo se lju​ti​la: za​što joj se mo​r a​lo do​g o​di​ti da na​le​ti na te vul​g ar​ne in​tim​nos​ti? Poš​la je da​lje, ali do​ma​la sje​de na panj. I odvi​še se zbu​ni​la a da bi mo​g la mis​li​ti. Ipak, u svem me​te​žu svo​je zbu​nje​nos​ti, od​lu​či da čo​vje​ku pre​da po​r u​ku. Ni​šta je ne smi​je za​us​ta​vi​ti. Da​ka​ko, mo​r a mu os​ta​vi​ti vre​me​na da se odje​ne, ali ne to​li​ko da bi i oti​šao. A oči​to se ne​ka​mo spre​ma. Kre​nu​la je opet ona​mo, po​la​ko, sve os​lu​šku​ju​ći. Kad je priš​la bli​že, vi​dje da je ku​ća kak​va je i bi​la. Za​la​ja pas, a ona po​ku​ca na vra​ta; sr​ce joj lu​pa​lo, ni​je ga mo​g la smi​r i​ti. §» Ču​la je ka​ko čo​vjek la​ka ko​r a​ka si​la​zi ni​za stu​be. Na​g lo je otvo​r io vra​ta te ju pre​pla​šio. I sam kao da se na​šao u ne​pri​li​ci, ali mu se od​mah ja​vi smi​je​šak na li​cu. – Lady Chat​ter​ley! – re​če on. – Iz​vo​li​te li ući? Vla​dao se li​je​po i ne​usi​lje​no, te ona pri​je​đe pre​ko pra​g a i stu​pi u ma​le​nu, pri​lič​no tu​r ob​nu so​bu. – Sa​mo vam do​no​sim po​r u​ku od Sir Clif​for​da – ona će bla​g im gla​som, go​to​vo bez da​ha. Čo​vjek je po​g le​da onim mo​drim oči​ma što sve vi​de, te ona mal​ko svr​nu svoj po​g led us​tra​nu. Uči​ni​la mu se ljup​kom, go​to​vo li​je​pom u onoj svo​joj pla​hos​ti, i on od​mah ov​la​da po​lo​ža​jem. – Iz​vo​li​te li sjes​ti? – upi​ta je, mis​le​ći da ona ne že​li. Vra​ta bi​ja​hu otvo​r e​na. – Ne, hva​la. Sir Clif​ford pi​ta bis​te li… – i pre​ne​se mu po​r u​ku. Opet ga​je, ne​ho​ti​ce, po​g le​da​la u oči. Odra​ža​va​la se u nji​ma to​pli​na i lju​baz​nost, po​g o​to​vu tak​ve bi​ja​hu za jed​nu že​nu – sa​ma to​pli​na, do​bro​ta i ne​usi​lje​nost. – Ra​zu​mi​jem, va​še gos​pod​stvo. Od​mah ću se po​bri​nu​ti. Po​što je pri​mio po​r u​ku, sav se pro​mi​je​nio, pre​ko sve​g a nje​g o​va bi​ća pre​vuk​la se skra​ma ne​kak​ve kru​tos​ti i suz​dr​ž​lji​vos​ti. Con​nie se skla​nji​va​la, va​lja​lo joj ići. Umjes​to da kre​ne, bo​ja​ž​lji​vo se ogle​da​la po ured​noj i čis​toj su​mor​noj so​bi​ci. – Ži​vi​te ov​dje sa​mi? – upi​ta ona. – Sa​svim sam, va​ša mi​los​ti. – A va​ša maj​ka…? – U svo​joj ku​ći, u se​lu. – S dje​te​tom? – opet će Con​nie. – S dje​te​tom. Na nje​g o​vu po​ne​što umor​nu li​cu čis​tih cr​ta ja​vi se neo​bjaš​njiv smi​je​šak, go​to​vo po​drug​ljiv. Li​ce mu je ne​pres​ta​no mi​je​nja​lo iz​r a​žaj i do​vo​di​lo su​be​sjed​ni​cu u ne​pri​li​ku. – Ne – na​dos​ta​vi on, vi​de​ći da Con​nie ni​je ra​zu​mje​la – maj​ka do​la​zi ova​mo su​bo​tom, da pos​pre​mi: os​ta​lo ra​dim sam. Opet ga​je po​g le​da​la. Oči mu se opet smi​je​ši​le, mal​ko po​drug​lji​vo, ali u nji​ho​voj mo​dri​ni bi​la je to​pli​na i lju​baz​nost. Ču​di​la mu se. Imao je na se​bi hla​če i fla​nel​nu ko​šu​lju sa si​vom kra​va​tom, ko​sa mu me​ka i vlaž​na, bli​je​do li​ce do​ima​lo se kao iz​nu​r e​no. Kad bi pres​ta​le da se smi​je​še, oči mu bi​ja​hu kao da su mno​g o pre​tr​pje​le, ali sve​jed​na​ko ni​su gu​bi​le svo​ju to​pli​nu. Odjed​nom kao da ga​je oba​vio veo iz​dvo​je​nos​ti – ona, Con​nie, ni​je za nj pos​to​ja​la. Htje​la je to​li​ko to​g a re​ći, a ni​je rek​la ni​šta. Sa​mo ga je opet po​g le​da​la i pro​tis​nu​la: – Na​dam se da vam ni​sam sme​ta​la? Nje​mu se, od po​drug​lji​va smi​je​ška, je​dva pri​mjet​na, oči stis​le. – Sa​mo sam se češ​ljao, ako ne za​mje​r a​te. Opros​ti​te što sam bez ka​pu​ta, ali ni​sam mo​g ao zna​ti tko ku​ca. Nit​ko ov​dje ne ku​ca, pa za​to na zlo slu​ti ono što se ne oče​ku​je. Kre​nuo je pred njom vrt​nom sta​zom da joj pri​dr​ži vra​ta na ogra​di. Ona​kav u ko​šu​lji, bez te​škog ka​pu​ta od vel​ve​ti​na, opet joj se pri​či​ni​lo vit​kim, vi​dje​la je ko​li​ko je ta​nak, mr​šav, mal​ko pog​nut. Kad

je po​r ed nje​g a pro​la​zi​la na vrt​na vra​ta, zra​či​la je mla​dost i svje​ži​na iz nje​g o​ve svi​je​tle ko​se i ži​vah​nih mu oči​ju. Mo​g lo mu je bi​ti tri​de​set i se​dam go​di​na ili tri​de​set i osam. Od​mi​ca​la je pre​ma šu​mi, zna​ju​ći da on gle​da za njom; pri​lič​no ju je smeo, iz​g u​bi​la je pri​bra​nost, iako se to​me oti​ma​la. A on, kad se vra​tio u ku​ću, po​mis​li: “Li​je​pa je i ne pre​nav​lja se! Ljep​ša je ne​g o što je i sa​ma svjes​na.” Raz​miš​lja​la je o nje​mu i ču​di​la se: je​dva da​je i na​lik na lu​g a​r a, to​li​ko od​ska​če, a ni​je na​lik ni na rad​ni​ka, prem​da ima i po​ne​što za​jed​nič​ko sa ži​te​lji​ma ono​g a kra​ja. Ali ni​je jed​nak s nji​ma, i tu se raz​li​ku​je od okol​nog pu​ka. – Lu​g ar Mel​lors ču​dan je čo​vjek – re​če ona Clif​for​du – go​to​vo da bi mo​g ao bi​ti gos​po​din. – Ta​ko? – do​če​ka Clif​ford. – Ni​sam opa​zio. – A zar ni​je ne​što po​seb​no na nje​mu? – opet će Con​nie. – Mis​lim da​je sa​svim zgo​dan mo​mak, ali vr​lo ma​lo znam o nje​mu. Tek to​li​ko da​je la​ni do​šao iz voj​ske, ne​ma ni go​di​na da​na. Iz In​di​je, či​ni mi se. Valj​da je on​dje ste​kao ne​ke na​vi​ke, mo​žda je bio slu​žak u kak​va čas​ni​ka, pa se ta​ko po​ne​što iz​o ​bra​zio. Ima tak​vih. Ali im ni​je na pro​bi​tak što su se mal​ko ulju​di​li, va​lja im na​trag, na sta​r a mjes​ta, kad se vra​te ku​ći. Con​nie je za​miš​lje​no gle​da​la Clif​for​da. Vi​dje​la je u nje​mu ono usko​g rud​no za​zi​r a​nje od sva​kog iz ni​žih kla​sa, ono gos​pod​sko gle​da​nje svi​so​ka na one ni​že ko​ji bi se mo​g li uz​di​ći – krut stav što je, do​bro je to zna​la, ta​ko svoj​stven Clif​for​do​vu so​ju. A zar ne na​la​ziš da​je u nje​mu ne​što po​seb​no? – upi​ta ga po​nov​no. – Pra​vo da ti ka​žem, ne na​la​zim! Ni​sam ni​šta za​mi​je​tio. I po​g le​da je ra​doz​na​lo, s ne​kom ne​la​g o​dom, na​pol sum​nji​ča​vo. A ona osje​ti da joj ni​je ka​zao svu is​ti​nu. Ne go​vo​r i on is​ti​nu ni sa​mom se​bi, eto to je. Mr​ska mu je i sa​ma po​mi​sao da bi mo​g ao pos​to​ja​ti ka​kav iz​u​ze​tan ljud​ski stvor. Lju​di se ma​nje-vi​še mo​r a​ju na​la​zi​ti na nje​g o​voj ra​zi​ni, ili pak ni​že od nje​g a. Con​nie je opet osje​ti​la usko​g rud​nost i kru​tost lju​di svo​g a kru​g a. To​li​ko su krat​ko​vid​ni, kru​ti, uda​lje​ni od ži​vo​ta! SED​MO PO​GLAV​LJE Kad je Con​nie doš​la go​r e, u svo​ju spa​va​o ni​cu, uči​ni​la je ono što ni​je već odav​na: ski​nu​la je svu odje​ću sa se​be te se ogle​da​la, go​la, u vi​so​kom ogle​da​lu. Ni​je zna​la što tra​ži i što za​pra​vo gle​da, ali je po​mi​ca​la svje​tilj​ku dok svje​tlo ni​je oba​sja​lo sav joj lik. I mis​li​la je kao što čes​to miš​lja​še… ka​ko li​je krh​ka, ka​ko ra​nji​va, ta jad​na stvar​ca ljud​sko ti​je​lo, go​lo: ne​ka​ko je kao ne​do​vr​še​no, ne​pot​pu​no! Sma​tra​li su da je li​je​po gra​đe​na, ali je sa​da bi​la iz​van mo​de: po​ne​što pre​vi​še žens​tve​na, ne​do​volj​no na​lik na ne​doz​r e​la dje​ča​ka. Ni​je bi​la vi​so​ka ne​g o škot​ski sta​me​na, zbi​je​na; ali je iz sveg joj li​ka iz​bi​ja​lo ne​što ne​usi​lje​no i ljup​ko, dra​žest ko​ja je svu oba​vi​ja i ko​ja bi se mo​g la na​zva​ti lje​po​tom. Ima​la je po​ne​što za​g a​si​tu put, udo​vi joj po​ka​zi​va​li sta​no​vi​tu mir​no​ću, niz ci​je​lo ti​je​lo kli​zi​la buj​nost i pu​no​ća, ali je ipak ne​što ne​dos​ta​ja​lo. Umjes​to da joj saz​r i​je​va​ju čvr​sti pre​g i​bi što se sli​je​va​ju na​ni​že, ti​je​lo joj se ne​ka​ko plo​šti​lo, ne​kak​va opo​r ost u nje​mu. Kao da ni​je ima​la do​volj​no sun​ca i to​pli​ne, prev​la​či​lo se si​vi​lom, ota​ka​la se soč​nost iz nje​g a. Gru​di joj se spu​šta​le oma​le​ne, kru​ško​li​ke. Ali kru​ške bi​ja​hu nez​r e​le, po​ne​što opo​r e, vi​sje​le kao bez ne​ke svr​he. A tr​buh joj iz​g u​bio za​teg​nu​ti sjaj i svje​žu pu​ni​nu, ni​je ka​kav je bio u nje, mla​de dje​voj​ke, onih da​na kad je ima​la onog mla​di​ća, Ni​jem​ca, ko​ji ju je za​is​ta tje​les​no lju​bio. Ta​da je taj tr​-

buh bio mlad i pun oče​ki​va​nja, imao je svoj iz​g led, svoj oblik. Sa​da, evo, pos​ta​je mli​tav, i po​ne​što plos​nat – ta​nji je do​du​še, ali mu je tan​kost mli​ta​va. A i nje​na be​dra, ne​koć ta​ko gip​ka i žus​tra, sjaj​na u svo​joj žen​skoj za​o b​lje​nos​ti, eto su i ona ne​ka​ko spa​la, omli​ta​vje​la, iz​g u​bi​la pri​jaš​nju za​vod​lji​vost. U ti​je​lu joj ne​ma ne​ka​da​njeg iz​a​zo​va, iz​g u​bi​lo iz​r a​zi​tost. Zbog to​g a je osje​ća​la ne​iska​zi​vu po​ti​šte​nost, go​to​vo bez​na​đe. Kak​ve bi joj i mo​g le bi​ti na​de? Sta​r a je, sta​r a u dva​de​set i sed​moj, nes​ta​lo sja​ja i blis​ta​vi​la pu​ti. Sta​r a od sa​mog ne​ma​r a i sa​me us​kra​te – da, us​kra​te. Že​ne što idu uko​r ak s mo​dom uz​dr​ža​va​ju svo​je ti​je​lo bri​g om oko vanj​šti​ne, nje​gu​ju ga da bu​de sjaj​no kao naj​fi​ni​ji por​cu​lan. A što unu​tri, u por​cu​la​nu, is​pod vanj​skog sja​ja ne​ma ni​če​g a, ne ma​r i. Ona se ipak ni​je sja​la ni to​li​ko. Du​šev​ni ži​vot? Pri​je​va​r a, slje​pa​r i​ja! Na​g ao val bi​jes​ne mrž​nje is​pe se u njoj na tu spoz​na​ju. U dru​g om ogle​da​lu pro​mo​tri odraz svo​jih le​da, stru​ka i bo​ko​va. Vi​di, pos​ta​la je vit​ki​ja, ali joj ne pris​ta​je. Kad se okre​nu​la, pre​g ib pod le​đi​ma, u stru​ku, po​ka​zao ma​lu mlo​ha​vost; a ne​koć je i tu uvi​jek bi​la gip​kost i svje​ži​na. Iz​du​že​ni na​g ib nje​nih bo​ko​va i pri​je​laz na​ni​že iz​g u​bio je svoj sjaj, zad​nji​ca ne​ma vi​še one oble pu​ni​ne. Otiš​lo sve! Sa​mo je onaj mla​di Ni​je​mac lju​bio ta mjes​ta, a mr​tav je on ima go​to​vo de​set go​di​na! Ka​ko li vri​je​me pro​la​zi! De​set je go​di​na mr​tav, a njoj je is​tom dva​de​set i se​dam. Onaj krep​ki mla​dić sa svo​jom zdra​vom, nes​pret​nom pu​te​nos​ti na ko​ju je ona, on​da, gle​da​la ta​ko pre​zir​no! Gdje da​je na​de sa​da? Nes​ta​lo je to iz mu​ška​r a​ca, iš​či​lje​lo. Oni ima​ju svo​je jad​ne gr​če​ve što tra​ju tre​nu​tak-dva, kao Mic​ha​elis; ali ne​ma one zdra​ve mu​ške čul​nos​ti što ti krv gri​je, pu​te​nos​ti što sve bi​će oživ​lju​je. Još je naj​ljep​še na njoj, vi​dje​la je, taj iz​du​že​ni na​g ib bo​ko​va, po​tez što za​vod​lji​vo kli​zi od ko​r i​je​na le​da, i onaj sne​ni oblik nje​nih steg​na. Cr​ta bla​g a – po​put pješ​ča​nih hu​ma​ka, ka​ko ve​le Ara​pi – i me​ka u svo​me iz​du​že​nom pa​du. Tu, u to​me di​je​lu, bi​ja​še ži​vo​tu još ne​ke na​de. Ali je i tu Con​nie pos​ta​ja​la ta​nja, ne​ka​ko kao nez​r e​la, skup​lja​la se. Pred​nja stra​na nje​zi​na ti​je​la… ah, zbog nje je na​pros​to oča​ja​va​la. Tu se već jav​lja​lo mlo​ha​vi​lo, ne​kak​va ola​ba​vje​la tan​ko​ća, bi​ja​še kao da joj ti​je​lo ve​ne, sta​r i eto pri​je ne​g o što je i po​če​lo ži​vje​ti. Po​mis​li​la je na di​je​te što bi ga mo​žda mo​g la ima​ti. Je li uop​će spo​sob​na za to? Na​vuk​la je na se spa​va​ći​cu i le​g la u pos​te​lju, gor​ko je​ca​ju​ći. U dnu nje​zi​ne gor​či​ne go​r io je hla​dan gnjev na Clif​for​da, na nje​g o​vo pi​sa​nje i brb​lja​nje – pro​g o​va​r ao iz nje bi​jes na sve mu​škar​ce nje​go​va so​ja ko​ji že​nu sa​mo va​r a​ju, čak i za nje​zi​no ti​je​lo. Ne​prav​da! Ne​prav​da! Osje​ćaj du​bo​ke fi​zič​ke ne​prav​de du​šu joj raz​di​r ao. Uju​tro je ipak us​ta​la kao uvi​jek, u se​dam, i siš​la Clif​for​du. Mo​r a​la mu je po​mo​ći u svim osob​nim pos​lo​vi​ma, jer ni​je imao slu​g e, a žen​ske pos​lu​g e ni​je htio. Do​mar​kin muž, ko​ji ga je znao još kao dje​ča​ka, po​ma​g ao mu je u te​žem, kad ga je tre​ba​lo di​za​ti, ali ga​je Con​nie dvo​r i​la i po​ma​g a​la u osob​nim stva​r i​ma, i či​ni​la je to ra​do. Iz​i​ski​va​lo je to trud i na​por od nje, ali je ona htje​la uči​ni​ti što mo​že. Ta​ko je ona iz​r i​jet​ka od​la​zi​la s Wrag​byja, i ni​kad ni​je iz​bi​va​la vi​še od dan-dva, a ta​da bi u dvor​bi kod Clif​for​da os​ta​ja​la gos​po​da Bet​ts, do​mar​ka. On je, ka​ko je bi​lo i ne​mi​nov​no ti​je​kom vre​me​na, sve to dvo​r e​nje uzi​mao kao ne​što što se ra​zu​mi​je sa​mo po se​bi. A bi​lo je i pri​r od​no što je ta​ko sma​trao. Con​nie je ipak, neg​dje du​bo​ko u se​bi, ću​tje​la ka​ko je po​la​ko pe​če ne​prav​da, osje​ća​la je ka​ko je pre​va​r e​na. Fi​zič​ko osje​ća​nje ne​prav​de opa​san je osje​ćaj, kad se jed​nom pro​bu​di, i mo​r a na​ći odu​ška, jer ako ga ne na​đe, sa​žgat će ono​g a u ko​me ta​kav pla​men buk​ne. Na jad​nog Clif​for​da ni​je se mo​g la sva​li​ti kriv​nja. Ni​je on, jad​nik, ni​šta kriv, ne tre​ba ga pre​ko​r a​va​ti. Nje​g o​va je ne​sre​ća ku​di​ka​mo ve​ća ne​g o nje​zi​na. Sve je to dio op​će ka​tas​tro​fe. Pa ipak, ne zas​lu​žu​je li i on ne​ku po​ku​du? Ne tre​ba li mu spo​čit​nu​ti ne​dos​ta​tak to​pli​ne, iz​o s​ta​nak jed​nos​tav​no​g a, to​plog, fi​zič​kog do​di​r a? On, Clif​ford, ni​je za​pra​vo ni​kad po​ka​zi​vao to​pli​ne, ni​je čak bio ni usr​dan i lju​ba​zan, ne​g o sa​mo pa​ž​ljiv, ob​zi​r an – po​ka​zi​vao je hlad​no​ću svo​g a do​brog od​g o​ja,

hlad​no​ću svo​g a vi​so​kog to​na! A ni​kad to​pli​ne kak​vu mu​ška​r ac mo​že po​ka​za​ti že​ni, čak ni one kak​vu je po​ka​zi​vao nje​zin otac – to​pli​ne se​bič​nja​ka ko​ji uga​đa se​bi a ipak još zna utje​ši​ti že​nu is​krom svo​g a mu​ška​r ač​kog ža​r a. Ne, Clif​ford ni​je bio ta​kav. Ni on, ni nje​g ov rod. Svi su oni bi​li kru​ta sr​ca, sa​mo​ži​vi, to​pli​na nji​ma bi​ja​še ne​što što pri​pa​da ne​uku​su. Sa​mo na​pri​jed bez nje, i dr​ži se svo​g a. Sve je to li​je​po i do​bro, da​ka​ko, ako ste is​tog sta​le​ža i so​ja. Mo​žeš on​da po​ka​zi​va​ti hlad​no​ću, i bit ćeš ci​je​njen; mo​žeš ima​ti svoj stav i uži​va​ti u nje​mu. Ali kad si od dru​g og sta​le​ža i dru​g og so​ja, on​da sve ide ukri​vo, ni​je ni​kak​vo za​do​volj​stvo dr​ža​ti se svo​g a i osje​ća​ti da pri​pa​daš vla​da​ju​ćem slo​ju. I kak​va uop​će smis​la ima u to​me kad ni naj​o t​mje​ni​ji aris​to​kra​ti ne​ma​ju za​pra​vo ni​šta po​zi​tiv​no svo​je da bra​ne i da se to​g a dr​že, a nji​ho​va je vlast sa​mo la​kr​di​ja i ni​je u bi​ti ni​kak​va vlast? Ka​kav je smi​sao u sve​mu to​me? Sve go​li be​smi​sao. Osje​ćaj po​bu​ne ti​njao je Cons​tan​ci u du​ši. Kak​va je svr​ha sve​mu to​me? Kak​va je ko​r ist od nje​zi​ne žr​tve, če​mu vo​di to što svoj ži​vot po​sve​ću​je Clif​for​du? Ko​mu i če​mu za​pra​vo ona ti​me slu​ži? Hlad​nom du​hu is​praz​nos​ti, du​hu ta​šti​ne ko​ji ne zna za to​ple ljud​ske do​di​r e i ko​ji je pok​va​r en kao Žid naj​g o​r eg ro​da u svo​joj hlep​nji da se sav pre​da bo​g i​nji-kuč​ki, bo​g i​nji Us​pje​ha. Ni nje​g o​va hlad​na odvo​je​nost od okol​nog svi​je​ta, ni nje​g o​va sa​mo​uvje​r e​nost da pri​pa​da vla​da​ju​ćoj kla​si, ni​je Clif​for​da spri​je​či​la da is​pla​že​na je​zi​ka, sav za​dah​tan, ju​r i za bo​g i​njom-kuč​kom. Mic​ha​elis je u to​me po​ka​zi​vao za​is​ta vi​še dos​to​jans​tva i ku​di​ka​mo vi​še us​pje​ha. Uis​ti​nu, Clif​ford je, pro​ma​tra​mo li ga iz​bli​žeg, bio glu​mac, la​kr​di​jaš, a bi​ti la​kr​di​jaš te​že je po​ni​že​nje ne​g o​li bi​ti pros​tak i sko​r o​je​vić. Kad je ri​ječ o nji​ma dvo​ji​ci, ona je sva​ka​ko bi​la po​treb​ni​ja Mic​ha​eli​su ne​g o​li Clif​for​du. 0 bo​g a​lju uze​tih no​g u mo​že se bri​nu​ti sva​ka va​lja​na bol​ni​čar​ka. A što se ti​če bor​be i ju​naš​tva, Mic​ha​elis je hra​bar šta​kor, a Clif​ford na​pros​to pudl ko​ji se pro​du​ci​r a, psić pre​ne​ma​g ač. Ka​di​kad bi​ja​še gos​ti​ju ko​ji su po​vre​me​no od​sje​da​li na Wrag​byju, me​du nji​ma Clif​for​do​va tet​ka Eva, Lady Ben​ner​lev. Bi​la je to su​ho​nja​va že​na od šez​de​set go​di​na, udo​vi​ca što je ima​la ne​što od gran​de da​me. Po​tje​ca​la je od jed​no​g a me​du naj​o t​mje​ni​jim ro​do​vi​ma i sva​kom je pri​li​kom to is​ti​ca​la. Con​nie ju je vo​lje​la, bi​la je ta že​na ta​ko div​no jed​nos​tav​na, is​kre​na ko​li​ko je već htje​la da tak​va bu​de, i po​vr​š​no lju​baz​na. A još po​naj​vi​še, bi​la je ne​nad​maš​na da se​bi pris​kr​bi svo​ja pra​va i pred​nos​ti i da se iz​di​že iz​nad dru​g ih. Ne, ni​je ona bi​la snob – ta ima​la je i pre​vi​še sa​mo​po​uz​da​nja. Sa​vr​še​no je zna​la druš​tve​nu igru da se dr​ži hlad​no i da dru​g e na​tje​r a da joj se po​ko​r a​va​ju. Po​ka​zi​va​la je lju​baz​nost pre​ma Cons​tan​ci i nas​to​ja​la po​dri​je​ti u nje​zi​nu žen​sku du​šu oš​trim svrd​lom svo​g a da​r a za opa​ža​nje i svo​jih bla​g o​nak​lo​nih na​po​me​na. – Mis​lim da si sjaj​na – rek​la je Cons​tan​ci – ču​de​sa si uči​ni​la za Clif​for​da. Ni​kad pri​je ni​sam za​mi​je​ti​la da u nje​mu ti​nja ge​nij, a sa​da svi o nje​mu go​vo​r e. Te​ta Eva bi​la je pu​na sa​mo​do​pad​nog po​no​sa zbog Clif​for​do​va us​pje​ha. Još jed​na čast nje​zi​nu ro​du, još jed​no pe​r o na po​r o​dič​noj per​ja​ni​ci. A za nje​g o​ve knji​g e ma​r i​la je ko​li​ko i za lanj​ski sni​jeg. Pa i što bi dru​g o! – Ah, ne mis​lim da sam ja tu išta uči​ni​la – od​g o​vo​r i​la bi Con​nie. – Je​si, sva​ka​ko, ta tko bi dru​g i? A od sve​g a to​g a, či​ni mi se, te​bi ni​kak​ve ko​r is​ti. – Ka​ko? – Po​g le​daj sa​mo ka​ko si ov​dje za​r ob​lje​na. Rek​la sam Clif​for​du: Ako se to di​je​te jed​nog da​na po​bu​ni, na te​bi je kriv​nja! – Pa Clif​ford mi ni​kad ni​šta ne us​kra​ću​je – uz​vra​ti Con​nie. – Vi​diš, dra​g o di​je​te – i Lady Ben​ner​ley po​lo​ži ko​štu​nja​vu ru​ku Cons​tan​ci na nad​lak​ti​cu – že​na mo​r a ži​vje​ti svoj ži​vot, jer će ina​če ži​vje​ti ka​ju​ći se što ga ni​je pro​ži​vje​la. Ta​ko je, vje​r uj mi! I srk​nu još gut​ljaj bran​dyja – ta​ko se mo​žda ona ka​ja​la.

– Pa ja ži​vim svoj ži​vot! Zar ga ne ži​vim? – Ne ona​ko ka​ko ja to mis​lim. Clif​ford bi te tre​bao pus​ti​ti u Lon​don, da se on​dje mal​ko pro​ve​deš. Ti nje​g o​vi pri​ja​te​lji sa​svim su do​bri za nje​g a, ali što su oni te​bi? Da sam na tvo​me mjes​tu, ne bih se ti​me za​do​vo​lji​la. Pu​štaš da ti mla​dost pro​la​zi sa​mo ta​ko, pa ćeš se ka​ja​ti pod sta​r ost, a bog​me i pri​je, već u sred​njim svo​jim go​di​na​ma. Ple​me​ni​ta je gos​po​da za​pa​la u raz​miš​lja​nje i šut​nju, ubla​že​nu bran​dyjem. Con​nie ni​je baš čez​nu​la za tim da ide u Lon​don i da je on​dje u ot​mje​na druš​tva vo​di Lady Ben​ner​ley. Ni​je ona ma​r i​la za ot​mje​nost, taj svi​jet ni​je nju ni naj​ma​nje za​ni​mao. Is​pod skra​me ot​mje​nos​ti ona je osje​ća​la onu po​seb​nu hlad​no​ću od ko​je sve ve​ne, ne​što na​lik na tlo u La​bra​do​r u što mu je po​vr​šje iša​r a​no ljup​kim sit​nim cvi​je​ćem, a već sto​pu u du​bi​nu zem​lja je smrz​nu​ta. Tom​my Du​kes na​la​zio se u po​sje​tu na Wrag​byju, i još je​dan čo​vjek, Har​r y Win​ter​s​low, pa Jack Stran​g eways sa su​pru​g om. Vo​dio se raz​g o​vor zbr​da-zdo​la, još po​vr​š​ni​ji ne​g o​li ina​če, kad bi u gos​te doš​li sta​r i pri​ja​te​lji, i svat​ko se po​ma​lo do​sa​đi​vao, jer vri​je​me bi​ja​še ruž​no, i sa​mo su ima​li bi​ljar da se za​ba​ve i pi​ano​lu da uz nju za​ple​šu. Oli​va je či​ta​la ne​kak​vu knji​g u o bu​duć​nos​ti, o vre​me​nu kad će dje​cu uz​g a​ja​ti u stak​len​ka​ma, a že​ne će bi​ti “imu​ni​zi​r a​ne”. – Kras​no, za​is​ta! – re​če ona. – On​da bi že​ne mo​g le ži​vje​ti svo​jim ži​vo​tom. Stren​g eways je, na​ime, že​lio ima​ti dje​cu, ali ih ona ni​je htje​la. – A ka​ko bi vam se svi​đa​lo da bu​de​te imu​ni​zi​r a​ni? – upi​ta Win​ter​s​low, is​kri​viv​ši us​ta u ru​žan smi​julj. – Pa na​dam se da tak​va i je​sam, već od pri​r o​de – uz​vra​ti ona. – Sva​ka​ko će u bu​duć​nos​ti bi​ti vi​še raz​bo​r a, i že​na ne smi​je do​pus​ti​ti da​je sro​za​ju nje​zi​ne funk​ci​je. – Mo​žda će že​na ta​da ule​tje​ti u sve​mir – pri​tak​nu Du​kes. – Is​tin​ska bi ci​vi​li​za​ci​ja, mis​lim, mo​r a​la uk​lo​ni​ti mno​g e i mno​g e fi​zič​ke sla​bos​ti – ja​vi se Clif​ford. – I sve te lju​bav​ne zač​ko​lji​ce, na pri​mjer, mo​g le bi iz​o s​ta​ti. Sve bi te tri​ce, mis​lim, ot​pa​le kad bi​smo mo​g li uz​g a​ja​ti dje​cu u stak​len​ka​ma. – Ni​ka​ko! – po​vi​ka Oli​va. – Ta​ko bi sa​mo bi​lo vi​še pri​li​ke za lu​do​r i​je. – Me​ni se či​ni – za​miš​lje​no će Lady Ben​ner​ley – kad bi nes​ta​lo tih lju​bav​nih stva​r i, već bi ih što​god dru​g o na​do​mjes​ti​lo. Mor​fij, mo​žda. Mal​ko mor​fi​ja svu​da u zra​ku. Bi​lo bi to div​no os​vje​že​nje sva​ko​me. – Da nam vla​da su​bo​tom pu​šta eter u zrak, za čis​ti​ji i ljep​ši vi​kend! – uba​ci Jack. – Li​je​po zvu​či, ali ka​ko bi nam on​da bi​lo u sri​je​du? – Sve dok za​bo​r av​lja svo​je ti​je​lo, čo​vjek je sre​tan – opet će Lady Ben​ner​ley. – A čim ga pos​ta​ne svjes​tan, eto ne​vo​lje. Ako je ci​vi​li​za​ci​ja ne​kak​va bla​g o​dat, mo​r a​la bi nam po​mo​ći da za​bo​r a​vi​mo svo​je ti​je​lo, i vri​je​me bi nam pre​tje​ca​lo u sre​ći a da to i ne bi​smo zna​li. – Da, po​mo​ći nam da se sa​svim os​lo​bo​di​mo ti​je​la – re​če Win​ter​s​low. – Bi​lo bi već i vri​je​me da čo​vjek poč​ne pre​prav​lja​ti vlas​ti​tu na​r av, oso​bi​to nje​zi​nu fi​zič​ku stra​nu. – Za​mis​li​te kad bi​smo leb​dje​li po​put du​han​skog di​ma! na​do​da Con​nie. – To ne​će bi​ti – pre​ki​de Du​kes. – Splas​nut će​mo, oti​ći će naš sjaj, ci​vi​li​za​ci​ja nam već pro​pa​da. Sru​šit će se u bez​dan, u po​nor. A vje​r uj​te mi, je​di​ni će most pre​ko po​no​r a bi​ti fa​los! – Oh, ne​moj​te pre​tje​r i​va​ti, ge​ne​r a​le! – uzvik​nu Oli​va. – Baš ste ne​mo​g u​ći! – I ja vje​r u​jem u pro​past na​še ci​vi​li​za​ci​je – pri​t​vr​di tet​ka Eva. – A što pos​li​je nje? – upi​ta Clif​ford. – Ne​mam bla​g og poj​ma, ali mis​lim da će ne​što ipak do​ći za njom – od​g o​vo​r i vre​meš​na da​ma.

– Con​nie spo​mi​nje lju​de kao pra​me​nje di​ma, Oli​va imu​ni​zi​r a​ne že​ne i dje​cu u stak​len​ka​ma, a Du​ke​su je fa​los most ko​ji vo​di u bu​duć​nost. Rad bih znao što će bi​ti uis​ti​nu – re​če Clif​ford. – Oh, ne​ka vas ne bo​li gla​va zbog bu​duć​nos​ti! Gle​daj​mo da ne​ka​ko pre​ži​vi​mo da​naš​nji​cu – ogla​si se Oli​va. – Sa​mo na​pri​jed s bo​ca​ma za ras​plod, da se mi, jad​ne že​ne, jed​nom os​lo​bo​di​mo to​g a. – Mo​žda će u na​r ed​noj epo​hi bi​ti i pra​vih mu​ška​r a​ca – na to će Tom​my. – Pra​vih, in​te​li​g ent​nih, zdra​vih mu​ška​r a​ca, i zdra​vih i li​je​pih že​na! Zar to ne bi bi​la pro​mje​na, go​le​ma pro​mje​na? Mi ni​smo mu​škar​ci, a že​ne ni​su že​ne. Mi smo sred​stvo za ne​vo​lju, ce​r e​bral​na po​ma​g a​la, in​te​lek​tu​al​ni i me​ha​nič​ki eks​pe​r i​men​ti. Mo​žda će na​kon nas do​ći ci​vi​li​za​ci​ja pra​vih mu​ška​r a​ca i že​na, umjes​to ovih na​ših pa​met​nja​ko​vi​ća s raz​bo​r om sed​mo​g o​diš​nja​ka. To bi bi​lo ku​di​ka​mo ve​će ču​do ne​g o​li lju​di od di​ma i dje​ca u stak​len​ka​ma. – Oh, kad se poč​ne go​vo​r i​ti o pra​vim že​na​ma, on​da ja odus​ta​jem – na to će Oli​va. – Duh u na​ma je​di​no je što vri​je​di – pri​ta​če Win​ter​s​low. – Al​ko​hol u na​ma! – upa​de Jack, is​pi​ja​ju​ći svoj vi​ski sa so​dom. – Mis​liš li? Daj ti me​ni us​kr​s​nu​će ti​je​la, a za duh la​ko će​mo! – pre​uze Du​kes. – Ali će i to do​ći, s vre​me​nom, kad mal​ko od​g ur​ne​mo ka​men s na​šeg moz​g a, no​vac i sve dru​g o. On​da će​mo pos​ti​ći de​mo​kra​ci​ju sr​ca umjes​to de​mo​kra​ci​je dže​pa. Ne​što je Hi​ek​nu​lo u Cons​tan​ci: “Daj ti me​ni de​mo​kra​ci​ju sr​ca, us​kr​s​nu​će ti​je​la!” Ni​je uop​će zna​la ka​kav je smi​sao u to​me, ali ju je utje​ši​lo, kao što već čo​vje​ka mo​g u utje​ši​ti bez​na​čaj​nos​ti. Sve je to, uos​ta​lom, bi​lo straš​no glu​po, i sve joj je do​tu​ži​lo do kraj​nos​ti – Clif​ford, tet​ka Eva, Oli​va i Jack, Win​ter​s​low i sam Du​kes. Ri​je​či, ri​je​či, pus​te ri​je​či! Kak​ve li mu​ke pod​no​si​ti to vječ​no brb​lja​nje! Ni kas​ni​je, kad su svi otiš​li, ni​je bi​lo bo​lje. Ki​nji​la se i da​lje, ži​vot joj se za​g or​ča​vao, raz​dra​že​nost joj sve ti​je​lo obu​ze​la, ni​je ima​la ka​mo umak​nu​ti od sve​g a to​g a. Da​ni se muč​no vuk​li, mi​lje​li kao da pla​ze po sa​moj du​ši, i ni​kad ni​kak​va do​g a​đa​ja. Sva joj pro​mje​na bi​ja​še u to​me što je ne​pres​ta​no mr​ša​vi​la. I do​mar​ka je to opa​zi​la te je upi​ta​la što joj je. I Tom​my Du​kes upor​no je go​vo​r io da s nje​zi​nim zdrav​ljem ne​što ni​je u re​du, iako je ona tvr​di​la da joj je sa​svim do​bro. Sa​mo, po​če​la se pla​ši​ti sa​blas​nih bi​je​lih nad​g rob​ni​ka što su u onoj blje​do​ći ka​r ar​skog mra​mo​r a, od​vrat​ni po​put kri​vih zu​ba, str​ši​li na ko​si​ni pod​no cr​k​ve u Te​ver​shal​lu, a ona ih, Con​nie, mo​g la jas​no vi​dje​ti iz par​ka – jas​no do je​zi​vos​ti. Odur​ni str​še​ći kri​vi zu​bi onih nad​g rob​ni​ka što su na​čič​ka​li cr​k​ve​ni bre​žu​ljak iz​a​zi​va​li u njoj je​zu, od stra​ve joj sr​si pro​la​zi​li ti​je​lom. Ima​la je osje​ćaj ka​ko ni​je da​le​ko vri​je​me kad će i nju po​ko​pa​ti on​dje, bit će pri​do​da​na sa​blas​noj druž​bi što po​či​va pod ka​me​nim plo​ča​ma i nad​g rob​ni​ci​ma, u to​me pr​lja​vom Mid​lan​d​su. Po​moć joj je i tre​ba​la, i ona je to zna​la. Sto​g a je pi​sa​la svo​joj ses​tri Hil​di, upu​ti​la joj svoj ma​li cri​de co​eur, va​paj sr​ca: “Od ne​kog vre​me​na ne osje​ćam se do​bro, a ne znam za​pra​vo što mi je.” Hil​da je br​zo do​pu​to​va​la iz Škot​ske, gdje se bi​ja​še skra​si​la. Sti​g la je sa​ma – bi​lo je to u ožuj​ku – a sa​ma je i uprav​lja​la svo​jim br​zim autom, ma​lim dvo​sje​dom. Pog​na​la je ko​la pre​ma uz​br​di​ci na Wrag​byju, za​tru​bi​la na pris​tran​ku i po​tom za​o kru​ži​la oko ja​jo​li​kog trav​nja​ka, gdje su na za​r av​ni pred ku​ćom sta​ja​le dvi​je ve​li​ke div​lje buk​ve. Con​nie po​br​za ni​za ste​pe​ni​ce. Hil​da za​us​ta​vi ko​la, iz​i​đe, po​lju​bi ses​tru te upi​ta: – On​da, Con​nie, što je s to​bom? – Ni​šta – od​g o​vo​r i Con​nie, za​te​kav​ši se u ne​pri​li​ci. Ta​ko je rek​la, a do​bro je zna​la ko​li​ko je tr​pje​la, jer joj se sud​bi​na za​lo​mi​la sa​svim druk​či​je ne​g o Hil​di. Ses​tre su ina​če ima​le po​djed​na​ku zla​ća​no​sjaj​nu put, me​ku sme​đu ko​su i bi​le krep​ke gra​de, čvr​sta ti​je​la ko​jim je ko​la​la to​pla krv. A sa​da se Con​nie ne​ka​ko uta​nji​la, ko​ža joj po​si​vje​la, vrat joj se, žuć​kast i mr​šav, sa​mo is​te​zao iz džem​pe​r a. – Ama ti si bo​les​na, di​je​te! – od​mah će Hil​da, go​to​vo bez da​ha, bla​g im gla​som što im bi​ja​še svoj​-

stven obad​vje​ma. Hil​da je bi​la ne​pu​ne dvi​je go​di​ne sta​r i​ja od Cons​tan​ce. – Ne, ni​sam bo​les​na, ali mi je mo​žda sve​g a dos​ta – re​če Con​nie, po​ne​što pa​te​tič​no. Hil​di na li​cu za​sja sprem​nost na bor​bu: ma ko​li​ko se či​ni​la bla​g om i ti​hom že​nom, Hil​da je bi​la od one sta​r e ama​zon​ske vr​ste što ni​je stvo​r e​na da se pri​la​g o​di mu​škar​cu. – To prok​le​to mjes​to! – pro​tis​nu ti​ho, gle​da​ju​ći s pra​vom mrž​njom jad​ni sta​r i i nez​g rap​ni Wrag​by. Sa​ma je iz​g le​da​la me​ka i to​pla, kao zre​la kru​ška, a ipak bi​la ama​zon​ka pra​vo​g a sta​r og so​ja. Hil​da ude rav​no Clif​for​du. Kad je ugle​da, on po​mis​li ka​ko je li​je​pa, ali se ujed​no i mal​ko lec​nu. U nje​g o​voj svoj​ti, u že​ni​nu mu ro​du, ni​su ima​li nje​g o​va sti​la u po​na​ša​nju ni druš​tve​nog op​ho​đe​nja ka​kav bi​ja​še u nje​g a. Gle​dao je u nji​ma go​to​vo sko​r o​je​vi​će, sma​trao ih ulje​zi​ma, ali kad su jed​nom uš​li u nje​g ov krug, ni​je mu os​ta​ja​lo dru​g o ne​g o da gu​ta. Sje​dio je u svo​me nas​lo​nja​ču, us​pra​van, nje​g o​van, pla​va mu ko​sa ured​na, glat​ko za​češ​lja​na, na li​cu mu svje​ži​na, svi​je​tlo​mo​dre, mal​ko is​pup​če​ne oči gle​da​ju pra​vo, iz​r a​žaj im ne​do​ku​čiv, ali pun ulju​đe​nos​ti. Hil​di se nje​g o​vo dr​ža​nje i sav mu iz​r a​žaj, dok je ona​ko sje​dio i če​kao, či​nio zlo​volj​nim i tu​pim. A on ni da pr​stom po​kre​ne, ne​g o sa​mo sje​di i če​ka. U dr​ža​nju mu ne​što uz​no​si​to, ne​kak​va sa​mo​svi​jest, ali Hil​da ni​je ni za što ma​r i​la: ona se na​kos​tri​je​ši​la, a kad je tak​va, na​kos​tri​je​še​na i bor​be​na, sve​jed​no je njoj sje​di li pred njom car ili pa​pa. – Con​nie iz​g le​da straš​no lo​še – re​če bla​g im gla​som i upri​je u nj sjaj svo​jih li​je​pih si​vih oči​ju. Do​ima​la se ta​ko dje​vo​jač​ki, baš kao i Con​nie; ali je on do​bro znao da se pod tim kri​je ka​men škot​ske tvr​do​ko​mos​ti. – Da, ne​što je omr​ša​vi​la – do​če​ka on. – I ni​si ni​šta po​du​zeo? – Mis​liš li da bi tre​ba​lo? – pri​upi​ta on u naj​bla​žoj en​g le​skoj ko​če​nos​ti, jer to dvo​je, bla​g ost i uko​če​nost, čes​to ide jed​no uz dru​g o. Hil​da je sa​mo upr​la oči u nj: ni​je od​g o​va​r a​la, jer joj sprem​no uz​vra​ća​nje ne bi​ja​še ja​ka stra​na, baš kao ni Cons​tan​ci. Sa​mo je gle​da​la u nj, a nje​mu je, pod tim po​g le​dom, bi​lo ku​di​ka​mo ne​la​g od​ni​je pri du​ši ne​g o da je is​pa​lji​va​la ne znam kak​ve ri​je​či. – Odvest ću je li​ječ​ni​ku – na​po​kon će Hil​da. – Znaš li kak​va po​uz​da​na i do​bra u oko​li​ci? – Na​ža​lost, ne znam. – On​da ću je po​ves​ti sa so​bom u Lon​don, on​dje ima​mo li​ječ​ni​ka u ko​g a se mo​že​mo po​uz​da​ti. Clif​ford je ki​pio od bi​je​sa, ali ne re​če ni​šta. – Mis​lim da mo​g u ov​dje pre​no​ći​ti – opet će Hil​da, ski​da​ju​ći ru​ka​vi​ce – pa ću su​tra s njo​me u grad. Po​žu​tio Clif​ford od bi​je​sa, a te ve​če​r i žu​ti​lom mu se mal​ko pre​li​le i bje​lo​o č​ni​ce. Bio je la​ko ras​pa​lji​ve ću​di. Ali se Hil​da ne​pres​ta​no vla​da​la čed​no, dje​vo​jač​ki. – Tre​ba​la bi ti nje​g o​va​te​lji​ca ili tko​g od da te dvo​r i. Tre​ba​lo bi da uz​meš slu​g u, za​is​ta – re​če Hil​da dok su pos​li​je ve​če​r e, na​o ko mi​mo, pi​li ka​vu. Go​vo​r i​la je bla​g o, u pri​vid​noj njež​nost, ali Clif​for​du bi​ja​še kao da ga ma​ljem uda​r a po gla​vi. – Mis​liš? – hlad​no će on. – Sva​ka​ko! Po​treb​no je! Di će​mo ina​če, otac i ja, mo​r a​ti Con nie odves​ti na ko​ji mje​sec odav​de. Ne mo​že ta​ko da​lje. – Što to ne mo​že da​lje? – Pa zar ni​si po​g le​dao to di​je​te? – upi​ta Hil​da upi​r u​ći u nj ši​r om otvo​r e​ne oči. On bi​ja​še u taj čas kao go​lem ku​han rak; ba​r em se njoj či​nio tak​vim. – Con​nie i ja po​r az​g o​vo​r it će​mo o to​me – re​če on. – Već sam ja raz​g o​va​r a​la s njom – na to će Hil​da. Clif​ford je du​g o bio u ru​ka​ma raz​li​či​tih nje​g o​va​te​lji​ca; mr​zio ih je iz dna du​še, jer mu ni​su do​pu​-

šta​le da bu​de ne​sme​tan i da se vla​da po svo​joj vo​lji. A sa​da još i slu​g a…? Sa​mo bi mu to tre​ba​lo! Ni​je mo​g ao za​mis​li​ti da se mu​ška​r ac ne​pres​ta​no vr​ze oko nje​g a. Kad već mo​r a ta​ko bi​ti, ra​di​je će ima​ti po​kraj se​be kak​vu že​nu. A to ne bi bi​la Con​nie? Uju​tro se dvi​je ses​tre odve​zo​še – Con​nie na​lik na us​kr​s​no je, ona​ko sit​na i šću​ću​r e​na uz Hil​du, ko​ja je dr​ža​la uprav​ljač. Sir Mal​colm bi​ja​še od​su​tan, ali je ku​ća u Ken​sin​g ​to​nu sta​ja​la otvo​r e​na. Li​ječ​nik je briž​no pre​g le​dao Con​nie i pi​tao za mno​g e po​je​di​nos​ti u nje​zi​nu ži​vo​tu. – Vi​dim vas ka​di​kad na sli​ka​ma u ilus​tri​r a​nim ča​so​pi​si​ma, vas i Sir Clif​for​da. Pos​ta​li ste već slav​ni, ni​je li ta​ko? Eto ka​ko odras​ta​ju dje​voj​či​ce, prem​da ste vi i sa​da ti​ha dje​voj​či​ca, una​toč svim ilus​tra​ci​ja​ma. Ne, ne, ne​ma ni​kak​ve gre​ške, or​g an​ski je sve u re​du, ali ta​ko ne va​lja da​lje! Ne, ne va​lja! Re​ci​te Sir Clif​for​du da vas odve​de u grad, ili ne​ka vas po​ša​lje u ino​zem​s​tvo, da se ra​zo​no​di​te. Mo​r a​te se ra​zo​no​di​ti, mo​r a​te. Ži​vot​ne su vam sna​g e opa​le, ma​lak​sa​li ste, ne​ma​te ni​kak​ve pri​ču​ve iz ko​je bis​te mo​g li cr​p​s​ti. Oko​sr​čje, mi​ši​ći, živ​ci, sve je već sa​da mal​ko sum​nji​vo, da, sum​nji​vo. Ni​šta dru​g o ne​g o živ​ci. Mje​sec da​na u Can​ne​su ili u Bi​ar​r it​zu, i mo​g li bis​te opet sve do​ves​ti u red, os​po​so​bi​ti se. Ali ta​ko… ne, ta​ko vi​še ne smi​je​te nas​ta​vi​ti… Ve​lim vam, ne smi​je​te! Jer ako ta​ko nas​ta​vi​te, ne mo​g u od​go​va​r a​ti za po​s​lje​di​ce. Tro​ši​te svoj ži​vot a ni​čim ga ne ob​nav​lja​te. Vi se mo​r a​te ras​tres​ti od sve​g a to​ga, za​ba​vi​ti se, svoj​ski se i zdra​vo ra​zo​no​di​ti. Tro​ši​te svo​je ži​vot​ne sna​g e a ne sa​bi​r e​te no​ve. Ta​ko ne mo​že da​lje, shva​ća​te li! Klo​nu lost, de​pre​si​ja! Ču​vaj​te se de​pre​si​je! Hil​da is​tu​r i do​nju vi​li​cu, a to je ne​što zna​či​lo. Mic​ha​elis je čuo da su u gra​du, i do​br​zao s ru​ža​ma. – Sto​je, što se do​g o​di​lo, za ime Bož​je? – po​vi​ka on. – Pa ti si sa​ma sje​na! Ni​kad još ni​sam vi​dio tak​vu pro​mje​nu! Za​što mi ni​si ni​šta ja​vi​la? Haj​de sa mnom u Ni​ču! Haj​de​mo na Si​ci​li​ju, sad je on​dje kras​no! Tre​ba ti sun​ca, ži​vo​ta! Pa te​be na​pros​to nes​ta​je! Po​đi​mo u Afri​ku! Vrag od​nio Clif​for​da! Pus​ti ga do​bi​je​sa i po​đi sa mnom! Vjen​čat će​mo se onog ča​sa kad se ras​ta​viš s nji​me. Haj​de i ži​vi svoj ži​vot! Bo​že dra​g i, pa taj straš​ni Wrag​by ubit će sva​ko​g a! Odur​no mjes​to! Od​vrat​no! Ubi​ja sve i sva! Haj​de sa mnom na sun​ce! Sun​ca ti tre​ba, jas​no, i mal​ko nor​mal​nog ži​vo​ta! Ali se Cons​tan​ci na​pros​to le​di​lo sr​ce pri po​mis​li da sa​mo ta​ko os​ta​vi Clif​for​da. Ni​je to mo​g la. Ne, ne​će ona ta​ko. Ne mo​že, i go​to​vo. Mo​r a se vra​ti​ti na Wrag​by. Mic​ha​elis je bio oz​lo​je​đen. Hil​da ne ha​je, ne ti​če se nje taj Mic​ha​elis, ne vo​li ga, ali joj je go​to​vo dra​ži ne​g o Clif​ford. Na​po​s​ljet​ku se ses​tre vra​ća​ju u Mid​lan​ds. Hil​da je raz​g o​va​r a​la s Clif​for​dom. Nje​mu su se još žu​tje​le bje​lo​o č​ni​ce kad su se one vra​ti​le. I on je, na svoj na​čin, bio pre​na​preg​nut, pre​mo​r en, ali mu ne bi​ja​še dru​g e, mo​r ao je slu​ša​ti Hil​din iz​vje​štaj, sve što je re​kao li​ječ​nik – da​ka​ko, ne i ono što je ka​zao Mic​ha​elis, i sve je vri​je​me sje​dio bez ri​je​či dok je Hil​da ka​zi​va​la svoj ul​ti​ma​tum. – Evo, ov​dje je adre​sa va​lja​na slu​g e, ko​ji je dvo​r io jed​nog dok​to​r o​va pa​ci​jen​ta, inva​li​da, dok taj ni​je umro proš​log mje​se​ca. Za​is​ta, is​pra​van, va​ljan čo​vjek. I si​g ur​no će do​ći ako ga po​zo​ve​mo. – Ali​ja ni​sam inva​lid, i ne​ću ni​kak​va slu​g u – na​po​s​ljet​ku će jad​ni Clif​ford. – A ov​dje su adre​se dvi​ju že​na. Jed​nu sam vi​dje​la, bi​la bi baš po​g od​na. Bit će joj oko pe​de​set, mir​na je, krep​ka, lju​baz​na i obra zo​va​na u ne​ku ru​ku… Clif​ford se sa​mo mr​štio, ni​je htio od​g o​va​r a​ti. – Do​bro, Clif​for​de: ako se do su​tra ne slo​ži​mo bi​lo za​jed​no, bi​lo za dru​g o, br​zo​ja​vit ću ocu, pa će​mo odves​ti Con​nie. – A Con​nie že​li da ide? – upi​ta Clif​ford. – Ne že​li, ali zna da mo​r a. Maj​ka je umr​la od ra​ka, a do​bi​la ga je ki​nje​ći se i mu​če​ći u ži​vo​tu. Ne že​li​mo da i Con​nie iz​vrg​ne​mo toj opas​nos​ti.

I ta​ko Clif​ford su​tra​dan pred​lo​ži da uz​mu gos​po​du Bol​ton, op​ćin​sku bol​ni​čar​ku iz Te​ver​shal​la. Oči​to se nje sje​ti​la gos​po​da Bet​ts, do​mar​ka. Mis​tress Bol​ton upra​vo je od​la​zi​la iz op​ćin​ske služ​be da bi se pri​vat​no ba​vi​la nje​g om i dvo​r e​njem bo​les​ni​ka. Clif​ford je čud​no za​zi​r ao od to​g a da se pre​da u ru​ke ne​poz​na​toj oso​bi, ali se pri​vo​lio zbog to​g a što ga​je ta Mis​tress Bol​ton ne​koć nje​g o​va​la kad je imao šar​lah, pa ju je, dak​le, une​ko​li​ke poz​na​vao. Ses​tre su od​mah po​sje​ti​le gos​po​du Bol​ton, ko​ja je ži​vje​la u go​to​vo no​voj ku​ći, u ni​zu gra​đe​vi​na što bi​ja​hu upra​vo ot​mje​ne za Te​ver​shall. Na​đo​še že​nu što je do​bra​no pre​ma​ši​la če​tr​de​se​tu, sa​svim pris​ta​la iz​g le​da, u odje​ći kak​vu no​se bol​ni​čar​ke, s bi​je​lim ovrat​ni​kom i pre​g a​čom: baš je pris​ta​vi​la čaj u ma​loj, po​ne​što Pre​tr​pa​noj dnev​noj so​bi. Gos​po​đa Bol​ton bi​la je na​da​sve uljud​na i pa​ž​lji​va, mo​g lo bi se re​ći ugod​na, a go​vo​r i​la je pra​vil​nim en​g le​skim je​zi​kom, ali ne​ka​ko ra​z​vla​če​ći i ne​jas​no iz​g o​va​r a​ju​ći. Bu​du​ći da​je do​bran niz go​di​na ima​la pod svo​jim nad​zo​r om bo​les​ne ru​da​r e, stek​la je vi​so​ko miš​lje​nje o se​bi i pri​lič​nu si​g ur​nost u op​ho​đe​nju. Ukrat​ko, bi​la je ona u ma​lo​me dio vla​da​ju​će kla​se u se​lu i ve​o ma uva​že​na oso​ba. Da, za​is​ta, Lady Chat​ter​ley ne iz​g le​da baš do​bro. A bi​la je ina​če ta​ko krep​ka, zar ni​je? Ali​je svu zi​mu ne​ka​ko mr​ša​vi​la. Da, ni​je to ta​ko. Jad​ni Sir Clif​ford! Eh, taj rat mno​g o je to​g a skri​vio., Mrs. Bol​ton po​ka​za​la je sprem​nost da od​mah ide na Wrag​by, ako je dok​tor Shard​low htjed​ne pus​ti​ti. Do​du​še, mo​r a​la bi još dva tjed​na os​ta​ti u op​ćin​skoj služ​bi, kao bol​ni​čar​ka, ali će oni u op​ći​ni, zna​te, već na​ći kak​vu za​mje​nu. Hil​da se na to od​mah ot​pu​ti​la dok​to​r u, i ta​ko se idu​će ne​dje​lje Mrs. Bol​ton, sa svo​ja dva kov​če​g a, Le​ive​r o​vom ko​či​jom do​ve​ze na Wrag​by. Hil​da je sti​g la li​je​po po​r az​g o​va​r a​ti s njo​me. A gos​po​da Bol​ton uvi​jek je bi​la sprem​na za raz​g o​vor. I do​ima​la se ta​ko mla​dom ta že​na od če​tr​de​set i se​dam go​di​na kad bi joj krv pod​li​la ina​če bli​je​de obra​ze. Nje​zin muž, Ted Bol​ton, za​g la​vio je u rud​ni​ku – mi​nu​log Bo​ži​ća na​vr​ši​le se dva​de​set i dvi​je go​di​ne od nje​g o​ve smr​ti – i nju os​ta​vio s dvo​je ma​le dje​ce, od ko​jih jed​no bi​ja​še ta​da još do​jen​če. Eh, to na​pr​š​če, cu​r i​ca, Edith, sa​da je uda​na za mla​da čo​vje​ka ko​ji ra​di u Bo​at​so​voj dro​g e​r i​ji u Shef​fi​el​du. Sta​r i​ja kći sa​da je uči​te​lji​ca u Ches​ter​fi​el​du, do​la​zi ku​ći sva​ke su​bo​te, ako je ne po​zo​vu ka​mo na dru​gu stra​nu. Zna​te, da​nas se mla​di svi​jet za​bav​lja druk​či​je ne​g o kad je ona, Ivy Bol​ton, bi​la mla​da. Te​du Bol​to​nu bi​ja​še dva​de​set i osam kad je po​g i​nuo do​lje u ja​mi, od eks​plo​zi​je. Pre​drad​nik im je na vri​je​me vik​nuo da se od​mah ba​ce na tlo; bi​la su ih če​tvo​r i​ca. I svi su pos​lu​ša​li, sa​mo Ted ni​je, pa je po​g i​nuo. Pos​li​je, za is​tra​g e što ju je pro​ve​la upra​va rud​ni​ka, ru​da​r i re​ko​še da se Ted upla​šio i htio po​bje​ći, ne ma​r e​ći za na​lo​g e. Is​pa​lo je da je za​is​ta stra​dao svo​jom kriv​njom. Za​to je i od​šte​ta iz​no​si​la sa​mo ti​su​ću fun​ti, a ure​di​li su ta​ko kao da​je to vi​še na​g ra​da ne​g o​li za​kon​ska od​šte​ta, jer je čo​vjek po​gi​nuo svo​jom kriv​njom. I ni to joj ni​su da​li odjed​nom. Ona je tim nov​cem ka​ni​la otvo​r i​ti ma​li du​ćan, ali oni re​ko​še da bi ona mo​g la po​tra​ti​ti no​vac, ili ga čak za​pi​ti. Os​ta​lo je na to​me da sva​kog tjed​na po​di​že tri​de​set ši​lin​g a, i sva​kog joj po​ne​djelj​ka va​lja​lo od​la​zi​ti u ured, i sta​ja​ti on​dje dva-tri sa​ta dok bi na nju do​šao red. Da, go​to​vo je če​ti​r i go​di​ne do​la​zi​la ta​ko sva​kog po​ne​djelj​ka. A što da poč​ne sa dvo​je dje​ce na ru​ka​ma? Ali je Te​do​va maj​ka bi​la vr​lo do​bra i sa​mi​los​na pre​ma njoj. Kad je i dru​g o di​je​te pro​ho​da​lo, uze​la je obo​je k se​bi, pre​ko da​na, na ču​va​nje, pa je ona, Ivy Bol​ton, mo​g la od​la​zi​ti u Shef​fi​eld: on​dje je uči​la za bol​ni​čar​ku, a če​t​vr​te je go​di​ne stek​la i di​plo​mu. Od​lu​či​la je bi​ti neo​vis​na i uz​dr​ža​va​ti svo​ju dje​cu. Ta​ko je ne​ko vri​je​me bi​la nje​g o​va​te​lji​ca u bol​ni​ci u Ut​hwa​iteu. Bi​lo je to nez​nat​no mjes​to, ali kad je Kom​pa​ni​ja vi​dje​la, to jest Ug​lje​no​kop​no druš​tvo u Te​ver​shal​lu, za​pra​vo Sir Ge​o f​frey, da se ona oso​vi​la i os​po​so​bi​la, bi​li su on​dje ve​o ma do​bri pre​ma njoj, da​li joj mjes​to op​ćin​ske bol​ni​čar​ke, i po​ma​g a​li je sva​ko​ja​ko, to im mo​r a priz​na​ti. I ta​ko je iš​lo odon​da, i ta​ko je ra​di​la ne​pres​ta​no, ali se, evo, već umo​r i​la, pos​ta​lo još te​že, tre​ba joj sa​da što​g od lak​še, pre​vi​še je pos​la i jur​nja​ve na​o ko​lo kad si op​ćin​ska bol​ni​čar​ka. – Is​ti​na je, u Kom​pa​ni​ji su bi​li vr​lo do​bri pre​ma me​ni, i ja to uvi​jek is​ti​čem. Ali ne​ću ni​kad za​bo​-

ra​vi​ti ka​ko su se po​ni​je​li pre​ma Te​du i što su rek​li o nje​mu. Jer je​Ted bio va​ljan i ne​us​tra​šiv čo​vjek, je​dan od naj​bo​ljih što su ikad siš​li u ru​dar​ski rov, a oni ga oži​g o​sa​li kao ku​ka​vi​cu. Ali​je on po​g i​nuo, mr​tav je, i ne mo​že ni​ko​me ni​šta uz​vra​ti​ti ni do​ka​za​ti. Ko​me​ša​li se osje​ća​ji u toj že​ni dok je ta​ko go​vo​r i​la, iz​bi​ja​la iz nje čud​na mje​ša​vi​na čuv​s​tva. Vo​lje​la je ona ru​da​r e, ko​je je nje​g o​va​la to​li​ke go​di​ne; ali je ujed​no osje​ća​la da se na​la​zi iz​nad njih. Osje​ća​la je da go​to​vo pri​pa​da vi​šoj kla​si, a ti​nja​la u njoj, u is​ti mah, i mrž​nja na vla​da​ju​ću kla​su. Gos​po​da​r i! U kak​voj pre​pir​ci ili spo​r u iz​me​đu vlas​ni​ka i rad​ni​ka, iz​me​đu na​dre​đe​nih i po​dre​đe​nih, ona je uvi​jek pris​ta​ja​la uz po​to​nje. Ali kad ne bi​ja​še pre​pi​r a​nja ni bor​be, sa​mo je te​ži​la za tim da bu​de nad os​ta​li​ma, da bu​de pri​pad​nik vi​ših kla​sa. Gor​nji druš​tve​ni slo​je​vi ne​ka​ko su je oča​r a​va​li, iz​a​zi​va​li u njoj po​seb​nu en​g le​sku strast da bu​de nad os​ta​li​ma. Uz​bu​di​la se već pri sa​moj po​mis​li da ide na Wrag​by, bi​ja​še sva kao na kri​li​ma za​to što mo​že raz​g o​va​r a​ti s Lady Chat​ter​ley, ko​ja je, sve​g a mi, ne​što sa​svim dru​g o ne​g o što su že​ne obič​nih ru​da​r a! Iz​r ek​la je to mno​g im ri​je​či​ma. Ali​je ipak, is​pod sve​g a, pro​vi​r i​va​la i kiv​nost na Chat​ter​leyje​ve, mrž​nja na gos​po​da​r e. – Da, sva​ka​ko, to bi straš​no is​cr​pio Lady Chat​ter​ley! Sva je sre​ća što gos​po​da ima ses​tru da joj pri​sko​či u po​moć. Mu​škar​ci i ne mis​le na tak​vo što. Sve​jed​no iz ko​jih su slo​je​va, vi​ših ili ni​žih, Ali su jed​na​ki i svi mis​le da im sve mo​r a bi​ti, ono što že​na za njih či​ni uzi​ma​ju kao ne​što što se sa​mo po se​bi ra​zu​mi​je. Oh, ko​li​ko sam ja o to​me go​vo​r i​la ru​da​r i​ma! No, ipak je vr​lo te​ško Sir Clif​for​du, zna​te, kad je ta​ko obo​g a​ljen. Oni su, Clif​for​do​vi, uvi​jek bi​li ne​ka​ko uz​no​sit rod, i dr​ža​li se uvi​jek po​da​lje od dru​g og svi​je​ta, a ta​ko im je i pris​ta​ja​lo. A on​da, kak​va li udar​ca! Te​ška je to sud​bi​na za Lady Chat​ter​ley, za nju mo​žda još i te​ža ne​g o​li za nje​g a. Ko​li​ko se to​g a jad​ni​ca mo​r a odri​ca​ti! Ja sam Te​da ima​la sa​mo tri go​di​ne, ali sve​g a mi, dok smo bi​li za​jed​no, ima​la sam mu​ža ko​g a ni​kad ne mo​g u za​bo​r a​vi​ti. Bio je on ka​kav se je​dva na​de je​dan na ti​su​ću, a mio i ve​dar kao ve​dar dan. I tko bi ikad po​mis​lio da će jad​nik po​g i​nu​ti! Ni sa​da pra​vo ne vje​r u​jem, a ni​sam ni​kad vje​r o​va​la, prem​da sam ga opra​la evo ovim ro​đe​nim ru​ka​ma. Ali za me on ni​kad ni​je bio mr​tav, ni​kad. Ni​kad se ni​sam mo​g la po​mi​r i​ti s tom miš​lju. Bio je to nov glas na Wrag​byju, sa​svim nov za Con​nie: uho joj se jed​nos​tav​no otvo​r i​lo za nj. Pr​vog tjed​na po​pri​li​ci bi​la je gos​po​da Bol​ton vr​lo ti​ha na Wrag​byju; otiš​la je nje​zi​na sa​mo​uvje​r e​nost, oto​pi​lo se ono iz​vi​ja​nje u po​na​ša​nju, pos​ta​la ona ne​ka​ko sku​če​na u sve​mu. S Clif​for​dom je bi​la pla​ha, go​to​vo bo​ja​ž​lji​va i šut​lji​va. Nje​mu je to go​di​lo, i br​zo je opet ste​kao svo​je sa​mo​po​uz​da​nje, pa je pu​štao da ga ona dvo​r i i ni​je ju go​to​vo ni opa​žao. – Ona je ko​r is​na ni​šti​ca – re​kao je na​po​s​ljet​ku. Con​nie je tr​g la oči u nj, ali mu se ni​je us​pro​ti​vi​la. Ta​ko su raz​li​či​ti doj​mo​vi dvo​je raz​li​či​tih lju​di! Ubr​zo je opet pos​tao uz​no​sit u dr​ža​nju, vla​dao se ne​ka​ko gos​pod​ski pre​ma nje​g o​va​te​lji​ci. Ona je to go​to​vo i oče​ki​va​la, a on se ta​ko dr​žao i ne zna​ju​ći. Ta​ko la​ko pri​hva​ća​mo ono što se oče​ku​je od nas! Ru​da​r i su bi​li po​put dje​ce, raz​g o​va​r a​li s njo​me o sve​mu i ka​zi​va​li joj što ih bo​li dok ih je ona po​vi​ja​la ili dvo​r i​la. Uz njih se osje​ća​la ta​ko ve​li​kom i važ​nom, go​to​vo ne​kim nad​ljud​skim bi​ćem na svo​me po​dru​čju. Sa​da se, po​kraj Clif​for​da, osje​ća​la nez​nat​nom, go​to​vo obič​nom dvor​ki​njom, i pri​hva​ća​la je to bez ri​je​či, pri​la​g o​đi​va​la se zah​tje​vi​ma vi​ših kla​sa. Do​la​zi​la je i dvo​r i​la ga šu​te​ći, obo​r e​nih oči​ju – du​g o​ljas​to joj, lje​pu​škas​to li​ce po​ka​zi​va​lo sa​mo smjer​nost. Po​niz​no je i go​vo​r i​la: – Mo​g u li sa​da ovo, Sir Clif​for​de? Da uči​nim ovo? – Ne, ne​moj​te. Pus​ti​te to za​sad, os​ta​vi​te za kas​ni​je. – Da, ta​ko ću, Sir Clif​for​de. – Vra​ti​te se ova​mo za pol sa​ta. – Do​bro, Sir Clif​for​de. – Mo​g li bis​te baš od​ni​je​ti te sta​r e no​vi​ne. Mo​lim vas, no​si​te ih od​mah.

– Vr​lo ra​do, Sir Clif​for​de. Od​la​zi​la je ne​čuj​no i vra​ća​la se za pol sa​ta, opet ne​čuj​no. Upla​ši​li su je, ali ona ni​je ma​r i​la, sa​mo je uv​la​či​la du​šu u se. Upoz​na​va​la se s vi​šom kla​som. Ni​je osje​ća​la ni od​boj​nos​ti ni mrž​nje pre​ma Clif​for​du: on joj je jed​nos​tav​no bio dio svi​je​ta iz vi​ših kla​sa, ne​što do​tad još ne​poz​na​to, ali što će sa​da upoz​na​ti. Po​kraj Lady Chat​ter​ley osje​ća​la se ugod​ni​je, a gos​po​da​r i​ca ku​će, uos​ta​lom, i jest glav​na i naj​važ​ni​ja. Gos​po​da Bol​ton po​ma​g a​la je Clif​for​du kad je od​la​zio na po​či​nak, spa​va​la u so​bi s dru​g e stra​ne hod​ni​ka, su​če​li​ce nje​g o​voj, i do​la​zi​la kad bi joj no​ću po​zvo​nio. Is​to ta​ko, po​ma​g a​la mu je uju​tro kad bi us​ta​jao, dvo​r i​la ga, čak ga i bri​ja​la, bla​g o i sus​te​ž​lji​vo, ka​ko već umi​je žen​ska ru​ka u tak​voj pri​li​ci. Bi​la je vr​lo pa​ž​lji​va i spret​na, i br​zo je do​ku​či​la ka​ko će ga dr​ža​ti pod svo​jom vlas​ti. Na kra​ju kra​je​va, ni​je se on mno​g o raz​li​ko​vao od os​ta​lih ru​da​r a kad bi mu ta​ko na​sa​pu​na​la bra​du i bla​g o čet​kom tr​lja​la če​ti​ne. Ni​je se nje do​ima​la nje​g o​va za​tvo​r e​nost ni ono nje​g o​vo uz​no​si​to dr​ža​nje. Clif​ford u dnu du​še ni​je ni​kad sa​svim opros​tio Cons​tan​ci što je bri​g u oko nje​g a pre​pus​ti​la stra​noj, najm​lje​noj že​ni. Ta​ko je ona, Con​nie, go​vo​r io je on u se​bi, uni​šti​la pra​vi cvi​jet pris​nos​ti iz​me​đu njih dvo​je. Ali Con​nie ni​je zbog to​g a raz​bi​ja​la gla​vu. Taj fi​ni cvi​jet nji​ho​ve pris​nos​ti bi​ja​še vi​še na​lik na or​hi​de​ju, iz​r as​li​nu ili go​molj što je kao na​met​nik pri​o nuo uza sta​blo nje​zi​na ži​vo​ta – bi​jed​na bilj​ka, po nje​zi​nu miš​lje​nju. Sa​da je ima​la vi​še vre​me​na za se​be sa​mu, mo​g la je u svo​joj so​bi ti​ho pre​bi​r a​ti po gla​so​vi​r u i pje​vu​ši​ti: “Ne di​r aj ko​pri​vu… lju​bav​ne ve​ze te​ško se ki​da​ju.” Sve do​ne​dav​na ni​je zna​la ka​ko se te​ško one ki​da​ju, te lju​bav​ne ve​ze. No, hva​la ne​be​si​ma, ona ih je ra​ski​nu​la! Bi​la je sret​na što je sa​ma i što ne mo​r a ne​pres​ta​no raz​g o​va​r a​ti s nji​me. Kad je on bio sam, kuc​kao je i kuc​kao po pi​sa​ćem stro​ju, kao ubes​kraj. Ali kad ni​je “ra​dio” a ona bi​la u bli​zi​ni, raz​g o​va​r ao je, go​vo​r io ne​pres​ta​no: sit​no ra​su​đi​va​nje, bes​kraj​na ana​li​za i mo​ti​va, či​na, lič​nos​ti i ka​r ak​te​r a – ta​ko i to​li​ko da joj je već iz​iš​lo na​vrh gla​ve. Vo​lje​la je to i pod​no​si​la go​di​ne i go​di​ne dok joj ni​je pre​vr​ši​lo i pre​ki​pje​lo, do​tu​ži​lo joj za​pra​vo, i on​da je bi​lo dos​ta! Kraj! I evo, sa​da je sret​na gdje je na​po​kon sa​ma. Bi​ja​še kao da su ti​su​će i ti​su​će sit​nih ži​li​ca i vla​ka​na​ca svi​jes​ti u njoj i u nje​mu sras​le u ne​r az​mr​siv splet, u zbi​je​no klup​ko ko​je se vi​še ni​je mo​g lo na​ma​ta​ti ni zbi​ja​ti, i bilj​ka je jed​nos​tav​no ugi​nu​la. Sa​da je pak mi​mo, po laž​nu, od​ma​ta​la i raz​mr​si​va​la za​mr​še​ni splet i klup​ko nje​g o​ve i svo​je svi​jes​ti, odva​ja​la i tr​g a​la vla​kan​ca i ni​ti, jed​nu za dru​g om, čas strp​lji​vo, čas nes​trp​lji​vo – da na​po​s​ljet​ku sve raz​mr​si i da se os​lo​bo​di. Ali spoj​ni​ce tak​ve lju​ba​vi te​ško je ras​ta​vi​ti, te​že je raz​mr​si​ti ta​kav splet ne​g o ve​ći​nu dra​g ih ve​za – iako joj je do​la​zak gos​po​de Bol​ton mno​g o po​mo​g ao. On pak, Sir Clif​ford, još je želj​ko​vao sta​r a pris​nost, že​lio je one ne​ka​da​nje ve​če​r i što ih je pro​vo​dio u raz​g o​vo​r u s Cons​tan​com: u raz​g o​vo​r u ili u či​ta​nju na​g las. A sa​da je ona mo​g la ure​di​ti ta​ko da u de​set sa​ti do​đe gos​po​da Bol​ton i da sve nes​ta​ne. Sa​da je ona, Con​nie, mo​g la u de​set sa​ti od​la​zi​ti go​r e, u svo​je oda​je, i os​ta​ja​ti sa​ma: Clif​for​da je pre​da​va​la u do​bre ru​ke, gos​po​đi Bol​ton. Gos​po​da je Bol​ton obje​do​va​la s gos​po​dom Bet​ts, do​mar​kom, u nje​zi​noj so​bi, i njih su se dvi​je do​bro sla​g a​le. I čud​no ko​li​ko su se dru​žin​ske pros​to​r i​je pri​mak​le bli​že, go​to​vo do vra​ta Clif​for​do​ve rad​ne so​be, a pri​je su bi​le ta​ko da​le​ko. Gos​po​da je Bet​ts zna​la sje​di​ti u so​bi gos​po​de Bol​ton, i Con​nie je čes​to ču​la pri​g u​še​ne gla​so​ve njih dvi​ju, i ne​ka​ko osje​ća​la ka​ko tre​pe​r e​nje ži​vo​ta va​ni go​to​vo pro​di​r e u dnev​nu so​bu kad su ona i Clif​ford bi​li sa​mi. To​li​ko se Wrag​by pro​mi​je​nio od do​la​ska gos​po​de Bol​ton. Con​nie je osje​ća​la du​bo​ko olak​ša​nje, bi​ja​še joj kao da se os​lo​bo​di​la, pre​ni​je​la se u ne​ka​kav dru​g i svi​jet. Ali je sve​udilj stra​ho​va​la pri po​mis​li ko​li​ke su nje​ne ži​li​ce i ko​li​ka vla​kan​ca, mo​žda i pre​sud​no, ži​vot​no važ​na, pre​ple​te​na s Clif​for​do​vi​ma. Pa ipak, di​sa​la je olak​ša​no, slo​bod​ni​je, u nje​zi​nu ži​vo​tu po​či​nja​lo je no​vo do​ba.

OSMO PO​GLAV​LJE Gos​po​da je Bol​ton pod briž​nim okom dr​ža​la i Con​nie, osje​ća​la je da mo​r a i na nju pro​teg​nu​ti svo​ju žen​sku i pro​fe​si​o nal​nu za​šti​tu. Uvi​jek je spo​mi​nja​la nje​zi​nu gos​pod​stvu da iz​la​zi u šet​nju, da se odve​ze na Ut​hwa​ite, da ide na zrak. Jer je Con​nie uobi​ča​ji​la da ti​ho sje​di uz ka​min, kao da to​bo​že či​ta ili što​g od ši​je, pa go​to​vo i ni​je iz​la​zi​la. Jed​no​g a vje​tro​vi​tog da​na ubr​zo na​kon Hil​di​na od​la​ska na​po​me​nu gos​po​da Bol​ton: – Za​što ne iz​i​đe​te u šet​nju šu​mom, da po​g le​da​te su​no​vra​te pro​cva​le za lu​g a​r e​vom ku​ći​com? To vam je na​ljep​še što mo​že​te vi​dje​ti sad u ožuj​ku. Mo​g li bis​te ko​ji cvi​jet do​ni​je​ti u svo​ju so​bu, su​no​vrat je ta​ko ugo​dan oku, uvi​jek ne​ka​ko mio, zar ni​je? Con​nie je ra​do pri​hva​ti​la tu do​bro​na​mjer​nost, pri​hva​ća​la je i div​lje zla​ti​ke i če​pli​jez za nar​cis – ne​ka bu​de! Na​po​s​ljet​ku, ne mo​žeš uvi​jek ta​ko sje​di​ti u za​peć​ku i pre​pu​šta​ti se sud​bi​ni. I opet gra​nu​lo pro​lje​će… “Vri​je​me vr​ti svo​je ko​lo, ali ne vra​ća da​ne ni ve​če​r i želj​ko​va​ne.” A lu​g ar… vit​ko ono bi​je​lo ti​je​lo… kao sa​mac tu​čak ne​vid​lji​va cvi​je​ta! Za​bo​r a​vi​la ga je u svo​joj ne​iz​r e​ci​voj po​ti​šte​nos​ti. Ali se sa​da ne​što bu​ni​lo u njoj… “Bli​jed za tri​je​mom i vra​ti​ma…” Va​lja za so​bom os​ta​vi​ti tri​je​mo​ve i vra​ta. Osje​ća​la se ja​čom, ko​r ak joj čvr​š​ći, u šu​mi je vje​tar ne​će uma​r a​ti kao ta​mo u par​ku gdje sa​mo na​hrup​lju​je na nju. Že​lje​la je za​bo​r av, za​bo​r a​vi​ti svi​jet i sve stra​hot​ne lju​de i nji​ho​vu tru​lež. “Mo​r a​te se iz​no​va ro​di​ti. Ja vje​r u​jem u us​kr​s​nu​će ti​je​la! Dok pše​nič​no zr​no ne pad​ne u zem​lju i ne umre, ne​će ni prok​li​ja​ti. Kad pro​cva​te ka​ću​nak, i ja ću us​kr​s​nu​ti i vi​dje​ti sun​ce!” Na ožuj​skom vje​tru plo​vi​le nje​zi​nom svi​jes​ti bes​kraj​ne mis​li. Sit​ne sun​ča​ne pro​ša​r e pa​da​le po tlu, neo​bič​ni vi​jen​ci svje​tla oba​sja​va​li svje​že zla​ti​ce na šum​skim okraj​ci​ma, pod lje​sko​vim grm​ljem sja​li se i žu​tje​li. A šu​ma ti​ha, ti​ha​na, i sa​mo se sno​po​vi sun​ča​nih zra​ka pro​bi​ja​ju oz​g o. Prok​li​ja​le i pr​ve sa​se, i sva šu​ma kap da je po​bli​je​dje​la od nji​ho​vih bi​je​lih cvje​to​va, od sit​nih šu​ma​r i​cai ko​pit​nja​ka što su svo​jim sa​g o​vi​ma iša​r a​li is​pu​ca​lo tlo. “Svi​jet je po​bli​je​dio od tvo​g a da​ha.” Ali to sa​da bi​ja​še dah Per​ze​fo​ne, kra​lji​ce do​njeg svi​je​ta; iz​iš​la je iz svo​g a pod​zem​nog car​stva jed​no​g a hlad​nog ju​tra. Stu​den vje​tar pro​bi​jao na ma​ho​ve, a go​r e vi​hor bjes​nio za​ple​ću​ći se u gra​nje. I on se, kao Ab​sa​lom, uhva​tio i htio da se otrg​ne. Ka​ko su ze​ble šum​ske sa​se, ka​ko im po​drh​ta​va​hu go​la bi​je​la ra​me​na nad ze​le​nim kri​no​li​na​ma. Ali su odo​li​je​va​li stu​de​nom da​hu. A s nji​ma i ne​što pr​vih, bli​je​dih ja​g la​ca uza sta​zu, i žu​tih pu​po​lja​ka što se upra​vo otva​r a​hu. U vi​si​ni huj i bruj, i hlad​ni za​pu​ši oz​g o sla​ze. Con​nie se neo​bič​no uz​bu​di​la u šu​mi, ru​men joj pod​li​la obra​ze, pla​vet joj sja​la u oči​ma. Po​la​ko je ho​di​la da​lje, be​r u​ći us​put po​ne​ki ja​g lac i pr​ve lju​bi​ce, što su mi​r i​sa​le slat​ko i hlad​no, ta​ko slat​ko i ta​ko hlad​no. Iš​la je ne zna​ju​ći i ne ma​r e​ći gdje se na​la​zi. Ho​di​la je ta​ko dok ni​je iz​bi​la na čis​ti​nu, on​kraj šu​me, i spa​zi​la ka​me​nu ku​ći​cu osu​tu ze​le​nim mr​lja​ma što se na sun​cu či​ni​la go​to​vo ru​me​nom, po​put me​sa na pe​čur​ki s do​nje stra​ne. Pred vra​ti​ma, za​tvo​r e​nim, sjao žu​ti ja​smin. No ni​o t​kle gla​sa, ni​kak​va zvu​ka; ne ču​je se pa​sji la​vež ni​ti se di​že pra​men di​ma iz dim​nja​ka. Con​nie po​la​ko za​đe za ku​ću, s one stra​ne gdje se tlo uz​di​že i tvo​r i ko​si​nu: ima​la je iz​li​ku – ona bi da vi​di zla​to​g la​ve če​pli​je​ze i div​lje zla​ti​ke. I bi​ja​hu on​dje, cvje​to​vi na krat​kim stab​lji​ka​ma: šu​šte, nji​šu se i tre​pe​r e, sjaj​ni i ži​vah​ni, ali ne​ma​ju ka​mo sa​kri​ti li​ce kad ga okre​nu od vje​tra. Drh​tu​r i cvi​je​će u svo​jim si​ćuš​nim i sjaj​nim ha​lja​ma, ja​di ga obu​zi​ma​ju. Ali, tko će zna​ti, mo​žda nje​mu go​di kad vje​tar ta​ko po​te​že, mo​žda mu je dra​g o to nji​ha​nje. Cons​tan​ce sjed​ne i nas​lo​ni se le​đi​ma na mlad bor što se ži​vo na​g i​njao k njoj, gi​bak, ži​lav, pro​pet uvis. Us​pra​van i sna​žan, iz​vio je vr​šak u sun​ča​ni sjaj. Gle​da​la je ka​ko se cvjet​ne gla​vi​ce zla​te pod ča​nim zra​ka​ma, osje​ća​la ka​ko joj to​pli​na mi​lu​je ru​ke i kri​lo, čak . oću​tje​la sla​bi, ka​tra​nas​ti mi​r is cvi​je​ća. I odjed​nom joj, dok je ta​ko sje​di​la ti​ha i sa​ma, bi​ja​še kao da je za​plo​vi​la stru​jom svo​je sud​bi​ne.

Bi​la je do​tad ve​za​na ko​no​pi​ma pa se oti​ma​la i ste​nja​la kao što se brod tr​g a i škri​pi pod svo​jim ve​zo​vi​ma: a sa​da je, evo, slo​bod​na, odve​za​la se nje​na bro​di​ca i za​plo​vi​la. Sun​ča​ni sjaj us​tuk​nuo pred hlad​no​ćom; cvi​je​će uto​nu​lo u sje​nu, ča​ske se ti​ho nji​ha​le na stab​lji​ka​ma. I nji​hat će se ta​ko cio dan i svu du​g u hlad​nu noć. Ži​la​va je bilj​ka u svoj svo​joj krh​kos​ti. Con​nie us​ta​de, mal​ko uko​če​na, ubra ne​ko​li​ko zla​ti​ka i kre​nu. Ni​je vo​lje​la tr​g a​ti bilj​ke, ali je htje​la sa so​bom po​ni​je​ti dva-tri cvi​jet​ka. Va​lja joj na​trag na Wrag​by, me​đu one zi​di​ne, a ta​ko ih sa​da mr​zi, sva​ki zid na​po​se. Zi​do​vi, uvi​jek ti zi​do​vi! Ali su i po​treb​ni na tak​vu vje​tru. Kad se vra​ti​la, upi​ta je Clif​ford: – Gdje si bi​la? – Še​ta​la sam šu​mom. Gle​daj, zar ni​je li​je​po ovo cvi​je​će? Kak​va li kra​sa što iz​la​zi iz zem​lje! – Is​to mu ta​ko po​ma​že zrak i sun​ce – do​pu​ni on. – Ali je nas​tao u zem​lji – br​zo će ona, u ne​kom pro​tiv​lje​nju što je i nju po​ne​što iz​ne​na​di​lo. Su​tra​dan po​pod​ne opet je kre​nu​la u šu​mu. Iš​la je ši​r o​kom sta​zom što vi​ju​g a me​du ti​so​vim dr​ve​ćem i gr​mo​vi​ma i pe​nje se pre​ma vre​lu zva​nu Iva​nov vru​tak. Bi​lo je hlad​no na tom obre​šku, a u sje​ni nig​dje cvi​jet​ka. Na ma​le​nu le​de​nu iz​vo​r u vo​da bla​g o klju​ča​la, iz​bi​ja​la na iz​vi​r u iz​me​đu čis​ta cr​ven​kas​to​bi​je​la šljun​ka. Ka​ko li​je le​den i bis​tar taj vru​tak! A šljun​ka je ona​mo za​ci​je​lo na​ba​cao no​vi lu​gar. Ču​la je ka​ko ti​ho ši​šo​lji vo​da dok u tan​ku mla​zu cu​r i pre​ko ru​ba i žu​bo​r i u svom to​ku na​ni​že. Još i da​lje, pod ti​sa​ma što šu​me i niz obro​nak ste​r u če​ti​nja​vu, bez​lis​nu, vu​čju ta​mu, ču​la je gdje vo​da oro​ni kao da se gla​sa​ju sit​ni zvon​či​ći. To je mjes​to po​ne​što ne​ugod​no, hlad​no, vlaž​no. Iz​vor je za​ci​je​lo bio po​ji​li​šte već sto​ti​ne go​di​na. A sa​da vi​še ni​je. Ma​la je čis​ti​na oko nje​g a do​du​še buj​na, ali je hlad​na i su​mor​na. Po​la​ko kre​ne Con​nie na​trag. Dok je iš​la za​ču​je iz​da​ljeg, zdes​na, sla​bo kuc​ka​nje. Zas​ta​ne i os​luh​ne: je li kuc​ka​nje ili je žu​na? Kuc​ka​nje, oči​to. Os​lu​šku​ju​ći po​de da​lje te opa​zi uza​nu sta​zu me​du mla​dim je​la​ma – sta​za ko​ja kao da ne vo​di ni​ka​mo. Ali je ona osje​ti​la da se taj pro​laz ipak upo​treb​lja​va. Smi​o no je kre​nu​la sta​zom me​du mla​dim je​la​ma što ih je ubr​zo od​mi​je​nio hras​tov gu​štik. Kro​či​la je da​lje sta​r om hras​to​vom šu​mom, a sa sva​kim je ko​r a​kom ono kuc​ka​nje bi​va​lo bli​že, u ti​ši​ni vje​tro​vi​te šu​me, jer se u ces​ta​r u pri​g u​šu​je huj, pa on​dje, me​du dr​ve​ćem, ima ti​ši​ne i kad vje​tar hu​či. Opa​zi​la je ma​le​nu, skro​vi​tu čis​ti​nu i ma​le​nu, skro​vi​tu ko​li​bu od obič​nih vri​ji​ka. Gle, tu još ni​kad ni​je bi​la! Po​mis​li da​je doš​la na ti​ho mjes​to gdje se uz​g a​ja​ju mla​di fa​za​ni. Lu​g ar, bez ka​pu​ta, kle​če​ći je kuc​kao. Do​ka​ska pred nju pas i krat​ko za​la​ja, a lu​g ar po​di​že gla​vu te je opa​zi. U po​g le​du mu za​ču​đe​nost. Us​tao je i poz​dra​vio, i šut​ke je gle​dao ka​ko ona pri​la​zi mla​kim ho​dom. Ni​je mu bi​lo po vo​lji što je ta​ko pro​dr​la u nje​g o​vu sa​mo​ću, jer je to, tu sa​mo​ću, ču​vao kao svo​ju je​di​nu i po​s​ljed​nju slo​bo​du u ži​vo​tu. – Za​ni​ma​lo me odak​le to kuc​ka​nje – re​če ona, osje​ća​ju​ći ka​ko je sla​ba i za​di​ha​na, a po​ne​što ga se i bo​ja​la kad je ona​ko tr​g ao po​g led i pi​ljio u nju. – Ja, evo, uzeo da pri​pre​mim pi​li​ćar​ni​ke – od​g o​vo​r i on, ote​žu​ći, u na​r je​čju. Ni​je zna​la što da ka​že, osje​ća​la se one​mo​ća​lom. – Rad bih da ov​dje mal​ko sjed​nem – re​če na​po​s​ljet​ku. – Sjed​ni​te unu​tra, ova​mo u ko​li​bu – po​ka​za on i po​de pred njom, raz​mi​ču​ći us​tra​nu ne​što dr​ve​ta i dru​g e gra​de, te iz​vu​če se​ljač​ki sto​lac, na​či​njen od lje​sko​va pru​ća. – Da vam na​lo​žim va​tri​cu? – upi​ta je u pros​to​duš​nom na​r je​čju. – Oh, ne​moj​te se tru​di​ti – uz​vra​ti ona.

Ali je on po​g le​dao nje​zi​ne ru​ke: bi​ja​hu go​to​vo mo​dre. I br​zo do​hva​ti ne​što ti​so​va gra​nja, na​ba​ca ga na ma​lo og​nji​šte od ope​ke u ku​tu, i za​čas su žu​ti pla​me​ni je​zi​ci li​za​li pre​ma dim​nja​ku. Po​tom joj na​či​ni mjes​ta uz og​nji​šte i re​če: – Sjed​ni​te mal​či​ce ova​mo, da se ugri​je​te. Ona pos​lu​ša. Glas mu imao neo​bi​čan pri​zvuk, ne​što za​štit​nič​ki za​po​vjed​no, te je od​mah pos​lu​ša​la. I ta​ko je sje​di​la i gri​ja​la ru​ke na va​tri, i pod​la​g a​la oganj, a on va​ni uzeo opet kuc​ka​ti. Ni​je za​pra​vo že​lje​la da sje​di uz va​tru i da ta​ko po njoj če​pr​ka: ra​di​je bi da odan​de, kraj vra​ta, gle​da van, ali je on pa​zio na nju, pa joj se va​lja​lo po​ko​r i​ti. U ko​li​bi je bi​lo sa​svim ugod​no: sve uoko​lo neo​bra​đe​na je​lo​vi​na, uz og​nji​šte neo​bla​njan stol, a osim nje​zi​na stol​ca sta​jao on​dje još je​dan; do​la​zi​la za​tim struž​ni​ca, pa ve​lik san​duk, raz​li​či​to oru​đe, no​ve da​ske, čav​li, mno​g o je to​g a vi​sje​lo o kli​no​vi​ma: sje​ki​r a, bra​dva, stu​pi​ce, stva​r i u vre​ća​ma, nje​gov ka​put. Ni​je bi​lo pro​zo​r a, svje​tlo je ula​zi​lo na otvo​r e​na vra​ta. Bi​ja​še to ro​po​tar​ni​ca, ali i pri​bje​ži​šte, ku​tak slo​bo​de. Slu​ša​la je kuc​ka​nje nje​g o​va če​ki​ća: ni​je vi​še bi​lo ona​ko žus​tro. Pos​le​nik se snu​ždio: za​di​r u, eto, u nje​g o​vu sa​mo​ću, za​di​r u opas​no. Pro​boj je iz​vr​ši​la jed​na že​na! A on je u ži​vo​tu do​se​g ao toč​ku kad na svi​je​tu ni​je ni​šta to​li​ko vo​lio i že​lio ko​li​ko svo​ju sa​mo​ću. I sad je, evo, ne​mo​ćan da​je oču​va: on je naj​am​nik, a ti su mu lju​di pos​lo​dav​ci, gos​po​da​r i. Na​po​se ni​je že​lio da do​đe u do​dir s ko​jom že​nom. Bo​jao se to​g a, jer mu je od pri​jaš​njih do​di​r a os​ta​la du​bo​ka ra​na. Osje​ćao je: ne mog​ne li os​ta​ti u svo​joj sa​mo​ći, i ne os​ta​ve li ga na mi​r u u njoj, ne​mo​ćan će pre​svis​nu​ti. Nje​g ov bi​jeg od vanj​skog svi​je​ta bio je pot​pun. Po​s​ljed​nje mu uto​či​šte bi​ja​še ta šu​ma: u njoj se htio sa​kri​ti. Con​nie se ugri​ja​la kraj va​tre; pre​vi​še je sti​ca​la oganj, pa se za​ža​r i​la. Od​mak​la se odan​de, sje​la kod vra​ta te uze​la pro​ma​tra​ti čo​vje​ka na pos​lu. Bi​ja​še kao da je on ne za​pa​ža, ali je do​bro znao da ga ona gle​da. Ipak je ra​dio da​lje, kao da​je sav uto​nuo u po​sao, a sme​đi pas sje​dio po​kraj nje​g a i pa​zio na svi​jet ko​je​mu ne tre​ba vje​r o​va​ti. Vi​tak, mi​r an i brz, čo​vjek do​vr​ši pi​lić​njak, iz​vr​nu ga, pro​vje​r i po​mič​na vra​taš​ca i po​tom ga od​lo​ži us​tra​nu. Us​ta​de, do​ne​se dru​g i sta​r i pi​lić​njak i po​lo​ži ga na panj na ko​je​mu je ra​dio. Opet je čuč​nuo i za​r e​dao pro​vje​r a​va​ti le​tvi​ce: ne​ke mu se od​mah slo​mi​še u ru​ka​ma. Uze va​di​ti čav​le; po​tom okre​nu pi​lić​njak i za​mis​li se, ni​čim ne oda​ju​ći da uop​će opa​ža pri​sut​nost te že​ne. Con​nie ga je upor​no pro​ma​tra​la. I sa​da, gdje je odje​ven, vi​dje​la je onu is​tu iz​dvo​je​nu usam​lje​nost ko​ju je na nje​mu “Pa​zi​la on​da kad je bio ra​zo​dje​ven: osam​lje​nič​ki je pre​dan svo​me pos​lu, kao ži​vo​ti​nja što ra​di sa​ma, ali ujed​no uto​nuo u iz​miš​lja​nje, kao du​ša što se uk​la​nja svje​tlu i bje​ži od sva​kog do​di​r a s lju​di​ma. Ti​ho, strp​lji​vo, uk​la​njao se i sa​da, bje​žao od nje. Ta mir​no​ća i ta vr​sta strp​lji​vos​ti što kao da ne zna za vri​je​me, taj mir i ta iz​dr​ž​lji​vost u čo​vje​ku nes​trp​lji​vu i stras​nu, sil​no se doj​mi​la Cons​tan​ce. Vi​dje​la je to na prig​nu​toj mu gla​vi, na mir​nim i hi​trim ru​ka​ma, na onim uza​nim i osjet​lji​vim be​dri​ma u čuč​nju: u sve​mu ne​ka us​trp​lji​vost i po​vu​če​nost. Osje​ća​la je da je nje​g o​vo is​kus​tvo dub​lje i da​le​ko​sež​ni​je ne​g o​li nje​zi​no, ono što je on do​ži​vio ku​di​ka​mo je ja​če i kob​ni​je i, mo​žda, smr​to​nos​ni​je. I od to​g a kao da joj je ne​ka​ko od​lak​nu​lo; osje​ća​la se go​to​vo neo​d​g o​vor​nom. Sje​di​la je ta​ko po​kraj vra​ta, kao u ne​kak​vu snu, ne​s​vjes​na vre​me​na i sve​g a oko se​be. To​li​ko se za​ni​je​la u mis​li da​je on uz​di​g ao po​g led k njoj i na li​cu joj ra​za​brao pot​pun mir s iz​r a​ža​jem oče​ki​va​nja. Nje​mu je sva​ka​ko taj iz​r a​žaj na nje​zi​nu li​cu zna​čio oče​ki​va​nje. I odjed​nom, nje​g o​vim be​dri​ma su​nu si​tan pla​mi​čak, ne​što ga pro​sr​si pod​no le​da, te on pro​šte​nja u mis​li​ma. Gr​stio se, go​to​vo kao u smrt​nom stra​hu, sva​ko​g a bli​žeg do​di​r a s lju​di​ma. Iz​nad sve​g a že​lio je da ona ode i da ga os​ta​vi u nje​g o​voj iz​dvo​je​nos​ti i sa​mo​ći. Bo​jao se nje​ne vo​lje, nje​ne žen​ske vo​lje, i nje​zi​ne mo​de​me žen​ske upor​nos​ti. A na​da​sve stre​pio je od nje​zi​ne hlad​ne gos​pod​ske dr​skos​ti da uda​r a svo​jim pu​tem. Jer, na​po​kon, on je sa​mo naj​am​nik. Mr​zio je nje​zi​nu na​zoč​nost tu.

Na​kon ča​so​vi​te ne​la​g o​de Con​nie se br​zo pri​bra. Us​ta​la je. Po​pod​nev​ni sa​ti prik​la​nja​li se k ve​če​r u, ali ona ni​ka​ko da kre​ne. Priš​la je čo​vje​ku, ko​ji je us​luž​no us​tao: umor​no mu li​ce ne​ka​ko uko​če​no, go​to​vo mr​ko, oči pa​ž​lji​vo gle​da​ju u nju. – Ta​ko je ov​dje li​je​po i mi​mo – re​če ona. – Ni​sam ov​dje ni​kad bi​la. – Nis​te? – Ra​do bih ko​ji put doš​la da ov​dje mal​ko po​sje​dim. – Do​đi​te. – Za​klju​ča​va​te li ko​li​bu kad ode​te? – Za​klju​ča​vam, va​še gos​pod​stvo. – Što mis​li​te, bih li mo​g la ima​ti i ja ključ, da ka​di​kad do​đem i po​sje​dim ov​dje? Pos​to​je li dva klju​ča? – Ne, ne pos​to​je, ko​li​ko mi je zna​no. Opet je okre​nuo u na​r je​čje. Con​nie se ska​nji​va​la: gle, on kao da se pro​ti​vi. Na​po​s​ljet​ku, je li ko​li​ba nje​g o​va? – Ne bi​smo li mo​g li na​ba​vi​ti još je​dan ključ? – upi​ta ona bla​g i gla​som, ali se u pri​zvu​ku osje​ća​la že​na ko​ja od​luč​no uda​r a svo​jim pu​tem. – Još je​dan…? – do​če​ka on i upri​je u nju po​g led u ko​jem se lju​ti​na mi​je​ša​la s po​r u​g om. – Da, du​pli​kat – po​t​vr​di ona i po​cr​ve​nje. – Mo​žda Sir Clif​ford zna gdje je dru​g i – re​če on, od​vra​ća​ju​ći je. – Do​is​ta – pri​hva​ti ona – mo​žda on ima još je​dan. Ina​če bi​smo mo​g li na​či​ni​ti dru​g i po va​šem klju​ču. Mis​lim, bio bi go​tov u je​dan dan, po​pri​li​ci, a vi bis​te to​li​ko mo​g li bez svo​g a. – To vam ne bih umio re​ći, gos​po​do. Ne znam ni​ko​g a u oko​li​ci tko pra​vi klju​če​ve. Con​nie odjed​nom po​cr​ve​nje od lju​ti​ne. – Do​bro – re​če – on​da ću se ja po​bri​nu​ti za to. – Ka​ko že​li​te, va​še gos​pod​stvo. Oči im se sre​to​še. U nje​g o​vi​ma po​g led, hla​dan, ru​žan od gr​šte​nja i pre​zi​r a, i od rav​no​duš​nos​ti pre​ma sve​mu što bi se mo​g lo do​g o​di​ti. U nje​zi​nim si​je​va​la srdž​ba zbog po​r a​za. Ali joj je sr​ce klo​nu​lo, vi​dje​la je ko​li​ko mu je ne​mi​la kad ta​ko ide pro​tiv nje​g a. I vi​dje​la ga​je u ne​koj vr​sti oča​ja. – La​ku noć. – La​ku noć, Mylady. Poz​dra​vio je i na​g lo se okre​nuo. Ona je u nje​mu pro​bu​di​la us​pa​va​ni čo​por, svu ra​zor​nu srdž​bu i straš​ni bi​jes na svo​je​volj​nu žen​ku. A on je bio ne​mo​ćan, ne​mo​ćan. I znao je to. Ona je pak bi​la lju​ta na svo​je​volj​nog muž​ja​ka. I još slu​g u! Otiš​la je ku​ći zlo​volj​na. Pod ve​li​kom buk​vom na bre​žulj​ku če​ka​la ju je gos​po​da Bol​ton. – Baš sam iz​iš​la da vi​dim do​la​zi​te li, Mylady – ja​vi se ži​vah​no. – Je​sam li za​kas​ni​la? – upi​ta Con​nie. – Oh… sa​mo je Sir Clif​ford če​kao svoj čaj. – A za​što mu ga nis​te vi pri​r e​di​li? – Oh, ne znam pris​to​ji li se. I ne vje​r u​jem da bi Sir Clif​for​du to bi​lo po vo​lji, Mylady. – Ne znam za​što ne bi – re​če Con​nie. Uš​la je u Clif​for​do​vu rad​nu so​bu, gdje je na pos​lu​žav​ni​ku bru​jao sta​r i mje​de​ni ko​dić. – Je​sam li okas​ni​la, Clif​for​de? – upi​ta, od​la​žu​ći cvi​je​će. Priš​la je, još ona​ko sa še​ši​r om i ša​lom na se​bi, i seg​nu​la za čaj​ni​kom.

– Žao mi je! Za​što ni​si pus​tio gos​po​di Bol​ton da ti uli​je? – Ni​je mi ni na​kraj pa​me​ti – pod​smješ​lji​vo će on. – Ne mo​g u za​mis​li​ti da mi ona za ča​jem sje​di na če​lu sto​la. – Pa ni​je sre​br​ni čaj​nik ni​kak​va sve​ti​nja – uz​vra​ti Con​nie. On ra​doz​na​lo po​di​že po​g led pre​ma njoj. – Što si ti ra​di​la ci​je​lo po​pod​ne? – upi​ta je. – Še​ta​la i po​tom se od​ma​r a​la na sklo​nje​nu mjes​tu. Znaš, još ima bo​bi​ca na onoj ve​li​koj bo​ži​ko​vi​ni. Od​lo​ži​la je šal, ali ne i še​šir, i sje​la da pri​r e​di čaj. Pr​že​ni kruh za​ci​je​lo će bi​ti ži​lav kao ko​ža. Pos​ta​vi​la je cje​dilj​ku na pro​vi​r ač te us​ta​la da do​ne​se ča​šu za svo​je cvi​je​će: ovje​si​lo je, jad​no, umor​ne gla​vi​ce, omli​ta​vje​lo na svo​jim pe​telj​ka​ma. – Oži​vjet će ono! – re​če, sta​viv​ši ga u ča​šu i pri​no​se​ći Clif​for​du da po​mi​r i​še. – Sla​de ne​g o vje​de na Ju​no​ni​nim oči​ma – iz​du​ši on. – Ne vi​dim tu ni naj​ma​nje ve​ze – do​če​ka ona. – Eli​za​be​tin​ski pjes​ni​ci baš se pre​nav​lja​ju. Uli​la mu je čaj. – Ima li mo​žda još je​dan ključ one ko​li​be ne​da​le​ko od Iva​no​va vrut​ka, on​dje gdje se ga​je fa​za​ni? – upi​ta ona. – Mo​žda. A za​što? – Slu​čaj​no sam je da​nas ot​kri​la, a ni​sam je pri​je ni​kad vi​dje​la. Za​is​ta ugo​dan ku​tak. Ra​do bih kat​kad ona​mo za​vi​r i​la. Mo​g u li? – Je li Mel​lors bio on​dje? – Jest. Ta​ko sam ona​mo i po​g o​di​la: po nje​g o​vu kuc​ka​nju. Nje​mu kao da ni​je pra​vo što sam ona​mo doš​la. Za​pra​vo je bio go​to​vo ne​ulju​dan kad sam pi​ta​la za dru​g i ključ. – Što je re​kao? – On, ni​šta, sa​mo onaj nje​g ov na​čin. A ka​že da ni​šta ne zna o klju​če​vi​ma. – Mo​žda je je​dan ključ u oče​voj rad​noj so​bi. Bet​ts zna, svi su klju​če​vi on​dje. Pos​lat ću ga da po​gle​da. – Po​ša​lji ga, mo​lim te – pri​hva​ti ona. – A Mel​lors je, ve​liš, bio go​to​vo ne​ulju​dan? – Ni​je, za​pra​vo! Ali mi se či​ni​lo da mu ni​je po vo​lji da do​la​zim u nje​g o​vo po​dru​čje. – Ne bih baš re​kao. sir; – Ne znam za​is​ta za​što mu to ni​je pra​vo. Na​po​s​ljet​ku, ni​je ono nje​g ov dom! Ni nje​g o​vo pri​vat​no bo​r a​vi​šte. Ne znam za​što ne bih ona​mo na​vra​ti​la ako ta​ko že​lim. – Da​ka​ko! – pov​la​di joj Clif​ford. – Pre​vi​še on se​bi važ​nos​ti pri​da​je. – Mis​liš? – Jas​no! Umiš​lja da​je on ne​što po​seb​no. Znaš, imao je že​nu s ko​jom se ni​je sla​g ao, pa se go​di​ne 1915. uno​va​čio, pos​la​li su ga u In​di​ju, či​ni mi se. Sva​ka​ko je ne​ko vri​je​me bio pot​ki​vač u ko​nja​niš​tvu u Egip​tu. Uvi​jek je ne​što ra​dio oko ko​nja i vješt je u tim pos​lo​vi​ma. On​da se svi​dio ne​kom in​dij​skom pu​kov​ni​ku i pos​tao po​r uč​ni​kom. Da, pro​mak​nu​li su ga, da​li mu ofi​cir​ski čin. Mis​lim da se vra​tio sa svo​jom pu​kov​ni​jom u In​di​ju, go​r e na sje​ve​r o​za​pad​nu gra​ni​cu. On​dje se raz​bo​lio i do​bio pen​zi​ju. Is​tu​pio je iz voj​ske tek la​ni, či​ni mi se, a on​da, da​ka​ko, čo​vje​ku kao što je on ni​je la​ko vra​ti​ti se na sta​ro. Ni​je sto​g a ču​do što se pra​ća​ka. Ali svo​ju služ​bu va​lja​no vr​ši, ko​li​ko se me​ne ti​če. Sa​mo ne mo​g u pod​ni​je​ti kad se vla​da kao da je još ofi​cir. – Ka​ko su ga mo​g li pro​mak​nu​ti u ofi​ci​r a kad ne zna ni go​vo​r i​ti ne​g o sve ote​že na puč​ku, u na​r je​-

čju Der​by​shi​r ea? – To on sa​mo po​ne​kad. Ina​če, s ob​zi​r om na svo​je pri​li​ke, zna on li​je​po go​vo​r i​ti. Mis​lim, kad se već vra​tio me​du svo​je, čo​vjek sma​tra da mu je pri​lič​ni​je go​vo​r i​ti ka​ko go​vo​r i i nje​g o​va oko​li​na. – Za​što mi ni​kad pri​je ni​si o nje​mu pri​po​vi​je​dao? – Ah, ne ma​r im ja za tak​ve ro​man​tič​ne pri​če. One ru​še sva​ki red. Ka​mo sre​će da ih i ni​je na svi​je​tu! Con​nie bi​ja​še sklo​na da se su​g la​si s njim. Kak​va je ko​r ist od tih ne​za​do​volj​nih lju​di ko​ji ne pri​pa​da​ju ni​ka​mo? Ka​ko je vri​je​me uljep​ša​lo, od​lu​či i Clif​ford oti​ći u šu​mu. Pu​hao je pro​hla​dan vje​tar, ali ni​je uma​rao, a sun​ce je sja​lo kao sam ži​vot, to​plo i ne​ka​ko pu​no. – Čud​no je – na​po​me​nu Con​nie – ka​ko se čo​vjek druk​či​je osje​ća kad je za​is​ta svjež i li​jep dan. Ina​če se čo​vje​ku či​ni da​je i sam zrak po​lu​mr​tav. Lju​di uni​šta​va​ju i sam zrak. – Mis​liš li da lju​di to či​ne? – upi​ta on. – Mis​lim. Is​pa​r a​va​nje to​li​ke do​sa​de, ne​za​do​volj​stva i srdž​be što se di​že od lju​di, upra​vo ubi​ja ži​vot​nu sna​g u u zra​ku. Uvje​r e​na sam u to. – Mo​žda sta​no​vi​to sta​nje at​mo​sfe​r e uma​nju​je lju​di​ma ži​vot​nu sna​g u – re​če on. – Ne, ni​je to, ne​g o čo​vjek za​pra​vo tru​je sve​mir – uz​vra​ti ona. – Za​g a​đu​je vlas​ti​to gni​jez​do – na to će Clif​ford. Nje​g o​va su ko​li​ca zvi​ja​la da​lje. U lje​sko​vu ces​ta​r u vi​sje​le bli​je​do-zlat​ne re​se, a na sun​ča​nim mjes​ti​ma, u pri​so​ju, ši​r o​ko se otvo​r i​le šu​mar​ke, kao da klik​ću od ži​vot​ne ra​dos​ti, baš kao i ne​koć, kad su lju​di zna​li klik​ta​ti s nji​ma. Mi​r is im mal​ko pod​sje​ćao na ja​bu​kov cvat. Con​nie ih ne​ko​li​ko ubra Clif​for​du. On ih uze i pa​ž​lji​vo ih pro​mo​tri. – Ti neo​sk​vr​nu​ta ne​vjes​to mi​r a – uze ci​ti​r a​ti. – Či​ni se da ovo ku​di​ka​mo bo​lje pris​ta​je cvi​je​ću ne​go grč​kim va​za​ma. – Osk​vr​nu​ta, kak​ve li straš​ne ri​je​či! – uzvik​nu ona. – Sa​mo lju​di sve osk​vr​nju​ju. – Ne znam baš… pa i pu​že​vi i dru​g o – na​do​ve​za on. – Pa i pu​že​vi ih sa​mo je​du, a pče​le ih ni​ka​ko ne osk​vr​nju​ju. Lju​ti​la se na nj za​to što on sve pre​o bra​ća u ri​je​či. Lju​bi​ce su mu vje​de Ju​no​ni​ne, a šum​ske sa​se eto su mu neo​sk​vr​nu​te ne​vjes​te. Ko​li​ko li je mr​zi​la pus​te ri​je​či što su se is​pre​ča​va​le iz​me​đu nje i ži​vo​ta; one su, ako išta, osk​vr​nji​va​le sve, te go​to​ve ri​je​či i re​če​ni​ce što si​sa​ju ži​vot​ni sok iz sve​g a ži​vog. Šet​nja s Clif​for​dom ni​je bi​la uži​tak. Iz​me​đu Con​nie i nje​g a is​pri​je​či​la se ne​kak​va na​pe​tost ko​ju to​bo​že ni ona ni on ni​su opa​ža​li, ali je na​pe​tost ipak pos​to​ja​la. Odjed​nom ga je, sa svom sna​g om žen​skog ins​tin​k​ta, od​bi​la od se​be. Htje​la je da se os​lo​bo​di nje​g a, po​g o​to​vu nje​g o​ve sa​mo​svi​jes​ti, nje​g o​vih pus​tih ri​je​či , nje​g o​ve op​sjed​nu​tos​ti sa​mim so​bom, da se os​lo​bo​di ro​bi​ja​nja nje​g o​voj op​sjed​nu​tos​ti sa​mim so​bom, da se os​lo​bo​di one po​pla​ve od ri​je​či. Vri​je​me opet okre​nu​lo na ki​šu. No na​kon dan-dva iz​i​đe ona na ki​šu, ode u šu​mu. Upu​ti​la se pre​ma ko​li​bi. Ro​mi​nja​la ki​ša, ali ni​je bi​lo baš hlad​no, a šu​ma odi​sa​la mi​r om i ti​ši​nom, ne​do​ku​či​va u kiš​nom su​mra​čju. Iz​bi​la je na pro​pla​nak. Gle, ne​ma ni​ko​g a! A ko​li​ba za​klju​ča​na. Sje​la je na dr​ve​ni prag, pod gru​bu stre​hu, uviv​ši se u vlas​ti​tu to​pli​nu. Sje​di​la je ta​ko i gle​da​la u ki​šu, os​lu​ški​va​la joj ti​hi ro​mon, ne​bro​je​ne ti​he šu​šta​je, i čud​no​vat huj vje​tra go​r e u gra​nju, kad se či​ni​lo da vje​tra i ne​ma. Sta​r i hras​to​vi sta​ja​li uoko​lo, si​vo​sme​đa moć​na sta​bla, po​tam​nje​la od ki​še, obla i pu​na ži​vo​ta, što bez​briž​no pru​ža​ju svo​je gra​ne. Tlo, go​to​vo bez ikak​va šib​lja, po​su​to šum​skim sa​sa​ma, ov​dje-on​dje ko​ji grm, zo​ha ili pak udi​ka, i pur​pur​ni ku​pi​nov splet; sta​r a hr​đas​to​sme​đa pa​prat go​to​vo nes​ta​ja​la pod ze​le​nim žbu​njem šu​ma​ri​či​nim. Mo​žda je to bi​lo jed​no od neo​sk​vr​nu​tih mjes​ta. Neo​sk​vr​nu​to! Sav je svi​jet bio osk​vr​nut!

Ima po​ne​čeg što se ne mo​že osk​vr​nu​ti. Ne mo​žeš osk​vr​nu​ti li​men​ku sa sar​di​na​ma. I mno​g e su že​ne tak​ve. I mu​škar​ci. Ali zem​lja…! Ki​ša pa​tih​nu​la. Ni su​mra​čje se vi​še ni​je hva​ta​lo me​đu hras​to​vi​ma. Con​nie htje​de oti​ći; ipak je os​ta​la sje​de​ći. Bi​va​lo joj po​ma​lo hlad​no, ali ju je tu, kao da je uze​ta, za​dr​ža​va​la ne​ka uko​če​nost i ne​la​g o​da što je njo​me ov​la​da​la. Osk​vr​nut! Ka​ko it​ko mo​že bi​ti osk​vr​nut ako ni​je ni dir​nut! Osk​vr​nut mr​tvim ri​je​či​ma, što su pos​ta​le ogav​ne, i mr​tvim ide​ja​ma, što su preš​le u go​lu op​sjed​nu​tost. Do​tr​ča smeđ pas, sav opu​zao od ki​še: do​ju​r io je a ni​je za​la​jao, ne​g o je sa​mo po​di​g ao mo​kru per​ja​ni​cu svo​g a re​pa. A za njim eto čo​vje​ka u mo​kru ka​pu​tu od cr​na vo​šta​nog plat​na: na​lik je na šo​fe​r a, li​ce mu se pre​li​lo la​kim ru​me​ni​lom. Osje​ti​la je ka​ko se trg​nuo u svo​me br​zom ho​du kad je nju opa​zio. Us​ta​la je s ono​g a su​hog, pod​la​ni​cu ši​r o​kog mjes​ta pod pri​pros​tom stre​hom. On šut​ke poz​dra​vi, po​la​ko se pri​bli​ža​va​ju​ći. Ona po​če uz​mi​ca​ti. – Upra​vo sam htje​la oti​ći. – re​če ona. – Jes​te li če​ka​li da uđe​te? – upi​ta on, gle​da​ju​ći u ko​li​bu, a ne u nju. – Ne, ni​sam, mal​ko sam sje​di​la u pris​tre​šju – od​g o​vo​r i ona mi​mo, dos​to​jans​tve​no. On je po​g le​da. Či​ni​la se hlad​nom. – On​da, Sir Clif​ford ne​ma dru​g og klju​ča? – upi​ta on. – Ne​ma, ali ni​je važ​no. Mo​g u sje​di​ti sa​svim na su​hu i ov​dje, pod stre​hom. La​ku noć! Mr​zi​la je nje​g ov pre​tje​r a​ni puč​ki go​vor. On ju je oš​tro pro​ma​trao dok se spre​ma​la da ode. Za​tim pri​di​že ka​put, seg​nu ru​kom u džep na hla​ča​ma te iz​va​di ključ. – Mo​žda bi sve​jed​no bi​lo bo​lje da uz​me​te ovaj ključ, a za pi​lić​nja​ke na​ći ću ja dru​g o mjes​to. Ona ga po​g le​da. – Što bis​te da ka​že​te? – upi​ta ona. – Pa ve​lim, na​ći ću dru​g o mjes​to gdje mo​g u uz​g a​ja​ti fa​za​ne. I kad po​že​li​te, na​vra​ti​te se ova​mo, ne​će​te mo​r a​ti me​ne gle​da​ti ka​ko ovu​da prt​ljam i pre​tu​r am. Gle​da​la ga​je i nas​to​ja​la da iz ma​g le nje​g o​va na​r je​čja do​ku​či smi​sao. – Za​što ne go​vo​r i​te obič​nim en​g le​skim? – na​po​me​nu​la je hlad​no. – Ja? Pa​miš​ljah da​je obi​čan. Šu​tje​la je ko​ji ča​sak, lju​ti​ta. On pak pros​li​je​di: – On​da, ho​će​te li ključ, bo​lje da ga od​mah uz​me​te. Ili bi mo​žda bi​lo bo​lje da vam ga da​dem su​tra eda bih pri​je to​g a raš​čis​tio svu onu ro​po​ta​r i​ju. Je li vam ta​ko s vo​ljom? Ona se raz​lju​ti još vi​še. – Ni​sam že​lje​la vaš ključ. Uop​će ne že​lim da išta uk​la​nja​te. Ne že​lim ni​ka​ko da vas is​tis​nem iz va​še ko​li​be. Hva​la li​je​pa! Sa​mo sam htje​la da ka​di​kad na​vra​tim ova​mo i po​sje​dim ov​dje kao da​nas. Ali mi je sa​svim do​bro i ova​ko, pod stre​hom. I za​to, mo​lim, ne go​vo​r i​mo vi​še o to​me. Opet je u nju upra​vio po​g led onih svo​jih mo​drih, po​drug​lji​vih oči​ju.

– Pa, ovaj – po​la​ko će on, ras​te​žu​ći u na​r je​čju – va​še je gos​pod​stvo u sva​ko do​ba do​bro doš​lo baš ko Bo​žić, i ovoj ko​li​bi, i klju​ču, i sve​mu po​pri​je​ko. Je​di​na je ne​pri​li​ka što u ovo do​ba go​di​ne va​lja pos​ta​vi​ti pi​lić​nja​ke, pa su mi pu​ne ru​ke pos​la: te ded ovo, te pri​g le​daj ono, i sve ta​ko. Zi​mi je​dva da i mo​r am do​la​zi​ti ova​mo. Dru​g o je, eh, ova​ko u pro​lje​će, kad Sir Clif​ford že​li da se uz​g a​ja​ju fa​za​ni… Ava​še gos​pod​stvo, da​ka​ko, ne že​li da se ne​pres​ta​no mo​tam ova​mo-ona​mo kad ste vi ov​dje. Slu​ša​la ga​je kao u ne​kom ču​du. – A za​što bih ja bi​la pro​tiv to​g a da ste vi ov​dje? – upi​ta ona. Po​g le​dao ju je ra​doz​na​lo. – Pa i me​ni​je ne​pri​lič​no! – od​g o​vo​r i on krat​ko ali zna​čaj​no. Za​r u​me​nje​la se. – Do​bro – na​po​s​ljet​ku će ona – ne​ću vam sme​ta​ti. A me​ne, vi​di​te, ne bi ni​ma​lo sme​ta​lo da sje​dim ov​dje i gle​dam ka​ko se vi bri​ne​te za pti​ce. Na​pro​tiv, bi​lo bi mi dra​g o. Ali kad ve​li​te da vas to sme​ta, ne​ću vas bu​ni​ti, bu​di​te bez bri​g e. Vi ste lu​g ar Sir Clif​for​dov, a ne moj. Zvu​ča​lo je to čud​no, ni​je zna​la za​što. Ali ni​je o to​me pre​miš​lja​la. – Ne, va​še gos​pod​stvo. Ovo je va​ša ko​li​ba, i ka​ko iz​vo​lje​va​te, ta​ko će i bi​ti. Pa vi me mo​že​te ot​pra​vi​ti sva​kog da​na. Sa​mo… – Što sa​mo? – upi​ta ona, zbu​nje​na. On u čud​noj, smi​ješ​noj kret​nji za​ba​ci še​šir na za​ti​ljak. – Sa​mo sam htio re​ći: ako vam je dra​g o ovo mjes​to pa do​đe​te, ne​ka me​ne ne na​đe​te ka​ko se ovu​da mo​tam i prd​jam. – Pa za​što? – lju​ti​la se ona. – Zar nis​te ci​vi​li​zi​r an ljud​ski stvor? Mis​li​te li da bih se bo​ja​la vas? Za​što bih uop​će mo​r a​la i za​mi​je​ti​ti jes​te li vi ov​dje ili nis​te? Za​što bi to bi​lo važ​no? Po​g le​dao je u nju, a li​ce mu sve za​sja​lo od pod​smješ​lji​vos​ti. – Ne, ni​je važ​no, va​še gos​pod​stvo. Ni naj​ma​nje – re​ći će on. – Do​bro, a za​što on​da? – upi​ta ona. – Tre​ba li da va​šem gos​pod​stvu na​ba​vim dru​g i ključ? – Ne, hva​la, ne tre​ba mi. – Ipak ću ga na​ba​vi​ti. Naj​bo​lje je da ima​mo dva klju​ča za ko​li​bu. – Sve mi se či​ni da ste vi dr​zo​vi​ti – re​če Con​nie, za​r u​me​nje​na i po​ne​što za​dah​ta​na. – Ne, ne – po​br​za on – ne​moj​te ta​ko. Ne, ne, ni​sam htio ni​šta uvred​lji​vo re​ći. Sa​mo miš​ljah, kad bis​te vi doš​li ova​mo, tre​ba​lo bi da se​ja mak​nem odav​de, a ve​lik je po​sao dok se čo​vjek smjes​ti ne​ka​mo drug​dje. Ali ako me va​še gos​pod​stvo ne bu​de za​mje​ći​va​lo, on​da… ovo je ko​li​ba Sir Clif​for​da, i sve tre​ba da bu​de ona​ko ka​ko je s vo​ljom va​šem gos​pod​stvu. I ta​ko, iz​vo​li​te sa​mo, a me​ne kao da i ne​ma, li​je​po ću ra​di​ti po​sao ko​ji mo​r am ra​di​ti. Con​nie je otiš​la sa​svim zbu​nje​na. Ni​je pra​vo zna​la je li za​hva​će​na po​r u​g om i na​s​mrt uvri​je​đe​na ili ni​je. Mo​žda taj čo​vjek do​is​ta i mis​li što go​vo​r i. Mo​žda je sma​trao ka​ko ona oče​ku​je da se on uk​lo​ni. A ni​je joj to bi​lo ni na​kraj pa​me​ti! Kao da je on to​li​ko va​žan – on i nje​g o​va glu​pa na​zoč​nost. Iš​la je ku​ći zbu​nje​na, ne zna​ju​ći ni što mis​li ni što osje​ća. DE​VE​T O PO​GLAV​LJE Con​nie se za​ču​di​la svom osje​ća​ju gr​šte​nja pre​ma Clif​for​du. Još vi​še: osje​ća​la je da ga za​pra​vo ni​je ni​kad vo​lje​la. Ni​je ga mr​zi​la, jer i u mrž​nji ima stras​ti: u nje​zi​nu osje​ća​ju ni​je je bi​lo. Ne​g o, dru​g o je po​sri​je​di: bio joj je tje​les​no od​bo​jan. Go​to​vo joj se či​ni​lo da se i uda​la za nje​g a za​to što joj je ne​ka​ko po​taj​no bio tje​les​no od​bo​jan. Ali, da​ka​ko, uda​la se za nj za​pra​vo za​to što ju je du​šev​no uz​bu​đi​vao i po​ti​cao. Či​nio joj se u ne​ku ru​ku nje​zi​nim gos​po​da​r om, vi​šim od nje.

Sa​da, kad se du​šev​no uz​bu​đe​nje is​cr​pio i proš​lo, vi​dje​la je sa​mo tje​les​nu od​boj​nost. Is​kr​s​lo je to gr​šte​nje iz du​bi​ne nje​zi​na bi​ća, i na​po​s​ljet​ku je ra​za​bra​la da joj ta od​boj​nost pre​ma nje​mu i to nje​zi​no gr​šte​nje iz​je​da ži​vot. Osje​ća​la se sla​bom i straš​no usam​lje​nom. Pri​želj​ki​va​la je da joj iz​va​na do​đe kak​va po​moć. Ali na svem to​me svi​je​tu ni​je bi​lo po​mo​ći. Druš​tvo je straš​no, jer je lu​do. Ci​vi​li​zi​r a​no druš​tvo sa​svim je shi​zo​fre​no. Dvi​je su mu ve​li​ke po​ma​me – no​vac i ta​ko​zva​na lju​bav: no​vac ku​di​ka​mo ve​ća. Po​je​din​ci se u svo​joj ras​tr​za​nos​ti i u svo​me lu​di​lu is​ka​zu​ju u te dvi​je po​ma​me: nov​cem i lju​bav​lju. Evo, Mic​ha​elis, pri​mje​r i​ce. Nje​g ov je ži​vot i rad pra​vo lu​di​lo. I nje​g o​va je lju​bav bi​la vr​sta lu​di​la. I Clif​ford. Svi oni pus​ti raz​g o​vo​r i! I sve ono pi​sa​nje! Sva ona div​lja bor​ba da se pro​g u​r a na​pri​jed! Sve je to lu​di​lo. I sve bi​va go​r e, pra​va mah​ni​tost. Con​nie je osje​ća​la kao da joj je strah svu du​šu is​prao. No, Clif​ford je sa​da ba​r em mak​nuo svo​ju vlast sa nje i pre​nio je na gos​po​đu Bol​ton. Uči​nio je to i ne zna​ju​ći. Kao i mno​g im lu​đa​ci​ma, lu​di​lo mu se mo​g lo mje​r i​ti po ono​me če​g a ni​je bio svjes​tan: po pros​tra​nim pus​ti​nja​ma nje​g o​ve svi​jes​ti. Mrs. Bol​ton bi​ja​še iz​vr​s​na u mno​g o če​mu. Ali je ima​la onu čud​nu vlas​to​lju​bi​vost, bes​kraj​no is​ti​ca​nje svo​je vo​lje, što je je​dan od zna​ko​va lu​di​la mo​de​me že​ne. Mis​li​la je da​je kraj​nje po​kor​na i da ži​vi za dru​g e. Clif​ford ju je oča​r ao ti​me što je uvi​jek ili ta​ko čes​to one​mo​g u​ća​vao nje​zi​nu vo​lju svo​jim fi​nim ins​tin​k​tom. On je znao bo​lje is​ti​ca​ti svo​ju vo​lju ne​g o​li ona. I u to​me bi​ja​še čar za nju. Mo​žda je u to​me imao ca​r a i za Con​nie. – Kra​san je dan – rek​la bi pri​mje​r i​ce Mrs. Bol​ton umi​lja​tim, uvjer​lji​vim gla​som. – Mis​lim, pri​ja​lo bi vam da se da​nas mal​ko pro​ve​ze​te u svo​jim ko​li​ci​ma, sun​ce baš div​no sja. – Za​is​ta? Bu​di​te lju​baz​ni, daj​te mi onu knji​g u ta​mo, onu žu​tu. I mo​lim vas, iz​ne​si​te te hi​ja​cin​te van. – Pa ta​ko su li​je​pi! – Iz​g o​vo​r i​la je to s oteg​nu​tim “ije”: li-je- pi. – A ta​ko div​no mi​r i​šu. – Mi​r is i jest ono što mi se ne svi​đa – na to će on. – Pod​sje​ća me na po​g reb. – Mis​li​te ta​ko…! – iz​ne​na​đe​no će ona, mal​ko uvri​je​đe​na. I iz​ne​se hi​ja​cin​te iz so​be, dir​nu​ta nje​g o​vom pre​o sjet​lji​vos​ti. – Ho​ću li vas ju​tros ja obri​ja​ti ili će​te sa​mi? Uvi​jek is​ti, bla​g i, umi​lja​ti, po​kor​ni ali ipak za​po​vjed​ni glas. – Ne znam. Ho​će​te li mal​ko po​če​ka​ti? Zov​nut ću vas kad bu​dem go​tov. – Vr​lo do​bro, Sir Clif​for​de! – do​če​ka bla​g o i po​kor​no, te ti​ho iz​i​đe. No sva​ko​je od​bi​ja​nje pot​hra​nji​va​lo u njoj no​vu snaž​nu vo​lju. Kad je na​kon ne​kog vre​me​na po​zvo​nio, od​mah se po​ja​vi​la. Ta​da bi joj re​kao: – Ra​di​je bih ju​tros da me vi obri​je​te. Sr​ce joj je mal​ko za​trep​ta​lo, te je bla​g o od​g o​vo​r i​la: – Vr​lo do​bro, Sir Clif​for​de. Bi​la je vr​lo spret​na, la​ke ru​ke, me​ko do​ti​ču​ći ko​žu. Is​pr​va je ne​volj​ko ću​tio na svom li​cu na​da​sve me​ki do​dir nje​zi​nih pr​sti​ju. Ali mu je sa​da go​di​lo, i sve je vi​še uži​vao u to​me. Pu​štao je da ga bri​je go​to​vo sva​ki dan: li​cem u li​ce, oči​ju pa​ž​lji​vo upr​tih u po​sao, pa​ze​ći da sve ura​di ka​ko tre​ba. Po​la​ko su joj vr​š​ci pr​sti​ju upoz​na​va​li nje​g o​ve obra​ze i us​ne, vi​li​cu, bra​du i pod​bra​dak. Bio je go​jan i nje​g o​van, li​ce mu i vrat dos​ta glat​ki, i bio je gen​tle​man. I ona bi​ja​še li​je​pa, blje​do​li​ka, li​ce joj du​g o​ljas​to i sa​svim mir​no, oči sjaj​ne, ali ni​šta ni​su ot​kri​va​le. Po​la​ko, ne​iz​mjer​no njež​no hva​ta​la ga​je za vrat, a on joj se pre​pu​štao. Sa​da je ona go​to​vo sve obav​lja​la za nj, i on se osje​ćao po​kraj nje bo​lje ne​g o​li po​kraj Con​nie. Ona je vo​lje​la ba​vi​ti se nji​me. Vo​lje​la je da mu ti​je​lo bu​de na nje​zi​noj bri​zi, pot​pu​no, do kraj​njih us​lu​g a. Jed​nog je da​na rek​la Cons​tan​ci: – Svi su mu​škar​ci dje​ca kad im čo​vjek pri​đe do dna. Nje​g o​va​la sam ne​ke oso​bi​to sa​mo​svoj​ne mu​-

škar​ce iz te​ver​shal​l​skih rud​ni​ka. Čim ih što​g od za​bo​li te ih va​lja nje​g o​va​ti, od​mah su kao dje​ca, ve​li​ka dje​ca. Oh, ne​ma ve​li​ke raz​li​ke me​du mu​škar​ci​ma. Is​pr​va je Mrs. Bol​ton mis​li​la da ima ne​što raz​li​či​to u gen​tle​ma​nu, pra​vom gen​tle​ma​nu, kao što je Sir Clif​ford. Ta​ko ju je Clif​ford pri​lič​no nad​ma​šio. Ali pos​tup​no, kad mu je za​g le​da​la do dna, da se pos​lu​ži​mo nje​zi​nim ri​je​či​ma, vi​dje​la je da​je on kao i svi dru​g i: di​je​te ko​je je odras​lo u mu​škar​ca, ali di​je​te s čud​nom ću​di i fi​nim po​na​ša​njem i sa sna​g om da sve dr​ži pod svo​jom pa​skom i sa sva​ko​ja​kim zna​njem o ko​je​mu ona ni​je ni​kad ni sa​nja​la i ko​jim ju je mo​g ao la​ko ti​r a​ni​zi​r a​ti. Con​nie se ka​di​kad no​si​la že​ljom da mu ka​že: – Za ime Bož​je, ne​moj se ta​ko pre​pu​šta​ti toj že​ni u ša​ke! No, s vre​me​nom je ra​za​bra​la da joj vi​še ni​je do nje​g a to​li​ko sta​lo da bi mu to rek​la. I da​lje im bi​ja​še obi​čaj da ve​če​r i pro​vo​de za​jed​no, do de​set sa​ti. Ta​da bi raz​g o​va​r a​li ili mal​ko či​ta​li, ili pre​g le​da​va​li nje​g ov ru​ko​pis. Ali​je nes​ta​lo za​no​sa. Con​nie se za​si​ti​la nje​g o​vih ru​ko​pi​sa. Još ih je pos​luš​no pre​pi​si​va​la na stro​ju. No, s vre​me​nom će i to ra​di​ti Mrs. Bol​ton. Con​nie je pre​po​r u​či​la gos​po​di Bol​ton da na​uči pi​sa​ti na stro​ju. A gos​po​da Bol​ton, uvi​jek pri​prav​na, po​če​la je od​mah vjež​ba​ti i mar​lji​vo je ra​di​la. I ta​ko joj je Clif​ford dik​ti​r ao ko​je pi​smo, a ona bi ga otip​ka​la, po​la​ko ali is​prav​no. On je bio vr​lo strp​ljiv kad bi joj sri​cao te​že ri​je​či ili ko​ju fran​cu​sku fra​zu. Bi​la je odu​šev​lje​na, te se čo​vje​ku mi​li​lo da​je po​uča​va. Sad je Con​nie naš​la gla​vo​bo​lju kao is​pri​ku da se pos​li​je ve​če​r e po​vu​če u svo​ju so​bu. – Mo​žda bi Mrs. Bol​ton s to​bom igra​la pi​ket – re​če Clif​for​du. – Oh, ne bri​ni za me. Sa​mo ti idi u svo​ju so​bu pa se od​mo​r i, dra​g a. Tek što je otiš​la, po​zvo​ni on gos​po​di Bol​ton i za​mo​li je da bi s njim igra​la pi​ket ili bez​ik, ili pak da odi​g ra​ju par​ti​ju ša​ha. On ju je na​učio sve te igre. A Cons​tan​ci je bi​lo čud​no po​g le​da​ti gos​po​du Bol​ton ka​ko se cr​ve​ni i dr​š​će kao dje​voj​či​ca dok do​ti​če kra​lji​cu ili ko​nja ne​si​g ur​nim pr​sti​ma, a po​tom ka​ko pov​la​či ru​ku. Clif​ford se bla​g o smje​škao, je​dva sus​pre​žu​ći svo​ju nad​moć, i go​vo​r io joj: – Mo​r a​te, re​ći j’ado​ubl. Ona uz​g le​da k nje​mu blis​ta​vim, za​ču​đe​nim oči​ma i on​da po​la​ko i po​kor​no pro​tis​nu: – J’ado​ubl. Jest, on ju je od​g a​jao, i ve​se​lio se to​me, to mu je da​va​lo osje​ćaj mo​ći. Ona pak bi​ja​še odu​šev​lje​na. Ma​lo je po​ma​lo stje​ca​la sve što zna​ju ot​mje​na gos​po​da, sve što od njih stva​r a vi​šu kla​su – sve osim nov​ca. To ju je odu​šev​lja​va​lo. A u is​ti je mah po​dr​ža​va​la u nje​mu že​lju da os​ta​ne po​kraj nje​g a. Nje​zi​na dje​čja sre​ća bi​ja​še po​seb​no oda​bran na​čin da mu se umi​lja​va. Cons​tan​ci se pak či​ni​lo da Clif​ford po​ka​zu​je pra​vu bo​ju: po​ma​lo vul​g a​r an, mal​ko pri​prost i ne​na​da​r en, pri​lič​no nez​g ra​pan. Maj​sto​r i​je Ivy Bol​ton i nje​zi​no po​niz​no vla​da​nje bi​ja​hu i su​vi​še pro​zir​ni. Con​nie se ču​di​la is​tin​skom za​no​su što ga​je ta že​na iz​ma​mi​la iz Clif​for​da. Kri​vo bi bi​lo re​ći da je u nj za​ljub​lje​na. Za​no​si​la se do​di​r om s čo​vje​kom vi​šeg sta​le​ža, s pra​vim ple​mi​ćem, s pis​cem ko​ji zna pi​sa​ti knji​g e i pje​sme, i či​ja se fo​to​g ra​fi​ja objav​lju​je u ilus​tri​r a​nim ča​so​pi​si​ma. Bi​la je sret​na i oča​r a​na. A nje​g o​vo je “od​g a​ja​nje” iz​a​zva​lo u njoj stras​nu uz​bu​đe​nost i ku​di​ka​mo dub​lji od​ziv ne​g o što bi to mo​g la ikak​va lju​bav​na pus​to​lo​vi​na. I do​is​ta, upra​vo sto​g a što tu ni​je bi​la mo​g u​ća ni​kak​va lju​bav​na zgo​da, mo​g la se do sr​ži opa​ja​ti tom dru​g om stras​ti, čud​nom stras​ti zna​nja – da zna ona​ko kao što on zna. Ni​je mo​g lo bi​ti ni​kak​ve sum​nje o tom da​je ona na svoj na​čin za​ljub​lje​na u nj: ma kak​vu moć mi pri​da​va​li ri​je​či lju​bav. Či​ni​la se ta​ko li​je​pom i mla​dom, a si​ve joj oči po​ne​kad bi​le upra​vo div​ne. U is​to vri​je​me sva se to​pi​la od ne​ko​g a pri​kri​ve​nog za​do​volj​stva, od tri​jum​fa. Uh, to taj​no za​do​volj​stvo! Ka​ko li se ga​di​lo Cons​tan​ci! Ali ni​je bi​lo ni​kak​vo ču​do što se Clif​ford dao uhva​ti​ti od te že​ne! Ona ga je obo​ža​va​la, na svoj us​-

traj​ni na​čin, i sta​vi​la se pot​pu​no nje​mu u služ​bu, da se njo​me slu​ži ka​ko mu vo​lja. Ni​kak​vo ču​do što mu je to la​ska​lo. Con​nie je slu​ša​la du​g e raz​g o​vo​r e me​du nji​ma dvo​ma. Za​pra​vo je ve​ći​nom go​vo​r i​la gos​po​da Bol​ton. Pre​no​si​la mu je hr​pe oba​vi​jes​ti o se​lu Te​ver​shal​lu. Bi​ja​še to vi​še ne​g o brb​lja​nje. Bi​la je to gos​po​da Ga​skell i Ge​o r​g e Eli​o t i Miss Mit​ford, sve tri uje​di​nje​ne u jed​noj, i još im što​šta do​da​no što su one za​bo​r a​vi​le. Kad je jed​nom po​če​la, bi​la je Mrs Bol​ton bo​lja od ma ko​je knji​g e o ži​vo​tu on​dje. Zna​la je sve i sva​kog naj​pris​ni​je i s iz​van​r ed​nim ža​r om su​dje​lo​va​la u svim nji​ho​vim zgo​da​ma da bi​ja​še uži​tak slu​ša​ti je, iako je to čo​vje​ka po​ne​što po​ni​ža​va​lo. Is​pr​va se ni​je usu​đi​va​la da Clif​for​du “pri​po​vi​je​da o Te​ver​shal​lu”, ka​ko je to zva​la, ali kad je jed​nom kre​nu​la, da​lje je iš​lo sa​mo od se​be. Clif​ford ju je slu​šao ra​di “gra​de” i na​šao ju je u obi​lju. Con​nie je uvi​dje​la da je nje​g o​va ta​ko​zva​na ge​ni​jal​nost u ovo​me: iz​r a​zi​ta na​da​r e​nost za osob​ne brb​lja​r i​je s bis​tri​nom i objek​tiv​noš​ću. Gos​po​da je Bol​ton, ra​zu​mi​je se, pri​po​vi​je​da​la vr​lo to​plo kad se za​g ri​ja​la za Te​ver​shall. Na ča​so​ve se upra​vo za​no​si​la. Po nje​zi​nu pro​po​vi​je​da​nju on​dje su se do​g a​đa​le čud​no​va​te zgo​de. Sto ona ni​je sve zna​la! Ti​me bi se mo​g la is​pu​ni​ti tu​ce​ta sve​za​ka. Con​nie ju je slu​ša​la kao oča​r a​na, ali je pos​li​je to​g a uvi​jek bi​la po​ma​lo pos​ti​đe​na. Ni​je ju smje​la slu​ša​ti ta​ko ra​doz​na​lo. Na​po​s​ljet​ku, čo​vjek mo​že slu​ša​ti i naj​in​tim​ni​je zgo​de dru​g ih lju​di, ali u du​hu po​što​va​nja pre​ma onoj bor​be​noj i po​g a​že​noj osob​nos​ti i ne​uhvat​lji​vos​ti, kak​va je sva​ka ljud​ska du​ša, i u du​hu fi​ne, ob​zir​ne su​ću​ti. Jer je čak i sa​ti​r a oblik sim​pa​ti​je. Na​šim ži​vo​tom od​lu​ču​je na​čin ka​ko se na​ša su​ćut iz​li​je​va i uz​mi​če. U to​me le​ži ne​iz​mjer​no zna​če​nje ro​ma​na – ako ga pra​vil​no shva​ti​mo. On mo​že oba​vje​šta​va​ti i stru​ju na​ših sim​pa​ti​ja us​mje​r i​ti no​vim smje​r om, a mo​že na​šu sim​pa​ti​ju od​vra​ti​ti od mr​tvih stva​r i. Za​to ro​man, ako se nji​me va​lja​no slu​ži​mo, mo​že ot​kri​ti naj​taj​ni​je stra​ne ži​vo​ta: jer upra​vo stras​ne i skri​ven stra​ne ži​vo​ta po​tre​bu​ju bi​ba​vi​cu osjet​ne svi​jes​ti, da ima​ju svo​ju pli​mu i ose​ku ko​ja ih čis​ti i os​vje​žu​je. Ali ro​man, baš kao i brb​lja​r i​ja, mo​že uz​bu​đi​va​ti laž​ne sim​pa​ti​je i nak​lo​nos​ti, ne​s​vjes​ne i smrt​ne za du​šu. Ro​man mo​že ve​li​ča​ti naj​i​sk​va​r e​ni​ja čuv​s​tva, dok su ko​nven​ci​o nal​no “čis​ta”. Za​tim se ro​man, kao i brb​lja​r i​ja, na​po​s​ljet​ku iz​o ​pa​ču​je, i kao brb​lja​r i​ja bi​va sve iz​o ​pa​če​ni​ji za​to što je uvi​jek pri​vid​no uz an​đe​le. Brb​lja​r i​je gos​po​đe Bol​ton bi​ja​hu uvi​jek na stra​ni an​đe​la. “I on je bio ta​ko loš čo​vjek, a ona ta​ko div​na že​na.” Con​nie je iz brb​lja​r i​ja gos​po​de Bol​ton mo​g la ra​za​bra​ti da je že​na bi​la od onih sla​du​nja​vih, a muž pra​vi po​šte​njak. Ali pra​vo po​šte​njaš​tvo uči​ni​lo je od mu​ža “lo​ša čo​vje​ka”, a sla​du​nja​vost od nje “div​nu že​nu” po ko​nven​ci​o nal​noj di​o bi sim​pa​ti​ja gos​po​de Bol​ton. Za​to je brb​lja​r i​ja po​ni​ža​va​la. S is​tog je raz​lo​g a ve​ći​na ro​ma​na po​ni​ža​va​la, oso​bi​to po​pu​lar​ni ro​ma​ni. Či​ta​te​lji se sa​da nas​la​đu​ju sa​mo onim što la​ska nji​ho​vim po​r o​ci​ma. Ipak, čo​vjek je iz pri​ča​nja gos​po​đe Bol​ton mo​g ao ste​ći no​vu sli​ku se​la Te​ver​shal​la. Či​ni​lo se da​je to neo​bič​no uza​vre​la zbr​ka ruž​nog ži​vo​ta: ni​po​što mr​tva jed​no​lič​nost ka​ko se či​ni​lo iz​va​na. Clif​ford je po vi​đe​nju poz​na​vao ve​ći​nu spo​me​nu​tih, a Con​nie ih zna​la sa​mo jed​no-dvo​je. Ali joj je sve mno​g o vi​še na​li​ko​va​lo na sred​njo​afrič​ku džun​g lu ne​g o​li na en​g le​sko se​lo. – Mis​lim da ste ču​li da se Miss Al​l​sopp uda​la proš​log tjed​na. Jes​te li? Miss Al​l​sopp, kći sta​r og ci​pe​la​r a Al​l​sop​pa. Zna​te da su po​di​g li ku​ću go​r e kod Pye Crof​ta. Sta​r ac je umro proš​le go​di​ne od pa​da, bi​le su mu osam​de​set i tri, a bio je žus​tar kao ka​kav mo​mak. A on​da se pok​liz​nuo na Bes​nvo​o d Hil​lu, na kli​za​li​štu što su ga ugla​ča​li dje​ča​ci, pa je slo​mio kuk, i ta​ko je za​g la​vio jad​ni sta​r ac, go​to​vo sra​mo​ta. Sav je no​vac os​ta​vio Tat​ti​eji, si​no​vi​ma ni pa​r e. A Tat​tie, jest, pe​de​set je i tri na​vr​ši​la je​se​nas. Zna​te, bio je to ja​ko po​bo​žan svi​jet, sve​g a mi! Tri​de​set je go​di​na po​uča​va​la u ne​djelj​noj ško​li, dok joj otac ni​je umro. A on​da je po​če​la ho​da​ti s ne​kim čo​vje​kom iz Kin​bro​o ka, ne znam poz​na​je​te li ga, sta​r i​ji čo​vjek, cr​ve​na no​sa, pri​li​čan ki​coš; taj Wil​l​cock ra​di u Har​r i​so​no​voj dr​va​r i. Nje​mu je šez​de​set i pet, ni dan ma​nje, a rek​li bis​te da su to dvi​je gr​li​ce kad ih vi​di​te gdje idu pod ru​ku i lju​be se na vra​ti​ma; jest, i ka​ko mu ona sje​di na ko​lje​nu kod pro​zo​r a go​r e na Pye Crof​tu, da ih svat​ko vi​di. On ima si​-

no​ve ko​ji su preš​li če​tr​de​se​tu, a bez že​ne je os​tao pri​je dvi​je go​di​ne. Što sta​r i Ja​mes Al​l​sopp ni​je us​tao iz gro​ba, to je sa​mo za​to što odan​de ne​ma us​ta​ja​nja. On je stro​g o pa​zio na nju! Sa​da su vjen​ča​ni te su otiš​li ži​vje​ti u Kin​bro​o k, ve​le da ona od ju​tra do mra​ka ide u ju​tar​njoj ha​lji​ni, baš di​vo​ta. Za​is​ta je straš​no što ti sta​r i lju​di či​ne! Go​r i su od mla​dih i ruž​ni​je ih je vi​dje​ti. Ko​li​ko mo​g u pro​su​di​ti, za to su kri​vi fil​mo​vi. Ali ih ne mo​že​te od​vra​ti​ti od to​g a. Uvi​jek sam go​vo​r i​la: idi​te na do​bar, po​učan film, ali, za ime Bož​je, od​vra​ćaj​te lju​de od me​lo​dra​ma i lju​bav​nih fil​mo​va. U sva​kom slu​ča​ju, od​vra​ćaj​te od to​g a dje​cu! A eto, odras​li su go​r i od dje​ce, a sta​r i pred​nja​če. Go​vo​r i​te im o mo​r a​lu! Ali nit​ko ne ma​r i. Svat​ko ra​di što ga vo​lja. Ama su sa​da po​dvi​li rep kad rud​ni​ci ra​de lo​še, pa ne​ma za​r a​de. A ka​ko sa​mo ku​ka​ju, straš​no, oso​bi​to že​ne. Mu​škar​ci su do​bri i strp​lji​vi. Što mo​g u jad​ni​ci! A že​ne! Raz​me​ću se, da​ju pri​lo​g e za vjen​ča​ni dar prin​ce​zi Mary, a kad vi​de sve te div​ne stva​r i što su da​r o​va​ne, upra​vo po​mah​ni​ta​ju: tko je ona, zar je bo​lja od iko​je iz​me​đu njih? Za​što Swan i Ed​g ar ne da​ju me​ni krz​ne​ni ogr​tač umjes​to što njoj da​ju šest? Uh, što ni​sam za​dr​ža​la onih de​set ši​lin​g a! Htje​la bih da znam što će ona me​ni da​ti! Ne mo​g u na​ba​vi​ti no​vi pro​ljet​ni ogr​tač jer mi otac ma​lo za​r a​đu​je, a ona do​bi​va pu​na ko​la. Vri​je​me je da i si​r o​ti​nja do​đe do nov​ca, bo​g a​ta​ši ga ima​ju već odav​no. Tre​ba mi nov pro​ljet​ni ogr​tač, da, a ka​ko do nje​g a do​ći? Ve​lim im ja, bu​di​te za​hval​ne što ste si​te i odje​ve​ne, ako i ne​ma​te svih tih no​vo​ta​r i​ja što ih želj​ku​je​te!… A one mi do​ba​cu​ju: “A za​što prin​ce​za Mary ni​je za​hval​na i za​što ne ide na​o ko​lo u sta​r im pr​nja​ma i ne​ma ni​šta? Svi​jet vo​li što ona do​bi​va pu​na ko​la, a ja si ne mo​gu pris​kr​bi​ti nov pro​ljet​ni ogr​tač. Go​le​ma sra​mo​ta. Prin​ce​za! Ne bi​lo je! No​vac je da​nas glav​no, a jer ga ona ima mno​g o, da​ju joj još vi​še! Me​ni nit​ko ni​šta ne da​je, a imam is​to to​li​ko pra​va kao i bi​lo tko. Ne​moj​te mi spo​mi​nja​ti obra​zo​va​nje. No​vac je ono glav​no. Me​ni je po​tre​ban no​vi pro​ljet​ni ogr​tač, jest, ali ga ne mo​g u na​ba​vi​ti jer ne​mam no​va​ca.” – To je sve o če​mu se one bri​nu – odje​ća. Ne že​le da​ti se​dam-osam gvi​ne​ja za zim​ski ka​put – ug​lje​nar​ske kće​r i, za​mis​li​te sa​mo – a dvi​je gvi​ne​je za dje​čji ljet​ni še​šir. I on​da idu u cr​k​vu sa še​ši​r i​ma od dvi​je gvi​ne​je dje​voj​ke ko​je bi se za mog vre​me​na di​či​le še​ši​r om od tri ši​lin​g a i pol. Ču​la sam ka​ko je ove go​di​ne, kad su po​di​g li tri​bi​nu za dje​cu iz ne​delj​ne ško​le, a po​di​g li su je go​to​vo do cr​k​ve​nog stro​pa – ču​la sam, ve​lim, ka​ko je Miss Thom​p​son, ko​ja vo​di dje​vo​jač​ki raz​r ed u ne​djelj​noj ško​li, rek​la da će dje​ca na tri​bi​ni ima​ti na se​bi no​vog ru​ha u vri​jed​nos​ti od ti​su​ću fun​ti! A kak​va su vre​me​na! Ali ih ne mo​že​te za​us​ta​vi​ti. Lu​de su za ha​lji​na​ma. Mom​ci is​to ta​ko. Mla​di​ći tro​še sav no​vac sa​mo na se​be, odi​je​la, du​han, pi​će u Ru​dar​skom do​mu, i još dva-tri pu​ta na tje​dan od​la​ze u Shef​fi​eld. To je dru​g i svi​jet. I ni​če​g a se ne bo​je, ni​šta ne po​štu​ju ti mla​di. Sta​r i​ji su mu​škar​ci strp​lji​vi i do​bri, za​is​ta, do​pu​šta​ju že​na​ma sve. I eto če​mu sve to vo​di. Že​ne su pra​vi vra​g o​vi. A mla​di​ći ni​su kao nji​ho​vi oče​vi. Ne bi ni​šta žr​tvo​va​li, ne​g o sve sa​mo za se​be. Ka​že​te li im ka​ko bi tre​ba​lo da što​g od os​ta​ve nas​tra​nu, da im bu​de ako se ože​ne, oni od​g o​va​r a​ju: “Mo​že to če​ka​ti, uži​vat ću dok​le mo​g u!” – A su​r o​vi su i se​bič​ni. Sve pa​da na le​da star​ci​ma, a ka​mo god sv​me​te oči, svu​da ruž​no. Clif​ford po​če do​bi​va​ti no​ve po​g le​de na svo​je se​lo. To ga je mjes​to uvi​jek pla​ši​lo, ali je mis​lio da je ma​nje-vi​še u pos​to​ja​nim pri​li​ka​ma. A sa​da… – Ima li on​dje mno​g o so​ci​ja​liz​ma, bolj​še​viz​ma, me​du Iju di​ma? – Oh! – do​če​ka gos​po​da Bol​ton. – Ču​je se ne​ko​li​ci​na gr​la​tih po​je​di​na​ca. No to su po​naj​vi​še že​ne ko​je su za​pa​le u du​g o​ve. Mu​škar​ci ne ma​r e. Ne vje​r u​jem da će ikad na​ši lju​di iz Te​ver​shal​la pos​ta​ti cr​ve​ni. Pre​vi​še su čes​ti​ti za to. Ali mla​di lju​di po​ne​kad bun​ca​ju. Stvar​no ne ma​r e za to. Oni sa​mo že​le ne​što vi​še no​va​ca u dže​pu, da bi ih tro​ši​li u Ru​dar​skom do​mu ili da se ski​ta​ju po Shef​fi​el​du. To je sve za što ma​r e. Kad ne​ma​ju no​va​ca, slu​ša​ju što go​vo​r e cr​ve​ni. Ali nit​ko u to ne vje​r u​je stvar​no. – On​da, mis​li​te da ne​ma opas​nos​ti? – Ne, ne​ma! Da su do​bra sta​r a vre​me​na, ne bi je bi​lo. Ali ako du​g o po​tra​ju lo​še pri​li​ke, mla​di bi mo​g li po​lu​dje​ti. Ve​lim vam, oni su se​bič​nja​ci, pok​va​r e​na ru​lja. Ni​šta ne uzi​ma​ju oz​bilj​no, ne​g o je​di​no kad se raz​me​ću svo​jim mo​to​r i​ma ili kad ple​šu u Pa​la​is-de-dan​se u Shef​fi​el​du. Ne mo​že​te ih uoz​bi​-

lji​ti. Oz​bilj​ni pak odi​je​va​ju na se ve​čer​nje odi​je​lo i od​la​ze na ples da se ko​čo​pe​r e pred dje​voj​ka​ma i da ple​šu te char​les​to​ne i tkoz​na što još. Ve​lim vam, auto​bu​si su pu​ni mla​dih u ve​čer​njim odi​je​li​ma, ru​dar​skih si​no​va, vo​ze se na ples. A mno​g i su otiš​li sa svo​jim dje​voj​ka​ma auto​mo bi​li​ma ili mo​to​cik​li​ma. Ne mis​le ni na što oz​bilj​no, osim na tr​ke u Don​cas​te​r u ili Der​byju, i svat​ko se od njih kla​di na tri​ca​ma. A no​g o​met! Ali ni no​g o​met ni​je vi​še ono što je bio, da​le​ko od to​g a. Pre​te​žak je to po​sao, ve​le. Ne, ra​di​je se oni su​bo​tom pos​li​je​pod​ne na mo​to​cik​li​ma vo​ze u Shef​fi​eld ili u Not​tin​g ​ham. – A što ra​de on​dje? – Oh, ba​za​ju na​o ko​lo, pi​ju čaj u ko​joj fi​noj ča​ja​ni, na pri​mjer, u “Mi​ka​du”, idu na ples ili u ki​no, ili u “Em​pi​r e” s ko​jom dje​voj​kom. Dje​voj​ke se po​na​ša​ju slo​bod​no kao i mom​ci, či​ne što im se svi​đa. – A što on​da kad ne​ma​ju no​va​ca za sve to? – Či​ni se da ih već ne​ka​ko smog​nu. On​da po​či​nju ruž​no go​vo​r i​ti. Za​is​ta ne znam ka​kav bi se bolj​še​vi​zam mo​g ao ra​zvi​ti iz to​g a, kad svim mom​ci​ma sa​mo no​vac ide po gla​vi, kad mis​le sa​mo da se za​ba​ve, a dje​voj​ke is​to ta​ko, s li​je​pim ha​lji​na​ma, i ni za što dru​g o ne ma​r e. Ne​ma​ju oni moz​g a da bi bi​li so​ci​ja​lis​ti. Ne​ma​ju do​volj​no oz​bilj​nos​ti da išta uz​mu oz​bilj​no, i ne​će je ni​kad ima​ti. Con​nie po​mis​li ka​ko su ni​že kla​se slič​ne os​ta​li​ma. Svu​da is​to, u Te​ver​shal​lu, u Mayfa​iru ili Ken​sin​g ​to​nu. Da​nas pos​to​ji sa​mo jed​na kla​sa: lju​di s nov​cem. Mo​mak s nov​cem i dje​voj​ka s nov​cem, je​di​na je raz​li​ka ko​li​ko imaš i ko​li​ko že​liš. Pod utje​ca​jem gos​po​de Bol​ton po​čeo se Clif​ford opet za​ni​ma​ti za rud​ni​ke. Po​čeo je osje​ća​ti da im pri​pa​da. Uvri​je​ži​la se u nje​mu no​va že​lja za afir​ma​ci​jom. Na​kon sve​g a, on je pra​vi gos​po​dar Te​ver​shal​la, ug​lje​no​kop – to je za​pra​vo on. Bio je to nov osje​ćaj mo​ći, ne​što od če​g a je do​sad uz​mi​cao u stra​hu. Te​ver​shal​l​ski rud​ni​ci da​va​li su ma​lu do​bit. Bi​la su sa​mo dva ok​na: sam Te​ver​shall i New Lon​don. Te​ver​shall je ne​koć bio ču​ven i mno​g o je no​sio. Ali su nje​g o​vi naj​bo​lji da​ni proš​li. New Lon​don ni​je ni​kad ni bio ja​ko bo​g at, prem​da je ne​koć pris​toj​no na​pre​do​vao. Ali su sa​da lo​ša vre​me​na, i na​pu​šta​ju se ro​vo​vi kao što je New Lon​don. – Mno​g i su iz Te​ver​shal​la otiš​li u Stack Ga​te i Whi​te​o ver – re​če gos​po​da Bol​ton. – Nis​te vi​dje​li no​vi po​g on u Stack Ga​teu, otvo​r e​nje pos​li​je ra​ta, zar ne, Sir Clif​for​de? Oh, mo​r a​te jed​nog da​na ona​mo, ima on​dje ne​što sa​svim no​vo: ve​li​ke ke​mij​ske tvor​ni​ce nad ok​nom ko​ji ni​je na​lik na ug​lje​no​kop. Ka​žu da od ke​mij​skih nus​pro​izvo​da do​bi​va​ju vi​še no​va​ca ne​g o od ug​lje​na, za​bo​r a​vi​la sam što je po​sri​je​di. I ve​li​ke no​ve ku​će za rad​ni​ke, či​ta​ve pa​la​če. Da​ka​ko, zbog to​g a je bi​lo dos​ta uz​bu​đe​nja u oko​li​ci. Ali mno​g o te​ver​shal​l​skih rad​ni​ka od​la​zi ona​mo, i za​r a​đu​ju vi​še ne​g o na​ši lju​di. Ve​le da​je Te​ver​shal​lu kraj. Još ko​ja go​di​na, i mo​r at će ga za​tvo​r i​ti. Ali pr​vi će oti​ći New Lon​don. Sve​g a mi, li​je​po li će bi​ti kad te​ver​shal​l​ski rud​nik ne bu​de vi​še ra​dio. I sa​da je lo​še kad je ka​kav štrajk, ali, sve​g a mi, ako ga za​tvo​r e za​uvi​jek, bit će to kao svr​še​tak svi​je​ta. Još dok sam bi​la dje​voj​ka bio je to naj​bo​lji rud​nik u zem​lji, i čo​vjek je bio sre​tan ako je mo​g ao do​bi​ti po​sao u nje​mu. Li​jep su no​vac zas​lu​ži​li u Te​ver​shal​lu. Sa​da ve​le da​je to brod ko​ji to​ne, i da je vri​je​me da se mak​nu s nje​g a. Zar ne zvu​či straš​no? Ima ih mno​g o ko​ji ne​će ni​ka​da oti​ći sve dok ima​ju što ra​di​ti. Ne vo​le lju​di no​ve rud​ni​ke, ve​li​ku du​bi​nu i sve one pus​te stro​je​ve. Ne​ki su se već upla​ši​li od “že​ljez​nih lju​di”, ka​ko zo​vu stro​je​ve za ki​da​nje ug​lje​na, kad su to pri​je ra​di​li sa​mi ru​da​r i. Ve​le da​je to ra​si​pa​nje. Ali što se iz​g u​bi ra​si​pa​njem, ušte​di se na nad​ni​ca​ma, čak i vi​še. Či​ni se, usko​r o ne​će vi​še tre​ba​ti lju​di, sve će ra​di​ti stro​je​vi. Go​vo​r e is​to ono što su go​vo​r i​li kad su mo​r a​li uk​lo​ni​ti sta​r e tka​lač​ke sta​no​ve. Još se sje​ćam jed​nog ili dva​ju. Ali, sve​ga mi, što vi​še stro​je​va, to vi​še lju​di, ta​ko se či​ni. Ka​žu da se iz ug​lje​na u Te​ver​shal​lu, ne mo​g u iz​vu​ći is​te ke​mij​ske sas​to​ji​ne kao iz ug​lje​na u Stac​ks Ga​teu, a to je čud​no, jer su je​dva tri mi​lje uda​lje​ni je​dan od dru​g og. Ali ta​ko ve​le. Svi ka​žu da je sra​mo​ta što se ni​šta ne pro​na​la​zi da rad​ni​ci​ma bu​de bo​lje i da dje​voj​ke do​đu do za​r a​de. Dje​voj​ke mo​r a​ju sva​ki dan u Shef​fi​eld. Sve​g a mi, ima​li bi o če​mu pri​po​vi​je​da​ti kad bi te​ver​shal​l​ski rud​ni​ci opet pro​r a​di​li, gdje svi go​vo​r e ka​ko su pro​pa​li, i da​je to

brod ko​ji to​ne, i lju​di tre​ba da ih na​pus​te kao šta​ko​r i kad brod to​ne. Ali svi​jet mno​g o pri​po​vi​je​da. Za ra​ta je, ra​zu​mi​je se, bi​la na​va​la u pos​lu, kad je Sir Ge​o f​frey ste​kao sa​mo​po​uz​da​nje i naj​ed​nom zgr​nuo mno​g o no​va​ca, ni sa​ma ne znam ka​ko. Ta​ko ka​žu. A ka​že se i to da da​nas ne​ma od to​g a mno​g o ni vlas​nik ni rad​nik. Je​dva je vje​r o​jat​no, zar ne? Uvi​jek sam mis​li​la da će rud​nik ra​di​ti do​vi​je​ka. Tko bi to mis​lio dok sam još bi​la dje​voj​ka! Ali je New En​g land na​pu​šten, a ta​ko i Cohyick Wo​o d: jest, pra​va je mu​ka pro​la​zi​ti onu​da i gle​da​ti ka​ko Cohyick Wo​o d sto​ji za​pu​šten me​du dr​ve​ćem, nad ok​ni​ma mu ras​te grm​lje, a trač​ni​ce se cr​ve​ne od hr​de. Mr​tav rud​nik na​lik je na sa​mu smrt. Sto da poč​ne​mo ako Te​ver​shall pro​pad​ne? Ne smi​je čo​vjek na to ni po​mis​li​ti. Uvi​jek je tu bi​lo ži​vo, osim za štraj​ko​va, pa ni on​da se ni​su za​us​tav​lja​la ko​le​sa za zra​če​nje, je​di​no kad su iz​vla​či​li ko​nje. Ve​lim, za​is​ta je to ču​dan svi​jet, čo​vjek iz go​di​ne u go​di​nu ne zna na če​mu je, eto to je… Pri​po​vi​je​da​nje gos​po​de Bol​ton uli​lo je Clif​for​du do​is​ta no​vu bor​be​nost. Ka​ko mu je obraz​lo​ži​la, do​ho​dak mu je od očin​ske ba​šti​ne bio si​g u​r an, iako ni​je bio ve​lik. Za ug​lje​no​ko​pe ni​je ma​r io. Že​lio je osvo​ji​ti dru​g i svi​jet, svi​jet knji​žev​nos​ti i sla​ve: svi​jet po​pu​lar​nos​ti, a ne svi​jet ra​da. Sad je ra​za​brao raz​li​ku iz​me​đu us​pje​ha po​pu​lar​nos​ti i us​pje​ha ra​da: raz​li​ka iz​me​đu lju​di uži​va​nja i lju​di ra​da. On je kao pri​vat​nik svo​jim pri​po​vi​jes​ti​ma hra​nio svi​jet ko​ji uži​va. I imao je ko​r is​ti od to​ga. Ali pod tim svi​je​tom što uži​va na​la​zio se svi​jet ra​da, mra​čan, ča​đav, go​to​vo stra​šan. I ti lju​di ima​ju one ko​ji ih ops​krb​lju​ju. A mno​g o je te​ži po​sao ops​krb​lji​va​ti svi​jet ko​ji ra​di ne​g o​li svi​jet ko​ji uži​va. Dok je on pi​sao pri​po​vi​jes​ti i “na​pre​do​vao”, za​pa​dao je Te​ver​shall u ne​vo​lju. Ra​za​brao je da bo​g i​nja Us​pje​ha, bo​g i​nja-kuč​ka, ima dva glav​na ape​ti​ta: je​dan za la​ska​nje, ula​g i​va​nje, mi​lo​va​nje i dra​ška​nje, s ko​jim joj pri​la​ze pis​ci i umjet​ni​ci; ali je dru​g i, žeš​ći ape​tit bio za me​so i kos​ti. A me​so i kos​ti pri​bav​lja​ju bo​g i​nji-kuč​ki lju​di ko​ji zgr​ću no​vac u in​dus​tri​ji. Da, dva su čo​po​r a pa​sa ko​ji se oti​ma​ju za bo​g i​nju-kuč​ku: sku​pi​na la​ska​va​ca, onih što joj nu​de za​ba​vu, pri​po​vi​jes​ti, fil​mo​ve, dra​me: i dru​g a, ma​nje na​o či​ta, ku​di​ka​mo div​lji​jeg ro​da, oni ko​ji joj da​ju me​so, pra​vu bit nov​ca. Do​bro nje​g o​va​ni, na​o či​ti psi uži​va​nja re​že je​dan na dru​g o​g a oti​ma​ju​ći se o mi​lost bo​g i​nje-kuč​ke. Ali to ni​je ni​šta pre​ma ti​hoj bor​bi na​s​mrt što se vo​di me​du pri​je​ko po​treb​nim do​no​si​o ci​ma kos​ti​ju. Pod utje​ca​jem gos​po​đe Bol​ton Clif​ford se no​sio že​ljom da uđe u tu dru​g u bor​bu, da osvo​ji bo​g i​nju-kuč​ku su​r o​vim sred​stvi​ma in​dus​trij​ske pro​izvod​nje. Ne​ka​ko mu je gos​po​da Bol​ton pod​bo​la duh. U ne​ku je ru​ku ona od nje​g a na​pra​vi​la čo​vje​ka, a to Con​nie ni​je ni​ka​da mo​g la. Con​nie ga je dr​ža​la pos​tra​ni, uči​ni​la ga osjet​lji​vim i svjes​nim se​be i svog sta​nja. Gos​po​đa Bol​ton ot​kri​va​la mu je sa​mo vanj​ske stva​r i. U nu​tri​ni po​čeo je mek​ša​ti kao ka​ša. Ali je za​to s vanj​ske stra​ne po​čeo pos​to​ja​ti. Trg​nuo se to​li​ko da​je opet oti​šao na rud​nik: a kad je do​šao ona​mo, spus​tio se u ko​li​ci​ma u ok​no i na ra​di​li​šte. Vra​ti​lo mu se u pa​met ono što je učio pri​je ra​ta, a što bi​ja​še za​bo​r a​vio. Sje​dio je, bo​g alj, u ko​li​ci​ma, a ru​dar​ski mu maj​stor po​ka​zi​vao sloj ja​kom zub​ljom. Clif​ford je ma​lo go​vo​r io, ali mu je duh pro​r a​dio. Opet je po​čeo či​ta​ti svo​je teh​nič​ke knji​g e o in​dus​tri​ji ug​lje​na, pro​uča​vao je vla​di​ne iz​vje​šta​je, i bri​ž​lji​vo či​tao po​s​ljed​nje iz​vje​šta​je o ru​da​r e​nju i o ke​mi​ji ug​lje​na i škri​ljav​ca pi​sa​ne na nje​mač​ko​me. Da​ka​ko, naj​vred​ni​ja ot​kri​ća os​ta​ju taj​nom dok​le god je mo​g u​će. Ali kad si jed​nom po​čeo ne​ku vr​stu is​tra​ži​va​nja oko ug​lje​no​ko​pa, stu​di​ju me​to​da i na​či​na, stu​di​ju o nus​pro​izvo​di​ma i ke​mij​skim mo​guć​nos​ti​ma ug​lje​na, ne mo​žeš se do​volj​no na​ču​di​ti oš​tro​um​nos​ti i go​to​vo ta​jans​tve​noj bis​tri​ni mo​der​no​g a teh​nič​kog du​ha, kao da​je sam đa​vo vra​škom pa​me​ti ob​da​r io teh​nič​ke znans​tve​ni​ke u in​dus​tri​ji. Bi​lo je to ku​di​ka​mo za​nim​lji​vi​je ne​g o umjet​nost, ne​g o knji​žev​nost, ne​g o sva ta jad​na, uz​bud​lji​va bu​da​la​šti​na. Na to​me po​lju bi​li su lju​di slič​ni bo​g o​vi​ma, ili de​mo​ni​ma, na​dah​nu​ti za ot​kri​ća, u bor​bi da ih iz​ne​su. U toj dje​lat​nos​ti lju​di su se us​pe​li ve​o ma vi​so​ko, on​kraj sva​ke du​šev​ne do​bi ko​ja se da za​mis​li​ti. No, Clif​ford je znao, čim je po​sri​je​di emo​ci​o nal​ni i ljud​ski ži​vot, ti su sa​mo​tvo​mi lju​di u du​šev​noj do​bi od tri​na​es​tak go​di​na, sla​bi dje​ča​ci. Ori​r e​ka je go​le​ma i stra​hot​na.

Ali ne​ka. Ne​ka su se lju​di u osje​ćaj​nom i ljud​skom ži​vo​tu spus​ti​li do op​će sla​bo​um​nos​ti. Clif​ford ni​je ma​r io. Ne​ka sve đa​vo no​si! Nje​g a je za​ni​ma​la teh​nič​ka stra​na su​vre​me​nog ug​lje​nar​stva, že​lio je iz​vu​ći Te​ver​shall iz bla​ta. Si​la​zio je u ja​mu dan za da​nom, pro​uča​vao, re​še​tao je upra​vi​te​lja, i glav​nog ru​dar​skog nad​zor​ni​ka, i ru​dar​skog maj​sto​r a, i in​že​nje​r e, ona​ko ka​ko ni​kad ni​su ni sa​nja​li. Vlast! Osje​ćao je ka​ko ga pro​ži​ma nov osje​ćaj mo​ći: mo​ći nad svim tim lju​di​ma, nad sto​ti​na​ma i sto​ti​na​ma ug​lje​na​r a. Ot​kri​vao je či​nje​ni​ce i hva​tao ih u ša​ke. Či​ni​lo se da se sav pre​po​r o​dio. Sad se ži​vot vra​tio u nj! S Cons​tan​com je po​la​ko umi​r ao u osam​lje​nom pri​vat​nom ži​vo​tu umjet​ni​ka i svjes​nog bi​ća. Baš ga bri​g a za sve to! Sve je os​ta​vio. Upra​vo je osje​ćao ka​ko iz rud​ni​ka, iz ug​lje​na, ži​vot stru​ji u nj. Pok​va​r e​ni zrak iz rud​ni​ka bo​lji mu je od ki​si​ka. To mu je da​va​lo moć, moć. On ra​di ne​što i pri​prav​lja se za ne​što. Po​či​nje po​bje​đi​va​ti, po​bje​đi​va​ti ne ona​ko ka​ko je po​bi​je​dio svo​jim pri​po​vi​jes​ti​ma i ste​kao ne​što vi​še sla​ve, a pri to​me is​cr​pio svu svo​ju ener​g i​ju i zlo​bu. Ov​dje se ra​di​lo o čo​vje​čjoj po​bje​di. Spr​va miš​lja​še da​je rje​še​nje u elek​tri​ci​te​tu: pre​tvo​r i​ti ugalj u elek​trič​nu ener​g i​ju. On​da do​đe na dru​g u mi​sao. Ni​jem​ci su iz​mis​li​li no​vu lo​ko​mo​ti​vu ko​ja se sa​ma lo​ži, ni​je po​tre​ban lo​žač. I lo​že je no​vim go​r i​vom što go​r i u ma​lim ko​li​či​na​ma uz ve​li​ku vru​ći​nu, u oso​bi​tim pri​li​ka​ma. Clif​for​da je pr​va pri​vuk​la mi​sao o no​vom kon​cen​tri​r a​nom go​r i​vu što iz​g a​r a vr​lo spo​r o i sa žes​to​kim ža​r om. Tre​ba da bu​de i vanj​skog po​ti​ca​ja da tak​vo go​r i​vo go​r i, a ne sa​mo do​da​va​nja zra​ka. Po​čeo je pra​vi​ti po​ku​se i na​šao oš​tro​um​na mla​da čo​vje​ka da mu po​mog​ne, a taj se po​ka​zao kao sja​jan ke​mi​čar. I sla​vio je po​bje​du. Is​ko​pao se na​po​s​ljet​ku iz sa​mo​g a se​be. Is​pu​nio je taj​nu že​lju sve​g a svog ži​vo​ta da iz​i​đe iz sa​mo​g a se​be. Umjet​nost mu to ni​je da​la. A sa​da, sa​da je is​pu​nio dav​nu že​lju. Ni​je bio svjes​tan ko​li​ko mu je u to​me po​mo​g la gos​po​da Bol​ton. Ni​je znao ko​li​ko je ovi​san o njoj. Uza sve to bi​ja​še oči​to da mu se, kad je s njom, glas spu​šta do la​g a​na rit​ma pris​nos​ti, go​to​vo mal​ko pri​pros​te. S Cons​tan​com bio je po​ne​što uko​čen. Osje​ćao je da joj du​g u​je sve, te joj is​ka​zi​vao naj​ve​će po​što​va​nje i ob​zir, dok​le god mu je ona po​ka​zi​va​la vanj​sko po​što​va​nje. Ali je bi​lo jas​no da je se on po​taj​no bo​ji. No​vi Ahil u nje​mu imao je pe​tu, i na toj pe​ti mo​g la ga je že​na kao što je Con​nie, nje​g o​va že​na, kob​no ra​ni​ti. Za​hva​tio ga​je ne​ka​kav na​pol po​kor​ni strah od nje, i bio je kraj​nje lju​ba​zan pre​ma njoj. No, glas mu je bio po​ne​što na​pet kad je go​vo​r io s njom, i za​to bi​ja​še šut​ljiv kad god je ona bi​la na​zoč​na. Je​di​no kad je bio sam s gos​po​dom Bol​ton osje​ćao je za​is​ta da je gos​po​dar, i glas mu je te​kao go​to​vo is​to ona​ko glat​ko i brb​lja​vo kao nje​zin. I pu​štao je da ga ona bri​je ili da mu spu​žvom oti​r e ci​je​lo ti​je​lo kao da je di​je​te, za​is​ta kao da je di​je​te. DE​SE​T O PO​GLAV​LJE Con​nie je bi​la mno​g o sa​ma, jer je ma​nje svi​je​ta do​la​zi​lo na Wrag​by. Clif​ford vi​še ni​je že​lio po​sje​ti​la​ca. Ni​je ma​r io ni za sta​r e znan​ce. Bio je ču​dan. Vi​še je vo​lio slu​ša​ti ra​dio što ga je uveo s pri​lič​nim tro​škom, a što mu je na kra​ju do​bro pos​lu​žio. Mo​g ao je ka​di​kad uhva​ti​ti Ma​drid ili Fran​k​furt usred jad​nog Mid​lan​d​sa. Znao je de​be​le sa​te pro​vo​di​ti slu​ša​ju​ći me​g a​fon ko​ji je ne​pres​ta​no bru​jao. To je Con​nie oma​mi​lo i zbu​ni​lo. No Clif​f​brd je sje​dio uko​če​na i za​ne​se​na iz​r a​za na li​cu, kao čo​vjek ko​ji si​la​zi s uma, sje​dio i slu​šao, ili se či​ni​lo da slu​ša tu straš​nu na​pra​vu. Je li za​is​ta slu​šao? Ili je to uzi​mao kao vr​stu nar​ko​ti​ka, dok se ne​što dru​g o u nje​mu zbi​va​lo? Con​nie ni​je zna​la. Ula​zi​la bi go​r e u svo​ju so​bu ili pak od​la​zi​la u šu​mu. Ka​di​kad je za​pa​da​la u ne​ki strah, strah od lu​di​la što je za​hva​ti​lo sav ci​vi​li​zi​r a​ni svi​jet.

No sa​da, kad je Clif​ford okre​nuo u dru​g u bo​lest, bo​lest in​dus​trij​ske ra​di​nos​ti, i pos​tao go​to​vo ne​ko bi​će, s tvr​dom lju​skom iz​va​na i s me​kom jez​g rom u nu​tri​ni, ne​ki čud​ni rak ili jas​tog mo​der​nog in​dus​trij​skog i fi​nan​cij​skog svi​je​ta, od onih be​skič​me​nja​ka iz ro​da lju​ska​r a, s lju​ska​ma od če​li​ka, na​lik na stro​je​ve, s unu​tar​njim ti​je​lom i me​kom jez​g rom – Con​nie se sa​ma na​su​ka​la. Ni​je bi​la slo​bod​na jer je Clif​ford htio da bu​de uza nj. Nje​g a kao da​je mu​čio strah da će ga ona os​ta​vi​ti. Čud​ni me​ki dio nje​g ov, osje​ćaj​ni, ljud​ski, in​di​vi​du​al​ni dio, ovi​sio je o njoj sa stra​hom, kao di​je​te, go​to​vo kao idi​o t. Mo​r a​la je bi​ti on​dje, on​dje na Wrag​byju, kao Lady Chat​ter​ley, nje​g o​va že​na. Ina​če bi bio iz​g ub​ljen kao ma​lo​um​nik na ba​r u​šti​ni. Tu je čud​nu ovis​nost Con​nie za​pa​zi​la s ne​kom vr​stom je​ze. Slu​ša​la je ka​ko ras​prav​lja sa svo​jim ru​dar​skim nad​zor​ni​ci​ma, s čla​no​vi​ma uprav​nog vi​je​ća, s mla​dim znans​tve​ni​ci​ma, i ni​je mo​g la vje​r o​va​ti ka​ko on bis​tro​um​no poz​na​je stva​r i i ču​di​la se kak​vu je moć imao, upra​vo straš​nu ma​te​r i​jal​nu moć nad oni​ma što ih na​zi​va​ju lju​di od prak​se. I on je sam pos​tao prak​ti​čan čo​vjek, i to pro​ni​cav i mo​ćan, pra​vi maj​stor. Con​nie je to pri​pi​si​va​la utje​ca​ju gos​po​de Bol​ton, upra​vo u pre​sud​nom tre​nut​ku nje​g o​va ži​vo​ta. Ali taj je prak​tič​ni, pro​ni​ca​vi čo​vjek bio go​to​vo ma​lo​um​nik kad je bio pre​pu​šten vlas​ti​tom osje​ćaj​nom ži​vo​tu. On je obo​ža​vao Con​nie, bi​la mu je že​na, ne​ko vi​še bi​će, obo​ža​vao ju s čud​nim, plaš​lji​vim obo​ža​va​njem, kao div​ljak, s obo​ža​va​njem ko​je je po​či​va​lo na go​le​mom stra​hu, čak i na mrž​nji što pro​iz​la​zi iz mo​ći to​g a straš​nog ido​la. Že​lio je od Con​nie sa​mo to da se za​ku​ne da ga ne​će os​ta​vi​ti, da ga ne​će na​pus​ti​ti. – Clif​for​de – upi​ta​la ga​je, ali is​tom po​što je do​bi​la ključ od ko​li​be – bi li za​is​ta vo​lio da jed​nog da​na do​bi​jem di​je​te? Po​g le​dao ju je s pri​kri​ve​nim ne​mi​r om u iz​bu​lje​nim bli​je​dim oči​ma. – Ne bi mi bi​lo kri​vo sa​mo ako ti​me ne bi doš​lo do pro​mje​ne me​du na​ma – od​g o​vo​r i on. – Kak​ve pro​mje​ne? – pri​upi​ta ona. – Pro​mje​ne me​du na​ma dvo​ma, u na​šoj me​đu​sob​noj lju​ba​vi. Ako bi se dir​nu​lo u to, on​da sam sa​svim pro​ti​van. Uos​ta​lom, mo​g ao bih jed​nog da​na i ja ste​ći vlas​ti​to di​je​te. Za​ču​đe​no ga​je po​g le​da​la. – Ho​ću re​ći, mo​g lo bi mi se vra​ti​ti jed​nog da​na. Još ga​je gle​da​la u ču​du, i nje​mu bi ne​la​g od​no. – Zna​či, ne bi ti bi​lo pra​vo kad bih do​bi​la di​je​te? – re​če ona. – Ve​lim ti – od​vra​ti on br​zo kao pas na​tje​r an u škri​pac – ve​lim ti da sam sa​svim za to, sa​mo ako to ne bi di​r a​lo u tvo​ju lju​bav pre​ma me​ni. Ako bi dir​nu​lo, on​da sam iz te​me​lja pro​ti​van. Con​nie je sa​mo šu​tje​la u hlad​nom stra​hu i pre​zi​r u. Ta​kav raz​g o​vor bi​ja​še za​is​ta brb​lja​nje jed​nog ma​lo​um​ni​ka. On vi​še ni​je znao što go​vo​r i. – Oh, to ne bi uni​je​lo ni​kak​vu pro​mje​nu u mo​je osje​ća​je pre​ma te​bi – ona će s iz​vjes​nim sar​kaz​mom. – Eto – nas​ta​vi on – u to​me je sve. U tom slu​ča​ju ne bih bio ni​ma​lo pro​tiv to​g a. Mis​lim, kras​no bi bi​lo ima​ti di​je​te da tr​či oko ku​će i osje​ća​ti da gra​diš bu​duć​nost za nj. Imao bih se on​da za što mu​či​ti, znao bih da​je to tvo​je di​je​te, zar ne, dra​g a? Či​ni​lo bi mi se kao da​je mo​je vlas​ti​to. Sve da​ka​ko ovi​si o te​bi. Ti to znaš, je li, dra​g a? Ja se tu ne bro​jim, ja sam ni​šti​ca. Mis​lim, ko​li​ko se to ti​če me​ne. Ti si ve​li​ko “ja sam” u mo​me ži​vo​tu. To znaš, zar ni​je ta​ko? Mis​lim, uko​li​ko se ti​če me​ne. Ho​ću re​ći da sam za te​be ap​so​lut​no ni​šta. Ja ži​vim ra​di te​be i tvo​je bu​duć​nos​ti. Ja sam za se​be ni​šta. Con​nie je sve to slu​ša​la sa sve ve​ćom ne​la​g o​dom. Bi​la je to jed​na od onih straš​nih po​lu​is​ti​na što tru​ju ljud​ski ži​vot. Ko​ji bi mu​ška​r ac sa zdra​vom pa​me​ti re​kao tak​vo što jed​noj že​ni. Ali mu​škar​ci ni​su pri zdra​voj pa​me​ti. Ko​ji bi čo​vjek s tru​nom čas​ti sva​lio na že​nu taj straš​ni te​r et ži​vot​ne od​g o​vor​-

nos​ti i os​ta​vio je u tak​voj praz​ni​ni? Na​kon po​la sa​ta Con​nie je ču​la Clif​for​da ka​ko raz​g o​va​r a s gos​po​dom Bol​ton, to​plim, uz​bu​đe​nim gla​som, ot​kri​va​ju​ći u ne​koj bes​tras​noj stras​ti toj že​ni, kao da mu je ona na​pol lju​bav​ni​ca, na​pol po​maj​ka. A gos​po​da Bol​ton bri​ž​lji​vo ga je odi​je​va​la u ve​čer​nje odi​je​lo, jer su u ku​ću do​la​zi​li važ​ni pos​lov​ni gos​ti. Con​nie se u to vri​je​me ka​di​kad za​is​ta osje​ća​la kao da će umri​je​ti. Bi​ja​še joj kao da je na​s​mrt gu​še ogav​ne la​ži i čud​na okrut​nost lu​dos​ti. Clif​for​do​va neo​bič​na pos​lov​na vje​šti​na ne​ka​ko ju je pla​ši​la, a nje​g o​va iz​ja​va da je obo​ža​va na​tje​r a​la joj strah u kos​ti. Me​du nji​ma ni​je bi​lo ni​če​g a. U po​s​ljed​nje vri​je​me ni​je ga ni do​ti​ca​la, a ni on nju. Čak je ni​je vi​še lju​baz​no hva​tao za ru​ku ni dr​žao u svo​joj. I baš za​to što su bi​li bez ikak​va do​di​r a, mu​čio ju je iz​ja​vom ka​ko je obo​ža​va. To je okrut​nost kraj​nje ne​mo​ći. Bi​ja​še joj kao da će skre​nu​ti pa​me​ću ili umri​je​ti. Bje​ža​la je u šu​mu što je vi​še mo​g la. Ne​kog po​pod​ne​va, dok je za​miš​lje​na sje​di​la i pro​ma​tra​la ka​ko hlad​na vo​da klju​ča u Iva​no​vu stu​den​cu, pri​đe joj lu​g ar. – Dao sam vam, gos​po​do, na​pra​vi​ti ključ! – re​če poz​drav​lja​ju​ći i pru​ži joj ključ. – Hva​la vam li​je​pa – do​če​ka ona pre​nuv​ši se. – Ko​li​ba ni​je baš ured​na, opros​tit će​te mi. Uči​nio sam ko​li​ko sam mo​g ao. – Ni​sam že​lje​la za​da​va​ti vam tru​da! – re​če ona. – Oh, ni​je to ni​ka​kav trud. Za tje​dan da​na na​sa​dit ću ko​ke. Ali se one ne​će pla​ši​ti vas. Mo​r at ću ih pri​g le​da​ti uju​tro i uve​čer, no ne​ću vas uz​ne​mi​r i​va​ti vi​še ne​go što baš mo​r am. – Ne​će​te me uz​ne​mi​r i​va​ti – bra​ni​la se ona. – Ne bih ra​da u ko​li​bu kad bih sme​ta​la. Po​g le​dao ju je oš​trim pla​vim oči​ma. Či​nio se lju​ba​zan, ali hla​dan. No, ba​r em je bio pri pa​me​ti i zdrav, iako je iz​g le​dao slab i bo​ja​ž​ljiv. Mu​čio ga​je ka​šalj. – Vi kaš​lje​te – re​če ona. – Ni​je ni​šta, pre​hla​da. Po​s​ljed​nja upa​la plu​ća os​ta​vi​la mi ka​šalj, ali ni​je to ni​šta. Dr​žao se da​lje i ni​je htio pri​ći bli​že. Con​nie je za​tim čes​to do​la​zi​la u ko​li​bu, pri​je​pod​ne ili pos​li​je​pod​ne, ali nje​g a ni​ka​da ni​je bi​lo on​dje. Ne​ma sum​nje, uk​la​njao joj se na​mjer​no. Htio je oču​va​ti svo​ju osam​lje​nost. Ure​dio je ko​li​bu, pri​mak​nuo je sto​lić i sje​da​li​ce og​nji​štu, sta​vio hr​pi​cu su​ha​r a​ka i sit​nih dr​va, mak​nuo oru​đe i stu​pi​ce – uk​lo​nio se​be. Va​ni, na čis​ti​ni, po​di​g ao je ma​lu stre​hu od gra​nja i sla​me, zak​lon za ži​vad, a pod njom pet ko​ko​ši​nja​ca. I kad je jed​nog da​na po​nov​no doš​la, naš​la je dvi​je sme​đe ko​ke ka​ko bud​no i na​šu​r e​no sje​de na fa​zan​skim ja​ji​ma, po​nos​ne i u svem ža​r u za​ne​se​ne žen​ske kr​vi. To je Cons​tan​ci go​to​vo slo​mi​lo sr​ce. A ona sa​ma bi​ja​še ta​ko iz​g ub​lje​na i ne​ko​r is​na, čak ni​je ni žen​ka, ne​g o sa​mo ne​ko pus​to us​tra​še​no bi​će. Za​tim su svih pet ko​ko​ši​nja​ca za​po​sje​le kvoč​ke, tri sme​đe, jed​na si​va i jed​na cr​na. Sve su po​djed​na​ko, ši​r o​ko se ug​ni​jez​div​ši, sje​di​le na ja​ji​ma, s važ​noš​ću žen​ske rev​nos​ti, žen​ske pri​r o​de, na​kos​tri​je​še​ne. I sjaj​nih su oči​ju pro​ma​tra​le Con​nie kad je čuč​nu​la pred nji​ma, za​tim su zak​vo​ca​le od sr​žd​be i uz​bu​ne, ali naj​vi​še od žen​ske ljut​nje što im se net​ko pri​bli​ža​va. Con​nie na​đe zr​nja u san​du​ku. Na dla​nu ga pru​ži kvoč​ka​ma. Ni​su htje​le jes​ti. Sa​mo je jed​na kljuc​nu​la, bi​jes​no i br​zo, te se Con​nie upla​ši​la. Že​lje​la je da​ti što​g od tim kvoč​ka​ma ko​je i ne je​du i ne pi​ju. Do​ni​je​la im je u po​su​di​ci vo​de i uži​va​la kad je jed​na od kvoč​ki pi​la. Sa​da je sva​kog da​na do​la​zi​la ko​ka​ma, one bi​ja​hu je​di​na stvo​r e​nja na tom svi​je​tu ko​ja su joj za​g ri​ja​va​la sr​ce. Od Clif​for​do​vih uvje​r a​va​nja hlad​nje​la je od gla​ve do pe​te. Hlad​nje​la je od gla​sa gos​po​de Bol​ton i od gla​so​va pos​lov​nih lju​di što su do​la​zi​li Clif​for​du. Hlad​nom ju je os​ta​vi​lo ijed​no slu​čaj​no pi​smo Mic​ha​eli​so​vo. Osje​ća​la je kao da će umri​je​ti ako ova​ko du​lje po​tra​je.

A bi​lo je pro​lje​će, u šu​mi se jav​lja​li zvon​či​ći, na li​je​ska​ma otva​r a​li se pu​polj​ci kao mla​zo​vi ze​le​ne ki​še. Kak​ve li stra​ho​te što je pro​lje​će a sve je hlad​na sr​ca, sve. Je​di​no kvoč​ke na ja​ji​ma, ta​ko čud​no na​kos​tri​je​še​ne, bi​ja​hu to​ple sa svo​jim vru​ćim žen​skim ti​je​li​ma! Con​nie se sve to vri​je​me osje​ća​la kao da​je na ru​bu ne​s​vjes​ti​ce. On​da je jed​nog da​na, kras​nog sun​ča​nog da​na s ve​li​kim ki​ti​ca​ma ja​g la​ca pod li​je​ska​ma i s mno​g o lju​bi​ca uza sta​ze, po​pod​ne priš​la ko​ko​šinj​ci​ma, a kad ta​mo, pred jed​nim od njih še​pi​r i se si​ćuš​no pi​len​ce, dok kvoč​ka kvo​ca od stra​ha. Pi​len​ce je siv​kas​to​sme​đe s tam​nim pje​g a​ma, i to je to​g a ča​sa bi​la naj​živ​lja is​kra ži​vo​ta u se​dam kra​lje​vi​na na​o ko​lo. Con​nie, za​ne​se​na, čuč​nu da pro​ma​tra. Ži​vot, ži​vot! Čist, žus​tar, ne​us​tra​šiv no​vi ži​vot! No​vi ži​vot! Ta​ko si​ću​šan a bez ikak​va stra​ha! I kad je pi​len​ce po​bje​g lo na​trag u ko​ko​ši​njac na pre​pla​šen po​ziv maj​ke kvoč​ke i nes​ta​lo pod nje​zi​nim pe​r jem, ni​je se upla​ši​lo, ne​g o je to uze​lo kao igru, igru ži​vo​ta. Jer se učas iz zlat​no​sme​deg per​ja kvoč​ki​na po​ka​za sit​na gla​vi​ca mo​tre​ći sve​mir. Con​nie bi​ja​še oča​r a​na. I u is​ti mah osje​ća​la je mu​ku svo​je žen​ske iz​g ub​lje​nos​ti ta​ko ja​ko kao ni​kad pri​je. Pos​ta​lo joj je ne​pod​noš​lji​vo. Ima​la je sa​da sa​mo jed​nu že​lju: od​la​zi​ti na čis​ti​nu u šu​mu. Sve dru​g o bi​ja​še kao ne​ka​kav mu​čan san. Ali je po​ne​kad mo​r a​la cio dan os​ta​ti na Wrag​byju, jer su je on​dje za​dr​ža​va​le duž​nos​ti do​ma​ći​ce. A on​da joj se pri​či​ni da pos​ta​je sme​te​na i praz​na i da će še​nu​ti. Jed​ne ve​če​r i, ne oba​zi​r u​ći se na gos​te, iz​mak​nu iz ku​će na​kon ča​ja. Bi​lo je kas​no i ona po​tr​či kroz park kao net​ko tko se bo​ji da će ga po​zva​ti na​trag. Kad je ula​zi​la u šu​mu, sun​ce je ru​me​no za​pa​da​lo, ali se ona po​žu​r i me​du cvi​je​ćem. Svje​tlost da​na još će du​g o po​tra​ja​ti nad gra​na​ma. Sti​g la je na čis​ti​nu za​ža​r e​na i go​to​vo bez svi​jes​ti. Lu​g ar bi​ja​še on​dje, bez ka​pu​ta, i upra​vo je za​tva​rao ko​ko​šinj​ce za noć, da bi i ma​li sta​nov​ni​ci bi​li na si​g ur​nu. Ali je je​dan ma​li trio pod slam​nom stre​hom još cup​kao na tan​kim no​ži​ca​ma, ži​vah​ni si​vo​sme​đi ma​li​ši što ni​su htje​li da se oda​zo​vu po​zi​vu plaš​lji​ve maj​ke. – Mo​r a​la sam do​ći da vi​dim pi​li​će! – re​če ona za​di​ha​no, pla​ho po​g le​da​va​ju​ći lu​g a​r a, go​to​vo kao da ga ni​je opa​zi​la. – Ima li ih još? – Do​sad tri​de​set i šest! – od​g o​vo​r i on. – Ni​je lo​še. I on je neo​bič​no uži​vao gle​da​ju​ći sit​na stvo​r e​nja ka​ko iz​la​ze. Con​nie je ču​ča​la pred po​s​ljed​njim ko​ko​šinj​cem. Ona tri pi​len​ce​ta utr​ča​va​la su unu​tra. No, do​sko​r a su im dr​ske gla​vi​ce iz​vi​r i​va​le iz žu​tog per​ja pa se pov​la​či​le, i on​da je sa​mo jed​na bi​se​r as​ta gla​vi​ca vi​r i​la is​pod ši​r o​ko​g a maj​či​na ti​je​la. – Ra​do bih ih do​dir​nu​la – re​če ona te oprez​no pru​ži pr​ste kro​za šip​ke ko​ko​šinj​ca. Ali maj​ka ko​ka bi​jes​no je kljuc​nu u ru​ku, ta​ko da​je Con​nie, iz​ne​na​đe​na, br​zo trg​nu​la ru​ku k se​bi. – Ka​ko me kljuc​nu​la! Mr​zi me! – re​če, Con​nie, za​ču​đe​na. – Pa ni​sam im htje​la na​či​ni​ti ni​kak​vo zlo! Čo​vjek što je sta​jao nad njom na​smi​je​ši se, čuč​nu do nje i s mir​nom si​g ur​nos​ti po​la​g a​no pro​g u​r a ru​ku u ko​ko​ši​njac. Sta​r a ga kvoč​ka kljuc​ne, ali ne ona​ko div​lje. A on po​la​ko, bla​g o, si​g ur​nim njež​nim pr​sti​ma opi​pa sta​r oj ko​ki pe​r je i u sklop​lje​noj ša​ci iz​vu​če pi​le ko​je je sit​no pi​ju​ka​lo. – Evo – re​če pru​ža​ju​ći joj ru​ku. Ona uze sit​no sme​đe​si​vo stvo​r enj​ce u svo​je ru​ke, a ono na svo​jim još ne​moć​nim no​ži​ca​ma sta​ja​še kao na pe​telj​ka​ma, a si​ćuš​nost nje​g o​va ko​leb​lji​vog ži​vo​ta tre​pe​r i mu kroz no​ži​ce sve do nje​zi​nih ru​ku. Ali pi​len​ce je hra​bro po​di​g lo li​je​pu, jas​no ocr​ta​nu gla​vi​cu, oš​tro se ogle​da na​o ko​lo i sit​no pi​juk​ne. – Ka​ko je div​no, ka​ko je hra​bro! – njež​no će ona. I lu​g ar je, ču​če​ći kraj nje, raz​dra​g a​na li​ca pro​ma​trao hra​bro pi​len​ce u nje​zi​nim ru​ka​ma. Odjed​-

nom je opa​zio ka​ko joj je su​za ka​nu​la na za​peš​će. Us​tao je i kre​nuo pre​ma dru​g om ko​ko​šinj​cu, jer je naj​ed​nom osje​tio da mu je u kri​ži​ma buk​nuo sta​r i pla​men za ko​ji se na​dao da se za​uvi​jek uga​sio. Bo​r io se pro​tiv to​g a i okre​nuo joj le​da. Ali pla​men se pe​njao i spu​štao i za​o kru​žio po ko​lje​ni​ma. Okre​nuo se te ju po​nov​no po​g le​dao. Kle​ča​la je i po​la​ko pru​ža​la ru​ke na​pri​jed, da bi pi​len​ce mo​glo na​trag maj​ci. U Cons​tan​ci je bi​lo ne​što ni​je​mo i iz​g ub​lje​no da se sa​ža​lio na nju. I ne zna​ju​ći čuč​ne opet po​kraj nje te joj uz​me pi​len​ce iz ru​ku, jer se ona pla​ši​la kvoč​ke, i sta​vi ga na​trag u kr​let​ku. U nje​g o​vim se kri​ži​ma ja​vi još ja​či žar. Za​bri​nu​to ju je po​g le​dao. Li​ce je okre​nu​la us​tra​nu i ti​ho pla​ka​la u svoj tje​sko​bi svo​je iz​g ub​lje​nos​ti. Sr​ce mu se ras​to​pi kao kap na va​tri, i on pru​ži ru​ku i po​lo​ži je na nje​zi​no ko​lje​no. – Ne​moj​te pla​ka​ti – re​če me​ko. Ona za​tim za​kri​je li​ce ru​ka​ma i osje​ti da joj je za​is​ta pre​puk​lo sr​ce i da joj je sve sa​da sve​jed​no. On joj po​lo​ži ru​ku na ra​me gla​de​ći je njež​no niz pre​g ib na le​đi​ma, u kret​nji ko​ja sli​je​po mi​lu​je si​la​ze​ći do obli​na bo​ko​va, u ins​tin​k​tiv​nom dra​g a​nju. Naš​la je svoj rup​čić i nas​li​je​po se tru​di​la da obri​še li​ce. – Ho​će​te li ući u ko​li​bu? – upi​ta je ti​him, rav​no​duš​nim gla​som. Ru​kom joj je njež​no obu​hva​tio nad​lak​ti​cu, di​g ao ju i po​la​ko po​veo pre​ma ko​li​bi, ne pu​šta​ju​ći je dok ni​je uš​la. On​da uk​lo​ni stol i sto​li​cu, iz san​du​ka za alat iz​va​di smeđ voj​nič​ki po​kro​vac i po​la​ko ga ra​zas​tri​je. Ona je sta​ja​la ne mi​ču​ći se i gle​da​la ga u li​ce. Li​ce mu bi​ja​še bli​je​do i bez​iz​r a​žaj​no, kao u čo​vje​ka ko​ji se pre​pu​šta sud​bi​ni. – Le​ži​te ona​mo – re​če joj bla​g o i za​tvo​r i vra​ta, ta​ko da​je bi​lo mrač​no, sa​svim mrač​no. U čud​noj pos​luš​nos​ti le​g la je na po​kro​vac. Za​tim je osje​ti​la ka​ko joj njež​na, nes​pret​na i po​hot​na ru​ka do​di​r u​je ti​je​lo, opi​pa​va li​ce. Ta joj je ru​ka mi​lo​va​la li​ce njež​no, njež​no, ne​iz​mjer​no me​ko i smje​lo, i na​po​s​ljet​ku joj do​dir​nu li​ce nje​žan po​lju​bac. Le​ža​la je sa​svim mir​no, kao u ne​kom snu. Za​tim za​drh​ta W je osje​ti​la ka​ko mu ru​ka po​la​ko kli​zi nes​pret​no pi​pa​ju​ći po nje​zi​noj ha​lji​ni. Ipak je ta ru​ka zna​la da​je ra​zo​dje​ne gdje je htio. Po​tom po​te​že do​lje tan​ki svi​le​ni stez​nik, po​la​ko, pa​ž​lji​vo, rav​no do​lje pa pre​ko nje​zi​nih no​g u. On​da u sr​hu ne​iz​mjer​nog užit​ka do​dir​nu nje​zi​no to​plo, me​ko ti​je​lo i po​lju​bi joj pu​pak. Mo​r ao je od​mah ući u nju, da ude u mir na zem​lji, u mir nje​zi​na njež​nog i ne​po​mič​nog ti​je​la. Bio je to za nje​g a tre​nu​tak čis​tog mi​ra, taj ulaz u že​ni​no ti​je​lo. Le​ža​la je mir​no, kao u ne​kom snu, ne​pres​ta​no kao u ne​kom snu. Po​kre​tao se sa​mo on, i or​g a​zam bi​ja​še sa​mo nje​g ov; ona se ni​je mo​g la bo​r i​ti za se. I nje​g o​ve stis​nu​te ru​ke oko nje, i ja​ko po​kre​ta​nje nje​g o​va ti​je​la, i štr​ca​nje nje​g o​va sje​me​na u nju, sve bi​ja​še ne​ka vr​sta sna, iz ko​je​g a se po​če​la bu​di​ti tek kad je on za​vr​šio i ti​ho le​žao, bla​g o daš​ću​ći na nje​zi​nim gru​di​ma. Ta​da se za​ču​di​la, sa​svim ne​jas​no za​ču​di​la: za​što? Za​što je to bi​lo po​treb​no? Za​što je to di​g lo ve​li​ki oblak s nje i pru​ži​lo joj mir? Je li to stvar​nost? Je li do​is​ta ta​ko? Nje​zin iz​mu​če​ni mo​zak mo​de​me že​ne ipak ni​je na​šao smi​r e​nje. Je li to do​is​ta stvar​nost? Zna​la je: ako se po​da mu​škar​cu, on​da je to stvar​nost. Ali ako se​be pri​tom za​dr​ži, to ni​je ni​šta. Bi​la je sta​r a, osje​ća​la se kao da joj je mi​li​jun go​di​na. Na kra​ju, ni​je vi​še mo​g la pod​no​si​ti vlas​ti​ti te​r et. Mo​g ao ju je osvo​ji​ti tko je zgra​bi. Mu​ška​r ac je le​žao u ta​jans​tve​noj mir​no​ći. Što je on osje​ćao? Što je mis​lio? Ni​je zna​la. Bio joj je stran, ni​je ga poz​na​va​la. Mo​r a​la je če​ka​ti, jer se ni​je usu​đi​va​la pre​ki​nu​ti nje​g o​vu ta​jans​tve​nu mir​no​ću. Le​žao je s ru​ka​ma ko​je su je obuj​mi​le, nje​g o​vo ti​je​lo na nje​zi​nu, nje​g o​vo vlaž​no ti​je​lo do​di​r u​je nje​zi​no. Pot​pun nez​na​nac. Ni​je vi​še ne​mi​r an. I sa​ma nje​g o​va mir​no​ća bi​ja​še spo​koj​nost. Saz​na​la je to kad je naj​pos​li​je us​tao. Bi​ja​še to kao da​je os​tav​lja. U ta​mi spus​ti joj ha​lji​nu pre​ko ko​-

lje​na. Sta​jao je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, oči​to si​je ure​đi​vao odi​je​lo. Pri​tom ti​ho otvo​r i vra​ta te iz​i​đe. Opa​zi​la je ma​len sja​jan mje​sec ka​ko ši​ja nad hras​to​vi​ma, nad ve​čer​njim ža​r om. Br​zo us​ta​de te ure​di odje​ću. Za​tim iz​i​đe na​vra​ta ko​li​be. Sva do​nja šu​ma bi​ja​še u sje​ni, go​to​vo u mra​ku. Ali ne​bo nad njom bi​lo je kao kris​tal. No ni​je da​va​lo svje​tla od se​be. Pri​šao je iz za​sjen​ka, po​di​g av​ši pre​ma njoj li​ce što bi​ja​še po​put bli​je​de mr​lje. – Ho​će​mo li kre​nu​ti? – upi​ta on. – Ka​mo? – Ot​pra​tit ću vas do vra​ta. Ure​dio je sve po svo​me, za​klju​čao vra​ta na ko​li​bi i po​šao za njom. – Je li vam žao? – upi​ta kad je pri​šao do nje. – Ne, ni​je! A va​ma? – re​če ona. – Za ono, ne! – od​g o​vo​r i on, a za​tim na​do​ve​za: – Ali ima dru​g ih stva​r i. – Kak​vih dru​g ih stva​r i? – upi​ta ona. – Sir Clif​ford, pa dru​g i lju​di, sve je to za​mr​še​no. – Što je za​mr​še​no? – opet će ona ra​zo​ča​r a​na. – Uvi​jek je ta​ko. Za vas kao i za me​ne. Uvi​jek ima za​ple​ta​ja do​če​ka on, ko​r a​ča​ju​ći da​lje po mra​ku. – Ža​li​te li? – upi​ta ona. – U ne​ku ru​ku – od​g o​vo​r i on gle​da​ju​ći u ne​bo. – Mis​lio sam da​je sve​mu to​me kraj. A sa​da sam opet po​čeo. – Sto ste po​če​li? – Ži​vot. – Ži​vot! – po​no​vi ona s čud​nim drh​ta​jem. – To je ži​vot – re​če on – ne mo​že ga čo​vjek iz​bje​ći. Ako bi da ga iz​bjeg​ne, to je on​da kao smrt. Ako opet tre​bam bi​ti slom​ljen, pa ne​ka bu​de. Ona ni​je baš ta​ko gle​da​la, ali ipak… – To je lju​bav – ona će ve​se​lo. – Ne​ka bu​de što mu dra​g o – pre​uze on. Šu​te​ći iš​li su kroz tam​nu šu​mu dok ni​su sti​g li go​to​vo pred vra​ta. – No, vi me ne mr​zi​te, zar ne? – za​miš​lje​no će ona. – Ne, ne! I na​g lo je opet za​g r​li i pri​vi​ne na svo​ja pr​sa, sa sta​r om stras​ti ko​ja ve​zu​je. – Ne, me​ni​je bi​lo vr​lo li​je​po, a va​ma? – I me​ni – od​g o​vo​r i ona, po​ne​što ne​uvjer​lji​vo, jer o mno​g o​me ni​je bi​la svjes​na. On je po​lju​bi njež​no, njež​no, vru​ćim po​ljup​ci​ma. – Sa​mo da ni​je to​li​ko dru​g ih na svi​je​tu – on će snu​žde​no. Ona se na​smi​ja​la. Sti​g li su do vra​ta par​ka. On joj otvo​r i. – Ne idem da​lje – re​če. – Ne – pri​hva​ti ona i pru​ži mu ru​ku da se ru​ku​ju. On joj uze ru​ku obad​vje​ma. – Da do​đem opet? – upi​ta ona za​miš​lje​no. – Da, da! Os​ta​vi​la ga je i kre​nu​la par​kom. Os​tao je i gle​dao za njom ka​ko nes​ta​je u ta​mi pre​ma bli​je​dom ob​zor​ju. Gle​dao je za njom go​to​vo s gor​či​nom. Ona ga​je po​nov​no ve​za​la s lju​di​ma, a on že​lio os​ta​ti sam. Sta​ja​la ga je ona gor​ke osa​me čo​vje​ka ko​ji ne že​li dru​g o ne​g o da bu​de sam.

Vra​tio se u šum​ski mrak. Sve je bi​lo ti​ho, mje​sec je za​šao, ali je on ra​za​bi​r ao noć​ni ža​mor, kle​pet stro​je​va u Stac​ks Ga​teu, pro​met na ces​ti. Po​la​ko se po​pe na is​kr​če​ni bre​žu​ljak. S vr​ha je mo​g ao vi​dje​ti oko​li​cu, sja​jan niz svje​ta​la u Stac​ks Ga​teu, ma​nja svje​tla na te​ver​shal​l​skom ok​nu, žu​ta svje​tla u Te​ver​shal​lu, i svje​tla svu​da, ov​dje-on​dje po tam​noj kra​ji​ni, s da​le​kim od​sja​ji​ma vi​so​kih pe​ći, sla​bih i ru​men​kas​tih, jer i noć bi​ja​še svi​je​tla, pa je bi​je​lo usi​ja​na ko​vi​na da​va​la ru​ži​čast od​sjev. Oš​tra, opa​ka elek​trič​na svje​tla u Stac​kes Ga​teu. U nji​ma je ne​iska​zi​vo zlo​kob​na ži​vost! I sva ne​la​g o​da i vječ​na mi​je​na stra​ha in​dus​trij​skih no​ći u Mid​lan​d​su. Mo​g ao je ču​ti na​pra​ve za zra​če​nje i par​ne vi​tlo​ve u Stac​ks Ga​teu ka​ko u se​dam sa​ti spu​šta​ju ru​da​r e. Ja​ma je ra​di​la u tri smje​ne. Si​šao je opet u ta​mu i šum​sku osa​mu. Ali je on znao da​je ta šum​ska osa​ma sa​mo ob​ma​na. In​dus​trij​ski zvu​či pro​bi​ja​ju sa​mo​ću, oš​tra svje​tla, iako je​dva vid​lji​va, ru​g a​ju joj se. Vi​še čo​vjek ne mo​že bi​ti osam​ljen ni po​vu​čen. Svi​jet vi​še ne pod​no​si pus​ti​nja​ke. A sa​da je, eto, on uzeo že​nu, i na​tr​pao na se nov niz ne​vo​lja i mu​ka – ta iz is​kus​tva zna što to zna​či. Ni​je kriv​nja na že​ni, ni na lju​ba​vi, ni na sek​su. Kriv​nja je ta​mo, ta​mo va​ni, u onim zlo​kob​nim elek​trič​nim svje​tli​ma i u pak​le​nom kle​pe​tu stro​je​va. On​dje, u svi​je​tu me​ha​nič​ke po​hle​pe, po​hlep​nog me​ha​niz​ma i me​ha​ni​zi​r a​ne po​ma​me, gdje se sve is​kri od svje​tla i gdje se li​je ras​ta​lje​na ko​vi​na i bu​ci pro​met, on​dje le​ži go​le​mo zlo, sprem​no uni​šti​ti sve što se ni​je pri​la​g o​di​lo. Do​sko​r a će uni​šti​ti šu​mu, i div​lji zum​bul ne​će vi​še ni​ca​ti. Sve što je ra​nji​vo mo​r a skon​ča​ti pod že​lje​zom što ju​r i i što se va​lja. S ne​iz​mjer​nom njež​nos​ti mis​lio je o že​ni. Umi​lja​ti​ja je ne​g o što i sa​ma mis​li, jad​no iz​g ub​lje​no stvo​r e​nje, i oh! pre​bla​g a za de​be​lo​koš​ce s ko​ji​ma do​la​zi u do​dir. Jad​ni​ca, i ona je ra​nji​va po​put div​ljih hi​ja​cin​ta, ni​je ži​la​va po​put gu​me ni kru​ta po​put pla​ti​ne kao što su mo​de​me dje​voj​ke. I oni bi da​je upro​pas​te, ži​vo​ta mi, htje​li bi je upro​pas​ti​ti, kao što upro​pa​šta​va​ju sve što je po pri​r o​di njež​no. Njež​no! Bi​la je ona neg​dje njež​na kao hi​ja​cint što ni​če, ne​što što je nes​ta​lo iz da​naš​njih ce​lu​lo​id​nih že​na. No, on će je svo​jim sr​cem za​kri​li​ti na ne​ko vri​je​me. Na ne​ko vri​je​me dok ne​za​sit​ni že​ljez​ni svi​jet i Ma​mon me​ha​ni​zi​r a​ne po​ma​me ne uni​šti njih obo​je, nju kao i nje​g a. Vra​ti se na​trag, s pu​škom i sa psom u mrač​nu ku​ći​cu, upa​li svje​tlo, na​lo​ži va​tru i po​je​de svo​ju ve​če​r u: kru​ha i si​r a, mla​dog lu​ka i pi​va. Bio je sam, u ti​ši​ni ko​ju vo​li. So​ba mu bi​ja​še ured​na i čis​ta, ali po​ne​što hlad​na. Ipak, va​tra je sja​la na bi​je​lom og​nji​štu, pe​tro​lej​ka ve​se​lo vi​sje​la nad sto​lom s bi​je​lim vo​šta​nim plat​nom. Uze či​ta​ti ne​ku knji​g u o In​di​ji, ali ve​če​r as ni​je mo​g ao či​ta​ti. Sje​dio je kraj va​tre, u ko​šu​lji; ni​je pu​šio ali vrč pi​va bi​ja​še na do​hvat ru​ke. I miš​lja​še o Cons​tan​ci. Da se ka​že po is​ti​ni, nje​mu je bi​lo žao zbog ono​g a što se do​g o​di​lo, mo​žda vi​še zbog nje. Is​pu​ni​le ga zle slut​nje. Ne​ke kriv​nje ili gri​je​ha ni​je bi​lo; u tom po​g le​du sa​vjest ga ni​je pek​la. Znao je da​je sa​vjest uglav​nom strah od druš​tva ili strah od se​be sa​mog. Sa​mo​g a se​be ni​je se bo​jao. No sa​svim se svjes​no bo​jao druš​tva, jer je na​g on​ski znao da​je ono zlob​na i di​je​lom mah​ni​ta zvi​jer. Že​na! Kad bi mo​g la bi​ti ov​dje s njim i kad ne bi ni​ko​g a vi​še bi​lo na svi​je​tu! Ze​lja mu se po​no​vo pro​bu​di, pi​je​tao se po​če vr​po​lji​ti kao ži​va pti​ca. Odjed​nom ga je pre​pla​vi​la bo​ja​zan da iz​lo​ži se​be i nju onoj iz​va​njoj stva​r i ko​ja zlo​kob​no sja u elek​trič​nim svje​tli​ma, i to mu je pri​ti​ska​lo ple​ća. Nje​mu je ona, jad​no ma​lo stvo​r e​nje, bi​la sa​mo mla​do žen​sko bi​će, ali tak​vo u ko​je je pro​dro i ko​je je po​nov​no že​lio. Pro​te​žu​ći se u čud​nom po​hot​nom zi​je​va​nju, jer je če​ti​r i go​di​ne bio da​le​ko od mu​ška​r a​ca i že​na, us​ta​de, odje​nu na se ka​put, uze pu​šku, uvr​nu mal​ko svje​tilj​ku te sa psom iz​i​đe u zvjez​da​nu noć. Go​njen i že​ljom i stra​hom od zlo​kob​nog svi​je​ta va​ni, po​la​ko i ti​ho obi​đe svoj put šu​mom. Vo​lio je ta​mu i ra​do se njo​me ovi​jao. Pris​ta​ja​la je uz nje​g o​vu na​bu​ja​lu po​žu​du, ko​ja je, una​toč sve​mu, bi​la kao ne​ko bo​g at​stvo: uz​bud​ljiv ne​mir nje​g o​va uda, uz​bud​ljiv ne​mir u nje​g o​vim sla​bi​na​ma! Oh, kad bi sa​mo bi​lo i dru​g ih lju​di s njim, da se bo​r e pro​tiv one blis​ta​ve elek​trič​ne po​šas​ti va​ni, da se oču​va njež​nost ži​vo​ta, njež​nost že​ne i pri​r od​no bo​g at​stvo že​lje. Kad bi sa​mo bi​lo lju​di ko​ji bi se uz nje​g a

bo​r i​li! Ali svi su lju​di ta​mo va​ni, ve​li​ča​ju onu po​šast, po​bje​đu​ju ili bi​va​ju ga​že​ni u na​le​tu me​ha​ni​zi​r a​ne po​ma​me ili po​mam​nog me​ha​niz​ma. Cons​tan​ce je, pak, žu​r i​la kroz park ku​ći, go​to​vo ne mis​le​ći. Do​sad još ni​je ima​la pri​kri​va​ti ni​šta. Htje​la je na vri​je​me sti​ći na ve​če​r u. Oz​lo​vo​lji​la se kad je na​iš​la na za​tvo​r e​na vra​ta, pa je mo​r a​la zvo​ni​ti. Gos​po​da Bol​ton joj otvo​r i. – Oh, to ste vi, mi​los​ti​va gos​po​do! Već sam mis​li​la da ste se iz​g u​bi​li! – re​če po​ne​što vra​g o​las​to. – Sir Clif​ford ni​je još za vas pi​tao. S nji​me je gos​po​din Li​nley, raz​g o​va​r a​ju o ne​čem. Či​ni se da će os​ta​ti na ve​če​r i, je li ta​ko, mi​los​ti​va gos​po​do? – Sva je pri​li​ka – re​če Con​nie. – Bih li od​g o​di​la ve​če​r u za če​t​vrt sa​ta. To će vam bi​ti do​volj​no da se odje​ne​te. – Bi​lo bi naj​bo​lje ta​ko. Gos​po​din Li​nley bio je glav​ni upra​vi​telj ug​lje​no​ko​pa, sta​r i​ji čo​vjek sa Sje​ve​r a, s pre​ma​lo od​luč​nos​ti da bi se sla​g ao Sa Clif​for​dom. Ni​je bio do​r as​tao po​r at​nim pri​li​ka​ma, ni po​r at​nim ug​lja​r i​ma s nji​ho​vim vje​r o​va​njem: pa​zi se! No Con​nie je vo​lje​la gos​po​di​na Li​nleyja, prem​da je bi​la za​do​volj​na što je iz​mak​la ula​g i​va​nju nje​g o​ve že​ne. Li​nley je os​tao na ve​če​r i, a Con​nie bi​ja​še do​ma​ći​ca ko​ju to​li​ko vo​le mu​škar​ci – smjer​na, pre​du​sret​lji​va i pa​ž​lji​va, s krup​nim si​vim oči​ma i s bla​g om spo​koj​noš​ću ko​ja je do​volj​no pri​kri​va​la ono što za​pra​vo mis​li. Con​nie je glu​mi​la ulo​g u tak​ve že​ne ta​ko čes​to i du​g o da je ta ulo​g a pos​ta​la nje​zi​nom dru​g om pri​r o​dom – sve do​sad za​is​ta dru​g om. Ipak, čud​no bi​ja​še ka​ko joj je sve os​ta​lo nes​ta​ja​lo iz svi​jes​ti dok je igra​la tu dru​g u že​nu. Strp​lji​vo je če​ka​la da mo​že oti​ći na dru​g i kat i da on​dje mis​li svo​je mis​li. Uvi​jek je če​ka​la, či​ni​lo se da​je to nje​zi​na ja​ča stra​na. Kad je uš​la u svo​ju so​bu, osje​ća​la se ne​si​g ur​nom i zbu​nje​nom. Ni​je zna​la što da mis​li. Ka​kav je čo​vjek za​pra​vo taj lu​g ar? Vo​li li​je za​is​ta? Osje​ća​la je da​je ne vo​li mno​g o. Ipak, bio je lju​ba​zan. Ima u nje​mu ne​što po​put to​ple na​iv​ne priv​lač​nos​ti, čud​ne i na​g le, ko​ja mu je go​to​vo otvo​r i​la nje​no kri​lo. Ali ima​la je osje​ćaj da​je ta​ko lju​ba​zan pre​ma sva​koj že​ni. Ako i je ta​ko, on neo​bič​no umi​r u​je i tje​ši. On je stras​tven čo​vjek, zdrav i stras​tven. No mo​žda ni​je do​volj​no in​di​vi​du​alan; mo​žda je ta​kav sa sva​kom že​nom kao što je bio s njom. Za​is​ta, u nje​mu ni​je bi​lo ni​šta osob​no. Ona je za nj bi​la stvar​no sa​mo žen​ka. Ali mo​žda je ta​ko i bo​lje. Na​po​s​ljet​ku, bio je lju​ba​zan pre​ma žen​ki u njoj ka​kav ni​je do​sad bio ni​je​dan mu​ška​r ac pre​ma njoj. Mu​škar​ci su u njoj vo​lje​li oso​bu kak​va ona bi​ja​še, a bi​li su go​to​vo okrut​ni pre​ma žen​ki, jer su je ili pre​zi​r a​li ili ni​su htje​li zna​ti za nju. Mu​škar​ci su bi​li neo​bič​no lju​baz​ni pre​ma Cons​tan​ci Re​id ili pre​ma Lady Chat​ter​ley, no za nje​zi​no kri​lo ni​su ma​r i​li. On pak, ni​je ma​r io ni za Cons​tan​cu ni za Lady Chat​ter​ley; sa​mo je njež​no mi​lo​vao nje​zi​ne bo​ko​ve i nje​zi​ne gru​di. Su​tra​dan je opet otiš​la u šu​mu. Bi​lo je si​vo, ti​ho po​pod​ne, tam​no​ze​le​na re​su​lja pro​su​la se pod lje​sko​vi​tim grm​ljem, sve dr​ve​će ti​ho se upi​nja​lo otvo​r i​ti pu​polj​ke. Da​nas je go​to​vo mo​g la osje​ti​ti u vlas​ti​tom ti​je​lu ka​ko u go​le​mim sta​bli​ma svi so​ko​vi bu​ja​ju i na​vi​r u uvis, go​r e pre​ma vr​š​ci​ma pu​po​lja​ka, da on​dje pro​lis​ta​ju u sit​no žar​ko hras​to​vo liš​će bron​ča​ne bo​je kao krv. Bi​ja​še to kao kak​va stru​ja što na​brek​la hi​ta uvis i raz​li​je​va se po ne​be​skom svo​du. Iz​bi​la je na čis​ti​nu, ali nje​g a on​dje ni​je bi​lo. Na​da​la mu se tek na​pol. Ma​li fa​za​ni, la​ki kao kuk​ci, žus​tro su do​tr​ča​li iz kli​jet​ki, a žu​te ko​ke upla​še​no kvo​ca​le. Con​nie je sje​la, pro​ma​tra​la ih i če​ka​la. Sa​mo je če​ka​la. Je​dva da​je vi​dje​la pi​li​će. Sa​mo je če​ka​la. Vri​je​me pro​mi​ca​lo po​la​ko kao san, a on ni​je do​la​zio. Sa​mo ga je na​pol oče​ki​va​la. Ni​kad se ni​je ona​mo na​vra​ćao pos​li​je​pod​ne. Mo​r a​la je ku​ći, na čaj. Va​lja​lo joj se pri​si​li​ti da ode. Dok se vra​ća​la, pro​mi​ca​la je sit​na ki​ši​ca.

– Zar opet ki​ša? – upi​ta Clif​ford kad ju je ugle​dao ka​ko otre​sa še​šir. – Sa​mo ro​mi​nja. Šu​te​ći je uli​la čaj, sva u ne​koj upo​mos​ti. Htje​la je još da​nas do lu​g a​r a da vi​di je li sve stvar​nost. Je li sve zbi​lja. – Smi​jem li ti kas​ni​je mal​ko či​ta​ti? – upi​ta Clif​ford. Ona ga sa​mo po​g le​da. Je li što osje​tio? – Osje​ćam se ta​ko neo​bič​no, pro​lje​će… ra​do bih mal​ko ot​po​či​nu​la – re​če ona. – Ka​ko god že​liš. Ne osje​ćaš se valj​da lo​še? – Ne, sa​mo sam umor​na, zbog pro​lje​ća. Že​liš li da ti gos​po​da Bol​ton kra​ti vri​je​me kak​vom igrom? – Ne, ra​di​je ću slu​ša​ti ra​dio. Osje​ti​la je čud​no za​do​volj​stvo u nje​g o​vu gla​su. Us​pe​la se uza ste​pe​ni​ce u svo​ju spa​va​o ni​cu. Tu je ču​la ka​ko nje​g ov zvuč​nik po​či​nje ur​la​ti ne​kim idi​o t​skim bar​šu​nas​tim nje​g o​va​nim gla​som, ne​što kao niz ulič​nih kri​ko​va, pra​vi sko​r up ot​mje​ne afek​ta​ci​je ko​ja opo​na​ša ne​ka​da​nje grad​ske iz​vi​ki​va​če. Obuk​la je sta​r u lju​bi​čas​tu ka​ba​ni​cu te na po​kraj na vra​ta iz​mak​la iz ku​će. Sit​na ki​ša za​ko​pre​ni​la svi​jet, ta​jans​tve​na, pri​g u​še​na, ali ni​je bi​la hlad​na. A Cons​tan​ci bi​ja​še vr​lo to​plo dok je br​za​la par​kom. Mo​r a​la je ot​kop​ča​ti svo​ju la​ku ka​ba​ni​cu. Šu​ma uti​hla, ni​je​ma i ta​jans​tve​na na toj ve​čer​njoj sit​noj ki​ši, pu​na taj​ne o ja​ji​ma i tek ras​pu​pa​nim pu​polj​ci​ma, o cvi​je​ću što se is​tom na​pol otvo​r i​lo. U po​lu​ta​mi svje​tlu​ca​lo dr​ve​će, go​lo i tam​no, kao da se ra​zo​dje​lo, i sve ze​le​no na tlu bi​ja​še kao da šu​šti ze​le​ni​lom. Još ni​ko​g a na čis​ti​ni. Go​to​vo se svi pi​li​ći za​vuk​li pod kvoč​ke, sa​mo se dvo​je-tro​je da​lo u pus​to​lo​vi​nu te kljuc​ka​ju na su​hu, pod sla​ni​nom stre​hom. Ta​ko! Još ga ne​ma. Ne​ma ga ni bli​zu. Mo​žda se što​g od do​g o​di​lo, mo​žda bi va​lja​lo da ode ona​mo do ku​će i po​g le​da. Ali bi​la je ro​đe​na da če​ka. Otvo​r i​la je ko​li​bu svo​jim klju​čem. Sve je bi​lo pos​prem​lje​no, ku​ku​r uz na​sut u san​duk, gu​nje​vi slo​že​ni na po​li​ci, sla​ma u ku​tu, ci​je​la hr​pa sla​me. Svje​tilj​ka vi​sje​la o svom čav​lu. Stol i sto​lac bi​ja​hu po​mak​nu​ti ona​mo gdje je ona le​ža​la. Sje​la je na sto​lac kraj vra​ta. Ti​ši​na le​g la po sve​mu. Sit​na ki​ša pr​ša​vi​ca si​pi​la je me​ko po​put iz​ma​gli​ce, vje​tar ni​je za​mo​r io. Nig​dje ni​kak​va zvu​ka. Dr​ve​će sta​ja​lo po​put ne​kih snaž​nih stvo​r o​va, ne​jas​no u po​lu​ta​mi, ti​ho i ži​vo. Ka​ko li sve bi​ja​še ži​vo! Mrak se spu​šta, mo​r a​la bi oti​ći. On je iz​bje​g a​va. Odjed​nom eto ga na čis​ti​ni, u cr​nu ka​pu​tu od vo​šta​nog plat​na, kao šo​fer, svje​tlu​cav od mo​kri​ne. Br​zo je po​g le​dao pre​ma ko​li​bi, na​pol poz​dra​vio, a on​da kre​nuo pre​ma ko​ko​šinj​ci​ma. On​dje bez ri​je​či čuč​ne, sve pa​ž​lji​vo pre​g le​da, po​tom briž​no za​tvo​r i kvoč​ke i pi​li​će za noć. Na​po​s​ljet​ku po​la​ko pri​đe k njoj. Još je sje​di​la u svo​me stol​cu. On sta​de pred nju, pod stre​hom. – Ta​ko, doš​li ste – re​če on u svo​me na​r je​čju. – Je​sam – od​g o​vo​r i ona te ga po​g le​da odoz​g o. – Za​kas​ni​li ste! – Is​ti​na je – po​t​vr​di on, gle​daj ući us​tra​nu, u šu​mu. Ona po​la​ko us​ta​ne i od​g ur​ne sto​lac. – Jes​te li htje​li unu​tra – upi​ta ga. On je lu​ka​vo po​g le​da. – Ne​će li svi​jet sva​šta po​mis​li​ti što na​vra​ća​te ova​mo sva​ku ve​čer? – upi​ta on. Za​što? – po​g le​da ga ona u ne​pri​li​ci. – Rek​la sam da ću do​ći. Nit​ko ne zna. Do​ma​lo će ipak saz​na​ti – do​če​ka on. – A što on​da?

Ni​je zna​la što re​ći na to. A za​što bi saz​na​li? – pri​upi​ta za​tim. – Svi​jet uvi​jek doz​na – uz​vra​ti on. Us​ne joj mal​ko za​drh​ta​še. – Pa što ja tu mo​g u – neo​d​luč​no će ona. – Mo​že​te spri​je​či​ti ta​ko da vi​še ne do​la​zi​te – on će ti​še. – Ali ja že​lim do​la​zi​ti – šap​nu ona. On šu​te​ći po​g le​da us​tra​nu, u šu​mu. – A što on​da ako se doz​na? – opet će on. – Pro​mis​li​te mal​ko o to​me. Po​mis​li​te ka​ko će​te se osje​ća​ti po​ni​že​nom. S jed​nim od slu​g u va​šeg mu​ža. Po​g le​da​la je u nje​g o​vo okre​nu​to li​ce. – Zna​či li to – pro​mu​ca ona – da me vi​še ne že​li​te? – Pro​mis​li​te o to​me – upor​no će on – pro​mis​li​te što će bi​ti ako lju​di doz​na​ju, Sir Clif​ford i svat​ko dru​g i, ako vas uz​mu na je​zik… – Pa ja mo​g u i oti​ći. – A ka​mo? – Bi​lo ka​mo. Imam svoj no​vac. Maj​ka mi je os​ta​vi​la dva​de​set ti​su​ća fun​ti, i znam da ih Clif​ford ne mo​že dir​nu​ti. Mo​g u li​je​po oti​ći. – Ali vi mo​žda ne že​li​te oti​ći. – Že​lim, že​lim. Ne ma​r im što će se do​g o​di​ti. – Sa​mo mis​li​te ta​ko, ali ma​r i​te. Mo​r a​te ma​r i​ti kao i svat​ko dru​g i. Va​lja vam ima​ti pred oči​ma da ste se za​bo​r a​vi​li s jed​nim lu​g a​r om. Bi​lo bi ne​što dru​g o da sam ja ka​kav gos​po​din. Da, da, mo​r a​te ma​ri​ti, i još ka​ko. – Ali ja ne ma​r im. Baš je me​ni sta​lo do mo​g a gos​pod​stva! Za​pra​vo ga mr​zim. Osje​ćam ka​ko se lju​di uvi​jek pod​smje​hu​ju kad mi se obra​ća​ju. Da, da. Po​dru​g u​je​te mi se i vi kad mi se obra​ća​te. – Da? Pr​vi ju je put po​g le​dao rav​no u oči. – Ja vam se ne po​dru​g u​jem – re​če od​luč​no. Kad ju je ta​ko po​gle​dao, vi​dje​la je ka​ko su mu oči po​tam​nje​le, sa​svim po​tam​nje​le, a zje​ni​ce se ra​ši​r i​le. – Zar ne ma​r i​te za opas​nost? – upi​ta je pro​muk​lim gla​som. – Tre​ba​lo bi da ma​r i​te dok ne bu​de pre​kas​no. Bi​lo je opo​me​ne i za​bri​nu​tos​ti u nje​g o​vu gla​su. – Ali ja ne​mam što iz​g u​bi​ti – sr​di​to će ona. – Kad bis​te zna​li što je i ka​ko je, sma​tra​li bis​te da sam sret​na ako to iz​g u​bim. No, bo​ji​te li se vi za se​be? – Da – krat​ko će on – bo​jim se, bo​jim. Strah me od sve​g a. – Če​g a? – upi​ta ona. On čud​no za​ba​ci gla​vom, po​ka​zu​ju​ći vanj​ski svi​jet. – Sve​g a. Svih njih! Na​to se prig​ne i na​g lo je po​lju​bi u ne​sret​no li​ce. – Ne, ne ha​jem – re​če on. – Ne​ka bu​de ta​ko, a sve dru​g o ne​ka vrag no​si. Ali ako po​ža​li​te…? – Ne​moj​te me tje​r a​ti – mo​li​la je. I, On sta​vi pr​ste na nje​zi​ne obra​ze te je opet na​g lo po​lju​bi. – Pus​ti me da uđem – re​če ti​ho – i ski​nem tu ka​ba​ni​cu. Ušao je, obje​sio pu​šku o klin, svu​kao mo​kri kož​ni ka​put i seg​nuo za gu​nje​vi​ma. – Do​nio sam još je​dan gunj, pa se mo​že​mo po​kri​ti ako že​li​te. – Ne mo​g u os​ta​ti du​g o – re​če ona – ve​če​r a je u se​dam i pol. Le​ti​mi​ce po​g le​da nju pa on​da na sat.

– Do​bro – re​če. Za​tvo​r io je vra​ta i upa​lio ma​lo svje​tlo u obje​še​noj pe​tro​lej​ki. – Jed​nom će​mo ima​ti mno​g o vre​me​na – nas​ta​vi on. Pa​ž​lji​vo je pros​tro gu​nje​ve, a je​dan joj sta​vio pod gla​vu. Za​tim na​čas sjed​ne na sto​čić i po​vu​če jek se​bi pri​dr​ža​va​ju​ći je jed​nom ru​kom, a dru​g om tra​že​ći nje​zi​no ti​je​lo. Ču​la je ka​ko je po​čeo br​že di​sa​ti kad ju je na​šao. Is​pod la​ke suk​nje bi​la je go​la. – Oh, ka​ko je div​no do​ti​ca​ti te! – re​če dok su mu pr​sti mi​lo​va​li njež​nu, to​plu, ta​jans​tve​nu ko​žu nje​zi​na stru​ka i bo​ko​va. Prig​nuo je li​ce i tr​ljao svo​je obra​ze o nje​zin tr​buh i steg​na. A ona se ču​di​la za​no​su ko​ji ga​je obu​zeo. Ni​je shva​ća​la lje​po​tu ko​ju je u njoj na​la​zio do​di​r u​ju​ći nje​zi​no ži​vo ta​jans​tve​no ti​je​lo: bi​ja​še to go​to​vo opi​je​nost lje​po​tom. Sa​mo strast mo​že to poj​mi​ti. A ka​da je strast mr​tva ili od​sut​na, on​da je div​ni ku​caj lje​po​te ne​pojm​ljiv i čak mal​ko prez​r iv; to​pla, ži​va lje​po​ta do​di​r a dub​lja je ne​g o lje​po​ta gle​da​nja. Ću​tje​la je ka​ko joj nje​g o​vi obra​zi kli​ze po steg​ni​ma, po tr​bu​hu i be​dri​ma i ka​ko je ta​r u nje​g o​vi br​ci i nje​g o​va gus​ta me​ka ko​sa, i ko​lje​na joj po​če​še drh​ta​ti. Du​bo​ko u se​bi osje​ti​la je ne​ku no​vu uz​bur​ka​nost, ne​ku no​vu na​g ost. I go​to​vo se upla​ši​la. Na​pol je za​že​lje​la da​je ne mi​lu​je ta​ko. Bi​ja​še joj kao da​ju je svu ovio. A ipak je če​ka​la, če​ka​la. Kad je ušao u nju, olak​šan i za​do​vo​ljan, s osje​ća​jem pot​pu​nog smi​r e​nja, ona je još če​ka​la. Ću​ti​la se kao da​je mal​ko za​ne​ma​r e​na, a zna​la je da​je to di​je​lom i nje​zi​na kriv​nja. Sa​ma je htje​la tu odvo​je​nost. Sad je mo​žda na to bi​la osu​đe​na. Mir​no je le​ža​la i osje​ća​la ka​ko se on u njoj mi​če, ću​tje​la nje​go​vu na​pe​tost, nje​g ov na​g li srh kad je iz​ba​cio sje​me i po​tom nje​g o​vo smi​r i​va​nje. Bi​lo je mal​ko smi​ješ​no to nje​g o​vo mi​ca​nje be​dri​ma. Ako si že​na i pri sve​mu to​me ne baš za​uze​ta, mo​r a ti se to mi​ca​nje mu​ških be​da​r a či​ni​ti kraj​nje smi​ješ​nim. Za​is​ta je mu​ška​r ac u tom po​lo​ža​ju i u tom či​nu smi​je​šan. Ipak, le​ža​la je mir​no, ni​je se mi​ca​la. Ni kad je za​vr​šio, ni​je se po​mak​la da do​đe do vlas​ti​tog za​do​vo​lje​nja, ka​ko je to ra​di​la s Mic​ha​eli​som, le​ža​la je mir​no, a su​ze joj po​la​ko na​vi​r a​le na oči i tek​le niz li​ce. I on je le​žao mi​mo. No, čvr​sto ju je dr​žao i po​ku​ša​vao joj no​g e po​kri​ti svo​jim no​g a​ma, da ih ugri​je. Le​žao je na njoj s pris​nom, ne​sum​nji​vom to​pli​nom. – Je li ti hlad​no? – upi​ta je njež​nim, ti​him gla​som, kao da mu je bli​zu, sa​svim bli​zu. A ona se osje​ća​la da​le​kom, ta​ko da​le​kom. – Ni​je, ali mo​r am ići – ti​ho će ona. On uz​dah​ne, pri​vi​je ju k se​bi, a za​tim po​pus​ti svoj za​g r​ljaj. Ni​je po​g o​dio za​što ona pla​če. Mis​lio je da je ona s njim. – Mo​r am ići – po​no​vi ona. Pri​di​g ao se, klek​nuo na​čas kraj nje, po​lju​bio joj unu​traš​nju stra​nu steg​na, za​tim joj spus​tio suk​nju. Za​kop​čao se bez mis​li, i ni​je se ni okre​nuo na sla​boj, sla​baš​noj svje​tlos​ti pe​tro​lej​ke. – Jed​nog da​na mo​r aš opet k me​ni, mo​joj ku​ći – re​če i po gle​da je to​plim, mir​nim po​g le​dom. Ona je le​ža​la ne mi​ču​ći se i gle​da​la go​r e u nje​g a, uto​nu​la u svo​je mis​li. Stra​nac! Stra​nac! Čak se mal​ko lju​ti​la na nj. Na​vu​kao je ka​put i po​tra​žio še​šir ko​ji mu je pao, a po​tom do​hva​ti pu​šku i ba​ci jeo ra​me. – On​da haj​de – re​če on i po​g le​da je to​plim, mir​nim po​g le​dom. Po​la​ko je us​ta​la. Ni​je joj se iš​lo. A ni​je htje​la ni os​ta​ti. On joj pri​dr​ža tan​ku ka​ba​ni​cu i pri​pa​zi je li sve u re​du. Otvo​r io je vra​ta. Va​ni se sa​svim umra​ča​lo. Vjer​ni pas pod stre​hom us​ta​de, ra​dos​tan što ga vi​di. Sit​na ki​ša za​ko​pre​ni​la ta​mu. Uhva​tio se de​be​li mrak. – Mo​r ao bih uze​ti svje​tilj​ku – re​če on. – Sad ne​će bi​ti ni​ko​g a na pu​tu. Išao je tik pred njom po uskom pu​tu, svje​tilj​ka mu se nji​ha​la ni​sko pri tlu, os​vjet​lju​ju​ći mo​kru tra​vu, cr​no, sjaj​no ko​r i​je​nje sple​te​no po​put zmi​ja i bli​je​do cvi​je​će. Sve dru​g o bi​ja​še si​va kiš​na iz​ma​g li​-

ca i pot​pu​na ta​ma. – Va​lja ti jed​nom k me​ni, ku​ći – po​no​vi on – ho​ćeš li? Jer ako čo​vje​ka obje​se, on​da je sve​jed​no je li zbog ov​ce ili zbog ja​nje​ta. Ču​di​la se ka​ko je us​traj​no že​li iako ne​ma ni​če​g a me​đu nji​ma, te iako ni​je pra​vo ni raz​g o​va​r ao s njom, a ona, i pro​tiv svo​je vo​lje, ne tr​pi na​r je​čje. Ono nje​g o​vo “va​lja ti jed​nom k me​ni” bi​ja​še kao da ni​je na​mi​je​nje​no njoj, ne​g o bi​lo kak​voj že​ni iz pu​ka. Po liš​ću cr​ve​ne pus​ti​ka​r e na sta​r o​me ko​nja​nič​kom pu​tu ra​za​bra​la je gdje se na​la​ze. – Sad je se​dam i če​t​vrt, sti​ći će​te na vri​je​me – re​če on. Pro​mi​je​nio je glas, bi​ja​še kao da osje​ća ka​ko je ona da​le​ko. Kad su za​kre​nu​li po​s​ljed​njim za​vi​jut​kom pu​ta i kad su doš​li do zi​da od li​je​ska i do vra​ta na par​ku, on uga​si svje​tilj​ku. – Odav​de vi​di​mo – re​če on i lju​baz​no je uhva​ti pod ru​ku. Te​ško se iš​lo, zem​lja pod nji​ho​vim no​g a​ma bi​la je ta​jans​tve​na, ali on je ko​r a​kom na​la​zio put, bi​ja​še na​vi​kao na to. Kod vra​ta da​de joj svo​ju elek​trič​nu svje​tilj​ku. – U par​ku je ne​što svje​tli​je – re​če – ali uz​mi​te da ne skre​ne​te s pu​ta. Imao je pra​vo, u par​ku se na čis​ti​na​ma vi​dje​lo ne​kak​vo sa​blas​no si​vo svje​tlu​ca​nje. On je ne​na​da​no pri​vu​če k se​bi i seg​nu ru​kom pod nje​zi​nu odje​ću te osje​ti nje​zi​no to​plo ti​je​lo pod svo​jom vlaž​nom, hlad​nom ru​kom. – Mo​g ao bih umri​je​ti do​di​r u​ju​ći že​nu po​put te​be – pro​muk​lo će on. – Os​ta​ni još ča​sak. Osje​ti​la je ka​ko ju je opet sil​no po​že​lio. – Ne mo​g u, mo​r am se po​žu​r i​ti – rek​la je ne​ka​ko div​lje. – Da – do​če​ka on, odjed​nom iz​mi​je​njen, i pus​ti je da ide. Ona se okre​nu, ali se od​mah vra​ti nje​mu, ka​zu​ju​ći: – Po​lju​bi me. Ne​vid​ljiv na​že se k njoj te je po​lju​bi u li​je​vo oko. Ona mu pru​ži us​ne i on je njež​no po​lju​bi, ali se naj​ed​nom po​vu​če. Mr​zio je po​lju​bac u us​ta. – Do​ći ću su​tra – ona će od​la​ze​ći. – Ako mog​nem – do​da. – Sa​mo ne ta​ko kas​no – do​če​ka on iz ta​me. Vi​še ga ni​je mo​g la vi​dje​ti, os​tao je u mra​ku. – La​ku noć – do​met​nu ona. – La​ku noć, va​še gos​pod​stvo – po​no​vi nje​g ov glas iz ta​me. Zas​ta​la je i po​g le​da​la u mo​kri mrak. Na​zi​r a​la je sa​mo ne​kak​vu Pje​g u. – Za​što si to re​kao? – upi​ta ona. – Ne​ma raz​lo​g a – od​g o​vo​r i on. – La​ku noć i po​žu​r i se. Uto​nu​la je u tam​no​si​vu opip​lji​vu noć. Straž​nja su vra​ta sta​ja​la otvo​r e​na, i ona neo​pa​že​no umak​nu u svo​ju so​bu. Tek što je za​tvo​r i​la vra​ta svo​je so​be, odjek​nu gong. Una​toč to​me htje​la se još oku​pa​ti, mo​r a​la se oku​pa​ti. “Ne​ću vi​še ni​kad za​kas​ni​ti”, re​če sa​moj se​bi, “pre​vi​še je glu​po”. Su​tra​dan ni​je otiš​la u šu​mu. Umjes​to ona​mo otiš​la je s Clif​for​dom u Ut​hwa​ite. Sa​da se Clif​ford zgo​di​mi​ce mo​g ao po​ves​ti autom; mlad, jak mo​mak, na​mje​šten kao šo​fer, mo​g ao mu je po​mo​ći da si​de s auta ako us​tre​ba. Htio je Clif​ford na​po​se po​sje​ti​ti svo​g a ku​ma Les​li​eja Win​te​r a, ko​ji je ži​vio u Shi​pley Hal​lu, ne​da​le​ko od Ut​hwa​itea. Win​ter je sa​da bio vre​me​šan gos​po​din, bo​g at, je​dan od imuć​nih vlas​ni​ka ug​lje​no​ko​pa ko​ji​ma su za kra​lja Edwar​da bi​la zlat​na vre​me​na. Kralj Edward ne​ko​li​ko je pu​ta do​la​zio u Shi​pley, u lov. Bio je to li​jep sta​r in​ski dvo​r ac sa štu​ka​tu​r a​ma, vr​lo ot​mje​no ure​đen, jer je Win​ter bio ne​že​nja i po​no​sio se svo​jim ot​mje​nim ži​vo​tom. No, mjes​to bi​ja​še okru​že​no ug​lje​no​ko​pi​ma. Les​lie Win​ter bio je sklon Clif​for​du, ali ga osob​no ni​je baš što​vao, zbog nje​g o​vih sli​ka u ilus​tri​r a​nim ča​so​pi​si​ma i zbog nje​g o​va pi​sa​nja. Vre​meš​ni gos​po​din bi​ja​še ko​r je​ni​ka iz ško​le kra​lja

Edwar​da, čo​vjek ko​ji vo​li ži​vje​ti, čo​vjek ko​ji je sma​trao da je ži​vot ži​vot, a pi​ska​r a​la ne​što sa​svim dru​g o. Ple​mić je pre​ma Cons​tan​ci bio pri​lič​no ga​lan​tan, sma​trao ju je smjer​nom, priv​lač​nom, do​bro od​g o​je​nom dje​voj​kom ko​ja ima dos​ta ja​da s Clif​for​dom, i ve​li​ka je šte​ta što ne​ma ni​kak​va iz​g le​da da do​ne​se na​s​ljed​ni​ka na Wrag​by. Ni on sam ni​je imao na​s​ljed​ni​ka. Con​nie je pre​miš​lja​la što li bi ple​mić re​kao kad bi znao da Clif​for​dov lu​g ar ima s njom lju​bav​ne od​no​se i da joj ka​zu​je “va​lja ti jed​nom k me​ni”. Za​mr​zio bi je i prez​r eo, jer je do​tje​r ao do​tle da go​to​vo mr​zi rad​nič​ki sta​lež što se gu​r a na​pri​jed. Čo​vje​ku nje​zi​na sta​le​ža ne bi za​mje​r io, jer je Con​nie po pri​r o​di bi​la ob​da​r e​na li​kom čed​nog, po​kor​nog dje​vo​jaš​tva, a mo​žda je to bio i dio nje​zi​ne pri​r o​de. Win​ter ju je na​zi​vao “dra​g o di​je​te” i dao joj je, za​pra​vo pro​tiv nje​zi​ne vo​lje, ljup​ku mi​ni​ja​tu​r u da​me iz osam​na​es​tog sto​lje​ća. No, Con​nie je bi​la za​o kup​lje​na svo​jim od​no​som s lu​g a​r om. Gos​po​din Win​ter, ko​ji za​is​ta bi​ja​še gen​tle​man i svjet​ski čo​vjek, vla​dao se pre​ma njoj kao pre​ma po​seb​noj lič​nos​ti i oso​bi​toj in​di​vi​du​al​nos​ti; ni​je ju ba​cao na is​tu hr​pu s os​ta​lim že​na​ma ko​ji​ma je go​vo​r io ti. Ni​je to​g a da​na otiš​la u šu​mu, ni su​tra​dan, ni dan pos​li​je to​g a. Ni​je ona​mo od​la​zi​la sve dok ni​je osje​ti​la, ili mis​li​la da osje​ća, ka​ko čo​vjek če​ka i žu​di za njom. Ali če​t​vr​tog se da​na straš​no uz​ne​mi​r i​la. Ipak ni​je htje​la u šu​mu, ni​je htje​la opet ra​ši​r i​ti be​dra ono​me mu​škar​cu. Mis​li​la je o sve​mu što bi mo​g la po​du​ze​ti – odves​ti se u Shef​fi​eld, oti​ći u po​sje​te, ali se gr​sti​la od po​mis​li na to. Na​po​s​ljet​ku od​lu​či se za šet​nju, ne u šu​mu, ne​g o u pro​tiv​nom smje​r u: oti​ći će u Ma​r e​hav, na ma​la že​ljez​na vra​ta na dru​g oj stra​ni par​ka. Bio je tih, tmu​r an pro​ljet​ni dan, go​to​vo to​pao. Kre​nu​la je od​sut​na du​hom, uto​nu​la u mis​li ko​jih ni​je bi​la svjes​na. Za​pra​vo ni​je ni​šta opa​ža​la iz​van se​be dok je iz mis​li ni​je pre​nuo jak pa​sji la​vež na far​mi Ma​r e​hay. Far​ma Ma​r e​hay! Paš​njak joj se​že sve do ogra​de Wrag​byja, su​sje​di su, no Con​nie već du​g o ni​je bi​la on​dje u po​sje​tu. – Bell! – ja​vi se ve​li​kom bi​je​lom psu. – Bell, za​is​ta si me za​bo​r a​vio? Zar me vi​še ne pre​poz​na​ješ? Bo​ja​la se psa. Bell je uz​mak​nuo i sve​jed​na​ko la​jao, a ona je htje​la pro​ći pre​ko dvo​r i​šta pa da​lje za​bra​nom. Po​ja​vi se gos​po​da Flint, že​na Cons​tan​ci​nih go​di​na, bi​ja​še uči​te​lji​ca; Con​nie ju je sum​nji​či​la da​je pod​muk​lo stvo​r e​nje. Flin​to​vi bi​ja​hu Chat​ter​leyje​vi za​kup​ci. – Pa to je Lady Chat​ter​ley, gle, gle! Oči gos​po​de Flint za​sja​le, li​ce joj po​r u​me​nje​lo kao dje​voj​či​ci. Bell, Bell! Zar ćeš la​ja​ti na Lady Chat​ter​ley? Bell, mi​r uj! Po​tr​či psu da ga uda​r i kr​pom što ju je dr​ža​la u ru​ci; za​tim pri​đe Cons​tan​ci. – Ina​če me poz​na​je – re​če Con​nie, ru​ku​ju​ći se. – Da​ka​ko da poz​na​je va​še gos​pod​stvo. Sa​mo se že​li pra​vi​ti va​žan – re​če gos​po​đa Flint, cr​ve​ne​ći se u na​g loj sme​te​nos​ti. – No, odav​no vas ni​je vi​dio. Je li vam do​bro? – Jest, hva​la, sa​svim mi je do​bro. – Pa ni​smo vas vi​dje​li go​to​vo svu zi​mu. Ho​će​te li ući, da vi​di​te di​je​te? – Ho​ću – ska​nji​va​la se Con​nie – ući ću na tre​nu​tak. Gos​po​da Flint po​br​za u ku​ću da pos​pre​mi, a Con​nie po​la​ko kre​nu za njom. Ok​li​je​va​la je u mrač​noj ku​hi​nji, gdje je na va​tri klju​ča​la vo​da u lon​cu. Gos​po​da Flint vra​ti se iz so​be u ku​hi​nju. – Na​dam se da će​te mi opros​ti​ti – re​če. – Iz​vo​li​te ova​mo. Uš​le su u so​bu, gdje je na iz​li​za​nu sa​g u pred ka​mi​nom sje​di​lo di​je​te, a stol bio po​vr​š​no pri​prem​ljen za čaj. Mla​da je slu​ški​nja pla​ho i nes​pret​no uz​mak​la na hod​nik. Di​je​te bi​ja​še ži​va​han ma​li stvor, od go​di​nu da​na ot​pri​li​ke, cr​ve​ne ko​se kao i otac i svje​tlo​mo​drih oči​ju. Bi​la je dje​voj​či​ca i ni​je se pla​ši​la. Sje​di​la je me​du jas​tu​ci​ma, okru​že​na po​ha​ba​nim lut​ka​ma i

dru​g im igrač​ka​ma u mo​der​nom obi​lju. – Ka​ko je slat​ka! – re​če Con​nie. – I ka​ko je na​r as​la! Či​ta​va dje​voj​ka! Bi​la joj je da​r o​va​la šal kad se ma​la ro​di​la i za Bo​žić pat​ki​cu od ce​lu​lo​ida. – Gle, Jo​sep​hi​ne, tko ti je do​šao u po​sjet! Tko je to, Jo​sep​hi​ne? Lady Chat​ter​ley, znaš Lady Chat​ter​ley, zar ne? Smi​o ni ma​li stvor hra​bro je gle​dao rav​no u Con​nie. Ne bi​ja​še mu ni​ma​lo sta​lo do nje​zi​na gos​pod​stva. – Ho​di k me​ni, ho​ćeš li? – Con​nie će dje​te​tu. – Di​je​te ni​je ma​r i​lo, i za​to ga Con​nie do​hva​ti i uze u na​r u​čje. Ka​ko bi​ja​še to​plo i ugod​no dr​ža​ti di​je​te na kri​lu – te njež​ne ru​či​ce i obi​jes​ne sit​ne no​ži​ce! – Upra​vo sam htje​la sa​ma pi​ti čaj. Lu​ke je oti​šao na sa​jam, pa mo​g u pri​r e​di​ti kad me vo​lja Bis​te li vi jed​nu ša​li​cu, Lady Chat​ter​ley? Za​ci​je​lo ni​je ono na što ste vi na​vik​li, ali ako bis​te iz​vo​lje​li… Con​nie je pris​ta​la iako ni​je že​lje​la da je pod​sje​ća na ono na što je na​vik​la. Že​na je pre​ure​di​la stol te iz​ni​je​la naj​bo​lje ša​li​ce i naj​bo​lji čaj​nik. – Ne​moj​te se, mo​lim vas, to​li​ko tru​di​ti – re​če Con​nie. No gos​po​di Flint ni​je bi​lo te​ško, na​pro​tiv, bi​ja​še joj za​bav​no. I ta​ko se Con​nie igra​la s dje​voj​či​com i za​bav​lja​la se nje​zi​nom sit​nom žen​skom hra​bros​ti, i uži​va​la u nje​zi​noj njež​noj mla​doj to​pli​ni. Mla​di ži​vot! I ta​ko ne​us​tra​šiv! Ta​ko bez stra​ha, a ta​ko bez obra​ne. A sve sta​r i​je lju​de pri​ti​šte tje​sko​ba i strah. Uze​la je ša​li​cu ča​ja ko​ji bi​ja​še pri​lič​no jak, i po​je​la rez kru​ha s mas​la​cem i uku​ha​nim šlji​va​ma. Gos​po​đa Flint ru​me​nje​la se i ža​r i​la suz​dr​ža​va​ju​ći uz​bu​đe​nost, kao da​je Con​nie ka​kav udva​r ač. I ča​vr​lja​le su upra​vo žen​ski i obje se ra​do​va​le. – Slab je ovaj čaj – re​če gos​po​đa Flint. – Mno​g o je bo​lji ne​g o kod ku​će – is​kre​no će Con​nie. – Oh – do​če​ka gos​po​đa Flint, ne vje​r u​ju​ći. ! Na​po​s​ljet​ku Con​nie us​ta​de. – Mo​r am ići – re​če – muž mi ne​ma poj​ma gdje sam. Bog zna što će mis​li​ti. – Ni​kad ne bi po​mis​lio da ste ov​dje – uz​bu​đe​no se na​smi​ja gos​po​da Flint. – Pos​lat će glas​ni​ke da vas tra​že na​o ko​lo. – Zbo​g om, Jo​sep​hi​ne – re​če Con​nie i po​lju​bi di​je​te mr​se​ći mu me​ku cr​ve​nu ko​si​cu. Gos​po​đa Flint otvo​r i za​klju​ča​na i za​su​nu​ta pred​nja vra​ta. Con​nie iz​i​đe u ma​li vrt pred pro​če​ljem, ogra​đen ži​vi​com od ko​zja​ka Duž sta​ze re​da​la se dva re​da ja​g or​či​ke, bar​šu​nas​te i buj​ne. – Li​je​pih li ja​g or​či​ka – re​če Con​nie. – Gor​či​ka, ka​ko ih na​zi​va Lu​ke – na​smi​ja se gos​po​đa Flint. – Uz​mi​te ko​ju. I hi​tro ubra ne​što bar​šu​nas​tog i žu​tog cvi​je​ća. – Dos​ta je, dos​ta! – vik​nu Con​nie. Do​đo​še do ma​lih vrt​nih vra​ta. – Ko​jim će​te pu​tem? – upi​ta gos​po​đa Flint. – Pre​ko bra​nje​vi​ne. _ Da po​g le​dam! O, da, kra​ve su u kle​ko​vu obo​r u. Ali još ni​su go​r e. Ogra​da je za​tvo​r e​na, mo​r at će​te pre​ko nje. – Znam se pe​nja​ti – uz​vra​ti Con​nie. – Mo​žda bih mo​g la s va​ma pre​ko paš​nja​ka. Kre​nu​še jad​nim paš​nja​kom što su ga sve​g a iz​g riz​li ku​ni​ći. U šu​mi pti​ce zvi​ždu​ka​le u div​ljem ve​-

čer​njem slav​lju. Ne​ki čo​vjek do​zi​vao po​s​ljed​nje kra​ve što su se vuk​le iz​g a​že​nim paš​nja​kom. – Ve​če​r as kas​no mu​zu – stro​g o će gos​po​da Flint. – Zna​ju da će se Lu​ke vra​ti​ti tek kad se umra​ča. Do​đo​še do ogra​de za ko​jom se kos​tri​je​ši gust mla​di je​lik. U ogra​di sta​ja​la ma​la vra​ta, ali za​klju​ča​na. S unu​traš​nje stra​ne, u tra​vi, le​ža​la praz​na bo​ca. – To je lu​g a​r e​va praz​na bo​ca za mli​je​ko – objas​ni gos​po​da Flint. – Mi mu do​ne​se​mo mli​je​ko dov​de, a on on​da do​đe po nj. – Ka​da? – upi​ta Con​nie. – Kad god je tu u bli​zi​ni. Čes​to uju​tru. On​da zbo​g om, Lady Chat​ter​ley! I do​đi​te opet. Baš mi​je dra​go što ste se na​vra​ti​li. Con​nie pri​je​đe pre​ko ogra​de na usku sta​zu me​đu gus​tim na​kos​tri​je​še​nim mla​dim je​la​ma. Gos​po​da Flint kre​nu na​trag paš​nja​kom. Cons​tan​ca ni​je vo​lje​la taj gus​ti no​vi dio šu​me; či​nio joj se ne​ugod​nim i za​g uš​lji​vim. Žu​r i​la se obo​r e​ne gla​ve, mis​le​ći na onu dje​voj​či​cu. Ljup​ko ma​lo stvo​r e​nje, ali bit će mal​ko kri​vo​no​g o kao i otac joj. Mo​g lo se to već sa​da vi​dje​ti, ali mo​žda će se raz​r as​ti. Kak​ve li to​pli​ne i za​do​volj​stva ima​ti di​je​te! I ka​ko se gos​po​đa Flint po​no​si ma​lom! Ima ne​što na njoj Što Con​nie ne​ma i oči​to ne mo​že ima​ti. Jest, gos​po​đa se Flint di​či​la svo​jim ma​te​r ins​tvom. A Con​nie je bi​la mal​ko, sa​mo mal​ko za​vid​na. Ni​je mo​g la a da ne bu​de tak​va. Upla​še​na pre​nu se iz svo​jih mis​li i pro​tis​nu ma​len krik: bi​ja​še tu ne​ki čo​vjek. Bio je to lu​g ar, sta​jao je na sta​zi kao Ba​la​amo​va ma​g a​r i​ca, pri​je​če​ći joj put. – Gle, gle! – iz​ne​na​đe​no će on. – Odak​le vi? – za​di​ha​no će ona. – A odak​le vi? Jes​te li bi​li u ko​li​bi? – Ne, ni​sam, bi​la sam na Ma​r e​ha​vu. Po​g le​dao ju je is​pit​lji​vo, a ona, kao po​ne​što kri​va, obo​r i i gla​vu. – A ho​će​te li sa​da u ko​li​bu? – upi​ta on go​to​vo stro​g o. – Ne, ne mo​g u, za​dr​ža​la sam se na Ma​r e​ha​vu. Nit​ko ne zna gdje sam, mo​r am se po​žu​r i​ti. – Da me​ne ot​pra​vi​te – re​če on uz iro​ni​čan smi​je​šak. – O, ne ni​je to. Ne​g o… – Pa što je on​da? – opet će on. I pri​đe joj te je obu​hva​ti ru​kom. Osje​ti​la je nje​g o​vo ti​je​lo uza svo​je. – Ah, ne sa​da, ne sa​da – uzvik​nu ona, nas​to​je​ći se otrg​nu​ti. – Za​što ne? Is​tom je šest sa​ti. Ima​mo još po​la sa​ta. Da, fa, že​lim te. r. Čvr​sto ju je dr​žao, a ona osje​ti nje​g o​vu po​tre​bu. Iz sta​r og na​g o​na bo​r i​la se za slo​bo​du. No ne​što dru​g o u njoj bi​ja​še neo​bič​no, mli​ta​vo i te​ško. Nje​g o​vo je ti​je​lo htje​lo u nju, i ona vi​še ni​je ima​la sr​ča​nos​ti da se opi​r e. Obaz​r eo se na​o ko​lo. – Ho​di, ho​di ova​mo – re​če, pro​dor​no gle​da​ju​ći kroz gus​te je​le, mla​de i tek na​pol na​r as​le. Po​g le​dao je na​trag, pre​ma njoj. Vi​dje​la mu je oči, upr​te i sjaj​ne, div​lje, bez lju​ba​vi. Ali nje​zi​na ju je vo​lja os​ta​vi​la. Čud​na joj te​ži​na sa​pe​la udo​ve. Po​pu​šta​la je, pre​pus​ti​la se. Po​veo ju je kroz gu​štik bod​lji​ka​va dr​ve​ća, ku​da bi​ja​še te​ško pro​bi​ti se, do mjes​ta gdje je bi​lo ne​što pros​to​r a i gdje je le​ža​la hr​pa su​hog gra​nja. On ga ne​što na​ba​ca na tlo, pros​tri​je na to svoj ka​put i pr​s​luk, i ona mo​r a​de le​ći ona​mo, pod gra​nje dr​ve​ća, kao ži​vo​ti​nja, dok je on če​kao, sto​je​ći u ko​šu​lji i hla​ča​ma i gle​da​ju​ći je uža​g re​nih oči​ju. Ipak bi​ja​še pa​ž​ljiv, jer ju je li​je​po po​le​g ao te je udob​no le​ža​la. Uza sve to pre​ki​nuo je vrp​cu na nje​zi​nu rub​lju, jer mu ni​je po​mo​g la pri ra​zve​zi​va​nju, ne​g o je sa​mo ne​po​mič​no le​ža​la.

Ra​zo​dje​nuo se spri​je​da, i ona osje​ti nje​g o​vo go​lo ti​je​lo kad je ušao u nju. Ča​sak je mi​r o​vao u njoj, na​bre​kao i drh​tav. Za​tim, kad se po​čeo mi​ca​ti u na​g lom bes​po​moć​nom or​g az​mu, pro​đo​še je no​vi, čud​ni sr​si, sva joj se nu​tri​na uz​bur​ka​la. Sr​si, sr​si, sa​mi sr​si, kao da tre​pe​r e njež​ni pla​me​no​vi, la​ki po​put per​ja, sus​ti​žu se i pla​ze, pla​ze pre​ma naj​vi​šoj mi​li​ni, slat​ki i div​ni, i sve se u njoj to​pi​lo od sa​mog mi​lja. Bi​ja​še kao da zvo​ne zvo​na, ru​ne se zvu​či i leb​de pe​nju​ći se pre​ma vr​hu. Le​ža​la je i ni​je bi​la svjes​na div​ljih, pri​ta​je​nih vri​sa​ka. Ali bi​lo je pre​br​zo go​to​vo, pre​br​zo a da bi sa​ma svo​jim nas​to​ja​njem pos​ti​g la svoj vr​hu​nac. Ka​ko je sve to bi​lo druk​či​je, druk​či​je. Ni​je tu ni​šta mo​g la. Ni​je mo​g la i da​lje bi​ti uko​če​na, ni​je ga mo​g la za​dr​ža​ti i pos​ti​ći svoj svr​še​tak. Ni​je mo​g la sa​mo če​ka​ti; če​ka​ti i u du​hu je​ča​ti, kad je osje​ti​la da se on od​mi​če, pov​la​či i ste​že, i da se bli​ži tre​nu​tak kad će kliz​nu​ti iz nje i sa​svim se po​vu​ći. A sva je nje​zi​na utro​ba bi​la otvo​r e​na i me​ka, po​vi​ja​la se kao mor​ska sa​sa na pli​mi i zva​la ga da opet ude u nju i da joj da​de ko​nač​nu pot​pu​nost. Zak​va​či​la se za nj ne​s​vjes​na u svo​joj stras​ti te on ni​je sa​svim kliz​nuo iz nje, i ona osje​ti ka​ko nje​g ov me​ki pu​po​ljak po​drh​ta​va u njoj i ka​ko se čud​ni rit​mo​vi mi​ču u nje​zi​noj nu​tri​ni u neo​bič​nim kret​nja​ma, ka​ko se ši​r e i bu​ja​ju dok ni​su is​pu​ni​li svu praz​ni​nu svi​jes​ti, i on​da opet po​če ne​iska​zi​vo gi​ba​nje ko​je za​pra​vo i ni​je bi​lo gi​ba​nje ne​g o sve dub​lji vr​tlo​zi čul​nos​ti, sve dub​lji vi​r o​vi što pro​di​r u kroz nje​zi​no tki​vo i svi​jest, dok se sva ni​je pre​tvo​r i​la u kon​cen​trič​no stru​ja​nje osje​ća​ja, i ona je le​ža​la pro​ti​sku​ju​ći ne​s​vjes​ne i ne​jas​ne je​ca​je. Ti su pri​g u​še​ni kri​ko​vi iz​vi​r a​li iz naj​dub​lje no​ći: ži​vot! Mu​ška​r ac je u ne​kom stra​hu slu​šao ka​ko je​ca​ji na​vi​r u pod njim dok se nje​g ov ži​vot pre​ta​kao u nju. A kad je pre​sah​nuo, umi​r io se i on i le​žao sa​svim mi​mo, be​s​vjes​no, dok je nje​zin za​g r​ljaj po​ma​lo po​pu​štao, te je i ona le​ža​la ne​po​mič​no. I ta​ko su le​ža​li i ni​šta vi​še ni​su zna​li, bez svi​jes​ti jed​no o dru​g o​me, obo​je sa​svim iz​g ub​lje​no. Na​po​s​ljet​ku se on po​čeo pri​di​za​ti, pos​tav​ši svjes​tan svo​je ne​bra​nje​ne go​lo​ti​nje, a i ona opa​zi da​je nje​g o​vo ti​je​lo po​pus​ti​lo u svo​me gr​če​vi​tom za​hva​tu. Od​mak​nuo se od nje, a ona osje​ti da​je ne smi​je os​ta​vi​ti ne​po​kri​tu. Sad je mo​r a po​kri​ti za​uvi​jek. Na kra​ju on se odvo​ji, po​lju​bi je i po​kri​je te se i sam poč​ne odi​je​va​ti. Ona je le​ža​la i gle​da​la go​r e, u gra​nje na dr​ve​ću, ali još se ni​je mo​g la po​mak​nu​ti. On je sta​jao i za​kap​čao hla​če, oba​zi​r u​ći se na​oko​lo. Sve sam gu​štik i ti​ši​na, osim upla​še​nog psa što je le​žao s nju​škom na pred​njim ša​pa​ma. Lu​g ar je opet sjeo na go​mi​lu gra​nja te bez ri​je​či uzeo Cons​tan​ci​nu ru​ku. Ona se okre​ne i po​g le​da ga. – Ovaj smo put za​jed​no za​vr​ši​li – re​če on. Ni​je od​g o​vo​r i​la. – Li​je​po je kad je ova​ko. Mno​g i pro​ži​ve cio ži​vot a da to ne upoz​na​ju – re​če on ne​ka​ko sne​no. Ona po​g le​da u nje​g o​vo za​miš​lje​no li​ce. – Je li? – upi​ta ona. – Je li ti dra​g o? On je po​g le​da rav​no u oči. – Jest, dra​g o mi je – po​t​vr​di on. – Ali pus​ti​mo to. Ni​je že​lio da ona go​vo​r i. Nag​nuo se nad nju te ju po​lju​bi​la ona osje​ti da je mo​r a uvi​jek ta​ko lju​bi​ti. Na​po​s​ljet​ku ona sjed​ne. – Zar lju​di čes​to ne svr​ša​va​ju za​jed​no? – upi​ta u bez​az​le​noj ra​doz​na​los​ti. Go​vo​r io je pro​tiv vo​lje, ža​le​ći što je za​po​čeo. – Je li ti ova​ko bi​lo i s dru​g im že​na​ma? On je ve​dro po​g le​da. – Ne znam – re​če – ne znam. I zna​la je da joj ne​će ni​kad re​ći ono što joj ne že​li re​ći. Pro​ma​tra​la mu je li​ce, i strast pre​ma nje​mu po​kre​nu se u nje​zi​noj nu​tri​ni. Odu​pi​r a​la se ko​li​ko je mo​g la, jer je to zna​či​lo da​je iz​g u​bi​la se​be. On odje​nu na se pr​s​nik i ka​put te opet pro​kr​či put do sta​ze. Po​s​ljed​nje vo​do​r av​ne sun​ča​ne zra​ke do​tak​nu​še šu​mu. – Ja ne​ću da​lje s to​bom – re​če on – bo​lje da ne idem. Za​miš​lje​no ga​je po​g le​da​la pri​je ne​g o što se

okre​nu​la. Pas je nes​trp​lji​vo če​kao da ko​nač​no kre​nu, a on kao da ni​je imao što da još ka​že. Ni​šta ni​je os​ta​lo. Con​nie je po​la​ko iš​la ku​ći osje​ća​ju​ći ko​li​ko je ono dru​g o du​bo​ko u njoj. Pro​bu​di​lo se u njoj dru​go bi​će, bla​g o go​r je​lo i to​pi​lo se u nje​zi​noj utro​bi, u nje​zi​nu kri​lu, i tim je bi​ćem obo​ža​va​la nje​g a. Obo​ža​va​la ga​je ta​ko da su joj ko​lje​na po​če​la kle​ca​ti dok je iš​la da​lje. To​pi​la se u svo​joj utro​bi i kri​lu, i bi​la ži​va i ra​nji​va, ne​moć​na u obo​ža​va​nju kao naj​jed​nos​tav​ni​ja že​na. “To je kao da osje​ćam di​je​te u se​bi”, re​če u mis​li​ma. Bi​lo je ta​ko da se nje​zi​na utro​ba, uvi​jek za​tvo​r e​na, odjed​nom ras​tvo​r i​la i na​pu​ni​la no​vim ži​vo​tom, go​to​vo te​r e​tom, a ipak bi​ja​še li​je​po. “Kad bih ima​la di​je​te!” re​če u se​bi. “Kad bih ga no​si​la u se​bi kao di​je​te!” – i na tu joj po​mi​sao omek​ša​še udo​vi, i ona ra​za​bra ko​li​ka je go​le​ma raz​li​ka ra​da li di​je​te sa​moj se​bi ili ga ra​da čo​vje​ku za ko​jim žu​di sva joj nu​tri​na. Ono pr​vo uči​ni joj se u ne​ku ru​ku obič​nim; ali ima​ti di​je​te s čo​vje​kom ko​g a obo​ža​vaš svim sr​cem i svom utro​bom, da, to joj da​je osje​ćaj da je pos​ta​la sa​svim dru​g o bi​će, i bi​ja​še joj kao da to​ne du​bo​ko, du​bo​ko u sre​di​šte sve žens​tve​nos​ti i u san stva​r a​nja. Ni​je to bi​la strast, no​va za nju, ne​g o čež​nji​vo obo​ža​va​nje. Zna​la je da se to​g a uvi​jek bo​ja​la, jer ju je to či​ni​lo bes​po​moć​nom. Još se i sad bo​ja​la, jer ako ga bu​de pre​vi​še obo​ža​va​la, iz​g u​bit će se, bit će iz​bri​sa​na, a ona to ni​je htje​la, ni​je htje​la bi​ti ro​bi​nja, za​suž​nje​na kao div​lja​ki​nja. Ne smi​je bi​ti za​suž​nje​na. Bo​ja​la se svo​je pre​da​nos​ti, ali ni​je se htje​la od​mah bo​r i​ti pro​tiv nje. Zna​la je da se mo​g la bo​r i​ti pro​tiv nje, ima​la je u se​bi vraž​ju sa​mo​vo​lju, ko​ja bi se la​ko omje​r i​la s obo​ža​va​njem što joj njež​no bu​ja u sr​cu i za​tr​g la ga. Mo​g la je to i sa​da – ba​r em je ta​ko mis​li​la – a pos​li​je bi se mo​g la po mi​loj vo​lji okre​nu​ti svo​joj stras​ti. O da, da bu​de stras​tve​na kao ba​kan​ti​ca, da kao nim​fa ju​r i šu​ma​ma i do​zi​va Iac​c​ho​sa, mis​tič​nog lja​ka, sjaj​ni fa​los ko​ji ne pri​pa​da ni​kak​voj ne​za​vis​noj osob​nos​ti, ne​g o je sa​mo bo​žan​ski slu​g a že​nin! Mu​ška​r ac, po​je​di​nac, ne​ka se ne usu​di ova​mo! On je slu​g a u hra​mu, no​sač i ču​var sjaj​nog fa​lo​sa, nje​zi​na vlas​niš​tva. Ta​ko je u ti​je​ku no​vog bu​đe​nja pla​nu​la u njoj na tre​nu​tak sta​r a kru​ta strast, i mu​ška​r ac se pro​met​nuo u prez​r e​nu stvar, u no​sa​ča fa​lo​sa, i bit će ras​tr​g an na ko​ma​di​će po​što oba​vi svo​ju služ​bu. U svim udo​vi​ma i u ti​je​lu osje​ća​la je sna​g u ba​kan​ti​ce, blis​ta​ve i hi​tre že​ne što oba​r a mu​škar​ca; i tek što je to oću​tje​la, sr​ce joj ote​ža. Ne že​li ona to, zna​no je to i ja​lo​vo, ne​plod​no; nje​zi​no je obo​ža​va​nje bla​g o. Ono je ta​ko ne​do​ku​či​vo, ta​ko njež​no, ta​ko du​bo​ko i ne​poz​na​to. Ne, ne, odre​ći će se svo​je kru​te sjaj​ne žen​ske mo​ći: do​te​ža​la joj, ot​vrd​la od nje; za​r o​nit će u no​vu kup​ku ži​vo​ta, u du​bi​ne svo​je nu​tri​ne ko​ja pje​va bez​g las​nu pje​smu pre​da​nos​ti. Pre​r a​no je da se poč​ne bo​ja​ti mu​škar​ca. – Pro​še​ta​la sam se do Ma​r e​ha​va i po​pi​la čaj s gos​po​dom Flint – rek​la je Clif​for​du. – Že​lje​la sam vi​dje​ti ma​lu. Ta​ko je mi​la s onom cr​ve​nom ko​som po​put pa​uči​ne. Ta​ko je dra​žes​na. Gos​po​din Flint oti​šao je na sa​jam, pa sam pi​la čaj s gos​po​dom i dje​voj​či​com. Je​si se bri​nuo gdje sam? – Da, bi​lo mi je mal​ko čud​no gdje si, ali sam slu​tio da si ne​ka​mo svra​ti​la na čaj – od​g o​vo​r i Clif​ford lju​bo​mor​no. Ne​kim je do​dat​nim ču​lom osje​tio na njoj ne​što no​vo, ne​što nje​mu ne​s​hvat​lji​vo, ali je to pri​pi​si​vao dje​te​tu. Mis​lio je da Con​nie ti​šti sa​mo to što ne​ma dje​te​ta, što ga ne mo​že auto​mat​ski ro​di​ti, da ta​ko ka​že​mo. – Vi​dje​la sam vas, mi​los​ti​va gos​po​do, ka​ko ide​te par​kom pre​ma že​ljez​nim vra​ti​ma, pa sam po​mis​li​la da će​te mo​žda na žup​ni dvor – re​če gos​po​da Bol​ton. – Za​ma​lo da ni​sam otiš​la ona​mo, ali sam on​da za​kre​nu​la na Ma​r e​hay. Dvje​ma že​na​ma su​sre​le se oči: si​ve, sjaj​ne, is​pit​lji​ve oči gos​po​de Bol​ton i mo​dre, za​sje​nje​ne i neo​bič​no li​je​pe oči Cons​tan​ci​ne. Gos​po​da Bol​ton bi​ja​še go​to​vo si​g ur​na da ona ima lju​bav​ni​ka, ali ka​ko je to mo​g u​će? I tko bi to mo​g ao bi​ti? Gdje je tu ka​kav mu​ška​r ac?

– Oh, do​bro je za vas da ka​di​kad iz​la​zi​te i po​tra​ži​te se​bi druš​tvo – re​če gos​po​đa Bol​ton. – Baš sam rek​la Sir Clif​for​du da bi gos​po​di do​bro či​ni​lo kad bi vi​še iz​la​zi​la me​du lju​de. – Jest, baš mi je dra​g o što sam iz​iš​la, ma​la je ta​ko slat​ko, umi​lja​to i ži​vah​no di​je​te, Clif​for​de – re​če Con​nie. – Ko​sa joj je po​put pa​uči​ne, svi​je​tlo​na​r an​čas​ta, a ima neo​bič​ne, dr​ske, bli​je​do-mo​dre oči po​put por​cu​la​na. Da​ka​ko da​je dje​voj​či​ca, ina​če ne bi bi​la ta​ko sr​ča​na, sr​ča​ni​ja ne​g o​li ije​dan ma​li Sir Fran​cis Dra​ke. – Pra​vo ve​li​te, mi​los​ti​va gos​po​do, to je pra​va ma​la Flint – pri​t​vr​di gos​po​da Bol​ton. – Uvi​jek su oni bi​li dr​ska cr​ve​no​g la​va obi​telj. – Zar je ne bi htio vi​dje​ti, Clif​for​de? U tvo​je ime po​zva​la sam ih na čaj, da​je vi​diš. – Ko​g a? – upi​ta Clif​ford, zlo​volj​no gle​da​ju​ći Cons​tan​cu. – Pa gos​po​du Flint i nje​zi​nu ma​lu, sad u po​ne​dje​ljak. – Mo​žeš s nji​ma pi​ti čaj go​r e u svo​joj so​bi – re​če Clif​ford. – Za​što, zar ne že​liš vi​dje​ti ma​lu? – uzvik​nu Con​nie. – Da, ali ne že​lim sve vri​je​me uz čaj pro​sje​di​ti s nji​ma. – Oh – do​če​ka Con​nie i za​g le​da se u nj ši​r om otvo​r e​nih, za​mag​lje​nih oči​ju. Za​pra​vo ga i ni​je vi​dje​la, bio je to net​ko dru​g i. – Va​še gos​pod​stvo mo​že pri​r e​di​ti ugo​dan čaj i go​r e u svo​joj so​bi, gos​po​di Flint bit će ta​ko i dra​že ne​g o da​je Sir Clif​ford pri​su​tan – ja​vi se gos​po​da Bol​ton. Bi​la je uvje​r e​na da Con​nie ima lju​bav​ni​ka, i ne​što joj je u du​ši klik​ta​lo. Ali tko je to? Tko je on? Mo​žda će joj gos​po​da Flint po​mo​ći da od​g o​net​ne za​g o​net​ku. Con​nie te ve​če​r i ni​je ma​r i​la da se oku​pa. Osje​ćaj da se nje​g o​va put do​ti​ca​la nje​zi​ne, i sam nje​g ov za​g r​ljaj, bi​ja​še joj drag i u ne​kom smis​lu svet. Clif​ford je bio sla​be vo​lje. Ni​je ju pus​tio da ode pos​li​je ve​če​r e, a ona je že​lje​la bi​ti sa​ma. Po​g le​da​la ga​je, ali je, za​ču​do, bi​la po​kor​na. – Ho​će​mo li se igra​ti, ili da ti či​tam, ili što bi? – upi​ta on zlo​volj​no. – Či​taj mi – re​če Con​nie. – Što da či​tam: sti​ho​ve ili pro​zu? Ili dra​mu? – Či​taj Ra​ci​nea – od​g o​vo​r i ona. Pri​je bi​ja​še nje​g o​va maj​sto​r i​ja da či​ta Ra​ci​nea s pra​vim fran​cu​skim za​no​som, ali je sad bio mr​zo​vo​ljast i po​ne​što sa​mo​vo​ljan; za​pra​vo mu dra​ži bi​ja​še ra​dio. A Con​nie je ši​va​la, ši​va​la ha​lji​ni​cu od svi​le žu​te kao ja​g lac, skro​je​nu od jed​ne nje​zi​ne ha​lji​ne: ši​va​la je ha​lji​ni​cu za dje​voj​či​cu gos​po​đe Flint. Skro​ji​la ju je iz​me​đu po​vrat​ka i ve​če​r i, i sa​da je sje​di​la u bla​g om, mir​nom za​no​su i ši​va​la, dok se nas​tav​ljao ža​mor či​ta​nja. U svo​joj je nu​tri​ni osje​ća​la bru​ja​nje stras​ti, bru​ja​nje što bi​ja​še kao bruj pos​li​je zvo​nja​ve du​bo​kih zvo​na. Clif​ford joj ne​što na​po​me​nu o Ra​ci​neu, ali ona je ra​zu​mje​la tek po​što su ri​je​či već proš​le. – Da, da – re​če ona i po​g le​da ga – to je div​no. Opet se upla​šio du​bo​ko​g a mo​drog sja​ja nje​zi​nih oči​ju i nje​zi​na bla​g og mi​r a dok je on​dje sje​di​la. Još ni​kad ni​je bi​la ta​ko pot​pu​no bla​g a i mir​na. Oba​vi​ja​la ga​je ne​kom ča​r o​li​jom do ne​mo​ći, bi​ja​še kao da ga omam​lju​je ne​ki mi​r is što stru​ji od nje. Bes​po​moć​no je či​tao da​lje, i gr​le​ni zvuk fran​cu​skog je​zi​ka či​nio joj se kao huj vje​tra u dim​nja​ku. Od Ra​ci​nea ni​je shva​ti​la ni ri​je​či. Uto​nu​la je u svoj bla​g i za​nos, kao šu​ma što šu​mi u pri​g u​še​nu ra​dos​nu ši​šo​lje​nju pro​lje​ća kad sve pu​pa. Mo​g la je ću​tje​ti ka​ko se na is​tom svi​je​tu na ko​jem ona ži​vi na​la​zi mu​ška​r ac, bez​i​me​ni mu​ška​rac što se kre​će na li​je​pim no​g a​ma, li​jep u ta​jans​tve​nos​ti svog uda. I u se​bi, u svim svo​jim ži​la​ma, ću​tje​la je nje​g a i di​je​te. Nje​g o​vo je di​je​te bi​lo u svim nje​zi​nim ži​la​ma kao što su​mra​čje sve oba​vi​ja.

Bi​la je kao šu​ma, kao tam​ni hras​tov splet što pri​g u​še​no hu​ji mi​li​jar​da​ma ne​r as​tvo​r e​nih pu​po​lja​ka. Za​sad su pti​ce po​žu​de dri​je​ma​le u go​le​mom za​mr​še​nom sle​tu nje​zi​na ti​je​la. Clif​for​dov glas zap​lju​ski​vao je da​lje, za​mo​r io i klo​ko​tao u neo​bič​nim zvu​ci​ma. Ka​ko to bi​ja​še čud​no, ka​ko li neo​bič​no! I ka​ko je bio neo​bi​čan on, na​dvi​jen nad knji​g om, ču​dan, la​kom i ugla​đen, ši​r o​kih ple​ća i bez pra​vih no​g u! Kak​ve li neo​bič​ne spo​do​be, oš​tre, hlad​ne i nes​lom​lji​ve vo​lje kak​ve pti​ce, a bez to​pli​ne, bez ikak​ve to​pli​ne! Jed​no od onih stvo​r o​va bu​duć​nos​ti što ne​ma​ju du​še ne​g o na​da​sve ži​vu, hlad​nu vo​lju. Stres​la se mal​ko, upla​še​na od nje​g a. Ali je za​tim bla​g i to​pli pla​men ži​vo​ta bio ja​či od nje​g a, i zbilj​ske mu stva​r i os​ta​do​še sa​kri​ve​ne. Za​vr​ši​lo se či​ta​nje, ona se lec​nu. Uz​g le​da i još se ja​če tr​že kad opa​zi ka​ko je Clif​ford pro​ma​tra bli​je​dim, ne​ugod​nim oči​ma, go​to​vo s mrž​njom. – Li​je​pa hva​la! Za​is​ta div​no či​taš Ra​ci​nea! – bla​g o će ona. – Go​to​vo is​to ta​ko div​no kao što ti slu​šaš – okrut​no će on. – A što to ra​diš? – upi​ta za​tim. – Ši​jem dje​čju ha​lji​ni​cu, za ma​lu gos​po​de Flint. On se okre​nu. Di​je​te, di​je​te! Sva je ti​me obu​ze​ta. – Na​po​s​ljet​ku – on će dek​la​ma​to​mim gla​som – čo​vjek iz Ra​ci​nea mo​že iz​vu​ći sve što že​li. Čuv​s​tva ko​ja su ure​đe​na i čvr​sto obli​ko​va​na važ​ni​ja su ne​g o ne​ured​na, zbr​ka​na osje​ća​nja. Za​g le​da​la se u nj krup​nim, ne​si​g ur​nim, za​mag​lje​nim oči​ma. – Da, sva​ka​ko je​su – do​če​ka ona. – Da​naš​nji je svi​jet sa​mo sni​zio čuv​s​tva ti​me što im je pus​tio ma​ha. Ono što nam tre​ba to je kla​sič​no sav​la​da​va​nje. – Jest – po​t​vr​di ona po​la​ko i po​mis​li na to ka​ko on bez​briž​na li​ca slu​ša te čuv​s​tve​ne glu​pos​ti na ra​di​ju. Lju​di ima​ju čuv​s​tva, a za​pra​vo ne osje​ća​ju ni​šta. Valj​da to zna​či bi​ti ro​man​ti​čan. – Toč​no – do​če​ka on. Bio je umo​r an. Ta ga je ve​čer umo​r i​la. Vi​še bi vo​lio da je sa svo​jim teh​nič​kim knji​g a​ma, ili sa svo​jim uprav​ni​kom rud​ni​ka, ili da slu​ša ra​dio. Ude gos​po​da Bol​ton do​no​se​ći dvi​je ča​še mli​je​ka sa sla​dom: jed​nu Clif​for​du da bo​lje spa​va, a dru​gu Cons​tan​ci da se opo​r a​vi. Bi​ja​še to noć​ni na​pi​tak što ga​je ona uve​la. Con​nie se ra​do​va​la što će oti​ći čim po​pi​je svo​ju ča​šu; bi​la je za​hval​na što ne mo​r a Clif​for​da spre​ma​ti u pos​te​lju. Uze​la je ča​šu i sta​vi​la na pla​danj, a za​tim uze pla​danj da ga od​ne​se van. – La​ku noć, Clif​for​de! Spa​vaj do​bro! Ra​či​ne ude u čo​vje​ka kao san. La​ku noć! Po​žu​r i​la se na​vra​ta. Ta​ko, otiš​la je a da ga ni​je ni po​lju​bi​la pri​je spa​va​nja. Gle​dao ju je oš​trim hlad​nim po​g le​dom. Ta​ko dak​le. Ni​je ga ni po​lju​bi​la za la​ku noć, i to po​što je pro​veo ve​čer či​ta​ju​ći joj. Straš​na bez​o ​sje​ćaj​nost! Sve ako je po​lju​bac pu​ka for​mal​nost, ali o tak​vim for​mal​nos​ti​ma ovi​si ži​vot. Ona je bolj​še​vik, za​is​ta. Nje​zi​ni su ins​tin​k​ti bolj​še​vič​ki! Hlad​no je i lju​ti​to gle​dao u vra​ta kad je iz​iš​la. Srdž​ba! Opet ga je obu​zeo strah od no​ći. Bio je on mre​ža od ži​va​ca, i kad ni​je bio za​o kup​ljen ra​dom i pun ener​g i​je, ili kad ni​je slu​šao ra​dio, kad je bio kraj​nje rav​no​du​šan, ta​da ga​je mo​r io strah i opa​san osje​ćaj praz​ni​ne što pri​je​ti. Stra​šio se. A Con​nie bi mu mo​g la mak​nu​ti taj strah kad bi htje​la. Ali bi​ja​še oči​to da ona to ne​će. Bi​la je beš​ćut​na i hlad​na, beš​ćut​na pre​ma sve​mu što on či​ni za nju. On ži​vot žr​tvu​je za nju, a ona je bez​o ​sje​ćaj​na pre​ma nje​mu. Že​lje​la je sa​mo ići svo​jim pu​tem. “Da, gos​po​da vo​li svo​ju vo​lju.” Sa​da ju je op​sje​la mi​sao na di​je​te. Upra​vo kao da​je nje​zi​no vlas​ti​to, nje​zi​no a ne nje​g o​vo. Pra​vo li se raz​mo​tri, Clif​ford je bio zdrav. Iz​g le​dao je krep​ko, li​ce mu ru​me​no; bio je ple​ćat, ši​r o​kih i ja​kih gru​di, ugo​jen. A ipak, u is​ti se mah bo​jao smr​ti. Či​ni​lo mu se da mu neg​dje pri​je​ti stra​ho​vit

jaz, ne​kak​va praz​ni​na što će pro​g u​ta​ti svu nje​g o​vu sna​g u. Ka​di​kad je osje​ćao da​je bez ener​g i​je, mr​tav, za​is​ta mr​tav. Za​to su nje​g o​ve iz​bu​lje​ne bli​je​de oči ima​le ču​dan po​g led, po​ne​što krut i ta​ko hla​dan i u is​ti mah go​to​vo bez​o ​čan. Bi​ja​še ta​ko neo​bi​čan taj po​g led bez​o č​nos​ti, bi​ja​še kao da tri​jum​fi​r a nad ži​vo​tom una​toč ži​vo​tu. “Tko poz​na​je taj​nu vo​lje… jer ona po​bje​đu​je i an​đe​le…” Naj​g o​r e mu bi​ja​hu no​ći kad ni​je mo​g ao spa​va​ti. Bi​ja​še straš​no kad mu je sa svih stra​na pri​je​ti​lo uni​šte​nje. Mu​či​la ga spoz​na​ja što eto pos​to​ji a ne​ma ži​vo​ta – bez ži​vo​ta pos​to​ja​ti u no​ći. No, sa​da mo​že po​zvo​ni​ti gos​po​di Bol​ton. A ona će uvi​jek do​ći. Bi​la je to ve​li​ka utje​ha. Do​ći će u kuć​nom ogr​ta​ču, s ko​som u ple​te​ni​ci spu​šte​noj niz le​da, dje​vo​jač​ki zbu​nje​na, prem​da joj je sme​đa ple​te​ni​ca pro​ša​r a​na si​je​dim vla​si​ma. I pri​pre​mit će mu ka​vu ili čaj od ka​mi​li​ce, i igrat će s nji​me šah ili pi​ket. Ima​la je za že​nu neo​bič​nu spo​sob​nost da pri​lič​no do​bro igra šah: i kad je na​pol spa​va​la, do​bro je igra​la, ta​ko do​bro da​je vri​je​di​lo po​bi​je​di​ti je. Ta​ko su zna​li sje​di​ti u ti​hoj noć​noj pris​nos​ti, ili je ona sje​di​la a on le​žao u pos​te​lji, i svje​tilj​ka za či​ta​nje oba​vi​ja​la ih svo​jim sa​mot​nim vi​jen​cem, ba​ca​la svje​tlo na njih – na nju dok je go​to​vo spa​va​la a on bio u stra​hu, te su igra​li, igra​li za​jed​no, pa bi on​da pi​li ka​vu s ne​što pre​pe​čen​ca: je​dva su i go​vo​r i​li u noć​noj ti​ši​ni, ali bi​ja​hu jed​no dru​g om na utje​hu. Te se no​ći gos​po​da Bol​ton pi​ta​la tko li je lju​bav​nik Lady Chat​ter​ley. I mis​li​la je na svo​g a Te​da, ko​ji je odav​no mr​tav, a ko​ji za nju ni​kad ni​je bio sa​svim mr​tav. I dok bi ta​ko mis​li​la na nje​g a, jav​lja​la se u njoj sta​r a mrž​nja na svi​jet, a na​po​se pre​ma gos​po​da​r i​ma, ko​ji su ga ubi​li. Uis​ti​nu oni ga ni​su ubi​li, ali po nje​zi​nu je​su. I sto​g a neg​dje du​bo​ko u du​ši bi​ja​še ona ni​hi​list i pra​vi anar​hist. U nje​zi​nu po​lus​nu mi​je​ša​le se mis​li o nje​zi​nu Te​du i mis​li o ne​poz​na​tom lju​bav​ni​ku Lady Chat​ter​ley, i ta​da je osje​ća​la da s tom dru​g om že​nom di​je​li du​bo​ku mrž​nju na Sir Clif​for​da i na sve što on pred​stav​lja. A u is​to se vri​je​me igra​la s njim pi​ke​ta, i to za nov​čić od šest pen​sa. Bi​ja​še joj iz​vor za​do​volj​stva to što kar​ta s jed​nim ba​r o​ne​tom, pa i to što u igri s njim gu​bi pol ši​lin​g a. Kad su se kar​ta​li, uvi​jek su igra​li za no​vac. Ta​ko je Clif​ford za​bo​r av​ljao na se​be. I obič​no je do​bi​vao. I te je no​ći do​bi​vao. I ta​ko mu se ni​je spa​va​lo dok se ni​je po​ja​vio pr​vi si​je​vak da​na. Sre​ćom, svi​ta​lo je oko če​ti​r i i pol, ili ta​ko po pri​li​ci. Con​nie je le​ža​la u pos​te​lji i sve je to vri​je​me tvr​do spa​va​la. No, ni lu​g ar ni​je na​la​zio mi​r a. Po​za​tva​r ao je ko​ko​šinj​ce, obi​šao šu​mom, vra​tio se ku​ći i ve​če​r ao. Ali ni​je le​g ao. Sjeo je po​kraj va​tre i uzeo raz​miš​lja​ti. U mis​li mu do​la​zi​la mla​dost pro​ve​de​na u Te​ver​shal​lu i pet-šest go​di​na nje​g o​va brač​nog ži​vo​ta. Mis​lio je o svo​joj že​ni, uvi​jek s gor​či​nom. Či​ni​la mu se ta​ko su​r o​vom. Ni​je ju vi​dio još od pro​lje​ća 1915. kad je oti​šao u voj​sku. A ona je ipak bli​zu, ni tri mi​lje od nje​g a, su​r o​vi​ja ne​g o ikad. Na​dao se da​je ne​će ni​kad vi​dje​ti, dok god ži​vi. Zag​nao se u mis​li o svo​me ži​vo​tu u tu​đi​ni, kad je bio voj​nik. In​di​ja, Egi​pat, pa on​da opet In​di​ja: sli​je​pi ži​vot bez mis​li, s ko​nji​ma; pa pu​kov​nik ko​ji ga​je vo​lio, a i on nje​g a; go​di​ne kad je bio čas​nik, po​r uč​nik s li​je​pim iz​g le​dom da pos​ta​ne ka​pe​tan. Za​tim pu​kov​ni​ko​va smrt od upa​le plu​ća, i ka​ko je i sam je​dva umak​nuo smr​ti; nje​g o​vo ošte​će​no zdrav​lje; nje​g ov du​bo​ki ne​mir; od​la​zak iz voj​ske i po​vra​tak u En​g le​sku da opet bu​de rad​nik. Pri​la​g o​da​vao se ži​vo​tu. Mis​lio je da će ba​r em na ne​ko vri​je​me bi​ti si​g u​r an u ovoj šu​mi. Do​sad još ni​je bi​lo lo​va: tre​ba uz​g o​ji​ti fa​za​ne. Mo​r a pos​lu​ži​va​ti lo​vač​ko druš​tvo. Bit će sam i odvo​jen od ži​vo​ta, a to je sve što že​li. Po​treb​na mu je ne​ka po​za​di​na. A ovo mu je rod​ni kraj. Tu mu je i ma​ti, prem​da mu ona ni​kad ni​je mno​g o zna​či​la. Mo​g ao je nas​ta​vi​ti ži​vot, ži​vo​va​ti iz da​na u dan, ne​ve​zan i bez na​de, jer ni​je znao što da poč​ne sa so​bom. Ni​je znao što da poč​ne sa so​bom. Ot​ka​ko je ne​ko​li​ko go​di​na bio čas​nik, ofi​cir me​du dru​g im ofi​ci​ri​ma i vla​di​nim či​nov​ni​ci​ma, s nji​ho​vim že​na​ma i obi​te​lji​ma, iz​g u​bio je sva​ku že​lju da “na​pre​du​je”.

U sred​njem i vi​šem sta​le​žu pos​to​ja​la je ne​ka upor​nost, ži​la​va upor​nost i be​ži​vot​nost, ka​ko ih je on poz​na​vao, i za​to je os​tao hla​dan i druk​či​ji ne​g o što su os​ta​li. Vra​tio se ta​ko svo​me sta​le​žu. Tu je na​šao ono što bi​ja​še za​bo​r a​vio za go​di​na svo​je od​sut​nos​ti, bez​na​čaj​nost osje​ća​ja i pros​tač​ko vla​da​nje ko​je mu bi​ja​še kraj​nje od​boj​no. Sa​da je na​po​kon priz​na​vao ko​li​ko je važ​no po​na​ša​nje. Priz​na​vao je i to ko​li​ko je važ​no i pri​či​nja​ti se da ti ni​je sta​lo za pol nov​či​ća i za sit​ni​ce u ži​vo​tu. Ali me​du obič​nim lju​di​ma ni​je bi​lo pre​nav​lja​nja. Nov​čić vi​še ili ma​nje za sla​ni​nu bio je va​žan, i naj​sit​ni​je po​skup​lje​nje bi​ja​še važ​ni​je od kak​ve pro​mje​ne u Evan​đe​lju. Ni​je to pod​no​sio. I po​vrh sve​g a na​te​za​nje oko pla​će. Ka​ko je ži​vio me​du po​sjed​ni​ci​ma, znao je da​je sa​svim ulu​do oče​ki​va​ti kak​vu po​bolj​ši​cu. U toj bor​bi je​di​no rje​še​nje bi​ja​še to da ne vo​diš bri​g u o pla​ći. Jest, ali ako je čo​vjek si​r o​mah i ne​volj​nik, mo​r a se bri​nu​ti za pla​ću. Na​po​s​ljet​ku pla​ća pos​ta​je je​di​no za što se va​lja bri​nu​ti. Bri​g a za no​vac bi​ja​še po​put ve​li​kog ra​ka, griz​la je po​je​din​ce svih sta​le​ža. Lu​g ar ni​je ma​r io i ni​je se bri​nuo za no​vac. A što za​tim? I što ži​vot pru​ža dru​g o do​li bri​g u za no​vac? Ni​šta. A ipak je mo​g ao ži​vje​ti sam, u jad​noj utje​hi da je sam, i uz​g a​ja​ti fa​za​ne, ko​je će na​po​s​ljet​ku pos​tri​je​lja​ti go​jaz​ni lju​di pos​li​je do​r uč​ka. Sve is​praz​no. No, če​mu bri​g a, če​mu uz​r u​ja​va​nje? Uis​ti​nu, on se do​sad ni​je bri​nuo ni uz​ne​mi​r i​vao sve dok ova že​na ni​je uš​la u nje​g ov ži​vot. Bio je go​to​vo de​set go​di​na sta​r i​ji od nje. Ali je po svo​me is​kus​tvu bio ti​su​ću go​di​na sta​r i​ji, jer je po​čeo sa sa​mo​g a dna. Ve​za je me​du nji​ma bi​va​la sve uža. Već je mo​g ao vi​dje​ti dan kad se vi​še ne​će mo​ći odvo​ji​ti od nje i ka​da će mo​r a​ti za​po​če​ti za​jed​nič​ki ži​vot. “Jer lju​bav​ne se ve​ze te​ško tr​g a​ju.” I što on​da? Da, što on​da? Mo​r a li po​če​ti iz​no​va? Ni sa’čim? Odak​le da poč​ne? Mo​r a li u taj ži​vot uples​ti i Con​nie? Mo​r a li ući u stra​ho​vi​tu sva​đu sa svo​jom gru​bom že​nom, ko​ja ga mr​zi? Kak​vih li ja​da! A on vi​še ni​je mlad ni po​ma​man za ži​vo​tom. Ni​je ni od ono​g a bez​briž​nog so​ja. Ra​ni​la bi ga sva​ka gor​či​na i sva​ka ruž​no​ća – a tek žen​ska! Sve ako bi se Con​nie os​lo​bo​di​la Sir Clif​for​da, a on svo​je že​ne, sve ako bi njih dvo​je bi​lo slo​bod​no – što bi ra​di​li? Što bi on sam ra​dio? Što bi sa svo​jim ži​vo​tom? A ne​što mo​r a uči​ni​ti. Ne mo​že bi​ti sa​mo pri​tu​ca​lo, ne mo​že ži​vje​ti od nje​zi​na nov​ca i od svo​je vr​lo ma​le mi​r o​vi​ne. To je ono ne​r je​ši​vo. Mo​g ao je je​di​no po​miš​lja​ti da ode u Ame​r i​ku, da se ogle​da u no​vom svi​je​tu. Ni​je ni​ka​ko vje​r o​vao u do​lar. No mo​žda, mo​žda ima što​g od dru​g o. Ni​je se mo​g ao smi​r i​ti ni le​ći u pos​te​lju. Pro​sje​dio je ta​ko do po​no​ći u ne​koj otu​pje​los​ti i u ro​ju gor​kih mis​li, a on​da na​g lo us​ta​de te do​hva​ti ka​put i pu​šku. – Haj​de, cu​r o – re​če ku​ji – na​ma je naj​bo​lje kad smo va​ni. Bi​la je zvjez​da​na noć, ali bez mje​se​či​ne. Kre​nuo je na po​la​g a​nu, pa​ž​lji​vu, ti​hu i skro​vi​tu op​hod​nju. Je​di​no s či​me se imao bo​r i​ti bi​ja​hu ug​lja​r i, ko​ji su pos​tav​lja​li zam​ke za ze​če​ve, oso​bi​to ug​lja​r i iz Stack Ga​tea, kod Ma​r e​ha​va. No sad je lo​vos​ta​ja, pa su i ug​lja​r i ima​li mal​ko ob​zi​r a. Uza sve to, ti​ho​ta​pa​nje u po​tra​zi za zvje​r o​kra​di​ca​ma smi​r i​va​lo mu živ​ce i od​vra​ća​lo ga od vlas​ti​tih mis​li. Kad je do​vr​šio svoj po​la​g a​ni, oprez​ni obi​la​zak – u op​hod​nji je pre​va​lio go​to​vo pet mi​lja – bi​ja​še umo​r an. Po​peo se na vrh bre​žulj​ka i obaz​r eo se na​o ko​lo. Nig​dje ni​kak​va zvu​ka osim bru​ja, sla​bog tre​ska​vog bru​ja s ug​lje​no​ko​pa u Stack Ga​teu, ko​ji ni​je ni​kad pres​ta​jao ra​di​ti. I nig​dje go​to​vo ni​kak​vih svje​ta​la osim sjaj​nih elek​trič​nih ni​zo​va na rud​ni​ci​ma. Svi​jet le​ži u mrač​nom, dim​lji​vom snu. Bi​ja​hu dva sa​ta i pol. Čak i u svo​me snu bi​ja​še to okru​tan, ne​mi​r an svi​jet: tre​se se u klo​pa​r a​nju vla​ka ili kak​va ve​li​kog te​r et​nja​ka na ces​ti i si​je​va ru​me​nim od​sja​jem ta​li​o nič​kih pe​ći. To je svi​jet že​lje​za i ug​lje​na, okrut​nost že​lje​za i dim ug​lje​na i bes​kraj​na, bes​kraj​na po​hle​pa ko​ja sve tje​r a. Pu​ka gramz​lji​vost ko​ja se kre​će u svo​me snu. Bi​lo je hlad​no, pa je kaš​ljao. Oštar stu​den vje​tar po​te​zao pre​ko bre​žulj​ka. Lu​g a​r o​ve mis​li na​ma​ta​le se oko že​ne. Sve što ima ili bi mo​g ao ima​ti dao bi za to​pao za​g r​ljaj s njom, da su obo​je uvi​je​ni u je​-

dan po​kri​vač i da spa​va​ju. Sve na​de u vječ​nost i sve što je do​bio u proš​los​ti dao bi sa​mo da mu je ona ov​dje, sa​mo da su njih dvo​je to​plo jed​no kraj dru​g o​g a, umo​ta​ni u je​dan po​kri​vač, i da spa​va​ju, sa​mo da spa​va​ju. Či​ni​lo se da mu je po​treb​no je​di​no to da spa​va sa že​nom u svom za​g r​lja​ju. Oti​šao je u ko​li​bu, umo​tao se u gunj i le​g ao na pod. Ali ni​je mo​g ao zas​pa​ti, bi​ja​še mu hlad​no. Kru​to je osje​ćao svo​ju ne​pot​pu​nu pri​r o​du. Kru​to je osje​ćao manj​ka​vos​ti svo​je sa​mo​će. Čez​nuo je za njom, za že​nom, i htio da​je do​di​r u​je, da​je čvr​sto pri​vi​ne uza se u ča​su pot​pu​nos​ti i da spa​va. Opet je us​tao te iz​i​šao; kre​nuo pre​ma vra​ti​ma par​ka, a on​da po​la​ko sta​zom ku​ći. Bi​ja​hu go​to​vo če​ti​r i sa​ta, sve​udilj ve​dro i hlad​no, ali još ni​kak​va zna​ka svi​ta​nja. Bi​ja​še na​vi​kao na ta​mu, do​bro je vi​dio. Po​la​ko, po​la​ko priv​la​či​lo ga ve​li​ko zda​nje kao mag​net. Htio je bi​ti u nje​zi​noj bli​zi​ni. Ni​je to bi​la po​žu​da, ni​ma​lo. Bio je to kru​ti osje​ćaj ne​pot​pu​ne sa​mo​će ko​joj tre​ba ti​ha že​na pri​vi​je​na u nje​g o​vu za​g r​lja​ju. Mo​žda će je na​ći. Mo​žda će je mo​ći zov​nu​ti van ili ne​ka​ko na​ći put k njoj. Jer po​tre​ba bi​ja​še za​po​vjed​na. Po​la​g a​no, ti​ho us​pe se obron​kom pre​ma dvor​cu. Po​tom za​vi oko ve​li​kih sta​ba​la na​vrh bre​žulj​ka, pa da​lje ka pri​la​zu ko​ji je u ve​li​kom lu​ku za​vi​jao oko trav​nih gre​di​ca pred glav​nim ula​zom. Već je mo​g ao vi​dje​ti dvi​je go​le​me buk​ve što sto​je na ve​li​koj rav​noj tra​ti​ni pred ku​ćom i tam​no se ocr​ta​va​ju na noć​nom ne​bu. Tu je ku​ća, ni​sko zda​nje, du​g o i tam​no, s jed​nim je​di​nim svje​tlom što go​r i u pri​zem​lju, u so​bi Sir Clif​for​da. No u ko​joj je so​bi ona, že​na što dr​ži dru​g i kraj tan​kog ko​nop​ca ko​ji ga ta​ko ne​smi​lje​no vu​če, to ni​je znao. Pri​šao je bli​že, s pu​škom u ru​ci, i stao ne​po​mič​no na pri​la​zu, pro​ma​tra​ju​ći ku​ću. Mo​žda bi​je i sa​da mo​g ao na​ći, ne​ka​ko do​ći k njoj. Ku​ća ni​je ne​pris​tup​na, a on je umje​šan po​put kak​va pro​val​ni​ka. Za​što ne bi oti​šao k njoj? Sta​jao je ne​po​mič​no i če​kao, a za njim sla​bo i ne​pri​mjet​no bli​je​dio pr​vi krik zo​r e. Vi​dio je ka​ko se svje​tlo u so​bi uga​si​lo. Ali ni​je vi​dio gos​po​du Bol​ton ka​ko pri​la​zi pro​zo​r u i pov​la​či sta​r i zas​tor od tam​no​pla​ve svi​le, i ka​ko sto​ji u tam​noj so​bi i gle​da u po​lu​ta​mu da​na ko​ji se bli​ži, če​ka že​lje​no sva​nu​će, če​ka i če​ka da se Sir Clif​ford za​is​ta uvje​r i da​je sva​nu​la zo​r a. Jer kad se on uvje​r i o to​me, zas​pat će go​to​vo od​mah. Sli​je​pa od pos​pa​nos​ti sta​ja​la je kraj pro​zo​r a i če​ka​la. Ka​ko je sta​ja​la, tr​g la se i uma​lo što ni​je krik​nu​la. Jer va​ni na pri​la​zu sta​jao ne​ki čo​vjek, tam​na spo​do​ba u po​lu​mra​ku. Na​g lo se ra​sa​ni​la i gle​da​la, ali ni​je ni pis​nu​la, da ne uz​bu​ni Sir Clif​for​da. Da​nje svje​tlo po​če​lo se raz​li​je​va​ti na​o ko​lo, a cr​na spo​do​ba bi​va​la ma​nja i jas​ni​ja. Ona ra​za​bra pu​šku i do​ko​lje​ni​ce, i na​bu​če​ni ka​put – bit će to Oli​ver Mel​lors, lu​g ar. Jest, on je, jer eno i psa ko​ji kao sje​na nju​ška na​o ko​lo i če​ka na nj. A što bi taj čo​vjek? Pa ne mis​li valj​da pro​bu​di​ti ku​ću. Za​što sto​ji kao uko​pan, gle​da go​r e u ku​ću kao pas ko​ji gi​ne od lju​ba​vi pred ku​ćom gdje je ku​ja. Za ime Bož​je! Gos​po​di Bol​ton pro​đe gla​vom kao mu​nja. Pa to je lju​bav​nik Lady Chat​ter​ley. On, on! Tko bi mis​lio! Ta i ona je, Ivy Bol​ton, bi​la ne​koć mal​ko za​ljub​lje​na u nje​g a, kad je on bio mom​čić od šes​na​est a ona že​na od dva​de​set i šest go​di​na! Bi​lo je to on​da kad je uči​la, a on joj po​ne​što po​ma​g ao u ana​to​mi​ji i u dru​g o​me što je mo​r a​la uči​ti. Bio je bis​tar dje​čak, imao je sti​pen​di​ju za gim​na​zi​ju u Shef​fi​el​du, i učio fran​cu​ski i sva​šta, i pos​li​je sve​g a pos​tao je glav​ni ko​vač i pot​ki​vao je ko​nje jer vo​li ko​nje, ka​ko je go​vo​r io, ali za​pra​vo za​to što se bo​jao oti​ći u svi​jet i s nji​me se su​če​li​ti, sa​mo to ni​je ni​kad priz​na​vao. Bio je zgo​dan mo​mak, za​is​ta zgo​dan, mno​g o joj je po​mo​g ao, ta​ko joj je pa​met​no i li​je​po znao sve raz​lo​ži​ti. Bio je pa​me​tan kao i Sir Clif​ford, i uvi​jek je bio do​bar sa že​na​ma. Vi​še sa že​na​ma ne​g o s mu​škar​ci​ma, ka​ko su go​vo​r i​li.

Sve dok se ni​je ože​nio onom Ber​t​hom Co​ut​ts, kao sa​mom se​bi za inat. Ne​ki se lju​di že​ne se​bi za inat, jer su se u ne​če​mu ra​zo​ča​r a​li. I ni​je ču​do što je pro​ma​šio. On​dje ga ni​je bi​lo go​di​ne i go​di​ne, cio rat. Pos​tao je po​r uč​nik i tko zna što još, pos​tao je gos​po​din, za​is​ta pra​vi gos​po​din. Pa se vra​tio u Te​ver​shall da bu​de lu​g ar! Eto, ne​ki se lju​di ne zna​ju oko​r is​ti​ti pri​li​kom ko​ja im se pru​ži! A go​vo​r i onim ra​zvu​če​nim der​bv​shir​skim na​r je​čjem kao naj​o ​bič​ni​ji pu​ča​nin, a ona, Ivy Bol​ton, do​bro zna da​je go​vo​r io kao pra​vi gos​po​din, kad je htio. Jest, jest, gos​po​da se dak​le za​g le​da​la u nje​g a! Pa i ni​je ona pr​va: ima ne​što na nje​mu. Kad čo​vjek sa​mo pro​mis​li: on mo​mak ro​đen i odras​tao u Te​ver​shal​lu, a ona Lady na Wrag​by Hal​lu! Za​is​ta plju​ska uz​no​si​tim Chat​ter​leyji​ma! Ka​ko se da​ni​lo, on, lu​g ar, shva​ti da ne mo​že ta​ko. Ni​je do​bro po​ku​ša​va​ti os​lo​bo​di​ti se svo​je usam​lje​nos​ti. Mo​r aš is​tra​ja​ti u njoj dok​le ži​viš. Sa​mo ka​di​kad bit će praz​ni​ne is​pu​nje​ne. Ka​di​kad! Ali mo​raš če​ka​ti to “ka​di​kad”. Spri​ja​te​lji se sa svo​jom sa​mo​ćom, us​traj u njoj dok​le ži​viš. A kad do​đu tre​nu​ci is​pu​nje​nja, pri​hva​ti ih. Ali tre​nu​ci mo​r a​ju do​ći sa​mi od se​be, ne mo​žeš ih si​lom stvo​r i​ti. Na​pre​čac po​pus​ti žar​ka že​lja ko​ja ga​je vuk​la k njoj. Pre​ki​nuo ju je jer je ta​ko mo​r a​lo bi​ti. Tre​ba​lo je da pri​la​že​nje bu​de s oba​dvi​ju stra​na. A ako mu ona ne pri​la​zi, on ne​će tra​g a​ti za njom. Ne smi​je. Mo​r a se uk​lo​ni​ti dok mu ona ne pri​đe. Po​la​ko se okre​nuo, raz​miš​lja​ju​ći, pri​hva​ća​ju​ći opet svo​ju sa​mo​ću. Znao je da​je ta​ko bo​lje. Ona mo​r a do​ći k nje​mu: ne​ma smis​la da tra​g a za njom. Za​is​ta ne​ma smis​la. Gos​po​da Bol​ton vi​dje​la ga​je ka​ko od​la​zi, vi​dje​la je ka​ko pas ka​ska za njim. “Jest, jest!” re​če u se​bi, “to je je​di​ni čo​vjek na ko​g a ne bih po​mis​li​la. Bio je lju​ba​zan sa mnom kad je još bio mo​mak, po​što sam iz​g u​bi​la Te​da. Ta​ko, ta​ko. Sto bi re​kao on, Sir Clif​ford, kad bi znao!” I po​bje​do​nos​no po​g le​da Clif​for​da, ko​ji je već spa​vao, kad je ti​ho iz​la​zi​la iz so​be. JE​DA​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE Con​nie je pos​pre​ma​la jed​nu od ro​po​tar​ni​ca na Wrag​byju. Bi​lo ih je ne​ko​li​ko: sva ku​ća bi​ja​še pra​vo skla​di​šte po​kuć​stva, a po​r o​di​ca ni​je ni​kad ni​šta pro​da​va​la. Otac Sir Ge​o f​freyja vo​lio je sli​ke, a nje​g o​va maj​ka vo​lje​la je na​mje​štaj iz cinqu​ecen​ta. Sir Ge​o f​frey je pak vo​lio sta​r e rez​ba​r e​ne hras​to​ve škri​nje i sa​kris​tij​ske san​du​ke. Ta​ko se nas​tav​lja​lo u na​r a​šta​ji​ma. Clif​ford je skup​ljao vr​lo mo​de​me sli​ke uz vr​lo umje​r e​ne ci​je​ne. Ta​ko je u ro​po​tar​ni​ci bi​lo lo​ših sli​ka Sir Edwi​na Lan​d​se​era i ga​nut​lji​vih pti​čjih gni​jez​da Wil​li​ama Hen​r yja Hun​ta i dru​g ih aka​dem​skih tri​ča​r i​ja – do​volj​no da upla​še kćer jed​nog čla​na Kra​ljev​ske aka​de​mi​je. Od​lu​či​la je da jed​nog da​na sve to raz​g le​da i raš​čis​ti. A za​ni​mao ju je gro​te​sk​ni na​mje​štaj. Naš​la je sta​r u obi​telj​sku ko​li​jev​ku od pa​li​san​dra, briž​no umo​ta​nu da se oču​va od kva​r a i tru​le​ži. Mo​r a​la ju je od​mo​ta​ti da ju po​g le​da. Ima​la je ne​ke dra​žes​ti i du​g o ju je gle​da​la. – Kak​ve li šte​te što se ne mo​že upo​tri​je​bi​ti – uz​dah​nu gos​po​da Bol​ton, ko​ja joj po​ma​g a​še. – Prem​da su tak​ve ko​li​jev​ke da​nas iz​iš​le iz mo​de. – Pa mo​g la bi se opet upo​tri​je​bi​ti. Mo​g la bih ima​ti di​je​te – re​če Con​nie kao da​je rek​la da bi mo​g la do​bi​ti nov še​šir. – Mis​li​te ako bi se što​g od do​g o​di​lo Sir Clif​for​du – pro​mu​ca gos​po​da Bol​ton. – Ne! Mis​lim ova​ko ka​ko jest. Sir Clif​ford ima sa​mo mi​šić​nu pa​r a​li​zu, a ina​če ni​je njo​me za​hva​ćen – re​če Con​nie, la​žu​ći ta​ko pri​r od​no kao što di​še. Clif​ford joj je tu mi​sao uci​je​pio u gla​vu. Ka​zao joj je: “Jas​no da bih ipak mo​g ao ima​ti di​je​te. Za​pra​vo ni​sam sa​svim obo​g a​ljen. Sna​g a mi se mo​že la​ko vra​ti​ti, iako su mi uze​ti mi​ši​ći na steg​ni​ma i na no​g a​ma. I on​da bi se mo​g lo sje​me pre​ni​je​ti.” I za​is​ta, u ča​so​vi​ma ener​g i​je, kad je mar​lji​vo ra​dio na po​bolj​ša​nju rud​ni​ka, bi​ja​še kao da mu se

vra​ća mu​ška sna​g a. Con​nie ga​je po​g le​da​la za​pre​pa​šte​no. No bi​la je do​volj​no mu​dra da​je nje​g o​ve sno​ve o bu​duć​nos​ti upo​tri​je​bi​la u svo​ju ko​r ist. Jer bi ra​do ima​la di​je​te ako bi mo​g la – sa​mo ne nje​go​vo. Gos​po​da Bol​ton os​ta​de na​čas za​pa​nje​na, dah joj se uzeo. Ni​je u to po​vje​r o​va​la, vi​dje​la je u to​me ne​ku lu​kav​šti​nu. Ali što, li​ječ​ni​ci da​nas sva​šta či​ne. Mo​g li bi iz​ves​ti umjet​nu oplod​nju. – Oh, mi​los​ti​va gos​po​do, ja se sa​mo mo​g u na​da​ti i mo​li​ti se za vas da imad​ne​te di​je​te. Bi​lo bi to li​je​po za vas i za sve. Du​še mi, di​je​te na Wrag​byju, ka​ko bi se on​da sve pro​mi​je​ni​lo. – Zar ne? – pri​upi​ta Con​nie. I oda​bra tri aka​dem​ske sli​ke, sta​r e šez​de​set go​di​na, da ih po​ša​lje voj​vot​ki​nji od Shor​tlan​d​sa za nje​zin idu​ći do​bro​tvor​ni sa​jam. Pro​zva​li su je “sa​jam​ska voj​vot​ki​nja”, jer je po svoj gro​fo​vi​ji tra​ži​la stva​r i da ih ras​pro​da na do​bro​tvor​nim saj​mo​vi​ma. Bit će odu​šev​lje​na kad pri​mi tri uok​vi​r e​ne aka​dem​ske sli​ke. Mo​žda će zbog to​g a čak do​ći u po​sjet. Ka​ko li je Clif​ford uvi​jek bio bi​je​san kad bi ona doš​la u po​sjet! “Bo​že mi​li”, go​vo​r i​la je gos​po​da Bol​ton u se​bi, “je li to di​je​te Oli​ve​r a Mel​lor​sa na ko​je nas pri​prav​ljaš? Ah, dra​g a mo​ja, to bi on​da bi​lo te​ver​shal​l​sko di​je​te u ko​li​jev​ci na Wrag​byju, ta​ko mi sve​g a! Ni​jed​no​me ni dru​g o​me ne bi bi​lo na sra​mo​tu!” Me​du dru​g im stra​ho​ta​ma u toj ro​po​tar​ni​ci na​la​zi​la se cr​na ove​ća la​ki​r a​na škri​nji​ca, vr​lo vje​što iz​ra​đe​na pri​je šez​de​se​tak-se​dam​de​se​tak go​di​na, pu​na sve​g a i sva​če​g a. Na vr​hu bi​ja​še to​alet​ni pri​bor: čet​ke, bo​či​ce, ogle​da​la, češ​lje​vi, ku​ti​ji​ce, čak tri li​je​pe ma​le bri​tve u si​g ur​nim ko​r i​ca​ma, bri​ja​ća pli​ti​ca i dru​g o. Do​lje pak bi​ja​še pi​sa​ća opre​ma: bu​g a​či​ce, pe​r a, tin​tar​ni​ca, pa​pir, omot​ni​ce, bi​ljež​ni​ce; za​tim pot​pu​na ši​va​ća opre​ma, tro​je ška​r e raz​li​či​tih ve​li​či​na, na​pr​st​ci, igle, svi​le​ni i pa​muč​ni ko​nac, dr​ve​na glji​va za kr​pa​nje, sve naj​bo​lje kak​vo​će, vr​lo li​je​po iz​r a​đe​no. Za​tim je tu bi​la ma​la me​di​cin​ska za​li​ha, bo​či​ce s nat​pi​som La​uda​num, Tin​c​tu​r a Myr​r ​hae, Ess. Cloyis i dru​g im, ali sve praz​ne. Sve to bi​ja​še no​vo nov​ca​to, ne​tak​nu​to, a sve, kad se zak​lo​pi, bi​ja​še kao oma​nja tr​bu​šas​ta put​na tor​ba. Škri​nja je bi​la div​no smiš​lje​na i iz​r a​đe​na. Iz​vr​s​na iz​r a​đe​vi​na iz vik​to​r i​jan​skog do​ba, ali ne​ka​ko nez​g rap​na. Ne​ki je od Chat​ter​leyja za​ci​je​lo to osje​tio, jer se ku​ti​ja ni​je ni​kad upo​tri​je​bi​la. No gos​po​da se Bol​ton odu​še​vi​la. – Po​g le​daj​te kak​vih li li​je​pih i sku​po​cje​nih če​ta​ka! Pa te čet​ki​ce za bri​ja​nje, tri, sa​vr​še​ne! A tek ove no​ži​ce! Naj​bo​lje što se za no​vac mo​g u ku​pi​ti. Div​no, ka​žem vam! – Je li? – do​če​ka Con​nie. – On​da uz​mi​te. – Oh ne, Mylady! – On​da će ovo le​ža​ti ov​dje do sud​njeg da​na. Ako ne​će​te, po slat ću to voj​vot​ki​nji za​jed​no sa sli​ka​ma, a ni​je za​vri​je​di​la to​li​ko. Uz​mi​te sa​mo! – Oh, va​še gos​pod​stvo! Ni​kad vam se ne​ću mo​ći do​volj​no za​hva​li​ti. – Ne tre​ba​te ni po​ku​ša​ti – na​smi​ja se Con​nie. I gos​po​da Bol​ton odje​dri odan​de s cr​nom škri​nji​com u ru ka​ma, sva ru​me​na od uz​bu​đe​nja. Gos​po​din Bet​ts odve​zao ju je ko​či​jom ku​ći, u se​lo, za​ci​je​lo s nje​zi​nom škri​njom. A ona je sva​ka​ko mo​r a​la po​zva​ti ne​ke svo​je pri​ja​te​lji​ce da im je po​ka​že: uči​te​lji​cu, lje​kar​ni​ko​vu že​nu, gos​po​du We​edon, že​nu dru​g og bla​g aj​ni​ka. Sve su oci​je​ni​le da je to ne​što pre​kras​no. A on​da po​đe ša​pat o dje​te​tu Lady Chat​ter​ley. – Ne​ma kra​ja ču​de​si​ma! – re​če gos​po​đa We​edon. Ali gos​po​đa Bol​ton bi​ja​še uvje​r e​na, ako se ro​di di​je​te, da će bi​ti Clif​for​do​vo. Eto! Ne​du​g o za​tim pas​tor će ob​zir​no Clif​for​du: – Mo​že​mo li se za​is​ta na​da​ti na​s​ljed​ni​ku na Wrag​byju? To je za​is​ta bi​la mi​los​ti​va ru​ka Gos​pod​nja! – Da, mo​že​mo se na​da​ti – re​če Clif​ford s bla​g om iro​ni​jom, a u is​ti mah s iz​vjes​nim uvje​r e​njem.

Po​ma​lo je po​čeo vje​r o​va​ti da bi to uis​ti​nu mo​g lo bi​ti nje​g o​vo di​je​te. On​da jed​nog po​pod​ne​va do​đe Les​lie Win​ter, knez Win​ter, ka​ko su ga svi zva​li: mr​šav, bes​pri​je​ko​ran, se​dam​de​se​to​g o​diš​njak. Sva​ka je po​je​di​nost na nje​mu po​ka​zi​va​la gen​tle​ma​na, ka​ko je gos​po​đa Bol​ton rek​la gos​po​đi Bet​ts. Za​is​ta, sva​ki mi​li​me​tar na nje​mu! Sta​r o​mod​ni na​čin go​vo​r a – s mno​g im eh-eh – či​nio ga sta​r o​mod​ni​jim ne​g o​li du​g a vla​su​lja. Vri​je​me u svo​me le​tu od​no​si to fi​no sta​r o pe​r je. Raz​g o​va​r a​li su o ug​lje​no​ko​pi​ma. Clif​for​do​va na​mi​sao bi​ja​še da bi nje​g ov ug​ljen, čak i go​r e vr​ste, mo​g ao pre​r a​di​ti u tvr​do, kon​cen​tri​r a​no go​r i​vo, ko​je bi pri go​r e​nju ra​zvi​ja​lo ve​li​ku vru​ći​nu kad bi mu se pod pri​lič​no ja​kim tla​kom do​vo​dio vla​žan, ki​si​kom za​si​ćen zrak. Odav​no su opa​zi​li ka​ko na oso​bi​to ja​kom, vlaž​nom vje​tru zgu​r a go​r i vr​lo ži​vo, go​to​vo se i ne di​mi i os​tav​lja pe​peo kao si​tan prah umjes​to te​ško​g a ru​men​kas​tog šljun​ka. – A gdje ćeš na​ći prik​lad​ne stro​je​ve za pa​lje​nje svog go​r i​va? – upi​ta Win​ter. – Sam ću ih na​či​ni​ti. I sam ću upo​treb​lja​va​ti svo​je go​r i​vo, a on​da ću pro​da​va​ti elek​trič​nu stru​ju. Si​gu​r an sam da bih to mo​g ao. – Ako to mo​žeš, on​da sjaj​no, eh, eh, sjaj​no, dra​g o mom​če. Bit će mi dra​g o ako ti u če​mu mo​g u po​mo​ći. Strah me da sam po​ne​što sta​r o​mo​dan, a mo​ji su ug​lje​no​ko​pi kao i ja. Tko zna, kad ja odem, mo​žda će bi​ti lju​di kao što si ti. Sjaj​no! Ta​ko će svi opet do​bi​ti po​sao, i ne​ćeš mo​r a​ti pro​da​va​ti svoj ug​ljen ili iz​lo​ži​ti se opas​nos​ti da ga ne​maš ko​me pro​da​ti. Sjaj​na mi​sao, na​dam se da će bi​ti us​pje​ha. Da imam si​no​va, ne​ma sum​nje da bi ima​li su​vre​me​nih ide​ja za Shi​pley. Ne, ne​ma sum​nje. Ne​g o, dra​go mom​če, je​su li os​no​va​ne gla​si​ne da se mo​že​mo na​da​ti na​s​ljed​ni​ku na Wrag​byju? – Zar ima tak​vih gla​si​na? – upi​ta Clif​ford. – Pa, dra​g o mom​če, pi​tao me Mar​shall iz Fil​lin​g wo​o da, i to je sve što ti mo​g u re​ći o tim gla​si​na​ma. Da​ka​ko, ni za što na svi​je​tu ne bih to htio no​si​ti da​lje ako ni​je os​no​va​no. – On​da, gos​po​di​ne – Clif​ford će u ne​pri​li​ci, ali s neo​bič​nim sja​jem u oči​ma – ima na​de, ima na​de. Win​ter pri​je​đe pre​ko so​be pre​ma Clif​for​du i stis​nu mu ru​ku. – Eh, dra​g o mom​če, ne​maš poj​ma što me​ni zna​či kad ču​jem tu no​vost. Kad ču​jem da se na​daš si​nu i da ćeš pris​kr​bi​ti po​sao svi​ma u Te​ver​shal​lu. Eh-eh, si​nak moj, da odr​žiš svoj rod i da imaš pos​la za sva​ko​g a tko je vo​ljan ra​di​ti. Sta​r ac je za​is​ta bio ga​nut. Su​tra​dan je Con​nie stav​lja​la du​g e žu​te tu​li​pa​ne u stak​le​nu va​zu. – Con​nie – re​če Clif​ford – znaš li da kru​ži glas ka​ko ćeš Wrag​byju da​ti si​na i na​s​ljed​ni​ka? Con​nie se zbu​ni i upla​ši, ali je os​ta​la sa​svim mir​na, do​di​r u​ju​ći cvi​je​će. – Ne, ne znam – od​g o​vo​r i ona. – Je li to ša​la ili zlo​ba? On mal​ko po​če​ka pri​je ne​g o što je od​g o​vo​r io. – Ni​jed​no ni dru​g o, na​dam se. Na​dam se da bi to mo​g lo bi​ti pro​r oš​tvo. Con​nie se i da​lje ba​vi​la svo​jim cvi​je​ćem. – Ju​tros sam do​bi​la pi​smo od oca – re​če ona. – Že​lio bi zna​ti sje​ćam li se da​je pri​hva​tio za me po​ziv Sir Alexan​dra Co​o pe​r a da sr​panj i ko​lo​voz pro​ve​de​mo u Vi​lii Esme​r al​di u Ve​ne​ci​ji. – Sr​panj i ko​lo​voz? – po​no​vi Clif​ford. – Oh, pa ne bih os​ta​la sve to vri​je​me. Zar ti ne bi ni​ka​ko po​šao? – Ja ne ka​nim u ino​zem​s​tvo – krat​ko će Clif​ford. Ona od​ne​se cvi​je​će na pro​zor. – A bi li ti bi​lo kri​vo da ja odem – upi​ta ona. – Znaš da sr​ni obe​ća​li za ovo lje​to. – Ko​li​ko bi os​ta​la? – Mo​žda tri tjed​na.

Ne​ko vri​je​me vla​da​la je šut​nja. – Do​bro – pri​hva​ti Clif​ford po​la​ko i ne​ve​se​lo. – Vje​r u​jem da mo​g u iz​dr​ža​ti tri tjed​na, kad bih bio sa​svim si​g u​r an da ćeš se ta​da vra​ti​ti. – Vra​tit ću se – rek​la je mi​mo i jed​nos​tav​no, i sa​svim uvjer​lji​vo. Mis​li​la je na ono​g a dru​g og mu​škar​ca. Clif​ford je osje​tio nje​zi​nu uvjer​lji​vost, te je i sam vje​r o​vao. Vje​r o​vao je da je to ra​di nje​g a. Osje​tio je olak​ša​nje i od​mah se ra​zve​drio. – On​da – re​če on – uzi​mam da​je sve u re​du, zar ni​je? – Mis​lim da jest – po​t​vr​di ona. – Ra​du​ješ li se pro​mje​ni? Po​g le​da​la ga​je neo​bič​no mo​drim oči​ma. – Ra​da bih da opet vi​dim Ve​ne​ci​ju – re​če ona. – I da se ku​pam na ko​jem šljun​ko​vi​tom oto​ku on​kraj la​g u​ne. Znaš da mr​zim Li​do! I ne mo​g u za​mis​li​ti da ću za​vo​lje​ti Sir Alexan​dra Co​o pe​r a i Lady Co​oper. Ali ako Hil​da bu​de on​dje te ako imad​ne​mo svo​ju gon​do​lu, da, bit će on​da vr​lo li​je​po. Za​is​ta bih že​lje​la. Rek​la je to is​kre​no. – Ra​da bi ga ta​ko usre​ći​la. – Ah, za​mis​li me na Ga​r e​du Nord ili na oba​li u Ca​la​isu! – A za​što ne? – Vi​dje​la sam da u ko​li​ci​ma pre​vo​ze i dru​g e lju​de. Ra​njen je u ra​tu. Osim to​g a, ci​je​lim će​mo se pu​tem vo​zi​ti autom. – Mo​r a​li bi​smo po​ves​ti dvo​ji​cu mu​ška​r a​ca. – Oh, ne! Do​vo​ljan bi bio Fi​eld, a dru​g og bi​smo čo​vje​ka uvi​jek naš​li on​dje. No Clif​ford od​mah​ne gla​vom. – Ne, dra​g a, ne​ću ove go​di​ne. Ove go​di​ne ni​ka​ko. A do​g o​di​ne ću po svoj pri​li​ci po​ku​ša​ti. Otiš​la je ne​ve​se​la. Do​g o​di​ne! Tko zna što će do​ni​je​ti idu​ća go​di​na? Ona za​pra​vo ni​je že​lje​la pu​to​va​ti u Ve​ne​ci​ju: ba​r em ne sa​da, kad pos​to​ji onaj dru​g i. Ali ipak će pu​to​va​ti, re​da ra​di, a i za​to, bu​de li ima​la di​je​te, ne​ka Clif​ford mis​li da​je u Ve​ne​ci​ji ima​la lju​bav​ni​ka. Bio je već svi​banj, a u lip​nju su tre​ba​li pu​to​va​ti. Ah, te vječ​ne pri​pra​ve i pla​ni​r a​nje! Uvi​jek čo​vje​ku pla​ni​r a​ju ži​vot! Kre​ću se ko​ta​či na​pri​jed, a nad nji​ma ne​maš ni​kak​ve mo​ći i nad​zo​r a. Jest, bio je svi​banj, ali hla​dan i opet vla​žan. Svi​banj hla​dan, svi​banj vla​žan, ži​tu je i si​je​nu va​žan. A ži​to i si​je​no da​nas mno​g o zna​če. Con​nie je mo​r a​la u Ut​hwa​ite, u nji​hov ma​li gra​dić, gdje su Chat​ter​leyji još uvi​jek gos​po​da Chat​ter​leyji. Otiš​la je sa​ma, a vo​zio je Fi​eld. Una​toč svib​nju i mla​dom ze​le​ni​lu, kra​ji​na bi​ja​še ža​los​na. Bi​lo je do​bra​no stu​de​no va​ni, u ki​šu se mi​je​šao dim, a u zra​ku kao da ne​kak​va pa​r a hla​pi. Ži​vje​lo se od ot​por​ne mo​ći. Ni​kak​vo ču​do što su lju​di ov​dje ruž​ni i ži​la​vi. Auto je braz​dao uz​br​di​cu kroz du​g i, pr​lja​vi i raz​ba​ca​ni Te​ver​shall, po​r ed po​cr​nje​lih ku​ća od ope​ka, s cr​nim kro​vo​vi​ma od škri​ljav​ca ko​ji​ma se sja​je oš​tri bri​do​vi, po bla​tu cr​nu od ug​lje​nog I pra​ha, po​r ed mo​krih i cr​nih ploč​ni​ka. Bi​ja​še kao da se sve na​su​mo​r i​lo. Po​sve​maš​no ni​je​ka​nje pri​r od​ne kra​so​te, pot​pu​no po​r i​ca​nje ži​vot​ne ra​dos​ti, pot​pun ne​dos​ta​tak smis​la za sklad​nu lje​po​tu što ga ima sva​ka pti​ca i ži​vo​ti​nja, pot​pu​na smrt ljud​ske in​tu​itiv​ne mo​ći – stra​ho​ta. Hr​pe sa​pu​na u tr​g o​vi​na​ma mje​šo​vi​tom ro​bom, ra​bar​ba​r a i li​mu​ni u tr​g o​vi​ni vo​ćem i pov​ćem, straš​ni še​ši​r i u mod​nim du​ća​ni​ma – sve ruž​no, ruž​no, a za​tim groz​no pro​če​lje ki​na sa svo​jom sa​dre​nom i poz​la​će​nom stra​ho​tom i s mo​krim pla​ka​ti​ma “Lju​bav jed​ne že​ne”, i ve​li​ka no​va ka​pe​la sek​te sta​r o​vjer​ni​ka, pri​lič​no pri​mi​tiv​na sa svo​jim go​lim zi​do​vi​ma od ope​ke i s ve​li​kim plo​ha​ma ze​len​kas​-

tog i ru​ži​čas​tog stak​la na pro​zo​r i​ma. Wes​leyan​ska ka​pe​la, da​lje go​r e, bi​ja​še od po​cr​nje​lih ope​ka i sta​ja​la je za že​ljez​nom mre​žas​tom ogra​dom i po​cr​nje​lim grm​ljem. Kon​g re​g a​cij​ska ka​pe​la, ko​ja se dr​ža​la za ne​što oso​bi​to, bi​la je sa​zi​da​na od hra​pa​vog pješ​ča​ni​ka i ima​la je zvo​nik, ne baš vi​sok. Za njom se re​da​le no​ve škol​ske zgra​de, od sku​pe cr​ve​ne ope​ke, i po​su​ta igra​li​šta, ogra​đe​na že​ljez​nom ogra​dom, sve vr​lo im​po​zant​no, ali se sve do​ima​lo kao mje​ša​vi​na cr​k​ve i za​tvo​r a. Dje​voj​či​ce u pe​tom raz​r e​du ima​le su sat pje​va​nja: baš su do​vr​ši​le vjež​be do-re-mi-fa i za​pje​va​le “slat​ku dje​čju pje​smi​cu”. Ne mo​že se za​mis​li​ti ne​što ma​nje na​lik na pje​smu, na spon​ta​nu pje​smu: čud​na ri​ka i vri​ska​nje što se kre​ta​lo u ok​vi​r u na​pje​va. Ni​je pod​sje​ća​lo na div​lja​ke: div​lja​ci ima​ju njež​ne rit​mo​ve. Ni​je pod​sje​ća​lo na ži​vo​ti​nje: ži​vo​tinj​ska ri​ka ima svo​ju na​mje​nu. Ni​je na​li​ko​va​lo ni na što pod sun​cem, a zva​lo se pje​va​njem. Con​nie sje​di​la i slu​ša​la, sti​jes​ni​lo joj se oko sr​ca dok je Fi​eld na​ta​kao ben​zin. Što se uop​će mo​g lo oče​ki​va​ti od tih lju​di, od tog na​r o​da u ko​jem je ži​va, in​tu​itiv​na moć bi​la mr​tva kao ka​men, a os​ta​li su sa​mo me​ha​nič​ki vr​š​ci i straš​na sna​g a vo​lje. Niz​br​di​com si​la​zi​la ko​la na​to​va​r e​na ug​lje​nom, štro​po​ću​ći na ki​ši. Fi​eld kre​nu go​r e, pro​đe is​pred ve​li​kih ali do​sad​nih tr​g o​vi​na suk​nom i odje​ćom, pa mi​mo po​šte iz​bi na ma​li pus​ti trg, gdje je Sam Black iz​vi​r i​vao na vra​ta “Sun​ca”, kr​č​me ko​ja se sa​ma na​zi​va​la gos​ti​o ni​com a ne kr​č​mom, i u ko​joj su od​sje​da​li tr​g o​vač​ki put​ni​ci – iz​vi​r i​vao kr​č​mar i kla​njao se autu Lady Chat​ter​ley. Sa stra​ne, li​je​vo, me​du tam​nim dr​ve​ćem, sta​ja​la cr​k​va. Auto kliz​nu niz​br​di​com mi​mo “Ru​dar​sko​ga gr​ba”. Već je pro​šao “Wel​lin​g ​to​na”, “Nel​so​na”, “Tri ba​čve” i “Sun​ce”, i sa​da je za​kre​nuo mi​mo “Ru​dar​sko​g a gr​ba” i “Obrt​nič​kog do​ma”, za​tim po​kraj no​vo​g a ki​će​nog “Ru​dar​skog do​ma”, i ta​ko po​r ed ne​ko​li​ko “vi​la” iz​i​đe na po​cr​nje​lu ces​tu što iz​me​đu tam​nih ži​vi​ca i tam​no​ze​le​nih po​lja vo​di u Stac​ks Ga​te. Te​ver​shall! To je, eto, Te​ver​shall! Ve​se​la En​g le​ska! Sha​kes​pe​are va En​g le​ska! Ne, ne​g o da​naš​nja En​g le​ska, kak​vu ju je vi​dje​la Con​nie ot​kad je doš​la tu ži​vje​ti. Ta En​g le​ska ra​da ljud​ski soj ko​ji je pre​s​vjes​tan u stva​r i​ma nov​ča​nim, so​ci​jal​nim i po​li​tič​kim, ali je mr​tav u sve​mu što je spon​ta​no, in​tu​itiv​no. Da, mr​tav. Svi su oni na​pol mr​tva ti​je​la, ali sa straš​nom is​traj​nom svi​jes​ti u svo​joj po​lo​vi​ni. U sve​mu je to​me ne​što ne​ugod​no, pod​zem​no. To je pod​zem​ni svi​jet. I sa​svim ne​pro​r a​čun​ljiv. Ka​ko bi​smo i mo​g li ra​zu​mje​ti re​ak​ci​ju u po​lu​tru​pli​ma? Kad je Con​nie vi​dje​la ve​li​ke te​r et​nja​ke pu​ne rad​ni​ka iz če​li​ča​ne u Shef​fi​el​du, ne​s​klad​nih, is​kriv​lje​nih, oma​njih stvo​r o​va na​lik na lju​de, ko​ji su se vra​ća​li s iz​le​ta u Ma​tlock, sti​jes​ni joj se oko sr​ca, i ona po​mis​li: “Bo​že dra​g i, što je čo​vjek uči​nio čo​vje​ku! Što su vo​de čo​vje​čans​tva uči​ni​le sa svo​ji​ma bliž​njim! Sve​li su ih na ne​što što s čo​vje​čans​tvom ne​ma ni​kak​ve ve​ze, i tu ne mo​že vi​še bi​ti ni​kak​va za​jed​niš​tva! To je pra​va mo​r a.” U va​lu stra​ha osje​ti​la je opet si​vu bez​nad​nost sve​g a to​g a. S tak​vim stvo​r o​vi​ma u in​dus​trij​skim ma​sa​ma, i uz gor​nje kla​se ka​ko ih ona poz​na​je, ne​ma na​de, ne​ma vi​še ni​kak​ve na​de. A ona oče​ku​je di​je​te, oče​ku​je da do​bi​je na​s​ljed​ni​ka na Wrag​byju! Na​s​ljed​ni​ka Wrag​byju! Stre​se se od stra​ha. Pa i Mel​lors je po​te​kao iz sve​g a to​g a! Jest, ali se on odvo​jio od sve​g a, iz​dvo​jio se kao i ona. Ni u nje​mu ne​ma ni​kak​va za​jed​niš​tva. Ono je mr​tvo. Mr​tav je osje​ćaj pri​pad​niš​tva. Pre​o s​ta​la je sa​mo odvo​je​nost i bez​na​đe. I to je En​g le​ska, go​le​ma gro​ma​da En​g le​ske kak​vu ju je vi​dje​la Con​nie ot​kad se autom iz​vez​la iz nje​zi​na sre​di​šta. Auto se us​pi​njao pre​ma Stac​ks Ga​teu. Ki​ša je pres​ta​la, u zra​ku neo​bi​čan svi​banj​ski sjaj, i sve je ne​ka​ko proz​r ač​no. Kra​ji​na se ste​r a​la u du​g im va​lo​vi​ma, na jug pre​ma Pe​aku, na is​tok pre​ma Man​sfi​el​du i Not​tin​g ​ha​mu. Con​nie se vo​zi​la pre​ma ju​g u. Kad je iz​bi​la na vi​so​čje, opa​zi na li​je​voj stra​ni, na uzvi​ši​ci nad va​lo​vi​tim kra​jem, sje​no​vi​tu, tam​no​si​vu moć​nu gro​ma​du dvo​r a War​so​pa, pod njom cr​ven​kas​to ož​bu​ka​ne, pri​lič​no no​ve ru​dar​ske ku​će, a pod nji​ma pra​me​nje tam​nog di​ma i bi​je​le pa​r e iz ve​li​kog rud​ni​ka što ti​su​ća​ma fun​ti na go​di​nu

pu​ni dže​po​ve voj​vo​di i dru​g im di​o ni​ča​r i​ma. Moć​ni sta​r i dvor sa​mo je ra​zva​li​na, ali mu se gro​ma​da na ni​skom ob​zor​ju sve​udilj na​dvi​ja nad cr​nim i bi​je​lim pra​me​njem što se po​vi​ja u vlaž​nom zra​ku pod njom. Je​dan za​o kret, i oni po​ju​r i​še po vi​so​r av​ni pre​ma Stac​ks Ga​teu. Gle​da li se s glav​ne ces​te, Stac​ks Ga​te sa​mo je ve​li​ki i sjaj​ni no​vi ho​tel, “Co​nin​g ​sbyj​ski grb”, što cr​ven, bi​jel i poz​la​ćen u bar​bar​skoj osam​lje​nos​ti sto​ji pos​tran​ce od ces​te. Za​g le​daš li pak pom​ni​je, vi​djet ćeš na​li​je​vo re​do​ve li​je​pih “mo​der​nih” ku​ća, što se ni​žu kao plo​či​ce u igri do​mi​na, s dvo​r i​šti​ma i vr​to​vi​ma – čud​na igra do​mi​na što je ne​ki neo​bič​ni “gos​po​da​r i” igra​ju na iz​ne​na​đe​noj zem​lji. A za le​đi​ma tih stam​be​nih sku​po​va, stra​g a, di​žu se za​čud​na i zas​traš​na vi​so​ka zda​nja i na​pra​ve za​is​ta mo​der​nog rud​ni​ka, ke​mij​ske tvor​ni​ce i du​ge ga​le​r i​je, go​le​me i tak​vih obli​ka kak​ve lju​di do​tad ni​su poz​na​va​li. Glav​no skla​di​šte i sor​ti​mi​ca nez​nat​ni su me​du go​le​mim no​vim ure​đa​ji​ma. To je Stac​ks Ga​te, ne​što no​vo na li​cu zem​lje pos​li​je ra​ta. Ako ga Con​nie i ni​je vi​dje​la, pol mi​lje ni​že od “ho​te​la” na​la​zio se sta​r i Stac​ks Ga​te, s ma​lim sta​r im ug​lje​no​ko​pom i s po​cr​nje​lim sta​r im ku​ća​ma od ope​ke, s jed​nom ili dvje​ma ka​pe​la​ma i s ne​ko​li​ko du​ća​na i kr​č​mi. No, sad je to bez vri​jed​nos​ti. Go​le​mi pra​me​no​vi di​ma i pa​r e ku​lja​ju sa​da uvis iz no​vih ure​đa​ja, i to je sa​da Stac​ks Ga​te. Ne​ma ka​pe​le, ne​ma ni​jed​ne kr​č​me, pa ni tr​g o​vi​ne. Sa​mo ve​li​ka “po​du​ze​ća”, ko​ja su pos​ta​la su​vre​me​ni Olimp sa sve​ti​šti​ma svim bo​g o​vi​ma, pa uzor​ni sta​no​vi, pa ho​tel. Ho​tel je za​pra​vo ru​dar​ska kr​č​ma, iako iz​g le​da pr​vo​r az​r ed​no. I od Cons​tan​ci​na do​la​ska na Wrag​by to je mjes​to ras​lo na li​cu zem​lje, a uzor​ne se ku​će pu​ni​le svi​je​tom što je na​vro sa svih stra​na da uz dru​g e pos​lo​ve kra​dom lo​vi Clif​for​do​ve ze​če​ve. Ko​la su da​lje ju​r i​la po vi​so​r av​ni, i Con​nie je gle​da​la pred so​bom ka​ko se ši​r i va​lo​vi​ta gro​fo​vi​ja. Ne​koć je to bi​la po​nos​na i gos​pod​ska gro​fo​vi​ja. Rav​no pred nji​ma, kao da vi​si s ne​be​skog ru​ba, is​kr​sa​va​la opet go​le​ma i sjaj​na gro​ma​da Chadwick Ha​li, s vi​še pro​zo​r a ne​g o zi​do​va, je​dan od naj​slav​ni​jih dvo​r o​va iz vre​me​na kra​lji​ce Eli​za​be​te. Dvor sto​ji gos​pod​ski sam i na​dvi​ja se nad ve​li​kim pe​r i​vo​jem, ali su nje​g o​vi da​ni proš​li, ne pri​pa​da vi​še ovo​me vre​me​nu. Do​du​še, još ga odr​ža​va​ju, ali sa​mo za​to da se po​ka​zu​je: “Gle​daj​te ka​ko su tu gos​po​do​va​li na​ši pre​ci!” To je proš​lost. Sa​daš​njost je do​lje, pod gra​dom. Bog je​di​ni zna gdje je bu​duć​nost. Ko​la su već za​kre​ta​la me​đu sta​r im po​cr​nje​lim ru​dar​skim ku​ća​ma, do​lje pre​ma Ut​hwa​iteu, ko​ji je za vlaž​nih da​na slao uvis obla​ke di​ma i pa​r e tko bi znao ko​jim bo​g o​vi​ma. Na Con​nie je uvi​jek čud​no dje​lo​vao Ut​hwa​ite do​lje u do​li​ni, sa svim onim če​lič​nim tra​ci​ma že​ljez​nič​ke pru​g e što pro​vu​če​ni kro​za nj vo​de u Shef​fi​eld, s ug​lje​no​ko​pi​ma i če​li​ča​na​ma što iz du​g ih dim​nja​ka ša​lju uvis dim i žar i sa sve​ča​nim ma​lim zvo​ni​kom na​lik na va​di​čep što pro​ba​da obla​ke di​ma i sa​mo što se ni​je sru​šio. To je sta​r o tr​g o​vi​šte, stje​ci​šte tih do​li​na Jed​na od glav​nih gos​ti​o ni​ca jest “Chat​ter​leyj​ski grb”. Tu u Ut​hwa​iteu zna​ju Wrag​by kao Wrag​by, kao da​je ci​je​lo mjes​to a ne sa​mo jed​no zda​nje, što bi​ja​še za tu​đi svi​jet: Wrag​by Ha​li, kod Te​ver​shal​la: Wrag​by, ple​mić​ko gni​jez​do. Po​cr​nje​le ru​dar​ske ku​će ni​žu se uz ploč​nik, pris​ne i sit​ne, kak​vi već je​su ru​dar​ski do​mo​vi, sta​r i vi​še od sto​ti​nu go​di​na. Obrub​lju​ju ces​tu, ko​ja se pre​tvo​r i​la u uli​cu, pa ka​ko si​la​ziš, od​mah za​o brav​ljaš otvo​r e​nu va​lo​vi​tu kra​ji​nu gdje još gos​po​du​ju dvor​ci i ve​li​ka zda​nja na​lik na sa​blas​ti. Sad si ne​po​sred​no nad mre​žom go​lih že​ljez​nič​kih pru​g a, i oko te​be uz​di​žu se ta​li​o ni​ce i dru​g e “tvor​ni​ce”, ta​ko vi​so​ke da vi​diš sa​mo zi​do​ve. Zve​či že​lje​zo i moć​no odje​ku​je zve​ket, pod ve​li​kim te​r et​nja​ci​ma po​drh​ta​va tlo i zvi​ždu​ci pro​bi​ja​ju uši. Ka​da se pak spus​tiš sa​svim na dno, u za​mr​še​no i kri​vu​da​vo sre​di​šte gra​da, ta​mo za cr​k​vu, eto te u svi​je​tu sta​r u dva sto​lje​ća, u vi​ju​g a​vim uli​ca​ma gdje je “Chat​ter​leyj​ski grb” i sta​r a lje​kar​na, u uli​ca​ma ko​je su ne​koć vo​di​le u div​lji, otvo​r e​ni svi​jet dvo​r a​ca i po​nos​nih gos​pod​skih si​je​la. Na uglu je re​dar po​di​g ao ru​ku kad su na​iš​la tri te​r et​nja​ka na​to va​r e​na že​lje​zom te se za​tres​la jad​na sta​r a cr​k​va I dok ni​su pro​tut​nji​li te​r et​nja​ci, re​dar ni​je mo​g ao poz​dra​vi​ti nje​zi​no gos​pod​stvo, i Ta​ko je

bi​lo. Uza sta​r e kri​vu​da​ve grad​ske uli​ce zbi​le se sku​pi​ne sta​r ih, po​cr​nje​lih ru​dar​skih ku​ći​ca i ni​za​le se da​lje niz ces​te. A ne​po​sred​no za nji​ma na​do​ve​zi​va​li se no​vi​ji, cr​ve​ni​ji re​do​vi znat​no ve​ćih ku​ća osi​pa​ju​ći se po do​li​ni: do​mo​vi sa​daš​njih, na​pred​ni​jih rad​ni​ka. A za ti​ma opet, u pros​tra​noj va​lo​vi​toj kra​ji​ni dvo​r a​ca, po​vi​ja​ju se zas​ta​ve di​ma i pa​r e, i mr​lja za mr​ljom cr​ven​kas​te ope​ke po​ka​zu​je no​vi​je ru​dar​ske nas​tam​be, po​ne​kad po ko​tli​na​ma, po​ne​kad straš​no ruž​no po gre​be​ni​ma duž ob​zor​ja. A me​đu nji​ma, po sre​di​ni, raz​dr​ti os​ta​ci sta​r e En​g le​ske po​štan​skih ko​la i sta​r ih ? se​ljač​kih ku​ća, da, En​g le​ska iz vre​me​na Ro​bi​na Ho​o da, gdje su ru​da​r i tu​ma​r a​li ne​ve​se​li, s pri​g u​še​nim lo​vač​kim na​g o​ni​ma kad I ni​su bi​li na pos​lu. I En​g le​ska, mo​ja En​g le​ska! No ko​ja je mo​ja En​g le​ska? Po​nos​ni i do​mo​vi u En​g le​skoj da​ju do​bre fo​to​g ra​fi​je i stva​r a​ju pri​vi​de o ve​zi s vre​me​ni​ma kra​lji​ce Eli​za​be​te. Tu su li​je​pi sta​r i dvor​ci iz do​ba do​bre kra​lji​ce Ane i To​ma Jo​ne​sa. Ali Čad pa​da i poc​mju​je žuć​kas​to​si​vu štu​ka​tu​r u ko​ja već odav​no ni​je zlat​na. I je​dan za dru​g im na​pu​šta​ju se sta​r i dvor​ci i po​no​si​ti do​mo​vi i pre​pu​šta​ju nji​ho​voj sud​bi​ni. Sa​da ih i ru​še. A se​o ske en​g le​ske ku​će – eno ih, sto​je, go​le​me ka​me​ne gro​ma​de i mr​lje cr​ve​ne ope​ke u bez​nad​nu kra​ju. Sa​da ru​še po​nos​na zda​nja, nes​ta​ju dvor​ci iz ge​o r​g i​jan​skih vre​me​na. Frit​c​hley, sa​vr​še​no sta​r o ge​or​g i​jan​sko zda​nje, upra​vo su ru​ši​li kad je Con​nie onu​da pro​la​zi​la autom. Gos​pod​sko si​je​lo bi​lo je u sa​vr​še​nu sta​nju: sve do ra​ta on​dje su ot​mje​no ži​vje​li We​at​her​leyji. Ali je da​nas dvo​r ac pre​ve​lik, pre​skup, a oko​liš je pos​tao su​vi​še ne​ugo​dan. Ple​mi​ći se pre​se​li​li na ugod​ni​ja mjes​ta, gdje mo​g u tro​ši​ti no​vac a ne mo​r a​ju gle​da​ti ka​ko se stje​če. To je po​vi​jes​ni ti​jek. Jed​na En​g le​ska bri​še dru​g u. Rud​ni​ci su obo​g a​ti​li dvor​ce. Sa​da ih bri​šu kao što su zbri​sa​li se​o ske ku​će. In​dus​trij​ska En​g le​ska bri​še po​ljo​djel​sku. Jed​no miš​lje​nje do​ki​da dru​g o. No​va En​g le​ska do​ki​da sta​r u. A ne​pre​kid​nost ni​je or​g an​ska, ne​g o me​ha​nič​ka. Con​nie je pri​pa​da​la kla​si do​ko​nja​ka, gor​njem slo​ju, te se dr​ža​la pre​o s​ta​ta​ka sta​r e En​g le​ske. Tre​ba​le su joj go​di​ne i go​di​ne dok je ra​za​bra​la da je sta​r u En​g le​sku zbri​sa​la ta straš​na i od​boj​na no​va En​gle​ska i da će se to bri​sa​nje nas​ta​vi​ti sve dok ne bu​de pot​pu​no. Frit​c​hlev je nes​tao, Eas​nvo​o d je nes​tao, Shi​pley nes​ta​je – vo​lje​ni Shi​pley vi​te​za Win​te​r a. Con​nie se za tre​nu​tak us​ta​vi​la na Shi​pley. Vra​ta na par​ku, na straž​njoj stra​ni, otva​r a​la se upra​vo kod pri​je​la​za pre​ko rud​nič​ke že​ljez​nič​ke pru​g e; sam shi​pleyj​ski ug​lje​no​kop bio je od​mah za dr​ve​ćem. Vra​ta su sta​ja​la otvo​r e​na jer je tu​da vo​dio pre​čac ko​jim su se ru​da​r i slu​ži​li. Ba​za​li su svu​da po par​ku. Auto se pro​ve​ze mi​mo ukras​nih rib​nja​ka, u ko​je su ru​da​r i ba​ca​li no​vi​ne, te kre​nu pri​vat​nim pu​tem pre​ma dvor​cu. Sta​jao je dvo​r ac na uzvi​si​ni, pos​tran​ce, vr​lo li​je​po zda​nje, sa štu​ka​tu​r om, iz sre​di​ne osam​na​es​tog sto​lje​ća. Pred njim se pro​te​zao li​jep ti​sov dr​vo​r ed ko​ji je ne​koć vo​dio ne​koj još sta​r i​joj gra​đe​vi​ni, a sa​da se tu uz​di​zao dvo​r ac u svo​joj ve​dri​ni, smi​je​ši​la se nje​g o​va ge​o r​g i​jan​ska ok​na. Stra​ga se ste​r a​li za​is​ta kras​ni vr​to​vi. Cons​tan​ci se unu​traš​njost dvor​ca vi​še svi​đa​la ne​g o na Wrag​byju. Bi​la je svje​tli​ja, živ​lja, ure​đe​ni​ja i ele​g ant​ni​ja. Zi​do​vi u so​ba​ma bi​ja​hu oblo​že​ni žuć​kas​tim dr​ve​nim opla​ta​ma, stro​po​vi im poz​la​će​ni, sve odr​ža​va​no u iz​vr​s​nom re​du, sva opre​ma pro​bra​na, bez ob​zi​r a na tro​ško​ve. I sa​mi hod​ni​ci bi​ja​hu pros​tra​ni i ugod​ni, bla​g o za​vi​je​ni i pu​ni ži​vo​ta. No, Les​lie Win​ter bi​ja​še sa​mac. Obo​ža​vao je svoj dom. Ali park mu s tri stra​ne okru​ži​li nje​g o​vi vlas​ti​ti ug​lje​no​ko​pi. U svo​jim ide​ja​ma bio je vr​lo li​be​r a​lan. Go​to​vo je poz​dra​vio ug​lje​na​r e u svom par​ku. Zar ga ni​su ru​da​r i obo​g a​ti​li! I ta​ko, kad bi vi​dio sku​pi​nu nez​g rap​nih lju​di ka​ko švr​lja​ju oko nje​g o​vih ukras​nih rib​nja​ka – ne u pri​vat​nom di​je​lu par​ka, ne, on​dje je on po​vu​kao jas​nu gra​ni​cu – go​vo​r io bi: “Ru​da​r i mo​žda ni​su ta​ko de​ko​r a​tiv​ni kao je​le​ni, ali su ku​di​ka​mo ko​r is​ni​ji.” Bi​lo je to – u nov​ča​nom po​g le​du – u zlat​no do​ba, u dru​g oj po​lo​vi​ni vla​da​vi​ne kra​lji​ce Vik​to​r i​je. Ru​da​r i su ta​da bi​li “do​bri rad​ni​ci”.

Re​kao je to na​pol u svo​ju obra​nu, svo​me gos​tu, ta​da​njem prin​cu od Wa​le​sa. A princ mu u svo​joj gr​le​noj en​g le​šti​ni uz​vra​tio: “Ima​te sa​svim pra​vo. Kad bi bi​lo ug​lje​na pod San​drin​g ​ha​mom, otvo​r io bih pod tra​ti​nom rud​nik i sma​trao bih ga naj​bo​ljim vr​tla​r e​njem u zem​lji. Bio bih i te ka​ko pri​pra​van da po tu ci​je​nu za​mi​je​nim sr​ne za ug​lje​na​r e. A ču​jem da su va​ši lju​di do​bri rad​ni​ci.” No princ je ta​da mo​žda imao pre​tje​r a​no miš​lje​nje o lje​po​ti nov​ca i o bla​g os​lo​vu in​dus​tri​ja​liz​ma. Me​du​to je princ pos​tao kra​ljem, i kralj je umro, te sa​da vla​da dru​g i kralj, ko​mu je, či​ni se, glav​na za​da​ća da otva​r a puč​ke ku​hi​nje. A do​bri rad​ni​ci po​la​ko op​ko​lja​va​nju Shi​pley. No​va rad​nič​ka na​se​lja nas​ta​ju oko par​ka, i vi​tez ne​ka​ko ću​ti da su ti lju​di stra​ni. Ne​koć se, do​bro​ćud​no ali po​nos​no, osje​ćao gos​po​da​r om na svo​joj gos​po​šti​ji i gos​po​da​r om svo​jih ug​lje​na​r a. Da​nas pak, s ti​him pro​di​r a​njem no​vog du​ha, ne​ka​ko je is​tis​nut. On je da​nas taj ko​ji vi​še ne pri​pa​da ova​mo. Ne​ma o to​me sum​nje. Rud​ni​ci, in​dus​tri​ja, sve to ima svo​ju vlas​ti​tu vo​lju, a ta je pro​tiv ple​mi​ća i vlas​ni​ka. Svi ug​lje​na​r i su​dje​lu​ju u toj vo​lji, i te​ško je odr​ža​ti se pro​tiv nje. Ona te is​ti​sku​je s mjes​ta ili ujed​no iz ži​vo​ta. Vi​tez Win​ter, voj​nik, sve je iz​dr​žao. Ali vi​še ni​je ma​r io da pos​li​je ve​če​r e se​ta par​kom. Go​to​vo se krio u ku​ći. Jed​nom je, go​lo​g lav, u la​ki​r a​nim ci​pe​la​ma i gri​miz​nim svi​le​nim ča​r a​pa​ma, od​še​tao s Cons​tan​com do​lje do vra​ta, raz​g o​va​r a​ju​ći s njom na svoj gos​pod​ski na​čin i glas​no se smi​ju​ći. No kad im va​lja​de pro​ći po​kraj ma​lih sku​po​va ug​lje​na​r a što su sta​ja​li i bu​lji​li bez poz​dra​va ili iče​g a dru​gog, Con​nie osje​ti ka​ko se su​ho​nja​vi, do​bro od​g o​je​ni sta​r i gos​po​din trg​nuo, trg​nuo se kao što se pris​ta​li an​ti​lop​ski je​len tr​za u ogra​di kad svje​ti​na bu​lji u nje​g a. Ug​lje​na​r i ni​su bi​li osob​no ne​pri​ja​telj​ski ras​po​lo​že​ni – baš ni​ma​lo. Ali je nji​hov duh bio hla​dan te ga is​ti​ski​vao. A na dnu sr​ca le​ža​la im du​bo​ka mrž​nja. Oni “ra​de za nje​g a”. I u svo​joj ne​na​vis​ti za​mje​r a​hu mu nje​g o​vu ot​mje​nost, nje​g o​va​nost i fi​no​ću. “Pa tko je on?” Mr​zi​li su ga zbog te raz​li​ke iz​me​đu se​be i nje​g a. A neg​dje u skri​ve​nom kut​ku svo​g a en​g le​skog sr​ca, kao do​bar voj​nik, on je vje​r o​vao da i oni ima​ju pra​vo što za​mje​r a​ju tu raz​li​ku. Po​ma​lo je osje​ćao da sam ne​ma pra​vo što uži​va sve te pred​nos​ti. Uza sve to on je pred​stav​ljao je​dan sis​tem i ni​je htio da bu​de is​tis​nut. Sa​mo ga​je smrt mo​g la is​tis​nu​ti. A ona ga​je sti​g la br​zo na​kon Cons​tan​ci​na po​sje​ta, i to iz​ne​na​da. U svo​joj se opo​r u​ci li​je​po sje​tio Clif​for​da. Na​s​ljed​ni​ci su od​mah iz​da​li na​log da se Shi​pley sru​ši. Pre​vi​še bi sta​ja​lo da ga odr​ža​va​ju. Nit​ko ni​je htio tu ži​vje​ti. I ta​ko ga sru​ši​še. Ti​sov su dr​vo​r ed po​sjek​li. U par​ku su is​kr​či​li dr​ve​će i zem​lji​šte raz​di​je​li​li na gra​di​liš​ne čes​ti​ce. Bi​lo je to dos​ta bli​zu Ut​hwa​itea. U čud​noj, go​loj pus​to​ši te no​ve “ni​či​je zem​lje” nik​le su no​ve ma​le uli​ce s ma​lim zgod​nim ku​ća​ma. Na​se​lje Shi​pley! Do​g o​di​lo se to go​di​nu da​na na​kon Cons​tan​ci​na po​s​ljed​njeg po​sje​ta. Gdje je pri​je sta​jao Shi​pley Ha​li sa​da sto​je ni​zo​vi “vi​la” od cr​ve​ne ope​ke u no​vim uli​ca​ma. Nit​ko ne bi ni sa​njao da se tu pri​je dva​na​est mje​se​ci uz​di​zao dvo​r ac sa štu​ka​tu​r om. No, to je bi​lo kas​ni​je raz​dob​lje u pej​zaž​nom vr​tlar​stvu kra​lja Edu​ar​da, onak​vu što tra​ti​nu ukra​ša​va ug​lje​no​ko​pom. Jed​na En​g le​ska bri​še dru​g u. En​g le​ska vi​te​za Win​te​r a i Wrag​by Hal​la mi​nu​la je, ona je mr​tva. Sa​mo što se to bri​sa​nje još ni​je sa​svim do​vr​ši​lo. Što li će do​ći pos​li​je to​g a? Con​nie ni​je mo​g la ni za​mis​li​ti. Sa​mo je vi​dje​la ka​ko se no​ve uli​ce od ope​ka ši​r e u po​lja, ka​ko se no​ve grad​nje sve vi​še uz​di​žu na rud​ni​ci​ma, ka​ko no​ve dje​voj​ke no​se svi​le​ne ča​r a​pe i ka​ko no​vi ru​da​r i bes​pos​li​ce u ples​nim dvo​r a​na​ma i ru​dar​skim do​mo​vi​ma. Mla​di na​r a​štaj upra​vo ni​šta ne zna o sta​r oj En​g le​skoj. U nas​tav​lja​nju svi​jes​ti pro​va​lio se jaz, go​to​vo ame​r ič​ki, ali uis​ti​nu in​dus​trij​ski. Con​nie je uvi​jek osje​ća​la da tu ne​ma ni​kak​va “pos​li​je”. Naj​r a​di​je bi zag​nju​r i​la gla​vu u pi​je​sak ili pak na gru​di kak​va ži​vog čo​vje​ka.

Svi​jet je ta​ko za​ple​ten, ta​ko ne​mio i stra​šan! To​li​ko je mno​g o obič​nih lju​di, i svi su ta​ko straš​ni! Ta​ko je raz​miš​lja​la dok se vra​ća​la ku​ći i gle​da​la ru​da​r e ka​ko se iz​vla​če iz ro​vo​va, si​vo​cr​ni, na​kriv​lje​ni, jed​no im ra​me vi​še od dru​g o​g a, i stru​žu im te​ške pot​ko​va​ne ci​pe​le. Si​va li​ca pod​zem​nog svi​je​ta, bje​lo​o č​ni​ce što se ko​lu​ta​ju, ši​je is​kriv​lje​ne od ni​skih ta​va​ni​ca u ro​vu, po​vi​je​na ple​ća. Lju​di! Lju​di! S jed​ne stra​ne strp​lji​vi i do​bri lju​di, s dru​g e pak kao da ih i ne​ma. Ono ne​što što bi ti lju​di mo​r a​li ima​ti is​ko​r i​je​nje​no je i ubi​je​no u nji​ma. Pa ipak su lju​di. Ra​đa​ju dje​cu. Mo​žeš im do​ni​je​ti di​je​te. Straš​na, straš​na po​mi​sao! Do​bri su i lju​baz​ni. Ali oni su sa​mo po​lo​vi​ca, sa​mo ona su​mor​na po​lo​vi​ca ljud​skog stvo​r a. Do​sad su bi​li “do​bri”. No i ta​je do​bro​ta sa​mo od jed​ne nji​ho​ve po​lo​vi​ce. Uz​me​mo li da se ono mr​tvo u nji​ma jed​nom pro​bu​di. Ali ne, groz​no je i po​mis​li​ti na to. Con​nie se bo​ja​la in​dus​trij​skih go​mi​la, bi​ja​hu joj ta​ko straš​ne. Ži​vot bez ikak​ve lje​po​te u nje​mu, bez in​tu​ici​je, sa​mo uvi​jek “u ro​vu”. Dje​ca od tak​vih mu​ška​r a​ca! Oh, Bo​že, Bo​že! No, i Mel​lors je sin jed​no​g a od tak​vih oče​va. Ne baš sa​svim. Če​tr​de​set go​di​na do​ni​je​lo je pro​mje​nu, stvo​r i​lo raz​li​ku, go​le​mu raz​li​ku u mu​žev​nos​ti. Že​lje​zo i ug​ljen du​bo​ko su za​dr​li lju​di​ma u ti​je​lo i du​šu. Utje​lov​lje​na ru​g o​ba, a ipak ži​ve! Što će bi​ti od svih njih? Mo​žda će s nes​tan​kom ug​lje​na i oni nes​ta​ti, iš​čez​nu​ti s li​ca zem​lje. Od​nek​le su se po​ja​vi​li u ti​su​ća​ma kad ih je ug​ljen po​zvao. Mo​žda su oni sa​mo straš​na fa​una ug​lje​nih slo​je​va. Stvo​r e​nja iz dru​g e stvar​nos​ti, slu​g e ug​lje​nih ele​me​na​ta, kao što su ko​vi​nar​ski rad​ni​ci slu​g e što slu​že ele​men​tu že​lje​za. Ti lju​di i ni​su lju​di ne​g o du​še ug​lje​na, že​lje​za i gli​ne. Fa​una ele​me​na​ta, ug​lji​ka, že​lje​za, si​li​ci​ja: ele​men​tar​ci. Ima mo​žda na nji​ma ne​ke neo​bič​ne, ne​ljud​ske lje​po​te mi​ne​r a​la, ug​lje​no​g a sja​ja, te​ži​ne, mo​dri​ne i ot​por​nos​ti že​lje​za, i pro​zir​nos​ti stak​la. Ele​men​tar​ni stvo​r o​vi rud​nog svi​je​ta, neo​bič​ni, is​kriv​lje​ni! Pri​pa​da​ju ug​lje​nu, že​lje​zu i gli​ni kao što ri​ba pri​pa​da mo​r u i cr​vi tru​lom dr​ve​tu. Duh rud​nog ras​tva​r a​nja. Con​nie se ra​do​va​la što je kod ku​će i što mo​že zag​nju​r i​ti gla​vu u pi​je​sak. Ve​se​li​la se i to​me što mo​že ča​vr​lja​ti s Clif​for​dom, jer je strah od to​g a že​ljez​nog Mid​lan​d​sa ta​ko ov​la​dao njo​me da ju je is​pu​nio neo​bi​čan osje​ćaj kao da ju je spo​pa​la gri​pa. – Da​ka​ko, mo​r a​la sam po​pi​ti čaj u tr​g o​vi​ni gos​po​đi​ce Ben​tley – objas​ni ona. – Za​is​ta? – do​če​ka Clif​ford. – Pa Win​ter bi te ra​do pos​lu​žio ča​jem. – Oh, znam, ali ni​sam smje​la ra​zo​ča​r a​ti gos​po​đi​cu Ben​tley. Miss Ben​tley bi​ja​še žuć​kas​ta usi​dje​li​ca du​g a no​sa i ro​man​tič​na ras​po​lo​že​nja ko​ja je slu​ži​la čaj ta​ko pom​no i pa​ž​lji​vo kao da ima pos​la sa sa​kra​men​tom. – Je li pi​ta​la za me? – upi​ta Clif​ford. – Jas​no. “Smi​jem li va​še gos​pod​stvo upi​ta​ti ka​ko je Sir Clif​ford?” Či​ni se da ona dr​ži do te​be vi​še ne​g o​li do bol​ni​čar​ke Ca​vell. – Pret​pos​tav​ljam da si joj rek​la da sam zdrav kao dri​jen. – Je​sam! Iz​g le​da​la je ta​ko ushi​će​na kao da sam joj ka​za​la da ti se ne​bo otvo​r i​lo. Rek​la sam joj, ako do​đe u Te​ver​shall, da te mo​r a po​sje​ti​ti. – Me​ne da po​sje​ti! Me​ne? A za​što? – A za​što ne, Clif​for​de? Ne mo​žeš bi​ti to​li​ko obo​ža​van a da mal​ko i sam ne uz​vra​tiš. Sve​ti Ju​r aj iz Ka​pa​do​ci​je ni​je u nje​zi​nim oči​ma ni​šta pre​ma te​bi. – A mis​liš li da će do​ći? – Oh, sva se za​r u​me​nje​la, i bi​la je na tre​nu​tak sa​svim li​je​pa, si​r o​ti​ca. Za​što se mu​škar​ci ne že​ne že​na​ma ko​je ih za​is​ta obo​ža​va​ju? – Že​ne pre​kas​no po​či​nju obo​ža​va​ti. A je li ti rek​la da će do​ći? – “Oh, va​še gos​pod​stvo” – Con​nie je opo​na​ša​la za​sop​lje​nu gos​po​đi​cu Ben​dev – “ka​ko bih se ipak

usu​di​la na to i po​mis​li​ti.” – Ka​ko bih se usu​di​la i po​mis​li​ti! Kak​va je to be​smis​li​ca! Ali se ipak na​dam da ne​će do​ći. A ka​kav je bio nje​zin čaj ? – Oh, Lip​to​nov, i vr​lo je jak. Ali, Clif​for​de, je li ti jas​no da si ti Ro​man de la ro​se’ za gos​po​du Ben​tley i za mno​g e njoj slič​ne? – Pa ne osje​ćam se po​la​skan. – One pri​kup​lja​ju sva​ku tvo​ju sli​ku u ilus​tra​ci​ja​ma i po svoj pri​li​ci mo​le za te​be sva​ke ve​če​r i. Di​vo​ta. Otiš​la je go​r e pre​o dje​nu​ti se. Te joj je ve​če​r i re​kao: – Čuj, mis​liš li da u bra​ku ima ne​što vje​či​to? Ona ga po​g le​da. – Ti, Clif​for​de, iz​g o​va​r aš ri​ječ vje​či​tost kao da​je to ka​kav pok​lo​pac ili ne​ka​kav dug, dug la​nac ko​ji se vu​če za čo​vje​kom ma dok​le on išao. Po​g le​dao ju je uz​ne​mi​r en. – Ho​ću re​ći – re​če on – mo​žda u Ve​ne​ci​ju ideš za​to što se na​daš kak​voj lju​bav​noj zgo​di au grand se​r i​etoc, zar ne? – Lju​bav​na zgo​da u Ve​ne​ci​ji au grand se​r i​eux? Ne, uvje​r a​vam te! Ne, ni​kad me lju​bav​na zgo​da u Ve​ne​ci​ji ne bi mo​g la za​o ku​pi​ti vi​še ne​g o​li au tres pe​tit se​r i​eux. – Rek​la je to s neo​bič​nim pre​zi​r om u gla​su. On je na​mr​štio obr​ve dok ju je gle​dao. Kad je uju​tro siš​la ni​za ste​pe​ni​ce, na​de lu​g a​r e​vu ku​ju Flo​ssie gdje ču​či na hod​ni​ku, pred Clif​for​do​vim vra​ti​ma i ti​ho cvi​li. – Oh, Flo​ssie – njež​no će Con​nie – što ti ra​diš ov​dje. I mi​mo otvo​r i Clif​for​do​va vra​ta. Clif​ford je sje​dio u pos​te​lji, sto​lić i pi​sa​ći stroj od​g ur​nuo je us​tra​nu, a pod​no pos​te​lje us​to​bo​čio se lu​g ar. Flo​ssie je utr​ča​la u so​bu. La​kom kret​njom gla​ve i po​g le​dom Mel​lors joj na​r e​di da iz​i​đe, i ku​ja se od​šu​lja na​trag. – Do​bro ju​tro, Clif​for​de! – poz​dra​vi Con​nie. – Ni​sam zna​la da si za​pos​len. Po​tom po​g le​da lu​g a​r a i na​zva mu do​bro ju​tro. On joj ne​što pro​mrm​lja u poz​drav i je​dva je po​g le​da. Ali ona osje​ti ka​ko je do​di​r u​je strast, od sa​me nje​g o​ve na​zoč​nos​ti. – Je​sam li te pre​ki​nu​la Clif​for​de? Žao mi je. – Ni​si, ni​je ni​šta važ​no. Ona iz​i​đe iz so​be te ode na kat, u svoj pla​vi bu​do​ar. Tu sje​de uz pro​zor i ugle​da lu​g a​r a ka​ko si​la​zi niz pri​laz svo​jim čud​nim ti​him ho​dom, bi​ja​še kao da sa​mo nes​ta​je. Bi​la je u nje​mu ne​ka pri​r od​na spo​koj​nost, mir​na dos​to​jans​tve​nost, ne​ka iz​dvo​je​na po​no​si​tost, a ujed​no ne​ka krh​kost u vanj​šti​ni. Naj​am​nik! Je​dan od Clif​for​do​vih naj​am​ni​ka! “Kriv​nja, dra​g i Bru​te, ni​je na na​šim zvi​jez​da​ma ne​g o u na​ma sa​mi​ma što smo po​dre​đe​ni.” Je li lu​g ar pod​lož​nik? Je li za​is​ta? I što on mis​li o njoj? Bio je sun​čan dan pa je Con​nie ra​di​la u vr​tu, a po​ma​g a​la je gos​po​da Bol​ton. Iz ne​kog su se raz​lo​ga te dvi​je že​ne zbli​ži​le u jed​noj od onih ne​r a​zjaš​nji​vih pli​ma i ose​ka sim​pa​ti​ja što pos​to​ji me​du lju​di​ma. Iz​bi​r a​le su ka​r an​fi​le i ra​sa​đi​va​le mla​de sad​ni​ce za lje​to. Obje su vo​lje​le taj po​sao. Con​nie je oso​bi​to uži​va​la kad je me​ko ko​r i​je​nje mla​dih sad​ni​ca sa​di​la u me​ku cr​nu zem​lju i po​la​g a​la ih kao u ko​li​jev​ku. To​g a pro​ljet​nog ju​tra i sa​ma je osje​ti​la drh​taj u utro​bi, bi​ja​še kao da ju je sun​ča​na svje​tlost do​tak​la i usre​ći​la. – Jes​te li dav​no iz​g u​bi​li mu​ža? – upi​ta Con​nie gos​po​du Bol​ton kad je oda​bra​la no​vu bilj​či​cu te ju po​sa​di​la u pri​prem​lje​nu ja​mi​cu.

– Pri​je dva​de​set i tri go​di​ne – od​g o​vo​r i gos​po​da Bol​ton, briž​no odva​ja​ju​ći mla​de kan​dil​ke jed​nu od dru​g e. – Sad su dva​de​set i tri go​di​ne ka​ko su ga do​ni​je​li ku​ći. Cons​tan​ci se sti​jes​ni oko sr​ca od to​g a straš​nog za​vr​šet​ka. “Do​ni​je​li ga ku​ći.” – Za​što je po​g i​nuo, što mis​li​te? – opet će Con​nie. – Je li bio sre​tan s va​ma? Bi​lo je to pi​ta​nje što ga že​na pos​tav​lja že​ni. Gos​po​da Bol​ton nad​la​ni​com mak​ne pra​men ko​se s li​ca. – Ne znam, mi​los​ti​va gos​po​do. Bio je je​dan od onih što se ne po​ko​r a​va​ju pri​li​ka​ma, uvi​jek je ne​ka​ko odu​da​r ao od dru​g ih i ni za što na svi​je​tu ne bi ni pred kim prig​nuo gla​vu. Bi​la je to tvr​do​g la vost ko​ja i sa​ma vo​di u smrt. Zna​te, on za​is​ta ni​je ni za što ma​r io. Mis​lim da​je sve​mu kriv rud​nik. Ni​je tre​bao ikad si​ći u ok​no. Ali ga​je otac pri​mo​r ao da si​de još dok je bio mom​čić. A kad čo​vjek pri​je​đe dva​de​se​tu, ni​je mu la​ko odan​de iz​i​ći. – Je li go​vo​r io da mr​zi rud​nik? – Ne, ni​kad to ni​je go​vo​r io. Ni​kad ni​je go​vo​r io da išta mr​zi. Sa​mo se ki​se​lo smi​ju​ljio. Bio je je​dan od onih ko​ji ni za što ne ma​r e: kao oni pr​vi mla​di​ći što su ve​se​lo kre​nu​li u rat i od​mah iz​g i​nu​li. Ne, ni​je se on ju​na​čio, ne​g o ni​je ma​r io. Čes​to sam mu zna​la re​ći: “Ni za što ti ne bri​neš i ni za ko​g a!” Ali, vi​di​te, bri​nuo je. Ka​ko je sa​mo ne​po​mič​no sje​dio kad mu se ro​di​lo pr​vo di​je​te i kak​vim me kob​nim oči​ma gle​dao kad je sve proš​lo! Ni​je mu bi​lo la​ko, ali sam ja nje​g a mo​r a​la tje​ši​ti. “Sve je u re​du, mom​če, sve je u re​du”, go​vo​r i​la sam mu. A on me sa​mo gle​dao i čud​no se smi​je​šio. Ni​kad ni​je ni​šta re​kao, ali ne vje​r u​jem da​je ikad pos​li​je to​g a imao pra​ve nas​la​de sa mnom no​ću. Ni​je vi​še pu​štao se​bi ma​ha, ili ni​je mo​g ao. Zna​la sam mu re​ći: “Haj​de, mom​če, pus​ti se​bi na vo​lju!” Go​vo​r i​la sam mu ka​di​kad ta​ko, puč​ki, ka​ko se ov​dje go​vo​r i. Ali on ni​je ni​šta uz​vra​ćao. Ni​je se​bi pu​štao ma​ha, ili ni​je mo​g ao. Ni​je htio da imam vi​še dje​ce. Uvi​jek sam kri​vi​la nje​g o​vu maj​ku što ga je on​da pus​ti​la u so​bu. Ni​je tre​ba​lo bi​ti on​dje. Mu​škar​ci ta​r u gla​vu vi​še ne​g o što tre​ba kad jed​nom poč​nu raz​miš​lja​ti. – Zar ga se to ta​ko kos​nu​lo? – upi​ta Con​nie za​ču​đe​na. – Jest, bio je ta​kav, ni​je mo​g ao sma​tra​ti za pri​r od​no sve to, sve te mu​ke. I to mu je pok​va​r i​lo uži​tak i ono ma​lo brač​ne lju​ba​vi. Rek​la sam mu: “Ako ja ne bri​nem, če​mu bri​neš ti? To je ipak mo​ja stvar!” Sve što je re​kao bi​ja​še: “Ni​je to pra​vo!” – Mo​žda je bio pre​vi​še osjet​ljiv – re​če Con​nie. – Jest, to je ono! Kad upoz​na​te mu​škar​ce, shva​ti​te kak​vi su: pre​vi​še osjet​lji​vi na kri​vo​me mjes​tu. Uvje​r e​na sam da​je i ne​s​vjes​no mr​zio rud​nik, baš ga mr​zio. Iz​g le​dao je ta​ko mi​r an kad je bio mr​tav, bi​ja​še kao da se os​lo​bo​dio. Bio je ta​ko li​jep. Sr​ce mi je pu​ca​lo dok sam ga gle​da​la ona​ko smi​r e​na, upra​vo kao da​je že​lio umri​je​ti. Sr​ce mi se ki​da​lo, eto ta​ko. Sve​mu je bio kriv rud​nik. Is​pla​ka​la je ne​ko​li​ko gor​kih su​za, a Con​nie je pla​ka​la još i vi​še. Bio je to​pao pro​ljet​ni dan, s mi​r i​som zem​lje i žu​tog cvi​je​ća, na​o ko​lo sve pu​pa​lo, vrt se ku​pao u sun​ča​nom svje​tlu. – Za​ci​je​lo vam je bi​lo straš​no – re​če Con​nie. – Oh, Mylady, u pr​vi mah ni​sam ni shva​ti​la. Sa​mo sam go​vo​r i​la: “Oh, dra​g i, za​što si htio oti​ći od me​ne!” Bio je to sav moj krik, i sve sam ne​ka​ko osje​ća​la da će se vra​ti​ti. – Ali vas on ni​je htio os​ta​vi​ti – opet će Con​nie. – Da​ka​ko da ni​je, bio je to sa​mo moj lu​di krik. I sve​jed​na​ko sam če​ka​la da se vra​ti. Oso​bi​to no​ću. Bu​di​la sam se i mis​li​la: “Za​što ni​je sa mnom u pos​te​lji?” Bi​ja​še kao da mo​ji osje​ća​ji ne​će vje​r o​va​ti da ga vi​še ne​ma. Sve sam mis​li​la da se mo​r a vra​ti​ti i le​ći kraj me​ne, ta​ko da ga mo​g u osje​ti​ti kraj se​be. Sa​mo sam že​lje​la da ga to​pla osje​tim uza se. Sta​ja​lo me ne​bro​je​nih ja​da dok ni​sam ra​za​bra​la da se ne​će vra​ti​ti. Mu​či​lo me to go​di​ne i go​di​ne. – Do​dir s njim? – upi​ta Con​nie. – Da, gos​po​đo, do​dir s njim! Ni​sam to ni​kad pre​bo​lje​la sve do da​naš​njeg da​na, i ne​ću ni​kad. Ako

nad na​ma ima ne​ba, bit će on on​dje i le​ći će kraj me​ne da mo​g u spa​va​ti. Con​nie u stra​hu po​g le​da to li​je​po, za​miš​lje​no li​ce. Još jed​no stras​tve​no stvo​r e​nje iz Te​ver​shal​la! Do​dir s njim! Jer lju​bav​ne ve​ze te​ško je pre​trg​nu​ti. – Straš​no je kad vam mu​ška​r ac ude u krv – re​če ona. – Ah, gos​po​do, za​to čo​vjek i osje​ća to​li​ku gor​či​nu. Osje​ća​te ka​ko su ga lju​di htje​li ubi​ti. Ću​ti​te da ga​je rud​nik že​lio ubi​ti. Oh, osje​ćam, da ni​je bi​lo rud​ni​ka i onih što nji​me uprav​lja​ju, ne bi me ni​kad os​ta​vio. Ali svi oni že​le ras​ta​vi​ti mu​ža i že​nu kad su za​jed​no. – Kad su tje​les​no za​jed​no – re​če Con​nie. – Is​ti​na je, gos​po​do. Ima na svi​je​tu mno​g o lju​di kru​ta sr​ca. Sva​kog ju​tra kad je us​ta​jao i od​la​zio u rud​nik, ću​tje​la sam da​je to zlo i na​o pa​ko. Ali što je dru​g o i mo​g ao ra​di​ti? Što mo​že čo​vjek on​dje ra​di​ti? Čud​na je mrž​nja plam​tje​la u toj že​ni. – Ali mo​že li do​dir tra​ja​ti to​li​ko? – odjed​nom će Con​nie. – Da ga osje​ća​te ta​ko du​g o? – Oh, gos​po​do, što bi dru​g o i mo​g lo tra​ja​ti? Dje​ca odras​tu i od​la​ze. Ali muž, no da…! I to bi oni htje​li ubi​ti u va​ma, i sa​mu po​mi​sao o do​di​r u s nji​me. Cak i va​ša vlas​ti​ta dje​ca! Oh, da! Mo​žda bi​smo se nas dvo​je i ra​ziš​li, tko zna. Ali osje​ćaj je ne​što dru​g o. Mo​žda je još naj​bo​lje i ne ma​r i​ti ni za što. Ve​lim, kad po​g le​dam te že​ne ko​je ni​kad ni​je za​g ri​jao mu​ška​r ac, či​ni mi se da su za​pra​vo sa​me jad​ni​ce, ma ka​ko se do​tje​r i​va​le i po​ka​zi​va​le na​o ko​lo. Ja, ja os​ta​jem pri onom što sam ima​la. I pre​ma svi​je​tu ne​mam ni​kak​va po​što​va​nja. DVA​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE Con​nie je otiš​la u šu​mu od​mah pos​li​je ruč​ka. Bio je za​is​ta di​van dan, pr​vi se mas​lač​ci ras​cva​li kao sun​ce, bi​je​lje​le se pr​ve tra​tin​či​ce. Li​je​skov gu​štik stva​r ao splet po​lu​o tvo​r e​nog liš​ća i po​s​ljed​njih opra​še​nih re​sa. Žu​te ku​ni​će, rav​no ras​tvo​r e​ne, s uvi​je​nim stab​lji​ka​ma, ste​r a​le se u sku​pi​na​ma, zla​ća​ne i sjaj​ne. Bi​lo je to žu​ti​lo, snaž​no žu​ti​lo ra​nog lje​ta. Ja​g la​ci sta​ja​li svi​je​di i otvo​r e​ni, s bli​je​dim ča​ška​ma, u gus​tim bu​se​no​vi​ma – ni​su se vi​še sti​dje​li. Buj​ni se zum​bu​li uz​di​za​li sa svo​jim groz​do​vi​ma tam​no​pla​vim kao mo​r e, i s bli​je​dim za​lis​ci​ma što iz​bi​ja​ju po​put bli​je​dog ži​ta. Duž ja​hač​ke sta​ze še​pi​r i​li se spo​men​ci, kan​dil​ke ra​ši​r i​le svo​je cvje​to​ve lju​bi​čas​te kao tin​ta, a pod jed​nim gr​mom le​ža​le mo​dri​kas​te lju​ske pti​čjih ja​ja. Svu​da pu​polj​ci, svu​da ži​vot bu​jao. Lu​g a​r a ni​je bi​lo u ko​li​bi. Na​o ko​lo sa​ma ve​dri​na, sme​đi pi​li​ći ve​se​lo trč​ka​r a​ju. Con​nie kre​nu nje​go​voj ku​ći, jer ga je že​lje​la na​ći. Ku​ći​ca je sta​ja​la na sun​cu, po​da​lje od šum​skog okraj​ka. U ma​lo​me vr​tu dvos​tru​ki red su​no​vra​ta s pu​nim cvje​to​vi​ma pro​te​zao se sve do ši​r om otvo​r e​nih vra​ta, a dvos​tru​ki red cr​ve​nog kra​sulj​ka obrub​lji​vao sta​zu. Za​čuo se pa​sji la​vež, i po​tom je do​tr​ča​la Flo​ssie. Vra​ta ši​r om otvo​r e​na! Zna​či, kod ku​će je. Sun​ča​ni sjaj pa​dao na pod od cr​ve​ne ope​ke. Kad je kre​nu​la sta​zom, opa​zi ga kroz pro​zor: sje​dio je za sto​lom, u ko​šu​lji i ru​čao. Pas je ti​ho štek​tao i po​la​ko ma​hao re​pom. On us​ta​de i pri​đe vra​ti​ma, oti​r u​ći us​ta cr​ve​nim rup​cem i još žva​ču​ći. – Mo​g u li ući? – upi​ta ona. – Uđi! Sun​ce sja​lo u štu​r u pros​to​r i​ju gdje je još mi​r i​sa​lo po bra​ve​ćoj pe​čen​ki što ju je is​pe​kao u pe​če​nja​ri na va​tri. Pe​če​nja​r a još sta​ja​la na pret​peć​ku, a do nje cr​ni lo​nac s krum​pi​r om, na ko​ma​du pa​pi​r a, na bi​je​lom og​nji​štu. Va​tra se cr​ve​nje​la, sla​bo plam​sa​la, ku​ka na že​ljez​nom lon​cu spu​šte​na, ko​tlić obje​šen o nju pje​vao.

Na sto​lu je sta​jao nje​g ov ta​njur s krum​pi​r om i os​ta​ci​ma pe​čen​ke. Tu je bi​la ko​ša​r i​ca s kru​hom, sol i mo​dar kr​čag s pi​vom. Stol​njak bi​ja​še od bi​je​log vo​šta​nog plat​na. Lu​g ar je sta​jao u sje​ni. – Do​bra​no si okas​nio – re​če ona. – Sa​mo nas​ta​vi. Sje​la je na dr​ve​ni sto​lac, na sun​ce po​kraj vra​ta. – Mo​r ao sam u Ut​hwa​ite – objas​ni on, ali ni​je vi​še jeo. – Je​di – opet će ona. On ni​je do​ti​cao je​lo. – Ho​ćeš li što​g od? – upi​ta je. – Zdje​li​cu ča​ja? Na ko​tli​ću već vri. Mal​ko se pri​di​g ao sa sto​li​ce. – Ako mi do​pus​tiš da ga sa​ma pri​r e​dim – ona će us​ta​ju​ći. Iz​g le​dao je tu​žan, osje​ća​la je da mu je na smet​nju. – Do​bro, čaj​nik je ta​mo – pri​hva​ti on i po​ka​za na ma​len siv or​ma​r ić u ku​tu. – A zdje​li​ce i čaj na po​li​ci nad tvo​jom gla​vom. Do​hva​ti​la je cr​ni čaj​nik i ku​ti​ju s ča​jem, is​plah​nu​la čaj​nik to​plom vo​dom i na tre​nu​tak zas​ta​la, ne zna​ju​ći ka​mo da iz​li​je vo​du. – Iz​lij je van – re​če on kad je opa​zio ka​ko se ska​nju​je. – Čis​ta je. Stu​pi​la je na prag te ono ma​lo vo​de iz​li​la na sta​zu. Ka​ko je li​je​po tu, ta​ko ti​ho, pra​va šu​ma. Hras​to​vi iz​vi​ja​ju oker​no​žu​to liš​će, cr​ve​ni kra​sulj​ci u vr​tu pod​sje​ća​ju na pu​ce​ta od cr​ve​ne ka​di​fe. Po​g le​da​la je ve​li​ku iz​li​za​nu plo​ču od pješ​ča​ni​ka na pra​g u ko​ju sa​da pre​ko​r a​ču​je ta​ko ma​lo no​g u. – Kras​no je ov​dje – re​če ona. – Tak​va div​na ti​ši​na, sve je ži​vo a ta​ko ti​ho. On se opet pri​hva​tio je​la, po​la​ko i pre​ko vo​lje, i ona je mo​g la osje​ti​ti ka​ko je obes​hra​bren. Pri​r e​di​la je čaj i pos​ta​vi​la čaj​nik na plo​ču sa stra​ne og​nji​šta ka​ko je vi​dje​la da ra​de dru​g i. On je od​g ur​nuo svoj ta​njur i oti​šao u straž​nji dio ku​će. Ču​la je ka​ko je škljoc​nu​la kva​ka, a za​tim se on vra​ti sa si​r om i mas​la​cem na ta​nju​r u. Ona sta​vi dvi​je zdje​li​ce na stol – bi​le su sa​mo dvi​je. – Ho​ćeš li zdje​li​cu ča​ja? – upi​ta ona. – Ako že​liš. Še​ćer je u or​ma​r i​ću, a i lon​čić s vrh​njem. Mli​je​ko je u vr​ču u smoč​ni​ci. – Da uk​lo​nim tvoj ta​njur? – upi​ta ona. On je po​g le​da s la​kim iro​nič​nim smi​je​škom. – Pa… ako ti je po vo​lji – od​g o​vo​r i on, po​la​ko je​du​ći si​r a i kru​ha. Otiš​la je otrag u pod​streš​ni​cu gdje se pe​r e su​de i gdje je cr​p​ka. Li​je​vo su bi​la vra​ta, za​ci​je​lo vo​de u smoč​ni​cu. Otvo​r i ih i go​to​vo se na​smi​ja to​me mjes​tu što ga​je on zvao smoč​ni​com: du​g a i uska, bi​je​lo obo​je​na da​ska na zi​du. Ali je on​dje ipak mo​g lo sta​ti bu​r en​ce pi​va, ne​ko​li​ko zdje​la i ne​što hra​ne. Uze​la je mal​ko mli​je​ka iz žu​tog vr​ča. – Ka​ko na​bav​ljaš mli​je​ko? – upi​ta kad se vra​ti​la k sto​lu. – Kod Flin​to​vih. Os​tav​lja​ju mi bo​cu na​kraj za​bra​na, ta​mo gdje smo se sre​li. Bio je ne​ka​ko ma​lo​du​šan. Uli​la je čaj i u ru​ci dr​ža​la lon​čić sa sko​r u​pom, ok​li​je​va​ju​ći. – Ja ne​ću mli​je​ka – re​če on. Uči​ni​lo mu se za​tim da ču​je ne​ki ža​mor, pa je oš​tro po​g le​dao na vra​ta. – Mo​žda će bi​ti bo​lje da za​tvo​r i​mo. – Bi​la bi šte​ta – re​če ona. – Nit​ko ne​će ova​mo, zar ne? – Kao je​dan na​pra​ma ti​su​ću, ali čo​vjek ni​kad ne zna – od​g o​vo​r i on.

– Ne ma​r i ni on​da – re​če ona. – Pa to je sa​mo ša​li​ca ča​ja. Gdje su žli​ce? On seg​nu ru​kom te iz​vu​če la​di​cu iz sto​la. Con​nie je sje​di​la za sto​lom, na sun​ča​nom sja​ju što je na​vi​r ao na vra​ta. – Flo​ssie! – zov​nu on ku​ju, ko​ja je le​ža​la na ma​loj ro​g o​zi​ni pod​no ste​pe​ni​ca. – Haj​de na​pri​jed i pa​zi! Di​g ao je prst, i nje​g o​vo je “Pa​zi!” zvu​ča​lo vr​lo ži​vo. Pas otr​či da pri​pa​zi. – Da​nas si ne​ka​ko ža​los​tan – na​po​me​nu ona. On br​zo us​pra​vi po​g led svo​jih mo​drih oči​ju u nju. – Ža​los​tan? Ne, ne​g o iz​mu​čen. Mo​r ao sam ure​di​ti da se po​ša​lju po​zi​vi dvo​ji​ci kri​vo​lo​va​ca ko​je sam uhva​tio, a ja ne vo​lim do​di​r a s lju​di​ma, eto, to je. Go​vo​r io je hlad​no, do​brom en​g le​šti​nom, a u gla​su mu tre​pe​r i​la srdž​ba. – Je li ti mr​sko što si lu​g ar? – upi​ta ona. – Što sam lu​g ar, ni​je! Dok​le god me pu​šta​ju da bu​dem sam. Ali kad mo​r am dan​g u​bi​ti oko po​li​cij​skih pos​ta​ja, i raz​li​či​tih dru​g ih mjes​ta, i če​ka​ti da me sas​lu​ša​ju ono​li​ke bu​da​le… oh, on​da mi je da po​bjes​nim. I na​smi​je​ši se u ne​kom ti​hom hu​mo​r u. – Zar ne bi mo​g ao bi​ti sa​svim neo​vi​san? – upi​ta ona. – Či​ni mi se da bih mo​g ao, ako mis​liš na to da ži​vim od sa​me mi​r o​vi​ne. Da, mo​g ao bih. Ali mo​ram ra​di​ti, ina​če bi to bi​la mo​ja smrt. Mo​r am ima​ti ne​što što me za​o kup​lja. A ne​ka​ko me ni​je vo​lja da ra​dim za se​be. Mo​r a to bi​ti po​sao za ko​g a dru​g o​g a, ina​če bih u bez​volj​nos​ti sve os​ta​vio za mje​sec da​na. I ta​ko, sve na jed​no, do​bro mi​je ov​dje, po​g o​to​vu u po​s​ljed​nje vri​je​me… I opet joj se na​smi​je​ši, ali sa​da mal​ko po​drug​lji​vo, u do​bru ras​po​lo​že​nju. – Ali za​što si sla​be vo​lje? – upi​ta ona. – Ne mis​liš valj​da re​ći da si uvi​jek sla​be vo​lje? – Pa pri​lič​no – od​g o​vo​r i on i na​smi​je se. – Ne mo​g u uvi​jek pro​g u​ta​ti svo​ju žuč. – Kak​vu žuč? – do​če​ka ona. – Žuč! – po​no​vi on. – Znaš valj​da što je žuč? Šu​tje​la je ra​zo​ča​r a​na. Bi​ja​še kao da​je on i ne opa​ža. – Od​la​zim na ne​ko vri​je​me, idu​ćeg mje​se​ca – re​če ona. – Od​la​ziš? A ka​mo? – U Ve​ne​ci​ju. – U Ve​ne​ci​ju? Sa Sir Clif​for​dom? Na ko​li​ko vre​me​na? – Na mje​sec da​na, ot​pri​li​ke – od​g o​vo​r i ona. – Clif​ford ide? – Os​tat će ov​dje? – upi​ta on. – Da! Ne vo​li pu​to​va​ti, ta​kav je. – Jas​no, si​r o​mah – sa​mi​los​no će on. Šu​tje​li su ne​ko vri​je​me. – Ne​ćeš me za​bo​r a​vi​ti kad me ne bu​de ov​dje? – upi​ta. On opet uz​dig​nu oči i čvr​sto je po​g le​da. _ . Za​bo​r a​vi​ti? – po​no​vi on. – I sa​ma znaš da se ne za​bo​r av​lja. Ni​je tu pam​će​nje po​sri​je​di. Htje​la je re​ći: “Što on​da?” ali ni​je. Umjes​to to​g a pro​tis​nu pri​g u​še​nim gla​som: – Rek​la sam Clif​for​du da bih mo​g la ima​ti di​je​te. Sad ju je do​is​ta po​g le​dao, pa​ž​lji​vo is​pit​lji​vo. – Ta​ko? – pre​uze on. – A što je re​kao na to? – Ah, on ne ma​r i. Bi​lo bi mu dra​g o kad bi se či​ni​lo da​je nje​g o​vo.

Ni​je se usu​đi​va​la po​g le​da​ti ga. Po​du​g o je šu​tio, a za​tim je opet po​g le​da u li​ce. – Me​ne, da​ka​ko, ni​si spo​me​nu​la? – upi​ta on. – Ne, ni​sam te spo​mi​nja​la – od​g o​vo​r i ona. – Da, te​ško bi me i pro​g u​tao kao za​mje​ni​ka ro​di​te​lju. A gdje mis​liš da bi do​bi​la di​je​te? – Mo​žda ću u Ve​ne​ci​ji ima​ti kak​vu lju​bav​nu pus​to​lo​vi​nu. – Mo​žda ćeš ima​ti – po​no​vi on po​la​ko. – Za​to on​da i ideš ona​mo? – Ne za​to da bih ima​la lju​bav​nu pus​to​lo​vi​nu – od​g o​vo​r i ona i po​g le​da ga usrd​no. – Sa​mo da bi se či​ni​lo kao da si je ima​la – re​če on. Opet su šu​tje​li. Smi​ju​lje​ći se on je gle​dao kroz pro​zor – na li​cu mu na​pol po​r u​g a, na​pol ogor​če​nost. Mr​zi​la je to nje​g o​vo smi​ju​lje​nje. – Ni​si ni​šta po​du​ze​la da ne za​ne​seš – upi​ta je odjed​nom. – Jer ja ni​sam. – Ne, ni​sam – ti​ho će ona. – Ja to mr​zim. Trg​nuo je oči u nju, za​tim opet us​mje​r io po​g led kroz pro​zor, li​ce mu se ra​zvuk​lo u smi​julj. Nas​ta​la je na​pe​ta šut​nja. Na​po​s​ljet​ku se okre​nu njoj te će po​drug​lji​vo: – Za​to si me dak​le že​lje​la, za​to da stek​neš di​je​te? Ona obo​r i gla​vu. – Ni​sam, za​is​ta – od​g o​vo​r i ona. – Pa što je za​pra​vo? – upi​ta on za​jed​lji​vo. Po​g le​da​la ga​je pri​je​kor​no i rek​la: – Ne znam. On uda​r i u smi​jeh: – Đa​vo me od​nio ako ja tu išta ra​zu​mi​jem. Nas​ta​la je du​g a, hlad​na šut​nja. – Do​bro – na​po​s​ljet​ku će on. – Ka​ko je gos​po​di po vo​lji. Ako do​bi​ješ di​je​te, ne​ka ga Sir Clif​for​du. Ne​ću ni​šta iz​g u​bi​ti. Na​pro​tiv, imao sam vr​lo li​jep do​živ​ljaj, za​is​ta vr​lo li​jep! – I pro​teg​nu se, sus​pre​žu​ći zi​jev tek na​pol. – Ako si se pos​lu​ži​la mno​me – na​do​ve​za – ni​je to pr​vi put što se mno​me slu​že. I mis​lim, ni​kad ni​je bi​lo ta​ko ugod​no kao ovaj put, prem​da čo​vjek ne mo​že bi​ti ne znam ka​ko po​no​san na ne​što tak​vo. Opet se pro​teg​nuo, ta​ko čud​no da su mu za​igra​li svi mi​ši​ći, a us​ta mu se neo​bič​no is​kri​vi​la. – Pa ja se ni​sam slu​ži​la to​bom – ona će bra​ne​ći se. – Na us​lu​g u va​šem gos​pod​stvu – uz​vra​ti on. – Ni​sam – opet će ona. – Ja sam vo​lje​la tvo​je ti​je​lo. – Za​is​ta? – do​če​ka on te se na​smi​ja. – On​da smo kvit, jer sam i ja vo​lio tvo​je. Po​g le​dao ju je čud​no za​mra​če​nim oči​ma. – Bi li sa​da htje​la da po​đe​mo go​r e? – upi​ta je pri​g u​še​nim gla​som. – Ne, ne ov​dje. Ne sa​da! – rek​la je ne​ka​ko te​ško, no da je i ma​lo na​va​lji​vao, poš​la bi, jer ni​je ima​la ni​kak​ve mo​ći pro​tiv nje​g a. Okre​nuo je li​ce od nje, bi​ja​še kao da​ju je za​bo​r a​vio. – Že​lje​la bih te do​ti​ca​ti kao što ti me​ne do​ti​češ – re​če ona. – Još ni​kad za​pra​vo ni​sam do​tak​la tvo​je ti​je​lo. Po​g le​dao ju je i opet se na​smi​je​šio. – Sa​da? – upi​ta je.

– Ne, ne! Ne ov​dje! U ko​li​bi. Ho​ćeš li? – Ka​ko te ja do​di​r u​jem? – upi​ta on. – Kad me mi​lu​ješ. Po​g le​dao ju je i su​ko​bio se s nje​zi​nim zas​tr​tim, upla​še​nim oči​ma. – A vo​liš li kad te mi​lu​jem? – upi​ta je, smi​ju​ći se ne​pres​ta​no. – Vo​lim, a ti? – Oh, ja! – i pro​mi​je​ni ton. – Da – re​če – znaš to i ne pi​ta​ju​ći. Bi​la je is​ti​na. Us​ta​la je i do​hva​ti​la še​šir. – Mo​r am ići. – Zar već? – upi​ta je uljud​no. Že​lje​la je da​je on do​dir​ne, da rek​ne što​g od, ali on ne re​če ni​šta, sa​mo je uljud​no če​kao. – Hva​la ti na ča​ju – na kra​ju će ona. – Ni​sam za​hva​lio va​šem gos​pod​stvu što ste mi is​ka​za​li čast i doš​li na čaj – uz​vra​ti on. Kre​nu​la je sta​zom, a on os​tao na vra​ti​ma, smi​ju​lje​ći se mal​ko. Flo​ssie do​tr​ča uz​dig​nu​ta re​pa. Con​nie je mo​r a​la ići pre​ma šu​mi, zna​ju​ći da on još sto​ji ta​mo i da gle​da za njom s onim svo​jim ne​s​hvat​lji​vim smi​je​škom što mu ti​tra oko us​ta. Iš​la je ku​ći na​su​mo​r e​na i zlo​volj​na Ni​je joj ni​ka​ko bi​lo po vo​lji ono što je re​kao da se pos​lu​ži​la nji​me, jer to u ne​ku ru​ku bi​ja​še is​ti​na. Ni​je to smio re​ći. Za​to je, opet, bi​la raz​dvo​je​na iz​me​đu dva čuv​s​tva: srdž​be na nje​g a i že​lje da se po​mi​r i s njim. Kod ku​će je pro​ve​la ne​ugod​ne i uz​bud​lji​ve tre​nut​ke uz čaj s Clif​for​dom i od​mah je za​tim otiš​la go​r e, u svo​ju so​bu. No, ni on​dje joj ni​je bi​lo do​bro: ni​je mo​g la sje​di​ti ni sta​ja​ti. Sve ju je tje​r a​lo da što​g od uči​ni. Mo​r a​la je oti​ći do ko​li​be. Ako nje​g a ne​ma on​dje, sve​jed​no. Is​kra​la se na po​kraj na vra​ta i kre​nu​la ona​mo. Bi​la je zlo​volj​na. Kad je iz​bi​la na čis​ti​nu, osje​ća​la se vr​lo ne​ugod​no. On je bio on​dje, bez ka​pu​ta: sag​nut, is​pu​štao kvoč​ke iz ko​ko​šinj​ca me​du fa​zan​ske pi​li​će, ko​ji su sa​da već ne​što na​r as​li te su ko​čo​per​ni​ji ali i mno​g o pris​ta​li​ji ne​g o oni ko​ko​šji. Kre​nu​la je rav​no k nje​mu. – Vi​diš, doš​la sam! – re​če ona. – Vi​dim – do​če​ka on te se us​pra​vi i po​g le​da je sa smi​je​škom na li​cu. – Zar sa​da pu​štaš ko​ko​ši? – upi​ta ona. – Pa da, na​sje​di​le su se, ta​ko da su sa​ma kost i ko​ža – od​g ov ori on. – Sa​da i ne ma​r e da iz​i​đu da se na​hra​ne. Kad kvoč​ka sje​di na ja​ji​ma, ne​ma vi​še svo​je osob​nos​ti: ona je sva u ja​ji​ma ili pi​li​ći​ma. Jad​ne kvoč​ke, kak​ve li sli​je​pe lju​ba​vi u nji​ma! Pa i on​da kad ja​ja ni​su nji​ho​va! Con​nie ih po​g le​da sa​mi​los​no. Nas​ta​la je ne​ugod​na ti​ši​na me​du nji​ma dvo​ma. – Ho​će​mo li unu​tra? – upi​ta on. – Že​liš li me? – upi​ta ona ne​ka​ko ne​po​vjer​lji​vo. – Že​lim, ako si za to. Ona je šu​tje​la. – Ho​di on​da – po​zva je on. Uš​la je u ko​li​bu. Kad je za​tvo​r io vra​ta, bi​lo je unu​tra sa​svim tam​no, pa je upa​lio ma​lo svje​tlo u pe​tro​lej​ki, kao i proš​li put. – Je​si li svuk​la rub​lje? – upi​ta on. – Je​sam!

– E, on​da ću i ja svo​je. Pros​tro je gu​nje​ve po po​du, os​ta​viv​ši je​dan pos​tra​ni da se nji​me po​kri​ju. Ona ski​de še​šir i ras​tre​se ko​su. On sje​de da ski​ne do​ko​lje​ni​ce i ci​pe​le te ra​skop​ča svo​je pr​te​ne hla​če. – Le​zi! – ka​za joj kad je sta​jao u sa​moj ko​šu​lji. Pos​lu​ša​la ga​je šu​te​ći, a on ta​da le​že do nje i na​vu​če gunj na obo​je. – Ta​ko – re​če on. Vi​so​ko je za​di​g ao nje​nu ha​lji​nu dok ni​je do​šao do nje​zi​nih gru​di. Njež​no ih je lju​bio uzi​ma​ju​ći bra​da​vi​ce u svo​ja us​ta u ti​hom mi​lo​va​nju. – Oh, ka​ko je to li​je​po, ka​ko je to li​je​po! – po​nav​ljao je mi​lu​ju​ći svo​jim li​cem nje​zin to​pli tr​buh. Ovi​la je ru​ke oko nje​g a pod nje​g o​vom ko​šu​ljom, ali se upla​ši​la ta​ko mr​ša​vog, glat​kog i go​log ti​je​la ko​je joj se či​ni​lo ta​ko snaž​nim. Upla​ši​la se nje​g o​vih ja​kih mi​ši​ca. Stres​la se od stra​ha. A kad joj je opet u ti​hom uz​da​hu re​kao: “Oh, ka​ko je to li​je​po!” ne​što je u njoj za​drh​ta​lo i ne​što se u nje​zi​nu du​hu uko​či​lo od ot​po​r a: uko​či​lo se od straš​ne tje​les​ne pris​nos​ti i od te čud​ne nje​g o​ve žur​be da je pri​svo​ji. I ni​je taj put osje​ti​la oš​tru ek​s​ta​zu svo​je stras​ti: sa​mo je le​ža​la i ru​ke joj mi​r o​va​le na nje​g o​vu ti​je​lu što se na​pre​že, i ma što či​ni​la, ni​je mo​g la za​pri​je​či​ti da u du​hu, hlad​no, kao odoz​g o, pro​ma​tra smi​ješ​no tr​za​nje nje​g o​vih bo​ko​va i groz​ni​ča​vu žur​bu nje​g o​va uda da što pri​je do​đe do vr​hun​ca. Da, to je dak​le lju​bav, to smi​ješ​no mi​ca​nje straž​nji​com i ta klo​nu​lost to​g a jad​nog, ma​log i vlaž​nog pe​ni​sa. To je dak​le ta bo​žan​ska lju​bav! Za​is​ta, pra​vo ima​ju mo​der​nis​ti što pre​zi​r u tu ko​me​di​ju, jer i jest ko​me​di​ja. I pra​va je is​ti​na, kao što ve​le ne​ki pjes​ni​ci, da je Bog, ko​ji je stvo​r io čo​vje​ka, imao stra​šan smi​sao za hu​mor kad ga je stvo​r io kao ra​zum​no bi​će i na​tje​r ao ga da za​uzi​ma taj smi​ješ​ni po​lo​žaj i da sli​je​po žu​di za tom smi​ješ​nom pred​sta​vom. I sam je Ma​upa​ssant u njoj vi​dio po​ni​ža​va​ju​ći an​tik​li​maks. Lju​di pre​zi​r u spol​ni čin a ipak ga vr​še. Hla​dan i po​drug​ljiv, nje​zin je čud​ni žen​ski duh sta​jao po stra​ni, i prem​da je le​ža​la sa​svim mi​mo, na​g on ju je tje​r ao da po​di​že bo​ko​ve da iz​g u​r a mu​škar​ca, a da se iz​vu​če iz to​g a od​boj​nog za​g ri​ja​la i os​lo​bo​di ja​ha​ćeg po​ska​ki​va​nja nje​g o​vih be​da​r a. Nje​g o​vo joj ti​je​lo bi​ja​še ne​što lu​do, be​sram​no, ne​sa​vr​še​no, ne​što od​boj​no u svo​joj ne​do​vr​še​nos​ti i nez​g rap​nos​ti. Pot​pu​na evo​lu​ci​ja si​g ur​no će od​ba​ci​ti tu la​kr​di​ju, tu “funk​ci​ju”. Kad je svr​šio, vr​lo br​zo svr​šio, i kad je mi​mo le​žao opru​žen, uto​nuo u šut​nju, u ne​ku čud​nu, ne​po​mič​nu uda​lje​nost, da​le​ko, da​le​ko od ob​zor​ja nje​zi​ne svi​jes​ti, sr​ce joj za​pla​ka. Mo​g la je osje​ti​ti ka​ko mu sna​g a otje​če po​put ose​ke, a ona os​ta​je kao ka​men na ža​lu. On se pov​la​čio, nje​g ov ju je duh os​tav​ljao. Bio je i sam svjes​tan to​g a. U svo​me is​tin​skom ja​du, mu​če​na svo​jom dvos​tru​kom svi​jes​ti i ot​po​r om, uda​r i​la je u plač. On se na to ni​je oba​zi​r ao, a mo​žda ni​je ni opa​zio. Va​lo​vi nje​zi​na pla​ča po​tre​so​še i nju i nje​g a. – Da – re​če on – ovaj put ni​je bi​lo ono pra​vo. Ni​si su​dje​lo​va​la. Dak​le znao je! Za​pla​ka​la je još ja​če. – Pa što je? – upi​ta on. – Po​ne​kad je ta​ko. – Ja… ja te ne mo​g u lju​bi​ti! – pro​tis​nu​la je je​ca​ju​ći i odjed​nom osje​ti​la ka​ko joj se sr​ce ki​da. – Ne mo​žeš? Pa ne​moj se zbog to​g a ža​los​ti​ti. Ne​ma za​ko​na ko​ji ve​li da mo​r aš. Uz​mi to ona​ko ka​ko jest. Još je le​žao s ru​kom na nje​zi​nim gru​di​ma. Ona je pak po​vuk​la svo​ju ru​ku s nje​g a. Nje​g o​ve ri​je​či bi​ja​hu joj sla​ba utje​ha. Glas​no je je​ca​la. – Ne, ne​moj – opet će on. – Uz​mi jed​no s dru​g im, zlo i do​bro. Ovaj put je bi​lo vi​še zla. Pla​ka​la je i je​ca​la. – Ali ja te že​lim lju​bi​ti a ne mo​g u. Ka​ko je to straš​no! On se ma​lo na​smi​ja, na​pol tr​p​ko, na​pol do​bre vo​lje.

– Ne​ma tu ni​šta straš​no sve ako ti se i či​ni – re​če on. – Ne ki​nji se ti​me vo​liš li me ili ne vo​liš. Ne tre​baš se na to si​li​ti. U ko​ša​r i ora​ha uvi​jek će bi​ti je​dan truo. Va​lja ga uze​ti s oni​ma zdra​vim. Po​vu​kao je ru​ku s nje​zi​nih gru​di, ni​je ju vi​še do​di​r i​vao. I sa​da, kad je vi​še ni​je di​r ao, osje​ti​la je u to​me go​to​vo per​verz​no za​do​volj​stvo. Mr​zi​la je nje​g o​vo na​ije​čje, ono ote​za​nje i onu pjev​lji​vost. Ako je htio, mo​g ao je us​ta​ti i sta​ja​ti nad njom i pred nje​zi​nim oči​ma za​kop​ča​ti one svo​je groz​ne pr​te​ne hla​če. Mic​ha​elis je ba​r em imao to​li​ko pris​toj​nos​ti da se okre​ne od nje. A ovaj je mu​ška​r ac to​li​ko sa​mo​uvje​r en te mu i ne pa​da na pa​met da bi ga mo​g li sma​tra​ti ne​pris​toj​nim. A ipak, kad se za​is​ta od​mak​nuo da ti​ho us​ta​ne i da​je os​ta​vi, ona se u stra​hu uhva​ti za nj. – Ne, ne idi! Ne​moj me os​ta​vi​ti! Ne​moj se lju​ti​ti na me! Dr​ži me! Dr​ži me čvr​sto! – šap​ta​la je u sli​je​poj mah​ni​tos​ti, ne zna​ju​ći što go​vo​r i i hva​ta​ju​ći se za nj neo​bič​nom sna​g om. Že​lje​la se os​lo​bo​di​ti se​be sa​me, svo​g a unu​tar​njeg stra​ha i ot​po​r a. Ka​ko je bio sna​žan taj nje​zin unu​tar​nji ot​por što je ov​la​dao njo​me. Po​nov​no ju je za​g r​lio i pri​vu​kao se​bi, a ona naj​ed​nom pos​ta​de ta​ko ma​la u nje​g o​vu na​r u​čju, sit​na kao ptić go​lu​ž​dra​vac. Nes​tao je nje​zin ot​por, i ona se po​če​la to​pi​ti u div​noj smi​r e​nos​ti. I dok se ta​ko si​ćuš​na div​no ras​ta​pa​la u nje​g o​vu za​g r​lja​ju, pos​ta​la mu je ne​iz​mjer​no po​želj​na: osje​ćao je ka​ko mu svim ži​la​ma stru​ji ja​ka a ipak njež​na žud​nja za njom, za nje​zi​nom me​ko​ćom, za pro​dor​nom, nje​zi​nom lje​po​tom u nje​g o​vu na​r u​čju, lje​po​tom što mu se u krv pre​ta​ka​la. U po​la​g a​nu, div​nom mi​lo​va​nju što go​to​vo iz​a​zi​va ne​s​vjes​ti​cu nje​g o​va je ru​ka, u čis​toj njež​noj žud​nji, bla​g o kli​zi​la po svi​le​nom na​gi​bu nje​zi​nih sla​bi​na pa da​lje me​đu me​ka to​pla steg​na, spu​šta​la se sve bli​že i bli​že ta​mo gdje je nje​zin naj​živ​lji dio, ta​mo gdje je sam nje​zin ži​vot, osje​ti​la ga​je kao pla​men že​lje, njež​ne že​lje, i ću​ti​la ka​ko se i sa​ma to​pi na tom pla​me​nu. Sva mu se pre​pus​ti​la. Osje​ti​la je ka​ko se nje​g ov ko​kot di​že pre​ma njoj u ti​hoj za​čud​noj sna​zi i si​g ur​nos​ti, te mu se i sa​ma pri​bli​ža​va​la. Pre​da​la mu se sa sr​hom slič​nim smr​ti, sva mu se otvo​r i​la. Oh, da sa​da ni​je bio nje​žan s njom, ka​ko bi to bi​lo okrut​no! Jer ona mu se sva otvo​r i​la, bes​po​moć​na! Po​nov​no je za​drh​ta​la kad je ušao u nju, sna​žan i ne​umo​ljiv, ču​dan i stra​šan. Mo​g lo bi to bi​ti kao da mač pro​ba​da nje​zi​no njež​no pre​da​no ti​je​lo, kao da smrt pri​je​ti. Pri​pi​la se uza nj u ne​na​da​noj strep​nji, u stra​hu. No, ušao je po​la​g a​no i mir​no, bi​ja​še to ti​ho mi​lo​va​nje, čin pr​vot​ne njež​nos​ti, tak​ve kak​va je u po​čet​ku stvo​r i​la svi​jet. I strah se uti​šao u nje​zi​nim gru​di​ma, mo​g la se pre​pus​ti​ti to​me mi​r u, ni​je vi​še ni​šta za​dr​ža​la. Sva se pre​pus​ti​la i kre​nu​la s pli​mom. I bi​ja​še kao da je ona po​put mo​r a, pro​pi​nju se tam​ni va​lo​vi i spu​šta​ju u ve​li​koj bi​ba​vi​ci, po​la​ko se sva nje​na mr​k​li​na za​nji​ha​la, ona je oce​an što va​lja svo​ju tam​nu, ni​je​mu ma​su. A u nje​zi​noj nu​tri​ni, na dnu, raz​dva​ja​le se du​bi​ne te od​la​zi​le sva​ka na svo​ju stra​nu, u du​g im va​lo​vi​ma što su po​la​ko nes​ta​ja​li u da​lji​ni, i sva​ki put ka​da bi se u nje​zi​nu naj​o ​sjet​lji​vi​jem sre​di​štu raz​mi​ca​le du​bi​ne i u va​lo​vi​ma od​la​zi​le na sve stra​ne od sre​di​ne, i ro​ni​lac je njež​no ro​nio sve dub​lje i dub​lje, do​di​r u​ju​ći je sve ni​že, i ona se sve dub​lje i dub​lje od​cri​va​la, i sve te​ži bi​ja​hu va​lo​vi što su se va​lja​li od nje pre​ma ne​kim nez​na​nim oba​la​ma, ra​zot​kri​va​ju​ći je sve vi​še, i sve bli​že i bli​že ura​njao u nju opip​lji​vi nez​na​nac, i sve da​lje na​go​ni​li se va​lo​vi što se ot​ki​da​hu od nje na​pu​šta​ju​ći je, sve dok ni​je odjed​nom, u bla​g u i drh​ta​vu gr​ču, za​hva​će​na jez​g ra sve​ko​li​ke nje​zi​ne soč​nos​ti: osje​ti​la je vr​hu​nac i nes​ta​la. Nes​ta​la je, vi​še je ni​je bi​lo, ali se ro​di​la: že​na. Oh, ka​ko je div​no, ka​ko je div​no! U ose​ki je osje​ti​la svu ču​des​nost. Ci​je​lo joj se ti​je​lo u njež​noj lju​ba​vi pri​pi​lo uz to​g a ne​poz​na​tog mu​škar​ca i sli​je​po dr​ža​lo omlo​ha​vje​li pe​nis ko​ji se klo​nu​lo iz​vla​čio na​kon div​ljih uda​r a svo​je sna​g e. I kad se ta osjet​lji​va i ta​jans​tve​na stvar​ca pov​la​či​la i nes​ta​ja​la iz nje​zi​na ti​je​la, ona je ne​s​vjes​no krik​nu​la zbog gu​bit​ka i htje​la je vra​ti​ti ga u se. Bi​lo je to sa​vr​še​no, ta​ko joj je go​di​lo. Za​pra​vo je is​tom sa​da pos​ta​la svjes​na svo​je krh​kos​ti i njež​nos​ti pu​polj​ku slič​nog mu​škog uda, i opet joj se oteo la​g an krik od ču​da i ra​zo​ča​r a​nja; to je nje​zi​no žen​sko sr​ce pro​pla​ka​lo nad njež​nom

krh​kos​ti ono​g a što je do ma​lo​pri​je zna​či​lo sna​g u. – Bi​lo je ta​ko div​no! – pro​tis​nu ona. – Bi​lo je ta​ko div​no. On ne re​če ni​šta, sa​mo ju je njež​no po​lju​bio, le​že​ći još na njoj. A ona je ste​nja​la od bla​žens​tva, kao kak​va žr​tva i no​vo​r o​đe​no bi​će ujed​no. U nje​zi​nu sr​cu pro​bu​di​lo se ču​đe​nje. Mu​ška​r ac! Čud​na vlast mu​škos​ti nad njom! Ru​ke su joj kli​zi​le po nje​g o​vu ti​je​lu, još po​ne​što pla​ho. Pla​ši​le se te čud​ne, ne​pri​ja​telj​ske, mal​ko od​boj​ne mo​ći kak​va za nju bi​ja​še mu​ška​r ac. A sad ga, eto, do​di​r u​je, i bi​lo je to kao da si​no​vi bo​g o​va op​će s kće​r i​ma ljud​skim. Ka​ko ga​je li​je​po mi​lo​va​ti, sve sa​mo čis​to tki​vo! Ka​ko je di​van i jak, a ipak sav čist i nje​žan, kak​va li mi​r a na to​me osjet​lji​vom ti​je​lu! Ta po​sve​maš​nja mir​no​ća sna​g e i njež​ne pu​ti! Div​no! Div​no! Ru​ke su joj bo​ja​ž​lji​vo kli​zi​le niz nje​g o​va le​da, pre​ma glat​kim ma​lim obli​na​ma zad​nji​ce. Ma​hom je pro​ze pla​men no​ve svi​jes​ti. Ka​ko je mo​g u​će da​je tu to​li​ko lje​po​te, u to​me u če​mu je pri​je osje​ća​la sa​mu od​boj​nost? Ne​iz​r e​ci​ve li lje​po​te do​di​r i​va​ti taj dio to​plo​g a, ži​vog ti​je​la! Ži​vot u ži​vo​tu, čis​ta, to​pla, snaž​na lje​po​ta. I čud​na te​ži​na ku​g la me​du nje​g o​vim no​g a​ma. Kak​ve li taj​ne! Neo​bič​ne li te​ži​ne mis​te​r i​ja što je mo​žeš dr​ža​ti u ru​ci! Ko​r i​jen, ko​r i​jen sve​g a što je li​je​po, pr​vot​no ko​r i​je​nje pot​pu​ne lje​po​te. Pri​vi​la se k nje​mu i pro​tis​nu​la uz​dah ču​đe​nja, uz​dah pun bo​jaz​ni, stra​ha. On ju je čvr​sto dr​žao uza se, ali ni​je ni​šta re​kao. On ni​šta ni​je go​vo​r io. Još se vi​še pri​lju​bi​la uza nj, još vi​še, da bu​de što bli​že čul​nom ču​du što u nje​mu le​ži. I oću​tje​la je ka​ko mu se iz one nje​g o​ve ne​s​hvat​lji​ve ne​po​mič​nos​ti po​la​ko i pos​to​ja​no opet na​di​že fa​los, ta dru​g a moć. I sr​ce kao da joj pre​mri​je od ne​kog stra​ha. Ovaj put nje​g o​va pri​sut​nost u njoj bi​ja​še sa​ma me​ko​ća i pre​li​je​va​nje, sa​ma me​ko​ća i pre​li​je​va​nje stras​ti, uži​tak ka​kav ni jed​na svi​jest ne mo​že poj​mi​ti. Sve joj je bi​će us​trep​ta​lo, ne​s​vjes​no i ži​vo kao sok ži​vo​ta. Ni​je mo​g la shva​ti​ti što se do​g a​đa. Ni​je se mo​g la sje​ti​ti što je bi​lo. Sa​mo je ću​tje​la da​je sla​de ne​g o išta na svi​je​tu. Sa​mo to. Po​tom je os​ta​la po​sve mir​na, bez ikak​vih mis​li, ni sa​ma ni​je zna​la ko​li​ko je vre​me​na po​tra​ja​lo. On je i da​lje bio kraj nje, sa​svim mi​r an, uto​nuo s njo​me u bez​da​nu šut​nju. 0 to​me ne​će oni ni​kad raz​g o​va​r a​ti. Kad joj se po​la​ko vra​ti​la svi​jest, ona se pri​vi​nu na nje​g o​ve gru​di i pro​šap​ta: – Lju​ba​vi mo​ja! Lju​ba​vi mo​ja! On je ti​ho za​g r​li, a ona mu se sa​svim pri​lju​bi uz gru​di. Nje​g o​va je šut​nja bi​la bez​da​na. Nje​g o​ve su je ru​ke obu​hva​ća​le kao bo​kor cvi​je​ća, ta​ko ti​ho i neo​bič​no. – Gdje si? – pro​šap​ta ona. – Gdje si? Pro​g o​vo​r i! Re​ci mi ne​što! On je njež​no po​lju​bi i pro​tis​nu: – Da, dje​voj​či​ce. Ni​je zna​la što je ti​me mis​lio. Ni​je zna​la gdje je on. Kao da​je u svo​joj šut​nji iz​g ub​ljen za nju. – Vo​liš me, je li? – šap​nu ona. – Pa znaš – od​g o​vo​r i on. – Ali mi ka​ži! – opet će ona. – Da, da, zar ni​si osje​ti​la? – on će bla​g o, umi​r u​ju​će. Ona se još vi​še pri​pi uza nj, još tješ​nje. On je bio ku​di​ka​mo spo​koj​ni​ji u lju​ba​vi ne​g o ona, pa je že​lje​la da​je on uvje​r i. – Vo​liš me – šap​nu​la je uvjer​lji​vo. Nje​g o​ve su je ru​ke njež​no mi​lo​va​le kao da​je cvi​jet, bez drh​ta​ja žud​nje, ali u div​noj bli​zi​ni. A ipak je osje​ća​la ne​mir​nu po​tre​bu da tu lju​bav čvr​sto dr​ži. – Re​ci mi da ćeš me uvi​jek vo​lje​ti! – prek​li​nja​la ga​je ona. – Da – re​če on kao od​su​tan du​hom. Osje​ti​la je ka​ko ga nje​zi​no pi​ta​nje uda​lju​je od nje. – Ne bi​smo li tre​ba​li us​ta​ti? – na​po​s​ljet​ku će on. – Ne! – od​g o​vo​r i ona. Osje​ti​la je ka​ko je nje​g o​va svi​jest od​lu​ta​la i ka​ko os​lu​šku​je zvu​ke iz​va​na.

– Usko​r o će mrak – re​če on. Osje​ti​la je u nje​g o​vu gla​su ka​ko se za​bri​nuo zbog pri​li​ka. Po​lju​bi​la ga​je sa ža​loš​ću že​ne ko​ja se odri​če svo​g a ča​sa lju​ba​vi. Us​tao je i od​vr​nuo sti​jenj u svje​tilj​ci; za​tim se po​čeo odi​je​va​ti i br​zo nes​tao u odje​ći. Sta​jao je nad njom i za​kap​čao hla​če gle​da​ju​ći do​lje na nju tam​nim, ši​r om otvo​r e​nim oči​ma; li​ce mu bi​ja​še po​ne​što za​r u​me​nje​no, a ko​sa za​mr​še​na; bio je čud​no to​pao, mi​r an i li​jep u svje​tlos​ti pe​tro​lej​ke – ta​ko li​jep da mu ona ni​kad ne​će re​ći ko​li​ko je bio li​jep. Ne​što ju je tje​r a​lo da se uhva​ti za nj, da ga za​dr​ži, jer u nje​g o​voj lje​po​ti bi​ja​še ne​ke to​ple, na​pol zas​pa​le uda​lje​nos​ti ko​ja ju je na​g o​ni​la da vi​če i da se pri​pi​je uza nj ka​ko bi ga za​dr​ža​la. Ni​kad ga ne​će pot​pu​no ima​ti. Le​ža​la je ta​ko na po​kri​va​ču, ob​na​že​nih, po​ne​što svi​je​nih bo​ko​va; on ni​je imao poj​ma oko če​g a ona na​ma​ta mis​li, ali je i ona nje​mu bi​la li​je​pa, bla​g o, div​no bi​će u ko​je je mo​g ao ući, bi​će ljep​še od sve​g a. – Vo​lim te što mo​g u ući u te​be – re​če on. – Vo​liš li me? – upi​ta ga ona dok joj je sr​ce uda​r a​lo. – Li​je​po je to što mo​g u ući u te​be. Vo​lim te jer si mi se otvo​r i​la. Vo​lim te za​to što mo​g u ta​ko bi​ti u te​bi.

Prig​nuo se i po​lju​bio ju u me​ki bok, otro je bra​du o nje​g a i za​tim je po​krio. – I ne​ćeš me ni​ka​da os​ta​vi​ti? – upi​ta ona. – Ne pi​taj tak​vo što – re​če on. – Ali vje​r u​ješ da te vo​lim? – opet će ona. – Ti me sa​da vo​liš vi​še ne​g o što si ikad mis​li​la. Ali tko će zna​ti što se mo​že do​g o​di​ti kad o to​me uz​meš raz​miš​lja​ti. – Ne, ne​moj go​vo​r i​ti ta​ko… Valj​da ne mis​liš da sam se htje​la oko​r is​ti​ti to​bom? – Ka​ko to? – Da bih ima​la di​je​te… ? – Svat​ko na svi​je​tu mo​že ima​ti di​je​te ako sa​mo ho​će – re​če on i sje​de da za​kop​ča do​ko​lje​ni​ce. – Oh ne! – uzvik​nu ona. – Valj​da ne mis​liš ta​ko. – Pa ipak – pre​uze on – ovaj put bi​lo je naj​ljep​še. Le​ža​la je mi​mo. On ti​ho otvo​r i vra​ta. Ne​bo bi​ja​še tam​no​pla​vo s tir​kiz​nim kris​tal​nim ru​bom. Iz​i​šao je za​tvo​r i​ti ko​ke, bla​g o ne​što go​vo​r e​ći svo​me psu. A ona je le​ža​la i ču​di​la se ču​du ži​vo​ta i bi​ća. Kad se vra​tio, ona je još le​ža​la, za​ža​r e​na kao kak​va Ci​g an​ka. On sje​de na sto​lac po​kraj nje. – Mo​r aš jed​ne no​ći k me​ni u ku​ću, pri​je ne​g o što ot​pu​tu​ješ. Bi doš​la, a? – upi​ta je po​di​žu​ći obr​ve i gle​da​ju​ći je dok su mu ru​ke vi​sje​le me​du ko​lje​ni​ma. – Bi doš​la, a? – po​no​vi ona opo​na​ša​ju​ći nje​g o​vo na​r je​čje. On se na​smi​ja. – Eh, ho​ćeš li? – opet će on. – Eh – re​če ona, opo​na​ša​ju​ći zvuk na​r je​čja. – Da? – upi​ta on. – Da! – po​no​vi ona. – I spa​va​ti sa mnom – re​če on. – Mo​r aš. Kad ćeš do​ći? – Kad ću do​ći? – re​če ona opo​na​ša​ju​ći ga. – Ne – pre​uze on – ne znaš go​vo​r i​ti u na​r je​čju. On​da, kad ćeš do​ći? – Mo​žda u ne​dje​lju – od​g o​vo​r i ona. – Mo​žda u ne​dje​lju, da. Krat​ko joj se na​smi​ja. – Ne, ne znaš – opet će on. – Za​što ne bih zna​la? – upi​ta ona. Na​smi​jao se. Nje​zin po​ku​šaj da go​vo​r i na​r je​čjem bi​ja​še ta​ko smi​je​šan. – Haj​de​mo, mo​r a​mo ići – re​če on. – Mo​r am? – upi​ta ona. – Pa tre​ba​la bi ići – is​pra​vi se on. Sag​nuo se te ju po​mi​lo​vao po obra​zu. – Ti si slat​ki ma​li pi​čić, naj​sla​đi što ga ima na svi​je​tu. Sa​mo kad ho​ćeš. – Što je to pi​čić? – upi​ta ona. – Oh, zar ne znaš? Pi​čić, to si ti do​lje, i što ja ću​tim kad sam u te​bi. – Ti to go​vo​r iš o spa​ja​nju, o pa​r e​nju. – Ne, ne. Ži​vo​ti​nje se pa​r e, a mi se ma​zi​mo i je​be​mo. To je što smo či​ni​li ma​lo​pri​je, vi​dje​la si: a ti si bi​la ku​di​ka​mo iz​nad ži​vo​ti​nje. To je ono li​je​po na te​bi, dje​voj​či​ce. Us​ta​la je i po​lju​bi​la ga me​du oči, ko​je su ta​ko tam​no i to​plo gle​da​le u nju, ne​iz​r e​ci​vo to​ple, ne​iska​zi​vo li​je​pe. – Ta​ko? – upi​ta ona. – A je li ti sta​lo do me​ne? On je po​lju​bi ne od​g o​vo​r iv​ši.

– Tre​ba​la bi kre​nu​ti, ho​di, otrest ću pra​ši​nu s te​be. I pri​je​đe ru​kom po obli​na​ma nje​zi​na ti​je​la, čvr​sto ali bez že​lje, s njež​nim, pris​nim poz​na​va​njem. Dok je u su​mra​čju br​za​la ku​ći, svi​jet joj bi​ja​še kao san; sta​bla u par​ku di​za​la su se i spu​šta​la kao da su na pli​mi ve​za​na si​drom, a ko​si​na što vo​di ku​ći bi​ba​la se pu​na ži​vo​ta. TRI​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE U ne​dje​lju za​že​li Clif​ford oti​ći u šu​mu. Bi​lo’je ljup​ko ju​tro, otvo​r io se kru​škov i šlji​vov cvat, sve se sja​lo od bje​li​ne. Bi​ja​še muč​no za Clif​for​da, sa​da gdje sav svi​jet cvje​ta, da se uz tu​đu po​moć pre​mje​šta iz jed​nih ko​li​ca u dru​g a. Ali on kao da​je za​bo​r a​vio na to, čak se či​ni​lo da​je po​no​san na svo​ju hro​most. Con​nie je još tr​pje​la kad je mo​r a​la po​di​za​ti i smje​šta​ti nje​g o​ve ne​po​mič​ne no​g e. Sad je to ra​di​la gos​po​da Bol​ton ili Fi​eld. Če​ka​la ga je na​vrh pri​la​za, ta​mo gdje je po​či​nja​la bu​ko​va šu​ma. Nje​g o​va se mo​tor​na ko​li​ca do​ve​zo​še s ne​kim bo​leš​lji​vim po​la​g a​nim dos​to​jans​tvom. Kad je dos​ti​g ao že​nu, re​če: – Sir Clif​ford na svo​me za​pje​nje​nom boj​nom atu. – Na za​dah​ta​nom sva​ka​ko – na​smi​ja se ona. Za​us​ta​vio se i za​o kru​žio po​g le​dom po pro​če​lju du​g o​g a, ni​skog, sta​r og sme​đeg zda​nja. – Wrag​by ni da okom trep​ne! – re​če. – A za​što i bi! Ja se vo​zim na ste​če​vi​ni ljud​skog uma, a ta na​di​la​zi ko​nja. – I ja ta​ko mis​lim. A du​še kod Pla​to​na, ko​je se u dvo​prež​nim ko​li​ma vo​ze na ne​be​sa, iš​le bi sa​da u For​du – re​če ona. – Ili u Rol​ls-Royceu: Pla​ton je bio aris​to​krat. – Za​ci​je​lo! Ne tre​ba vi​še uda​r a​ti i mr​cva​r i​ti vran​ca. Pla​ton ni​je ni​kad ni po​mis​lio da će​mo se vo​zi​ti bo​lje ne​g o na nje​g o​vu vran​cu i bi​jel​cu, i da uop​će ne​će​mo ima​ti ato​va, ne​g o sa​mo mo​tor. – Sa​mo mo​tor i ben​zin! – pri​t​vr​di Clif​ford. – Na​dam se – na​do​ve​za on – da ću do​g o​di​ne mo​ći po​pra​vi​ti sta​r o zda​nje. Mis​lim da ću u tu svr​hu mo​ći pri​šte​dje​ti kak​vu ti​su​ću. Ra​do​vi su ta​ko sku​pi. – Do​bro – do​če​ka Con​nie. – Sa​mo da vi​še ne bu​de štraj​ko​va! – Če​mu bi im ko​r is​ti​lo da opet štraj​ka​ju. Sa​mo bi upro​pas​ti​li i ono ma​lo in​dus​tri​je što je os​ta​lo: za​si​g ur​no su i so​ve po​če​le to uvi​đa​ti. – Mo​žda i ne mis​le uni​šti​ti in​dus​tri​ju – re​če Con​nie. – Ah, ne​moj go​vo​r i​ti kao že​na! In​dus​tri​ja im pu​ni tr​bu​he, iako im ne mo​že bog​z​na ka​ko na​pu​ni​ti dže​po​ve – re​če on slu​že​ći se ri​je​či​ma ko​je su neo​bič​no pod​sje​ća​le na go​vor gos​po​de Bol ton. – Zar ni​si ne​ki​dan re​kao da si kon​zer​va​tiv​ni anar​hist? – upi​ta ona ne​duž​no. – A je​si li shva​ti​la što sam mis​lio? – opet će on. – Htio sam sa​mo re​ći ka​ko lju​di mo​g u bi​ti što ih vo​lja, i či​ni​ti što ih vo​lja, i osje​ća​ti što ih vo​lja, pot​pu​no pri​vat​no, dok​le god odr​ža​va​ju ne​dir​nu​tu for​mu ži​vo​ta i sav nje​g ov me​ha​ni​zam. Con​nie je šu​te​ći po​kro​či​la ko​ji ko​r ak na​pri​jed. Za​tim će svo​je​g la​vo: – To zvu​či kao kad bi​smo rek​li da se ja​je mo​že pok​va​r i​ti ako ga je vo​lja, sa​mo da lju​ska os​ta​ne ci​je​la. Ali pok​va​r e​na se ja​ja raz​bi​ja​ju sa​ma od se​be. – Ne mis​lim da su lju​di ja​ja – re​če on. – Ni an​đe​o ska ja​ja, dra​g i moj ma​li evan​đe​lis​te. Bio je do​bre vo​lje to​g a ve​drog ju​tra. Še​ve su klik​ta​le nad par​kom, iz da​le​kog ug​lje​ni​ka u uva​li di​za​la se ti​ha pa​r a. Bi​ja​še go​to​vo kao za dav​nih da​na pri​je ra​ta. Con​nie za​is​ta ni​je ima​la vo​lje pre​pi​r a​ti se. A ni​je ju ni​ma​lo vuk​lo da ide s Clif​for​dom u šu​mu. Iš​la je uz nje​g o​va ko​li​ca u ne​kom tvr​do​kor​nom ras​po​lo​že​nju.

– Ne – opet će on – ne​će vi​še bi​ti štraj​ko​va ako do​bro pro​mis​li​mo. – Za​što ih ne​će bi​ti? – Za​to što će štraj​ko​vi za​pra​vo bi​ti one​mo​g u​će​ni. – A ho​će li vam lju​di to do​pus​ti​ti? – upi​ta ona. – Ne​će​mo ih pi​ta​ti. Uči​nit će​mo ta​ko da oni i ne​će vi​dje​ti, za nji​ho​vo vlas​ti​to do​bro, da spa​si​mo in​dus​tri​ju. – I za va​še do​bro – do​če​ka ona. – Da​ka​ko! Za sva​či​je do​bro. Ali za nji​ho​vo do​bro vi​še ne​g o​li za mo​je. Ja mo​g u ži​vje​ti bez rud​ni​ka, a oni ne mo​g u. Svis​nut će od gla​di ako vi​še ne bu​de ug​lje​no​ko​pa. Ja imam dru​g ih pri​ho​da. Po​g le​da​še u plit​ku do​li​nu kod rud​ni​ka i iza nje​g a na cr​ne kro​vo​ve ku​ća u Te​ver​shal​lu što su zmi​jo​li​ko vi​ju​ga​le uz bre​žu​ljak. Sa sta​r e sme​đe cr​k​ve bru​ja​la zvo​na: ne​dje​lja, ne​dje​lja, ne​dje​lja! – A ho​će li lju​di do​pus​ti​ti da im vi dik​ti​r a​te uvje​te? – upi​ta Con​nie. – Mo​r at će, dra​g a mo​ja, ako se bu​de pa​ž​lji​vo pos​tu​pa​lo. – A zar ne bi mo​g lo do​ći do uza​jam​nog spo​r a​zu​ma? – Bi, sva​ka​ko, ako shva​te da​je in​dus​tri​ja važ​ni​ja od po​je​din​ca. – A mo​r aš li baš ti bi​ti vlas​nik in​dus​tri​je? – upi​ta ona. – Ne mo​r am. Ali u op​se​g u ko​jem mi pri​pa​da, mo​r am, da​ka ko. Vlas​niš​tvo je sa​da pos​ta​lo vjer​sko pi​ta​nje, ka​ko je, uos​ta​lom, bi​lo još od Kris​ta i sve​tog Fra​nje. Ne ra​di se o to​me da uz​meš sve što imaš i da​deš si​r o​ma​si​ma, ne​g o o to​me da se pos​lu​žiš svi​me što imaš da bi po​tak​nuo in​dus​tri​ju i dao pos​la si​r o​ma​si​ma. Sa​mo je ta​ko mo​g u​će na​hra​ni​ti sva us​ta i odje​nu​ti sva ti​je​la. Kad bi​smo sve što ima​mo raz​da​li si​r o​ma​si​ma, zna​či​lo bi to smrt od gla​di i si​r o​ma​si​ma i na​ma. A sve​o p​ća glad ni​je uzvi​šen cilj. Pa ni op​će si​r o​maš​tvo ni​je li​je​pa stvar. Si​r o​maš​tvo je ruž​no. – A ne​jed​na​kost? – To je sud​bi​na. Za​što je zvi​jez​da Ju​pi​ter ve​ća od zvi​jez​de Nep​tu​na? Ne mo​žeš mi​je​nja​ti us​troj​stvo stva​r i. – Ali ti​me se sa​mo iz​a​zi​va za​vist, lju​bo​mo​r a i ne​za​do​volj​stvo – opet će ona. – Haj​de ih ti za​us​ta​vi! Net​ko mo​r a bi​ti gos​po​dar. – A tko je gos​po​dar? – nas​ta​vi ona. – Oni ko​ji po​sje​du​ju in​dus​tri​ju i ko​ji njo​me uprav​lja​ju. Nas​ta​la j e du​g a šut​nja. – Me​ni se či​ni da su oni lo​ši gos​po​da​r i – re​če ona. – On​da im sa​vje​tuj što da či​ne. – Ne uprav​lja​ju svo​jim vlas​niš​tvom su​vi​še oz​bilj​no – nas​ta​vi ona. – Uprav​lja​ju nji​me ku​di​ka​mo oz​bilj​ni​je ne​g o što ti dr​žiš do svog plem​s​tva – uz​vra​ti on. – Ono mi je na​met​nu​to, me​ni ga uop​će ne tre​ba – od​vr​nu ona. Za​us​ta​vio je ko​li​ca te ju po​g le​dao. _T​ko sad iz​mi​če od​g o​vor​nos​ti! – re​če on. – Tko to nas​to​ji umak​nu​ti od​g o​vor​nos​ti svo​g a gos​pod​stva, ka​ko ti to na​zi​vaš? – Ali ja ne že​lim ni​kak​va gos​pod​stva – pro​s​vje​do​va​la je ona. – Ah, što! To je ku​kav​s​tvo. Gos​pod​stvo si stek​la, ono ti je su​đe​no, pa mo​r aš ži​vje​ti pre​ma to​me. Tko je ru​da​r i​ma dao sve što ima​ju i što je vri​jed​no ima​ti: svu nji​ho​vu po​li​tič​ku slo​bo​du i od​g oj ka​kav ima​ju, zdrav​s​tve​ne mje​r e i uvje​te, nji​ho​ve knji​g e, nji​ho​vu glaz​bu, sve? Tko im je to dao? Je​su li to ru​da​r i da​li ru​da​r i​ma? Ni​su! Svi Wrag​byji i Shi​pleyji u En​g le​skoj da​li su svoj dio i mo​r a​ju i da​lje da​va​ti. Tu je tvo​ja od​g o​vor​nost.

Con​nie je slu​ša​la i ži​vo se za​cr​ve​nje​la. – I ja bih ra​do što​g od da​la – re​če ona – ali mi ne do​pu​šta​ju. Sve se da​nas pro​da​je i pla​ća. I sve to što spo​mi​nješ, Wrag​by i Shi​pley pro​da​ju lju​di​ma uz do​bar do​bi​tak. Sve se pro​da​je. Ni​je​dan ku​caj sr​ca ne da​ješ od is​tin​ske nak​lo​nos​ti. Osim to​g a, tko je lju​di​ma odu​zeo nji​hov pri​r od​ni ži​vot i čo​vješ​tvo, i dao im tu in​dus​trij​sku stra​ho​tu? Tko je to uči​nio? – A što bi tre​ba​lo da ra​dim? – upi​ta on, sav ze​len. – Da ih mo​lim da do​đu i da me op​ljač​ka​ju? – Za​što je Te​ver​shall ta​ko ru​žan, ta​ko gro​zan? Za​što su nji​ho​vi ži​vo​ti ta​ko bez​nad​ni? – Sa​mi su saz​da​li svoj Te​ver​shall, ta​ko po​ka​zu​ju svo​ju slo​bo​du. Sa​mi su po​di​g li svoj li​je​pi Te​ver​shall, i ži​ve svo​jim vlas​ti​tim li​je​pim ži​vo​tom. Ja ne mo​g u za njih ži​vje​ti nji​ho​vim ži​vo​tom. Sva​ki ku​kac mo​r a ži​vje​ti vlas​ti​ti ži​vot. – Ali ti ih tje​r aš da ra​de za te​be. Oni ži​ve ži​vo​tom tvo​g a ug​lje​no​ko​pa. – Ni​ka​ko. Sva​ki ku​kac na​la​zi svo​ju hra​nu. Nit​ko ne mo​r a ra​di​ti za me​ne. – Nji​ho​vi su ži​vo​ti in​dus​tri​ja​li​zi​r a​ni i bez​nad​ni, a tak​vi su i na​ši! – uzvik​nu ona. – Ne bih re​kao da​je ta​ko. To je sa​mo ro​man​tič​na go​vor​nič​ka fra​za, os​ta​tak ro​man​tiz​ma ko​ji nes​ta​je. Dok ta​ko tu sto​jiš ni​si ni ma​lo na​lik na bez​nad​nu fi​g u​r u, dra​g a mo​ja Con​nie. Bi​la je to is​ti​na. Nje​zi​ne su tam​no​mo​dre oči sja​le, to​pla ru​men za​li​la joj obra​ze, sva je odi​sa​la bun​tov​nom stras​ti, ni tra​g a kak​voj po​ti​šte​nos​ti i bez​nad​nos​ti. Gle​da​la je u bu​se​nju tra​ve vu​nas​te mla​de ja​g la​ce ka​ko sto​je još uvi​je​ni u svo​je ne​jas​ne pa​hu​lji​ce. I lju​ti​to se pi​ta​la za​što osje​ća da Clif​ford ima kri​vo, a ipak mu ne zna toč​no re​ći o če​mu ima kri​vo. – Ni​kak​vo ču​do što te lju​di mr​ze – re​če ona. – Ne mr​ze me! – od​vra​ti on. – I ne​moj za​pa​da​ti u blud​nje: ka​ko si ti ri​ječ upo​tri​je​bi​la, oni ni​su lju​di, oni su ži​vo​ti​nje ko​je ne ra​zu​mi​ješ i ni​kad ne mo​žeš ra​zu​mje​ti. Ne​moj dru​g e uno​si​ti u svo​je op​sje​ne. Svje​ti​na je uvi​jek bi​la is​ta, i uvi​jek će bi​ti is​ta. Ne​r o​no​vi ro​bo​vi vr​lo su se ma​lo raz​li​ko​va​li od na​ših ko​pa​ča ug​lje​na ili od rad​ni​ka u For​do​vim tvor​ni​ca​ma auto​mo​bi​la. Mis​lim tu na Ne​r o​no​ve ro​bo​ve ko​ji su ra​di​li u rud​ni​ci​ma i na po​lji​ma. To su ma​se: one su ne​pro​mje​nji​ve. Po​je​di​nac mo​že is​ko​či​ti iz ma​se. Ali taj is​ko​r ak ne mi​je​nja ma​su. Ma​se su ne​pro​mje​nji​ve. To je je​dan od naj​važ​ni​jih fak​to​r a u so​ci​jal​noj zna​nos​ti. Pa​nem et cir​cen​sesl Sa​mo je da​nas od​g oj slab ne​do​mjes​tak za cir​kus. Ne va​lja što smo da​nas sa​svim is​k​va​r i​li cir​ku​ski dio pro​g ra​ma i za​tro​va​li ma​se s ma​lo od​g o​ja. Kad se Clif​ford za​is​ta uz​bu​dio u svo​jim osje​ća​ji​ma pre​ma obič​nom pu​ku, Con​nie se po​bo​ja​la. Bi​lo je ne​ke ra​zor​ne is​ti​ne u sve​mu što je go​vo​r io. Ali to je bi​la is​ti​na ko​ja ubi​ja. Vi​djev​ši ka​ko je bli​je​da i uto​nu​la u muk, Clif​ford opet po​tje​r a svo​ja ko​li​ca, i ni​su vi​še raz​g o​va​r a​li sve dok ni​je po​nov​no zas​tao na vra​ti​ma u šu​mu što ih je ona otvo​r i​la. – A ono što je po​treb​no da​nas – re​če on – to je da se pri​hva​ti​mo bi​če​va, a ne ma​če​va. Ma​sa​ma se od pam​ti​vi​je​ka upra​vi​ja​lo, i nji​ma je po​treb​no uprav​lja​ti dok je svi​je​ta i vi​je​ka. Go​lo je li​ce​mje​r je go​vo​r i​ti da one mo​g u uprav​lja​ti sa​me so​bom. – A mo​žeš li ti nji​ma uprav​lja​ti? – upi​ta ona. – Ja? Mo​g u! Ni​je mi za​kr​ž​ljao ni duh ni vo​lja, sa​mo no​g a​ma ne uprav​ljam. Mo​g u da​ti svoj dio u uprav​lja​nju: sva​ka​ko svoj dio. A daj mi si​na, pa će on bi​ti ka​dar da uprav​lja svo​jim di​je​lom pos​li​je me​ne. – Ali on ne bi bio tvoj sin, iz tvo​je kla​se ko​ja uprav​lja, ili mo​žda ne – iz​mu​ca ona. – Ne bri​nem tko bi mu bio otac, sa​mo ako je zdrav čo​vjek i ne is​pod nor​mal​ne in​te​li​g en​ci​je. Daj mi di​je​te bi​lo ko​jeg zdra​vog, pro​sječ​no in​te​li​g ent​nog čo​vje​ka, i ja ću od nje​g a stvo​r i​ti pot​pu​no va​lja​nog Chat​ter​leyja. Ni​je pre​sud​no tko nas ra​da, ne​g o ka​mo nas sud​bi​na smje​šta. Smjes​ti di​je​te u kla​su ko​ja vla​da, i ono će u svo​jem op​se​g u iz​r as​ti do vla​da​r a. Smjes​ti kra​ljev​sku i voj​vod​sku dje​cu u ma​se, i oni će pos​ta​ti ma​li plej​bej​ci, pro​izvod ma​se. To je pre​moć​ni pri​ti​sak oko​li​ne.

– Pu​ča​ni on​da ni​su ološ, a ple​mi​ći ne​ma​ju pla​ve kr​vi – re​če ona. – Toč​no, di​je​te mo​je! Sve su to ro​man​tič​ne ilu​zi​je. Aris​to​kra​ci​ja je funk​ci​ja, dio sud​bi​ne. A ma​se su funk​ci​ja dru​g og di​je​la sud​bi​ne. Po​je​di​nac tu uop​će ni​je va​žan. Ra​di se o to​me za ko​ju si funk​ci​ju od​g o​jen i ko​joj si pri​la​g o​đen. Plem​s​tvo ne či​ne po​je​din​ci, ne​g o funk​ci​o ni​r a​nje plem​s​tva u cje​li​ni. A funk​ci​o ni​r a​nje ci​je​le ma​se či​ni pu​ča​ni​na onim što jest. – On​da me​du svi​ma na​ma ne​ma ni​kak​ve za​jed​nič​ke čo​vječ​nos​ti. – Mo​žeš to uze​ti ka​ko ho​ćeš. Svi mi mo​r a​mo na​pu​ni​ti tr​bu​he. Ali kad se ra​di o za​po​vjed​noj ili iz​vr​š​noj funk​ci​ji, či​ni mi se da je pred na​ma jaz, pot​pu​ni jaz iz​me​đu kla​se ko​ja vla​da i one ko​ja slu​ži. To su dvi​je funk​ci​je u su​prot​nos​ti. A funk​ci​ja odre​đu​je po​je​din​ca. Con​nie ga​je po​g le​da​la u ču​du. – Ho​ćeš li kre​nu​ti da​lje? – upi​ta ga. On po​kre​nu ko​li​ca. Re​kao je svo​je. Uto​nuo je u svo​ju čud​nu i sa​svim praz​nu rav​no​duš​nost, ko​ja njoj bi​ja​še ta​ko muč​na. Ali je od​lu​či​la da se u šu​mi ne pre​pi​r e. Pred nji​ma se otva​r ao pro​sjek s pu​tom iz​me​đu lje​sko​vih ži​vi​ca i ve​se​log si​vog dr​ve​ća. Ko​li​ca su po​la​ko brek​ta​la tro​mo se lju​lja​ju​ći iz​me​đu po​toč​ni​ca što su kao pje​na na mli​je​ku ras​le iz​van lje​sko​va za​sjen​ka. Clif​ford je uda​r io sre​di​nom pu​ta gdje su no​g e pro​laz​ni​ka utr​le gaz kroz cvi​je​će. Con​nie, ko​ja je iš​la za njim, mo​g la je vi​dje​ti ka​ko se ko​ta​či tru​ska​ju pre​ko la​zar​ki​nja i dvi​je ni​ti​ce i gnje​če pu​zav​cu sit​ne žu​te ča​ske, a sad eto pre​si​je​ca​ju braz​de kroz njež​ne po​toč​ni​ce. Bi​lo je tu sva​kak​va cvi​je​ća, pr​vih pla​vih zvon​či​ća u pla​vim mla​ka​ma, na​lik na us​ta​ja​lu vo​du. – Imaš sa​svim pra​vo, baš je tu kras​no – re​če Clif​ford. – Upra​vo je za​čud​no. Je li mo​g u​će za​mis​li​ti išta ljep​še od en​g le​skog pro​lje​ća! Con​nie po​mis​li ka​ko to zvu​či kao da i pro​lje​će gra​nju​je po od​lu​ci par​la​men​ta. En​g le​sko pro​lje​će! Za​što ne ir​sko? Ili ži​dov​sko? Ko​li​ca se po​la​ko po​mi​ca​la na​pri​jed, po​r ed žbu​no​va krep​kih zvon​či​ća što se on​dje po​put žit​nog kla​sja us​pi​nja​hu iz​nad si​vog čič​ko​va liš​ća. Kad su iz​bi​li na čis​ti​nu gdje dr​ve​će bi​ja​še po​sje​če​no, uda​r i im u oči ja​ka svje​tlost. Zvon​či​ći pro​ša​r a​li kra​ji​nu plo​ha​ma svi​je​tlo​mo​dre bo​je što se pre​li​je​va u lju​bi​čas​tu i gri​miz​nu. A iz​me​đu njih uz​di​že pa​prat svo​je sme​đe ku​dra​ve gla​ve, kao le​g i​je mla​dih zmi​ja što će Evi šap​nu ti kak​vu no​vu taj​nu. Clif​ford je tje​r ao ko​li​ca sve dok se ni​je do​ve​zao na vrh bre​žulj​ka. Con​nie je po​la​g a​no iš​la za njim. Na hras​to​vi​ma pu​ca​li me​ki i sme​đi pu​polj​ci. Sve je njež​no iz​bi​ja​lo iz tvr​do​će. Pa i čvo​r o​vi i hra​pa​vi hras​to​vi tje​r a​li naj​njež​ni​je mla​do liš​će, na svje​tlos​ti ra​za​si​pa​li tan​ka sme​đa kri​laš​ca na​lik na mla​da ši​šmi​še​va kri​la. Za​što sa​mo u lju​di​ma ne​ma ni​kak​ve ob​no​ve, ni​kak​ve svje​ži​ne da se s njo​me po​no​se. Is​tro​še​ni lju​di! Za​us​ta​vio je ko​li​ca na​vrh po​br​đa i po​g le​dao do​lje. Zvon​či​ći kao bu​ji​ca pre​pla​vi​li ši​r o​ki pro​sjek i to​plom mo​dri​nom oba​sja​va​li po​br​dalj. – Vr​lo li​je​pa bo​ja sa​ma po se​bi – re​če Clif​ford – ali ne​mo​g u​će ako bi je htio nas​li​ka​ti. – Toč​no – do​če​ka Con​nie sa​svim rav​no​duš​no. – Bih li se usu​dio do iz​vo​r a? – upi​ta Clif​ford. – Ho​će li ko​li​ca mo​ći opet uz​br​do? – re​če ona. – Po​ku​šat će​mo: tko ne ula​že, taj i ne do​bi​va. I ko​li​ca po​la​ko kre​nu​še tru​ska​ju​ći se niz kras​ni, ši​r o​ki pro​sjek, pre​plav​ljen zum​bu​li​ma što po​svu​da pro​di​r u. Oj, po​s​ljed​nji od svih bro​do​va na pli​či​na​ma od zum​bu​la! Oj, la​đo ko​ja plo​viš na po​s​ljed​njim div​ljim vo​da​ma na svo​me po​s​ljed​njem pu​tu na​še ci​vi​li​za​ci​je! Ka​mo je us​mje​r i​la tvo​ja po​la​g a​na vož​nja, ti bro​de s kob​nim ko​ta​či​ma! Mi​r an i za​do​vo​ljan sje​di Clif​ford uz kor​mi​lo pus​to​lo​vi​ne, sa sta​rim cr​nim klo​bu​kom na gla​vi i u ka​pu​tu od tvi​da, ne​po​mi​čan i opre​zan. Oj, ka​pe​ta​ne, moj ka​pe​ta​ne,

na​šoj sjaj​noj vož​nji do​šao je kraj! Pa ipak još ni​je. Niz​bri​jeg vo​de​nom braz​dom ide Cons​tan​ce i gle​da ka​ko ko​li​ca tru​ska​ju niz​br​di​com. Proš​li su uza​nu sta​zu što vo​di pre​ma ko​li​bi. Hva​la ne​be​si​ma, ni​je do​volj​no ši​r o​ka za ko​li​ca; je​dva je bi​la ši​r o​ka za jed​nu oso​bu. Ko​li​ca su sti​g la pod​no str​mi​ne, za​kre​nu​la i nes​ta​la. Con​nie za​ču​je za so​bom tih zvi​žduk. Oš​tro se ogle​da na​o ko​lo: lu​g ar je išao niz​br​di​com pre​ma njoj, a nje​g ov pas ka​skao za njim. – Ide li to Sir Clif​ford mo​joj ku​ći? – upi​ta on, gle​da​ju​ći je uoči. – Ne, ide sa​mo do iz​vo​r a. – Eh, do​bro, on​da se ne tre​bam po​ka​zi​va​ti. Ali vi​djet ću te na​ve​čer. Če​kat ću te kod vra​ta što vo​de u park oko de​set sa​ti. Opet ju je po​g le​dao pra​vo u oči. – Do​bro – pro​mu​ca ona. Za​ču​li su “tu-tu”, to je Clif​ford tru​bom do​zi​vao Con​nie. Ona mu od​g o​vo​r i “hu-hu”. Lu​g a​r u se li​ce mal​ko na​kre​ve​lji; za​tim joj je ru​kom njež​no pre​šao pre​ko gru​di, oz​do go​r e. Po​g le​da​la ga je upla​še​na i po​tek​la niz​bri​jeg, opet do​vi​ku​ju​ći Clif​for​du. Čo​vjek ju je oz​g o pro​ma​trao, a po​tom za​kre​nuo svo​jim pu​tem, smje​ška​ju​ći se. Naš​la je Clif​for​da ka​ko se po​la​ko pe​nje pre​ma iz​vo​r u što se na​la​zio na pol pris​tran​ka u tam​noj ti​so​voj šu​mi. Upra​vo se do​ve​zao don​de kad ga​je sus​ti​g la. – Do​bro su me slu​ži​la – re​če on o svo​jim ko​li​ci​ma. Con​nie po​g le​da ve​li​ko su​r o čič​ko​vo liš​će što je sa​blas​no iz​r as​lo na okraj​ku ti​so​ve šu​me. Na​r od ga zo​ve ra​bar​ba​r om Ro​bi​na Ho​o da. Kak​va li se ti​ši​na i sje​ta na​dvi​la nad iz​vor. A ipak vo​da žu​bo​r i, ta​ko bis​tra, div​na! Ov​dje-on​dje tlo pro​ša​r ao vi​dac i ja​ki mo​dri go​r eš​nik… A ta​mo, pod hum​kom, mi​če se žu​ta zem​lja. Kr​ti​ca! Iz​iš​la je na vrh ves​la​ju​ći ru​ži​čas​tim ša​pi​ca​ma i ma​šu​ći svrd​las​tim sli​je​pim li​cem, po​di​g av​ši uvis tan​ku cr​ven​kas​tu nju​ški​cu. – Ona kao da gle​da vr​škom svo​g a no​sa – re​če Con​nie. – Bo​lje ne​g o​li oči​ma – pri​hva​ti Clif​ford. – Ho​ćeš li pi​ti? – Ho​ćeš li ti? Do​hva​ti​la je s gra​ne na dr​ve​tu emaj​li​r a​ni lon​čić i prig​nu​la se da mu ga na​pu​ni. Pio je u gut​lja​ji​ma. On​da se opet sag​nu​la te i sa​ma mal​ko ot​pi​la. – Ta​ko je le​de​na – re​če za​di​ha​na. – Do​bra je, zar ne? Je​si li što​g od za​že​lje​la? – A je​si li ti? – Je​sam, ne​što sam za​že​lio, ali ne​ću ti re​ći što. Za​ču​la je žu​nu ka​ko to​tr​če, a on​da vje​tar ka​ko ti​ho i bla​g o hu​ji u ti​so​vu gra​nju. Po​di​g la je po​g led. Bi​je​li obla​ci na​g o​ni​li se ne​be​skom mo​dri​nom. – Obla​ci! – re​če ona. – Sa​mo bi​je​le ov​či​ce – uz​vra​ti on. Sje​na pri​je​đe pre​ko ma​le čis​ti​ne. Kr​ti​ca je iz​r o​ni​la na me​ku žu​tu zem​lju. – Ne​ugod​na ži​vo​ti​nji​ca, mo​r a​li bi​smo je ubi​ti – re​če Clif​ford. – Gle, na​lik je na žup​ni​ka na pro​po​vje​da​o ni​ci – na to će ona. Na​tr​g a​la je ne​ko​li​ko cvje​to​va mi​r is​ne la​zar​ki​nje te mu ih do​ni​je​la. – Svje​že po​ko​še​no si​je​no! – re​če on. – Zar ne mi​r i​še kao ro​man​tič​ne da​me mi​nu​log sto​lje​ća ko​je i ni​su bi​le baš glu​pe? Ona je po​g le​dom pra​ti​la bi​je​le obla​ke.

– Što mis​liš, ho​će li ki​ša? – upi​ta. – Ki​ša! Za​što? Zar je že​liš? Vr​nu​li su se na​trag, Clif​ford se oprez​no tru​skao niz​bri​jeg. Sti​g li su u mrač​nu uva​lu na dnu, za​kre​nu​li na​des​no i na​kon sto​ti​njak ko​r a​čaj a eto ih pod​no du​g og pris​tran​ka gdje su u pri​so​ju cva​li zvon​či​ći. – A sa​da na​pri​jed, sta​r a! – Clif​ford će opet svo​jim ko​li​ci​ma te ih po​tje​r a ona​mo. Bio je strm i tru​skav us​pon. Muč​no i kao pro​tiv vo​lje dr​n​da​la ko​li​ca us​pi​nju​ći se. Ipak su se pro​bi​ja​la na​pri​jed po ne​r av​nom pu​tu dok ni​su sti​g la ona​mo gdje su na​o ko​lo cva​li sa​mi zum​bu​li. Tu su za​pe​la, mu​či​la se, is​pa​la di​je​lak pu​ta iz cvi​je​ća i na​po​kon sta​la. – Bit će bo​lje da za​tru​biš da do​đe lu​g ar – re​če Con​nie. – Mo​g ao bi ma​lo po​g u​r a​ti. Mo​g u i ja ma​lo po​g u​r a​ti, po​mo​ći će. – Ne​ka mal​ko odah​nu – re​če Clif​ford. – Pod​met​ni što​g od pod ko​tač. Con​nie na​đe ka​men, te ta​ko po​če​ka​še. Pro​đe ko​ji ča​sak te Clif​ford opet po​tje​r a mo​tor, i ko​li​ca kre​nu​še. Us​pi​nja​la su se i brek​ta​la kao bo​les​tan konj. – Po​g u​r at ću mal​ko – re​če Con​nie i za​đe za ko​li​ca. – Ne​moj, ne! – zlo​volj​no će on. – Kak​va je ko​r ist od te prok​le​te na​pra​ve ako mo​r am gu​r a​ti! Pod​met​ni ka​men! Opet stan​ka, a za​tim no​vi po​kret, ali s ma​nje us​pje​ha ne​g o​li pri​je. i m’ – Mo​r aš me pus​ti​ti da gu​r am – re​če ona. – Ili za​tru​bi… Ona po​če​ka. On na​no​vo po​ku​ša, ali bi​ja​še vi​še šte​te ne​g o​li ko​r is​ti. – Haj​de za​tru​bi ako ne​ćeš da ja gu​r am – nes​trp​lji​vo će ona. – K vra​g u! Mi​r uj ča​sak! Ušu​tje​la je, a on upeo oko ma​log mo​to​r a tre​su​ći ga. – Sa​svim ćeš ga skr​ha​ti, Clif​for​de – pri​g o​vo​r i ona. – I uza​lud tro​šiš živ​ce. – Da sa​mo mo​g u si​ći i po​g le​da​ti tu prok​le​tu stvar! – ogor​če​no će on i ja​ko za​tru​bi. – Mo​žda će Mel​lors pro​na​ći što ne va​lja. Če​ka​li su me​đu zga​že​nim cvi​je​ćem, pod ne​bom što se na​vu​ni​lo obla​ci​ma. U ti​ši​ni po​če gu​ka​ti go​lub dup​ljaš: gu-gu, gu-gu! Clif​ford ga ušut​ka za​tru​biv​ši. Od​mah se po​ja​vi lu​g ar. Is​pit​lji​vo je do​šao iza ugla i poz​dra​vio. – Ra​zu​mi​je​te li se što​g od u mo​to​r e? – upi​ta Clif​ford oš​tro. – Na​ža​lost, ne. Zar ne ra​di? – Oči​to! – od​si​je​če Clif​ford. Čo​vjek pa​ž​lji​vo čuč​ne uz ko​tač i za​g le​da se u ma​li stroj. – Ža​li​bo​že, ne znam ni​šta o tim me​ha​niz​mi​ma, Sir Clif​for​de – re​če mir​no. – Ako ima do​volj​no ulja i ben​zi​na… – Do​bro po​g le​daj​te ni​je li se što slo​mi​lo – otre​se se Clif​ford. Čo​vjek pris​lo​ni pu​šku o sta​blo, ski​ne ka​put i ba​ci ga do nje. Sme​đi je pas sje​dio i pa​zio. Čo​vjek sje​de na pe​te i za​vi​r i pod ko​li​ca, po​če​pr​ka pr​sti​ma po ma​lo​me mas​nom stro​ju, lju​te​ći se zbog mas​nih mr​lja na svo​joj čis​toj ne​djelj​noj ko​šu​lji. – Ne či​ni se da​je išta slom​lje​no. Us​tao je, za​ba​cio še​šir una​zad i po​če​šao se po če​lu, oči​to pre​miš​lja​ju​ći. – Jes​te li po​g le​da​li do​lje pod šip​ke? – opet će Clif​ford. – Po​g le​daj​te je​su li u re​du. Čo​vjek le​že po​tr​bu​ške na zem​lju, okre​nu vrat, po​g le​da pod ko​li​ca i po​če​pr​ka pr​sti​ma. Con​nie po​mis​li ka​ko je čo​vjek ne​što sit​no i sla​baš​no dok ta​ko po​tr​bu​ške le​ži na pros​tra​noj zem​lji.

– Ko​li​ko vi​dim, či​ni se da je sve u re​du – do​pri​je nje​g ov pri​g u​še​ni glas. – Mis​lim da vi tu ne mo​že​te ni​šta – re​če Clif​ford. – I me​ni se ta​ko či​ni. – Is​pu​zao je i čuč​nuo na pe​te, na ug​lje​nar​sku. – Ne vi​dim da je išta slom​lje​no. Clif​ford upa​li mo​tor i po​tje​r a, ali ko​li​ca ni ma​kac s mjes​ta. – Iz​vo​li​te po​tje​r a​ti mo​tor ma​lo ja​če – po​sa​vje​tu​je lu​g ar. Clif​ford mu za​mje​r i zbog uple​ta​nja, ali po​tje​r a stroj da​je zu​jao kao mu​ha zun​za​r a. Stroj je kaš​lju​cao i brek​tao, či​ni​lo se da ide bo​lje. – Po zvu​ku se či​ni da će kre​nu​ti – re​če Mel​lors. Clif​ford je me​đu​tim već pog​nao ko​li​ca. Bol​no su se tr​g la i po​la​ko za​lju​lja​la na​pri​jed. – Ako još ma​lo po​g ur​nem, ići će – re​če lu​g ar i kre​nu za ko​li​ca. – Mak​ni​te se! – otr​ži​to će Clif​ford. – Ići će i sa​ma. – Ali Clif​for​de! – ja​vi se Con​nie s hum​ka. – Znaš da je to pre​vi​še za tvoj stroj. Za​što si ta​ko tvr​do​glav? Clif​ford je pro​bli​je​dio od lju​ti​ne. Za​tr​zao je po​lu​g a​ma. Ko​li​ca se tr​ž​nu, ote​tu​r a​ju još ko​ji ko​r ak i sta​nu usred pre​buj​ne plo​he mo​drih zvon​či​ća. – Go​to​vo je! – re​če lu​g ar. – Ne​ma​ju do​volj​no sna​g e… – Vo​zi​la su ovu​da već i pri​je – hlad​no će Clif​ford. – Ali sa​da ne​će – do​če​ka lu​g ar. Clif​ford ne uz​vra​ti. Po​ku​šao je sve mo​g u​će sa stro​jem, pog​nao ga br​zo i po​la​ko, u že​lji da iz nje​ga iz​bi​je ka​kav zvuk. Su​ma je odje​ki​va​la čud​nim odje​ci​ma. – Iš​ču​pat će​te mo​to​r u svu nu​tri​nu – pro​tis​nu lu​g ar. Ko​li​ca s bol​nim tr​za​jem po​ju​r e pos​tran​ce u ja​r ak. – Clif​for​de! – uzvik​nu Con​nie i po​tr​ča pre​ma nje​mu. Ali je lu​g ar uhva​tio ko​li​ca za pri​r u​čje. Clif​ford pak pri​tis​nu svom si​lom, us​mje​r i uprav​ljač u pro​sjek i na​tje​r a ko​li​ca uz neo​bič​nu bu​ku uz bri​jeg. Mel​lors je gu​r ao, i ko​li​ca se us​pe​še kao da se že​le is​ka​za​ti. – Vi​di​te da ona mo​g u! – po​bjed​nič​ki će Clif​ford, gle​da​ju​ći na​trag pre​ko ra​me​na. Ka​ko je po​g le​dao, opa​zio je lu​g a​r e​vo li​ce. – Zar ih vi gu​r a​te? – Pa druk​či​je ne idu. – Pus​ti​te ih. Ni​sam vas za to mo​lio. – Ne​će ići. – Ne​ka po​ku​ša​ju! – od​si​je​če Clif​ford. Lu​g ar od​stu​pi i vra​ti se po ka​put i pu​šku. Mo​tor se po​če gu​ši​ti, ko​li​ca sta​do​še: ni​su se mi​ca​la. Clif​ford je sje​dio kao za​r ob​lje​nik, bli​jed od bi​je​sa. Ru​ka​ma je tr​zao po​lu​g e, no​g e mu ni​su va​lja​le. Iz​bi​jao je iz stro​ja čud​ne šu​mo​ve. U div​ljoj nes​trp​lji​vos​ti hva​tao je ma​le ruč​ke i stva​r ao još ve​ću bu​ku. A ko​li​ca ni da se mak​nu s mjes​ta. Us​ta​vio je mo​tor i sje​dio sav uko​čen od srdž​be. Con​nie je sje​di​la na hum​ku i gle​da​la do​lje u jad​ne zga​že​ne zvon​či​će. “Ne​ma ni​šta ljep​še od en​g le​skog pro​lje​ća.” “Ja pre​uzi​mam svoj dio u uprav​lja​nju.” “Tre​ba da​nas da se pri​hva​ti​mo bi​če​va a ne ma​če​va”. “Vla​da​ju​će kla​se!” Lu​g ar se vra​tio s ka​pu​tom i pu​škom, Flo​ssie mu oprez​no za pe​ta​ma. Clif​ford za​tra​ži od čo​vje​ka da ne​što ura​di na mo​to​r u. Con​nie, ko​ja se ni​je ni​šta ra​zu​mje​la u mo​to​r e, a do​ži​vje​la je sa​mo smet​nje, strp​lji​vo je sje​di​la na hum​ku kao da je se i ne ti​če sve to. Lu​g ar opet le​že po​tr​bu​ške. Kla​se ko​je vla​da​ju i kla​se ko​je slu​že.

Sad je lu​g ar us​tao te će strp​lji​vo: – Po​ku​šaj​te iz​no​va. Go​vo​r io je mir​nim gla​som, go​to​vo kao da se obra​ća dje​te​tu. Clif​ford po​ku​ša, a Mel​lors hit​no sta​de za ko​li​ca i po​če gu​r a​ti. Ko​li​ca kre​nu​še, mo​tor je ra​dio oko po​lo​vi​ne pos​la, a čo​vjek os​ta​lo. Clif​ford se obaz​r e, žut od bi​je​sa. – Od​mak​ni​te se! Lu​g ar od​mah is​pus​ti nas​lon, a Clif​ford do​met​nu: – Ina​če ne mo​g u zna​ti ka​ko mo​tor ra​di! Čo​vjek spus​ti pu​šku i uze obla​či​ti ka​put. Uči​nio je svo​je. Ko​li​ca po​la​ko kre​nu​še na​trag. – Clif​for​de, koč​ni​cu! – vik​nu Con​nie. I ona i Mel​lors po​te​ko​še u je​dan mah i go​to​vo se su​da​r i​še. U is​ti je tren Clif​ford za​ko​čio, ko​li​ca se za​us​ta​vi​la. Nas​tao je tre​nu​tak grob​ne ti​ši​ne. – Jas​no je da sam pre​pu​šten sva​ko​me na mi​lost i ne​mi​lost! – pro​tis​nu Clif​ford. Sav je po​žu​tio od lju​ti​ne. Nit​ko ni​šta ne re​če. Mel​lors obje​si pu​šku o ra​me; li​ce mu bi​lo čud​no i bez iz​r a​za, iz​u​zev po​g le​da ko​ji po​ka​zi​va​še strp​lji​vost. Ku​ja Flo​ssie, što je stra​ža​r i​la gos​po​da​r u go​to​vo me​du sto​pa​li​ma, vr​po​lji​la se uz​ne​mi​r e​na, pro​ma​tra​la ko​li​ca s ve​li​kom sum​njom i ne​s​klo​noš​ću i bi​la vr​lo zbu​nje​na me​du to tro​je lju​di. Stvo​r i​la se ži​va sli​ka me​du zga​že​nim zvon​či​ći​ma i nit​ko ni​je pro​be​sje​dio. – Mis​lim da tre​ba gu​r a​ti – na​po​s​ljet​ku će Clif​ford, to​bo​že hlad​no​krv​no. Ni​je bi​lo od​g o​vo​r a. Mel​lors bi​ja​še kao du​hom od​su​tan i kao da ni​šta ni​je čuo. Con​nie ga​je gle​da​la upla​še​na. Clif​ford se os​vr​tao. – Ho​će​te li me, Mel​lors, gu​r a​ti do ku​će? – re​če ne​ka​ko hlad​no, nad​moć​no. – Na​dam se da ni​sam re​kao ni​šta što bi vas mo​g lo uvri​je​di​ti – na​do​ve​za mr​zo​volj​no. – Ni​šta, ni​šta, Sir Clif​for​de. Da on​da po​g u​r am ko​li​ca? – Mo​lim vas. Čo​vjek pri​đe i po​g u​r a, ali sa​da uza​lud: koč​ni​ca se za​g la​vi​la. Gu​r a​li su i vuk​li, a lu​g ar opet od​lo​ži pu​šku i svu​če ka​put. Clif​ford ni​je ovaj put ni ri​je​či pro​tis​nuo. Na​po​s​ljet​ku lu​g ar odig​ne straž​nji dio ko​li​ca sa tla i no​g om po​ku​ša os​lo​bo​di​ti toč​ko​ve. Ali ni​je iš​lo, i ko​li​ca uda​r e o tlo. Clif​ford se uhva​ti za obje stra​ne. Lu​g ar je dah​tao od na​po​r a. – Ne​moj​te! – po​vi​ka mu Con​nie. – Bis​te li htje​li po​vu​ći ko​tač ova​ko, evo – re​če on i po​ka​za mu ka​ko. – Ne, ne smi​je​te ih di​za​ti! Ta​ko će​te se pre​na​pe​ti – na to će ona i za​r u​me​nje se od lju​tos​ti. Ali​je on po​g le​da u oči i od​mah​nu gla​vom. Mo​r a​la je pri​hva​ti​ti ko​tač. On odi​že, a ona po​vu​če, i ko​li​ca se os​lo​bo​di​še. – Za ime Bož​je! – uzvik​nu Clif​ford pres​tra​šen. No sve je bi​lo u re​du, i koč​ni​ca ot​pus​ti. Lu​g ar pod​met​nu ka​men pod ko​tač i sje​de na str​mi​nu, za​di​han i bli​jed od na​po​r a. Con​nie ga je po​g le​da​la i za​ma​lo da ne uzvik​nu od lju​ti​ne. Nas​ta​la je stan​ka i grob​ni muk. Vi​dje​la je ka​ko se čo​vje​ku ru​ke tre​su na be​dri​ma. – Jes​te li se po​vri​je​di​li? – upi​ta ga idu​ći pre​ma nje​mu. – Ne, ni​sam! – od​g o​vo​r i on go​to​vo lju​ti​to. Uto​nu​li su u šut​nju. Clif​for​dov se pla​vi po​ti​ljak ni​je mi​cao. Čak je i pas sta​jao ne​po​mi​čan. Ne​bo se na​o bla​či​lo.

Na​po​s​ljet​ku lu​g ar uz​dah​nu i obri​sa nos u cr​ven ru​bac. – Ova upa​la plu​ća do​bra​no me is​cr​pla – re​če. Nit​ko mu ni​je od​g o​vo​r io. Con​nie je po​miš​lja​la ko​li​ko li je tre​ba​lo sna​g e da se dig​nu ko​li​ca s krup​nim Clif​for​dom: mno​g o, i pre​vi​še! Sa​mo da se ni​je pre​tr​g ao. Čo​vjek us​ta​de, uze ka​put i pro​vu​če ga kroz hva​talj​ku na ko​li​ci​ma. – On​da, jes​te li sprem​ni, Sir Clif​for​de? – Ako ste vi! Lu​g ar se sag​nuo, iz​vu​kao pod​me​tak, a on​da upri​je svom sna​g om. Bio je bi​je​di ne​g o što ga​je Con​nie ikad vi​dje​la; i du​hom od​sut​ni​ji. Clif​ford bi​ja​še te​žak, a us​pon strm. Con​nie pri​đe lu​g a​r u. – I ja ću gu​r a​ti – re​če ona. I na​va​li žen​ski žus​tro, lju​ti​to. Ko​li​ca kre​nu br​že. Clif​ford se obaz​r e. – Je li to po​treb​no? – upi​ta. – Jest, vr​lo po​treb​no! Zar že​liš ubi​ti čo​vje​ka! Kad bi po​tje​r ao mo​tor da ma​lo vu​če dok​le bi… Ali ni​je do​vr​ši​la. Već se za​di​ha​la. Po​pus​ti​la je mal​ko, bio je to uis​ti​nu mu​čan po​sao. – Da, po​la​g a​ni​je – re​če čo​vjek po​kraj nje, a u oči​ma mu se ja​vi ma​len smi​je​šak. – Jes​te li si​g ur​ni da se nis​te po​vri​je​di​li? – ona će žes​to​ko. On od​mah​nu gla​vom. Ona ogle​da nje​g o​vu oma​le​nu, krat​ku, ži​vu ru​ku. Ta ju je ru​ka mi​lo​va​la. Ni​kad je do​tad ni​je po​g le​da​la. Či​ni​la se ta​ko mir​na, kao on sam, ne​ka​ko čud​no unu​tar​nje mir​na, te ju je no​si​la že​lja da je do​hva​ti. Sva joj du​ša odjed​nom po​hr​li k nje​mu: bio je ta​ko tih i ta​ko iz​van do​hva​ta! A on je ću​tio ka​ko mu na​no​vo oživ​lju​ju udo​vi. Gu​r a​ju​ći li​je​vom ru​kom ko​li​ca, po​lo​ži joj des​nu na pu​nač​ko bi​je​lo za​peš​će i njež​no ga obuj​mi i po​mi​lo​va. Pla​men sna​g e liz​nu mu po le​đi​ma i be​dri​ma oživ​lju​ju​ći ga. A ona se mal​ko prig​nu i po​lju​bi mu ru​ku. Do​tle se Clif​for​dov po​ti​ljak ko​čio za​češ​ljan i ne​po​mi​čan pred nji​ma. Na vr​hu bri​je​g a zas​ta​do​še, Con​nie se obra​do​va​la što je to​mu kraj. Na ča​sak je sa​nja​r i​la o pri​ja​telj​stvu me​du tom dvo​ji​com lju​di: nje​zi​nim mu​žem i ocem nje​zi​na dje​te​ta. Sa​da je uvi​dje​la ka​ko su joj sni stra​ho​vi​ta be​smis​li​ca. Ta su dvo​ji​ca mu​ška​r a​ca bi​li ne​pri​ja​te​lji kao oganj i vo​da. Sprem​ni su je​dan dru​g o​g a uni​šti​ti. I ona pr​vi put ra​za​bra ka​ko je mrž​nja neo​bič​no pod​mu​kao osje​ćaj. Pr​vi put je, svjes​no i ko​nač​no, za​mr​zi​la Clif​for​da ži​vom mrž​njom: kao da bi ga tre​ba​lo zbri​sa​ti sa zem​lji​na li​ca. I bi​ja​še čud​no ko​li​ko se osje​ća​la slo​bod​nom i pu​nom ži​vo​ta zbog to​g a što ga mr​zi i što to jas​no priz​na​je se​bi sa​moj: “Sa​da kad sam ga za​mr​zi​la, ne​ću vi​še ni​kad mo​ći ži​vje​ti s njim”, pro​đe joj gla​vom. Po rav​nu je lu​g ar mo​g ao sam gu​r a​ti ko​li​ca. Clif​ford se ma​lo raz​g o​va​r ao s njo​me, da bi po​ka​zao ka​ko je sa​svim pri​bran: o te​ti Evi, ko​ja je u Di​ep​pu, i o Sir Mal​col​mu, ko​ji je pi​sao i pi​tao ho​će li Con​nie s nji​me u Ve​ne​ci​ju u nje​g o​vu ma​lom auto​mo​bi​lu ili će ona s Hil​dom vla​kom. – Ra​di​je bih vla​kom – re​če Con​nie. – Ne vo​lim du​g e vož​nje autom, po​g o​to​vu kad je pra​ši​na. No vi​djet ću što će iza bra​ti Hil​da. – Ona će htje​ti vlas​ti​tim autom i uze​ti te​be sa so​bom – re​če on. – Sva je pri​li​ka. A sa​da mo​r am po​mo​ći ova​mo go​r e. I ne znaš ka​ko su te​ška ko​li​ca. Pri​đe stra​g a i upe na​po​r e​do s lu​g a​r om gu​r a​ju​ći uz cr​ven​kas​tu sta​zu. Ni​je ma​r i​la vi​di li​je tko​g od. – Bo​lje bi bi​lo da me os​ta​viš i odeš po Fi​el​da. On je do​volj​no jak za ovo – ka​za Clif​ford. – Sa​da smo već bli​zu – ona će za​di​ha​na. Ali i ona i Mel​lors bri​sa​li su znoj s li​ca kad su iz​bi​li na vrh. Za​ču​do, to ma​lo za​jed​nič​kog tru​da zbli​ži​lo ih je vi​še ne​g o što su bi​li bli​ski do​tad. – Li​je​pa vam hva​la, Mel​lor​se – re​če Clif​ford kad su doš​li pred kuć​na vra​ta. – Va​lja mi pro​mi​je​ni​ti mo​tor, to je sve. Ho​će​te li u ku​hi​nju na ru​čak? Valj​da je sa​da vri​je​me. – Hva​la, Sir Clif​ford. Upra​vo sam bio na pu​tu maj​ci na ru​čak, ne​dje​lja je.

– Ka​ko god že​li​te. Mel​lors odje​nu ka​put na se, po​g le​da Con​nie, poz​dra​vi te ode. Con​nie se, bi​jes​na, us​pe​la uza ste​pe​ni​ce. Za ruč​kom se ni​je mo​g la suz​dr​ža​ti. – Za​što si, Clif​for​de, ta​ko gad​no bez​o b​zi​r an? – re​če mu ona. – Pre​ma ko​me? – Pre​ma lu​g a​r u! Ako je to ono što na​zi​vaš vla​da​ju​ćom kla​som, on​da te ža​lim. – Za​što? – Pa čo​vjek je bio bo​les​tan i ne​ma sna​g e! Sve​g a mi, da sam ja od kla​se ko​ja slu​ži, na​če​kao bi se ti us​lu​g e. Pus​ti​la bih te da fuć​kaš. – To vje​r u​jem… – Da​je on uze​tih no​g u sje​dio u ko​li​ci​ma i po​nio se kao što si se ti, što bi ti uči​nio za nje​g a? – Dra​g a mo​ja evan​đe​lis​t​ki​njo, to mi​je​ša​nje oso​ba i osob​nos​ti svje​do​či o lo​šem uku​su, – A tvoj ne​ugod​ni, ja​lo​vi ne​dos​ta​tak su​o sje​ća​nja pre​ma dru gi​ma naj​lo​ši​jeg je uku​sa što se mo​že za​mis​li​ti. No​ble​sse obli​g e. Ti i tvo​ja vla​da​ju​ća kla​sa. – A na što bi me obve​zi​va​la? Da se ne​po​treb​no uz​bu​đu​jem zbog svo​g a lu​g a​r a? Od​bi​jam to od se​be. Sve to pre​pu​štam svo​joj evan​de​lis​t​ki​nji. – Sve​g a mi, kao da on ni​je čo​vjek kao i ti! – I k to​mu lu​g ar, i ja mu pla​ćam dvi​je fun​te na tje​dan i da​jem mu stan. – Pla​ćaš mu! A što mis​liš da mu pla​ćaš s te dvi​je fun​te na tje​dan i sta​nom? – Nje​g o​vu služ​bu. – Pha! Rek​la bih ti da za​dr​žiš svo​je dvi​je fun​te na tje​dan i stan. – I on bi to ra​do uči​nio, po svoj pri​li​ci, ali ne mo​že se​bi pru​šti​ti taj luk​suz! – Ti i vla​da​nje! – re​če ona. – Ne vla​daš ti, ne​moj umiš​lja​ti! Ti sa​mo imaš vi​še nov​ca ne​g o što je tvoj dio, i imaš lju​di da za te ra​de za dvi​je fun​te na tje​dan ili im pri​je​tiš gla​đu! Vla​da​ti! Kak​vu vla​da​vi​nu ti pro​vo​diš? Pa ti si usah​nuo! Ti se sa​mo pra​viš va​žan sa svo​jim nov​cem kao bi​lo ko​ji Ži​dov ili ši​ber! – Vr​lo bi​r a​no go​vo​r i​te, Lady Chat​ter​ley! – I ti si se, uvje​r a​vam te, vr​lo bi​r a​no po​nio on​dje u šu​mi. Sti​dje​la sam se zbog te​be. Pa moj je otac de​set pu​ta čo​vječ​ni​ji od te​be, ti gen​tle​man. On is​pru​ži ru​ku i po​zvo​ni gos​po​di Bol​ton. Sav je po​žu​tio u li​cu. Ona, bi​jes​na, ode go​r e u svo​ju so​bu, ka​zu​ju​ći se​bi: “On ku​pu​je lju​de! No, me​ne ne​će ku​pi​ti, i sto​g a ne tre​bam os​ta​ti s njim. Ta kre​pa​na gen​tle​man​ska ri​ba sa svo​jom ce​lu​lo​id​nom du​šom! A ka​ko oni čo​vje​ka ob​ma​nju​ju svo​jim ma​ni​r i​ma i svo​jom to​bož​njom lju​baz​noš​ću i fi​no​ćom. I ima u nji​ma ot​pri​li​ke to​li​ko osje​ća​ja ko​li​ko i u ce​lu​lo​idu.” Smis​li​la je pla​no​ve za noć i od​lu​či​la Clif​for​da iz​bi​ti iz gla​ve. Ni​je ga že​lje​la mr​zi​ti. Ni​je htje​la s nji​me se in​tim​no smi​je​ša​ti ni u kak​vu osje​ća​ju. Že​lje​la je da on ni​šta i ne zna o njoj, na​po​se da ni​šta ne zna o nje​zi​nim osje​ća​ji​ma pre​ma lu​g a​r u. Ta pre​pir​ka o nje​zi​nu dr​ža​nju pre​ma slu​žin​ča​di sta​r a je stvar. On sma​tra da​je ona pre​vi​še fa​mi​li​ja​ma s nji​ma, a ona dr​ži da je on tu​po bez​o ​sje​ća​jan i ži​lav kao gu​ma kad su dru​g i po​sri​je​di. Mi​mo je siš​la kad je bi​lo vri​je​me ve​če​r i i dr​ža​la se skrom​no kao uvi​jek. On je još bio žut: pred​sto​jao je je​dan od nje​g o​vih je​tre​nih na​pa​da, a ta​da je bio za​is​ta ne​mo​g uć. Či​tao je ne​ku fran​cu​sku knji​g u. – Je​si li ika​da či​ta​la Pro​us​ta? – upi​ta je. – Po​ku​ša​la sam, ali mi je do​sa​dan. – Za​is​ta je iz​van​r e​dan.

– Mo​žda, ali je me​ni do​sa​dan: sve ono mu​dro​va​nje! Uop​će ne​ma čuv​s​ta​va, sa​mo po​pla​va od ri​je​či o nji​ma. Umor​na sam od du​ho​va ko​ji vi​de sa​mo se​be. – Bi li vi​še vo​lje​la ži​vo​tinj​ske na​r a​vi ko​je vi​de sa​mo se​be? – Mo​žda! A mo​žda bi se mo​g ao na​ći tko​g od tko ni​je ta​ko za​uzet sa​mim so​bom. – A ja vo​lim nje​g o​vu sup​til​nost i onu li​je​po od​g o​je​nu anar​hi​ju. – Uh, to mi se či​ni na​s​mrt do​sad​nim. – To ka​že mo​ja evan​đe​o ska že​ni​ca. Opet su se vra​ti​li na to, opet na to! No, ona se ni​je mo​g la suz​dr​ža​ti a da ga ne po​bi​ja. Či​ni​lo se da on sje​di tu kao ka​kav kos​tur što na nju iz​li​je​va kos​tur​ski hlad​nu, je​zo​vi​tu vo​lju. Go​to​vo je ću​tje​la ka​ko je taj kos​tur gra​bi i stiš​će uz kr​let​ku svo​jih re​ba​r a. Clif​ford se za​is​ta uz​bu​dio, te ga se mal​ko pri​bo​ja​va​la. Otiš​la je go​r e što je mo​g la pri​je i le​g la u pos​te​lju vr​lo ra​no. Ali oko de​vet i pol us​ta​de te iz​i​đe da os​luh​ne. Nig​dje ni gla​ska. Odje​nu kuć​nu ha​lju i si​de ni​za ste​pe​ni​ce. Clif​ford i gos​po​da Bol​ton kar​ta​li su za no​vac. Ta​ko će, po svoj pri​li​ci, do po​no​ći. Con​nie se vra​ti u svo​ju so​bu, ba​ci pi​dža​mu na raz​me​ta​nu pos​te​lju, odje​ne na se la​ku noć​nu ko​šu​lju i pre​ko nje vu​ne​nu ha​lji​nu, obu​je gu​me​ne te​ni​ske ci​pe​le i za​tim se ogr​ne la​kim ogr​ta​čem. I bi​ja​še sprem​na. Ako sret​ne ko​g a, re​ći će da je iz​iš​la na ne​ko​li​ko mi​nu​ta. A uju​tro, kad se bu​de vra​ća​la, svat​ko će mis​li​ti ka​ko je iz​iš​la da se mal​ko pro​še​ta po ro​si, kao što je čes​to obi​ča​va​la pri​je do​r uč​ka. Uos​ta​lom, je​di​na je opas​nost bi​la da tko​g od no​ću ude u nje​zi​nu so​bu. Ali to je ma​lo vje​r o​jat​no, kao je​dan pre​ma sto​ti​nu. Bet​ts još ni​je za​klju​čao. Ku​ću je za​klju​ča​vao u de​set i opet ot​klju​ča​vao u se​dam uju​tro. Išu​lja​la se ti​ho, neo​pa​že​na. Po​lu​mje​sec je oz​g o sjao, do​volj​no da bu​de ne​što svje​tla na svi​je​tu, ali ne to​li​ko da bi nju mo​g li ra​za​bra​ti u nje​zi​nu tam​no​si​vom ogr​ta​ču. Br​zo je proš​la kroz park, ne u uz​bu​đe​nju zbog oče​ki​va​nog sas​tan​ka, ne​g o s ne​kom lju​ti​nom i uz​bu​nom što joj je go​r je​la u sr​cu. Ni​je to bi​lo pra​vo ras​po​lo​že​nje za lju​bav​ni sas​ta​nak. Ali, d la gu​er​r e co​me d la gu​er​r e!. ČE​T R​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE Kad se pri​bli​ži​la vra​ti​ma par​ka, ču​la je ka​ko je škljoc​nu​la kva​ka. On je dak​le tu, u šum​skoj ta​mi; vi​dio ju je! – Baš do​bro što do​la​ziš ra​no – re​če on iz ta​me. – Je li sve bi​lo ka​ko tre​ba? – Bi​lo je sa​svim la​ko. Ti​ho je za njom za​tvo​r io vra​ta i ba​cio vi​je​nac svje​da na tam​no tlo, ta​ko da se ra​za​bi​r a​lo bli​je​do cvi​je​će što je još otvo​r e​nih ča​ški sta​ja​lo u no​ći. Iš​li su odvo​je​ni, šu​te​ći. – Je​si li si​g u​r an da se ni​si ju​tros po​vri​je​dio onim ko​li​ci​ma? – upi​ta ona. – Ne, ni​sam se po​vri​je​dio! – Osje​ćaš li po​s​lje​di​ce upa​le plu​ća? – Oh, ni​šta! Sr​ce mi je mal​ko os​la​bi​lo, a plu​ća ni​su vi​še ona​ko elas​tič​na. Uvi​jek je ta​ko pos​li​je upa​le. – Ne bi se smio fi​zič​ki na​pre​za​ti. – Ne čes​to. Iš​la je šu​te​ći, lju​ti​ta. – Mr​ziš li Clif​for​da? – naj​pos​li​je će ona. – Mr​zim li ga? Ne, ne mr​zim ga. Vi​dio sam već pre​vi​še tak​vih kao što je on da bih se uz​bu​đi​vao i mr​zio. Una​pri​jed znam da ne haj em za tak​ve, i to je sve. – Kak​vi su lju​di ta nje​g o​va sor​ta? – To ćeš ti bo​lje zna​ti ne​g o​li ja. Ta mla​da, fi​na gos​po​da što ima​ju ne​što dam​sko na se​bi a ne​ma​ju

ja​ja. – Kak​vih ja​ja? – Pa ja​ja! Mu​ških ja​ja! Mu​da! Ona se za​mis​li. – Ovi​si li o to​me? – upi​ta ona mal​ko oz​lo​vo​lje​na. – Ka​že​mo da čo​vjek ne​ma moz​g a kad je glup; da ne​ma sr​ca kad je okru​tan i da ne​ma kič​me kad je ku​ka​vi​ca. A kad ne​ma ni is​kri​ce od one div​lje mu​škos​ti, on​da ka​že​mo da ne​ma mu​da. Kad je mla​ko​nja i trom. Ona se opet za​mis​li. – A je li Clif​ford trom? – upi​ta. – Jest, trom je, i ujed​no vr​lo ne​ugo​dan, kao ve​ći​na tak​vih kad im se čo​vjek su​prot​sta​vi. – Mis​liš li da ti ni​si trom? – Mo​žda ne sa​svim! Na kra​ju je u da​lji​ni opa​zi​la žu​to svje​tlo. Zas​ta​la je. – Ta​mo je svje​tlo – re​če ona. – Uvi​jek os​tav​ljam svje​tlo u ku​ći – na to će on. Opet je kre​nu​la s nji​me, ali ga ni​je do​ti​ca​la, i ču​di​la se za​što uop​će ide s njim. Ot​klju​čao je te uđo​še. On za​tvo​r i vra​ta za so​bom. Kao u za​tvo​r u, po​mis​li ona. Ko​tao je pi​štao na žar​koj va​tri, na sto​lu sta​ja​le zdje​li​ce. Sje​la je na dr​ve​ni nas​lo​njač po​kraj va​tre. Bi​ja​še joj to​plo pos​li​je hlad​no​će va​ni. – Iz​ut ću ci​pe​le jer su mi vlaž​ne – re​če ona. No​g e u ča​r a​pa​ma po​lo​ži​la je na svi​je​tlu ogra​du ka​mi​na. On ode u smoč​ni​cu i do​ne​se je​la: kru​ha, mas​la​ca i su​še​nog je​zi​ka. Ona se ugri​ja​la te od​lo​ži​la ogr​tač. On ga obje​si na vra​ta. – Ho​ćeš li ka​kao, čaj, ili ka​vu? – upi​ta je on. – Ni​šta ne​ću, a ti sa​mo je​di – od​g o​vo​r i ona gle​da​ju​ći na stol. – Ne ma​r im, sa​mo ću na​hra​ni​ti psa. Mir​no je i si​g ur​no ga​zio po po​du od ope​ka, stav​lja​ju​ći psu hra​nu u sme​đu zdje​lu. Pre​pe​li​čar​ka po​gle​da go​r e plaš​lji​vo u nje​g a. – Eto ti ve​če​r e, i ne gle​daj ta​ko kao da​je ne​ćeš do​bi​ti – re​če on psu. Sta​vio je zdje​lu na ro​g o​ži​nu, na naj​do​njoj ste​pe​ni​ci, i sjeo na sto​li​cu uza zid da ski​ne ga​ma​še i iz​u​je ci​pe​le. Umjes​to da je​de, pas se vra​ti nje​mu i sje​de, zbu​nje​no ga gle​da​ju​ći. On po​la​ko ra​skop​ča ga​ma​še. Pas mu se još vi​še pri​bli​ži. – A što je te​bi? Je​si li se uz​bu​ni​la za​to što je još net​ko ov​dje? Baš si žen​ka! Idi i ve​če​r aj! Sta​vio je ru​ku psu na gla​vu, a pas sa stra​ne nas​lo​nio gla​vu na nje​g a. On mu njež​no, po​la​ko po​teg​nu du​g o svi​le​no uho. – Na – re​če – na! Idi i po​je​di ve​če​r u. Haj​de! Nag​nuo je svo​ju sto​li​cu pre​ma zdje​li na ro​g o​ži​ni, a pas krot​ko pri​đe zdje​li i po​če jes​ti. – Vo​liš li pse? – upi​ta ga Con​nie. – Za​pra​vo ne vo​lim. Pre​vi​še su pi​to​mi i pre​vi​še se ve​zu​ju za čo​vje​ka. Ski​nuo je ga​ma​še i odri​je​šio te​ške ci​pe​le. Con​nie se okre​nu​la od va​tre. Ka​ko je pus​ta ta so​bi​ca! Nad gla​vom mu je vi​sje​la na zi​du ruž​na uve​ća​na fo​to​g ra​fi​ja mla​da brač​nog pa​r a, oči​to pri​ka​zu​je nje​ga i mla​du že​nu dr​ska li​ca: bez sum​nje je to nje​g o​va že​na. – Je​si li ono ti? – upi​ta Con​nie. On se okre​nu i po​g le​da po​ve​ća​nu sli​ku nad gla​vom.

– Da, snim​lje​na je baš pri​je ne​g o što smo se uze​li, kad mi je bi​la dva​de​set i jed​na go​di​na. Gle​dao je sli​ku rav​no​duš​no. – Je li ti dra​g a? – upi​ta ga Con​nie. – Dra​g a? Ne! Ni​kad ni​sam vo​lio tu sli​ku. Ali je ona ure​di​la da sve bu​de ta​ko. On nas​ta​vi iz​u​va​ti ci​pe​le. – Ako ti ni​je dra​g a, za​što je tu dr​žiš? Mo​žda bi​je tvo​ja že​na vo​lje​la ima​ti. Na​g lo se na​smi​ju​ljio, po​g le​dav​ši je. – Odvuk​la je iz na​še ku​će sve što je bi​lo vri​jed​no – re​če. – Ali os​ta​vi​la je sli​ku. – Za​što je on​da dr​žiš? Iz sen​ti​men​tal​nih raz​lo​g a? – Ne, ni​kad je i ne gle​dam. Je​dva i znam da pos​to​ji. Bi​la je ov​dje ot​kad smo se do​se​li​li ova​mo. – Za​što je ne spa​liš? Opet se okre​nuo i po​g le​dao uve​ća​nu fo​to​g ra​fi​ju. Bi​la je straš​na, umet​nu​ta u sme​đi i poz​la​će​ni ok​vir. Pri​ka​zi​va​la je glat​ko obri​ja​na, ži​vah​na mla​do​li​ka mu​škar​ca, s vi​so​kim ovrat​ni​kom, i po​ne​što de​be​ljuš​nu, smi​o nu mla​du že​nu ču​pa​ve, ko​vr​ča​ve ko​se, u blu​zi od tam​nog sa​te​na. – Ni​je lo​ša za​mi​sao, za​is​ta – pri​hva​ti on. Iz​uo je ci​pe​le i obuo pa​pu​če. Stao je na sto​li​cu i ski​nuo sli​ku. Os​ta​vi​la je za so​bom ve​li​ku svi​je​tlu plo​hu na ze​len​kas​tom zid​nom pa​pi​r u. – Ne mo​r a se sa​da opra​ši​va​ti – re​če on, pris​lo​niv​ši sli​ku uza zid. Oti​šao je u smoč​ni​cu i vra​tio se s če​ki​ćem i kli​je​šti​ma. Sjeo je na pri​jaš​nje mjes​to te uzeo tr​g a​ti pa​pir sa straž​nje stra​ne dr​ve​nog ok​vi​r a i va​di​ti sit​ne čav​le ko​ji​ma je bi​la pri​bi​je​na straž​nja daš​či​ca, i sve je to ra​dio s onom spo​koj​nom za​o kup​lje​noš​ću ko​ja mu bi​ja​še zna​čaj​ka. Br​zo je po​va​dio čav​li​će, za​tim ski​nuo daš​či​cu i na​po​kon sa​mu uve​ća​nu sli​ku na tvr​doj bi​je​loj lje​pen​ki. Gle​dao je fo​to​g ra​fi​ju smje​ška​ju​ći se. – Pri​ka​zu​je me ka​kav sam bio, kao mlad pop, i nju kak​va je bi​la, oš​tro​kon​dža. Umiš​ljen​ko i oš​tro​kon​dža. – Da vi​dim! – re​če Con​nie. Za​is​ta je, ona​ko glat​ko obri​jan i sav ure​dan, bio kao je​dan od onih zgod​nih mla​di​ća pri​je dva​de​se​tak go​di​na. Cak su mu i na fo​to​g ra​fi​ji oči bi​le ži​ve i nes​taš​ne. A ni že​na mu baš ni​je bi​la oš​tro​kon​dža iako je ima​la ja​ku bra​du. Bi​lo je u njoj i ne​što priv​lač​no. – Tak​ve stva​r i ne tre​ba ču​va​ti – re​če Con​nie. – I ne bi tre​ba​lo! Ne bi ih tre​ba​lo ni iz​r a​đi​va​ti. Slo​mio je pre​ko ko​lje​na fo​to​g ra​fi​ju i lje​pen​ku, a kad je sve ras​tr​g ao, ba​ci ko​ma​di​će u va​tru. – Za​g u​šit će i va​tru – re​če on. Stak​lo i daš​či​ce briž​no od​ne​se go​r e. U ne​ko​li​ko uda​r a če​ki​ćem raz​bio je ok​vir te je ot​pa​la sa​dra. Po​tom ko​ma​di​će od​ne​se u smoč​ni​cu. – Spa​lit će​mo to su​tra – re​če. – Ima na nji​ma pre​vi​še sa​dre​nih ukra​sa. Kad je sve pos​pre​mio, vra​ti se i sje​de. – Je​si li vo​lio svo​ju že​nu? – upi​ta ga ona. – Vo​lio? – po​no​vi on. – A je​si li ti vo​lje​la Sir Clif​for​da? Ona se ni​je da​la smes​ti. – Je​si li​je vo​lio? – upor​no će ona. – Vo​lio? – iro​nič​no će on. – Mo​žda ti je do nje sta​lo još i da​nas? – re​če ona.

– Me​ni? – Oči mu se raz​r o​g a​či​še. – Ne mo​g u ni da po​mis​lim na nju – mi​mo će on. – Za​što? On od​mah​nu gla​vom. – Za​što se on​da ne ras​ta​viš? Jed​nog će ti se da​na ona vra​ti​ti – re​če Con​nie. Oš​tro ju je po​g le​dao. – Ne​će mi ni na mi​lju do​ći u bli​zi​nu. Ona me​ne vi​še mr​zi ne​g o ja nju. – Vra​tit će ti se, vi​djet ćeš. – Ne​će ni​kad. To​mu je kraj. Raz​bo​lio bih se da​je vi​dim. – Vi​djet ćeš. Nis​te ni za​kon​ski ras​tav​lje​ni, zar ne? – Ni​smo. – Pa on​da će ti se vra​ti​ti, i mo​r at ćeš je pri​mi​ti. Čvr​sto je po​g le​dao Con​nie. – Mo​žda imaš pra​vo. Bio sam lud što sam se i vra​tio ova​mo. Ali osje​ćao sam se na​su​ka​nim i mo​rao sam ne​ka​mo. Čo​vjek je bez​na​ča​jan tru​nak što ga vje​tar no​si na​o ko​lo. Ali ti imaš pra​vo. Ras​ta​vit ću se i bi​ti slo​bo​dan. Mr​zim sve to kao smrt, či​nov​ni​ke, su​do​ve, su​ce. Ali mo​r am to pre​tu​r i​ti. Ras​ta​vit ću se. Vi​dje​la je ka​ko je stis​nuo us​ta. Sr​ce joj se raz​dra​g a​lo. – Mis​lim da bi nam sa​da pri​ja​la zdje​li​ca ča​ja – re​če ona. Us​tao je da ga pri​r e​di. No, li​ce mu je os​ta​lo smrk​nu​to. Kad su sje​di​li za sto​lom, ona ga upi​ta: – Za​što si se njo​me ože​nio? Ni​je ti bi​la rav​na. Gos​po​da Bol​ton pri​po​vi​je​da​la mi je o njoj. Ni​kad ni​je mo​g la ra​zu​mje​ti za​što si​je uzeo. Gle​dao ju je upor​no. – Objas​nit ću ti – pre​uze on. – S pr​vom sam dje​voj​kom po​čeo kad mi je bi​lo šes​na​est go​di​na. Bi​la je kći uči​te​lja on​dje pri​je​ko na Oer​to​nu, li​je​pa, upra​vo kras​na. O me​ni​je išao glas da sam bis​tar deč​ko iz Shef​fi​el​d​ske gim​na​zi​je. Znao sam po​ne​što fran​cu​ski i nje​mač​ki i bio zbog to​g a sa​mo​uvje​r en. Ona bi​ja​še od onog ro​man​tič​nog so​ja što mr​zi ono što je sva​ki​da​nje. Po​tak​la me na po​ezi​ju i či​ta​nje: u ne​ku ru​ku stvo​r i​la je od me​ne čo​vje​ka. Či​tao sam i mis​lio svim ža​r om, njoj za vo​lju. Bio sam na​mje​šte​nik u But​ter​leyje​vu ure​du, blje​do​lik mr​šav​ko ko​ji se raz​me​će svi​me što je či​tao. I o sve​mu sam raz​go​va​r ao s njo​me, baš o sve​mu. U raz​g o​vo​r u smo iš​li od Per​ze​po​li​sa do Tim​buk​tua. Bi​li smo u de​set gro​fo​vi​ja naj​o ​bra​zo​va​ni​ji par što se ti​če knji​žev​nos​ti. Go​vo​r io sam joj s ushi​tom, do​is​ta s ushi​tom. Leb​dio sam u obla​ci​ma, a ona me obo​ža​va​la. Ali pod​muk​la zmi​ja kri​la se u tra​vi: bi​la je to spol​nost. Či​ni​lo se da je ona i ne​ma, ba​r em ne on​dje gdje je tra​žiš. Ja sam mr​ša​vio i bi​vao sve mah​ni​ti​ji. On​da joj re​koh da mo​r a​mo bi​ti lju​bav​ni​ci. Pu​nio sam joj uši, ali ona ni​je ma​r i​la, ni​je osje​ća​la ni​kak​ve po​tre​be, a ja sam bio uz​bu​đen. Obo​ža​va​la me, vo​lje​la da joj go​vo​r im i da je lju​bim: eto, ta​ko me vo​lje​la, ta​kav bi​ja​še nje​zin na​čin. Ali dru​g o ni​je htje​la. Tak​vih že​na ima mno​g o. A ja sam htio ono dru​g o. Ta​ko smo se ra​ziš​li. Bio sam okru​tan te sam je os​ta​vio. On​da sam po​čeo s dru​g om dje​voj​kom, uči​te​lji​com ko​ja je iz​a​zva​la bru​ku jer se span​đa​la s ože​nje​nim čo​vje​kom i do​ve​la ga do​tle da je go​to​vo iz​gu​bio pa​met. Bi​la je njež​na že​na bi​je​le pu​ti, sta​r i​ja od me​ne, i svi​r a​la je vi​o li​nu. A bi​ja​še sam đa​vo. Vo​lje​la je sve u lju​ba​vi osim spol​nos​ti. Pri​vi​ja​la se uza me, ma​zi​la se, umi​lja​va​la sva​ko​ja​ko: ali ako bih seg​nuo po​ći da​lje, škr​g u​ta​la bi zu​bi​ma i si​pa​la mrž​nju. Upi​njao sam da​je pre​do​bi​jem, a ona me pre​li​je​va​la mrž​njom. Ta​ko su mi se opet po​mr​si​li ra​ču​ni. Sve mi se to oga​di​lo. Že​lio sam že​nu ko​ja bi že​lje​la me​ne i pra​vi spoj. Ta​da je na​iš​la Ber​t​ha Co​ut​ts. Bi​li su na​ši su​sje​di, vra​ta do vra​ta, kad sam bio dje​ča​r ac, ta​ko da sam ih do​bro poz​na​vao. Bi​li su to pros​ti lju​di. Ber​t​ha je otiš​la u služ​bu u Bir​min​g ​ham. Rek​la je da ide kao

druž​be​ni​ca ne​koj gos​po​đi, a dru​g i su go​vo​r i​li da​je ko​no​ba​r i​ca ili ta​ko što​g od u ne​kom ho​te​lu. Bi​lo ova​ko ili ona​ko, baš kad mi je doz​lo​g r​dje​la ona uči​te​lji​ca, u mo​joj dva​de​set i pr​voj, vra​ti se Ber​t​ha pu​na ži​vo​ta i dra​ži, s giz​da​vom ha​lji​nom, sva u ne​kak​vu cva​tu, čul​nom cva​tu ka​kav se ka​di​kad vi​di na po​ne​koj že​ni ili na dro​lji. Bio sam ta​da sav oča​jan. Os​ta​vio sam po​sao kod But​ter​lej​va, jer sam sma​trao da pi​ska​r a​njem on​dje sa​mo mla​tim praz​nu sla​mu, i on​da se za​pos​lio kao glav​ni pot​ki​vač u Te​ver​shal​lu: ve​ći​nom sam pot​ki​vao ko​nje. Bio je to za​nat mo​g a oca, a ja sam uvi​jek bio s njim. Vo​lio sam taj po​sao, ra​di​ti s ko​nji​ma, i to mi je od​g o​va​r a​lo. Pres​tao sam ta​da go​vo​r i​ti “gos​pod​ski”, ka​ko to ve​le kad se go​vo​r i pra​vim en​g le​skim, i po​čeo po​nov​no go​vo​r i​ti u na​r je​čju. I da​lje sam kod ku​će či​tao knji​g e, ali sam ra​dio pot​ki​vač​ki po​sao, a imao sam ko​nji​ća i ko​la, pa sam bio svoj po​so. Otac mi​je os​ta​vio tris​ta fun​ti. Dak​le, ta​ko sam po​čeo s Ber​t​hom i bio sam za​do​vo​ljan što je ona obič​na žen​ska. Že​lio sam i da sam bu​dem ta​kav. Ože​nio sam se njo​me, i ni​je bi​la lo​ša. One dru​g e, “čis​te” že​ne go​to​vo su mi iš​ču​pa​le svu utro​bu, a ona je u tom po​g le​du bi​la va​lja​na. Že​lje​la me i ni​je se pre​ne​ma​ga​la. Bio sam u de​ve​tom ne​bu: imao sam što mi​je tre​ba​lo: že​nu ko​ja ho​će da​je po​va​lju​jem. A ja sam po​va​lji​vao što sam mo​g ao bo​lje. Mis​lim da me po​ne​što pre​zi​r a​la što je to​li​ko vo​lim i što joj ka​di​kad do​no​sim do​r u​čak u pos​te​lju. Po​če​la je za​ne​ma​r i​va​ti ku​ću, i ni čes​ti​te mi ve​če​r e ne bi pri​pra​vi​la kad bih se vra​tio s pos​la, a kad bih što​g od pri​g o​vo​r io, sa​mo bi se otres​la na me. A ja sam joj svoj​ski vra​ćao mi​lo za dra​g o. Jed​nom je hi​ti​la ša​li​cu na me, a ja je on​da uhva​tio za vrat i uma​lo što ni​sam du​šu iš​ču​pao iz nje. Eto, ta​ko je bi​va​lo. Bez​o č​no je pos​tu​pa​la sa mnom. I ta​ko je doš​lo da ni​kad ni​je htje​la zna​ti za me​ne kad bih je po​že​lio. Uvi​jek me gru​bo od​bi​ja​la. Kad mi je sve doš​lo uvrh gla​ve i kad sam je se htio ri​je​ši​ti, on​da se ma​zi​la i uvi​ja​la oko me​ne dok me ne bi sa​vi​la oko pr​sta. I kad bih se upus​tio s njom, ni​kad ni​je uži​va​la kad i ja. Ni​kad. Sa​mo bi če​ka​la. Pa ako bih ja ote​g ao i pol sa​ta, ona bi od​ga​đa​la još i vi​še. Tek po​što bih ja svr​šio, ona bi po​či​nja​la i do​la​zi​la na svo​je, i ja bih ga mo​r ao za​dr​ža​ti u njoj da bi ta​ko doš​la do svog užit​ka: pre​vi​ja​la se i vri​ska​la, pri​ljub​lji​va​la se do​lje i ras​ta​pa​la u svo​me vr​hun​cu. A pos​li​je je po​nav​lja​la: Uh, što je bi​lo li​je​po! Na​po​s​ljet​ku me​ni doz​lo​g r​dje​lo, a ona bi​va​la sve go​r a. Sve sam je te​že do​vo​dio do užit​ka, i tr​g a​la me do​lje kao da ima kljun te me ra​z​vla​či. Sve​g a mi, lju​di mis​le da su že​ne on​dje do​lje me​ke kao smok​va. Ali ti ve​lim da te sta​r e vje​šti​ce ima​ju kljun me​du no​g a​ma pa čo​vje​ka klju​ju nji​me dok ne iz​ne​mog​ne. Ja, ja, uvi​jek sa​mo ja! Mis​le sa​mo na se​be, vri​šte i ču​pa​ju! Ve​le da su mu​škar​ci se​bič​ni, ali ne znam što još mo​že ga​nu​ti tak​vu že​nu kad je uhva​ti tak​vo sli​je​po klju​va​nje. Bi​la je kao sta​r a dro​lja! Ni​je mo​g la ni​šta pro​tiv to​g a. Go​vo​r io sam joj o to​me, re​kao joj ko​li​ko mi je to mr​sko. I po​ku​ša​va​la je bi​ti druk​či​ja. Po​ku​ša​va​la je le​ža​ti mir​no i pre​pus​ti​ti me​ni da sam sve oba​vim. Po​ku​ša​la je, ali ni​je va​lja​lo. Ni​je ima​la ni​kak​va užit​ka pri to​me. Mo​r a​la je sve sa​ma pre​uze​ti. I opet ju je za​hva​ti​lo, kao bi​je​som op​sjed​nu​tu, mo​r a​la je tr​za​ti i ču​pa​ti, kao da u njoj ne​ma ni​kak​va osje​ća​ja osim na vr​hu nje​zi​na klju​na, na kraj​njem vr​hu što ta​r e i klju​je. Tak​ve su sta​r e kur​ve, ka​ko ono ve​le. Bi​la je u njoj ne​ka ni​ska sa​mo​vo​lja, bi​jes​na vr​sta sa​mo​vo​lje, kao u že​ne ko​ja se opi​ja. Na kra​ju ni​sam vi​še mo​g ao iz​dr​ža​ti. Spa​va​li smo odvo​je​no. Sa​ma je ta​ko po​če​la kad ju je na​pa​lo da me se os​lo​bo​di i kad je rek​la da​je mu​čim. Sa​ma je po​če​la iz​dva​ja​ti se u svo​ju so​bu. Ali doš​lo je vri​je​me kad je vi​še ni​sam pu​štao da do​la​zi. Ni​sam je vi​še htio. Mr​zio sam je. I ona je mr​zi​la me​ne. Bo​že dra​g i, ka​ko me mr​zi​la pri​je ne​g o što se ro​di​lo di​je​te! Po​ne​kad mis​lim da ga je za​če​la od sa​me mrž​nje. Bi​lo ka​ko bi​lo, po​što se di​je​te ro​di​lo, os​ta​vio sam je. On​da je iz​bio rat, i ja se uno​va​čio. I ni​sam se vra​tio dok ni​sam saz​nao da ži​vi s onim iz Stac​ks Ga​tea. Pre​ki​nuo je, bli​jed u li​cu. – A ka​kav je taj čo​vjek u Stac​ks Ga​teu? – upi​ta Con​nie. – Ne​ka​kav suk​la​ta de​r an​skog li​ka, pros​tak. Za​sje​la mu na gr​ba​ču, obo​je pi​ju. – Sve​g a mi, još bi ti se mo​g la vra​ti​ti!

– Jest, ta​ko je! Mo​r ao bih opet nes​ta​ti. Nas​ta​la je ti​ši​na. Lje​pen​ka u va​tri pre​tvo​r i​la se u siv pe​peo. – I ta​ko, kad si do​bio že​nu ko​ja te že​lje​la – re​če Con​nie – do​bio si i pre​vi​še to​g a. – Da, ta​ko se či​ni. Pa ipak bih vi​še vo​lio nju ne​g o​li one što im tak​vo što ne pa​da na pa​met: bi​je​lu lju​bav mo​je mla​dos​ti i onaj dru​g i otrov​ni lji​ljan i dru​g e. – A što je bi​lo s dru​g i​ma? – upi​ta Con​nie. – S dru​g i​ma? Pa ni​je ih bi​lo. Po mo​me is​kus​tvu že​ne su ma​hom tak​ve: ve​ći​na njih že​li mu​škar​ca ali ne i spol​nost, s njo​me se po​mi​r u​ju kao s nuž​nim zlom. One što su vi​še na sta​r in​sku, sa​mo le​že kao kla​de i pu​šta​ju da ra​diš svo​je. One ne ma​r e, ne vo​le te. Ne zna​či im spoj ni​šta, sa​mo im je ma​lo ne​ukus​no. Ve​ći​ni mu​ška​r a​ca do​bro je i ta​ko. Ali pre​pre​de​ne že​ne ko​je su tak​ve, pre​tva​r a​ju se da ni​su tak​ve. Pra​ve se da su pu​ne stras​ti i da uži​va​ju. No sve je to sa​mo pre​nav​lja​nje. Pre​ne​ma​g a​nje. On​da, ima ih ko​je vo​le sve, sva​ku vr​stu osje​ća​ja i mi​lo​va​nja, sva​ku osim pri​r od​ne. Za​tim, tu je ona kru​ta vr​sta že​na što ih ni sam đa​vo ne bi na​tje​r ao na uži​tak dok sa​me do nje​g a ne do​đu, kao, pri​mje​r i​ce, mo​ja že​na. Ima i tak​vih ko​je su unu​tra mr​tve, upra​vo mr​tve, i svjes​ne su to​g a. Na​po​s​ljet​ku, ima tak​vih ko​je te is​pus​te van pri​je ne​g o što do​đeš do vr​hun​ca, svi​ja​ju se i ta​r u o tvoj a steg​na dok ne za​vr​še. No to su ve​ći​nom lez​bij​ke. Upra​vo je ne​vje​r o​jat​no ko​li​ko ima lez​bij​ki me​du že​na​ma, svjes​nih ili ne​s​vjes​nih. Či​ni mi se da su go​to​vo sve lez​bij​ke. – Ni​je ti pra​vo? – upi​ta ga Con​nie. – Naj​r a​di​je bih tak​ve po​ubi​jao. Kad sam sa že​nom ko​ja je do​is​ta lez​bij​ka, u du​ši ur​li​čem od že​lje da​je ubi​jem. – I što on​da či​niš? – Po​bjeg​nem što pri​je. – Mis​liš li da su lez​bij​ke go​r e od ho​mo​sek​su​al​nih mu​ška​r a​ca? – Da, mis​lim, jer su mi mno​g o ja​da za​da​le. Te​o ret​ski, ne​mam poj​ma. Ka​da sam s lez​bij​kom, svjes​nom ili ne​s​vjes​nom, vi​dim sve cr​ve​no. Ne, ne! Ni​sam že​lio vi​še ni​kak​va pos​la ni s jed​nom že​nom. Že​lio sam os​ta​ti sam, sam sa svo​jim dos​to​jans​tvom. Bio je bli​jed i mr​g o​dan. – A je​si li se ža​los​tio kad sam ja poš​la s to​bom? – Ža​los​tio se i ve​se​lio. – A sa​da? – Sa​da se ža​los​tim zbog sve​g a onog što bi mo​g lo do​ći iz​va​na: svi za​ple​ti, ruž​no​će i op​tuž​be što će nas ne​iz​bjež​no sti​ći, pri​je ili kas​ni​je. Na to mis​lim kad sam po​ti​šten. Ali kad mi krv uza​vre, on​da sam ve​seo, čak i li​ku​jem. Bio sam za​is​ta oja​đen. Već sam mis​lio da vi​še i ne​ma stvar​ne spol​nos​ti: da vi​še ne​ma že​ne ko​ja bi za​is​ta doš​la do vr​hun​ca s jed​nim mu​škar​cem, osim crn​ki​nje, no mi smo, ovaj, bi​jel​ci, a one su kao ne​ko bla​to. – A sa​da, je​si li za​do​vo​ljan mno​me? – upi​ta ona. – Je​sam! A kad ne mo​g u za​bo​r a​vi​ti na dru​g o, naj​r a​di​je bih se za​vu​kao pod stol i umro. – Za​što pod stol? – Za​što? – po​no​vi on na​smi​jav​ši se. – Pa za​to da se sa​kri jem. Kao di​je​te! – Či​ni mi se da si imao straš​na is​kus​tva sa že​na​ma – re​če ona. – Ra​zu​mi​ješ, ni​sam mo​g ao ob​ma​nji​va​ti sa​mog se​be kao što či​ni ve​ći​na lju​di. Za​uz​mu svoj stav i pri​hva​te laž. Ni​sam se ni​kad mo​g ao ob​ma​nji​va​ti. Znao sam što že​lim od že​ne i ni​kad ni​sam mo​g ao re​ći da sam ne​što pos​ti​g ao kad ni​sam. – A je​si li sa​da to pos​ti​g ao? – Či​ni se da je​sam.

– Za​što si on​da ta​ko bli​jed i su​mo​r an? – Od pre​o bi​lja us​po​me​na, a mo​žda se bo​jim i sa​mo​g a se​be. Sje​di​la je šu​te​ći. Bi​lo je već kas​no. – Mis​liš li da je ta​ko va​žan ta​kav spoj mu​škar​ca i že​ne? – upi​ta​la je. – Me​ni jest va​žan, to mi je jez​g ra ži​vo​ta kad imam pra​vi od​nos s ko​jom že​nom. – A ako ne​maš? – On​da ne že​lim s tim ima​ti pos​la. Raz​mis​li​la je pri​je ne​g o što će upi​ta​ti: – Mis​liš li da si sa že​na​ma uvi​jek do​bro pos​tu​pao? – Da​ka​ko da ne mis​lim! Pus​tio sam že​nu da se vra​ti na ono što je bi​la: po​naj​vi​še je to mo​ja kriv​nja. Raz​ma​zio sam je. I vr​lo sam ne​po​vjer​ljiv. To mo​žeš oče​ki​va​ti. Du​g o tra​je dok ko​me po​vje​r u​jem u du​bi​ni du​še. Mo​žda i sam ši​r im ne​po​vje​r e​nje. Ne mo​g u vje​r o​va​ti. A njež​nost se ne mo​že glu​mi​ti. Ona ga po​g le​da. – Ni​si ne​po​vjer​ljiv pre​ma svo​me ti​je​lu kad ti krv uza​vre – re​če ona. – On​da ni​si ne​po​vjer​ljiv, zar ni​je ta​ko? – Ne, na​ža​lost, tu ni​sam ne​po​vjer​ljiv, za​to sam i upao u sve te ne​pri​li​ke. I za​to sam u du​ši sa​svim ne​po​vjer​ljiv. – Pa ne​ka si u du​ši ne​po​vjer​ljiv, što ma​r i? Pas na ro​g o​ži​ni te​ško uz​dah​ne. Va​tra se uga​si​la pod pe​pe​lom. – Mi smo dvo​je po​r a​že​nih rat​ni​ka – re​če Con​nie. – Zar si i ti po​r a​že​na? – na​smi​ja se on. – A eto, vra​ća​mo se u boj. – Da, i osje​ćam ka​ko me strah obu​zi​ma – priz​na​de ona. – Da​ka​ko! – pov​la​di on. Us​tao je i sta​vio nje​zi​ne ci​pe​le da se su​še, pa on​da obri​sa svo​je i sta​vi ih uz va​tru. Na​ma​zat će ih uju​tro. Po​če​pr​kao je po pe​pe​lu od lje​pen​ke s fo​to​g ra​fi​jom i od​mak​nuo ga što da​lje od va​tre. – Čak je i spa​lje​na odur​na. Do​nio je su​ha​r a​ka i spre​mio ih za su​tra. Za​tim je na tre​nu​tak iz​i​šao sa psom. Kad se vra​tio, Con​nie mu re​če: – I ja bih iz​iš​la na tre​nu​tak. Sa​ma je iz​iš​la u ta​mu. Nad njom tre​pe​r i​le zvi​jez​de. Mo​g la je osje​ti​ti mi​r is cvi​je​ća u noć​nom zra​ku. Ću​tje​la je ka​ko su joj se vlaž​ne ci​pe​le opet ok​va​si​le. Po​ni​je​la ju že​lja da ode da​le​ko, od nje​g a i od sva​ko​g a. Bi​lo je hlad​no. Sva se stres​la i vra​ti​la u ku​ću. On je sje​dio uz ti​hu va​tru. – Uh, hlad​no! – stre​se se ona. Ba​cio je ne​što su​ha​r a​ka na va​tru i još ih do​ne​se, te​je za​pra​ska​la i za​plam​sa​la ve​li​ka va​tra. Žu​ti pla​men što je za​trep​tao i su​kljao uvis raz​dra​g a ih obo​je, ugri​ja im li​ca i du​še. – Ne​moj ža​li​ti! – re​če ona i uhva​ti mu ru​ku dok je sje​dio šu​te​ći i za​miš​ljen. – Svat​ko či​ni ono što naj​bo​lje mo​že. – Za​is​ta! – uz​dah​nu on i na​smi​ju​lji se. Pri​vi​la se k nje​mu u za​g r​ljaj. – Za​bo​r a​vi sve – šap​nu – za​bo​r a​vi! Čvr​sto ju je pri​vi​nuo uza se u trep​ta​voj to​pli​ni va​tre. I sam je pla​men bio kao za​bo​r av. I nje​zi​na me​ka, to​pla, zre​la te​ži​na! Po​la​ko mu se uz​ne​mi​r i​la krv i po​če​la stru​ja​ti u ja​ku, bez​o b​zir​nu sna​g u. – A mo​žda su že​ne za​is​ta že​lje​le bi​ti ov​dje i is​tin​ski te lju​bi​ti, sa​mo mo​žda ni​su mo​g le. Mo​žda i ni​je u sve​mu na nji​ma kriv​nja – re​če ona. – Znam. Mis​liš li da ne znam kak​va sam gad​na zmi​ja bio ko​ju su zga​zi​le?

Stis​la se ja​če uz nje​g a. Ni​je htje​la da sve to opet poč​ne. Ipak, ne​ka ju je nas​tra​nost si​li​la da ga slu​ša. – Ali sa​da vi​še ni​si – re​če ona. – Ni​si vi​še gad​na zga​že​na zmi​ja. – Ne znam što sam. Cr​ni da​ni do​la​ze. – Ni​je ta​ko – pro​ti​vi​la se ona, pri​vi​ja​ju​ći se uza nj. – Za​što? Za​što? – Do​la​ze cr​ni da​ni na​ma svi​ma i sva​ko​me od nas – po​nav​ljao je i pro​r oč​kom su​mor​nos​ti. – Ne do​la​ze! Ne​moj ta​ko go​vo​r i​ti! Ušu​tio je, ali je ona osje​ća​la cr​nu praz​ni​nu oča​ja u nje​mu. Bi​la je to smrt svih že​lja, smrt sva​ke lju​ba​vi: taj je očaj na​li​ko​vao na cr​nu ja​mu u ko​joj se iz​g u​bio ljud​ski duh. – I go​vo​r iš ta​ko hlad​no o spol​nos​ti – na​dos​ta​vi ona. – Go​vo​r iš kao da si sa​mo že​lio svo​je za​do​vo​lje​nje. Uz​bu​đe​no mu se us​pro​ti​vi​la. – Ne – do​če​ka on. – Že​lio sam uži​tak i za​do​vo​lje​nje od že​ne, a ni​kad ga ni​sam do​bio jer ni​kad ni​sam mo​g ao do​ći do nas​la​de pri​je ne​g o što ona do​đe do svo​je od me​ne. To se ni​kad ni​je do​g o​di​lo. Za to je po​treb​no obo​je, po​treb​na je uza​jam​nost. – Ali ti ni​kad ni​si vje​r o​vao u svo​je že​ne. Ti za​pra​vo ne vje​r u​ješ ni u me​ne. – Ne znam što zna​či vje​r o​va​ti u že​nu. – Eto, to je! Još je bi​la u nje​g o​vu na​r u​čju, ali nje​g ov duh bi​ja​še mra​čan i od​su​tan, ni​je ga bi​lo za nju. I sve što je go​vo​r i​la, tje​r a​lo ga da​lje. – A u što za​pra​vo vje​r u​ješ? – upor​no će ona. – Ne znam. – Ni u što, kao svi mu​škar​ci ko​je sam poz​na​va​la. Ušu​tje​li su. On us​ta​de i re​če: – Da, ipak vje​r u​jem u ne​što. Vje​r u​jem u sr​dač​nost. Oso bi​to vje​r u​jem u sr​dač​nost u lju​ba​vi, u seks s osje​ća​jem. Mis​lim, kad bi mu​škar​ci mo​g li da​va​ti lju​bav s to​plim osje​ća​jem, i že​na je pri​hva​ća​ti is​to ta​ko to​pla sr​ca, sve bi bi​lo u re​du. Sve to po​va​lji​va​nje a sve hlad​na sr​ca sa​ma je smrt i glu​post. – Ali ti me​ne ne po​va​lju​ješ hlad​na sr​ca – us​pro​ti​vi se ona. – Uop​će te ne že​lim po​va​li​ti. Sr​ce mi je sa​da hlad​no kao hla​dan krum​pir. – Oh – na to će ona, po​drug​lji​vo ga lju​be​ći. – On​da ga is​pe​ci. – Do​is​ta! – pre​uze on. – Sve bih dao za ma​lo to​plog sr​ca. Ali že​ne to ne vo​le. Pa ni ti to za​pra​vo ne vo​liš. Ti vo​liš do​bar, zdrav, sve​pro​ži​ma​ju​ći uži​tak, ali hlad​na sr​ca, a on​da mis​liš da​je to iz​vr​s​no. Gdje je tvo​ja njež​nost pre​ma me​ni? Po​doz​r i​va si pre​ma me​ni kao mač​ka pre​ma psu. Ve​lim ti, po​treb​na je obos​tra​nost da bu​de me​đu​sob​ne njež​nos​ti i sr​dač​nos​ti. Vo​liš da spa​ja​nje bu​de ka​ko tre​ba, ali že​lje​la bi to okr​sti​ti kao ne​što ve​li​ko i ta​jans​tve​no, sa​mo da po​la​skaš svo​joj sa​mo​svi​jes​ti. Ti si se​bi mno​g o važ​ni​ja ne​g o ije​dan mu​ška​r ac. – Pa to je ono što bih ja mo​r a​la re​ći o te​bi. Tvo​ja sa​mo​svi​jest te​bi je sve. – Kad je ta​ko – re​če on, po​mi​ču​ći se kao da će us​ta​ti – on​da se odvo​ji​mo. Ra​di​je ću umri​je​ti ne​g o se po​va​lji​va​ti hlad​na sr​ca. Od​mak​la se od nje​g a i us​ta​la. – A mis​liš li ti da ja to že​lim? – upi​ta on. – Na​dam se da ne že​liš – do​če​ka on. – Ali ka​ko bi​lo da bi​lo, ti le​zi go​r e, a ja ću spa​va​ti ov​dje do​lje. Po​g le​da​la ga je. Bio je bli​jed, če​la smrk​nu​ta, uda​ljen od nje i po​vu​čen, ne​iz​mjer​no da​lek. Svi su mu​škar​ci tak​vi. – Ne mo​g u ku​ći do ju​tra – re​če ona.

– Pa haj​de le​zi, već je če​t​vrt do je​dan. – Ni​ma​lo mi se ne spa​va – uz​vra​ti ona. On pri​je​đe pre​ko ku​hi​nje i do​hva​ti svo​je ci​pe​le. – On​da ću ja iz​i​ći – na to će on. I uze obu​va​ti ci​pe​le. Ona tr​že po​g led u nje​g a. – Sta​ni – pro​mu​ca ona. – Sto se to is​pri​je​či​lo me​du na​ma? On se sag​nuo, ve​zu​ju​ći ci​pe​lu, i ni​je od​g o​va​r ao. Tre​nu​ci pro​la​zi​li. Ona osje​ti ne​ku te​ži​nu, bi​ja​še joj kao da će se one​svi​jes​ti​ti. Sva joj je svi​jest za​mr​la, sta​ja​la je i gle​da​la ga ra​ši​r e​nih oči​ju, ne zna​ju​ći ni za što vi​še. Po​g le​dao ju je, jer je ušu​tje​la, i vi​dio je ka​ko sto​ji raz​r o​g a​če​nih oči​ju, iz​g ub​lje​na. I kao da ga je vje​tar po​nio, on us​ta​de i do​še​pe​sa do nje, s jed​nom no​g om bo​som, s dru​g om obu​ve​nom, uze je u na​ru​čje i stis​nu uza svo​je ti​je​lo ko​je se osje​ća​lo ta​ko du​bo​ko ra​nje​nim: ta​ko ju je dr​žao i ta​ko je os​ta​la. Ru​ke mu sa​me seg​nu​še na​ni​že i po​če​še pi​pa​ti pod odje​ćom, ta​mo gdje je bi​la glat​ka i to​pla. – Ma​la mo​ja! – šap​tao je. – Ma​la mo​ja dje​voj​či​ce! Ne​moj​mo se pre​pi​r a​ti! Ne​moj​mo se ni​kad sva​đa​ti! Vo​lim te i ta​ko te ra​do do​di​r u​jem. Ne​moj se sa mnom pre​pi​r a​ti! Ne​moj, ne​moj! Bu​di​mo za​jed​no! Po​di​g la je li​ce, po​g le​da​la ga. – Ne​moj se uz​ne​mi​r i​va​ti – mir​no će ona. – Ne va​lja se uz​ne​mi​r i​va​ti. Že​liš li do​is​ta bi​ti sa mnom? Otvo​r e​nim, mir​nim oči​ma za​g le​da​la mu je pra​vo u li​ce. On zas​ta​de i odjed​nom se umi​r i, od​vra​ća​ju​ći li​ce. Ci​je​lo mu se ti​je​lo umi​r i​lo, ali ni​je se od​mak​lo od nje. Na​to on po​di​že gla​vu i po​g le​da je u oči, s ose​buj​nim po​drug​lji​vim smi​je​škom, i re​če: – Da, da, haj​de da bu​de​mo za​jed​no, pod pri​se​g om. – Za​is​ta? – upi​ta ona, i na oči joj na​vri​je​še su​ze. – Da, za​is​ta. Du​šom i ti​je​lom. Još joj se ti​ho smje​škao; u oči​ma mu ti​tra​la iro​ni​ja s trun​kom gor​či​ne. Ona je ti​ho pla​ka​la. On le​že s njom na pros​ti​r ač pred ka​me​nom, uđe u nju, i ta​ko se mal​ko umi​r i​še. Za​tim br​zo pri​je​do​še u pos​te​lju, jer je zas​tu​dje​lo i jer su se iz​mo​r i​li. Ona se sva sku​pi​la uz nje​g a, osje​ća​la se sit​nom i iz​g ub​lje​nom u nje​g o​vu na​r u​čju. Ubr​zo su zas​pa​li u čvr​stom za​jed​nič​kom snu. Le​ža​li su ta​ko ne mi​ču​ći se dok sun​ce ni​je is​ko​či​lo nad šu​mom i dok dan ni​je za​da​nio. Pro​bu​dio se lu​g ar i po​g le​dao u svje​tlost. Za​vje​se bi​ja​hu na​vu​če​ne. Cuo je glas​no do​zi​va​nje ko​so​va i droz​do​va do​lje u šu​mi. Za​ci​je​lo je kras​no ju​tro, oko pet sa​ti i pol, vri​je​me kad on obič​no us​ta​je. Ta​ko je čvr​sto spa​vao! Sva​nuo je no​vi dan. Že​na je i da​lje spa​va​la, sku​tre​na uza nj, ta​ko njež​na. On se​že ru​kom za njom, i ona otvo​r i pla​ve za​ču​đe​ne oči, smi​je​še​ći mu se ne​s​vjes​no u li​ce. – Je​si li bu​dan? – upi​ta ga. Gle​dao ju je u oči. Na​smi​je​šio se i po​lju​bio ju. Na​g lo se us​pra​vi​la i sje​la. – Ka​ko je čud​no što sam ov​dje! – re​če ona. Ogle​da​la se po bi​je​loj okre​če​noj so​bi​ci s ko​sim stro​pom i za​bat​nim pro​zo​r om gdje su bi​le na​vu​če​ne bi​je​le za​vje​se. So​ba bi​ja​še praz​na, u njoj sa​mo ma​len, žu​to obo​jen or​ma​r ić s la​di​ca​ma, jed​na sto​li​ca i ma​la bi​je​la pos​te​lja u ko​joj je le​ža​la s nji​me. – Ka​ko je čud​no što sam ov​dje! – po​no​vi ona, gle​da​ju​ći do​lje k nje​mu. On je le​žao pro​ma​tra​ju​ći je i gla​de​ći joj pr​sti​ma gru​di pod tan​kom noć​nom ko​šu​ljom. Kad je bio ta​ko to​pao i od​mo​r en, iz​g le​dao je i mlad i li​jep. Oči su mu zna​le ta​ko to​plo gle​da​ti. A ona bi​ja​še svje​ža i mla​da po​put cvi​je​ta. – Naj​r a​di​je bih da ovo svu​češ! – re​če on, skup​lja​ju​ći tan​ku ba​tis​te​nu ko​šu​lju, te joj je svu​če pre​ko gla​ve.

Sje​di​la je ob​na​že​nih ra​me​na i du​g o​ljas​tih, zla​ća​nih doj​ki. Vo​lio je njež​no zi​ba​ti nje​ne gru​di kao zvo​na. – I ti svu​ći pi​dža​mu – re​če ona. – Ah, ne! – Da, da – tra​ži​la je ona. I on na​to ski​de sta​r i pa​muč​ni ka​pu​tić od pi​dža​me i spus​ti hla​če. Svu​da osim na ru​ka​ma, glež​nje​vi​ma, na li​cu i vra​tu, bi​ja​še bi​jel kao mli​je​ko, s ti​je​lom pu​nim njež​nih fi​nih mi​ši​ća. Uči​nio joj se opet ona​ko na​pad​no li​jep kao onog po​pod​ne​va kad ga​je vi​dje​la gdje se umi​va. Zla​ća​ne sun​ča​ne zra​ke oba​sja​le su na​vu​če​ne bi​je​le za​vje​se. Njoj bi​ja​še kao da one že​le unu​tra. – Oh, od​mak​ni​mo za​vje​se! Pti​ce ta​ko li​je​po pje​va​ju! Pus​ti​mo da sun​ce ude – re​če ona. Iz​vu​kao se iz pos​te​lje, le​đi​ma okre​nut njoj, gol, bi​je​li vi​tak, i oti​šao k pro​zo​r u, mal​ko po​g u​r en; raz​g r​nuo je za​vje​se i na​čas po​g le​dao van. Le​da mu bi​ja​hu bi​je​la i glat​ka, ma​la straž​nji​ca li​je​pa u svo​joj ne​iska​zi​voj mu​škos​ti, ši​ja osma​g la i vit​ka, a ipak ja​ka. U to​me de​li​kat​nom li​je​pom ti​je​lu ću​tje​la se ne​ka unu​tar​nja, a ne vanj​ska sna​g a. – Ka​ko si li​jep! – uzvik​nu ona. – Ta​ko čist i gla​dak! Ho​di ova​mo! Is​pru​ži​la je ru​ke pre​ma nje​mu. On se sra​mio da joj se okre​ne, zbog svo​je uz​bu​đe​ne go​lo​ti​nje. Do​hva​tio je ko​šu​lju s po​da i po​krio se njo​me kad joj se pri​bli​žio. – Ne​moj! – re​če ona, ne​pres​ta​no pru​ža​ju​ći li​je​pe vit​ke ru​ke is​pred spu​šte​nih gru​di. – Pus​ti da te vi​dim! Is​pus​tio je ko​šu​lju i sta​jao mi​mo, gle​da​ju​ći je. Sun​ce je kroz ni​ski pro​zor ba​ca​lo trak svje​tla ko​je oba​sja nje​g o​va steg​na, vit​ki tr​buh i tvr​di sto​jak što se ta​man i to​pao uz​di​zao u ma​lom obla​ku ži​vih, zlat​no​r u​me​nih dla​ka. Ona se iz​ne​na​di​la i upla​ši​la. – Ka​ko čud​no! – rek​la je po​la​g a​no. – Ka​ko čud​no sto​ji! Ta​ko ve​lik! I ta​ko ta​man i vla​žan! Je li baš ta​kav? Mu​ška​r ac po​g le​da ni​za svo​je vit​ko bi​je​lo ti​je​lo i na​smi​ja se. Na pr​si​ma mu dla​ke bi​ja​hu tam​ne, go​to​vo cr​ne. Pri dnu tr​bu​ha, odak​le se uz​di​zao de​beo i mal​ko po​vi​jen ko​kot, bi​ja​hu zlat​no-ru​me​ne, ma​len ko​vr​čav oblak. – Ka​ko je po​no​san! – pro​šap​ta​la je u po​me​te​nos​ti. – I ta​ko gos​pod​ski! Sa​da znam za​što su mu​škar​ci ta​ko dr​ski! Ali​je li​jep, za​is​ta. Kao ne​ko dru​g o bi​će. Mal​ko me strah, ali je za​is​ta li​jep. I do​la​zi k me​ni. Ugriz​la se za do​nju us​nu u je​zi i uz​bu​đe​nju. Mu​ška​r ac je šu​te​ći gle​dao na na​brek​li sto​jak, ko​ji se ni​je mi​je​njao. – Da – na​po​s​ljet​ku će on ti​ho. – Da, ma​li moj, mo​žeš pon os​no di​za​ti gla​vu! Tu si na svo​me i ni bri​g e te ni za ko​g a. Ne ha​ješ za me, svoj si gaz​da. Je​si li i moj? Us​pi​jev​čio si se vi​še od me​ne, a zbo​riš ma​nje. Joh​ne Ve​li​ki! Zar ne, htio bi nju? Htio bi Lady Ja​ne? Opet bi me ra​do umi​je​šao, a? Opet se di​žeš i smi​je​šiš. Pi​taj je! Pi​taj Lady Ja​ne! Re​ci: “Otva​r aj​te dve​r i, da ude kralj sla​ve!” Oh, ti be​sram​ni​ce! Tre​ba ti min​dža, je li? Re​ci Lady Ja​ne da že​liš nje​nu, John Ve​li​ki i min​dža Lady Ja​ne!” – Ne​moj mu se po​dru​g i​va​ti – re​če Con​nie, pu​žu​ći na ko​lje​ni​ma po pos​te​lji pre​ma nje​mu. Za​g r​li​la ga​je oko bi​je​lih uskih bo​ko​va i pri​vuk​la se​bi, ta​ko da su joj uz​bi​ba​ne doj​ke do​tak​le vr​šak nje​g o​va uz​dig​nu​tog stoj​ka i kap vla​g e na nje​mu. Čvr​sto je dr​ža​la mu​škar​ca. – Le​zi! – re​če on. – Le​zi! Pus​ti me da do​đem te​bi! Po​če​lo mu se žu​r i​ti. Kas​ni​je, po​što su se sa​svim umi​r i​li, že​na je ot​kri​va​la mu​škar​ca da vi​di taj​nu nje​g o​va uda. – Po​g le​daj ga ka​ko je sad ma​len i me​kan kao nje​žan pu​po​ljak ži​vo​ta! – re​če ona, uzi​ma​ju​ći me​ki

ma​li pe​nis u ru​ku. Re​ci, zar ni​je di​van! Ta​ko je svoj, ta​ko ču​dan! I ta​ko ne​vin! I ta​ko du​bo​ko ude u me! Ne smi​ješ ga ni​kad vri​je​đa​ti, znaš. On je i moj, ni​je sa​mo tvoj. Moj je! I ta​ko lju​bak i ne​vin! Njež​no ga​je dr​ža​la u ru​ci. On se na​smi​ja. – Ne​ka je bla​g os​lov​lje​na ve​za ko​ja spa​ja na​ša sr​ca u sr​dač​nu lju​bav – re​če on. – Ta​ko je! – do​če​ka ona. – Pa i kad je me​kan i ma​len, osje​ćam ka​ko mi je sr​ce ve​za​no za nj. A ka​ko div​nu šu​mi​cu imaš! Sa​svim druk​či​je dla​ke! – To je ko​sa Joh​na Ve​li​kog, ne mo​ja! – re​če on. – John Ve​li​ki, John Ve​li​ki! – po​no​vi ona i br​zo ga po​lju​bi, jer se opet po​čeo mi​g o​lji​ti. – Da! – na​to će mu​ška​r ac, pro​teg​nuv​ši se go​to​vo bol​no. – Ima ko​r i​je​nje u mo​joj du​ši, taj gos​po​din! A kat​kad ne znam što da poč​nem s njim. Čud​no je svo​je​g lav, i te​ško ga​je sli​je​di​ti. A ipak, ne bih ga htio iz​g u​bi​ti. – Ni​kak​vo ču​do što su ga se lju​di uvi​jek bo​ja​li! – re​če ona. – Za​is​ta je stra​šan. Srh pro​đe mu​škar​če​vim ti​je​lom kad je stru​ja svi​jes​ti opet pro​mi​je​ni​la smjer na​do​lje. Bio je bes​po​mo​ćan kad mu se mi​g u​ljac u la​kim, me​kim va​lo​vi​ma pu​nio, na​di​mao, di​zao i kru​tio, čud​no se us​to​bo​ču​ju​ći po​put kak​ve ku​le. Že​na je ta​ko​đer mal​ko za​drh​ta​la gle​da​ju​ći ga. – Na! Uz​mi si ga! Tvoj je! – re​če mu​ška​r ac. Ti​je​lom joj pro​đe drh​taj, i sva joj se du​ša raz​bla​ži. Oš​tri i bla​g i va​lo​vi ne​iska​zi​ve nas​la​de svu je zap​ljus​nu​še dok je ula​zio u nju, i po​če čud​no tre​pe​r e​nje slas​ti što se ši​r i​lo i ši​r i​lo do kraj​nje sli​je​pe pli​me stras​ti. On je za​čuo da​le​ke si​r e​ne iz Stac​ks Ga​tea, u se​dam sa​ti. Bio je po​ne​dje​ljak uju​tro. Mal​ko se stre​sao i, ka​ko je imao li​ce po​lo​že​no na nje​ne gru​di, pri​tis​nu nje​nim me​kim doj​ka​ma se​bi uši da ni​šta ne ču​je. Ona ni​je ni ču​la si​r e​ne. Le​ža​la je sa​vr​še​no mir​na, s du​šom is​pra​nom do pro​zir​nos​ti. – Mo​r aš us​ta​ti, zar ne? – pro​mrm​lja on. – Ko​li​ko je sa​ti? – upi​ta ona bez​boj​nim gla​som. – Upra​vo je tu​li​lo se​dam. ? – Či​ni mi se da mo​r am ići. Kao uvi​jek, mr​zi​la je za​di​r a​nje iz​va​njeg svi​je​ta. On je sjeo i praz​no gle​dao kroz pro​zor. – Vo​liš li me? – mir​no ga​je upi​ta​la. On je po​g le​da. – Znaš što znaš. Za​što pi​taš? – on će mal​ko zlo​volj​no. – Ra​da bih da me dr​žiš i da me ne pu​štaš od se​be – re​če ona. U nje​g o​vim je oči​ma bi​la to​pla me​ka ta​ma ko​ja ni​je mo​g la mis​li​ti. – Ka​da? Sad? – Sa​da u svom sr​cu. A po​tom bih usko​r o doš​la i za​uvi​jek os​ta​la s to​bom. Sje​dio je nag na pos​te​lji, obo​r e​ne gla​ve, nes​po​so​ban mis​li​ti. – Zar ti to ne že​liš? – upi​ta ona. – Že​lim! – od​g o​vo​r i on. Po​g le​dao ju je onim is​tim oči​ma što sve​udilj bi​ja​hu za​tam​nje​le, ali dru​g im pla​me​nom svi​jes​ti, go​to​vo slič​nim snu. – Ni​šta me sa​da ne pi​taj – re​če. – Pus​ti me. Vo​lim te. Vo​lim te ka​ko le​žiš tu. Že​na je ne​što ljup​ko kad mo​žeš du​bo​ko u nju pro​di​r a​ti i kad se sva otva​r a. Vo​lim te, vo​lim tvo​je no​g e, tvo​je obli​ke, svu

žens​tve​nost na te​bi. Vo​lim te svo​jim mu​di​ma i svo​jim sr​cem. Ali me sa​da ni​šta ne pi​taj. Ne tje​r aj me da ti sa​da od​g o​va​r am. Pus​ti me da os​ta​nem ka​ko je​sam dok​le god mo​g u. Pos​li​je me mo​žeš sve pi​ta​ti. Ali sa​da me os​ta​vi, pus​ti me! I njež​no po​lo​ži ru​ku na nje​zin Ve​ne​r in bri​jeg, na me​ke sme​đe pa​hu​lji​ce, sje​de​ći mi​r an i nag na pos​te​lji, li​ca mir​na u tje​les​noj od​sut​nos​ti, po​put Bud​he. Bio je ne​po​mi​čan, i u ne​vid​lji​vom pla​me​nu ne​ke dru​g e svi​jes​ti, sje​dio je dr​že​ći ru​ku na njoj, če​ka​ju​ći da se po​nov​no pro​bu​di. Na​kon ne​kog vre​me​na po​seg​nu za ko​šu​ljom i na​vu​če je, i br​zo se odje​ne šu​te​ći. Još je jed​nom po​gle​dao že​nu dok je le​ža​la go​la i u zla​ća​nom pre​lje​vu kao ru​ža Glo​ire de Di​jon, i na​to iz​i​đe. Ču​la ga je ka​ko si​la​zi ni​za stu​be i otva​r a vra​ta. Ona je le​ža​la i raz​miš​lja​la, raz​miš​lja​la. Bi​lo joj je vr​lo te​ško oti​ći, oti​ći iz nje​g o​ve ku​će. On vik​nu s dna ste​pe​ni​ca: – Se​dam i pol! Uz​dah​nu​la je i us​ta​la iz pos​te​lje. Go​la ma​la so​ba! Ni​šta u njoj osim ma​log or​ma​r a s la​di​ca​ma i oma​nje pos​te​lje. No da​ske na po​du bi​ja​hu do​bro opra​ne. A u za​bat​nom ku​tu, gdje je pro​zor, na​la​zi​la se po​li​ca s ne​što knji​g a – ne​ko​li​ko ih bi​ja​še iz po​sud​be​ne knjiž​ni​ce. Ona ih po​g le​da. Bi​lo je tu knji​g a o bolj​še​vič​koj Ru​si​ji, pu​to​pi​sa, je​dan sve​zak o ato​mi​ma i elek​tro​ni​ma, je​dan o sas​ta​vu zem​lji​ne jez​gre i o uz​r o​ci​ma po​tre​sa; za​tim ne​ko​li​ko ro​ma​na i tri knji​g e o In​di​ji. Ta​ko! Taj čo​vjek dak​le či​ta. Sun​ce je kroz pro​zor sja​lo na nje​nu go​lo​ti​nju. Vi​dje​la je va​ni ku​ju Flo​ssi ka​ko švr​lja na​o ko​lo. Li​je​ske se za​ko​pre​ni​le ze​len​kas​tom ma​g li​com, a pod nji​ma ras​la tam​no​ze​le​na re​su​lja. Bi​lo je jas​no, ve​dro ju​tro, s pti​ca​ma što le​te i sla​vo​do​bit​no pje​va​ju. Kad bi sa​mo mo​g la os​ta​ti tu! Kad sa​mo ne bi bi​lo ono​g a dru​g og sa​blas​nog svi​je​ta di​ma i že​lje​za! Kad bi joj on mo​g ao stvo​r i​ti svi​jet. Siš​la je ni​za str​me, uske dr​ve​ne ste​pe​ni​ce. Ka​ko bi bi​la za​do​volj​na ma i tom ma​lom ku​ćom kad bi sa​mo bi​la u svo​me svi​je​tu. On je bio umi​ven i svjež, a va​tra puc​ke​ta​la. – Ho​ćeš li što​g od po​jes​ti? – upi​ta je. – Ne​ću! Sa​mo mi daj če​šalj. Otiš​la je za njim u pra​o ni​cu i po​češ​lja​la ko​su pred ogle​da​lom kod straž​njih vra​ta. On​da je bi​la sprem​na kre​nu​ti. Zas​ta​la je u ma​lo​me pred​njem vr​tu, gle​da​ju​ći ros​no cvi​je​će, si​vu gre​di​cu ka​r an​fi​la što su već pro​pu​pa​li. – Htje​la bih da nes​ta​ne sav os​ta​li svi​jet i da ov​dje ži​vim s to​bom. – Svi​jet ne​će nes​ta​ti – do​če​ka on. Ho​di​li su go​to​vo šu​te​ći kroz ros​nu bla​g u šu​mu. No iš​li su za​jed​no, bi​li u vlas​ti​tom svi​je​tu. Njoj bi​ja​še od​boj​no vra​ća​ti se na Wrag​by. – Že​lim br​zo do​ći, ži​vje​ti s to​bom – re​če mu na ras​tan​ku. Na​smi​jao se i ni​je od​g o​vo​r io. Sti​g la je ku​ći ti​ho, i neo​pa​že​na us​pe​la se u svo​ju so​bu. PET​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE O do​r uč​ku je na plad​nju le​ža​lo Hil​di​no pi​smo. “Otac ovog tjed​na od​la​zi u Lon​don, a ja ću do​ći po te​be u če​t​vr​tak idu​ćeg tjed​na, 17. lip​nja. Tre​ba da bu​deš već sprem​na, ta​ko da mo​že​mo od​mah kre​nu​ti. Ne bih htje​la gu​bi​ti vri​je​me na Wrag​byju, na to​me straš​nom mjes​tu. Pre​no​ćit ću, sva je pri​li​ka, u Ret​for​du kod Co​le​ma​no​vih, ta​ko da ću sti​ći k te​bi na ru​čak u če​t​vr​tak. Mo​g le bi​smo ot​pu​to​va​ti u vri​je​me ča​ja i spa​va​ti mo​žda u Gran​t​ha​mu. Ne​ma smis​la da pro​ve​de​mo ve​čer s Clif​f​br​dom. Ne bi mu ve​čer bi​la ugod​na ako mu ni​je pra​vo što ideš.”

Ta​ko! Opet je gu​r a​ju kao fi​g u​r u na ša​hov​skoj plo​či. Clif​for​du ni​je bi​lo pra​vo što ona od​la​zi, ali sa​mo za​to što se bez nje ni​je osje​ćao si​g ur​nim. Za nje​zi​ne pri​sut​nos​ti s ne​kog se raz​lo​g a ću​tio si​g ur​nim i slo​bod​nim da ra​di ono či​me bi​ja​še za​uzet. Mno​go se za​dr​ža​vao kod rud​ni​ka i ba​vio se go​to​vo bez​nad​nim pro​ble​mi​ma ka​ko će naj​e​ko​no​mič​ni​je do​bi​va​ti i pro​da​va​ti svoj ug​ljen. Znao je da mo​r a na​ći na​čin ka​ko se ko​r is​ti​ti nji​me ili ga pre​ina​či​ti da ga ne mo​r a pro​da​va​ti ili pak da ne ža​li ako ga ne mog​ne pro​da​ti. A ako ga pre​tvo​r i u elek​trič​nu stru​ju, ho​će li je mo​ći pro​da​ti ili se njo​me slu​ži​ti? Da pak pre​tva​r a ug​ljen u ben​zin, bi​lo bi pre​sku​po i pre​vi​še za​mr​še​no. Da se odr​ži in​dus​tri​ja, tre​ba još vi​še in​dus​tri​je, to je kao ne​ko mah​ni​ta​nje. Sve je bi​lo u mah​ni​ta​nju, i tra​ži​lo je mah​ni​ta čo​vje​ka da u to​me us​pi​je. Clif​ford je po​ne​što i bio mah​nit. Con​nie je ta​ko mis​li​la. Nje​g o​va stra​ho​vi​ta za​g ri​ž​lji​vost i pro​ni​ca​vost u pos​lo​vi​ma oko rud​ni​ka či​ni​la joj se mah​ni​tom, nje​g o​va na​dah​nu​ća bi​ja​hu na​dah​nu​ća lu​di​la. Pri​po​vi​je​dao je o svim svo​jim oz​bilj​nim os​no​va​ma, a ona ga slu​ša​la kao u ne​kom ču​du i pu​šta​la ga da go​vo​r i. Ta​da bi pre​sa​hla bu​ji​ca, i on bi uklju​čio ra​dio i ušu​tio, dok bi mu se pla​no​vi u gla​vi mo​ta​li kao u snu. I sva​ke je no​ći sa​da s gos​po​dom Bol​tom igrao dva​de​set i je​dan, igru poz​na​tu me​du en​g le​skim voj​ni​ci​ma; igra​li su on i ona za šest pen​sa. U igri je opet za​pao u ne​ku vr​stu be​s​vjes​ti​ce, u praz​nu omam​lje​nost ili omam​lje​nu praz​ni​nu, ma ka​ko to na​zva​li. Con​nie ga već ni​je mo​g la gle​da​ti. Kad bi otiš​la na po​či​nak, Clif​ford i gos​po​da Bol​ton rev​no su i spo​koj​no igra​li do dva i do tri sa​ta iz​ju​tra. Gos​po​du Bol​ton za​hva​tio je is​ti žar kao i Clif​for​da, po​g o​to​vu što je mal​ne uvi​jek gu​bi​la. Jed​nog je da​na rek​la Cons​tan​ci: – Si​noć sam sa Sir Clif​for​dom iz​g u​bi​la dva​de​set i tri ši​lin​g a. – A zar je uzeo no​vac od vas? – upi​ta​la je Con​nie, pres​trav​lje​na. – Da​ka​ko, gos​po​do! Dug čas​ti! Con​nie je pri​g o​va​r a​la i sr​di​la se na obo​je. Za​vr​ši​lo se ti​me da​je Clif​ford po​vi​sio gos​po​di Bol​ton pla​ću za sto fun​ti na go​di​nu, pa je mo​g la igra​ti za no​vac. Cons​tan​ci se me​du​to či​ni​lo da Clif​ford pos​ta​je sve mr​tvi​ji. Na​po​s​ljet​ku mu je rek​la da se​dam​na​es​to​g a pu​tu​je. – Se​dam​na​es​to​g a! – po​no​vi on. – A ka​da se vra​ćaš? – Dva​de​se​tog sr​p​nja naj​kas​ni​je. – Dva​de​se​tog sr​p​nja, da. Po​g le​da čud​no i bez​iz​r a​žaj​no, neo​dre​đe​no kao di​je​te, ali s pus​tom pre​pre​de​nos​ti sta​r a čo​vje​ka. – Ne​ćeš me os​ta​vi​ti, zar ne? – upi​ta on. – Ka​ko? – Dok te ne bu​de ov​dje. Mis​lim, je​si li si​g ur​na da ćeš se vra​ti​ti? – Sa​svim sam si​g ur​na da ću se vra​ti​ti. – Do​bro on​da. Dva​de​se​tog sr​p​nja. Po​g le​dao ju je ta​ko neo​bič​no. No za​pra​vo je že​lio da ona ode. Bi​lo je to ta​ko čud​no. Že​lio je za​is​ta da ode, da ima svo​je ma​le pus​to​lo​vi​ne i da se mo​žda vra​ti ku​ći trud​na. A is​to​dob​no bo​jao se što ona od​la​zi. Drh​ta​la je če​ka​ju​ći pra​vu pri​li​ku da ga sa​svim os​ta​vi, če​ka​ju​ći da vri​je​me doz​r e za nju i za nje​g a. Sje​di​la je i raz​g o​va​r a​la s lu​g a​r om o to​me ka​ko od​la​zi u ino​zem​s​tvo. – Kad se vra​tim – re​če – mo​g u ka​za​ti Clif​for​du da ga mo​r am os​ta​vi​ti. A ti i ja mo​že​mo oti​ći. Ni​kad ne tre​ba ni da zna​ju da si ti po​sri​je​di. Mo​že​mo oti​ći u ko​ju dru​g u zem​lju. U Afri​ku ili Aus​tra​li​ju, ho​će​mo li? Bi​la je sa​svim za​ne​se​na svo​jom os​no​vom.

– Još ni​kad ni​si bi​la u ko​lo​ni​ja​ma? – upi​ta je. – Ni​sam. A ti? – Bio sam u In​di​ji, Juž​noj Afri​ci i Egip​tu. – Za​što ne bi​smo u Juž​nu Afri​ku? – Pa, mo​g li bi​smo – po​la​ko će on. – Ili mo​žda ne že​liš? – Ne ma​r im. Sve​jed​no mi je ma što ra​dio. – Zar ti ne bi bi​lo dra​g o? Ne​će​mo bi​ti si​r o​maš​ni. Imam oko šest sto​ti​na fun​ti na go​di​nu, oba​vi​jes​ti​la sam se o to​me. Ni​je mno​g o, ali je do​volj​no, zar ni​je? – Za me​ne je to bo​g at​stvo. – Oh, ka​ko će bi​ti div​no! – Ali se naj​pri​je mo​r am ras​ta​vi​ti, a i ti, ako ne že​li​mo ne​pri​li​ka. Bi​lo je to​li​ko to​g a o če​mu je va​lja​lo raz​miš​lja​ti. Ne​kog dru​g og da​na ras​pi​ti​va​la se o nje​mu. Bi​li su u ko​li​bi, va​ni bješ​nje​la olu​ja. – A zar ni​si bio sre​tan kad si bio po​r uč​nik, ofi​cir i gos​po​din? – Sre​tan? Pa je​sam. Vo​lio sam svo​g a pu​kov​ni​ka. – Vo​lio si ga? – Da, vo​lio sam ga. – A je li on te​be vo​lio? – Jest, vo​lio me u ne​ku ru​ku. – Pri​po​vi​je​daj mi o nje​mu! – Što ima tu da se pri​po​vi​je​da? Uz​di​g ao se od obič​na voj​ni​ka. Vo​lio je voj​sku. I ni​kad se ni​je že​nio. Bio je dva​de​set go​di​na sta​r i​ji od me​ne. Bio je vr​lo pa​me​tan, i osam​ljen u voj​s​ci, ka​ko ta​kav čo​vjek već bi​va, na svoj na​čin stras​tan čo​vjek i vr​lo spo​so​ban ofi​cir. Ži​vio sam pod nje​g o​vim utje​ca​jem dok sam bio s njim. Za​pra​vo sam pu​štao da uprav​lja mo​jim ži​vo​tom. I ni​kad to ni​sam po​ža​lio. – I bi​lo ti je vr​lo žao kad je umro? – I sam bi​jah na ru​bu smr​ti. Kad sam priz​dra​vio, shva​tio sam da​je do​bar dio me​ne go​tov. Znao sam uvi​jek da će se to za​vr​ši​ti smr​ću. Uos​ta​lom, sve se za​vr​ša​va smr​ću. Sje​di​la je i raz​miš​lja​la. Va​ni je gr​mje​lo i tre​ska​lo. Bi​ja​še im kao da su u ma​loj ko​r ab​lji za vri​je​me Po​to​pa. – Či​ni se da si mno​g o pro​ži​vio – re​če ona. – Je li? Me​ni je kao da sam već jed​nom ili dva​put umro. A ipak, evo, sje​dim ov​dje i gu​r am da​lje i još ću ima​ti po​te​ško​ća. Ona se zag​na​la u mis​li i ujed​no slu​ša​la olu​ju. – A je​si li bio sre​tan kao ofi​cir i gos​po​din kad ti je pu​kov​nik umro? – Ni​sam. Bi​lo je ono druš​tvo neo​te​sa​na​ca. – Na​g lo se na​smi​jao. – Pu​kov​nik je uvi​jek go​vo​r io: “Pa​zi, mom​če, lju​di iz en​g le​sko​g a sred​njeg sta​le​ža mo​r a​ju sva​ki za​lo​g aj tri​de​set pu​ta pro​žva​ka​ti jer su im cri​je​va ta​ko uska te bi im mr​va po​put gra​ško​va zr​na mo​g la za​če​pi​ti pro​laz. Oni su naj​g o​r a ba​gra že​no​li​kih glu​pa​ka što ih je svi​jet ikad dao: straš​no umiš​lje​ni, uvi​jek u stra​hu čak ako im i uzi​ce na ci​pe​la​ma ni​su u re​du, pok​va​r e​ni kao us​ta​ja​la div​ljač, a uvi​jek u pra​vu. Eto, to​g a mi je uvrh gla​ve! Ula​g i​va​nje, ula​g i​va​nje, sa​mi gu​zo​lis​ci, je​zik im već ohra​pa​vio od pus​tog li​za​nja, ali su uvi jek u pra​vu. Umiš​lje​ni na​met​lji​va. Po​ko​lje​nje umiš​lje​nih glu​pa​na s po​lo​vi​nom mu​da sva​ki… Con​nie se na​smi​ja​la. Ki​ša je i da​lje plju​šta​la. – On ih je mr​zio – re​če ona.

– Ni​je – pre​uze on. – Ni​je ma​r io za njih. Ni​je ih vo​lio, u to​me je raz​li​ka. Jer i obič​ni voj​ni​ci, ka​ko je go​vo​r io, pos​ta​ju is​to ta​ko umiš​lje​ne po​lu​mu​do​nje uskih cri​je​va. Sud​bi​na je ljud​skog ro​da da ide tim pu​tem. – Zar i obič​ni lju​di, rad​ni svi​jet? – Svi za​jed​no. Nes​ta​la im ži​va moć. Auto​mo​bi​li, ki​ne​ma​to​g ra​fi, aero​pla​ni is​i​sa​va​ju im po​s​ljed​nju sna​g u. Ka​žem ti, sva​ko po​ko​lje​nje ra​da no​vo još iz​o ​pa​če​ni​je, s gu​me​nim cri​je​vi​ma umjes​to cri​je​va, s li​me​nim kra​ci​ma i li​me​nim li​ci​ma. Li​me​ni svi​jet! Vr​sta jed​no​lič​nog bolj​še​viz​ma ko​ji upra​vo ubi​ja što je ljud​sko i obo​ža​va ono što je me​ha​nič​ko. No​vac, no​vac! Sav da​naš​nji svi​jet ide sa​mo za tim da u čo​vje​ku ubi​je sta​r i ljud​ski osje​ćaj i da na ko​ma​di​će is​jec​ka sta​r og Ada​ma i sta​r u Evu. Svi su jed​na​ki, sav je svi​jet is​ti: is​treb​lju​je ljud​sku stvar​nost, fun​tu za sva​ku ko​žu, dvi​je fun​te za sva​ku moš​nju. Što je že​na dru​g o do​li stroj za fu​ka​nje. Svu​da je is​to. Daj im no​va​ca pa će sve​mu svi​je​tu odre​za​ti ki​tu. No​vac, no​vac! Daj im no​vac pa će sve​mu čo​vje​čans​tvu pus​ti​ti krv i os​ta​vi​ti mu sa​mo ma​le stro​je​ve što se okre​ću. Sje​dio je u ko​li​bi, a li​ce ras​teg​nuo u po​drug​ljiv smi​je​šak. Ujed​no je jed​nim uhom hva​tao lom​lja​vu olu​je nad šu​mom. S olu​jom se osje​ćao na osa​mi. – A ho​će li ikad to​me bi​ti kra​ja? – upi​ta ona. – Ho​će, ho​će! Svi​jet će na​ći svoj spas. Kad bu​de ubi​jen po​s​ljed​nji pra​vi čo​vjek i svi os​ta​li bu​du pi​to​mi: bi​je​li, cr​ni, žu​ti, ukro​će​ni lju​di svih bo​ja, on​da će svi bi​ti su​ma​nu​ti jer je du​šev​nom zdrav​lju ko​ri​jen u mu​di​ma. Ta​da će svi bi​ti lu​di i iz​vr​šit će svoj ve​li​ki auto​da​fe. Ti znaš, auto​da​fez​ma. čin vje​r e, to jest spa​lji​va​nje. Svi će oni iz​vr​ši​ti svoj ve​leb​ni ma​li auto​da​fe. Pri​ni​jet će je​dan dru​g o​g a na žr​tvu. – Ho​ćeš re​ći da će se po​ubi​ja​ti me​du so​bom? – Ta​ko je, sr​ce mo​je. Nas​ta​vi​mo li sa​daš​njom br​zi​nom, on​da za sto go​di​na ne​će na ovom oto​ku bi​ti vi​še od de​set ti​su​ća lju​di: mo​žda ih ne​će bi​ti ni de​set. Lju​baz​no će se me​du so​bom is​tri​je​bi​ti. Grm​lja​vi​na se pro​la​ma​la u da​lji​ni. – Baš li​je​po! – do​če​ka ona. – Sa​svim li​je​po! Kad raz​miš​ljaš o za​to​r u ljud​skog ro​da i o du​g oj stan​ki ko​ja će po​tom nas​ta​ti dok se ne po​ja​vi ka​kav dru​g i rod, to te umi​r u​je vi​še ne​g o išta dru​g o. Ako ta​ko nas​ta​vi​mo, ako svi in​te​lek​tu​al​ci, umjet​ni​ci, vla​da, in​dus​tri​jal​ci i rad​ni​ci, nas​ta​ve uni​šta​va​ti i po​s​ljed​nji ljud​ski osje​ćaj, po​s​ljed​nji tru​nak svo​g a na​dah​nu​ća, po​s​ljed​nji zdra​vi na​g on, ako se to nas​ta​vi s al​g e bar​skim to​kom kao sa​da, on​da zbo​g om ljud​ski ro​de. Zbo​g om, mi​li! Zmi​ja pro​ždi​r e sa​mu se​be i os​tav​lja praz​ni​nu, ko​ja je znat​no za​g a​đe​na ali ni​je bez​nad​na. Di​vo​ta! Ka​da div​lji psi bu​du la​ja​li na Wrag​byju i div​lji rud​nič​ki ko​nji top​ta​li po Te​ver​shal​l​skoj zgu​r i, on​da Te​De​um la​uda​mus! Con​nie se na​smi​ja​la, ali ne​ve​se​lo. – Tre​ba​lo bi on​da da se ra​du​ješ što su oni svi bolj​še​vi​ci – re​če ona. – Tre​ba​lo bi da ti bu​de dra​g o što svi hi​ta​ju svo​me kon​cu. – Pa i ra​du​jem se. Ja ih ne za​us​tav​ljam. Kad bih to i htio, ne bih mo​g ao. – Za​što si on​da ta​ko ogor​čen? – Ni​sam! Ako moj pje​tlić i za​ku​ku​r i​če po​s​ljed​nji put, me​ni je sve​jed​no. – A kad bi imao di​je​te? – upi​ta ona. On obo​r i gla​vu. – Za​što? – on će na​po​s​ljet​ku. – Či​ni mi se, bi​lo bi ne​pra​vo i gor​ko da​ti di​je​te na svi​jet. – Ne! Ne go​vo​r i ta​ko! – zak​li​nja​la ga ona. – Mis​lim da ću ima​ti di​je​te. Re​ci da ćeš se ra​do​va​ti. Po​lo​ži​la je svo​ju ru​ku na nje​g o​vu. – Ra​du​jem se jer se ti to​mu ra​du​ješ – re​če on. – Ali što se me​ne ti​če, či​ni mi se da je to straš​na iz​da​ja pre​ma ne​r o​đe​nom stvo​r e​nju. – Ah, ni​je! – uz​vra​ti ona, uvri​je​đe​na. – On​da me ti ne mo​žeš is​tin​ski že​lje​ti! Ne mo​žeš me že​lje​ti

ako ta​ko osje​ćaš. Šu​tio je, nat​mu​r en. Va​ni je ki​ša i da​lje li​la. – Ni​je baš ta​ko – šap​nu ona. – Ni​je pot​pu​na is​ti​na! Ima i dru​g a is​ti​na. Osje​ća​la je da je ogor​čen di​je​lom za​to što ga ona os​tav​lja i na​mje​r i​ce od​la​zi u Ve​ne​ci​ju. I to​mu se na​pol ra​du​je. Ot​kop​ča​la mu je odje​ću, ra​zot​kri​la mu tr​buh i po​lju​bi​la ga u pu​pak. Za​tim ga​je svo​jim li​cem po​mi​lo​va​la po tr​bu​hu i ru​ka​ma obuj​mi​la nje​g o​va to​pla mir​na steg​na. Bi​ja​hu sa​mi u po​to​pu. – Re​ci mi da že​liš di​je​te, da mu se na​daš! – šap​ta​la je pri​ti​sku​ju​ći li​ce uz nje​g ov tr​buh. – Re​ci mi da ga že​liš. – Ne znam – na​po​s​ljet​ku će on, a ona osje​ti ka​ko mu ti​je​lom pro​la​zi ču​dan tre​pet pro​mjen​lji​ve svi​jes​ti i po​pu​šta​nja. – Ka​di​kad sam po​miš​ljao ka​ko bi bi​lo kad bi čo​vjek po​ku​šao ov​dje me​du ru​da​r i​ma. Ne​ma​ju mno​g o pos​la sa​da i sla​ba im je za​r a​da. Kad bi im čo​vjek mo​g ao re​ći: Ne​moj​te uvi​jek mis​li​ti sa​mo na no​vac. Što se ti​če že​lja i po​tre​ba, ma​lo nam tre​ba. Ne​moj​te ži​vje​ti za no​vac… Ona je njež​no pro​tr​la obraz o nje​g ov tr​buh i u ru​ku uhva​ti​la nje​g o​vu moš​nju. Ko​kot se bla​g o pro​me​ško​ljio u svo​me čud​nom ži​vo​tu, ali se ni​je na​di​g ao. Ki​ša je va​ni žes​to​ko ši​ba​la. – Haj​de da ra​di​je ži​vi​mo za što​g od dru​g o. Ne​moj​mo ži​vje​ti da za​r a​đu​je​mo no​vac, ni za se​be ni za iko​g a dru​g og. Sa​da smo na to pri​mo​r a​ni. Pri​mo​r a​ni smo da za​r a​đu​je​mo ne​što ma​lo za se​be, a pri​lič​no mno​g o za gos​po​da​r e. Okon​čaj​mo to! Ma​lo-po​ma​lo okon​čaj​mo to! Ne tre​ba da le​ti​mo ni da mah​ni​ta​mo. Ma​lo-po​ma​lo na​pus​ti​mo sav in​dus​trij​ski ži​vot i vra​ti​mo se na​trag. I ma​lo no​va​ca dos​ta​je. Za sva​ko​g a, za me​ne i za vas, za gaz​de i vlas​ni​ke, pa i za kra​lja. I naj​ma​nja svo​ta nov​ca bit će do​volj​na. Sa​mo čvr​sto od​lu​či​te da će​te se iz​vu​ći iz ga​da​r i​je. Mal​ko je zas​tao, pa on​da nas​ta​vio: – I još bih im re​kao: Gle​daj​te Jo​ea, gle ka​ko se ljup​ko kre​će. Gle​daj​te ka​ko ži​vah​no i sa​mo​s​vjes​no kro​či! On je zgo​dan. A po​g le​daj​te Jo​na​sa! Ka​ko je trom i nes​pre​tan, i ru​žan, jer ni​kad ne​ma vo​lje da se uz​dig​ne. Re​kao bih im: Po​g le​daj​te se! Jed​no vam je ra​me vi​še od dru​g o​g a, no​g e kri​ve, sto​pa​la čvo​r u​g a​va. Što ste od se​be uči​ni​li tim prok​le​tim ra​dom? Upro​pas​ti​li se. Ne tre​ba to​li​ko ra​di​ti. Ski​ni​te odje​ću pa se po​g le​daj​te! Tre​ba​lo bi da bu​de​te ži​vi i li​je​pi, a vi ste ruž​ni i na​pol mr​tvi. Ta​ko bih im go​vo​r io. I na​veo bih mu​škar​ce da se druk​či​je odi​je​va​ju: mo​žda da no​se uske cr​ve​ne hla​če, svi​je​tlo​cr​ve​ne, i krat​ke bi​je​le ka​pu​ti​će. Ta kad bi mu​škar​ci ima​li cr​ve​ne, li​je​pe kra​ke, već sa​mo to iz​mi​je​ni​lo bi ih u mje​sec da​na. Opet bi pos​ta​li lju​di, pra​vi lju​di! A že​ne bi se mo​g le odi​je​va​ti ka​ko im se svi​đa. Jer kad bi mu​škar​ci iš​li no​g u oba​pe​tih u svi​je​tlo cr​ve​ni​lo, i kad bi im se is​pod bi​je​lih ka​pu​ti​ća vi​dje​lo li​je​po ti​je​lo, on​da bi i že​ne bi​le opet že​ne. Za​to što mu​škar​ci ni​su mu​škar​ci, mo​r a​ju to bi​ti že​ne. I s vre​me​nom bih sru​šio Te​ver​shall i po​di​g ao ne​ko​li​ko li​je​pih zgra​da u ko​ji​ma bi​smo svi ima​li mjes​ta. I tre​ba​lo bi očis​ti​ti zem​lju. I ne ima​ti mno​g o dje​ce, jer svi​jet je iona​ko pre​pun. Ne bih lju​di​ma dr​žao pro​po​vi​je​di, sa​mo bih sve njih ra​zo​dje​nuo i re​kao im: Po​g le​daj​te se! To vam zna​či ra​di​ti za no​vac! Os​luh​ni​te sa​mi se​be! Ra​di​li ste za no​vac! Po​g le​daj​te Te​ver​shall! Stra​šan je. To je za​to što je sa​g ra​đen dok ste vi ra​di​li za no​vac. Po​g le​daj​te svo​je dje​voj​ke! Ni​ti one ma​r e za vas ni​ti vi za njih. To je za​to što ste utro​ši​li sve svo​je vri​je​me ra​de​ći i bri​nu​ći se za no​vac. Ne mo​že​te raz​g o​va​r a​ti, ni mi​ca​ti se, ni ži​vje​ti, ni bi​ti sa že​nom ka​ko tre​ba. Vi nis​te ži​vi. Po​g le​daj​te se! Ušu​tio je, nas​ta​la pot​pu​na ti​ši​na. Con​nie slu​ša​la tek na​pol i u dla​ke pod​no nje​g o​va tr​bu​ha ple​la ne​ko​li​ko po​toč​ni​ca što ih je ubra​la na pu​tu u ko​li​bu. Va​ni se svi​jet sti​šao i ne​ka​ko kao sle​dio. – Imaš če​ti​r i vr​ste dla​ka – ona će nje​mu. – Na pr​si​ma su ti go​to​vo cr​ne, a ko​sa ti na gla​vi ni​je tam​na; br​ko​vi su ti tvr​di i tam​no​cr​ve​ni, a tvo​je dla​ke ov​dje, tvo​ja lju​bav​na šu​mi​ca, na​lik su na gr​mi​čak svi​je​tle cr​ve​noz​lat​ne ime​le. Te su na​ljep​še. On po​g le​da do​lje i opa​zi sit​ne cvje​to​ve po​toč​ni​ca na svo​jim sla​bi​na​ma.

– Eto ka​mo va​lja sta​vi​ti po​toč​ni​ce: u Amo​r o​vu i Ve​ne​r i​nu šu​mi​cu. Ne​g o, zar ne ma​r iš za bu​duć​nost? Ona ga po​g le​da. – Oh, ma​r im, i još ka​ko – od​g o​vo​r i ona. – Jer kad po​mis​lim da​je svi​jet osu​đen na pro​past – nas​ta​vi on – da​je čo​vje​čans​tvo sa​mo se​be osu​di​lo svo​jom ni​skos​ti, on​da osje​ćam da ni ko​lo​ni​je ni​su do​volj​no da​le​ko. Ni mje​sec ni​je do​volj​no da​le​ko, jer bi se i odan​de mo​g la obaz​r e​ti i vi​dje​ti zem​lju, pr​lja​vu, ži​vin​sku, naj​g ad​ni​ju me​du svim zvi​jez​da​ma: lju​di su je za​g a​di​li. Osje​ćam ta​da kao da sam pro​g u​tao žuč, i ona mi iz​je​da nu​tri​nu, i nig​dje mi ni​je do​volj​no da​le​ko da bih se uk​lo​nio odav​de. No kad okre​nem miš​lju, opet mi se sve is​pu​ši iz gla​ve. A ipak je sra​mo​ta što se sve na​r o​du ura​di​lo u ovih po​s​ljed​njih sto​ti​nu go​di​na: lju​di su pre​tvo​re​ni u obič​ne rad​ne kuk​ce, odu​ze​ta im je sva mu​žev​nost i sav nji​hov is​tin​ski ži​vot. Zbri​sao bih sve stro​je​ve sa zem​lji​na li​ca i po​sve​ma do​kraj​čio in​dus​trij​sko do​ba, kao ne​ku cr​ve​nu za​blu​du. Ali ka​ko tu ni​šta ne mo​g u, i nit​ko ni​šta ne mo​že, bo​lje je da mi​r u​jem i da nas​to​jim ži​vje​ti vlas​ti​ti ži​vot: ako ga uop​će imam, jer u to ja​ko sum​njam. Va​ni je pres​ta​la grm​lja​vi​na, a ki​ša, ko​ja se sti​ša​la, odjed​nom opet uli s po​s​ljed​njim si​jev​ci​ma mu​nje i da​le​kom tut​nja​vom olu​je ko​ja uz​mi​če. Con​nie se uz​ne​mi​r i​la. To​li​ko je du​g o on go​vo​r io, a go​vo​r io je sa​mo se​bi, ne njoj. Bi​ja​še kao da ga je sa​svim obu​zeo očaj, a ona se osje​ća​la sret​nom i mr​zi​la je očaj. Zna​la je, u tak​vo ras​po​lo​že​nje gur​nuo ga je nje​zin sko​r i od​la​zak u Ve​ne​ci​ju, od​la​zak ko​je​ga je is​tom sa​da pos​tao svjes​tan. I zbog to​g a je po​ne​što li​ko​va​la. Otvo​r i​la je vra​ta i po​g le​da​la van, u oko​mi​tu te​šku ki​šu, kao u če​lič​ni zas​tor, i odjed​nom je po​ne​se že​lja da is​tr​či na ki​šu i da odju​r i. Us​ta​la je i po​če​la br​zo svla​či​ti ča​r a​pe, za​tim je sa se​be svuk​la ha​lji​nu i na​po​s​ljet​ku rub​lje. On je za​dr​žao dah. Pri sva​koj kret​nji tres​le joj se i zi​ba​le ši​lja​te i po​hot​ne ži​vo​tinj​ske doj​ke. Na ze​len​kas​toj svje​tlos​ti bi​la je po​put bje​lo​kos​ti. Ona​ko na​g a obu​la je opet gu​me​ne ci​pe​le, te otr​ča​la van, s div​ljim smi​je​škom, di​žu​ći gru​di pre​ma te​škoj ki​ši i ras​kri​lju​ju​ći ru​ke za​ko​pre​nje​ne kiš​nom za​vje​som, od​mi​ču​ći u eurit​mič​nim ples​nim kret​nja​ma što ih je dav​no na​uči​la u Dre​sde​nu. Bi​la je čud​na bi​je​la pri​li​ka što se di​že i spu​šta, što se pre​vi​ja i sa​vi​ja na ki​ši ko​ja joj za​li​je​va pu​ne bo​ko​ve i svje​tlu​ca na nji​ma; vr​te​ći se i pri​g i​ba​ju​ći pri​li​ka je nje​g o​vu po​g le​du, kroz ki​šu, čas ot​kri​va​la pred​nju stra​nu, čas opet nu​di​la le​da i pu​naš​nu zad​nji​cu, kao u ne​kom is​ka​zi​va​nju po​što​va​nja i div​lje po​kor​nos​ti. On se opo​r o na​smi​jao i ba​cio odje​ću sa se​be. Bi​lo je to pre​vi​še. Sko​čio je van, nag i bi​jel, i mal​ko se stre​sao na ki​ši što je oš​tro ši​ba​la. Flo​ssi je ska​ku​ta​la pred njim, po​mam​no la​ju​ći. Con​nie je ima​la sa​svim mo​kru ko​su što joj se li​je​pi​la za gla​vu. Okre​nu​la je uža​r e​no li​ce pre​ma nje​mu te ga po​g le​da​la. Mo​dre su joj oči sja​le od uz​bu​đe​nja. Obr​nu​la se pa s čis​ti​ne po​tek​la ni​za sta​zu, dok su je mo​kre gra​ne bi​če​va​le. Tr​ča​la je, a on je vi​dio sa​mo nje​zi​nu okru​g lu mo​kru gla​vu, mo​kra le​đa, po​vi​je​na na​pri​jed u tr​ku, i oblu zad​nji​cu, sjaj​nu od ki​še: ču​des​na po​vi​je​na žen​ska na​g ost u bi​je​g u. Iz​bi​la je go​to​vo na ši​r o​ku ja​hač​ku sta​zu kad ju je sus​ti​g ao i go​lu ru​ku ovio oko nje​zi​na njež​nog, mo​krog i go​log stru​ka. Krik​nu​la je te se us​pra​vi​la, a obli​na nje​zi​na glat​kog hlad​nog me​sa pri​vi se uz nje​g o​vo ti​je​lo. Lu​do ju je pri​vio uza se, tu obli​nu glat​kog i hlad​nog žen​skog me​sa što je u do​di​r u od​mah gri​ja​lo po​put va​tre. Ki​ša je li​la po nji​ma ta​ko da im se s ti​je​la di​za​la pa​r a. Obad​vje​ma je ru​ka​ma uhva​tio nje​zi​nu li​je​pu čvr​stu zad​nji​cu, jed​nu po​lu u sva​ku ru​ku, i mah​ni​to ju stis​nuo k se​bi, ne​po​mi​čan, sav us​trep​tao na ki​ši. Za​tim ju je na​g lo po​di​g ao i za​jed​no se s njom pre​vr​nuo na sta​zu, pod ki​šom što je ro​mo​ni​la, i tu je na br​zi​nu uze i svr​ši, br​zo i oš​tro kao ži​vo​ti​nja. Od​mah je us​tao te otro ki​šu s oči​ju. – Haj​de unu​tra – re​če on, i njih dvo​je po​đo​še u ko​li​bu. On je br​zao rav​no, ni​je vo​lio ki​šu. Ona se ni​je žu​r i​la, zas​taj​ki​va​la je be​r u​ći us​put po​toč​ni​ce, ru​me​ni​ke i zvon​či​će, pa bi po​tr​ča​la ne​ko​li​ko ko​r a​ka i gle​da​la ga ka​ko br​zo od​mi​če od nje.

Kad je za​di​ha​na sa svo​jim cvi​je​ćem uš​la u ko​li​bu, on je već na​lo​žio va​tru, i gra​nje je puc​ke​ta​lo. Nje​zi​ne se usi​lje​ne doj​ke di​za​le i spu​šta​le, mo​kra joj se ko​sa sva sli​je​pi​la, li​ce za​r u​me​nje​lo, ti​je​lo sja​lo, ci​je​di​la se vo​da s nje​g a. Bez da​ha i ši​r om otvo​r e​nih oči​ju, mo​kre ma​le gla​ve i pu​nih bo​ko​va s ko​jih je cu​r i​lo, iz​g le​da​la je kao sa​svim dru​g o bi​će. Uzeo je sta​r u plah​tu te ju njo​me otro, a ona sta​ja​la kao di​je​te. Za​tim je otro se​be i za​tvo​r io vra​ta. Va​tra se raz​g o​r je​la. Ona omo​ta dru​g i kraj plah​te oko gla​ve te uze oti​r a​ti mo​kru ko​su. – Oti​r e​mo se is​tim ruč​ni​kom, bit će sva​đe! – re​če on. – Ne, ne​će! – uz​vra​ti ona, ši​r om otvo​r iv​ši oči. – Ovo ni​je ruč​nik ne​g o plah​ta. I nas​ta​vi mar​lji​vo tr​lja​ti gla​vu, dok je on tr​ljao svo​ju. Još za​di​ha​ni od na​po​r a, sva​ko za​o gr​nu​to voj​nič​kim gu​njem, ali pred​njom stra​nom ti​je​la ot​kri​ve​ni pre​ma va​tri, sje​di​li su jed​no uz dru​g o na kla​di pred pla​me​nom i ta​ko se od​ma​r a​li. Nju je sme​tao hra​pa​vi do​dir gu​nja na ko​ži. Ali je plah​ta bi​la sa​svim mo​kra. Ona je spus​ti​la svoj gunj i klek​nu​la na gli​ne​no tlo pred og​nji​štem, dr​že​ći gla​vu pre​ma va​tri i tre​su​ći ko​som da​je osu​ši. On je pro​ma​trao li​je​pu za​o b​lje​nost nje​nih bo​ko​va. Oni su ga da​nas oča​r a​li. Kak​va li div​na svo​do​vi​ta pri​je​la​za u okru​g le po​lut​ke na zad​nji​ci! A me​du nji​ma, ug​ni​je​žden u to​pli​ni taj​nih na​bo​r a, taj​ni ulaz! Po​g la​dio ju je po zad​nji​ci, ru​kom njež​no pre​la​zio po obli​na​ma i za​svo​de​nim po​lut​ka​ma. – Imaš ta​ko li​je​po du​pen​ce – re​če u svo​me gr​le​nom, maz​nom na​r je​čju. – Star​ku kak​vu ne​ma nit​ko. To je naj​ljep​ša žen​ska straž​nji​ca! I sva​ki nje​zin dje​lić go​vo​r i o že​ni, pra​voj že​ni. Ti ni​si jed​na od onih dje​vo​ja​ka što im je rit kao dug​me i što bi pri​je mo​g li bi​ti dje​ča​ci, ne, ni​si. Ti za​is​ta imaš li​je​pu okru​glu zad​nji​cu kak​vu vo​le mu​škar​ci i kak​va ih uz​bu​đu​je. Mo​g la bi svi​jet na se​bi po​ni​je​ti. I sve ta​ko go​vo​r e​ći njež​no ju je gla​dio po obloj zad​nji​ci sve dok na​po​s​ljet​ku ni​je oću​tio kao da se ne​ka​kav kli​zav oganj pri​kra​da iz nje i pre​la​zi u nje​g o​vu ru​ku. Vr​š​ci​ma pr​sti​ju do​ti​cao se dva​ju taj​nih otvo​r a u nje​zi​no ti​je​lo, sad ovog, sad onog, s njež​nom va​trom na ja​g o​di​ca​ma. – Ako pi​škiš i ka​kiš, me​ni​je dra​g o. Ne bih vo​lio že​nu ko​ja to ne či​ni. Ona je pras​nu​la u kra​tak smi​jeh od ču​đe​nja, a on je me​đu to nas​ta​vio: – Ti si pri​r od​na, ti si pra​va, a imaš i ono ne​što kur​vin​sko. Evo, ovu​da pi​škiš, a ovu​da ka​kiš, i ja stav​ljam ru​ku na oba otvo​r a, i vo​lim te za​to. Imaš pra​vu, žen​sku zad​nji​cu, po​nos​nu na se. Ona se ne​ma se​be što sti​dje​ti. Čvr​sto je po​lo​žio ru​ku na nje​na taj​na mjes​ta, kao u ne​kom pris​nom poz​dra​vu. – Vo​lim tvo​ju gu​zu – re​če – vo​lim je. Kad bih imao ži​vje​ti sa​mo de​set mi​nu​ta i mo​g ao ju mi​lo​va​ti i ću​tje​ti pod ru​kom, sma​trao bih da sam pro​ži​vio cio je​dan ži​vot, ra​zu​mi​ješ li? Baš me bri​g a za in​dus​trij​ski sus​tav! Ovo je moj ži​vot! Okre​nu​la se i smjes​ti​la mu se u kri​lo. – Po​lju​bi me! – šap​nu​la je. Zna​la je da im je mi​sao na odva​ja​nje obo​ma sje​la na du​šu, i na​po​s​ljet​ku se Con​nie na​su​mo​r i​la. Sje​di​la je na nje​g o​vim steg​ni​ma, gla​ve pris​lo​nje​ne na nje​g o​ve gru​di; na raz​mak​nu​te joj no​g e, što bi​ja​hu po​put bje​lo​kos​ti, oganj sjao ne​jed​na​ko. Sje​de​ći spu​šte​ne gla​ve, on je gle​dao pre​g i​be nje​zi​na ti​je​la na od​sja​ju va​tre i ču​pe​r ak me​kog sme​deg ru​na što se do​lje uši​ljio me​du nje​nim bu​to​vi​ma. Seg​nuo je ru​kom pre​ma sto​lu i do​hva​tio ki​ti​cu cvi​je​ća što ju je ubra​la i što još bi​ja​še ta​ko mo​kra da su s nje pa​da​le ka​pi. – Cvi​je​će os​ta​je va​ni po sva​kom vre​me​nu – re​če on – cvi​je​će ne​ma ku​će. – Čak ni ko​li​be! – pro​tis​nu ona. Mir​nim pr​sti​ma on uple​te ne​ko​li​ko po​toč​ni​ca u me​ko sme​đe ru​no nje​zi​na Ve​ne​r i​na bri​je​g a. – Tu – re​če on – tu su po​toč​ni​ce na pra​vo​me mjes​tu.

Po​g le​da​la je na sit​no mo​dri​kas​to cvi​je​će me​đu sme​đim dla​ka​ma bun​di​ce na do​njem di​je​lu svo​g a ti​je​la. – Li​je​po? Zar ni​je? – re​če ona. – Li​je​po kao ži​vot – do​če​ka on. I do​met​nu jed​nu ru​me​ni​ku u ru​no. – Eto, to sam ja, ne​ćeš me tu za​bo​r a​vi​ti. Moj​si​je u ša​šu. – Je li ti žao što od​la​zim? – upi​ta​la je za​miš​lje​no i za​g le​da​la mu se u li​ce. No, nje​g o​vo li​ce bi​ja​še ne​do​ku​či​vo pod te​škim obr​va​ma. Ni​šta se na nje​mu ni​je mo​g lo pro​či​ta​ti. – Či​ni ka​ko ho​ćeš – re​če on. Ni​je to re​kao u na​r je​čju. – Ali ja ne​ću oti​ći ako ti ne že​liš – ona će na to i pri​vi se uza nj. Nas​ta​la je šut​nja. Sag​nuo se i ba​cio još jed​nu cjep​ku na va​tru. Pla​men mu si​ne u šut​lji​vo li​ce bez iz​r a​za. Ona po​če​ka, ali on ni​je ni​šta go​vo​r io. – Mis​lim ne​što, ovo bi bi​la pri​li​ka da poč​nem ra​skid s Clif​for​dom. Ja ho​ću di​je​te. To bi mi bi​la pri​li​ka da… da… – opet će ona. – Da im pro​daš ne​ko​li​ko la​ži za is​ti​nu – re​če on. – Da, me​du os​ta​lim. A bi li htio da doz​na​ju is​ti​nu? – Me​ni​je sve​jed​no što će tko mis​li​ti. – Ali me​ni ni​je. Ne že​lim da me do​hva​ća​ju svo​jim hlad​nim, oš​trim je​zi​ci​ma, ba​r em ne do​tle dok sam još na Wrag​byju. Kad jed​nom odem, on​da ne​ka mis​le što ih vo​lja. On je šu​tio. – Sir Clif​ford oče​ku​je da ćeš se vra​ti​ti nje​mu? – Pa mo​r am se vra​ti​ti – na to će ona. Opet je nas​ta​la šut​nja. – Ti bi da ro​diš di​je​te na Wrag​byju? Ovi​la mu je ru​ke oko vra​ta. – Ako me ni​ka​mo ne odve​deš, mo​r at ću – re​če ona. – A ka​mo da te odve​dem? – Ma ka​mo, sa​mo da je da​le​ko od Wrag​byja. – Ka​da? – Kad se vra​tim. – Če​mu se vra​ća​ti pa opet od​la​zi​ti, kad već jed​nom odeš? Če​mu dva​put is​to? – upi​ta on. – Oh, mo​r am se vra​ti​ti kad sam obe​ća​la. Pa ja sam to sve​ča​no obe​ća​la. Osim to​g a, za​pra​vo se vra​ćam te​bi. – Lu​g a​r u svo​g a mu​ža? – Ne vi​dim što je u to​me lo​še. – Ne vi​diš? – ča​sak je raz​miš​ljao. – A ka​da mis​liš ko​nač​no oti​ći? Ka​da toč​no? – Pa još ne znam ka​da. Kad se vra​tim iz Ve​ne​ci​je. On​da će​mo sve ure​di​ti. – Ka​ko ure​di​ti? – Pa re​ći ću Clif​for​du. Mo​r am mu re​ći. – Za​is​ta? Ušu​tio je. Ona ga čvr​sto za​g r​li. – Ne​moj mi sve ote​ža​va​ti – za​mo​li ona. – Ote​ža​va​ti, što?

– Da odem u Ve​ne​ci​ju i sve ure​dim. Li​cem mu pri​je​đe kra​tak smi​je​šak, go​to​vo ce​r ek. – Ni​šta ti ne ote​ža​vam, sa​mo nas​to​jim do​ku​či​ti što na​mje​r a​vaš. Ali to ni sa​ma ne znaš. Že​liš do​bi​ti na vre​me​nu, oti​ći pa sve gle​da​ti iz​da​ljeg. Ni​šta ti ne spo​či​ta​vam. Mis​lim da si pa​met​na. Mo​g la bi os​ta​ti gos​po​da​r i​ca na Wrag​byju. Ne pred​ba​cu​jem ti. Ja ne​mam ni​ka​kav Wrag​by da ti ga po​nu​dim. Za​pra​vo i sa​ma znaš što mo​žeš od me​ne oče​ki​va​ti. Ne, ne, što se me​ne ti​če, imaš pra​vo! Sa​svim pra​vo! Ja ni​ka​ko ne ka​nim ži​vje​ti od tvo​g a nov​ca, ne že​lim da me ti iz​dr​ža​vaš. I to va​lja ima​ti na umu. Osje​ća​la je ne​ka​ko kao da joj on vra​ća mi​lo za dra​g o. – Ali ti me že​liš? Zar ne? – upi​ta ona. – A že​liš li ti me​ne? – Pa znaš da že​lim. To je jas​no. – U re​du. A ka​da me že​liš? – Mo​že​mo sve sre​di​ti kad se vra​tim, znaš. Sa​da sam sva uz​bu​đe​na. Mo​r am se smi​r i​ti i raz​bis​tri​ti. – Ta​ko je. Smi​r i se i raz​bis​tri. Uvri​je​di​la se mal​ko. – Ali mi vje​r u​ješ, zar ne? – upi​ta ona. – Oh, sa​svim! Osje​ti​la je po​drug​lji​vost u nje​g o​vu gla​su. – Re​ci mi – od​mah će ona – mis​liš li da bi mo​žda bi​lo bo​lje da ne idem u Ve​ne​ci​ju? – Si​g ur​no je bo​lje da ideš u Ve​ne​ci​ju – uz​vra​ti on hlad​nim, po​ne​što po​drug​lji​vim gla​som. – Znaš, to je idu​ćeg če​t​vrt​ka – pri​do​da ona. – Znam. Sad se ona zag​na​la u mis​li. Na​po​s​ljet​ku će: – Kad se vra​tim, bo​lje će​mo zna​ti na če​mu smo, zar ni​je ta​ko? – Oh, jas​no! Odjed​nom jaz šut​nje me​du nji​ma. – Išao sam od​vjet​ni​ku ra​di ras​ta​ve – on će ta​da, po​ne​što suz​dr​ža​no. Ona pro​drh​ti. – Ta​ko, išao si? – do​če​ka ona. – A što ti je re​kao? – Re​kao je da​je tre​ba​lo to dav​no uči​ni​ti; bit će zbog to​g a po​te​ško​ća. Ali ka​ko sam bio u voj​s​ci, vje​r u​je da će ipak mo​ći sve ure​di​ti. Sa​mo ako mi nju đa​vo ne na​pr​ti na vrat. – Zar ona mo​r a zna​ti? – Da, oba​vi​jes​tit će je, i nju i čo​vje​ka s ko​jim ži​vi. – Kak​va li od​vrat​na te​atra! On​da ću i ja mo​r a​ti sve to pro​ći s Clif​for​dom. Šut​nja. – I da​ka​ko – re​če on – mo​r at ću uzor​no ži​vje​ti idu​ćih šest-osam mje​se​ci. Ta​ko, kad odeš u Ve​ne​ci​ju, bit će na​past uk​lo​nje​na ba​r em na tje​dan-dva. – Zar sam ja na​past? – upi​ta ona i po​mi​lo​va ga po li​cu. – Dra​g o mi​je što sam na​past za te​be! Ne​moj​mo mis​li​ti o to​me! Pla​šiš me kad uz​meš raz​miš​lja​ti: upra​vo me iz​bi​jaš iz ko​lo​te​či​ne. Da, ne​moj​mo mis​li​ti o to​me. Mo​že​mo raz​miš​lja​ti dok bu​de​mo odvo​je​ni. Mis​li​la sam da mo​r am još jed​nu noć do​ći k te​bi pri​je ne​g o što ot​pu​tu​jem. Mo​r am još jed​nom do​ći u tvo​ju ku​ću. Bih li doš​la u če​t​vr​tak uve​čer? – A zar ne​će ta​da tvo​ja ses​tra bi​ti ov​dje? – Ho​će. Ali je rek​la da će​mo ot​pu​to​va​ti pos​li​je pod​ne. Već će ona neg​dje pres​pa​va​ti, a ja ću kod te​-

be. – On​da će ona zna​ti. – Ka​zat ću joj. Ma​nje-vi​še već sam joj rek​la. Mo​r am o sve​mu raz​g o​va​r a​ti s Hil​dom. Ona mi​je ve​li​ka po​moć, ta​ko je pa​met​na. On je raz​miš​ljao o nje​zi​noj os​no​vi. – On​da bis​te vas dvi​je kre​nu​le s Wrag​byja pos​li​je pod​ne kao da pu​tu​je​te u Lon​don. Ko​jim će​te pu​tem? – Pre​ko Not​tin​g ​ha​ma i Gran​t​ha​ma. – On​da bi te ses​tra gdje​g od is​kr​ca​la, a ti bi ova​mo pje​ške ili bi se do​vez​la. Či​ni mi se to su​vi​še smi​o nim. – Mis​liš? Pa Hil​da bi me mo​g la do​ves​ti. Ona bi mo​g la pre​no​ći​ti u Man​sfi​el​du i do​ves​ti me ova​mo uve​čer, a uju​tru do​ći po me​ne. To je sa​svim la​ko. – A lju​di ko​ji te bu​du vi​dje​li? – No​sit ću na​o ča​le i ko​pre​nu. On ča​sak raz​mis​li. _ Do​bro – re​če on – uči​ni po mi​loj vo​lji, kao uvi​jek. – A zar to ni​je i po tvo​joj vo​lji? – Jest, jest i po mo​joj – do​če​ka on po​ne​što mr​ko. – Za​što ne bih ko​vao dok je že​lje​zo vru​će. – Znaš što sam se sje​ti​la? – odjed​nom će ona. – Ti si vi​tez od Go​r u​ćeg Tuč​ka! – A ti? Ti si Lady od Ru​me​nog Mu​ža​r a. – Da, da – pri​hva​ti ona. – Ti si Sir Tu​čak, a ja Lady Mu​žar. – Do​bro, on​da sam ovi​te​žen. John Ve​li​ki od​sad je Sir John za tvo​ju Lady Ja​ne. – Jest, John Ve​li​ki pos​tao je ple​mić! Ja sam Lady Sme​deg Ru​na. A tre​ba da i ti imaš cvi​je​će, da, da! Za​tak​la je dvi​je ru​me​ni​ke u cr​ven​kas​toz​lat​ni gus​tiš nad nje​g o​vim tuč​kom. – Ta​ko! – re​če ona. – Dra​žes​no, dra​žes​no! Sir John! I na​tre​se ne​što po​toč​ni​ca u tam​ne dla​ke na nje​g o​vim pr​si​ma. – Po​toč​ni​ca, ne​za​bo​r a​vak, ne​ćeš me tu za​bo​r a​vi​ti, je li? – Po​lju​bi​la ga je u pr​sa i u dla​ke mu na sva​ku bra​da​vi​cu za​tak​la jed​nu po​toč​ni​cu, lju​be​ći ga opet. – Na​pra​vit ćeš ka​len​dar od me​ne! – na​smi​ja se i stre​se cvi​je​će s pr​sa. – Če​kaj ma​lo! – do​met​nu. Us​tao je i otvo​r io vra​ta na ko​li​bi. Flo​ssie ko​ja je le​ža​la pod stre​hom, di​že se i po​g le​da ga. – No, ja sam, ja! – re​če joj. Ki​ša je pres​ta​la. Na sve pa​la vlaž​na i te​ška, ali mi​r is​na ti​ši​na. Ve​čer se bli​ži​la. On iz​i​đe i kre​nu sta​zom su​prot​nom od pu​ta za ja​ha​če. Con​nie je po​g le​dom pra​ti​la nje​g o​vu vit​ku bi​je​lu spo​do​bu, i uči​ni joj se kao sa​blast, kao pri​ka​za ko​ja se uda​lju​je. Kad ga vi​še ni​je mo​g la vi​dje​ti, splas​nu joj hra​brost. Sta​ja​la je na vra​ti​ma ko​li​be, uvi​je​na u gunj, i gle​da​la u vlaž​nu, ne​po​mič​nu ti​ši​nu. Ali se ubr​zo vra​tio: išao je čud​nim ko​r a​kom, no​se​ći cvi​je​će. Mal​ko ga se upla​ši​la, kao da ni​je pra​vi čo​vjek. Kad je pri​šao bli​že, nje​g o​ve se oči za​g le​da​še u nje​zi​ne, a ona im ni​je mo​g la od​g o​net​nu​ti iz​r a​žaj. Do​nio je kan​dil​ki i ru​me​ni​ka, svje​že po​ko​še​ne tra​ve i hras​to​vih hvo​ja, i ko​zje kr​vi u pu​polj​ci​ma i ma​lim ki​ti​ca​ma. Ovio je svo​je s hras​to​vim liš​ćem oko nje​zi​nih doj​ki i za​tak​nuo zvon​či​će i ru​me​ni​ke, na pu​pak joj sta​vio svi​je​tlu ru​me​ni​ku, a u šu​mi​cu joj upleo po​toč​ni​ce i la​zar​ki​nje. – Ta​ko, sad si u svo​joj sla​vi – re​če on. – Lady Ja​ne na vjen​ča​nju s Joh​nom Ve​li​kim. Oki​tio je i svo​je ti​je​lo, za​dje​nuo cvi​je​će u dla​ke po se​bi, ovio vi​ti​cu pu​za​vi​ce oko svo​je ki​te i u pu​-

pak za​tak​nuo je​dan zvon​čić zum​bu​la. Ona ga je ve​se​lo pro​ma​tra​la u nje​g o​voj neo​bič​noj za​pos​le​nos​ti. Na​to mu sa​ma za​dje​nu ru​me​ni​ku u brk da mu se nji​ha​la pod no​som. – To je John Ve​li​ki na svad​bi s Lady Ja​ne – re​če. – I mo​r a​mo pus​ti​ti Cons​tan​ce i Oli​ve​r a da idu svo​jim pu​tem. Mo​žda… Pru​žio je ru​ku kao u ne​koj kret​nji, ali kih​nu i ta​ko zba​ci cvi​je​će is​pod no​sa i s pup​ka. Kih​nu još jed​nom. – Mo​žda, što? – upi​ta ga ona, oče​ku​ju​ći da nas​ta​vi. Po​g le​dao ju je mal​ko zbu​nje​no. – Što je? – pri​upi​ta on. – Mo​žda, što? – po​no​vi ona. – Do​r e​ci što si htio re​ći. – A što sam htio re​ći? On je za​bo​r a​vio. Bi​ja​še to jed​no od ra​zo​ča​r a​nja u nje​zi​nu ži​vo​tu, jer on to ni​je ni​kad do​r e​kao. Zlat​na sun​ča​na zra​ka pro​sjak kroz gra​nje. – Sun​ce! – re​če on. – I vri​je​me je da ideš. Vri​je​me, gos​po​do, vri​je​me! Le​ti bez kri​la, va​še gos​pod​stvo. Vri​je​me, vri​je​me! Po​se​g ao je za ko​šu​ljom. – Ka​ži la​ku noć Joh​nu Ve​li​kom – re​če i po​g le​da do​lje na nj. – Si​g u​r an je u za​g r​lja​ju pu​za​vi​ce. I na​vu​če fla​nel​nu ko​šu​lju pre​ko gla​ve. – Je​dan od naj​o ​pas​ni​jih tre​nu​ta​ka za mu​škar​ca – nas​ta​vi iz​vu​kav​ši gla​vu iz ko​šu​lje – jest on​da kad nav​la​či ko​šu​lju: ta​da stav​lja gla​vu u vre​ću. Za​to vi​še vo​lim one ame​r ič​ke ko​šu​lje što ih čo​vjek na se obla​či kao ka​put. Ona ga je i da​lje gle​da​la. On je za​tim na​vu​kao krat​ke ga​će i za​kop​čao ih u pa​su. – Gle​daj Ja​ne! – re​če. – U pu​nom svom cva​tu! Tko će te do​g o​di​ne oki​ti​ti cvi​je​ćem? Ja ili tko​g od dru​g i! “Zbo​g om, cvi​je​te moj, os​taj mi zdra​vo.” Mr​zim tu pje​smu iz pr​vih rat​nih go​di​na. Sjeo je te uzeo obu​va​ti ča​r a​pe. Ona je sve​udilj sta​ja​la ne​po​mič​no. On sta​vi ru​ku na obli​nu nje​ne zad​nji​ce. – Li​je​pa ma​la Lady Ja​ne! – re​če. – Mo​žda ćeš u Ve​ne​ci​ji na​ći mu​škar​ca ko​ji će ja​smi​nom oki​ti​ti tvo​ju šu​mi​cu i tvoj pu​pak cvi​je​tom mo​g ra​nja. Jad​na ma​la Lady Ja​ne! – Ne go​vo​r i ta​ko! – uz​vra​ti ona. – Ta​ko go​vo​r iš sa​mo da me oja​diš. Obo​r io je gla​vu i nas​ta​vio u na​r je​čju: – Mo​žda imaš pra​vo, mo​žda. Pa do​bro, ne​ću vi​še ni​šta re​ći, šu​tjet ću. Ali se sa​da mo​r aš odje​nu​ti pa na​trag u svoj po​nos​ni ple​mić​ki dvor. Proš​lo je vri​je​me, proš​lo je vri​je​me za Sir Joh​na i ma​lu Lady Ja​ne. Na​vu​ci ko​šu​lju, Lady Chat​ter​ley! Ova​ko mo​žeš bi​ti ma tko dok ta​ko sto​jiš bez ko​šu​lje i na se​bi imaš sa​mo ubra​no cvi​je​će. Če​kaj, če​kaj, ja ću ti ski​nu​ti cvi​je​će, ti ma​li droz​de bez re​pa. I uze ski​da​ti joj cvi​je​će iz ko​se, lju​be​ći joj mo​kre vla​si, i mi​ca​ti cvi​je​će s gru​di, lju​be​ći joj doj​ke, pu​pak i šu​mi​cu. – Tu ne​ka os​ta​nu dok​le ho​će – re​če. – Ta​ko, sad si opet svu​če​na, sad si go​lo​r i​ta dje​voj​ka i ne​što od Lady Ja​ne! Sad na​vu​ci ko​šu​lju jer mo​r aš ići, ina​če će Lady Chat​ter​ley za​kas​ni​ti na ve​če​r u, te će je pi​ta​ti: A gdje si bi​la, li​je​pa mo​ja dje​voj​ko? Ni​kad ni​je zna​la što da mu uz​vra​ti kad bi ta​ko okre​nuo u na​r je​čje. Odje​nu​la se i spre​mi​la da se po​ne​što nes​lav​no vra​ti ku​ći na Wrag​by, ko​ji je ta​ko pre​zi​r a​la. Htio ju je ot​pra​ti​ti do ces​te. Nje​g o​vi ma​li fa​za​ni bi​li su do​bro sklo​nje​ni pod stre​hom. Kad je njih dvo​je iz​bi​lo na ces​tu, ugle​da​še gos​po​du Bol​ton ka​ko bli​je​da i za​di​ha​na br​za pre​ma nji​-

ma. – Oh, gos​po​do, bo​ja​li smo se da vam se ni​je što do​g o​di​lo. Gos​po​da Bol​ton po​g le​da lu​g a​r a u li​ce, ko​je bi​ja​še glat​ko i svje​že od lju​ba​vi. Su​sre​la je nje​g ov pol na​smi​je​še​ni, pol po​drug​lji​vi po​g led. Uvi​jek se smje​škao pred ži​vot​nim te​ško​ća​ma. Ali ju je gle​dao lju​baz​no. – Do​bra ve​čer, gos​po​do Bol​ton. La​ku noć, mi​los​ti​va gos​po​do. Va​še će gos​pod​stvo bi​ti sa​da si​g ur​no, pa vas mo​g u os​ta​vi​ti. La​ku noć, gos​po​do Bol​ton. Poz​dra​vio je na voj​nič​ku, okre​nuo se te oti​šao. ŠES​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE Kad je Con​nie doš​la ku​ći, do​če​ka​lo ju je una​kr​s​no is​pi​ti​va​nje. Clif​ford je pos​li​je pod​ne iz​i​šao iz ku​će i vra​tio se pri​je ne​g o što se obo​r i​la olu​ja, a gdje je mi​los​ti​va gos​po​da? Nit​ko ni​je znao, sa​mo je gos​po​da Bol​ton iz​r a​zi​la miš​lje​nje da​je mi​los​ti​va gos​po​da otiš​la u šet​nju u šu​mu. U šu​mu po tak​voj olu​ji! Clif​ford je za​pao u živ​ča​no bjes​ni​lo. Tr​zao se kad god bi si​jev​nu​la mu​nja i odr​ve​nio bi na sva​ki tu​tanj grm​lja​vi​ne. Gle​dao je u oluj​nu le​de​nu ki​šir​kao da​je ko​nac svi​je​ta. Gos​po​da Bol​ton nas​to​ja​la je da ga umi​r i. – Za​ci​je​lo se sklo​ni​la u ko​li​bu dok ne mi​ne olu​ja. Bu​di​te bez bri​g e, s mi​los​ti​vom gos​po​dom bit će sve u re​du. – Ne vo​lim da je u šu​mi za​te​če tak​va olu​ja. I uop​će ne vo​lim da ide u šu​mu. Već su dva sa​ta i vi​še ot​kad je otiš​la. Ka​da je iz​iš​la? – Mal​ko pri​je ne​g o što ste se vi vra​ti​li. – Ni​sam je vi​dio u par​ku. Bog zna gdje se na​la​zi i ni​je li joj se što​g od do​g o​di​lo. – Oh, ni​šta joj se ni​je do​g o​di​lo. Vi​djet će​te, vra​tit će se ku​ći čim ki​ša pres​ta​ne. Sa​mo ju je ki​ša za​dr​ža​la. Ali se mi​los​ti​va gos​po​da ni​je vra​ti​la od​mah kad je ki​ša pres​ta​la. Vri​je​me pro​la​zi​lo, sun​ce si​nu​lo po​s​ljed​njim žu​tim sja​jem, a od nje ni tra​g a ni gla​sa. Sun​ce je već zaš​lo, noć se kri​li​la i pr​vi je gong za​zvo​nio za ve​če​r u. – Ni​je to u re​du! – re​če Clif​ford, bi​je​san. – Pos​lat ću Fi​el​da i Bet​t​sa​da​je​na​du. – Oh, ne​moj​te! – uzvik​nu gos​po​da Bol​ton. – Mis​lit će da​je po​či​ni​la sa​mo​uboj​stvo ili tak​vo što. Ne​moj​te da poč​nu ko​je​kak​vi gla​so​vi! Pus​ti​te da ja skok​nem ona​mo do ko​li​be i po​g le​dam je U on​dje. Na​ći ću je sva​ka​ko. Na​kon nje​zi​nih uvje​r a​va​nja Clif​ford joj do​pus​ti da ide. I ta​ko ju je Con​nie sre​la, sa​mu i bli​je​du, ka​ko kli​ma ja​hač​kim pu​tem. – Ne smi​je​te mi za​mje​r i​ti, mi​los​ti​va gos​po​do, što vas tra​žim. Ali se Sir Clif​ford to​li​ko za​bri​nuo da​je sav iz​van se​be. Po​miš​lja da vas je smje​r io grom ili da​je kak​vo sta​blo pa​lo na vas te vas us​mr​ti​lo. Htio je pos​la​ti Fi​el​da i Bet​t​sa u šu​mu da na​du mr​tvo ti​je​lo. Za​to sam mis​li​la da​je naj​bo​lje da po​đem ja ne​g o da se uz​bu​ni sva slu​žin​čad. Go​vo​r i​la je ner​voz​no. Na Cons​tan​ci​nu li​cu mo​g la se još vi​dje​ti glat​ko​ća i po​lus​ne​nost stras​ti, te je osje​ti​la ka​ko je sr​di​ta na nju. – Za​is​ta! – do​če​ka Con​nie. I ni​je vi​še mo​g la ni​šta re​ći. Dvi​je su že​ne šu​te​ći i s mu​kom iš​le kroz mo​kru šu​mu, dok su krup​ne ka​pi pa​da​le i čva​li​ka​le. Kad su sti​g le u park, Con​nie se po​žu​r i na​pri​jed, a gos​po​da Bol​ton ma​lo se za​dah​ta. Pos​ta​la je deb​lja i te​ža. – Ka​ko je lu​do od Clif​for​da što je na​di​g ao to​li​ku uz​bu​nu! – na​po​s​ljet​ku će Con​nie, lju​ta, go​vo​r e​ći za​pra​vo sa​ma se​bi. – Oh, zna​te kak​vi su mu​škar​ci! Uži​va​ju u to​me da se uz​bu​đu​ju. Već će se on smi​r i​ti čim vas ugle​da.

Con​nie je bi​la vr​lo lju​ta što je gos​po​da Bol​ton ot​kri​la nje​zi​nu taj​nu: jer ona ju je za​ci​je​lo zna​la. Odjed​nom Con​nie zas​ta​de na pu​tu: – Straš​no je to što ste mi uvi​jek za pe​ta​ma! – re​če si​jev​nuv​ši oči​ma. – Oh, ne go​vo​r i​te ta​ko, mi​los​ti​va gos​po​do! Za​ci​je​lo bi pos​lao onu dvo​ji​cu, a oni bi rav​no u ko​li​bu. A ja i ne znam za​pra​vo ni gdje se ko​li​ba na​la​zi. Con​nie se za​cr​ve​nje​la od srdž​be. Dok je u njoj ki​pje​la strast, ni​je mo​g la la​g a​ti. Ni​je se mo​g la ni pre​tva​r a​ti da iz​me​đu nje i lu​g a​r a ne​ma ni​šta. Po​g le​da​la je tu že​nu što je lu​ka​vo obo​r i​la gla​vu, ali je ipak, kao že​na, do​nek​le sa​vez​ni​ca. – Pa do​bro – re​če Con​nie. – Kad je ta​ko, ne ma​r im. – Ali sve je u re​du, mi​los​ti​va gos​po​do. Sa​mo ste se sklo​ni​li u ko​li​bu. Ne​ma u to​me ni​šta. Sti​g li su ku​ći. Con​nie ude u Clif​for​do​vu so​bu, bi​jes​na na nje​g a, bi​jes​na na nje​g o​vo bli​je​do iz​o ​bli​če​no li​ce i iz​bu​lje​ne oči. – Mo​r am re​ći da ni​je po​treb​no da za mnom ša​lješ slu​g e! – buk​nu ona. – Bo​že moj! – pla​nu on. – Pa gdje si, že​no, bi​la? Ne​ma te sa​te i sa​te, i to po tak​voj olu​ji! Ko​g a vra​ga švr​ljaš po toj prok​le​toj šu​mi? Sto tra​žiš on​dje? Već je ne​ko​li​ko sa​ti što je olu​ja pres​ta​la. Znaš li ko​ji je sat? Pa to je da čo​vjek iz​lu​di. Gdje si bi​la? Gdje si do​bi​je​sa bi​la i što si ra​di​la? – A što ako me ni​je vo​lja ka​zi​va​ti? Sni​mi​la je še​šir i pro​tres​la ko​su. Gle​dao ju je iz​bu​lje​nih oči​ju, bje​lo​o č​ni​ce mu po​žu​tje​le. Ško​di​lo mu je kad bi se ta​ko ra​sr​dio, i on​da bi gos​po​da Bol​ton ima​la po ne​ko​li​ko da​na ne​pri​li​ke s njim. Con​nie odjed​nom osje​ti griž​nju sa​vjes​ti. – Ne​g o za​is​ta – re​če bla​že – svat​ko mo​že po​mis​li​ti da sam bog​z​na gdje. Sa​mo sam sje​di​la u ko​li​bi sve dok je tra​ja​la olu​ja, na​lo​ži​la sam ma​lu va​tru i bi​la sret​na. Go​vo​r i​la je sad ne​usi​lje​no. Uos​ta​lom, za​što da ga još vi​še uz​r u​ja​va? On ju je gle​dao sum​nji​ča​vo. – Sa​mo si po​g le​daj ko​su! – re​če on. – Po​g le​daj se! – Da – mir​no će ona. – Tr​ča​la sam na ki​ši bez iče​g a na se​bi. Bez ri​je​či je bu​ljio u nju. – Za​ci​je​lo si po​lu​dje​la! – Za​što? Zar za​to što vo​lim da me ki​ša po​li​je​va? – A ka​ko si se osu​ši​la. – Sta​r im ruč​ni​kom i uz va​tru. Zu​r io je u nju za​be​zek​nut. – A da je tko​g od do​šao? – A tko bi mo​g ao do​ći? – Tko? Pa bi​lo tko. Mel​lors, na pri​mjer. Je li do​šao? Mo​r a do​ći uve​čer. – Jest, do​šao je kas​ni​je, kad je proš​la olu​ja. Do​šao je da na​hra​ni fa​za​ne ku​ku​r u​zom. Go​vo​r i​la je sa​vr​še​no rav​no​duš​no. Gos​po​da Bol​ton pris​lu​ški​va​la je u su​sjed​noj so​bi i ni​je se mo​gla do​volj​no na​di​vi​ti. Kad čo​vjek smis​li ka​ko že​ne umi​ju pri​r od​no la​g a​ti! – A što da je na​išao dok si go​la tr​ča​la po ki​ši kao lu​đa​ki​nja? – Mis​lim da bi se upla​šio kao ni​kad u ži​vo​tu i odju​r io što ga no​g e no​se. Clif​ford ju je pro​ma​trao u ču​du. O če​mu je pre​miš​ljao u pod​svi​jes​ti, tko će zna​ti. Bio je pre​vi​še zbu​njen a da bi mo​g ao do​ći do jas​nih mis​li u svo​joj svi​jes​ti. Na​pros​to je pri​hva​ćao što mu je go​vo​r i​la i ni​je da​lje o to​me raz​miš​ljao. Ni​je mo​g ao a da joj se ne di​vi. Bi​la je ru​me​na i li​je​pa, i glat​ka: glat​ka od lju​ba​vi.

– U sva​kom slu​ča​ju mo​žeš bi​ti sret​na ako se iz​vu​češ bez ja​ke pre​hla​de – re​če po​pust​lji​vo. – Oh, ni​sam se pre​hla​di​la – uz​vra​ti ona. Mis​li​la je za​pra​vo na ri​je​či ono​g a dru​g og: Imaš naj​ljep​šu zad​nji​cu! Že​lje​la je, ta​ko ja​ko že​lje​la da mo​že Clif​for​du pre​ni​je​ti što joj je net​ko re​kao za te olu​je. Pa što! Ra​di​je je za​uze​la stav uvri​je​đe​ne kra​lji​ce te otiš​la go​r e u svo​ju so​bu da se pre​o dje​ne. Te je ve​če​r i Clif​ford htio da bu​de lju​ba​zan s njom. Upra​vo je či​tao jed​nu od naj​no​vi​jih znans​tve​no-re​li​g i​o z​nih knji​g a: imao je u se​bi ne​što laž​ne re​li​g i​o z​nos​ti i bio ego​cen​trič​no za​bri​nut za bu​duć​nost svo​g a/đ. Pos​tao mu je kao ne​ki obi​čaj da s Cons​tan​com raz​g o​va​r a o kak​voj knji​zi ot​kad je raz​go​vo​r e me​du nji​ma dvo​ma tre​ba​lo ne​ka​ko kr​pa​ti i upra​vo ih ke​mij​ski iz​nu​đi​va​ti. Mo​r a​li su ih u svo​jim gla​va​ma go​to​vo ke​mij​ski pre​ku​ha​ti. – Što mis​liš o ovo​me? – re​če po​seg​nuv​ši za svo​jom knji​g om. – Ne bi li tre​ba​lo na ki​ši hla​di​ti svo​je vru​će ti​je​lo da smo proš​li još ne​ko​li​ko eona evo​lu​ci​je. Aha, tu je! Sve​mir nam po​ka​zu​je dva li​ca: s jed​ne stra​ne on fi​zič​ki pro​pa​da, a s dru​g e du​hov​no se di​že. Con​nie je pos​luh​nu​la oče​ku​ju​ći nas​ta​vak, ali je Clif​ford zas​tao. Po​g le​da​la ga je u ču​du. – Ako se du​hov​no di​že – re​če ona – što on​da os​ta​je do​lje, on​dje gdje mu je pri​je bio rep? – Ah – pre​uze on – nas​toj poj​mi​ti što je autor mis​lio. Uz​di​za​nje je opre​ka pro​pa​da​nju, sma​tram ja. – Du​hov​no na​pu​ha​no, da ta​ko ka​žem. – Ne, ni​je. Ne​g o oz​bilj​no, bez ša​le: mis​liš li da ima tu ne​što? Opet ga je po​g le​da​la. – Fi​zič​ko pro​pa​da​nje? – upi​ta ona. – Vi​dim da bi​vaš deb​lji, a ni ja ne pro​pa​dam. Mis​liš li da je sun​ce ma​nje ne​g o što je bi​lo? Po mo​me, ni​je. Sma​tram da ja​bu​ka što ju je Adam po​nu​dio Evi ni​je bi​la ve​ća od na​še. Ili mis​liš da​je bi​la? – Čuj da​lje: “Sve​mir pro​la​zi ta​ko po​la​ko, u spo​r os​ti ko​ja je ne​s​hvat​lji​va za na​še mje​r e​nje vre​me​na, u no​vim uvje​ti​ma stva​r a​nja, u ko​ji​ma će fi​zič​ki svi​jet, ka​kav da​nas poz​na​je​mo, bi​ti sa​mo bez​na​čaj​no ma​len va​lić ko​ji će se je​dva ra​zaz​na​ti od ni​šta​vi​la.” Slu​ša​la je s ne​kom ve​se​los​ti: Sva​kak​ve su joj ne​pris​toj​ne mis​li pa​da​le na pa​met. No, rek​la je sa​mo: – Ka​kav je to glu​pi ho​kus-po​kus! Kao da bi nje​g o​va ma​la: ta​šta svi​jest mo​g la zna​ti ono što se zbi​va ta​ko spo​r o! To sa​mo zna​či da je on sam fi​zič​ki ne​us​pjeh na zem​lji, pa že​li da od sve​g a sve​mi​r a na​či​ni fi​zič​ki pro​ma​šaj. Umiš​lje​na ma​la dr​skost!

– No slu​šaj i ne pre​ki​daj sve​ča​ne ri​je​či auto​r o​ve: “Da​naš​nji je svi​jet i nje​g ov po​r e​dak nas​tao u ne​koj ne​s​hvat​lji​voj proš​los​ti i na​ći će svoj grob u ne​za​mis​li​voj bu​duć​nos​ti. Pre​o s​ta​je ne​is​cr​p​no car​stvo ap​s​trak​t​nih obli​ka i stva​r a​laš​tva sa svo​jim pro​mjen​lji​vim zna​ča​jem što ga uvi​jek na​no​vo odre​đu​ju nje​g o​va stvo​r e​nja, i Bog, o či​joj mu​dros​ti ovi​se svi obli​ci re​da.” Eto, to je nje​g ov za​klju​čak. Con​nie je sje​di​la i pre​zir​no slu​ša​la. – On je du​hov​no uga​šen – re​če ona. – Kak​ve li glu​pos​ti! Ne​s​hvat​lji​vos​ti, ne​za​mis​li​vos​ti, car​stvo ap​s​trak​t​nih obli​ka, stva​r a​laš​tvo s pro​mjen​lji​vim zna​ča​jem, i Bog po​mi​je​šan s obli​ci​ma re​da! Kak​vih li glu​pos​ti! – I ja ve​lim da​je to ne​kak​vo go​mi​la​nje, ne​kak​va mje​ša​vi​na pli​no​va, da ta​ko ka​žem – re​če Clif​ford. – Ipak, mis​lim da ima ne​što u po​mis​li da sve​mir fi​zič​ki pro​pa​da i da se du​hov​no uz​di​že. – Do​is​ta? Eh, ne​ka se on​da uz​di​že, sa​mo ne​ka me​ne ov​dje do​lje os​ta​vi fi​zič​ki ži​vu i zdra​vu. – Vo​liš li ti svo​je fi​zič​ko bi​će? – upi​ta je. – Vo​lim! A gla​vom joj pro​đo​še ri​je​či: “Naj​ljep​ša žen​ska zad​nji​ca što je ima!” – Za​is​ta neo​bič​no, jer, ne​ma sum​nje, fi​zič​ko bi​će sa​mo je smet​nja. Mis​lim pak da že​na svo​je naj​ve​će za​do​volj​stvo ne na​la​zi u du​šev​nom ži​vo​tu. – Naj​ve​će za​do​volj​stvo? – po​no​vi ona, gle​da​ju​ći ga. – Zar je ta glu​post naj​ve​će za​do​volj​stvo du​hov​nog ži​vo​ta? Ne, hva​la li​je​pa! Daj mi ti​je​lo. Ja mis​lim, tje​les​ni je ži​vot ve​ća stvar​nost ne​g o​li du​hov ni: kad je ti​je​lo do​is​ta pro​bu​đe​no na ži​vot. Ali mno​g i lju​di, kao taj tvoj glu​pi fi​lo​zof, ima​ju duh sa​mo pri​li​jep​ljen na mr​tvo ti​je​lo. Gle​dao ju je u ču​du. – Tje​les​ni ži​vot – re​če on – to je sa​mo ži​vo​tinj​ski ži​vot. – I to je bo​lje ne​g o pro​fe​sor​ska tru​pla. Ali ni​je is​ti​na! Ljud​sko se ti​je​lo tek ra​da za stvar​ni ži​vot. Kod Gr​ka ljup​ko je za​s​vje​du​ca​lo, za​tim su ga Pla​ton i Aris​to​tel ubi​li, a Is​us do​tu​kao. No, ti​je​lo se sa​da za​is​ta ra​da za ži​vot u div​nom sve​mi​r u, ži​vot ljud​skog ti​je​la – opre se ona. – Ti, dra​g a mo​ja, go​vo​r iš kao da ćeš uves​ti to do​ba. Do​du​še, od​la​ziš na od​mor, ali se, mo​lim te, ne​moj ta​ko nes​krom​no di​či​ti ti​me. Vje​r uj mi, ma ka​kav bio Bog, on će po​la​ko uk​lo​ni​ti cri​je​va i pro​bav​ne or​g a​ne iz ljud​skog ti​je​la da stvo​r i jed​no vi​še, du​hov​ni​je bi​će. – Za​što da ti vje​r u​jem, Clif​for​de, kad osje​ćam da se Bog, ka​kav već bio, naj​pos​li​je pro​bu​dio u mo​joj utro​bi i še​će se tu​da sa svim ža​r om sva​nu​ća. Za​što da ti vje​r u​jem kad osje​ćam upra​vo su​prot​no? – Oh, za​is​ta! A što je u te​bi pro​uz​r o​ko​va​lo tu iz​van​r ed​nu pro​mje​nu? Zar to što na​g a ju​r iš po ki​ši i igraš se ba​kan​ti​ce? Ze​lja za sen​za​ci​jom ili ra​dost što od​la​ziš u Ve​ne​ci​ju? – Jed​no i dru​g o! Sma​traš li da​je ruž​no što se ra​du​jem od​la​sku? – Ruž​no je što to ta​ko otvo​r e​no po​ka​zu​ješ. – On​da ću to kri​ti. – Ne​moj se upi​nja​ti. Svoj si ne​mir go​to​vo pre​ni​je​la na me. Go​to​vo osje​ćam kao da sam ja taj ko​ji od​la​zi. – A za​što ne bi i ti po​šao? – O to​me smo već go​vo​r i​li. Ako će​mo pra​vo, naj​vi​še se ra​du​ješ za​to što ćeš mo​ći da se za ne​ko vri​je​me ri​je​šiš sve​g a ovo​g a. Naj​ve​ća ti je ra​dost ovog ča​sa zbo​g om sve​mu. Ali sva​ki od​la​zak zna​či ne​ki sas​ta​nak drug​dje. A sva​ki je sas​ta​nak no​va obve​za. – Ne mis​lim ula​zi​ti ni u kak​ve no​ve obve​ze. – Ne​moj se hvas​ta​ti dok bo​g o​vi slu​ša​ju. – Ne, ne​ću se hvas​ta​ti.

Ipak je bi​la uz​bu​đe​na zbog od​la​ska, zbog to​g a što osje​ća da se ra​ski​da​ju ve​ze. Ni​je mo​g la druk​či​je. Clif​ford, ko​ji ni​je mo​g ao spa​va​ti, kar​tao se svu noć s gos​po​dom Bol​ton dok ni​je go​to​vo pa​la od umo​r a. Na​po​s​ljet​ku se pri​bli​žio dan Hil​di​na do​la​ska. Con​nie se do​g o​vo​r i​la s Mel​lor​som da će iz​vje​si​ti ze​le​ni šal kroz pro​zor ako sve bu​de u re​du za nji​ho​vu za​jed​nič​ku noć. Ako pak bu​de kak​ve za​pre​ke, iz​vje​sit će cr​ve​ni. Gos​po​da Bol​ton po​ma​g a​la je Cons​tan​ci da pa​ku​je. – Va​šem gos​pod​stvu ko​r is​tit će pro​mje​na. – Mis​lim da ho​će. Ni​je vam kri​vo što će​te Sir Clif​for​da ima​ti sa​mi na bri​zi ne​ko vri​je​me, zar ne? – Oh, ne! Ni​je mi te​ško, već ću ja to ure​di​ti s njim. Mis​lim da mo​g u sa​ma sve što tre​ba. Zar vam se ne či​ni da mu je bo​lje ne​g o što je bi​lo? – O, mno​g o bo​lje. Pra​vi​te ču​da s njim. – Za​is​ta? Ali svi su mu​škar​ci jed​na​ki: kao ma​la dje​ca. Sa​mo im tre​ba uga​đa​ti i la​ska​ti, či​ni​ti ne​ka mis​le kao da sve ide po nji​ho​voj vo​lji. Ne mis​li​te li vi ta​ko, mi​los​ti​va gos​po​do? – Bo​jim se da baš ne​mam do​volj​no is​kus​tva. Con​nie mal​ko zas​ta​de u pri​pre​ma​ma. – A ka​ko je bi​lo s va​šim mu​žem, jes​te li i s nji​me mo​r a​li kao s dje​te​tom? – upi​ta Con​nie i po​g le​da dru​g u že​nu. Gos​po​da Bol​ton pre​ki​de spre​ma​nje. – Da – od​g o​vo​r i – mo​r a​la sam mu dos​ta uga​đa​ti. Ali, va​lja mi priz​na​ti, uvi​jek je znao za čim idem. Obič​no mi​je po​pu​štao. – I ni​je ni​kad bio gos​po​dar i gaz​da? – Ni​je! Ali bi mu se po​ne​kad oči za​kri​je​si​le, i ta​da sam zna​la da mi va​lja po​pu​šta​ti. No, obič​no je on po​pu​štao. Ne, ni​kad ni​je bio gos​po​dar i gaz​da. Ali ni​sam to ni ja bi​la. Zna​la sam dok​le smi​jem i mo​g u, i on​da bih po​pu​šta​la, iako me to ka​di​kad dos​ta sta​ja​lo. – A što bi bi​lo da ste se tvr​do​g la​vih i os​ta​li pri svo​me? – Oh, ne znam, ni​kad ni​sam po​ku​ša​la. Pa i kad ni​je imao pra​vo, ako je bio upo​r an, ja sam po​pu​šta​la. Vi​di​te, ja ni​kad ni​sam htje​la ra zo​r i​ti ono što je bi​lo me​du na​ma. Ako svom si​lom ho​će​te pro​dri​je​ti sa svo​jom vo​ljom pro​tiv mu​ška​r a​ca, on​da je kraj. Ako vo​li​te ne​kog mu​škar​ca, mo​r a​te mu po​pus​ti​ti kad je u ne​što za​g ri​zao; ima​li vi pra​vo ili ne ima​li, tre​ba mu po​pus​ti​ti, ina​če će se ne​što pre​trg​nu​ti. Va​lja mi re​ći, Ted mi je ka​di​kad i po​pu​štao kad bih se za​ina​ti​la prem​da ni​sam ima​la pra​vo. Ta​ko bi​smo obo​je doš​li na svo​je. – Jes​te li tak​vi sa svi​ma svo​jim pa​ci​jen​ti​ma? – upi​ta Con​nie. – O, to je ne​što dru​g o. S nji​ma ni​sam tak​va. Znam što je za njih do​bro, ili pak nas​to​jim saz​na​ti, i on​da ure​dim ka​ko je naj​bo​lje u nji​ho​vu ko​r ist. To ni​je is​to kao i s onim ko​g a vo​li​te. Sa​svim je druk​či​je. Ako ste za​is​ta ne​kog vo​lje​li, mo​že​te bi​ti sr​dač​ni go​to​vo sa sva​kim čo​vje​kom ako ste mu po​treb​ni. Prem​da za​pra​vo ne ma​r i​te, ni​je vam sta​lo. A kad vam je u ži​vo​tu do​is​ta sta​lo do ko​g a, sum​njam da će​te ikad vi​še ma​r i​ti za ko​g a dru​g og. Te su ri​je​či upla​ši​le Con​nie. – Mis​li​te da se mo​že vo​lje​ti sa​mo jed​nom? – upi​ta ona. – Ili ni​kad. Ve​ći​na že​na ne vo​li ni​kad, ni​kad i ne po​ku​ša​ju. Ne zna​ju što to zna​či. Ni mu​škar​ci. Kad vi​dim že​nu ko​ja vo​li, sr​ce mi za njom za​mi​r e. – A mis​li​te li da se mu​škar​ci la​ko vri​je​đa​ju? – Jas​no! Ako im po​vri​je​di​te po​nos. Ali zar ni​su i že​ne is​te? Sa​mo, na​ša su dva po​no​sa po​ne​što raz​li​či​ta. Con​nie je raz​miš​lja​la o to​me. Opet su je na​pa​le zle slut​nje zbog od​la​ska: ima li uop​će smis​la da

ne​ka​mo pu​tu​je? Na​po​s​ljet​ku, zar ona ne na​pu​šta svog čo​vje​ka, ma i na krat​ko vri​je​me? A on je to​g a svjes​tan, za​to je i bio ta​ko ču​dan i za​jed​ljiv. Ipak, ljud​skim ži​vo​tom čes​to od​lu​ču​je splet vanj​skih okol​nos​ti. Con​nie je bi​la u vlas​ti tak​vih pri​li​ka. Ni​je se mo​g la iz​vu​ći sa​mo ta​ko dok bi dla​nom o dlan. A ni​je ni htje​la. Hil​da je pris​pje​la na vri​je​me, u če​t​vr​tak uju​tro, u ma​lom autu na ko​jem je stra​g a bio čvr​sto pri​pet kov​čeg. Iz​g le​da​la je čed​no i dje​vo​jač​ki kao uvi​jek, ali sa svag​da is​tom sa​mo​vo​ljom. Bi​la je vra​ški svo​je​g la​va. Kad se nje​zin muž u to uvje​r io, za​tra​žio je ras​ta​vu. A ona mu je iš​la na​r u​ku i to olak​ša​la prem​da ni​je ima​la lju​bav​ni​ka. Ni​je u taj mah ma​r i​la za mu​škar​ce. Bi​lo joj je s vo​ljom da bu​de svo​ja gos​po​da​r i​ca i gos​po​da​r i​ca svo​je dvo​je dje​ce, ko​je je na​mje​r a​va​la od​g o​ji​ti “ka​ko tre​ba”, ma što to zna​či​lo. I Con​nie je mo​g la po​ni​je​ti sa​mo je​dan kov​čeg. Ipak je pos​la​la je​dan kov​čeg ocu, ko​ji je pu​to​vao vla​kom. Ne​ma smis​la autom u Ve​ne​ci​ju. A Ita​li​ja je i pre​vru​ća da se po njoj pu​tu​je autom u sr​p​nju. On će ko​mot​no vla​kom. Upra​vo je do​pu​to​vao iz Škot​ske. Ta​ko je Hil​da, kao oz​bi​ljan ar​ka​dij​ski mar​šal ili pu​to​vo​đa, ure​di​la svu ma​te​r i​jal​nu stra​nu pu​to​va​nja. Sje​di​la je s Cons​tan​com u jed​noj od gor​njih so​ba i ča​vr​lja​la. – Čuj, Hil​da – Con​nie će po​ne​što upla​še​na – htje​la bih no​ćas pre​no​ći​ti ov​dje u bli​zi​ni: ne ov​dje, ne​g o u bli​zi​ni. Hil​da je upi​lji​la u ses​tru svo​je si​ve, ne​do​ku​či​ve oči. Či​ni​la se spo​koj​nom, a čes​to se zna​la raz​bjes​ni​ti. – Gdje je to u bli​zi​ni? – upi​ta ti​ho. – Pa znaš da ov​dje ne​ko​g a vo​lim, zar ne? – Slu​ti​la sam da​je ne​što po​sri​je​di. – Znaš, on ži​vi u bli​zi​ni, pa bih ovu noć pro​ve​la s nji​me. Mo​r am, obe​ća​la sam. Con​nie se jo​g u​ni​la. Hil​da šu​te​ći obo​r i gla​vu slič​nu Mi​ner​vi​noj. Za​tim je po​di​g la po​g led. – Ho​ćeš li mi re​ći tko je on? – upi​ta. – On je naš lu​g ar – pro​tis​nu Con​nie i ži​vo po​r u​me​nje, kao pos​ti​đe​no di​je​te. – Con​nie! – uzvik​nu Hil​da i po​di​že mal​ko nos od ne​g o do​va​nja; tu je kret​nju ba​šti​ni​la od maj​ke. – Znam, ali on je za​is​ta di​van. On za​is​ta zna što je njež​nost – re​če Con​nie, nas​to​je​ći da ga obra​ni. Hil​da, kao ru​me​na Ate​na, sjaj​na li​ca, obo​r i gla​vu te se za​mis​li. Za​pra​vo je bi​la sil​no lju​ta, ali se ni​je usu​đi​va​la to po​ka​za​ti, jer bi se Con​nie, ko​ja bi​ja​še na oca, od​mah uz​bu​ni​la i tvr​do​g la​vi​la. Is​ti​na, Hil​da ni​je vo​lje​la Clif​for​da, ni​je vo​lje​la nje​g o​vu hlad​nu umiš​lje​nost da​je net​ko! Bi​la je uvje​r e​na da on be​sram​no is​ko​r i​šta​va Con​nie. Na​da​la se da će ga nje​zi​na ses​tra os​ta​vi​ti. Ali, ka​ko je bi​la iz so​lid​no​g a škot​skog sred​njeg sta​le​ža, ni​je htje​la ni​kak​va “po​ni​že​nja” se​be ili svo​je obi​te​lji. – Ka​jat ćeš se za to – re​če joj. – Ne​ću! – uzvik​nu Con​nie, sva po​r u​me​njev​ši. – On je pra​vi iz​u​ze​tak. Ja ga za​is​ta vo​lim. Di​van je kao lju​bav​nik. Hil​da je još raz​miš​lja​la. – Br​zo ćeš ga se za​si​ti​ti – re​če – i dok bu​deš ži​va sti​djet ćeš se zbog nje​g a. – Ne, ne​ću! – na​dam se da ću ima​ti nje​g o​vo di​je​te. – Con​nie! – vik​nu Hil​da, tvr​do kao da​je uda​r i​la če​ki​ćem, sva bli​je​da od srdž​be. – Uči​nit ću sve što je mo​g u​će da ga do​bi​jem. Bit ću po​nos​na bu​dem li ima​la nje​g o​vo di​je​te. Ni​je ima​lo smis​la go​vo​r i​ti s njo​me. Hil​da nas​ta​vi raz​miš​lja​ti. – Zar Clif​ford ni​šta ne sum​nja? – upi​ta je.

– Oh, ne. A za​što bi? – Za​ci​je​lo si mu da​la mno​g o pri​li​ke da po​sum​nja – re​če Hil​da. – Ne, ni​ka​ko. – A taj no​ćaš​nji pot​hvat či​ni mi se pra​vom lu​dos​ti. Gdje ži​vi taj čo​vjek? – U ku​ći​ci na dru​g oj stra​ni šu​me. – Je li sa​mac? – Ni​je. Že​na ga​je os​ta​vi​la. – Ko​je je do​bi? – Ne znam. Sta​r i​ji je od me​ne. Hil​da je na sva​ki od​g o​vor bi​va​la sve lju​ća, lju​ti​la se žes​to​ko, kao i nje​zi​na ma​ti, ali je to pri​kri​va​la. – Da sam na tvo​me mjes​tu, ja bih odus​ta​la od no​ćaš​nje pus​to​lo​vi​ne – po​sa​vje​to​va​la je mir​no. – Ne mo​g u! Mo​r am no​ćas bi​ti s njim, ili ne​ću mo​ći uop​će pu​to​va​ti u Ve​ne​ci​ju. Jed​nos​tav​no, ne mo​g u. Hil​da kao da je opet ču​la svog oca te po​pus​ti iz čis​te di​plo​ma​ci​je. Pris​ta​la je da se obje odve​zu u Man​sfi​eld na ve​če​r u: oda​tle će, kad se smra​či, odves​ti Con​nie na​trag do pu​ta na ru​bu šu​me i uju​tro do​ći po nju, a ona će, Hil​da, pre​no​ći​ti u Man​sfi​el​du, ko​ji je uda​ljen pol sa​ta do​bre vož​nje. No bi​la je bi​jes​na na ses​tru što joj ta​ko mr​si pla​no​ve. Con​nie je na pro​zor iz​vje​si​la šal sma​r ag​d​ne bo​je. Od sil​ne lju​ti​ne na ses​tru umek​ša​la se Hil​da pre​ma Clif​for​du. Ipak, ima on du​ha. Što je tje​les​no nes​po​so​ban za lju​bav, to bo​lje: uto​li​ko je ma​nje raz​lo​g a za sva​đu. Hil​da je od​bi​ja​la od se​be tje​les​nu lju​bav u ko​joj mu​škar​ci pos​ta​ju ruž​na, se​bič​na ču​do​vi​šta. Con​nie ni​je mo​r a​la pro​ći što pro​la​ze dru​g e že​ne, ima​la je lak​ši ži​vot, ali ni​je bi​la to​g a svjes​na. Clif​ford je do​šao do za​ključ​ka da​je Hil​da, na kra​ju, uis​ti​nu in​te​li​g ent​na že​na i da bi bi​la iz​vr​s​na po​moć​ni​ca čo​vje​ku ko​ji bi se, pri​mje​r i​ce, ba​vio po​li​ti​kom. Da, u njoj ne​ma ni​kak​ve Cons​tan​ti​ne lu​dos​ti: u us​po​r ed​bi s Hil​dom Con​nie je još di​je​te, i čo​vjek joj mo​r a opra​šta​ti jer ni​je sa​svim po​uz​da​na. Ra​no su sje​li k ča​ju, vra​ta su os​ta​vi​li otvo​r e​na da sun​ce mo​že unu​tra. Bi​ja​še kao da su svi mal​ko za​dah​ta​ni. – Zbo​g om, Con​nie, dje​voj​či​ce! Vra​ti mi se ži​va i zdra​va. – Zbo​g om, Clif​for​de! Da, vra​tit ću se br​zo. Con​nie je bi​la go​to​vo njež​na. – Zbo​g om, Hil​da! Ti ćeš ma​lo pri​pa​zi​ti na nju, je li? – Ho​ću, svoj​ski! – od​g o​vo​r i Hil​da. – Ne​će ni​ka​mo da​le​ko od me​ne. – To je obe​ća​nje! – Zbo​g om, gos​po​do Bol​ton! Znam da će​te do​bro pa​zi​ti Sir Clif​for​da. – Ho​ću ko​li​ko god mo​g u, mi​los​ti​va gos​po​do. – I pi​ši​te mi ako bu​de kak​vih no​vos​ti, i jav​ljaj​te mi ka​ko je Sir Clif​ford. – Sva​ka​ko, mi​los​ti​va gos​po​do. Li​je​po se za​ba​vi​te i sret​no nam se vra​ti​te. Svi su ma​ha​li. Auto kre​nu. Con​nie se os​vr​nu i vi​dje Clif​for​da ka​ko sje​di u svo​jim ko​li​ci​ma na​vrh ste​pe​ni​ca. Na​po​s​ljet​ku, on je nje​zin muž, a Wrag​by nje​zin dom: pri​li​ke su ta​ko odre​di​le. Gos​po​da Cham​bers dr​ža​la je vra​ta otvo​r e​na i po​že​lje​la nje​zi​nu gos​pod​stvu sre​tan put. Auto je br​zo kliz​nuo iz ces​ta​r a što je skri​vao park i za​kre​nuo na ces​tu ko​jom su se ug​lje​na​r i vuk​li svo​jim ku​ća​ma. Hil​da za​kre​ne na Cro​s​shill Ro​ad, iako to ni​je bi​la glav​na ces​ta, ali je vo​di​la u Man​sfi​eld. Con​nie sta​vi na​o ča​le. Vo​zi​le su se duž že​ljez​nič​ke pru​g e ko​ja je bi​la u udo​li​ni ni​že njih. On​da mos​tom pri​je​-

do​še pre​ko udo​li​ne. – To je put što vo​di do lu​g a​r e​ve ku​će – re​če Con​nie. Hil​da nes​trp​lji​vo po​g le​da ona​mo. – Straš​na je šte​ta što ne mo​že​mo rav​no! U de​vet bi​smo sti​g le u Pa​li Ma​li. – Zao mi je zbog te​be – uz​vra​ti Con​nie is​pod svo​jih na​o ča​le. Br​zo su pris​pje​le u Man​sfi​eld, ne​koć ro​man​ti​čan a sa​da očaj​no tu​žan ru​dar​ski gra​dić. Hil​da za​us​ta​vi kod ho​te​la oz​na​če​na u auto​vo​di​ču, te uze so​bu. Sve za​jed​no bi​lo je ta​ko ne​pri​jat​no, a Hil​da je bi​la i su​vi​še lju​ta a da bi go​vo​r i​la. No Con​nie joj je mo​r a​la ne​što pri​po​vi​je​da​ti o svo​joj lju​ba​vi. – On, pa on! Ko​jim ga ime​nom zo​veš? Sa​mo ve​liš on – re​če Hil​da. – Ni​kad ga ne zo​vem ime​nom, a ni on me​ne: mal​ko čud​no kad pra​vo raz​mis​liš. Zo​ve se Oli​ver Mel​lors. – A ka​ko bi se osje​ća​la da bu​deš gos​po​đa Mel​lors umjes​to Lady Chat​ter​ley? – Vo​lje​la bih to. S Con​nie se vi​še ni​šta ni​je da​lo. Uos​ta​lom, ako je taj čo​vjek pet-šest go​di​na bio po​r uč​nik u voj​s​ci u In​di​ji, za​ci​je​lo je ma​nje-vi​še zgo​dan. Oči​to ima zna​ča​ja. Hil​da je po​ma​lo bi​va​la mek​ša. – Ali ćeš ga se br​zo za​si​ti​ti – re​če – a on​da ćeš se sti​dje​ti svo​je ve​ze s njim. Ne mo​že se čo​vjek mi​je​ša​ti s rad​ni​ci​ma. – Pa ti si so​ci​ja​list. Uvi​jek si bi​la na stra​ni rad​niš​tva. – Mo​g u uz njih bi​ti za po​li​tič​ke kri​ze: upra​vo sto​g a što sam s nji​ma, znam ka​ko je ne​mo​g u​će ve​za​ti svoj ži​vot s nji​ho​vim. Ne go​vo​r im to iz sno​biz​ma, ne​g o za​to što je cio ri​tam nji​ho​va ži​vo​ta druk​či​ji. Hil​da je ži​vje​la me​du pra​vim po​li​tič​kim in​te​lek​tu​al​ci​ma, ta​ko da joj se te​ško mo​g lo su​prot​sta​vi​ti. Do​sad​ni sa​ti u ho​te​lu vuk​li se po​la​ko, i na​kra​ju su sje​le za jed​no​lič​nu ve​če​r u. Za​tim Con​nie sta​vi ne​što stvar​či​ca u svi​le​nu tor​bi​cu i još jed​nom po​češ​lja ko​su. – Ipak, Hil​da, lju​bav mo​že bi​ti div​na kad osje​ćaš da ži​viš i da si u sre​di​štu stva​r a​nja. Bi​lo je go​to​vo kao da se hva​li. – Mis​lim da i sva​ki ko​ma​r ac osje​ća is​to – re​če Hil​da. Ve​čer je bi​la div​no jas​na i tra​ja​la je du​g o, čak i u gra​di​ću. Bit će jas​na i ci​je​la noć. Od zlo​vo​lje Hil​di​no li​ce bi​ja​še po​put ma​ske. Sje​la je opet u auto, i njih se dvi​je po​ve​zo​še na​trag, ali kre​nu​še dru​g im pu​tem, kroz Bol​so​ver. Con​nie je ima​la na​o ča​le i ka​pu da je ne pre​poz​na​ju, i sje​di​la je šu​te​ći. Što se Hil​da vi​še pro​ti​vi​la, Con​nie je sve vi​še pris​ta​ja​la uz čo​vje​ka ko​g a je vo​lje​la, iš​la bi za nje​g a u oganj i vo​du. Ima​le su upa​lje​na pred​nja svje​tla dok su se vo​zi​le kroz Cro​s​shill, a po ma​lom ra​svi​jet​lje​nom vla​ku što je udo​li​com brek​tao kraj njih, či​ni​lo se da je za​is​ta noć. Hil​da je ra​ču​na​la da će na​kraj mos​ta za​kre​nu​ti na polj​ski put. Us​po​r i​la je pri​lič​no na​g lo i skre​nu​la s ces​te, a svje​tla pro​sja​še bi​je​lom svje​tlos​ti na pu​tu obras​lu tra​vom. Con​nie po​g le​da van. Vi​dje​la je ne​ku sje​nu te otvo​r i​la vra​ta. – Evo nas! – re​če ti​ho. Hil​da je pak uga​si​la svje​tla i nas​to​ja​la okre​nu​ti ko​la vo​ze​ći na​trag. – Ne​ma ni​šta na mos​tu? – upi​ta krat​ko. – Sve je u re​du – od​g o​vo​r i mu​ški glas. Po​vez​la je na​tra​ške na most, za​kre​nu​la, po​tom po​vez​la ko​ji ko​r ak na​pri​jed po ces​ti, on​da una​trag na put, pod bri​jest, ga​ze​ći tra​vu i pa​prat. Za​tim je uga​si​la sva svje​tla. Con​nie si​de. Čo​vjek je sta​jao pod dr​ve​ćem. – Je​si li du​g o če​kao? – upi​ta Con​nie.

– Ni​sam – od​g o​vo​r i on. Obo​je po​če​ka​še da si​de Hil​da. Ali ona za​lu​pi vra​ti​ma te os​ta​de sje​de​ći ne​po​mič​no. – Ovo je mo​ja ses​tra Hil​da. Bi li pri​šao i poz​dra​vio? Hil​da, ovo je Mel​lors. Lu​g ar po​di​že še​šir, ali ne pri​đe. – Pro​še​taj s na​ma do ku​ći​ce, Hil​da – po​zva je Con​nie. – Ni​je da​le​ko. – A štos autom? – Lju​di ih os​tav​lja​ju uz ces​tu. Imaš ključ. Hil​da je šu​tje​la i raz​miš​lja​la. Po​tom po​g le​da na​trag niz put. – Mo​g u li na​tra​ške oko onog gr​ma? – upi​ta. – Da​ka​ko – od​g o​vo​r i lu​g ar. Po​tje​r a​la je na​tra​ške i za​vi​la oko gr​ma, ta​ko da se s ces​te ni​je vi​dje​lo; za​tim je za​klju​ča​la auto i siš​la. Bi​la je noć, ali svi​je​tla. Grm​lje duž za​pu​šte​nog pu​ta iz​r as​lo vi​so​ko i div​lje i iz​g le​da​lo vr​lo tam​no. Svjež sla​dak mi​r is leb​dio u zra​ku. Lu​g ar po​de na​pri​jed, za njim Con​nie, po​tom Hil​da, svi šu​te​ći. On je te​ža mjes​ta os​vjet​lji​vao svo​jom džep​nom svje​tilj​kom, pa su nas​tav​lja​li put, dok je nad hras​to​vi​ma me​ko huk​ta​la so​va, a Flo​ssie ti​ho lu​nja​la na​o ko​lo. Ni​jed​no od njih tro​je ni​je mo​g lo go​vo​r i​ti. Ni​su ima​li što re​ći. Na​kon ne​kog vre​me​na Con​nie opa​zi žu​to svje​tlo u ku​ći​ci, i sr​ce joj ja​če za​ku​ca. Pla​ši​la se mal​ko. Nas​ta​vi​li su put, sve ona​ko jed​no za dru​g im. On ot​klju​ča vra​ta te ude pr​vi u to​plu ali praz​nu so​bi​cu. Va​tra je ti​ho i cr​ve​no go​r je​la na og​nji​štu. Stol bi​ja​še pros​trt, na nje​mu dva ta​nju​r a i dvi​je ča​še, ovaj put na pra​vom bi​je​lom stol​nja​ku. Hil​da je tres​la ko​som i ogle​da​la se po pus​toj, tuž​noj so​bi. Za​tim pri​bra hra​brost i po​g le​da mu​škar​ca. Bio je sred​nje vi​sok i su​ho​njav, uči​nio joj se pris​ta​lim. Os​tao je suz​dr​žan, po​ka​zu​ju​ći da mu ni​je do raz​g o​vo​r a. – Sjed​ni, Hil​da – po​zva je Con​nie. – Sjed​ni​te – re​če i on. – Mo​g u li vam pri​r e​di​ti čaj ili što dru​g o, ili bis​te ča​šu pi​va? Ugod​no je hlad​no. – Pi​vo! – ja​vi se Con​nie. – I me​ni, mo​lim! – re​če Hil​da, smi​ješ​no bo​ja​ž​lji​vo. On je po​g le​da i kim​nu gla​vom. Uzeo je mo​dar vrč i kre​nuo u pros​to​r i​ju iza ku​hi​nje. Kad se vra​tio s pi​vom, li​ce mu se opet pro​mi​je​ni​lo. Con​nie sje​de po​kraj vra​ta, a Hil​da na nje​g o​vu sto​li​cu, le​đi​ma okre​nu​ta zi​du na pro​zor​skoj stra​ni. – To je nje​g o​va sto​li​ca – bla​g o će Con​nie. Hil​da sko​či kao da su je opek​li. – Sa​mo sje​di​te, sa​mo sje​di​te! Uz​mi​te ko​ju ho​će​te sto​li​cu, nit​ko od nas ni​je med​vjed iz pri​če – re​če on sa​vr​še​no rav​no​duš​no. I do​ne​se Hil​di ča​šu i na​to​či joj pi​va iz mo​drog vr​ča. – Što se ti​če ci​g a​r e​ta – re​če – ne​mam ih, mo​žda ima​te svo​je. Ja ne pu​šim. Ho​će​te li što​g od po​jes​ti? Obra​ti se iz​r av​no Cons​tan​ci: – Da ti do​ne​sem što​g od za je​lo? Bi li htje​la? Ti vo​liš što​g od pri​g ris​ti. Go​vo​r io je u svo​me na​r je​čju, mi​mo i bez​briž​no kao da je kr​č​mar u kr​č​mi. – A što imaš? – upi​ta Con​nie, cr​ve​ne​ći se. – Ku​ha​ne šun​ke, si​r a, ora​ha, ako ti je s vo​ljom. Ne​ma ve​li​kog iz​bo​r a. – Ho​ću – re​če Con​nie. – Ho​ćeš li i ti, Hil​da?

Hil​da po​di​že po​g led k nje​mu: – Za​što go​vo​r i​te jor​k​šir​skim na​r je​čjem? – upi​ta ga ti​ho. – Pa ta​ko. Ovo ni​je jor​k​šir​sko na​r je​čje ne​g o der​bij​sko. Po​g le​dao ju je s je​dva pri​mjet​lji​vim pod​smi​je​hom. – U re​du, der​bij​sko. Za​što go​vo​r i​te der​bij​ski? U po​čet​ku ste go​vo​r i​li is​prav​no en​g le​ski. – Ta​ko? Zar ne smi​jem druk​či​je kad mi je po vo​lji? Pus​ti​te me da go​vo​r im der​bij​ski kad mi se mi​li. Ako ne​ma​te ni​šta pro​tiv to​g a. – Zvu​či po​ne​što iz​vje​šta​če​no – re​če Hil​da. – Mo​žda. Ali u Te​ver​shal​lu vaš bi go​vor zvu​čao iz​vje​šta​če​no. Po​nov​no ju je po​g le​dao, is​ko​sa, kao iz ne​ke čud​ne uda​lje​nos​ti, kao da ve​li: “Pa tko ste vi za​pra​vo?” Oti​šao je u sprem​ni​cu po je​lo. Ses​tre su sje​di​le šu​te​ći. Do​nio je još je​dan ta​njur, nož i vi​lju​šku. Za​tim ka​za: JA! – Ako vas ne sme​ta, ski​nut ću ka​put, kao uvi​jek. I ski​de ka​put, obje​si ga o klin, pa sje​de za stol, u ko​šu​lji: ko​šu​lja mu bi​ja​še od tan​ka fla​ne​la krembo​je. – Pos​lu​ži​te se! – re​če. – Iz​vo​li​te! Ne daj​te se nut​ka​ti. Na​r e​zao je kru​ha i os​tao sto​je​ći ne​po​mič​no. Hil​da osje​ti, ka​ko je pri​je osje​ća​la i Con​nie, nje​g o​vu moć šut​nje i uda​lje​nos​ti. Vi​dje​la je nje​g o​vu ma​lu osjet​lji​vu ru​ku što je ne​haj​no le​ža​la na sto​lu. Ne, on ni​je obi​čan rad​nik, ni​ka​ko! On se sa​mo pra​vi, glu​mi! – Ipak – re​če ona, uzi​ma​ju​ći mal​ko si​r a– bi​lo bi pri​r od​ni​je kad bis​te s na​ma go​vo​r i​li is​prav​no en​gle​ski, a ne u na​r je​čju. Po​g le​dao ju je i osje​tio nje​nu vra​šku vo​lju. – Mis​li​te? – re​če is​prav​nim en​g le​skim. – Bi li bi​lo pri​r od​no išta što bi se iz​r ek​lo iz​me​đu vas i me​ne, osim što bis​te ka​za​li da me đa​vo no​si pri​je ne​g o što me va​ša ses​tra ikad opet vi​di? I osim ono​g a što bih vam ja is​to ta​ko ne​ugod​no uz​vra​tio? Bi li išta dru​g o bi​lo pri​r od​no? – Oh, da – na to će Hil​da. – Li​je​po po​na​ša​nje bi​lo bi sa​svim pri​r od​no. – Dru​g a pri​r o​da, da ta​ko ka​že​mo – re​če on i na​smi​ja se. – Ne, ne, sit sam li​je​pog po​na​ša​nja, os​ta​vi​te me na mi​r u! Hil​da je za​is​ta bi​la zbu​nje​na i straš​no lju​ta. Na​po​s​ljet​ku, mo​g ao bi on ipak priz​na​ti da mu se is​ka​zu​je čast. Umjes​to što svo​jom glu​mom i nad​me​nim dr​ža​njem valj​da mis​li da on dru​g i​ma is​ka​zu​je čast. Kak​ve li dr​skos​ti! Jad​na za​lu​ta​la Con​nie, u pan​dža​ma to​g a čo​vje​ka! Je​li su šu​te​ći. Hil​da po​g le​da ka​ko se on vla​da za sto​lom. I pro​tiv vo​lje mo​r a​la je priz​na​ti da​je on na​g on​ski ob​zi​mi​ji i bo​lje od​g o​jen ne​g o ona. U njoj je bi​la ne​ka škot​ska nes​pret​nost. Osim to​g a, bio je on sa​svim mi​r an i suz​dr​ža​no sa​mo​s​vjes​tan En​g lez, bez oš​trih bri​do​va. Bi​lo bi vr​lo te​ško nad​ma​ši​ti ga. – A mis​li​te li vi za​is​ta – opet će ona, ali ne​što bla​že – da se is​pla​ti? – Da se is​pla​ti, što? – Ta pus​to​lo​vi​na s mo​jom ses​trom. Na li​cu mu se ja​vi smi​julj što raz​dra​žu​je. – Tre​ba pi​ta​ti nju – opet će u na​r je​čju. Za​tim je po​g le​dao Con​nie. – Do​la​ziš ova​mo od slo​bod​ne vo​lje, zar ne? Ja te ni​sam si​lio. Con​nie po​g le​da Hil​du.

– Mo​lim te, Hil​da, ne za​no​vi​je​taj! – Na​r av​no, ne​ću. Ali net​ko mo​r a mis​li​ti o pri​li​ka​ma. Tre​ba​lo bi da imaš ne​ku stal​nost u ži​vo​tu, ne smi​ješ uvi​jek pra​vi​ti glu​pos​ti. Nas​tao je tre​nu​tak šut​nje. – Stal​nost? – pri​hva​ti on. – Sto ti​me mis​li​te re​ći? Kak​vu stal​nost ima​te vi u svo​me ži​vo​tu? Mis​lim da se ka​ni​te ras​ta​vi​ti. Kak​va je to stal​nost? Sa​mo stal​nost va​še tvr​do​g la​vos​ti. Ne sum​njam u to. I kak​vu će​te ko​r ist ima​ti od to​g a? Imat će​te i pre​ko gla​ve te svo​je stal​nos​ti sa​mo dok još ko​ju go​di​nu po​ži​vi​te. Tvr​do​g la​va i sa​mo​volj​na že​na, to je nje​zi​na stal​nost. Bo​g u hva​la što ni​sam onaj ko​ji se mo​r a bah​ta​ti s va​ma! – S ko​jim pra​vom vi ta​ko go​vo​r i​te sa mnom? – re​če Hil​da. – S ko​jim pra​vom! S ko​jim pra​vom vi za​no​vi​je​ta​te dru​g i​ma sa svo​jom stal​nos​ti? Pre​pus​ti​te dru​g e nji​ho​voj vlas​ti​toj stal​nos​ti. – Zar vi, moj gos​po​di​ne, mis​li​te da ja vo​dim bri​g u o va​ma? – ti​ho će Hil​da. – Ja mis​lim da vo​di​te, jer ste ma​nje-vi​še mo​ja svast. – Još smo da​le​ko od to​g a, uvje​r a​vam vas. – A ja vas uvje​r a​vam da baš ni​smo ta​ko da​le​ko. I ja imam sta​no​vi​tu stal​nost u ži​vo​tu, i do​bra je kao i va​ša. Ako va​ša ses​tra do​la​zi k me​ni za ma​lo lju​ba​vi i njež​nos​ti, ona zna što ra​di. Bi​la je već u mo​joj pos​te​lji. Bo​g u hva​la da nis​te bi​li vi sa svo​jom stal​nos​ti. Nas​ta​la je ti​ši​na, a za​tim je do​dao: – A, ne, ja ne no​sim svo​je hla​če s tu​r om na​pri​jed. Ako mi se što do​pad​ne, hva​la zvi​jez​da​ma. Čo​vjek ima ve​li​ko za​do​volj​stvo s ovak​vom dje​voj​kom; to je ne​što sa​svim dru​g o ne​g o s ne​kom od va​še fe​le. Šte​ta za​pra​vo, jer vi bis​te mo​g li bi​ti do​bra ja​bu​ka umjes​to li​je​pe div​lja​ke. Že​ne kao što ste vi tre​ba​lo bi do​bro ci​je​pi​ti. Gle​dao ju je s čud​nim ti​tra​vim smi​je​škom u ko​je​mu bi​ja​še čul​nos​ti i priz​na​nja. – A mu​škar​ce kao što ste vi – re​če ona – tre​ba​lo bi odvo​ji​ti od os​ta​log svi​je​ta: zbog nji​ho​ve vul​gar​nos​ti i se​bič​ne po​žu​de. – Oh, gos​po​do! Sre​ća je što je os​ta​lo još tak​vih mu​ška​r a​ca kao što sam ja. A vi ste zas​lu​ži​li što ima​te: os​ta​li ste sa​mi sam​ca​ti. Hil​da je us​ta​la i kre​nu​la pre​ma vra​ti​ma. Us​ta​de i on i ski​de ka​put s kli​na. – Već ću i sa​ma po​g o​di​ti put – re​če ona. – Sum​njam u to – uz​vra​ti on mir​no. Ta​ba​li su niz put opet u smi​ješ​nom re​du, jed​no za dru​g im. So​va je još huk​ta​la. On je znao da bi je tre​ba​lo us​tri​je​li​ti. Auto je sta​jao ne​dir​nut, mal​ko oro​šen. Hil​da se po​pe i upa​li mo​tor. Lu​g ar i Con​nie po​če​ka​še. – Sa​mo vam jed​no ve​lim – re​če ona iza svo​je ut​vr​de – ne vje​r u​jem da će vam se to is​pla​ti​ti. – Što je jed​no​me slast, dru​g o​me je otrov – ja​vi se on iz ta​me. – A za me​ne je med i mli​je​ko. Svje​tla se upa​li​še. – Ne​moj da te uju​tro če​kam, Con​nie. – Ne, ne​ćeš. La​ku noć. Auto se po​la​ko us​pe na ces​tu, za​tim kliz​nu na​pri​jed i nes​ta​de, os​tav​lja​ju​ći za so​bom ti​hu noć. Con​nie mu se plaš​lji​vo uhva​ti za ru​ku, i njih dvo​je kre​nu​še pu​tem. On ni​je go​vo​r io. Na​po​s​ljet​ku ga ona po​te​že da sta​ne. – Po​lju​bi me! – šap​nu ona.

– Ne, po​če​kaj ma​lo! Po​če​kaj dok se ohla​dim – re​če on. To ju je za​bav​lja​lo. Sve​udilj ga je dr​ža​la za ru​ku, te su šu​te​ći iš​li pu​tem. Bi​la je za​do​volj​na što je s nji​me, i to upra​vo sa​da. Za​drh​ta​la je pri po​mis​li da ju je Hil​da mo​g la ote​ti od nje​g a. On je bio ne​do​ku​či​vo šut​ljiv. Kad su opet sti​g li u ku​ći​cu, ona go​to​vo za​ple​sa od sre​će što se ri​je​ši​la ses​tre. – Bio si stra​šan pre​ma Hil​di – re​če mu ona. – Tre​ba​lo bi da do​bi​je ba​ti​na. – Za​što? Pa ona je ta​ko ljup​ka. Ni​je joj od​g o​vo​r io ne​g o je kre​nuo za ve​čer​njim pos​lo​vi​ma, ti​him si​g ur​nim kret​nja​ma. Bio je vanj​šti​nom ljut, ali ne na nju. To je Con​nie osje​ća​la. Nje​g o​va ljut​nja da​va​la mu je čud​nu lje​po​tu, ne​ku unu​tar​nju mi​li​nu i sjaj od ko​jeg je sva tre​pe​r i​la i od ko​jeg su joj se udo​vi ras​ta​pa​li. On se još ni​je oba​zi​r ao na nju. Na​po​s​ljet​ku je sjeo i po​čeo dri​je​ši​ti ci​pe​le. Za​tim je po​di​g ao po​g led pre​ma njoj, is​pod obr​va na ko​ji​ma se još za​dr​ža​va​la srdž​ba. – Ho​ćeš li po​ći go​r e? – re​če. – Ta​mo je svi​je​ća. I kret​njom gla​ve po​ka​za na svi​je​ću što je go​r je​la na sto​lu. Ona je pos​luš​no uze, a on joj pro​ma​tra​še oble bo​ko​ve dok je uz​la​zi​la ste​pe​ni​ca​ma. Bi​la je to noć čul​nih stras​ti ko​jih se ona mal​ko pla​ši​la i ko​ji​ma se go​to​vo opi​r a​la: ipak su je po​nov​no sr​si​li pro​boj​ni sr​si čul​nos​ti, druk​či​ji, oš​tri​ji, stras​ni​ji od sr​sa njež​nos​ti, ali, u taj čas, po​želj​ni. Iako po​ne​što upla​še​na, pu​šta​la mu je na vo​lju, i bez​o b​zir​na, ne​sra​me​ž​lji​va po​žu​da po​tre​se je do te​me​lja, ra​zot​kri​je do dna i uči​ni od nje dru​g u že​nu. Ni​je to za​pra​vo bi​la lju​bav. Ni​je to bi​la po​ho​ta. Bi​la je to čul​nost, oš​tra i vre​la kao va​tra od ko​je je du​ša sa​g o​r i​je​va​la u pe​peo. Ta​je va​tra spa​li​la stid, naj​dub​lji, naj​sta​r i​ji stid, na naj​taj​ni​jem mjes​tu. Sta​ja​lo ju je na​po​r a da mu pus​ti sve na vo​lju. Mo​r a​la je bi​ti pa​siv​na, pos​luš​na stvar​ca, ro​bi​nja, tje​les​na ro​bi​nja. A ipak ju je strast za​hva​ti​la svo​jim plat​ne​nim je​zi​ci​ma na ko​ji​ma je iz​g a​r a​la, i kad joj je raz​blud​ni pla​men pro​šao utro​bu i gru​di, či​ni​lo joj se da umi​r e žes​to​kom i div​nom smr​ti. Čes​to se pi​ta​la što je Abe​lard mis​lio ka​zav​ši da je s He​lo​izom u jed​noj go​di​ni pro​šao sve stup​nje i pro​fi​nje​nos​ti stras​ti. To is​to pri​je ti​su​ću go​di​na: pri​je de​set ti​su​ća go​di​na! Is​to je i na grč​kim va​za​ma, po​svu​da! Pro​fi​nje​nost stras​ti, ćud​lji​vos​ti čul​nos​ti! Po​tre​ba, vječ​na po​tre​ba da se sa​že​že laž​na sra​me​ž​lji​vost i da se ta​lje​njem pro​čis​ti naj​te​ža ru​da ti​je​la. Og​njem čis​te čul​nos​ti. Ta​ko je mno​g o na​uči​la u toj krat​koj lju​bav​noj no​ći. Pri​je je mis​li​la da že​na mo​r a umri​je​ti od sti​da, a ono – umro je stid. Stid, to je strah. Du​bo​ki or​g an​ski sram, sta​r i fi​zič​ki strah ko​ji se sku​pio u ko​r i​je​nju na​šeg ti​je​la i mo​že ga odag​na​ti sa​mo čul​ni oganj, na​po​s​ljet​ku je uk​lo​njen, odag​nao ga je mu​ški ud, ta​ko da​je sti​g la u sr​ce svo​je džun​g le. Osje​ti​la je, sa​da, da​je do​pr​la do naj​dub​lje du​bi​ne svo​je pri​ro​de i da je u bi​ti bez sra​ma. Bi​la je svoj vlas​ti​ti čul​ni, go​la i bes​tid​na. Osje​ti​la je po​bje​du, go​to​vo oho​lost. Ta​ko! Ta​ko je to dak​le! To je ži​vot! Ta​kav je dak​le čo​vjek u svo​joj bi​ti. Ni​je ni​šta os​ta​lo neo​t​kri​ve​no, ni​šta če​g a bi se tre​ba​lo sti​dje​ti. Svo​ju naj​in​tim​ni​ju go​lo​ti​nju di​je​li​la je s mu​škar​cem, s jed​nim dru​g im bi​ćem. A ka​kav je bez​o b​zi​r an đa​vo mu​ška​r ac! Za​is​ta pra​vi đa​vo! Tre​ba ja​kos​ti da ga pod​ne​seš. Tre​ba​lo je na​po​r a da stig​ne do sr​ca tje​les​ne džun​g le, do po​s​ljed​njeg i naj​dub​ljeg sklo​ni​šta or​g an​skog sti​da. Sa​mo ga​je fa​los mo​g ao pro​na​ći. A ka​ko je sa​mo bio za​bi​jen u nju. I ka​ko ga​je, u stra​hu, mr​zi​la. A ka​ko ga je na kra​ju že​lje​la! Sa​da je to zna​la. U dnu du​še, du​bo​ko u svo​joj unu​ta​mjos​ti, po​tre​bo​va​la je tu na​va​lu fa​lo​sa, po​taj​no ju že​lje​la, i bi​la je uvje​r e​na da​je ne​će ni​ka​da do​ži​vje​ti. A sa​da se sve na​g lo po​ja​vi​lo, i je​dan je mu​ška​r ac di​je​lio s njom nje​zi​nu po​s​ljed​nju i

ko​nač​nu go​lo​ti​nju – ona je bi​la bez sti​da. Ka​ko su la​ž​ljiv​ci pjes​ni​ci i svi os​ta​li! Uvje​r a​va​ju čo​vje​ka da že​le osje​ćaj. U stvar​nos​ti pak čo​vjek naj​vi​še že​li čul​nost ko​ja ga sve​g a pro​ži​ma i sa​ži​že, straš​nu čul​nost. Eh, na​ći mu​škar​ca ko​ji se na sve usu​đu​je, bez mis​li na stid ili gri​jeh, ili na ko​nač​no ka​ja​nje! Kad se kas​ni​je sti​diš ili na​vo​diš na stid, ka​ko je to straš​no! Kak​va šte​ta što su mu​škar​ci ta​ko pa​sje sra​me​ž​lji​vi kao Clif​ford! I kao Mic​ha​elis! Obo​ji​ca su bi​la, što se ti​če čul​nos​ti, pa​sje i po​ni​ža​va​ju​će od​vrat​ni. Naj​vi​ši uži​tak du​ha! A što je to za že​nu? I što je to za​pra​vo za mu​škar​ca? On sa​mo pos​ta​je još pr​lja​vi​ji i pa​sji, čak i du​hom. Po​treb​na mu je zgolj​na čul​nost čak i da bi pro​čis​tio i obo​drio duh. Zgolj​na čul​nost, a ne ta pr​lja​va zbr​ka​nost. Bo​že, ka​ko je mu​ška​r ac ne​što neo​bič​no! Svi su oni sa​mo psi ko​ji ju​r e na​o ko​lo, nju​ška​ju i pa​r e se. Ka​ko je te​ško na​ći mu​škar​ca ko​ji se ne bo​ji i ne sti​di! I eto, gle​da ga sa​da ka​ko spa​va kao div​lja zvjer​ka, uda​ljen od nje u sa​mo​ći svo​g a sna. I pri​vi​nu se k nje​mu da ne bu​de da​le​ko od nje​g a. Kad se pro​bu​dio, pro​bu​dio je i nju sa​svim. Sje​dio je na pos​te​lji te ju gle​dao. Ona je vi​dje​la svo​ju go​lo​ti​nju u nje​g o​vim oči​ma, i nje​g o​vu du​bo​ku svi​jest o njoj. I flu​id​na mu​ška spoz​na​ja o njoj bi​ja​še kao da ne​ka​mo stru​ji k njoj iz nje​g o​vih oči​ju te je ovi​ja straš​ću. Ah, ka​ko je uži​tak i mi​li​na ima​ti udo​ve i ti​je​lo po​lus​ne​no, a te​ško i pro​že​to straš​ću. – Je li vri​je​me us​ta​ja​nju? – upi​ta ona. – Šest i pol. U osam tre​ba​lo je da bu​de na kra​ju pu​telj​ka. Uvi​jek i uvi​jek ne​či​ji pri​ti​sak nad čo​vje​kom! – Mo​g ao bih pri​pre​mi​ti do​r u​čak pa ti ga do​ni​je​ti ova​mo: ho​ćeš li? – Oh,da! Flo​ssie je do​lje ti​ho cvi​lje​la. Us​tao je, od​ba​cio pi​dža​mu i pro​tr​ljao se ruč​ni​kom. Ka​ko je li​je​po ljud​sko bi​će kad je pu​no sr​ča​nos​ti i ži​vo​ta! Ta​ko je mis​li​la dok ga​je šu​te​ći pro​ma​tra​la. – Od​mak​ni za​vje​su, ho​ćeš li? Sun​ce je već sja​lo po njež​nom ju​tar​njem liš​ću, a šu​ma bi​ja​še ta​ko bli​zu, mo​dra i svje​ža. Ona sje​de u pos​te​lji i sa​nji​vo za​g le​da kroz ta​van​ski pro​zor, stiš​ću​ći ru​ka​ma go​le doj​ke. On se odi​je​vao. Ona je na​pol sna​tri​la o ži​vo​tu, o ži​vo​tu s njim, upra​vo o ži​vo​tu. On se uda​lja​vao, bje​žao od nje​zi​ne po​g i​belj​ne na​g os​ti što se on​dje zgu​r i​la. – Je​sam li to sa​svim iz​g u​bi​la svo​ju spa​va​ći​cu? – upi​ta ona. Seg​nuo je ru​kom pod po​kri​vač u dnu pos​te​lje te iz​vu​kao ko​mad tan​ke svi​le. – Osje​ćao sam da mi se svi​la mo​ta​la oko glež​nje​va. Spa​va​ći​ca bi​ja​še go​to​vo sva po​de​r a​na. – Ne ma​r i – re​če ona. – Pri​pa​da za​is​ta ova​mo. Os​ta​vit ću je ov​dje. – Da, os​ta​vi je. Mo​g u je no​ću stis​nu​ti me​du no​g e za druš​tvo. Ne​ma na njoj ni​kak​va ime​na i ni​kak​va zna​ka, zar ne? Obuk​la je na se raz​dr​tu svi​lu, sje​la i drem​lji​vo se za​g le​da​la kroz pro​zor. Pro​zor bi​ja​še otvo​r en, ju​tar​nji zrak ula​zio kro​za nj i s nji​me pti​čji poj. Pti​ce su ne​pres​ta​no po​li​je​ta​le. On​da je opa​zi​la Flo​ssie ka​ko švr​lja na​o ko​lo. Va​ni obju​tri​lo. Ču​la je ka​ko on do​lje lo​ži va​tru, cr​pe vo​du te iz​la​zi na straž​nja vra​ta. Do​ma​lo do​pri​je do nje mi​r is pr​že​ne sla​ni​ne, i na​po​s​ljet​ku eto nje​g a go​r e, s ve​li​kim cr​nim plad​njem s ko​jim je je​dva pro​šao na vra​ta. Sta​vio je pla​danj na pos​te​lju i na​lio čaj. Con​nie sje​de u svo​joj po​de​r a​noj spa​va​ći​ci i glad​no se nak​lo​pi na je​lo. On je sjeo na onu je​di​nu sto​li​cu, sa svo​jim ta​nju​r om na ko​lje​ni​ma. – Ka​ko pri​ja! – re​če ona. – Ka​ko je li​je​po do​r uč​ko​va​ti za​jed​no. 4x1; On je jeo šu​te​ći i mis​lio ka​ko vri​je​me br​zo pro​mi​če. I nje​zi​ne se mis​li do​hva​ti​še to​g a. – Ka​ko bih vo​lje​la os​ta​ti ov​dje s to​bom i da​je Wrag​by mi​li​jun mi​lja da​le​ko od nas! Ja za​pra​vo od​la​zim s Wrag​byja. Ti to znaš, žar​ne?

– Da. – I obe​ća​vaš da će​mo ži​vje​ti za​jed​no, da će​mo vo​di​ti za​jed​nič​ki ži​vot, ti i ja! Obe​ća​vaš li? – Da, kad mog​ne​mo. – Da, da, mi to ho​će​mo, je li da ho​će​mo? Nag​nu​la se na​pri​jed i uhva​ti​la ga za ru​ku, ta​ko te joj se čaj pre​lio pre​ko ru​ba. – Da – pri​hva​ti on, od​mi​ču​ći čaj. – Mi i ne mo​že​mo sa​da da ne ži​vi​mo za​jed​no, zar ne? – ona će mo​le​ći​vo. On je po​g le​da uz tre​pe​r av smi​je​šak. – Ne mo​že​mo! – do​če​ka on. – A sa​da za dva​de​set i pet mi​nu​ta va​lja ti kre​nu​ti. – Zar već? – uzvik​nu ona. Odjed​nom on po​di​že prst kao za opo​me​nu i us​ta​de. Flo​ssie krat​ko za​štek​ta, za​tim tri​put oš​tro za​la​ja, kao za upo​zo​r e​nje. On šu​te​ći sta​vi svoj ta​njur na pla​danj i si​de. Con​nie je ču​la ka​ko je si​šao na vrt​nu sta​zu. Va​ni za​cin​ka zvon​ce na bi​cik​lu. – Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne Mel​lors! Pre​po​r u​če​no pi​smo. – Ah, ta​ko. Ima​te li olov​ku? – Evo je! Nas​ta​la je stan​ka. – Ka​na​da! – re​če doš​lja​kov glas. – Jest, to je je​dan moj drug ta​mo u Bri​tan​skoj Ko​lum​bi​ji. Sa​mo mi ni​je jas​no što bi on to imao da pre​po​r u​či. – Mo​žda vam ša​lje no​vac. – Bit će pri​je da ga tra​ži. Stan​ka. – Opet li​jep dan. – Da. – Do​vi​đe​nja. – Do​vi​đe​nja. Do​ma​la vra​ti se go​r e, po​ne​što lju​tit. – Po​štar – re​če. – Ta​ko ra​no? – pri​upi​ta ona. – Tja, nje​g ov obi​la​zak. Obič​no je ov​dje u se​dam, kad do​la​zi. – Je li ti tvoj drug pos​lao ka​kav no​vac? – Ni​je. Sa​mo ne​ko​li​ko fo​to​g ra​fi​ja i pa​pi​r a o ne​kom po​sje​du u Bri​tan​skoj Ko​lum​bi​ji. – Bi li htio ona​mo? – Mis​lio sam, mo​žda bi​smo mo​g li. – Da, bi​smo, bi​lo bi div​no! Ali ga​je zbu​nio do​la​zak po​šta​r a. – Ti prok​le​ti bi​cik​li, sa​le​te čo​vje​ka dok se još ni​je ni sna​šao. Na​dam se da ni​je ni​šta za​mi​je​tio. – A što bi mo​g ao za​mi​je​ti​ti? – Va​lja ti us​ta​ti i spre​mi​ti se. Ja ću sa​mo mal​ko po​g le​da​ti va​ni. Vi​dje​la ga​je ka​ko ide sta​zom u iz​vi​de, sa psom i pu​škom. Siš​la je te se umi​la i do nje​g o​va po​vrat​ka bi​la sprem​na s ono ma​lo sit​ni​ca u svi​le​noj tor​bi​ci.

Za​klju​čao je vra​ta, i kre​nu​še, ali šu​mom, a ne pu​tom. Bio je A opre​zan. – Ne mis​liš li da se za ovak​ve ča​so​ve ži​vi kao što je bi​la no​ćaš​nja noć? – upi​tat će ona. – Da, ali va​lja mis​li​ti i na os​ta​tak vre​me​na – od​g o​vo​r i on pri​lič​no krat​ko. Iš​li su obras​lom sta​zom, on spri​je​da, šu​te​ći. – Nas će​mo dvo​je ži​vje​ti za​jed​no i pro​vo​di​ti za​jed​nič​ki ži​vot, je li? – pi​ta​la ona. – Da – od​g o​vo​r i on, idu​ći na​pri​jed i ne os​vr​ću​ći se. – Kad za to do​đe vri​je​me. Ali sa​da pu​tu​ješ u Ve​ne​ci​ju i tko zna još ka​mo. Iš​la je za njim ni​je​mo, klo​nu​la sr​ca. Sad joj bi​ja​še na mu​ku što mo​r a oti​ći. Na​po​s​ljet​ku on sta​de. – Ja ću sad po​pri​je​ko – re​če i po​ka​za na des​nu stra​nu. Ona mu obis​nu oko vra​ta i pri​vi se uza nj. – Sa​ču​vat ćeš svu njež​nost za me, je li? – šap​nu ona. – Ta​ko mi je bi​la dra​g a ova noć. A ti ćeš sa​ču​va​ti njež​nost za me, ho​ćeš li? Po​lju​bi ju i na​čas ju čvr​sto pri​vi​nu uza se. Za​tim uz​dah​nu te je opet po​lju​bi. – Va​lja mi po​g le​da​ti je li auto tu. Oti​šao je kroz ni​ski tr​njak i pa​prat i os​ta​vio za so​bom trag u gu​šti​ku. Nes​tao je za ko​ji ča​sak, a on​da se vra​ti. – Auta još ne​ma – re​če. Či​nio se upla​šen i zbu​njen. – Eno! Ču​li su auto što je po​ti​ho tru​bio pri​bli​ža​va​ju​ći se. Na mos​tu je us​po​r io vož​nju. Po​ku​nje​na kre​nu za njim u pa​prat i do​đe do vi​so​ke če​smi​no​ve ži​vi​ce. On sta​de iza nje. – Eno onu​da – re​če joj, po​ka​zu​ju​ći pro​laz u ži​vi​ci. – Ja ne​ću iz​la​zi​ti. Ona ga po​g le​da u oča​ju. On je po​lju​bi i po​nu​ka da kre​ne. Sva jad​na, pro​vuk​la se kroz če​smi​nu i ži​vi​cu, si​de u ma​li ja​r ak i on​da se po​pe na put, gdje je Hil​da, sr​di​ta, upra​vo iz​la​zi​la iz auta. – A tu si! – re​če Hil​da. – A gdje je on? – On ne do​la​zi. Cons​tan​ci na​vri​je​še su​ze na oči kad se sa svo​jom tor​bi​com us​pe​la u auto. Hil​da joj pru​ži auto​mo​bil​sku ka​pu s na​o ča​la​ma što za​kri​va​ju li​ce. – Sta​vi to – re​če. Con​nie se ta​ko za​ma​ski​r a​la, uvi​la se u du​g i auto​mo​bil​ski plašt i sje​la u auto, to​li​ko iz​mi​je​nje​na i ta​ko ne​ljud​skih obli​ka da​je nit​ko ne bi mo​g ao pre​poz​na​ti. Hil​da po​kre​nu ko​la struč​nom kret​njom, i ta​ko one os​ta​vi​še put i kre​nu​še ces​tom. Con​nie se ogle​da, ali nje​g a ne bi​ja​še. Da​lje, da​lje! Sje​di​la je sva u su​za​ma. Ras​ta​nak je bio ta​ko ne​na​dan, ta​ko neo​če​ki​van. Bio je na​lik na smrt. – Hva​la Bo​g u što ćeš ne​ko vri​je​me bi​ti da​le​ko od nje​g a! – re​če Hil​da, za​kre​ću​ći ka​ko bi za​o biš​la se​lo Cro​s​shill. SE​DAM​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE – Vi​diš, Hil​da – re​ći će Con​nie pos​li​je ruč​ka, kad su se pri​bli​ža​va​le Lon​do​nu – ti ni​si ni​kad upoz​na​la ni pra​ve njež​nos​ti ni pra​ve stras​ti: da ih upoz​naš, i to s is​tom oso​bom, vi​dje​la bi ko​li​ka je to raz​li​ka. – Za Bo​g a mi​lo​g a, ne raz​me​ći se svo​jim is​kus​tvi​ma! – do​če​ka Hil​da. – Još ni​kad ni​sam su​sre​la mu​škar​ca ko​ji bi bio ka​dar da se sav pre​da jed​noj že​ni. A že​lje​la sam to. Ni​je mi sta​lo do nji​ho​vih se​bič​nih njež​nos​ti i nji​ho​ve po​žu​de. Ne bih htje​la bi​ti ko​mu igrač​ka ni nje​-

gov cha​ir apla​isir. Že​lje​la sam po​sve​maš​nju pris​nost a ni​sam je naš​la. Sad mi je dos​ta. Con​nie pre​ti​tra u mis​li​ma. Po​sve​maš​nja pris​nost! Mis​li​la je da to zna​či da mo​r a​ju jed​no dru​g o​me sve re​ći o se​bi. No to je muč​no. I sva ona do​sad​na sa​mo​svi​jest iz​me​đu mu​škar​ca i že​ne, pa to je bo​lest. – Mis​lim da si ti pre​vi​še svjes​na sa​me se​be sve vri​je​me kad si s dru​g i​ma – re​če ses​tri. – Na​dam se ba​r em da ni​sam rop​ske na​r a​vi – do​če​ka Hil​da. – Mo​žda baš je​si! Mo​žda si rob svo​je pre​dodž​be o sa​moj se​bi. Hil​da je ne​ko vri​je​me vo​zi​la šu​te​ći pos​li​je te dr​skos​ti žu​to​klju​ne Con​nie. – Ba​r em ni​sam rob pre​dodž​be što je net​ko o me​ni ima, i taj net​ko ni​je slu​g a mo​g a mu​ža – na​po​s​ljet​ku će bi​jes​no Hil​da. – Vi​diš, ni​je ta​ko – mir​no će Con​nie. Uvi​jek je pu​šta​la da joj gos​po​du​je sta​r i​ja ses​tra. Sa​da, iako je neg​dje u se​bi pla​ka​la, ni​je vi​še bi​la pod​lož​na ni​jed​noj že​ni. Bi​lo je to već sa​mo po se​bi olak​ša​nje, bi​ja​še kao da joj je da​r o​van dru​g i ži​vot: slo​bod​na je od tu​đe vlas​ti i op​sjed​nu​tos​ti dru​g ih že​na. Ka​ko su straš​ne, te že​ne! Ra​do​va​la se su​sre​tu s ocem, či​ja je lju​bi​mi​ca uvi​jek bi​la. Od​sje​le su u ma​lom ho​te​lu u bli​zi​ni uli​ce Pa​li Ma​li, a Sir Mal​colm u svo​me klu​bu. No uve​čer je iz​i​šao sa svo​jim kće​r i​ma, ko​je su vo​lje​le iz​la​zi​ti s njim. Bio je sve​der pris​tao i čio, prem​da po​ne​što upla​šen od no​vo​g a svi​je​ta i ži​vo​ta ko​ji je vla​dao oko nje​g a. U Škot​skoj se po​nov​no ože​nio, že​nom mla​dom i bo​g a​ti​jom. Ali je nas​to​jao da što vi​še vre​me​na pro​vo​di što da​lje od nje – upra​vo kao što je či​nio i s pr​vom že​nom. Con​nie je u ope​r i sje​di​la po​kraj nje​g a. Bio je umje​r e​no go​ja​zan, de​be​lih be​da​r a, ali još snaž​nih i čvr​stih, kak​va već je​su be​dra zdra​va čo​vje​ka ko​ji se na​užio ži​vo​ta. Do​bro​duš​na nje​g o​va se​bič​nost, nje​g o​va za​g ri​že​na neo​vis​nost, nje​g o​va ne​ukro​će​na čul​nost, či​ni​lo se Con​nie, vi​dje​la se u nje​g o​vim čvr​stim, rav​nim be​dri​ma. Jer u krep​kim mu mu​škim, de​be​lim kra​ci​ma ni​je vi​še bi​lo one bo​dre čul​nos​ti i moć​ne njež​nos​ti ko​ja je oz​na​ka one mla​dos​ti što ni​kad ne umi​r e kad se jed​nom po​ja​vi. Con​nie shva​ti što zna​če no​g e. Bi​le su joj važ​ni​je ne​g o li​ca, ko​ja joj vi​še ni​su stvar​na. Ka​ko li ma​lo lju​di ima ži​ve, žus​tre no​g e! Pro​ma​tra​la je mu​škar​ce u par​te​r u. Tus​ta be​dra kao pu​ding u cr​nim kr​pa​ma, ili pak tan​ki kol​ci u cr​noj po​g reb​noj odje​ći, ili mla​de pris​ta​le no​g e bez i naj​ma​njeg zna​če​nja, bez čul​nos​ti, ili njež​nos​ti, ili osje​ćaj​nos​ti, sve sa​mi do​sad​ni kra​ci što ko​r a​ča​ju na​o ko​lo. Ne​ma ni tak​ve čul​nos​ti kao u nje​zi​na oca. Svi su za​jed​no pre​pla​še​ni i kao bez ži​vo​ta. Ali že​ne ni​su bi​le pre​pla​še​ne. Te straš​ne mot​ke ve​ći​ne že​na! Te su za​is​ta ruž​ne, do​volj​ne da oprav​da​ju mo​že​bit​no uboj​stvo! Ili jad​ne, tan​ke stvar​ce u svi​le​nim ča​r a​pa​ma, bez trun​ka ži​vo​ta! Stra​ho​ta, na mi​li​ju​ne bez​na​čaj​nih no​g u što se še​pi​r e na​o ko​lo! Ni​je bi​la sret​na u Lon​do​nu. Lju​di joj se či​ni​li sa​blas​ni i praz​ni. Ne​ma u nji​ma ra​dos​ti ni sre​će, ma ka​ko li​je​po iz​g le​da​li. Sve je ja​lo​vo. A Con​nie je sa sli​je​pom žen​skom čež​njom te​ži​la ka sre​ći i da bu​de si​g ur​na za sre​ću. U Pa​r i​zu je osje​ti​la ba​r em ne​što čul​nos​ti. Ali kak​ve is​ci​je​đe​ne, umor​ne i do​sad​ne čul​nos​ti. Do​sad​ne jer ne bi​ja​še njež​nos​ti. Oh, Pa​r iz je tu​žan. Je​dan od naj​tuž​ni​jih gra​do​va: umo​r an od svo​je sa​daš​nje me​ha​nič​ke čul​nos​ti, umo​ran od lo​va za nov​cem, na​s​mrt umo​r an, a ipak još ni​je do​volj​no ame​r i​ka​ni​zi​r an ni lon​do​ni​zi​r an da bi mo​g ao svoj umor pri​kri​ti me​ha​nič​kom škri​pom! Oh, ti mu​škar​ci, te dan​g u​be, ta oči​ju​ka​la, ti pro​dr​ž​ljiv​ci do​brih ve​če​r a! Ka​ko su do​sad​ni, is​ci​je​đe​ni, jer ne​ma​ju njež​nos​ti ko​ja se pri​ma i da​je! Okret​ne, po​ne​kad dra​žes​ne že​ne zna​le su ne​što ma​lo o čul​noj stvar​nos​ti: u tom je nji​ho​va pred​nost pred nji​ho​vim ve​se​lim en​g le​skim ses​tra​ma. Ali su o njež​nos​ti zna​le čak i ma​nje. Sve su​he, s ne​iz​mjer​no su​ho​par​nom, ne​po​pust​lji​vom vo​ljom, i one su is​tro​-

še​ne. Sav je svi​jet po​ha​ban, is​tro​šen. Mo​žda će pos​li​je bi​ti ra zo​r an. Mo​žda anar​hi​čan, ne​što po​put Clif​for​do​ve kon​zer​va​tiv​ne anar​hi​je! Mo​žda ni ta vi​še i ne​će bi​ti kon​zer​va​tiv​na. Tko zna ne​će li se ra​zvi​ti u vr​lo ra​di​kal​nu anar​hi​ju. Con​nie se tr​g la i uvje​r i​la da se pla​ši to​g a svi​je​ta. Ka​di​kad je na kra​tak čas bi​la sret​na na bu​le​va​r i​ma, ili u Bu​lonj​skoj šu​mi, ili u Luk​sem​bur​škom par​ku. No Pa​r iz je već bio pun Ame​r i​ka​na​ca i En​g le​za, čud​nih Ame​r i​ka​na​ca u neo​bič​noj odje​ći i obič​nih, groz​nih En​g le​za, ko​ji su ta​ko bez​nad​ni u stra​nom svi​je​tu. Bi​la je sret​na što su pu​to​va​li da​lje. Na​g lo je nas​ta​la vru​ći​na, ta​ko te je Hil​da kre​nu​la pre​ko Švi​car​ske i Bren​ne​r a, a on​da pre​ko Do​lo​mi​ta do​lje pre​ma Ve​ne​ci​ji. Hil​di je go​di​lo da uprav​lja svi​me i da u sve​mu bu​de gos​po​da​r i​ca. Con​nie je pak bi​la sret​na što mo​že os​ta​ti pos​tra​ni. Pu​to​va​nje je za​is​ta bi​lo sa​svim li​je​po. Sa​mo, Con​nie je ne​pres​ta​no go​vo​r i​la u se​bi: Za​što me ni​šta ne za​ni​ma? Za​što sam rav​no​duš​na? Ka​ko je straš​no što se ne odu​šev​lja​vam kra​jo​li​kom! Ali eto, ne ma​r im. To je straš​no. Ja sam po​put sve​tog Ber​nar​da, ko​ji je plo​vio po Lu​cer​n​skom je​ze​r u a ni​je ni opa​žao da su te ze​le​ne vo​de okru​že​ne go​r a​ma. Za​is​ta, vi​še ne ma​r im za kra​jo​lik. Če​mu bih bu​lji​la u nj? Če​mu? Ne​ću! Ne, ni​šta ži​vot​no ni​je na​la​zi​la ni u Fran​cu​skoj ni u Švi​car​skoj, ni u Ti​r o​lu ni u Ita​li​ji. Sa​mo se pro​vez​la tu​da. Sve je bi​lo ma​nje stvar​no ne​g o Wrag​by. Ma​nje stvar​no ne​g o straš​ni Wrag​by. Osje​ća​la je da ne bi ma​r i​la sve ako ni​kad vi​še ne bi vi​dje​la ni Fran​cu​sku, ni Švi​car​sku, ni Ita​li​ju. Sve će to za​bo​ra​vi​ti. Wrag​by je bio stvar​ni​ji. Što se ti​če lju​di, či​ni joj se da su svu​da jed​na​ki, s ma​lim raz​li​ka​ma. Svi že​le da od čo​vje​ka iz​vu​ku no​vac, ili, ako su put​ni​ci, idu za za​ba​vom po sva​ku ci​je​nu, sve ako iz ka​me​na mo​r a​li krv ci​je​di​ti. Jad​ne pla​ni​ne, jad​ni kra​jo​li​ci! Sve je mo​r a​lo bi​ti is​ci​je​đe​no, ci​je​di​lo se i ci​je​di​lo da mo​žeš pru​ži​ti za​ba​vu i uži​tak. Sto lju​di za​pra​vo ho​će sa svo​jom čvr​stom na​ka​nom da se za​bav​lja​ju? Ne! re​če Con​nie sa​moj se​bi. Ra​di​je ću os​ta​ti na Wrag​byju, gdje mo​g u ići na​o ko​lo i mi​r o​va​ti ka​ko ho​ću, a ne zu​r i​ti u ne​što a da se ne ra​du​jem. Sva ta tu​r is​tič​ka jur​nja​va za za​ba​vom bez​nad​no po​ni​zu​je: to je pra​vi ne​us​pjeh. Že​lje​la je vra​ti​ti se na Wrag​by, pa i Clif​for​du, jad​nom bo​g a​lju Clif​for​du. Ni​je on ipak tak​va bu​da​la kao ovo mnoš​tvo što ju​r i za za​ba​vom. Ali u sr​cu odr​ža​va​la je ve​zu s onim dru​g im čo​vje​kom. Ne smi​je do​pus​ti​ti da se ta ve​za pre​ki​ne, ina​če je iz​g ub​lje​na, sa​svim iz​g ub​lje​na u tom svi​je​tu bo​g a​tog sme​ća i tra​že​nja uži​ta​ka. Ah, “uži​tak”! Još je​dan da​naš​nji oblik bo​les​ti. Os​ta​vi​le su auto u Mes​treu, u ga​r a​ži, i pre​vez​le se re​do​vi​tim pa​r o​bro​dom u Ve​ne​ci​ju. Bi​lo je div​no ljet​no po​pod​ne, mre​ška​la se vo​da u plit​koj la​g u​ni, na jar​kom sun​cu mut​nom se či​ni​la Ve​ne​ci​ja, ko​ja im je pre​ko vo​de okre​nu​la le​da. Na pris​ta​ni​štu pre​kr​ca​le su se na gon​do​lu i čo​vje​ku da​le adre​su. Bio je to pra​vi gon​do​li​jer u bi​je​lo-mo​droj blu​zi, ne baš li​je​pa iz​g le​da: ni​je os​tav​ljao ni​kak​va doj​ma. – Da, da, Vil​la Esme​r al​da. Znam je. Bio sam gon​do​li​jer jed​nom gos​po​di​nu on​dje. Ali​je pri​lič​no da​le​ko. Bio je dje​ti​njast, pla​ho​vit mo​mak. Ves​lao je s ne​kom pre​tje​r a​nom žes​ti​nom po tam​nim spo​r ed​nim ka​na​li​ma što vo​de kro​za si​r o​maš​ne če​t​vr​ti, gdje u vi​si​ni na ko​no​pi​ma vi​si rub​lje i gdje uvi​jek za​uda​ra​ju odvo​di. Na​po​s​ljet​ku je iz​bio na je​dan od otvo​r e​nih ka​na​la sa zi​da​nom oba​lom na obje stra​ne, s mos​to​vi​ma u lu​ko​vi​ma, u pra​vom ku​tu okre​nu​tim na Ca​nal Gran​de. Njih su dvi​je sje​di​le pod plat​ne​nim kro​vom, a ves​lač sta​jao stra​g a, iz​nad njih. – Ho​će li sig​no​r i​ne du​g o os​ta​ti u Vi​lii Esme​r al​di? – upi​ta, ves​la​ju​ći po​la​ko i oti​r u​ći uz​no​je​no li​ce bi​je​lo-mo​drim rup​cem.

– Dva​de​se​tak da​na. Obje smo uda​ne – re​če Hil​da čud​nim pri​g u​še​nim gla​som, ta​ko te je nje​zin ta​li​jan​ski zvu​čao stra​no. Nas​ta​la je stan​ka, a on​da on upi​ta: – Že​le li gos​po​de gon​do​li​je​r a za tih dva​de​set da​na ili ko​li​ko već na​mje​r a​va​ju os​ta​ti u Vi​lii Esme​ral​di? Na dan ili na tje​dan? Con​nie i Hil​da raz​mis​li​še. U Ve​ne​ci​ji je uvi​jek bo​lje ima​ti svo​ju gon​do​lu kao što je na kop​nu bo​lje ima​ti svoj auto. – Što ima u vi​li? Kak​vih ča​ma​ca ima​ju on​dje? – Ima​ju mo​tor​ni ča​mac i gon​do​lu. Ali… To ali zna​či​lo je: ne​će bi​ti va​še vlas​niš​tvo. – Ko​li​ko vi ra​ču​na​te? Tra​žio je tri​de​set ši​lin​g a na dan ili de​set fun​ti na tje​dan. – Je li to obič​na ci​je​na? – upi​ta Hil​da. – Ma​nje, sig​no​r a, ma​nje. Obič​na je ci​je​na… Ses​tre raz​mis​li​še. – Do​bro – re​če Hil​da – do​đi​te su​tra uju​tro, pa će​mo to ure​di​ti. Ka​ko se zo​ve​te? Zvao se Gi​o van​ni i htio je zna​ti u ko​li​ko sa​ti tre​ba do​ći i ko​g a tra​ži​ti. Hil​da ni​je ima​la po​sjet​ni​ce. Con​nie mu da​de svo​ju. Po​g le​dao ju je na​čas to​plim juž​njač​kim pla​vim oči​ma, pa on​da opet. – Ah – uzvik​nu, i li​ce mu za​sja – Mi​lady! Mi​lady, zar ne? – Mi​lady Cos​tan​za! – re​če Con​nie. – Mi​ladyCos​tan​za! – po​no​vi on i pa​ž​lji​vo spre​mi po​sjet​ni​cu u blu​zu. Vil​la Esme​r al​da na​la​zi​la se pri​lič​no da​le​ko, na kra​ju la​g u​ne, pre​ma Chi​o g​g i. Ni​je to bi​la vr​lo sta​r a zgra​da, ali ugod​na, s te​r a​sa​ma okre​nu​tim mo​r u, a pod njom se ste​r ao ve​lik vrt s tam​nim dr​ve​ćem, zi​dom odvo​jen od la​g u​ne. Vlas​nik bi​ja​še kru​pan, pri​lič​no otre​sit Škot ko​ji je u Ita​li​ji pri​je ra​ta ste​kao do​bran ime​tak, a za svoj ul​tra​pa​tri​o ti​zam za ra​ta do​bio plem​s​tvo. Že​na mu bi​la su​ho​nja​va, bli​je​da i koš​ča​ta pri​li​ka bez vlas​ti​tog imet​ka, a ima​la je još i ne​vo​lju što je mo​r a​la sre​đi​va​ti dos​ta pr​lja​ve pus​to​lo​vi​ne svo​g a mu​ža. Pre​ma slu​žin​ča​di bio je on vr​lo oso​r an. Ali ga​je mi​nu​le zi​me uda​r i​la la​ka kap, pa su ga sa​da lak​še pod​no​si​li. Ku​ća je bi​la pri​lič​no pu​na. Osim Sir Mal​col​ma i nje​g o​vih dvi​ju kće​r i bi​ja​še tu još se​dam gos​ti​ju: je​dan škot​ski par, ta​ko​đer s dvje​ma kće​r i​ma; ne​ka mla​da ta​li​jan​ska kon​te​sa, udo​vi​ca; mlad đur​đi​jan​ski knez i mlad en​g le​ski sve​će​nik, ko​ji je pre​bo​lio upa​lu plu​ća te zbog svo​g a zdrav​lja bio du​hov​nik Sir Alexan​de​r a. Knez je bio bez pre​bi​je​ne pa​r e, na​o čit – bio bi iz​vr​stan šo​fer sa svom po​treb​nom dr​skos​ti, i bas​ta! Kon​te​sa bi​ja​še ti​ha mač​ki​ca s ne​kom ‘ igrom neg​dje. Sve​će​nik je bio pri​prost svat iz ne​ke žu​pe u Buc​kin​g ​shi​r eu: na svu sre​ću, že​nu i dvo​je dje​ce os​ta​vio je kod ku​će. A ; Gut​hryje​vi, če​tve​r o​čla​na obi​telj, pri​pa​da​hu do​broj so​lid​noj sred​njoj kla​si iz Edin​bur​g ​ha: uži​va​li su sve na so​li​dan na​čin i na sve se usu​đi​va​li dok​le god ni​je ri​zič​no. Con​nie i Hil​da od​mah su is​klju​či​le kne​za. Gut​hr​vje​vi bi​ja​hu ma​nje-vi​še is​to što i oni, imuć​ni ali do​sad​ni, a nji​ho​ve dvi​je dje​voj​ke tra​ži​le su mu​ža. Ka​pe​lan ni​je bio loš čo​vjek, ali je bio pre​po​ni​zan. Ot​kad je Sir Alexan​de​r a uda​r i​la kap, imao je ma​nje druš​tve​nih ve​za, ali ga je ipak odu​šev​lja​va​la na​zoč​nost to​li​ko li​je​pih i mla​dih že​na. Lady Co​o per, nje​g o​va že​na, bi​ja​še ti​ha, mač​kas​ta na​r av ko​ja je je​di​nu za​ba​vu na​la​zi​la da hlad​no pro​ma​tra os​ta​le že​ne, i to joj je pos​ta​lo dru​g om pri​r o​dom. Ka​zi​va​la je sit​ne, ruž​ne pri​mjed​be ko​je su svje​do​či​le ka​ko ima kraj​nje sla​bo miš​lje​nje o svoj ljud​skoj na​r a​vi. Pre​ma slu​žin​ča​di od​no​si​la se oho​lo i žuč​lji​vo, ali uvi​jek ti​ho, ka​ko je za​klju​či​la Con​nie. Po​na​ša​la se umješ​no, ta​ko te je Sir Alexan​der bio uvje​r en da​je on gos​po​dar i vla​dar ci​je​lom po​g o​nu i svoj druž​bi – on sa svo​jom tr​bu​ši​nom, sa svo​jim do​sad​nim ša​la​ma, sa svo​jom hu​mo​r is​tič​nos​ti, ka​ko je to Hil​da

na​zi​va​la. Sir Mal​colm još je sli​kao. Jest, još je vo​lio ka​di​kad sli​ka​ti ve​ne​ci​jan​sku la​g u​nu, za opre​ku svo​jim škot​skim kra​jo​li​ci​ma. Ju​trom bi se s ve​li​kim plat​nom dao odves​ti na “svo​je” mjes​to. Ma​lo kas​ni​je odvez​la bi se Lady Co​o per u grad​sko sre​di​šte, sa svo​jim blo​kom s bo​ja​ma. Bi​la je oko​r je​la sli​ka​r i​ca ak​va​r e​la, i ku​ća bi​ja​še pu​na ru​ži​čas​tih pa​la​ča, tam​nih ka​na​la, svi​je​nih mos​to​va, sred​njo​vje​kov​nih pro​če​lja i ko​je​če​g a dru​g og. Ne​što još kas​ni​je kre​nu​li bi Gut​hryje​vi, knez, kon​te​sa, Sir Alexan​der, a kat​kad i gos​po​din Lind, ka​pe​lan: iš​li bi na Li​do, gdje bi se ku​pa​li. Svi se kas​no vra​ća​li na ru​čak, oko je​dan i pol. Kuć​no druš​tvo, kao što već jest kuć​no druš​tvo, bi​ja​še do​sad​no. Ali to ni​je sme​ta​lo dvje​ma ses​tra​ma. One su sve vri​je​me bi​le va​ni. Otac ih je vo​dio na iz​lož​be – bez​broj sli​ka ko​je za​ma​r a​ju. Vo​dio ih je svo​jim sta​r im dru​g o​vi​ma u Vil​lu Luc​c​he​se, a za vru​ćih ve​če​r i sje​dio je s nji​ma na Pi​azzi, gdje je imao svoj stol kod Flo​r i​ana. Vo​dio ih je u ka​za​li​šte na Gol​do​ni​je​ve igro​ka​ze. Bi​lo je sve​ča​nos​ti na vo​di s ilu​mi​na​ci​jom, bi​lo je ple​sa. Bi​lo je to za​ba​vi​šte nad za​ba​vi​šti​ma. Li​do sa svo​jim ki​lo​me​tri​ma osma​g lih ili u pi​dža​me uvi​je​nih ti​je​la na​li​ko​vao je na oba​lu s bes​kraj​nom go​mi​lom tu​lja​na što su doš​li da se pa​r e. Pre​vi​še svi​je​ta na Pi​azzi, pre​vi​še ljud​skih ti​je​la na Li​du, pre​vi​še gon​do​la, pre​vi​še mo​tor​nih ča​ma​ca, pre​vi​še bro​do​va, pre​vi​še go​lu​bo​va, pre​vi​še sla​do​le​da, pre​vi​še coc​k​ta​ila, pre​vi​še slu​g u što oče​ku​ju na​poj​ni​cu, pre​vi​še je​zi​ka što kle​pe​ću, pre​vi​še sun​ca, pre​vi​še mi​r i​sa Ve​ne​ci​je, pre​vi​še to​va​r a ja​g o​da, pre​vi​še svi​le​nih ša​lo​va, na tez​g a​ma pre​vi​še go​le​mih kri​ški lu​be​ni​ca što pod​sje​ća​ju na si​r o​vu go​ve​di​nu: pre​vi​še uži​ta​ka, ukrat​ko – pre​vi​še uži​ta​ka i ra​zo​no​de! Hil​da i Con​nie še​ta​le na​o ko​lo u svo​jim ljet​nim ha​lji​na​ma. Bi​lo je tu lju​di ko​je su poz​na​va​le, i mno​g i lju​di poz​na​va​li su njih. Mic​ha​elis is​ko​čio kao loš nov​čić. “Ha​lo! Gdje sta​nu​je​te? Haj​de​mo ne​ka​mo na sla​do​led ili što dru​g o! Po​đi​mo ne​ka​mo mo​jom gon​do​lom.” Čak je i on go​to​vo po​cr​nio od sun​ca – bo​lje re​ći: is​pe​kao se na sun​cu kao i to​li​ko dru​g o ljud​sko me​so. Bi​lo je u ne​ku ru​ku za​bav​no. Bi​lo je to go​to​vo uži​va​nje. Una​toč sve​mu, uza sve coc​k​ta​ile, uza sva le​ža​nja u mlač​noj vo​di i sun​ča​nje i le​ža​nje na vru​ćem pi​je​sku, na vre​lom sun​cu, uza sav jazz za to​plih no​ći, s tr​bu​hom na tru​bu​hu uz kak​va mu​škar​ca, uza sve ra​s​hla​di​va​nje sla​do​le​dom – sve je to bi​lo pot​pu​no omam​lji​va​nje. A to i jest ono što su svi že​lje​li: dro​g u. Mlač​na vo​da bi​ja​še dro​g a; sun​ce – dro​g a; ci​g a​r e​te, coc​k​ta​ili, sla​do​led, pe​lin​ko​vac – sve dro​g a! Sve da bis​te se oma​mi​li! Uži​tak! Uži​tak! Hil​di je na​pol go​di​lo da bu​de pod tom dro​g om. Vo​lje​la je gle​da​ti i pro​su​đi​va​ti sve te že​ne. Ka​ko iz​g le​da​ju? Kak​va su mu​škar​ca uhva​ti​le? Je​su li za​do​volj​ne nji​me? Mu​škar​ci bi​ja​hu po​put ve​li​kih pa​sa u bi​je​lim fla​nel​nim hla​ča​ma, ko​ji oče​ku​ju da bu​du po​tap​ša​ni, da se po​va​lju​ju, da pri​tis​nu ko​ji žen​ski tr​buh uza svoj pod zvu​ci​ma ja​zza. Hil​da je vo​lje​la jazz, mo​g la je ta​ko svoj tr​buh tr​ti o tr​buh ko​jeg ta​ko​zva​nog mu​škar​ca i pu​šta​ti mu da uprav​lja nje​zi​nim kre​ta​njem iz sre​di​šta utro​be ta​mo-amo po ples​nom pros​to​r u i on​da ga os​ta​vi​ti i pot​pu​no za​bo​r a​vi​ti “kre​atu​r u”. Sa​mo bi se pos​lu​ži​la nji​me. Jad​na Con​nie bi​ja​še ne​sret​na. Ona ni​je vo​lje​la ple​sa​ti, ni​je vo​lje​la pri​li​je​pi​ti svoj tr​buh na tr​buh ko​je “kre​atu​r e”. Mr​zi​la je zbr​ka​ne hr​pe mal​ne go​log me​sa na Li​du: tu go​to​vo i ni​je bi​lo do​volj​no vo​de da se svi smo​če. Ni​je vo​lje​la Sir Alexan​de​r a i Lady Co​o per. Ni​je že​lje​la da Mic​ha​elis ili ma tko dru​g i ide za njom. Naj​sret​ni​je sa​te pro​živ​lja​va​la je kad je mo​g la Hil​du na​g o​vo​r i​ti da se odve​zu pre​ko la​g u​ne, da​le​ko van, na kak​vo mjes​to na osa​mi, gdje su se mo​g le ku​pa​ti sa​svim sa​me, dok ih je gon​do​la če​ka​la na unu​tar​njoj stra​ni gre​be​na. Gi​o van​ni bi ta​da po​veo još jed​nog gon​do​li​je​r a za is​po​moć, jer vož​nja bi​ja​še du​g a, a on se straš​no zno​jio na sun​cu. Gi​o van​ni je bio vr​lo zgo​dan, sr​da​čan, kak​vi već je​su Ta​li​ja​ni, i sa​svim bes​tra​san. Ta​li​ja​ni ni​su stras​ni: strast ima du​bo​ke ko​r i​je​ne. Oni se la​ko uz​bu​de i čes​to su sr​dač​ni, ali iz​r i​jet​ka ima​ju kak​vu traj​nu strast. Ta​ko je Gi​o van​ni bio odan svo​jim gos​po​đa​ma kao što je pri​je bio odan mno​g im dru​g im gos​po​đa​-

ma. Bio je sa​svim spre​man da se pro​da ako ga po​že​le: po​taj​no se na​dao da će ga po​že​lje​ti. Ob​da​r it će ga li​je​pim da​r om, a do​bro bi mu doš​lo, jer se na​ka​nio ože​ni​ti. Go​vo​r io im je o svo​joj že​nid​bi, a one po​ka​zi​va​le za​ni​ma​nje ko​li​ko se već pris​to​ji. Mis​lio je da ta vož​nja pre​ko la​g u​ne na usam​lje​ni prud zna​či po svoj pri​li​ci po​sao, a po​sao je l’amo​r e, lju​bav. Za​to je po​veo dru​g a u po​moć, jer je put bio dug, a naj​pos​li​je tu su dvi​je da​me. Dvi​je da​me, dvi​je zlat​ne ri​bi​ce! Do​bra arit​me​ti​ka! Osim to​g a, dvi​je li​je​pe da​me! Upra​vo se po​no​sio nji​ma. Iako ga​je Sig​no​r a pla​ća​la i da​va​la mu na​lo​g e, na​dao se da će ga mla​da Mi​ladv iz​a​bra​ti za l’amo​r e. I da će mu da​ti i vi​še no​va​ca. Drug ko​g a je po​veo sa so​bom zvao se Da​ni​ele. Ni​je bio pra​vi gon​do​li​jer i ni​je bio ni​ka​kav muk​taš ni​ti se pro​da​vao. Vo​zio je san​do​lu, a to je ve​li​ki ča​mac ko​jim se do​vo​zi vo​će i po​vr​će s oto​ka. Da​ni​ele je bio kra​san, sta​sit mo​mak, svi​je​tle okru​g le gla​ve, sa sit​nim gus​tim svi​je​tlo​pla​vim ko​vr​či​ca​ma, li​je​pa mu​škog li​ca, mal​ko na​lik na la​va, i pla​vih oči​ju za​g le​da​nih u da​lji​nu. Ni​je bio otvo​r en i raz​g o​vor​ljiv kao Gi​o van​ni. Bio je šut​ljiv, a ves​lao je snaž​no i la​ko kao da je sam na vo​di. Da​me su da​me i da​le​ko od nje​g a. Ni​je ih ni gle​dao ne​g o je po​g led upro pre​da se. Bio je pra​vi mu​ška​r ac i lju​tio se kad bi Gi​o van​ni po​pio pre​vi​še vi​na i nes​pret​no ves​lao s pre​ja​kim udar​ci​ma ve​li​kim ves​lom. Bio je mu​ška​r ac kao i Mel​lors, i ni​je se pro​da​vao. Con​nie je una​pri​jed ža​li​la že​nu bla​g o​g la​g o​lji​vog Gi​o van​ni​ja ko​ji se sav pre​li​je​vao. No Da​ni​ele​o va že​na bit će za​ci​je​lo jed​na od onih ljup​kih ve​ne​ci​jan​skih pu​čan​ki ko​je se još mo​g u vi​dje​ti, čed​na po​put cvi​je​ta u po​za​di​ni to​ga ne​do​ho​da od gra​da. Oh, ka​ko je ža​los​no što mu​ška​r ac naj​pri​je pros​ti​tu​ira že​nu, a on​da že​na pros​ti​tu​ira mu​škar​ca. Gi​ovan​ni je žu​dio da se pro​da, sli​ne​ći kao pas, že​lio je da se pro​da pr​voj že​ni. I to za no​vac! Con​nie je gle​da​la da​le​ku Ve​ne​ci​ju, grad ni​zak i ru​men nad vo​dom. Sa​g ra​đen nov​cem, pro​cvao na nov​cu i umro od nov​ca. Smrt ra​di nov​ca. No​vac, no​vac i opet no​vac, pros​ti​tu​ci​ja i smrt! Da​ni​ele bi​ja​še mu​ška​r ac spo​so​ban da bu​de odan. Ni​je no​sio gon​do​li​jer​sku blu​zu ne​g o sa​mo mo​dru plat​ne​nu ko​šu​lju. Bio je po​ne​što div​lji, nes​pre​tan i po​no​sit. Stu​pio je u služ​bu to​me pa​sjem Gi​ovan​ni​nu, ko​ji je opet u služ​bi dvi​ju že​na. Eto, ta​ko je to! Kad je Is​us od​bio So​to​nin no​vac, os​ta​vio je đav​la kao ži​dov​skog ban​ka​r a, da bu​de gos​po​dar ci​je​log po​lo​ža​ja. Con​nie se iz blis​ta​ve svje​tlos​ti na la​g u​ni vra​ća​la u ne​koj oma​mi te na​la​zi​la pi​sma od ku​će. Clif​ford je pi​sao re​do​vi​to. Pi​sao je li​je​pa pi​sma, ta​ko li​je​pa da su se mo​g la ti​ska​ti u knji​zi. Zbog to​g a joj ni​su bi​la za​nim​lji​va. Ži​vje​la je u ne​koj oma​mi od svje​tla na la​g u​ni, od sla​nos​ti te vo​de što zap​lju​sku​je, od pros​trans​tva, praz​ni​ne i ni​šta​vi​la: ali sve u zdrav​lju, u pot​pu​nom zdrav​lju. Go​di​lo joj sve to, ulju​lja​va​la se i ni​je ni o če​mu bri​nu​la. Osim to​g a, bi​la je trud​na, sad je bi​la si​g ur​na. Ta​ko se oma​ma od sun​ca i sla​ne la​g u​ne, od ku​pa​nja u mo​r u i le​ža​nja na pi​je​sku, od tra​že​nja školj​ki i lu​ta​nja ova​mo-ona​mo gon​do​lom – ta​ko se sve to do​pu​ni​lo nje​zi​nom trud​no​ćom, dru​g om pu​ni​nom zdrav​lja ko​je za​do​vo​lja​va i za​no​si. Pro​ve​la je u Ve​ne​ci​ji če​tr​na​est da​na i tre​ba​lo je da os​ta​ne još de​set ili če​tr​na​est. Sun​ča​ni je sjaj iz​bri​sao sva​ko mje​r e​nje vre​me​na, a obi​lje zdrav​lja do​ni​je​lo je pot​pun za​bo​r av. Bi​la je opi​je​na la​g o​dom. Iz te opi​je​nos​ti tr​g lo ju je Clif​for​do​vo pi​smo. “I mi smo ov​dje ima​li ma​lo lo​kal​no uz​bu​đe​nje. Či​ni se da je do​lu​ta​la že​na lu​g a​r a Mel​lor​sa, vra​ti​la se u ku​ći​cu u šu​mi, ali je muž ni​je pri​mio. On ju je otje​r ao i za​klju​čao vra​ta. Ali, kru​ži glas, kad se lu​gar vra​tio iz šu​me, na​šao je ocva​lu da​mu tvr​do uta​bo​r e​nu u nje​g o​voj pos​te​lji in​pu​r is na​tu​r a​li​bus ili, bo​lje re​ći, in im​pu​r is na​tu​r a​li​bus. Raz​bi​la je pro​zor i ta​ko dos​pje​la unu​tra. Ka​ko mu​ško​ba​nju ni​je mo​g ao iz​ba​ci​ti iz svo​je pos​te​lje, on se po​vu​kao i oti​šao, ka​ko ve​le, ku​ći svo​je maj​ke uTe​ver​shall. Za​sad se Ve​ne​r a iz Stac​ks Ga​tea na​se​li​la u ku​ći​ci, ko​ju sma​tra svo​jim do​mom, a Apo​lon se, oči​to, nas​ta​nio uTe​ver​shal​lu.

Po​nav​ljam po onom što sam čuo, jer Mel​lors ni​je osob​no do​šao me​ni. Te po​je​di​nos​ti lo​kal​nog sme​ća doz​nao sam od na​še pti​ce sme​ća​r i​ce, na​šeg ibi​sa, na​šeg škanj​ca po​me​ta​ča, gos​po​de Bol​ton. Ne bih to po​nav​ljao da ona ni​je us​klik​nu​la: Sad mi​los​ti​va gos​po​da ne​će vi​še od​la​zi​ti u šu​mu ka​da ta že​na švr​lja onu​da. Svi​đa mi se tvo​ja sli​ka Sir Mal​col​ma ka​ko ula​zi u mo​r e, a si​je​da mu se ko​sa na vje​tru vi​jo​r i i ru​ži​čas​ta put sja. Za​vi​dim ti na to​me sun​cu. Ov​dje pa​da ki​ša. Ali ne za​vi​dim Sir Mal​col​mu ne​ukro​ti​vu smrt​nu pu​te​nost. Uos​ta​lom, ona pris​ta​je nje​g o​voj do​bi. Oči​to, što čo​vjek pos​ta​je sta​r i​ji, pos​ta​je pu​te​ni​ji i smrt​ni​ji. Sa​mo mla​dost ima okus be​s​mrt​nos​ti…” Ta​je vi​jest tr​g la Con​nie iz nje​zi​na sta​nja opi​je​nos​ti te ju oz​lo​vo​lji​la. Sad će još raz​bi​ja​ti gla​vu i zbog te be​šti​je! Do​la​ze no​va uz​r u​ja​va​nja. Od Mel​lor​sa ni​je do​bi​la ni​kak​vo pi​smo. Do​g o​vo​r i​li su se da se ne​će do​pi​si​va​ti, ali je sa​da že​lje​la da što​g od ču​je od nje​g a osob​no. Uos​ta​lom, on je otac dje​te​ta što je na pu​tu. Za​to ne​ka pi​še! Ka​ko je sve straš​no! Sve se za​mr​si​lo. Ka​ko su gad​ni ti pu​ča​ni! A ka​ko je li​je​po tu na sun​cu i u do​ko​nos​ti kad se us​po​r e​di s ne​ugod​nom ruž​no​ćom en​g le​skog Mid​lan​d​sa! Na​po​s​ljet​ku, ve​dro je ne​bo go​to​vo naj​važ​ni​ja stvar u ži​vo​tu. Ni Hil​di ni​je ni​šta rek​la o svo​joj trud​no​ći. Od gos​po​de Bol​ton za​tra​ži​la je toč​ne oba​vi​jes​ti. Dun​can For​bes, nji​hov pri​ja​telj umjet​nik, sti​g ao je iz Ri​ma u Vil​lu Esme​r al​du. Sad je on bio tre​ći u gon​do​li, ku​pao se s nji​ma u la​g u​ni i bio im pra​ti​lac: mi​r an, go​to​vo šu​djiv mlad čo​vjek, vr​lo na​pre​dan u svo​joj umjet​nos​ti. Sti​g lo joj je pi​smo od gos​po​de Bol​ton. “Si​g ur​na sam, mi​los​ti​va gos​po​do, da će​te se ra​do​va​ti kad vi​di​te Sir Clif​for​da. On na​pros​to cva​te, vr​lo mno​g o ra​di i pun je na​de. Da​ka​ko, že​li da vas što pri​je vi​di opet me​du na​ma. Ku​ća je kao praz​na bez vas, i svi će​mo vas sr​dač​no poz​dra​vi​ti kad nam se vra​ti​te. Što se ti​če gos​po​di​na Mel​lor​sa, ne znam ko​li​ko vam je Sir Clif​ford o nje​mu re​kao. Či​ni mi se da se nje​g o​va že​na jed​nog po​pod​ne​va neo​če​ki​va​no vra​ti​la, i on ju je na​šao, kad se vra​tio iz šu​me, ka​ko sje​di na kuć​nom pra​g u. Rek​la mu je da se vra​ti​la i da že​li opet ži​vje​ti s njim, ona je nje​g o​va za​ko​ni​ta že​na, ne po​miš​lja ona ni na kak​vu ras​ta​vu. Či​ni se da je gos​po​din Mel​lors već za​tra​žio ras​ta​vu bra​ka. On ni​je htio ni​šta ima​ti s njom i ni​je ju pus​tio u ku​ću, i ni​je ni sam ušao, ne​g o se vra​tio u šu​mu i ne otvo​r iv​ši vra​ta. A kad se smra​či​lo i on se vra​tio, na​šao je ku​ću pro​va​lje​nu. Po​peo se na kat da vi​di što je uči​ni​la, i za​te​kao ju je u pos​te​lji: na se​bi ni​je ima​la ni kr​pi​ce. Po​nu​dio joj je no​va​ca, ali je ona rek​la da mu je ona že​na i da je mo​r a pri​mi​ti na​trag. Ne znam ka​kav je pri​zor ta​da nas​tao. Pri​po​vi​je​da​la mi je o to​me nje​g o​va ma​ti, ko​ja se straš​no uz​r u​ja​la. On je re​kao da bi ra​di​je umro ne​g o da ži​vi s njom, pa je po​ku​pio svo​je stva​r i i oti​šao rav​no svo​joj maj​ci go​r e na Te​ver​shall. On​dje je os​tao pre​ko no​ći, a su​tra​dan je pre​ko par​ka oti​šao u šu​mu i ni​je se pri​bli​žio lu​g ar​skoj ku​ći​ci. Či​ni se da to​g a da​na ni​je ni vi​dio svo​ju že​nu. Ona je su​tra​dan otiš​la svo​me bra​tu Da​nu u Beg​g ar​lee, pa je kle​la i div​lja​la, vi​ču​ći da​je ona lu​g a​r e​va za​ko​ni​ta že​na, da su lu​g a​r u za​la​zi​le dru​g e že​ne, jer je naš​la bo​či​cu par​fe​ma u nje​g o​voj la​di​ci i u pe​pe​lu opu​ške od ci​g a​r e​ta sa zlat​nim ru​bom, i ne znam što sve još. Za​tim, ka​ko se či​ni, po​štar Fred Kirk re​kao je da​je jed​nog ju​tra čuo ne​ko​g a ka​ko go​vo​r i u spa​va​o ni​ci gos​po​di​na Mel​lor​sa, a ne​ki je auto bio na pu​tu. Gos​po​din je Mel​lors os​tao kod svo​je maj​ke, i u šu​mu ide pre​ko par​ka, a ona, či​ni se, sta​nu​je u lu​gar​skoj ku​ći​ci. Sve u sve, pri​po​vi​je​da​nju ni​je bi​lo kra​ja. Na​po​s​ljet​ku su gos​po​din Mel​lors i Tom Phil​lips otiš​li u lu​g ar​sku ku​ći​cu te od​ni​je​li naj​ve​ći dio na​mje​šta​ja i pos​te​lje, i od​vr​nu​li ruč​ku s pum​pe, ta​ko je ona mo​r a​la oti​ći. No, umjes​to da se vra​ti u Stac​ks Ga​te, ona je otiš​la u Beg​g ar​lee i smjes​ti​la se kod gos​po​de Swa​in, jer ju že​na nje​zi​na bra​ta Da​na ni​je htje​la pri​mi​ti. Ne​pres​ta​no ga če​ka pred ku​ćom sta​r e gos​po​de Mel​lors da ga uhva​ti, i zak​le​la se da je bio s njom u pos​te​lji u ovoj ku​ći​ci, i

otiš​la je ne​kom advo​ka​tu da bi Mel​lor​sa pri​si​li​la da joj pla​ća uz​dr​ža​va​nje. Pos​ta​la je nes​nos​na i pros​ti​ja ne​g o ikad, a oja​ča​la je kao bik. Ide na​o ko​lo i pri​po​vi​je​da o nje​mu naj​g o​r e stra​ho​te, ka​ko mu u lu​gar​sku ku​ći​cu do​la​ze že​ne, ka​ko se dr​žao pre​ma njoj kad su se uze​li, i sve pr​ljav​šti​ne na ko​je ju je si​lio, i ne znam što još. Za​is​ta je straš​no kak​vo sve zlo mo​že po​či​ni​ti že​na kad jed​nom ra​zve​že je​zik. I ma ka​ko ona bi​la zla i pros​ta, ima lju​di ko​ji će joj po​vje​r o​va​ti, i ne​što će bla​ta uvi​jek os​ta​ti. Uvje​r e​na sam da​je sve to što ona pri​po​vi​je​da o gos​po​di​nu Mel​lor​su ka​ko je bio ni​zak i ži​vo​tinj​ski pre​ma že​na​ma, sa​mo go​lo kle​ve​ta​nje. A lju​di su sprem​ni vje​r o​va​ti sve što se ka​že pro​tiv nje​g a, po​g o​to​vu tak​ve stva​r i. Ona iz​jav​lju​je da ga ne​će os​ta​vi​ti na mi​r u sve do smr​ti. A ja ve​lim, ako je pre​ma njoj bio ta​ko su​r ov, za​što je on​da to​li​ko upe​la da mu se vra​ti? Da​ka​ko, ona se bli​ži žen​skoj mi​je​ni jer je ne​ko​li​ko go​di​na sta​r i​ja od nje​g a. A te pros​te, na​sil​ne že​ne uvi​jek po​mah​ni​ta​ju kad do​đu u tu dob…” Bio je to stra​šan uda​r ac za Con​nie. Za​ci​je​lo će sa​da i na nju ba​ci​ti dio to​g a bla​ta. Bi​la je lju​ta na nje​g a što još pri​je ni​je raš​čis​tio s Ber​t​hom Co​ut​ts i za​što ju je uop​će uzeo. Mo​žda je mal​ko sklon ni​skos​ti​ma. Con​nie se sje​ti​la po​s​ljed​nje no​ći što ju je pro​ve​la s njim, pa je za​drh​ta​la. Svu je tu čul​nost is​ku​sio i s Ber​t​hom Co​ut​ts! To je pri​lič​no gad​no. Bi​lo bi do​bro da ga se ri​je​ši, da ga sa​svim os​ta​vi. Mo​žda je on za​is​ta prost i ni​zak. Osje​ća​la je gr​šte​nje od sve​g a to​g a te je go​to​vo za​vi​dje​la Gut​hryje​vim dje​voj​ka​ma na nji​ho​voj stid​lji​voj ne​iskus​nos​ti i nez​r e​lom dje​vi​čans​tvu. Mu​či​la ju je po​mi​sao da će svi doz​na​ti o njoj i lu​g a​r u. Ne​iska​zi​va li po​ni​že​nja! Bi​la je sve​g a si​ta i ne​mir​na, i že​lje​la je da uži​va po​sve​maš​nji ugled, čak i ona​kav svag​da​nji ugled ka​kav uži​va​ju Gut​hryje​ve dje​voj​ke. Ako je Clif​ford doz​nao za nje​zi​nu pus​to​lo​vi​nu, kak​va li po​ni​že​nja! Bi​la je upla​še​na, bo​ja​la se druš​tva i nje​g o​va otrov​nog uje​da. Go​to​vo je po​že​lje​la da se os​lo​bo​di i tog dje​te​ta i da bu​de sa​svim čis​ta od sve​g a. Ukrat​ko, za​pa​la je u pa​ni​ku. A ona bo​či​ca par​fe​ma nje​zi​na je lu​dost. Ni​je mo​g la a da od pu​ke dje​ti​nja​r i​je ne na​mi​r i​še nje​g o​ve rup​ce i dvi​je-tri ko​šu​lje u la​di​ci, i os​ta​vi​la je me​du nje​g o​vim stva​r i​ma na​pol praz​nu bo​či​cu Co​t​vje​va par​fe​ma što mi​r i​še po šum​skim lju​bi​ca​ma. A opuš​ci od ci​g a​r e​ta bi​li su Hil​di​ni. Ni​je mo​g la a da se mal​ko ne po​vje​r i Dun​ca​nu For​be​su. Ni​je mu rek​la da​je bi​la lu​g a​r e​va lju​bav​ni​ca, sa​mo mu ka​za​la da ga vo​li i pri​po​vje​di​la mu svu nje​g o​vu his​to​r i​ju. – Oh – re​kao je For​bes – ne​će oni mi​r o​va​ti sve dok to​g a čo​vje​ka ne obo​r e i zga​ze. Ako ni​je ma​r io da se usp​ne do sred​nje kla​se kad je za to imao pri​li​ke, te ako je to čo​vjek ko​ji bra​ni svoj seks, on​da je go​tov. Je​di​no što oni ne do​pu​šta​ju, to je is​kre​nost i otvo​r e​nost u lju​ba​vi. Mo​že​te bi​ti pr​lja​vi ko​li​ko ho​će​te. Što vi​še pri​ja​vos​ti ba​ca​te na seks, to im je mi​li​je. Ali ako vje​r u​je​te svo​me spo​lu i ne​će​te da bu​de pr​ljav, zga​zit će vas. To je je​di​ni ta​bu ko​ji nam je os​tao: seks kao ne​što pri​r od​no i ži​vot​no po​treb​no. Oni to ne​će, i pri​je će vas ubi​ti ne​g o što će do​pus​ti​ti da ga ima​te. Vi​djet će​te, oni će to​g a čo​vje​ka go​ni​ti do smr​ti. A što je za​pra​vo uči​nio? Ako je vo​dio lju​bav sa svo​jom že​nom u svim mo​g u​ćim va​r i​ja​ci​ja​ma, zar ni​je na to imao pra​vo? Mo​r a​la bi bi​ti po​nos​na na to. No, vi​di​te, čak i tak​va pod​la žen​tu​r a​ča oba​r a se na nje​g a i upra​vo ži​vo​tinj​ski ho​će da ga uni​šti. Čo​vjek mo​r a je​ca​ti, cmiz​dri​ti i sti​dje​ti se spol​ne lju​ba​vi pri​je ne​g o vam do​pus​te da​je ima​te. Oh, to​g a će jad​ni​ka sa​svim uni​šti​ti. Con​nie se sad okre​nu​la na pro​tiv​nu stra​nu. Na​po​s​ljet​ku, što je on uči​nio? Što je uči​nio njoj, Cons​tan​ci, osim što joj je dao div​nu nas​la​du i osje​ćaj slo​bo​de i ži​vo​ta? Otvo​r io je bra​ne nje​zi​nu to​plom, pri​r od​nom spol​nom za​no​su. I zbog to​g a će ga oni sa​da do smr​ti pro​g o​ni​ti. Ne, ne, ne smi​je to bi​ti! Opet ga​je vi​dje​la pred so​bom ka​ko sav nag i bi​jel, sa​mo pre​pla​nu​la li​ca i ru​ku, gle​da do​lje i raz​g o​va​r a s uz​dig​nu​tim ko​ko​tom, kao da je ne​ko dru​g o bi​će, i ka​ko mu ču​dan smi​je​šak ti​tra oko us​ta. Po​nov​no je ču​la nje​g ov glas: “Imaš naj​ljep​šu straž​nji​cu me​du svim že​na​ma pod sun​cem.” Opet je osje​ti​la nje​g o​vu to​plu i njež​nu ru​ku ka​ko je oba​vi​ja oko stru​ka, i ka​ko je mi​lu​je po taj​nim mjes​ti​ma kao da ih bla​g o​si​lja. I to​pli​na joj za​đe utro​bom, i sit​ni pla​me​no​vi liz​nu​še joj po ko​lje​ni​ma, i ona u se​bi re​če: “Ne, ne smi​jem se po​vu​ći. Ne, ne smi​jem ga os​ta​vi​ti. Mo​r am os​ta​ti uza nj i uza sve ono što imam od nje​g a. Ni​sam ima​la to​plo​g a us​plam​tje​log ži​vo​ta dok mi ga on ni​je dao.

Ne​ću da ga iz​g u​bim.” I uči​ni ne​što ne​smo​tre​no. Na​pi​sa pi​smo Ivy Bol​ton i pri​lo​ži list za lu​g a​r a: za​mo​li​la je Bol​to​no​vu da mu ga pre​da. A pi​sa​la mu je: “Sva sam tuž​na, jer sam doz​na​la kak​ve vam ne​pri​li​ke stva​r a že​na. Ali ne​moj​te se ža​los​ti​ti, to je sa​mo vr​sta his​te​r i​je. Sve će to pro​ći is​to ona​ko ka​ko je i doš​lo. Žao mi je zbog sve​g a to​g a i na​dam se da se ne​će​te pre​vi​še uz​r u​ja​va​ti. Na​po​s​ljet​ku, ni​je vri​jed​no uz​bu​đe​nja. Ona je sa​mo his​te​r ič​na že​na ko​ja ho​će da vam či​ni zlo. Vra​ćam se za de​set da​na i na​dam se da će bi​ti sve u re​du.” Na​kon ne​ko​li​ko da​na sti​že pi​smo od Clif​for​da. On se oči​to uz​r u​ja​vao: “Ra​du​jem se što se spre​maš na od​la​zak iz Ve​ne​ci​je šes​na​es​to​g a. Ali ako se ta​mo do​bro za​bav​ljaš, ne žu​r i se ku​ći. Ov​dje nam svi​ma ne​dos​ta​ješ, ne​dos​ta​ješ Wrag​byju. No glav​no je da se na​uži​ješ sun​ca, sun​ca i pi​dža​ma, ka​ko ka​žu pla​ka​li za Li​do. Os​ta​ni, mo​lim te, ne​što vi​še, da se pri​pra​viš za na​šu pri​lič​no oš​tru zi​mu. Još i da​nas pa​da ki​ša. Me​ne ma​mo nje​g u​je gos​po​da Bol​ton. Ona je neo​bič​no stvo​r e​nje. Što du​lje ži​vim, sve vi​še ra​za​bi​rem ka​ko su lju​di čud​na bi​ća. Ne​ki bi od njih mo​g li ima​ti i sto​ti​nu no​g u, kao sto​no​g e, ili šest, kao jas​tog. Ljud​ska pos​to​ja​nost i dos​to​jans​tvo, za ko​je se uzi​ma da ih mo​že​mo oče​ki​va​ti od svo​jih bliž​njih, či​ni mi se da uop​će ne pos​to​je. Čo​vjek je u sum​nji da li one u iko​jem spo​me​na vri​jed​nom stup​nju pos​to​je i u nje​mu sa​mom. Bru​ka s lu​g a​r om nas​tav​lja se i bi​va sve ve​ća, kao za​va​lja​na gru​da sni​je​g a. Gos​po​da Bol​ton ne​pres​ta​no me oba​vješ​ću​je. Ona me pod​sje​ća na ri​bu ko​ja je do​du​še ni​je​ma ali či​ni se da na svo​je škr​g e iz​di​še ti​ha brb​lja​nja dok​le god ži​vi. Sve pro​la​zi kro​za si​to nje​nih škr​g a i ni​šta je ne iz​ne​na​đu​je. Upra​vo kao da su do​g a​đa​ji iz ži​vo​ta nje​nih bliž​njih ki​sik po​tre​ban za nje​zin ži​vot. Sva je za​o kup​lje​na Mel​lor​so​vim skan​da​lom, te ako je pus​tim da ot​poč​ne, po​teg​ne me sa so​bom do dna. Naj​ve​ći nje​zin bi​jes, sli​čan bi​je​su glu​mi​ce ko​ja igra svo​ju ulo​g u, iz​li​je​va se na Mel​lor​so​vu že​nu, ko​ju upor​no na​zi​va Ber​t​hom Co​ut​ts. Ro​nio sam u du​bi​nu pr​lja​vih ži​vo​ta svih Ber​t​ha Co​ut​ts na ovom svi​je​tu, i kad se os​lo​bo​dim te stru​je brb​lja​nja, po​la​ko uz​la​zim opet na po​vr​ši​nu i gle​dam bi​je​li dan i ču​dim se ka​ko ga uop​će ima. Či​ni mi se po​sve​maš​nom is​ti​nom da je naš svi​jet, ko​ji nam se pri​ka​zu​je kao po​vr​ši​na svih stva​r i, za​pra​vo dno ne​kak​va du​bo​kog oce​ana: sve na​še dr​ve​će pod​mor​sko je ras​li​nje, a mi smo čud​na ne​ka pod​mor​ska fa​una, ko​ja se hra​ni ot​pa​ci​ma, kao ra​či​ći. Sa​mo pri​g o​di​ce du​ša daš​ću​ći iz​r a​nja iz bez​nad​nih du​bi​na u ko​ji​ma ži​vi​mo i di​že se na po​vr​ši​nu ete​r a gdje je pra​vi zrak. Uvje​r en sam da​je zrak ko​ji re​do​vi​to udi​še​mo za​pra​vo ne​ka vr​sta vo​de, a lju​di su ne​ka vr​sta ri​ba. Ali se ka​di​kad du​ša kao ga​leb uzvi​ne pre​ma svje​tlu, u za​no​su, po​što se nap​ljač​ka​la u pod​mor​skim du​bi​na​ma. Naš je smrt​nič​ki udes, mis​lim, da pljač​ka​mo po sa​blas​nom pod​mor​skom ži​vo​tu svo​jih bliž​njih, u pod​mor​skoj džun​g li čo​vje​čans​tva. No be​s​mrt​na nam je sud​bi​na, kad pro​g u​ta​mo svo​ju lju​ska​vu lo​vi​nu, da umak​ne​mo opet na svi​je​tli eter, vi​ne​mo se iz​nad po​vr​ši​ne sta​r og oce​ana u stvar​no svje​tlo. Ta​da čo​vjek opa​zi svo​ju vječ​nu pri​r o​du. Kad ču​jem gos​po​du Bol​ton ka​ko go​vo​r i, osje​ćam kao da ro​nim do​lje, u du​bi​ne, gdje vr​ve i pli​va​ju ri​be ljud​skih taj​ni. Pro​ž​dr​lji​vost te tje​r a da uhva​tiš za​lo​g aj pli​je​na: on​da opet go​r e, go​r e, iz ta​me u eter, iz mo​krog u su​ho. Te​bi mo​g u re​ći ka​ko se sve to zbi​va. Ali kraj gos​po​de Bol​ton sa​mo osje​ćam ka​ko ro​nim do​lje, u stra​ho​te, me​du mor​sko ras​li​nje i me​du bli​je​de ne​po​do​be naj​ve​ćih du​bi​na. Bo​jim se da će​mo iz​g u​bi​ti svo​g a lu​g a​r a. Skan​dal s nje​g o​vom že​nom ne je​nja​va ne​g o di​že sve ve​ću pra​ši​nu. Okriv​lju​je ga za ko​je​šta što se i ne mo​že is​ka​za​ti, a za​ču​do, že​na je us​pje​la da na svo​ju stra​nu pri​do​bi​je ve​ći​nu ru​dar​skih že​na, groz​nih ri​ba, i cio kraj tru​ne od brb​lja​r i​ja. Ču​jem da ta Ber​t​ha Co​ut​ts op​sje​da Mel​lor​sa u ku​ći nje​g o​ve maj​ke po​što je opli​je​ni​la nje​g o​vu ku​ći​cu i ko​li​bu u šu​mi. Jed​nog je da​na po​g ra​bi​la vlas​ti​tu kćer kad se taj ive​r ak s nje​ne kla​de vra​ćao iz ško​le; ali ju je ma​la, umjes​to da po​lju​bi ru​ku lju​baz​ne maj​ke, svoj​ski ugriz​la, pa je od maj​či​ne ru​ke

do​bi​la tak​vu plju​sku da se ot​ko​tr​lja​la u ja​r ak, odak​le ju je iz​vuk​la oz​lo​je​đe​na i iz​mu​če​na ba​ka. Zla je že​na oko se​be ra​ši​r i​la to​li​ko otrov​nog pli​na da je pra​vo ču​do. U tan​či​ne je pro​vje​tri​la sve zgo​de iz brač​nog ži​vo​ta ko​je ina​če os​ta​ju po​ko​pa​ne u naj​dub​ljoj grob​ni​ci brač​ne šut​nje. De​set go​di​na po uko​pu od​lu​či​la je da ih is​ko​pa. Ču​jem te po​je​di​nos​ti od Li​nleyja i dok​to​r a: ovaj se ti​me sil​no za​bav​lja. Na​r av​no, sve sku​pa ne​ma ni​kak​va zna​če​nja. Čo​vje​čans​tvo je uvi​jek po​hlep​no tra​ži​lo neo​bič​ne sek​su​al​ne po​lo​ža​je, te ako mu​ška​r ac vo​li da se že​nom pos​lu​ži, ka​ko ve​li Be​nve​nu​to Cel​li​ni, “na ta​li​jan​ski na​čin”, on​da je to sa​mo stvar uku​sa. Vje​r u​jem da je naš lu​g ar umje​šan u tim pos​lo​vi​ma. Ne​ma sum​nje, naj​pri​je ga​je Ber​t​ha Co​ut​ts na​uči​la sve​mu to​me. U sva​kom slu​ča​ju, to su nji​ho​ve pr​ljav​šti​ne i ne ti​ču se ni​ko​g a dru​g og. Ipak, svat​ko ra​do na​ću​li uši, pa ta​ko i ja. Pri​je dva​na​es​tak go​di​na op​ća bi pris​toj​nost za​ta​ška​va​la tak​ve pri​če. Ali op​ća pris​toj​nost vi​še ne pos​to​ji, a ru​dar​ske su že​ne obo​r u​ža​ne do zu​ba, i ni​šta ih vi​še ne mo​že ušut​ka​ti. Čo​vjek bi po​mis​lio da su, za mi​nu​lih pe​de​set go​di​na, sva dje​ca u Te​ver​shal​lu bez​greš​no za​če​ta i da​je sva​ka na​ša ne​po​pust​lji​va že​na sjaj​na Je​an​ne d’Arc. To što se još či​ni da naš lu​g ar ima ne​ke ra​ble​o v​ske sklo​nos​ti stva​r a ga još opas​ni​jim i užas​ni​jim od sa​mog ubo​ji​ce Crip​pe​na. A svi lju​di uTe​ver​shal​lu ras​pu​šte​na su ru​lja, ako će​mo vje​r o​va​ti ono​me što se o nji​ma pri​ča. Ne​vo​lja je što se ta groz​na Ber​t​ha Co​ut​ts ni​je ogra​ni​či​la na svo​je do​živ​lja​je i pat​nje. Na sav glas raz​no​si da​je nje​zin muž “dr​žao” že​ne u ku​ći​ci i to​li​ko se za​bo​r a​vi​la da​je spo​me​nu​la i ne​ka ime​na. Ta​ko je ne​ko​li​ko čes​ti​tih ime​na po​vu​če​no u bla​to, i sve je to otiš​lo pre​da​le​ko. Mo​r ao sam po​zva​ti Mel​lor​sa i pi​ta​ti ga o to​me, jer se po​ka​za​lo ne​mo​g u​ćim tu že​nu dr​ža​ti da​le​ko od šu​me. On ho​da na​o ko​lo kao uvi​jek mir​na li​ca, kao da ve​li: Ne bri​ni​te se o me​ni kao što se​ja ne bri​nem o va​ma. Una​toč to​me, či​ni mi se da se on osje​ća kao pas ko​je​mu su za rep pri​ve​za​li li​men​ku, iako se on pri​či​nja kao da​je ne vu​če za so​bom. No, ču​jem da že​ne u se​lu zo​vu k se​bi svo​ju dje​cu kad on pro​la​zi onu​da, kao da je on sa​da Marqu​is de Sa​de. On se kre​će smi​o no, ali mi se či​ni da za so​bom ipak vu​če li​men​ku čvr​sto ve​za​nu za rep. Mis​lim, mo​že i on u se​bi po​nav​lja​ti ri​je​či Don Ro​dri​g a iz špa​njol​ske ba​la​de. Kad su, na​ime, Don Ro​dri​g a po​ko​pa​li, na​kon če​ti​r i da​na gla​sa se on iz gro​ba gdje su cr​vi po​če​li gris​ti nje​g o​vo mr​tvo ti​je​lo, pa se greš​nik – pro​tis​nuv​ši bol​no Ah! – ja​da i po​nav​lja: Već mi gri​zu, gri​zu ono či​me gri​je​ših po​naj​vi​še… Pi​tao sam Mel​lor​sa ho​će li mo​ći obav​lja​ti svo​je duž​nos​ti u šu​mi, a on mi je od​g o​vo​r io ka​ko ne mis​li da ih je za​pus​tio. Re​koh mu ka​ko ni​je zgod​no da nje​g o​va že​na švr​lja po mo​joj šu​mi, a on mi ka​za ka​ko ne​ma mo​ći da​je da​de za​tvo​r i​ti. On​da sam na​tuk​nuo o nje​g o​vu skan​da​lu i ka​ko sve nez​g od​no te​če, a on će me​ni na to: Da, tre​ba​lo bi da svat​ko pro​živ​lja​va svo​ju lju​bav, pa on​da ne bi slu​šao ono što se pri​ča o dru​g o​me. Re​kao je to s gor​či​nom, i ne​ma sum​nje da se u to​me na​la​zi i zr​no is​ti​ne. Ali na​čin ka​ko je to re​kao ni​je bio ni pris​to​jan ni dos​to​jan. Za​mje​r io sam mu, a on​da čuh ka​ko zve​ke​će li​men​ka. “Čo​vjek na va​šem mjes​tu, Sir Clif​ford, ne bi me smio pre​ko​r a​va​ti zbog to​g a što imam ne​što me​đu no​g a​ma.” Tak​ve stva​r i ne​uvi​je​no ka​zi​va​ne svi​ma i sva​ko​me, da​ka​ko, ne mo​g u ni​ko​me ko​r is​ti​ti, pa žup​nik i Lind​ley, i Bur​r o​ug​hs, mis​le da bi naj​bo​lje bi​lo da se lu​g ar uda​lji iz na​šeg kra​ja. Upi​tao sam ga je li is​ti​na da je pri​mao ne​ke da​me u lu​g ar​skoj ku​ći​ci, a on mi od​g o​vo​r io: “Što se to vas ti​če, Sir Clif​ford?” Upo​zo​r io sam ga ka​ko že​lim da za​dr​ži duž​no po​što​va​nje, a on mi od​vr​nu: “On​da bi tre​ba​lo da svi​ma tim ba​ba​ma za​če​pi​te us​ta.” A kad sam ga upi​tao o na​či​nu nje​g o​va ži​vo​ta u ku​ći​ci, re​kao je: “Za​ci​je​lo mo​že​te iz​mis​li​ti pri​če o od​no​su me​ne i mo​je ku​je Flo​ssie. Tu ste ne​što pro​pus​ti​li.” U bez​o ​bra​šti​ni te​ško da bi ga it​ko mo​g ao nad​ma​ši​ti. Za​pi​tao sam ga bi li mu bi​lo te​ško na​ći kak​vu dru​g u služ​bu. Ka​zao je: “Ako ste ti​me na​tuk​nu​li da mi ka​ni​te da​ti ot​kaz, ni​šta lak​še od to​g a.” Ni​je se pro​ti​vio da kra​jem idu​ćeg tjed​na ode iz služ​be, i oči​to je vo​ljan da ne​kog mom​ka, Joa Cham​ber​sa, uve​de, ko​li​ko se mo​že, u mno​g e vje​šti​ne to​g a pos​la.

Re​kao sam mu ka​ko ću mu da​ti na od​la​sku po​seb​nu mje​seč​nu pla​ću, a on mi uz​vra​ti ka​ko bi vo​lio da no​vac za​dr​žim za se​be, jer da ne​mam ni​kak​va raz​lo​g a olak​ša​va​ti svo​ju sa​vjest. Upi​tao sam ga što ti​me mis​li, a on mi od​g o​vo​r i: “Nis​te mi ni​šta po​seb​no duž​ni, Sir Clif​ford, pa ne tre​ba da mi išta do​pla​ću​je​te. Ako mis​li​te da mi tre​ba što​g od pri​g o​vo​r i​ti, sa​mo ka​ži​te.” S tim bi za​sad stvar bi​la za​vr​še​na. Že​na je otiš​la ne zna se ka​mo, ali ako se po​ja​vi u Te​ver​shal​lu, bit će uhi​će​na. Ču​jem da se straš​no bo​ji za​tvo​r a, ko​ji za​is​ta zas​lu​žu​je. Mel​lors će oti​ći od su​bo​te za tje​dan da​na, i sve će se ov​dje vra​ti​ti u nor​mal​no sta​nje. Ne​g o, dra​g a mo​ja Con​nie, ako ti je po vo​lji da os​ta​neš u Ve​ne​ci​ji ili u Švi​car​skoj do po​čet​ka ko​lo​vo​za, ra​do​vat ću se na po​mi​sao da si umak​la svi​ma tim brb​lja​nji​ma i pr​ljav​šti​na​ma, ko​je će valj​da utih​nu​ti do kra​ja mje​se​ca. Ka​ko vi​diš, mi smo ču​do​vi​šta du​bo​kih mo​r a, i kad jas​tog ide po mu​lju, za​mu​tit će vo​du svi​ma. Mo​r a​mo to uzi​ma​ti fi​lo​zof​ski.” Ton mr​zo​vo​lje u Clif​for​do​vu pi​smu i ne​dos​ta​tak sim​pa​ti​je za bi​lo ko​g a, lo​še se doj​mio Con​nie. Ali​je sve bo​lje shva​ti​la kad je pri​mi​la slje​de​će Mel​lor​so​vo pi​smo: “Mač​ka je umak​la iz vre​će s raz​li​či​tim dru​g im ma​či​ći​ma. Za​ci​je​lo si ču​la da se vra​ti​la mo​ja že​na Ber​t​ha i nas​ta​ni​la u lu​g ar​ni​ci, gdje je na​nju​ši​la bo​či​cu Cotyja. Dru​g ih tra​g o​va ni​je naš​la, ba​r em za ne​ko​li​ko da​na, sve dok ni​je po​če​la gr​di​ti zbog spa​lje​ne fo​to​g ra​fi​je. Naš​la je stak​lo i os​ta​tak lje​pen​ke u praz​noj spa​va​o ni​ci. Na ne​sre​ću, net​ko je stra​g a na kar​to​nu na​cr​tao ne​ke cr​te​že i ne​ko​li​ko pu​ta is​pi​sao ini​ci​ja​le: C.S.R. To joj, da​ka​ko, ni​je da​lo ni​ka​kav ključ u ru​ke, sve dok ni​je pro​dr​la u ko​li​bu, gdje je naš​la tvo​ju knji​g u, auto​bi​o gra​fi​ju glu​mi​ce Ju​dith, s tvo​jim ime​nom na nas​lov​noj stra​ni: Cons​tan​ce Stewart Re​id. Pos​li​je to​g a obi​la​zi​la je ne​ko​li​ko da​na na​o ko​lo i u sav glas vi​ka​la da​je mo​ja lju​bav​ni​ca nit​ko dru​g i do sa​ma Ladv Chat​ter​ley. Glas je na​po​s​ljet​ku do​pro i do žup​ni​ka, gos​po​di​na Bur​r o​ug​h​sa, i do Sir Clif​for​da. Oni su od​mah po​du​ze​li što tre​ba pro​tiv mo​je že​ne, a ona je me​đu​tim nes​ta​la, jer se uvi​jek bo​ja​la po​li​ci​je. Sir Clif​ford htio je raz​g o​va​r a​ti sa mnom, pa sam oti​šao k nje​mu. Go​vo​r io je oko​li​ša​ju​ći, i či​ni se da​je ljut na me​ne. On​da me za​pi​tao je li mi poz​na​to da​je čak i ime mi​los​ti​ve gos​po​de spo​me​nu​to. Od​go​vo​r io sam da ni​kad ni​sam slu​šao kle​ve​te pa sam iz​ne​na​đen što to ču​jem od sa​mog Sir Clif​for​da. Spo​me​nuo je da​je to ve​li​ka uvre​da, a ja mu re​koh ka​ko u ku​hi​nji imam na ka​len​da​r u sli​ku kra​lji​ce Mary, za​ci​je​lo za​to što je i nje​zi​no ve​li​čans​tvo u mo​me ha​r e​mu. Ni​je imao smis​la za mo​je iz​r u​g i​va​nje. Op​tu​žio me da sam loš ka​r ak​ter ko​ji na​o ko​lo ide ot​kop​ča​nih hla​ča, a ja mu od​vr​nuo da on ne​ma što ot​kop​ča​va​ti. Naj​u​r io me iz služ​be, i ja od​la​zim u su​bo​tu, i mjes​to me vi​še ne​će vi​dje​ti. Idem u Lon​don, i mo​ja će mi biv​ša gaz​da​r i​ca, gos​po​da In​g er, Ko​bur​g ov trg 17, da​ti so​bu ili će mi je drug​dje na​ći. Znaj po​uz​da​no da će te tvo​ji gri​je​si na​ći po​g o​to​vu ako si ože​njen, a ona se zo​ve Ber​t​ha…” U ci​je​lom pi​smu ni jed​ne je​di​ne ri​je​či o njoj ni​ti upu​će​ne njoj. Con​nie mu je to za​mje​r i​la. Mo​g ao je ka​za​ti ba​r em ri​ječ-dvi​je da je utje​ši ili ohra​bri. Ali​je zna​la da joj on os​tav​lja slo​bo​du da se vra​ti na Wrag​by i Clif​f​br​du. I to mu je za​mje​r i​la. Ni​je tre​ba​lo tak​ve na​mje​šte​ne ka​va​lir​šti​ne. Bi​lo bi joj dra​že da je re​kao Clif​for​du: “Jest, ona mi je lju​bav​ni​ca, i ja se ti​me po​no​sim!” Ali mu hra​brost ni​je do​tle do​se​za​la. Ta​ko su dak​le nje​zi​no ime spa​ja​li s nje​g o​vim u Te​ver​shal​lu! Kak​ve li pr​ljav​šti​ne! Ali sve će to usko​r o splas​nu​ti. Lju​ti​la se, lju​ti​nom za​mr​še​nom i zbr​ka​nom ko​ja joj ni​je da​la da se iče​g a la​ti. Ni​je zna​la što bi po​če​la ni što bi rek​la, pa ni​je ni​šta ni či​ni​la ni go​vo​r i​la. I da​lje je ži​vje​la u Ve​ne​ci​ji kao do​tad, ves​la​la u B gon​do​li s Dun​ca​nom For​be​som i pu​šta​la da da​ni pro​la​ze. Dun​can, p ko​ji je pri​je de​set go​di​na bio bez​iz​g led​no u nju za​ljub​ljen, za​lju​bio se opet. Ali mu je ona rek​la: “Sa​mo jed​no tra​žim od mu​ška​r a​ca, a to je da me pus​te na mi​r u.”

Ta​ko ju je Dun​can pus​tio na mi​r u: za​pra​vo je bio sa​svim za​do​vo​ljan što to mo​že. Uza sve to, iz nje​g a je stru​ja​la čud​na, nas​tra​na lju​bav pre​ma njoj. Že​lio je bi​ti s njom. – Jes​te li ikad po​mis​li​li – re​če joj jed​nog da​na – ka​ko je ma​lo lju​di me​du so​bom po​ve​za​no? Po​gle​daj​te Da​ni​elea! Li​jep je kao sin sun​ca. Ali po​g le​daj​te ka​ko se či​ni usam​lje​nim u svo​joj lje​po​ti. No, kla​dim se da ima že​nu i obi​telj i da ih ne bi ni​po​što os​ta​vio. – Pi​taj​te ga – re​če Con​nie. Dun​can je to uči​nio, i Da​ni​ele mu od​g o​vo​r i da ima dva dje​ča​ka, jed​no​me je se​dam, a dru​g o​me de​vet go​di​na. Ali zbog to​g a ni​je po​ka​zao ni​kak​va uz​bu​đe​nja. – Mo​žda sa​mo lju​di spo​sob​ni da ži​ve u pra​voj za​jed​ni​ci iz gle​da​ju da su sa​mi u sve​mi​r u – re​če Con​nie. – U dru​g ih je ne​ka pri​ljep​lji​vost, li​je​pe se uz ma​su kao Gi​o van​ni, “i kao ti, Dun​ca​ne”, do​ba u se​bi. OSAM​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE Mo​r a​la je smis​li​ti što da ra​di. Ot​pu​to​vat će iz Ve​ne​ci​je u su​bo​tu, kad on ode iz Wrag​byja, to jest za šest da​na. Ta​ko će sti​ći u Lon​don idu​ćeg po​ne​djelj​ka, i ta​da će ga vi​dje​ti. Pi​sa​la mu je na lon​don​sku adre​su te ga za​mo​li​la da joj po​ša​lje pi​smo u ho​tel Har​tland i da​je po​sje​ti u po​ne​dje​ljak u se​dam sa​ti na​ve​čer. Bi​la je čud​no i zbr​ka​no lju​ta, i sva je nje​na ra​zum​nost ne​ka​ko otu​pje​la. Ni​je se htje​la po​vje​r i​ti ni Hil​di, a Hil​da pak, uvri​je​đe​na zbog nje​zi​ne upor​ne šut​nje, zbli​ži​la se s jed​nom Ho​lan​đan​kom. Con​nie je mr​zi​la te pri​lič​no za​g uš​lji​ve pris​nos​ti me​du že​na​ma, pris​nos​ti u ko​je je Hil​da uvi​jek ra​do ula​zi​la. Sir Mal​colm od​lu​čio da pu​tu​je s Con​nie, a Dun​can će pu​to​va​ti s Hil​dom. Sta​r i je umjet​nik, Sir Mal​colm, uvi​jek znao se​bi ure​di​ti da mu bu​de ugod​no i udob​no, pa je uzeo dva le​ža​ja u Ori​ent-Ex​pre​ssu, iako Con​nie ni​je vo​lje​la pu​to​va​ti luk​suz​nim vla​ko​vi​ma, ni at​mo​sfe​r u vul​g ar​ne pok​va​r e​nos​ti kak​va da​nas vla​da u nji​ma. Ipak, ta​ko se skra​ću​je pu​to​va​nje do Pa​r i​za. Sir Mal​col​mu je uvi​jek bio ne​la​g o​dan po​vra​tak že​ni. Ta na​va​da os​ta​la mu je još od pr​ve že​ne. No, bit će lov na lje​štar​ke, pa je htio na vri​je​me bi​ti do​ma. Con​nie, osma​g la od sun​ca, li​je​pa, sje​di​la šu​te​ći; ni​je ma​r i​la za kra​jo​li​ke ko​ji​ma su pro​la​zi​li. – Ni​je ti baš ugod​no vra​ti​ti se na Wrag​by? – na​po​me​nu nje​zin otac kad je vi​dio ka​ko je mr​zo​volj​na. – Ni​sam si​g ur​na da ću se vra​ti​ti na Wrag​by – od​vra​ti ona za​ču​do na​g lo, gle​da​ju​ći ga u oči svo​jim krup​nim pla​vim oči​ma. Ve​li​ke mo​dre oči nje​zi​na oca pre​kri upla​šen iz​r az, kao u čo​vje​ka či​ja druš​tve​na sa​vjest ni​je sa​svim čis​ta. – Ka​niš li ti​me re​ći da ćeš ne​ko vri​je​me os​ta​ti u Pa​r i​zu? – Ne, ne​g o se vi​še uop​će ne mis​lim vra​ti​ti na Wrag​by. Mo​r i​le su ga vlas​ti​te sit​ne bri​g e, za​to se is​kre​no na​dao da mu se ne​će na​pr​ti​ti ni​kak​va nje​zi​na ne​vo​lja. – Ka​ko to odjed​nom? – upi​ta on. – Oče​ku​jem di​je​te. Pr​vi je put, eto, iz​g o​vo​r i​la ne​ko​me te ri​je​či, i bi​ja​še to kao ne​ki ras​cjep u nje​zi​nu ži​vo​tu. – Ka​ko znaš? – upi​ta je otac. Ona se na​smi​ja. – Pa ka​ko se to već zna! – Ali, da​ka​ko, ni​je Clif​for​do​vo di​je​te? – Ni​je. Od dru​g o​g a je. Go​to​vo je uži​va​la što ga za​pre​paš​ću​je.

– Poz​na​jem li to​g a čo​vje​ka? – upi​ta Sir Mal​colm. – Ne, ni​kad ga ni​si vi​dio. Nas​ta​la j e du​g a šut​nja. – A kak​vi su ti pla​no​vi? – Ne znam. To i jest ono. – Ne bi li se to da​lo ure​di​ti s Clif​f​br​dom? – Mis​lim da bi Clif​ford pri​hva​tio di​je​te – od​g o​vo​r i Con​nie. – Re​kao je, pos​li​je raz​g o​vo​r a s to​bom, da mu ne bi sme​ta​lo kad bih do​bi​la di​je​te, sa​mo da sve bu​de dis​kret​no. – To je je​di​no pa​met​no što je mo​g ao re​ći u tim pri​li​ka​ma. Za​to mis​lim da će sve bi​ti u re​du. – Ka​ko? – upi​ta Con​nie i za​g le​da se u oče​ve oči. Imao je krup​ne mo​dre oči po​put nje​zi​nih, ali se u nji​ma ogle​da​la ne​ka ne​la​g o​da, kao u dje​ča​ka što se za​vr​nuo u ne​pri​li​ci; po​ne​kad mu iz​g led bi​ja​še pun zlo​volj​ne se​bič​nos​ti, no obič​no je bio do​bre vo​lje i opre​zan. – Mo​žeš Clif​for​du pok​lo​ni​ti na​s​ljed​ni​ka ko​ji će nas​ta​vi​ti rod Chat​ter​leyja i još jed​nog ba​r o​ne​ta od​g o​ji​ti na Wrag​byju. Sir Mal​col​mu li​ce se oteg​ne u na​pol ču​dan osmi​jeh. – Ali ja to ne že​lim – re​če ona. – Za​što ne bi? Osje​ćaš li da si ve​za​na za ono​g a dru​g og? Ne​ka! Že​liš li is​ti​nu od me​ne, dra​g o di​je​te, evo je. Svi​jet ide na​pri​jed. Wrag​by sto​ji i sta​jat će da​lje. Svi​jet je ma​nje-vi​še ne​što us​ta​lje​no, i mi mu se, iz​va​na, mo​r a​mo pri​la​g o​di​ti. Po mo​me, mo​že​mo či​ni​ti što nam se svi​đa. Čuv​s​tva se mi​je​nja​ju. Ove go​di​ne mo​žeš vo​lje​ti jed​no​g a, a do​g o​di​ne dru​g o​g a. A Wrag​by sto​ji. Dr​ži se uz Wrag​by dok​le se on dr​ži uz te​be. U os​ta​lo​me ra​di ka​ko ti se mi​li. Ali ćeš ma​lo ima​ti od to​g a ako do​đe do pre​ki​da. Mo​žeš pre​ki​nu​ti ako že​liš. Imaš neo​vi​san pri​hod, je​di​no na što mo​žeš ra​ču​na​ti. No ne​ćeš od to​g a mno​g o ima​ti. Pris​kr​bi Wrag​byju jed​no​g a ma​log ba​r o​ne​ta. Bi​lo bi to ve​o ma za​bav​no. Sir Mal​colm za​va​li se na​zad i opet se na​smi​je​ši. Con​nie ni​je od​g o​vo​r i​la. – Na​dam se da si na​po​kon stek​la pra​vog mu​škar​ca – re​če joj na​kon krat​ke šut​nje te se po​nov​no na​smi​je​ši. – Je​sam, a to i jest ne​pri​li​ka. Tih pra​vih mu​ška​r a​ca i ne​ma mno​g o – re​če ona. – Ne​ma, sve​g a mi! – za​miš​lje​no će on. – Ka​da te, dra​g a mo​ja, ova​ko gle​dam, već vi​dim da​je bio sre​tan čo​vjek. On ti za​ci je​lo ne​će pra​vi​ti ne​pri​li​ka? – Oh, ne​će! On mi pu​šta na vo​lju. – Pra​vo, pra​vo! Ta​ko i ra​di pra​vi mu​ška​r ac. Sir Mal​colm bi​ja​še za​do​vo​ljan. Con​nie je bi​la nje​g o​va kći lju​bi​mi​ca, i uvi​jek je vo​lio ono žen​sko u njoj. Na njoj ni​je bi​lo to​li​ko od maj​ke kao na Hil​di. A Clif​for​da ni​je ni​kad vo​lio. Za​to se ra​do​vao i bio vr​lo nje​žan pre​ma svo​joj kće​r i, kao da​je ne​r o​đe​no di​je​te i nje​g o​vo. Odve​zao se s njo​me u ho​tel Har​tland i os​tao dok se ni​je smjes​ti​la, a on​da je oti​šao u svoj klub. Ona ni​je htje​la bi​ti te ve​če​r i u nje​g o​vu druš​tvu. Za​tek​la je Mel​lor​so​vo pi​smo: “Ne​ću do​ći u tvoj ho​tel, ne​g o te u se​dam če​kam pred res​to​r a​nom Gol​den Cock u Ada​mo​voj uli​ci.” Sta​jao je on​dje vi​sok i vi​tak, i sa​svim druk​či​ji, u ured​nu odi​je​lu od tan​ka me​kog suk​na. Bio je pri​rod​no ot​mjen, prem​da ni​je imao onog od​mje​r e​nog iz​g le​da nje​zi​ne kla​se. Od​mah je vi​dje​la da on svag​dje pris​ta​je. Dr​ža​nje mu bi​lo pri​r od​no, za​is​ta mno​g o bo​lje ne​g o una​pri​jed od​mje​r e​no po​na​ša​nje nje​zi​ne kla​se. – Ah, doš​la si! Iz​vr​s​no iz​g le​daš! – Ali ti ne iz​g le​daš do​bro.

Za​bri​nu​to je gle​da​la u nje​g o​vo li​ce. Bio je mr​šav, ja​bu​či​ce mu is​ko​či​le. Ali su se nje​g o​ve oči smi​je​ši​le njoj, te je osje​ti​la bli​skost i to​pli​nu. Odjed​nom je u njoj po​pus​ti​la na​pe​tost. Ne​što je fi​zič​ki zra​či​lo iz nje​g a, i ona se od to​g a osje​ti​la la​g od​nom i sret​nom. Od​mah je to ra​za​bra​la bud​nim žen​skim ins​tin​k​tom. “Sret​na sam što smo za​jed​no!” Ni sav sun​ča​ni sjaj Ve​ne​ci​je ni​je joj dao to​li​ko unu​tar​nje ši​r i​ne i to​pli​ne. – Za​ci​je​lo ti je bi​lo straš​no? – upi​ta ga kad je sje​di​la za sto lom, su​če​li​ce nje​mu. Bio je pre​vi​še mr​šav, sad je to vi​dje​la. Ru​ka mu po​či​va​la ona​ko ka​ko ju je zna​la, kao u čud​noj ne​koj ne​haj​nos​ti ži​vo​ti​nje ko​ja spa​va. Sil​no je že​lje​la da​je uz​me i po​lju​bi. Ali se to​li​ko ni​je usu​đi​va​la. – Lju​di su uvi​jek straš​ni – re​če on. – Je li te ja​ko po​g o​di​lo? – Po​g o​di​lo kao što uvi​jek po​g a​đa, a znao sam da​je lu​do od me​ne što to to​li​ko uzi​mam k sr​cu. – Je​si li se osje​ćao kao pas ko​jem su ve​za​li li​men​ku za rep? Clif​ford mi je pi​sao da si se ta​ko osje​ćao. Po​g le​dao ju je. Bi​lo je to okrut​no od nje u taj tre​nu​tak. Jer je nje​g ov po​nos mno​g o tr​pio. – Mis​lim da je​sam – od​g o​vo​r i on. Ona ni​kad ni​je upoz​na​la div​lju gor​či​nu s ko​jom je on pod​no sio sva​ku uvre​du. Nas​ta​la je du​g a šut​nja. – A je​sam li ti ne​dos​ta​ja​la? – Bi​lo mi​je dra​g o što si umak​la sve​mu to​me. Opet šut​nja. – A je​su li vje​r o​va​li ono o te​bi i me​ni? – upi​ta ona. – Mis​lim da ni​su ni za tre​nu​tak. – A je li Clif​ford vje​r o​vao? – Re​kao bih da ni​je. Sve sku​pa od​bio je od se​be i ni​je htio da o to​me raz​miš​lja. Ali, da​ka​ko, že​lio je da me ni​kad vi​še ne vi​di. – Imat ću di​je​te. Sva​ki iz​r az iš​če​ze s nje​g o​va li​ca, nes​ta​de iz ci​je​le mu po​ja​ve. Gle​dao ju je za​mra​če​nih oči​ju ko​ji​ma po​g led ni​je ni​ka​ko shva​ća​la: bi​ja​še joj kao da​ju gle​da ne​ka​kav duh u tam​nom pla​me​nu. – Re​ci da se ra​du​ješ! – mo​li​la je hva​ta​ju​ći ga za ru​ku. Vi​dje​la je ka​ko se u nje​mu pro​bu​dio ne​ka​kav za​nos. Ali bio je zas​trt ko​pre​nom ne​če​g a što ona ni​je mo​g la shva​ti​ti. – To je bu​duć​nost – re​če. – A zar se ti ne ra​du​ješ? – upor​no će ona. – Straš​no je mo​je ne​po​vje​r e​nje u bu​duć​nost. – Ne​moj se pla​ši​ti ni​kak​ve od​g o​vor​nos​ti. Clif​ford će ga uze​ti pod svo​je i bit će za​do​vo​ljan. Vi​dje​la je ka​ko se on trg​nuo i ka​ko je pro​bli​je​dio na te ri​je​či. Ali ni​je od​g o​vo​r io. – Da se vra​tim Clif​for​du i da​dem Wrag​byju jed​no​g a ma​log ba​r o​ne​ta? – upi​ta ga. Gle​dao ju je, bli​jed i da​lek. Ču​dan smi​je​šak za​ti​tra mu na li​cu. – Ne bi mu mo​r a​la re​ći tko je otac? – Oh – uz​vra​ti ona – pri​mio bi ga i on​da kad bih mu i rek​la. On je pre​miš​ljao tre​nu​tak. – Da – re​če kao za se​be – mis​lim da bi ga uzeo. Nas​tao je muk. Ve​lik se jaz otvo​r io me​du nji​ma dvo​ma. – Ali ti ne že​liš da se vra​tim Clif​f​br​du? – upi​ta ona. – Što že​liš ti sa​ma? – pri​upi​ta on.

– Že​lim ži​vje​ti s to​bom – ona će jed​nos​tav​no. Una​toč nje​g o​voj vo​lji pro​đo​še ga sr​si kad je čuo što je ona rek​la, te on obo​r i gla​vu. On​da je opet po​g le​da upla​še​nim oči​ma. – Ako ti ta​ko od​g o​va​r a – re​če on. – Ja ni​šta ne po​sje​du jem. – Po​sje​du​ješ vi​še ne​g o ve​ći​na lju​di. Znaš i sam. – Do​nek​le znam. – Ne​ko​je vri​je​me šu​tio i raz​miš​ljao. A on​da nas​ta​vi: – Lju​di su uvi​jek go​vo​r i​li da ima u me​ni pre​vi​še žen​sko​g a. Ali ni​je ta​ko. Ni​sam od​mah že​na za​to što ne vo​lim ubi​ja​ti pti​ce, ili što ne ma​r im da stje​čem no​vac ni da se gu​r am na​pri​jed. Mo​g ao sam la​ko na​pre​do​va​ti u voj​s​ci, ali ni​sam vo​lio voj​sku. Znao sam do​bro iz​la​zi​ti s mom​ci​ma na​kraj, vo​lje​li su me, a i stra​ši​li kad bih se raz​lju​tio. Ali vi​še vlas​ti, one vr​hov​ne, u svo​joj glu​pos​ti, ubi​le su voj​sku, ona je, na​ža​lost, mr​tva. Vo​lim lju​de, i oni vo​le me​ne. Ali ne mo​g u pod​no​si​ti dr​skost i brb​lja​nja lju​di ko​ji uprav​lja​ju ovim svi​je​tom i pra​ve se važ​ni​ma. Eto, za​što ne mo​g u na​pre​do​va​ti. Mr​zim be​sram​nost nov​ca i mr​zim be​sram​nost kla​se. Sto dak​le u svi​je​tu ka​kav jest mo​g u ja po​nu​di​ti jed​noj že​ni? – Pa i ne tre​ba da mi išta nu​diš. Ni​je po​sri​je​di ni​kak​va tr​g o​vi na. Mi se vo​li​mo, i to je sve – re​če ona. – Ne, ni​je! Ima vi​še od to​g a. Ži​vot je kre​ta​nje, kre​ta​nje na​pri​jed. Moj ži​vot ne​će te​ći pra​vim ko​lo​si​je​kom. Ja sam kao su​hi list, i ne​mam pra​va u svoj ži​vot uple​ta​ti že​nu, jer je moj ži​vot bez smis​la i svr​he. Mu​ška​r ac mo​r a pru​ži​ti že​ni ne​ki smi​sao u ži​vo​tu ako že​le za​jed​nič​ki ži​vot te ako je ona pra​va že​na. Ja ne mo​g u bi​ti sa​mo tvoj pri​lež​nik. – Za​što ne? – do​če​ka ona. – Jed​nos​tav​no, ne mo​g u. I br​zo bi ti to omr​z​lo. – Ti kao da se ne uz​da​ješ u me​ne? – re​če ona. Pod​smi​jeh mu opet za​ti​tra na li​cu. – No​vac je tvoj, po​lo​žaj je tvoj, bit će i od​lu​ke tvo​je. Na kra​ju, ja ni​sam sa​mo lju​bav​nik svo​je gos​po​de. – Što si dru​g o? – To za​is​ta mo​žeš pi​ta​ti. Te​ško je od​g o​vo​r i​ti. No, ba​r em za se​be je​sam ne​što dru​g o. Mo​g u vi​dje​ti smi​sao svog ži​vo​ta, prem​da shva​ćam da ga nit​ko dru​g i ne vi​di. – A ho​će li tvoj ži​vot ima​ti ma​nje smis​la ako ži​viš sa mnom? Du​g o je šu​tio pri​je ne​g o što je od​g o​vo​r io: – Mo​žda. I ona je zas​ta​la i raz​miš​lja​la. – A u če​mu je smi​sao tvog ži​vo​ta? – Ve​lim ti da​je ne​vid​ljiv. Ne vje​r u​jem u svi​jet, ni u no​vac, ni u na​pre​dak, ni u bu​duć​nost na​še ci​vi​li​za​ci​je. Ako tre​ba za i čo​vje​čans​tvo bi​ti ne​ke bu​duć​nos​ti, mo​r a se mno​g o to​g a iz te​me​lja i pro​mi​je​ni​ti. – A kak​va bi tre​ba​la bi​ti pra​va bu​duć​nost? – Bog zna! Osje​ćam ne​što u se​bi, sve iz​mi​je​ša​no s mno​g o gnje​va. Ali na što sve iz​la​zi, ne znam. – Da ti ja ka​žem? – upi​ta ona gle​da​ju​ći ga u li​ce. – Da ti ja ka​žem što imaš ti, a dru​g i mu​škar​ci ne​ma​ju, i što će nam odre​di​ti bu​duć​nost. Da ti ka​žem? – Ka​ži! – pri​hva​ti on. – To je hra​brost tvo​je njež​nos​ti, eto to je: kad mi, na pri​mjer, sta​viš ru​ku na zad​nji​cu i ka​žeš da imam li​je​pu zad​nji​cu. Po​nov​no se na​smi​ju​ljio. – Ta​ko je – re​če on.

Sje​dio je ne​ko vri​je​me, za​miš​ljen. – Da – nas​ta​vi on – imaš pra​vo. Ta​ko je za​is​ta. Ta​ko je u sve​mu. Do​ži​vio sam to s voj​ni​ci​ma. Mo​rao sam bi​ti s nji​ma, fi​zič​ki, a ne pov​la​či​ti se. Mo​r ao sam s nji​ma ima​ti su​o sje​ća​nja i pru​ži​ti im mal​ko njež​nos​ti iako sam ih go​nio kroz pa​kao. To je pi​ta​nje svi​jes​ti, ka​ko je re​kao Bud​ha. Ali se i on bo​ja​ž​lji​vo po​vu​kao pred tje​les​nom svi​jes​ti i pred pri​r od​nom fi​zič​kom njež​nos​ti, ko​ja je naj​bo​lja, čak i me​du mu​škar​ci​ma. Jer to ih či​ni za​is​ta lju​di​ma, a ne maj​mu​ni​ma. Jest, to je za​is​ta njež​nost, to je sek​su​al​na svi​jest. Seks je za​pra​vo sa​mo do​dir, naj​bli​ži od svih do​di​r a. A to​g a se do​di​r a bo​ji​mo. Mi smo sa​mo na​pol svjes​ni i sa​mo na​pol ži​vi. Mo​r a​mo pos​ta​ti ži​vi i svjes​ni. Na​po​se En​g le​zi tre​ba​ju do​ći u do​dir jed​ni s dru​g i​ma, po​treb​no nam je mal​ko lju​baz​nos​ti i njež​nos​ti. To nam je pri​je​ka po​tre​ba. Po​g le​da​la ga​je. A . – Za​što me se on​da bo​jiš? – upi​ta ga. Du​g o ju je gle​dao pri​je ne​g o što je od​g o​vo​r io. – Bo​jim se tvo​g a nov​ca i tvo​g a po​lo​ža​ja. Tvo​g a svi​je​ta u te​bi. – A zar u me​ni ne​ma njež​nos​ti? – upi​ta za​miš​lje​na. Po​g le​dao ju je po​tam​nje​lim, ras​tre​se​nim po​g le​dom. – Da​ka​ko. Ona do​đe i pro​đe, kao i kod me​ne. – Ali zar ne vje​r u​ješ da će ona pos​to​ja​ti me​du na​ma dvo​ma? – upi​ta ga, plaš​lji​vo ga gle​da​ju​ći. Vi​dje​la je ka​ko mu se li​ce ubla​žu​je i gu​bi svoj ok​lop. – Mo​žda – od​g o​vo​r i on. Obo​je ušu​tje​še. – Htje​la bih da me dr​žiš u za​g r​lja​ju – re​če ona. – Htje​la bih da mi ka​žeš ka​ko si sre​tan što će​mo ima​ti di​je​te. Iz​g le​da​la je ta​ko li​je​pa, pu​na ža​r a i za​ne​se​na da se u nje​mu sve po​kre​nu​lo pre​ma njoj. – Mis​lim da mo​že​mo u mo​ju so​bu – re​če on. – Iako će to opet bi​ti sa​bla​zan. No vi​dje​la je ka​ko ga pre​sva​ja za​bo​r av na svi​jet i ka​ko mu li​ce do​bi​va me​kan, čist iz​r az njež​ne stras​ti. Kre​nu​li su za​ba​če​ni​jim uli​ca​ma pre​ma Ko​bur​škom tr​g u, gdje je u pot​krov​lju jed​ne ku​će imao so​bi​cu, u ko​joj je sam ku​hao na plin​skom ku​ha​lu. Bi​la je to ma​la so​bi​ca, ali ugod​na i ured​na. Ona se ra​zo​dje​nu​la te je i nje​g a po​tak​la da se ra​zo​dje​ne. Bi​la je ljup​ka u me​kom pr​vom cva​tu svo​je trud​no​će. – Tre​ba​lo bi da te os​ta​vim na mi​r u – re​če on. – Ne! – uz​vra​ti ona. – Lju​bi me. Lju​bi me i re​ci mi da ćeš me za​dr​ža​ti. Re​ci da me ne​ćeš ni​ka​da pus​ti​ti od se​be, ni svi​je​tu ni iko​mu. Sva se pri​vi​la uza nj, čvr​sto se pri​lju​bi​la uz nje​g o​vo vit​ko i snaž​no go​lo ti​je​lo, uz je​di​ni dom ko​ji je ikad poz​na​va​la. – On​da ću te za​dr​ža​ti – re​če on. – Ako to ho​ćeš, on​da ću te za​dr​ža​ti. Snaž​no ju je za​g r​lio. – Ka​ži da se ra​du​ješ dje​te​tu – po​nav​lja​la je. – Po​lju​bi ga! Po​lju​bi mi tr​buh i re​ci da si sre​tan što je ono u nje​mu. Ali to mu bi​ja​še te​že. – Me​ne je strah da da​jem dje​cu na svi​jet – re​če on. – Ta​ko se bo​jim za nji​ho​vu bu​duć​nost. – No ti si ga sta​vio u me​ne. Bu​di nje​žan s nji​me, i to će bi​ti nje​g o​va bu​duć​nost. Po​lju​bi ga! Za​drh​tao je, jer je bi​la is​ti​na. “Bu​di nje​žan s nji​me, i to će bi​ti nje​g o​va bu​duć​nost.” U tom je tre​nut​-

ku osje​tio čis​tu lju​bav pre​ma že​ni. Po​lju​bi joj tr​buh i Ve​ne​r in bri​jeg, da bu​de što bli​že utro​bi i plo​du što ga​je no​si​la u njoj. – Ah, ti me vo​liš, ti me vo​liš! – re​če ona pro​tis​nuv​ši ti​hi krik sli​čan nje​zi​nim ti​him, ne​r az​g o​vi​jet​nim lju​bav​nim kri​ko​vi​ma. I on ude u nju bla​g o, ću​te​ći ka​ko tok njež​nos​ti iz nje​g o​ve nu​tri​ne te​če u nje​zi​nu, us​plam​tje​lu u skla​du s nji​ho​vim osje​ća​ji​ma. Spoz​nao je, kad je ušao u nju, da je to za​pra​vo ono što mo​r a či​ni​ti – mo​r a s njo​me do​ći u do​dir a da ne iz​g u​bi svoj po​nos, ili svo​je dos​to​jans​tvo, ili svo​ju mu​ška​r ač​ku pot​pu​nost. Uos​ta​lom, ako ona ima no​va​ca i sred​sta​va, a on ih ne​ma, to ne zna​či da on u svo​me po​no​su i čas​ti tre​ba da joj odrek​ne svo​ju njež​nost. “Ja sam za do​dir tje​les​ne svjes​nos​ti me​du ljud​skim bi​ći​ma”, re​če on u se​bi, “i za do​dir njež​nos​ti. Ona je mo​ja dru​ži​ca. I ra​di se o bor​bi pro​tiv nov​ca, i pro​tiv stro​ja, i pro​tiv bez​o ​sje​ćaj​nog maj​mun​skog pre​ne​ma​g a​nja ovog svi​je​ta. I ona će sta​ja​ti uza me. Bo​g u hva​la, ste​kao sam že​nu. Bo​g u hva​la što imam že​nu ko​ja je uza me, ko​ja je njež​na i svjes​na me​ne. Bo​g u hva​la što ni​je na​sil​na i ni​je glu​pa​ča. Bo​g u hva​la što je njež​na i svjes​na že​na.” I ka​ko se nje​g o​vo sje​me iz​li​lo u nju, i nje​g o​va se du​ša okre​nu​la pre​ma njoj, u stva​r a​lač​kom či​nu ko​ji je mno​g o vi​še ne​g o pro​kre​ati​van. Bi​la je pot​pu​no uvje​r e​na sa​da da iz​me​đu nje​g a i nje ne mo​že bi​ti ras​tan​ka. No sred​stva i pu​to​ve va​lja još pro​na​ći. – Mr​ziš li Ber​t​hu Co​ut​ts? – upi​ta ga. f” – Ne​moj mi o njoj go​vo​r i​ti. – Mo​r am, do​pus​ti mi. Jer si​je ne​koć vo​lio. Ne​koć si s njo​me bio pri​san kao što si sa​da sa mnom. Za​to mi mo​r aš od​g o​vo​r i​ti. Zar ni​je upra​vo straš​no, kad si s njo​me jed​nom bio pri​san, da​je sa​da ta​ko mr​ziš. Za​što je ta​ko? – Ne znam. Uvi​jek je pro​vo​di​la svo​ju vo​lju pro​tiv me​ne, uvi​jek, uvi​jek: svo​ju groz​nu žen​sku sa​mo​vo​lju, svo​ju slo​bo​du! Groz​nu žen​sku slo​bo​du ko​ja se za​vr​ša​va u naj​g o​r em na​si​lju! Uvi​jek je odr​ža​va​la svo​ju slo​bo​du pro​tiv me​ne i ba​ca​la mi​ju u li​ce kao vi​tri​o l. Ni sa​da ni​je slo​bod​na od me​ne, sa​mo za​to što je obu​ze​ta mah​ni​toš​ću da mo​r a na​da mnom pro​vo​di​ti svo​ju sa​mo​vo​lju. – Pa ona te za​ci​je​lo vo​lje​la. – Ni​je! Mo​žda ma​lo. Ne​što ju je vuk​lo k me​ni. Či​ni mi se da je upra​vo to mr​zi​la. Ka​di​kad me vo​lje​la, na ma​ho​ve, ali se uvi​jek pov​la​či​la i po​či​nja​la me mu​či​ti. Naj​dub​lja joj je že​lja bi​la da me ki​nji, i u to​me ni​je bi​lo pro​mje​ne. Vo​lja joj bi​ja​še na​o pa​ka, od sa​mog po​čet​ka. Bo​že dra​g i, kak​ve li na​sil​nos​ti! – Ali ti ju za​is​ta ni​si vo​lio, zar ni​je ta​ko? Ti​me si joj či​nio na​žao. – Što sam mo​g ao! Po​čeo sam ta​ko. Po​čeo sam je vo​lje​ti, ali me ona uvi​jek ne​ka​ko one​mo​g u​ći​va​la. Ne, ne​moj​mo vi​še o to​me. Bi​la je to zla kob. A ona je bi​la kob​na že​na. Zad​nji put bio bih je ubio kao što ubi​jam la​si​cu, da sam sa​mo smio: tu div​lju kob​nu zvi​jer u žen​skom ti​je​lu! Da sam je sa​mo mo​g ao us​tri​je​li​ti i do​kraj​či​ti svu ne​sre​ću! Tak​vo što tre​ba​lo bi do​pus​ti​ti. Kad že​nom po​sve​ma ov​la​da nje​zi​na vo​lja i ta se vo​lja is​pri​je​či sve​mu, on​da je stra​ho​ta, i na​po​s​ljet​ku bi​je tre​ba​lo ubi​ti. – A zar ne bi tre​ba​lo po​ubi​ja​ti i mu​škar​ce ako ih spo​pad​ne nji​ho​va sa​mo​vo​lja? – Da, is​to ta​ko! Ali​ja se nje mo​r am ri​je​ši​ti, ina​če će opet na​va​li​ti na me. Htio sam re​ći: mo​r am pro​ves​ti ras​ta​vu ako se ika​ko mo​že. Mo​r a​mo bi​ti smo​tre​ni. Ne smi​ju nas vi​dje​ti za​jed​no. Ni​ka​ko, baš ni​ka​ko, ne bih mo​g ao pod​ni​je​ti da nas na​pad​ne. Con​nie je raz​miš​lja​la o to​me. – Zna​či da ne mo​že​mo ži​vje​ti za​jed​no? – re​če ona. – Ta​ko je. Ba​r em za kak​vih šest mje​se​ci. Na​dam se da će ras​pra​va o ras​ta​vi do​ći na red u ruj​nu; dak​le do ožuj​ka. – Ali će se di​je​te po svoj pri​li​ci ro​di​ti pot​kraj ve​lja​če – re​če ona.

On je šu​tio. – Že​lio bih da po​mru svi Clif​for​di i sve Ber​t​he – pro​tis​nu on. – Ni​je baš njež​no pre​ma nji​ma – na to će ona. – Njež​no pre​ma nji​ma? Da, naj​ve​ća njež​nost ko​ja bi im se mo​g la is​ka​za​ti, mo​žda je to da im se za​da smrt. Oni ne mo​g u ži​vje​ti! Oni sa​mo one​mo​g u​ću​ju ži​vot. Du​še su u nji​ma straš​ne. Smrt bi im mo​ra​la bi​ti slat​ka. Tre​ba​lo bi me​ni do​pus​ti​ti da ih us​tri​je​lim. – Ali ti to ne bi uči​nio – re​če ona. – Ipak bih! I s ma​nje griž​nje sa​vjes​ti ne​g o kad ubi​jam la​si​cu. La​si​ca je ba​r em li​je​pa i osam​lje​na. Ali njih ima sva si​la. Ah, ja bih sve njih pos​tri​je​ljao. – On​da je pra​vo što ne smi​ješ. – Pa jest. Con​nie je sad ima​la raz​miš​lja​ti o mno​g o če​mu. Bi​lo je oči​to da se on že​li sa​svim os​lo​bo​di​ti Ber​t​he Co​ut​ts. I osje​ća​la je da on ima pra​vo. Po​s​ljed​nji is​pad bio je stra​šan. To je zna​či​lo da mo​r a ži​vje​ti sa​ma sve do pro​lje​ća. Mo​žda bi se mo​g la ras​ta​vi​ti od Clif​for​da. Ali ka​ko? Ako spo​me​ne Mel​lor​sa, on​da ni​šta od nji​ho​ve ras​ta​ve. Ka​ko je to gad​no. Zar čo​vjek mo​r a oti​ći na kraj svi​je​ta da bi se ri​je​šio sve​g a to​g a? Ne​mo​g u​će. Da​nas ni naj​u​da​lje​ni​ji kraj svi​je​ta ni​je ni pet mi​nu​ta uda​ljen od Cha​r ing Cro​ssa. Dok tre​šti ra​dio, ne​ma da​le​kih kra​je​va svi​je​ta. Kra​lje​vi Da​ho​mev​ja i la​me u Ti​be​tu slu​ša​ju vi​jes​ti iz Lon​do​na i New Yor​ka. Strp​lje​nja! Strp​lje​nja. Svi​jet je go​le​ma i je​zi​va zbr​ka me​ha​niz​ma, i čo​vjek mo​r a do​bro pa​zi​ti da ne bu​de sam​lje​ven. Con​nie se po​vje​r i​la ocu. – Znaš, oče, on je bio Clif​for​dov lu​g ar, ali je bio ofi​cir u voj​s​ci u In​di​ji. Sa​mo, on je kao onaj pu​kov​nik C.E. Flo​r en​ce, ko​ji je htio opet bi​ti obi​čan voj​nik. Sir Mal​colm, me​đu​tim, ni​je imao ni​kak​vih sim​pa​ti​ja za ne​za​do​vo​lje​ni mis​ti​ci​zam C. E. Flo​r en​cea. Vi​dio je odvi​še rek​la​me iza sve te po​niz​nos​ti. Sve za​jed​no bi​ja​še naj​slič​ni​je ne​kak​voj ta​šti​ni ko​ju je sta​r i ple​mić naj​vi​še mr​zio – ta​šti​ni sa​mo​po​ni​že​nja. – Odak​le je ro​dom tvoj lu​g ar? – upi​ta Sir Mal​colm zlo volj​no. – Ug​lje​nar​ski je sin iz Te​ver​shal​la. Ali​je sa​svim do​li​čan. Ple​mić sli​kar još se vi​še na​lju​ti. – Me​ni se či​ni da je on ne​ka​kav ko​pač zla​ta. A ti si oči​to sas vim zgo​dan zlat​ni rud​nik. – Ni​je oče, ni​je ta​ko. Od​mah bi to uočio da ga vi​diš. On je gos​po​din. Clif​ford ga​je uvi​jek mr​zio jer ni​je bio po​ni​zan. – Ba​r em je jed​nom imao do​bar ins​tin​kt. Sir Mal​colm za​pra​vo ni​je mo​g ao pod​ni​je​ti skan​dal što mu se kći upus​ti​la u ve​zu s lu​g a​r om. Sam od​nos ni​je ga to​li​ko bri​nuo ko​li​ko skan​dal. – Ni​je me bri​g a za to​g a čo​vje​ka. Oči​to je bio umje​šan da te obr​la​ti. Ali, za ime Bož​je, po​mis​li na sve brb​lja​nje. Po​mis​li na svo​ju ma​će​hu, ka​ko će to ona do​če​ka​ti. – Znam – od​g o​vo​r i Con​nie – go​vor​ka​nja su straš​na, po​g o​to​vu ako čo​vjek ži​vi u druš​tvu. A on ta​ko sil​no že​li pro​ves​ti svo​ju ras​ta​vu. Mis​li​la sam, mo​g li bi​smo re​ći da imam di​je​te s dru​g im, a da ne spo​mi​nje​mo Mel​lor​so​vo ime. – S ne​kim dru​g im? A s kim dru​g im? – Mo​žda s Dun​ca​nom For​be​som. Ci​je​log je ži​vo​ta bio naš pri​ja​telj. On je vr​lo poz​nat umjet​nik. I vo​li me. – Sto mu gro​mo​va! Ubo​g i Dun​can! I što će on ima​ti od sve​g a to​g a?

– Ne znam. No mo​žda će mu bi​ti dra​g o. – Mo​žda? On je on​da smi​je​šan čo​vjek ako mu to bu​de dra​g o. Pa ti ni​si s njim ima​la ni​kad ni​šta, zar ne? – Ni​sam. On to za​pra​vo ni​kad i ni​je že​lio. On vo​li da sam po​kraj nje​g a, ali da me ne do​di​r u​je. – Bo​že moj, kak​va li po​ko​lje​nja! – On bi naj​vi​še že​lio da mu bu​dem mo​del za sli​ka​nje. Ali ja ni​sam ni​kad htje​la. – Bog mu po​mo​g ao! Ali od tak​ve še​prt​lje čo​vjek mo​že sva​šta oče​ki​va​ti. – Ipak ti ne bi sme​ta​lo kad bi se go​vo​r i​lo o nje​mu. – Bo​že moj, Con​nie, svi ti za​o bi​laz​ni pu​to​vi! – Znam, sve je to gad​no! Ali što da ra​dim? – Sa​me splet​ke i smi​ca​li​ce! Tje​r a​ju čo​vje​ka na po​mi​sao da​je pre​du​g o ži​vio. – Ako i ti, oče, ni​si u svo​je vri​je​me imao sple​ta​ka i smi​ca​li​ca, on​da mo​žeš go​vo​r i​ti. – Ali te uvje​r a​vam da​je to bi​lo sa​svim druk​či​je. – Uvi​jek je druk​či​je. Sti​g la je Hil​da. I ona se raz​lju​ti​la kad je ču​la kud je sve kre​nu​lo. Ni ona ni​je mo​g la pod​ni​je​ti po​mi​sao na jav​nu sa​bla​zan sa ses​trom i lu​g a​r om. Bi​lo je pre​vi​še, pre​vi​še po​ni​ža​va​ju​će. – Za​što ne bi​smo jed​nos​tav​no nes​ta​li sva​ko za se, u Bri​tan​sku Ko​lum​bi​ju, pa ne bi bi​lo skan​da​la – re​če Con​nie. Ali ni to ne bi va​lja​lo. Puk​nu​la bi opet bru​ka. Ako Con​nie već mis​li oti​ći s tim čo​vje​kom, on​da je bo​lje da se uda za nje​g a. To je bi​lo Hil​di​no miš​lje​nje. Sir Mal​colm ni​je bio uvje​r en u to. Mo​žda bi se sve još mo​g lo ne​ka​ko iz​g la​di​ti. – Že​liš li ga vi​dje​ti, oče? Jad​ni Sir Mal​colm ni​je baš čez​nuo da ga vi​di. A jad​ni Mel​lors još i ma​nje. No, su​sret se ipak os​tva​rio: za ruč​kom, u odvo​je​noj pros​to​r i​ji u klu​bu, dvo​ji​ca se mu​ška​r a​ca mje​r i​la od gla​ve do pe​te. Sir Mal​colm po​pio je dos​ta vi​ski​ja, a ni Mel​lors ni​je os​tao su​ha gr​la. Raz​g o​va​r a​li su sve vri​je​me o In​di​ji, ko​ju je mla​đi do​bro poz​na​vao. Ta​ko je bi​lo dok su je​li. Tek ka​da je na red doš​la ka​va i kad se ko​no​bar uda​ljio, Sir Mal​colm za​pa​li ci​g a​r e​tu te će sr​dač​no: – On​da, mla​di​ću, što je s mo​jom kće​r i? Mel​lor​su na li​cu za​ti​tra smi​je​šak. – Pa što bi, Sir, bi​lo s njom? – Ro​dit će va​še di​je​te, ko​li​ko ču​jem. – Čast mi​je – na​smi​je​ši se Mel​lors. – Čast, ta​ko mi Bo​g a! – Sir Mal​colm pras​nu u smi​jeh, ši​r ok i ra​zuz​dan škot​ski smi​jeh. – Čast! A ka​ko je bi​lo, eh? Do​bro, mla​di​ću, zar ne? – Do​bro! – Kla​dim se da​je ta​ko! Ha-ha! Mo​ja je kći kru​ška ko​ja ni​je pa​la da​le​ko od sta​bla. Ni ja se ni​sam sus​te​zao kad bi se pru​ži​la do​bra pri​li​ka. Una​toč nje​noj maj​ci, oh svi sve​ti…! Pre​o kre​nuo je oči​ma pre​ma ne​be​si​ma. – Ali ste je za​g ri​ja​li, oh, vi ste je za​g ri​ja​li, vi​dim ja to. Ha-ha! Mo​ja je krv u njoj! Li​je​po ste za​pa​li​li nje​zin plast si​je​na. Ha-ha-ha! Baš mi je dra​g o, mo​g u vam re​ći. Njoj je to i tre​ba​lo. Oh, li​je​pa je ona dje​voj​ka, ta​ko zgod​na dje​voj​ka, i znao i sam da se ne​će bra​ni​ti sa​mo ako se na​de pra​vi mu​ška​r ac da upa​li nje​zin plast. Ha-ha-ha! Lu​g ar, eh, mom​če! Prok​le​to okre​tan zvje​r o​kra​di​ca, ako me pi​ta​te. Ha-ha! Ali sad da go​vo​r i​mo oz​bilj​no: što će​mo da​lje? Da go​vo​r i​mo oz​bilj​no, ra​zu​mi​je​te!

Ni raz​g o​va​r a​ju​ći oz​bilj​no ni​su od​mak​li baš da​le​ko. Mel​lors, iako je na​lio du​šu, bi​ja​še trez​ni​ji. Vo​dio je raz​g o​vor raz​bo​r i​to ko​li​ko je mo​g ao, a to ne ka​zu​je mno​g o. – Ta​ko on​da, vi ste lu​g ar. O, ima​te sa​svim pra​vo. Ova vr​sta div​lja​či vri​jed​na je tru​da. Že​nu is​ku​šaš kad je štip​neš za zad​nji​cu. Kad joj sa​mo do​dir​neš zad​nji​cu, mo​žeš zna​ti ka​ko će se dr​ža​ti. Ha-ha! Za​vi​dim vam, mom​če! Ko​li​ko vam je go​di​na? – Tri​de​set i de​vet. Ple​mić uzvi​je obr​ve. – To​li​ko! Zna​či, ima​te još do​brih dva​de​set go​di​na pred so​bom, su​de​ći po va​šem iz​g le​du. Oh, lu​g ar ili ne, do​bar ste pje​tlić. Mo​g u to vi​dje​ti i za​tvo​r e​nih oči​ju. Ne kao onaj prok​le​ti Clif​ford! Ku​kav​ni psić ko​ji se ni​kad ni​je ni spa​r io. Svi​đa​te mi se, mom​če. Kla​dim se da ima​te i do​bru me​š​tri​ju, eh, lju​di​na ste, vi​dim ja to. Bor​be​ni ste pje​tlić. Lu​g ar! Ha-ha! Ču​var lo​vi​šta, tris​ta mu ja​da! Ne bih vam po​vje​rio svo​ju div​ljač! Ne​g o, da go​vo​r i​mo oz​bilj​no: što da uči​ni​mo? Svi​jet je pun prok​le​tih sta​r ih že​na. Oz​bilj​no, što se to​g a ti​če, ni​su ura​di​li ni​šta, osim što su me​du so​bom us​pos​ta​vi​li sta​r u slo​bod​no​zi​dar​sku mu​ška​r ač​ku ra​zuz​da​nost. – I ne za​bo​r a​vi​te, dra​g o​vi​ću: ako ikad mog​nem što​g od uči​ni​ti za vas, mo​že​te se po​uz​da​ti u me. Lu​gar! Pa to je sjaj​no! Svi​đa mi se! Po​ka​zu​je da dje​voj​ka ima hra​bros​ti. Što? Na po​s​ljet​ku, zna​te, ona ima svo​je vlas​ti​te pri​ho​de, umje​r e​ne, umje​r e​ne, ali do​volj​ne. I ja ću joj os​ta​vi​ti što imam. Bog mi je svje​dok da ho​ću. Ona to i zas​lu​žu​je, jer je po​ka​za​la da ima odvaž​nos​ti u tom svi​je​tu sta​r ih že​na. Se​dam​de​set sam se go​di​na bo​r io da se os​lo​bo​dim su​ka​nja sta​r ih že​na i još ni​sam us​pio. Ali vi ste čo​vjek za to, vi​dim ja. – Dra​g o mi je što ta​ko mis​li​te. Obič​no mi za le​đi​ma ka​žu da sam maj​mun. – A što bis​te dru​g o, dra​g o​vi​ću, i mo​g li oče​ki​va​ti od svih tih sta​r ih že​na? Ras​ta​li su se na​da​sve sr​dač​no, i Mel​lors se u se​bi smi​jao ci​je​lo​g a tog da​na. Su​tra​dan je s Hil​dom i Con​nie ru​čao na ne​kom skro​vi​tom mjes​tu. – Ve​li​ka je šte​ta što smo za​pa​li u ta​ko ne​ugo​dan po​lo​žaj – re​če Hil​da. – Ja sam se li​je​po za​bav​ljao – do​če​ka Mel​lors. – Po mo​me, mo​g li ste pri​če​ka​ti i ne ra​đa​ti na svi​jet dje​cu pri​je ne​g o što obo​je bu​de​te slo​bod​ni. – Gos​pod je ne​što pre​r a​no ras​pi​r io svo​ju is​kru – re​če on. – Gos​pod tu, mis​lim, ni​je imao ni​kak​va pos​la. Con​nie do​du​še ima do​volj​no no​va​ca za vas obo​je; no, po​lo​žaj je ne​pod​noš​ljiv. – Ali vi tu pod​no​si​te sa​mo je​dan ma​len okra​jak, zar ne – na to će on. – Da ste ba​r em iz na​še kla​se. – Di da sje​dim u kak​voj gaj​bi u zo​o u. Nas​ta​de šut​nja. – Mis​lim – pre​ki​de Hil​da – naj​bo​lje bi bi​lo kao su​učes​ni​ka oz​na​či​ti ne​ko​g a po​sve dru​g og, a vi da os​ta​ne​te sa​svim pos​tra​ni. – A ja sam mis​lio da sam do​bra​no umi​je​šan u sve to. – Mis​li​la sam na bra​ko​r a​zvod​nu par​ni​cu. Gle​dao ju je u ču​du. Con​nie se ni​je usu​đi​va​la spo​me​nu​ti mu na​um s Dun​ca​nom. – Ne ra​zu​mi​jem – re​če on. – Ima​mo pri​ja​te​lja ko​ji bi po svoj pri​li​ci bio spre​man bi​ti ime​no​van su​učes​ni​kom, ta​ko da se va​še ime ne tre​ba po​jav​lji​va​ti – objas​ni Hil​da. – Vi mis​li​te ne​kog mu​škar​ca? – Da​ka​ko!

– Ali ona ni​je ima​la ni​ko​g a dru​g og. Za​ču​đe​no je po​g le​dao u Con​nie. – Ni​sam, ni​sam – po​br​za ona. – To je sa​mo sta​r o pri​ja​telj​stvo, a ni​kak​va lju​bav. – Za​što bi on​da taj čo​vjek pre​uzeo na se kri​vi​cu, ako ni​je imao ni​šta s to​bom? – Ne​ki su mu​škar​ci ka​va​li​r i i ne mis​le na to što bi mo​g li do​bi​ti od ne​ke že​ne – upa​de Hil​da. – To je uda​r ac me​ni, eh? A tko je taj mo​mak? – Pri​ja​telj iz dje​tinj​stva u Škot​skoj, umjet​nik. – Dun​can For​bes – od​mah će on, jer mu je Con​nie pri​po​vi​je​da​la o nje​mu. – A ka​ko mis​li​te na nje​ga na​to​va​r i​ti kri​vi​cu? – Pa mo​g li bi za​jed​no sta​no​va​ti u ko​jem ho​te​lu, ili bi pak ona mo​g la sta​no​va​ti u nje​g o​vu sta​nu. – Me​ni se či​ni da​je to mno​g o bu​ke ni za što – re​če on. – A što bis​te vi pred​lo​ži​li? – upi​ta Hil​da. – Ako se po​ja​vi va​še ime, on​da ni​šta od ras​ta​ve s va​šom že​nom, ko​ja je oči​to sa​svim ne​mo​g u​ća oso​ba s ko​jom ne va​lja ima​ti pos​la. – Upra​vo ta​ko! – mr​g od​no će on. Nas​ta​la je du​g a šut​nja. – Mo​g li bi​smo jed​nos​tav​no od​ma​g li​ti – re​če on. – Con​nie ne mo​že tek ta​ko, jed​nos​tav​no, od​ma​g li​ti – pre​uze Hil​da. – Clif​f​brd je odvi​še poz​nat. Opet šut​nja od zbu​nje​nos​ti. – Svi​jet je ona​kav ka​kav jest. Ako ho​će​te ži​vje​ti za​jed​no, a da ne bu​de​te pro​g o​nje​ni, mo​r a​te se vjen​ča​ti. A da bis​te se mo​g li vjen​ča​ti, mo​r a​te obo​je bi​ti ras​tav​lje​ni. On​da, ka​ko će​te to iz​ves​ti? Du​g o je šu​tio. – A što vi pred​la​že​te da uči​ni​mo? – upi​ta on. – Vi​djet će​mo pris​ta​je li Dun​can da se po​ja​vi kao su​di​o nik. Za​tim va​lja pri​vo​lje​ti Clif​f​br​da da se ras​ta​vi. Po​tom mo​r a​te i vi ure​di​ti svo​ju ras​ta​vu. Obo​je mo​r a​te ži​vje​ti odvo​je​no dok ne bu​de​te slo​bod​ni. – Sve mi je to na​lik na lud​ni​cu. – Mo​žda. Svi​jet bi vas sma​trao lu​đa​ci​ma ili ne​čim još go​r im. – Što je još go​r e? – Zlo​čin​ci​ma, pret​pos​tav​ljam. – Na​dam se da ću mo​ći još ko​ji put upo​tri​je​bi​ti svoj mač – re​če on uza smi​je​šak. Po​tom ušu​tje, ljut. – Do​bro – ka​za na​po​s​ljet​ku – pris​ta​jem na sve. Svi​jet je bje​so​mu​čan bu​da​laš, i nit​ko ga ne mo​že ubi​ti: una​toč sve​mu uči​nit ću sve što mo​g u. Ali vi ima​te pra​vo. Mo​r a​mo se iz​vu​ći ka​ko naj​bo​lje zna​mo. Gle​dao je Con​nie po​ni​žen, ljut, zlo​vo​ljan i ja​dan. – Dra​g a mo​ja, svi​jet će ti sta​vi​ti so​li na rep. – Ne​će, ako mu ne do​pus​ti​mo – re​če ona. Za taj spo​r a​zum pro​tiv svi​je​ta ma​r i​la je ona ma​nje ne​g o on. Dun​can, kad su mu se obra​ti​li, ta​ko​đer je htio da vi​di okriv​lje​nog lu​g a​r a, pa sto​g a pri​r e​di​še ve​če​ru, ovaj put u nje​g o​vu sta​nu, za sve če​tve​r o. Dun​can bi​ja​še oni​zak, ple​ćat, cr​no​ma​njast, šut​ljiv Ha​mlet, glat​ke cr​ne ko​se i s ne​ugod​nom kel​t​skom sa​mo​svi​jes​ti. Nje​g o​va umjet​nost sas​to​ja​la se od sa​mih ci​je​vi, pi​pa​ca, u voj​ni​ca i neo​bič​nih bo​ja, sve ne​što ul​tra​mo​der​no, ali je u sve​mu bi​lo ne​ke sna​g e, čak i ne​ke čis​to​će obli​ka i to​na. Mel​lors je su​dio da je ta umjet​nost okrut​na i od​boj​na, sa​mo se ni​je usu​đi​vao ka​za​ti Dun​ca​nu, jer je ovaj bio pre​o sjet​ljiv kad je ri​ječ o nje​g o​voj umjet​nos​ti: ona mu je bi​la osob​ni kult, nje​g o​va osob​na re​li​g i​ja.

Raz​g le​da​va​li su sli​ke u stu​di​ju, i Dun​can je upi​r ao svo​je sit​ne sme​đe oči u to​g a dru​g og mu​škar​ca. Htio je ču​ti što će lu​g ar re​ći. Cons​tan​ti​no i Hil​di​no miš​lje​nje već je znao. – To je pra​vo ma​lo uboj​stvo – re​če Mel​lors na​po​s​ljet​ku. Tak​ve ri​je​či ni​je Dun​can ni​ka​ko oče​ki​vao od jed​nog lu​g a​r a. – A tko je ubi​jen? – upi​ta Hil​da hlad​no i po​drug​lji​vo. – Ja. To ubi​ja sva​ko mi​lo​sr​đe u čo​vje​ku. Val čis​te mrž​nje iz​bi iz umjet​ni​ka. U gla​su to​g a čo​vje​ka osje​tio je pri​zvuk an​ti​pa​ti​je i pre​zi​r a A ni sam ni​je pod​no​sio da se spo​mi​nje mi​lo​sr​đe. Bo​le​ćiv osje​ćaj. Mel​lors sta​jao vi​sok i mr​šav, umo​r an; gle​dao je sli​ke s po​vr​š​nom paž​njom, le​pr​ša​vo kao da mo​ljac le​pr​ša na​o ko​lo. – Mo​žda je ov​dje glu​post ubi​je​na, sen​ti​men​tal​na glu​post – na​ce​r i se umjet​nik. – Či​ni vam se? Ja na​la​zim da su sve te ci​je​vi i va​lo​vi​ti lim do volj​no glu​pi i pri​lič​no sen​ti​men​tal​ni. Ako se ne va​r am, po​ka​zu​ju mno​g o sa​mo​sa​ža​lje​njai živ​ča​ne ta​šti​ne. U no​vom va​lu mrž​nje umjet​ni​ku je po​žu​tje​lo li​ce. Ali je u ne​koj ti​hoj uzvi​še​nos​ti okre​nuo sli​ke zi​du. – Ms​lim da bi​smo mo​g li pri​je​ći u bla​g o​va​o ni​cu – re​če on. Preš​li su u dru​g u pros​to​r i​ju, ne​r as​po​lo​že​ni. Pos​li​je ka​ve re​ći će Dun​can: – Ne​mam ni​šta pro​tiv to​g a da po​zi​r am kao otac Cons​tan​ci​na dje​te​ta, ali uz po​g od​bu da ona me​ni po​zi​r a kao mo​del. Že​lio sam to već go​di​ne i go​di​ne, ali je ona uvi​jek od​bi​ja​la. Iz​r e​kao je to s mrač​nom od​luč​nos​ti in​k​vi​zi​to​r a ko​ji objav​lju​je auto​da​fe. – Ah! – re​če Mel​lors. – Vi to dak​le či​ni​te sa​mo uz po​g od​bu. – Da​ka​ko! Sa​mo uz tu po​g od​bu. Umjet​nik je nas​to​jao da u svo​je ri​je​či uli​je kraj​nji pre​zir pre​ma ono​me dru​g om mu​škar​cu. Po​ne​što je i pre​tje​r ao. – Bo​lje on​da da za mo​del is​to​dob​no uz​me​te i me​ne – pred​lo​ži Mel​lors. – Bo​lje da po​zi​r a​mo u sku​pu, Vul​kan i Ve​ne​r a pod mre​žom umjet​nos​ti. Bio sam ko​vač pri​je ne​g o što sam pos​tao lu​g ar. – Hva​la vam – re​če umjet​nik. – Mis​lim da Vul​kan ne​ma fi​g u​r u ko​ja bi me za​ni​ma​la. – Ni on​da kad bis​te je pre​tvo​r i​li u ci​je​vi i va​lo​vi​ti lim? Ni​je bi​lo od​g o​vo​r a. Umjet​nik je bio pre​po​no​san da bi da​lje tro​šio ri​je​či. Bi​ja​še to tu​r ob​na ve​čer, umjet​nik se od​sad ni​je os​vr​tao na na​zoč​nost to​g a dru​g og mu​škar​ca ne​g o se obra​ćao sa​mo že​na​ma, u krat​kim re​če​ni​ca​ma, kao da ri​je​či is​ti​sku​je iz svo​jih mrač​nih du​bi​na. – Ni​je ti se svi​dio, ali je za​is​ta bo​lji ne​g o što ti se či​ni. Ina​če je uis​ti​nu lju​ba​zan – objaš​nja​va​la je Con​nie kad su otiš​li. – On je ma​len cr​ni psić ko​ji bo​lu​je od va​lo​vi​tos​ti – re​če Mel​lors. – Ne, da​nas za​is​ta ni​je bio lju​ba​zan. – A ho​ćeš li mu bi​ti mo​del? – Sad mi je sa​svim sve​jed​no. On me ne​će dir​nu​ti. A ja ne ma​r im ni za što, sa​mo ako je to put ko​ji vo​di na​šem za​jed​nič​kom ži​vo​tu. – On će te sa​mo ubr​lja​ti na plat​nu. – Ne ma​r im. On će sa​mo sli​ka​ti svo​je osje​ća​je pre​ma me​ni, a me​ni je sve​jed​no. Ne bih mu do​pus​ti​la da me di​me, ni​po​što. A ako mis​li da će ne​što pos​ti​ći ti​me što će u me glu​po umjet​nič​ki bu​lji​ti, ne​ka bu​lji. Mo​že od me​ne na​či​ni​ti ko​li​ko mu dra​g o praz​nih ci​je​vi i va​lo​vi​tog li​ma. To je nje​g ov po​kop. Mr​zi te, jer si re​kao da​je nje​g o​va cje​vas​ta umjet​nost sen​ti​men​tal​na i ta​šta. A to je, da​ka​ko, is​ti​na, i,

DE​VET​NA​ES​T O PO​GLAV​LJE “Dra​g i Clif​for​de, bo​jim se da se do​g o​di​lo ono što si pre​dvi​đao. Za​is​ta sam za​ljub​lje​na u dru​g o​g a i na​dam se da ćeš mi da​ti ras​ta​vu. Sa​da sta​nu​jem s Dun​ca​nom u nje​g o​vu sta​nu. Pi​sa​la sam ti da je bio s na​ma u Ve​ne​ci​ji. Straš​no sam ne​sret​na zbog te​be, ali nas​toj da to uz​meš mi​mo. Te​bi stvar​no vi​še ne tre​bam, a ja ne mo​g u pod​ni​je​ti da se vra​tim na Wrag​by. Sil​no mi je žao. Nas​toj mi opros​ti​ti, za​tra​ži ras​ta​vu i na​di ko​ju bo​lju. Do​is​ta ni​sam pra​va že​na za te​be, mis​lim da sam su​vi​še nes​trp​lji​va i se​bič​na. Ne mo​g u se vra​ti​ti da bih ži​vje​la s to​bom Straš​no mi je žao zbog sve​g a to​g a i zbog te​be. Ako se ne bu​deš pre​već uz​bu​đi​vao, vi​djet ćeš da te ovo ne​će ta​ko straš​no po​go​di​ti. Te​bi za​pra​vo ni​je bi​lo ni​kad sta​lo do me​ne osob​no. Ta​ko, opros​ti mi i os​lo​bo​di se me​ne.” Clif​ford se ni​je iz​ne​na​dio kad je do​bio to pi​smo. U du​ši je po​du​g o znao da će ga ona os​ta​vi​ti. Ali​je tvr​do​g la​vo od​bi​jao sva​ko vanj​sko priz​na​nje te či​nje​ni​ce. Za​to mu je to, iz​va​na, doš​lo kao te​žak uda​rac i po​tres. Sve do tog tre​nut​ka po​vr​ši​na nje​g o​va vanj​skog po​vje​r e​nja u nju os​ta​la je ne​dir​nu​ta. Svi smo tak​vi. Sna​g om svo​je vo​lje od​vra​ća​mo od se​be unu​tar​nju, in​tu​itiv​nu slut​nju da do​đe do svi​jes​ti. Od to​g a nas​ta​je ne​ko sta​nje strep​nje ili stra​ha, zbog ko​je​g a je uda​r ac de​set pu​ta te​ži kad nas jed​nom po​g o​di. Clif​ford bi​ja​še po​put his​te​r ič​na dje​te​ta. Sil​no je upla​šio gos​po​du Bol​ton kad se sa​blas​no bli​jed us​pra​vio u pos​te​lji. – Sto​je, Sir Clif​for​de, što se do​g o​di​lo? Ni​je od​g o​vo​r io. Bo​ja​la se da ga ni​je uda​r i​la kap. Po​hi​tje​la je da mu dir​ne li​ce, opi​pa bi​lo. – Bo​li li vas što? Re​ci​te gdje vas bo​li. Re​ci​te! i Ni​kak​va od​g o​vo​r a. – Bo​že dra​g i, od​mah ću te​le​fo​ni​r a​ti u Shef​fi​eld po dok​to​r a Car​r in​g ​to​na, a i dok​tor Lec​ky mo​g ao bi ova​mo skok​nu​ti. Kre​nu​la je pre​ma vra​ti​ma, a on će šup​ljim gla​som: – Ne! Zas​ta​la je i zu​r i​la u nje​g a. Li​ce mu bi​ja​še žu​to, praz​no kao u ma​lo​um​ni​ka. – Mis​li​te li da​je bo​lje da ne zo​vem li​ječ​ni​ka? – Ne tre​ba mi – do​pri​je od nje​g a grob​ni glas. – Ali, Sir Clif​for​de, vi ste bo​les​ni, ne usu​đu​jem se uze​ti od​g o​vor​nost na se. Mo​r am do​zva​ti li​ječ​ni​ka, jer će ina​če me​ne okri​vi​ti. Šut​nja, a po​tom šup​lji glas: – Ni​sam bo​les​tan. Ne​g o, mo​ja se že​na vi​še ne vra​ća. Bi​ja​še to kao da go​vo​r i ne​ki kip. – Ne vra​ća se? Vi mis​li​te na nje​zi​no gos​pod​stvo? – Gos​po​da Bol​ton pri​đe ma​lo pos​te​lji. – Oh, ne​moj​te u to vje​r o​va​ti. Mo​g u vas uvje​r i​ti da će se vra​ti​ti. Kip u pos​te​lji ni​je se pro​mi​je​nio, sa​mo je gur​nuo pi​smo pre​ko po​kri​va​ča. – Či​taj​te! – re​če grob​ni glas. – Ali ako je to pi​smo gos​po​đi​no, si​g ur​na sam da nje​zi​no gos​pod​stvo ne bi že​lje​lo da či​tam pi​smo pi​sa​no va​ma, Sir Clif​f​brd. Mo​že​te mi re​ći što pi​še, ako že​li​te. No li​ce s iz​bu​lje​nim mo​drim oči​ma ni​je se pro​mi​je​ni​lo. – Či​taj​te! – po​no​vi glas. – Ako već mo​r am, či​nim to da vas pos​lu​šam, Sir Clif​for​de – re​če ona. I pro​či​ta pi​smo. – Za​is​ta sam iz​ne​na​đe​na zbog mi​los​ti​ve – re​če. – Ta​ko je čvr​sto obe​ća​la da će se vra​ti​ti.

Li​ce na pos​te​lji kao da​je pro​du​bi​lo iz​r az div​lje ali ne​po​mič​ne ras​tre​se​nos​ti. Gos​po​da Bol​ton gle​da​la ga​je i ja​di​ko​va​la. Zna​la je što je po​sri​je​di: mu​ška his​te​r i​ja. Kad je nje​g o​va​la voj​ni​ke, na​uči​la je ne​što o toj bo​les​ti. … Bi​la je mal​ko ne​tr​pe​lji​va pre​ma Sir Clif​for​du. Sva​ki bi čo​vjek ko​ji je i ma​lo pri pa​me​ti mo​r ao zna​ti da mu že​na vo​li ne​kog dru​g og i da će nje​g a os​ta​vi​ti. Čak je i Sir Clif​ford, bi​la je si​g ur​na, bio i u du​ši pot​pu​no svjes​tan to​g a, sa​mo to ni​je htio se​bi priz​na​ti. Da​je 1 to se​bi priz​nao i pri​pre​mio se za to, ili da​je priz​nao i dje​lo​tvor​no se bo​r io pro​tiv to​g a, zna​či​lo bi da se po​nio kao mu​ška​r ac. Ali ni​je uči​nio ni​šta. Znao je to, ali je sve vri​je​me sam se​be za​va​r a​vao da ni​je ta​ko. Osje​tio je da đa​vo pred njim mi​g a re​pom, a po​na​šao se kao da mu se an​đe​li smi​je​še. To laž​no sta​nje do​ve​lo je do kri​ze i po​r e​me​ća​ja, do his​te​r i​je ko​ja je oblik lu​di​la. “To nas​ta​je oda​tle”, ka​zi​va​la je gos​po​da Bol​ton u se​bi i mal​ko ga mr​zi​la, “što uvi​jek mis​li sa​mo na se​be. Ta​ko je za​o kup​ljen svo​jim be​s​mrt​ni​mA, te ka​da mu se što​god do​g o​di, na​li​ku​je na mu​mi​ju uvi​je​nu u svo​je ovo​je. Ta gle​daj​te ga sa​mo!” Flis​te​r i​ja je opas​na, a ona kao nje​g o​va​te​lji​ca mo​r a ga iz​vu​ći iz to​g a. Sva​ki po​ku​šaj da se po​dig​ne nje​g o​va mu​škost i nje​g ov po​nos sa​mo bi sve po​g or​šao: jer nje​g o​va mu​škost bi​ja​še mr​tva, ba​r em za ne​ko vri​je​me, ako ne i ko​nač​no. Sa​mo će se svi​ja​ti sve vi​še i vi​še, kao crv, i sve će se u nje​mu ras​tro​ji​ti. Je​di​no što se mo​g lo uči​ni​ti bi​ja​še da mu se do​pus​ti nje​g o​vo ža​lje​nje sa​mo​g a se​be. Kao ona gos​po​da u Ten​nyso​na, mo​r ao je ili pla​ka​ti ili umri​je​ti. Ta​ko je gos​po​da Bol​ton pr​va za​pla​ka​la. Po​kri​la je li​ce ru​kom te uda​r i​la u sit​ne je​ca​je. – Ni​kad ne bih o gos​po​di po​mis​li​la… ni​kad! – pla​ka​la je i u sje​ća​nje do​zi​va​la sve svo​je sta​r e ja​de i bo​li. Kad je jed​nom za pla​ka​la, plač joj bi​ja​še is​kren, jer je i ima​la za​što pla​ka​ti. Clif​ford je raz​miš​ljao o to​me ka​ko ga je iz​ne​vje​r i​la nje​g o​va Con​nie, i u gr​če​vi​tu ja​du su​ze mu na​vri​je​še na oči i po​te​ko​še niz li​ce. Pla​kao je ža​le​ći se​be. Čim je gos​po​da Bol​ton vi​dje​la ka​ko mu su​ze te​ku niz bli​je​do li​ce, od​mah je svo​je mo​kre obra​ze otr​la rup​či​ćem pa se nag​nu​la k nje​mu. – Ne​moj​te se ki​nji​ti, Sir Clif​for​de! – re​če u pre​o bi​lju ga​nu​ća. – Ne​moj​te se ža​los​ti​ti, ne, sa​mo će​te se​bi na​udi​ti! Ti​je​lo mu se naj​ed​nom za​tres​lo od suz​dr​ža​na da​ha u ti​hom je​ca​ju, i su​ze mu br​že na​vri​je​še niz li​ce. Ona mu po​lo​ži ru​ku na pod​lak​ti​cu te opet za​pla​ka. Nje​mu i opet drh​taj pro​đe ti​je​lom, kao grč, a ona mu ovi ru​ku oko ra​me​na. – Umi​r i​te se, umi​r i​te se, ne​moj​te se ža​los​ti​ti – ja​da​la ona dok su joj su​ze pa​da​le. Pri​vuk​la ga​je k se​bi, a ru​ka​ma mu obu​hva​ti​la ši​r o​ka ple​ća. On joj po​lo​ži li​ce na gru​di, je​ca​ju​ći. Ši​ro​ka mu se ra​me​na tr​za​la, dok mu je ona gla​di​la pla​vu ko​su i go​vo​r i​la: – Umi​r i​te se, umi​r i​te! Ne​moj​te se ža​los​ti​ti, ne uzi​maj​te to​li​ko k sr​cu. Za​g r​lio ju je obad​vje​ma ru​ka​ma i pri​vio se uz nju kao di​je​te, kva​se​ći su​za​ma gor​nji dio nje​zi​ne bi​je​le uš​krob​lje​ne pre​g a​če i po​pr​sje svi​je​tlo​mo​dre pa​muč​ne ha​lji​ne. Na​po​s​ljet​ku se sa​svim pre​pus​tio. Ta​ko ga je naj​pos​li​je po​lju​bi​la i za​nji​ha​la na gru​di​ma, a u svom sr​cu go​vo​r i​la: “Oh, Sir Clif​ford, o nad​me​ni i moć​ni Chat​ter​le​vi! Zar ste to​li​ko pa​li!” Na kra​ju je on i zas​pao kao di​je​te. Ona se osje​ća​la is​crp​lje​nom te se po​vuk​la u svo​ju so​bu, gdje se u is​ti mah smi​ja​la i pla​ka​la i pre​pu​šta​la se svo​joj his​te​r i​ji. Bi​lo je ta​ko smi​ješ​no! I ta​ko straš​no! Ta​kav pad, tak​va sra​mo​ta, i sve za​jed​no ta​ko uz​bud​lji​vo. Pos​li​je to​g a bio je Sir Clif​ford s gos​po​dom Bol​ton pra​vo di​je​te. Vo​lio je da je dr​ži za ru​ku, ili bi joj po​lo​žio gla​vu na gru​di, a kad ga je jed​nom la​ko po​lju​bi​la, re​kao je: “Da, da, po​lju​bi​te me, po​lju​bi​te!” I kad bi spu​žvom oti​r a​la nje​g o​vo krup​no ti​je​lo, opet je go​vo​r io: “Po​lju​bi​te me!” I ona bi ga la​ko po​lju​bi​la ma gdje na ti​je​lu, na​pol po​drug​lji​vo. I le​žao je neo​bič​no praz​na li​ca, kao u dje​te​ta, i ču​dio se kao di​je​te. I gle​dao je u nju ši​r om otvo​r e​-

nih oči​ju, ne​tre​mi​ce, kao da u po​bož​nos​ti gle​da Ma​do​nu. Bi​lo je to pot​pu​no opu​šta​nje, os​tav​lja​la ga​je sva nje​g o​va mu​škost, i za​pa​dao je opet u dje​ti​nje sta​nje, ko​je za​is​ta bi​ja​še nas​tra​no. A on​da bi joj ru​kom seg​nuo u nje​dra, pi​pao joj doj​ke i lju​bio ih u za​no​su nas​tra​nos​ti što je još kao di​je​te prem​da je bio odras​tao mu​ška​r ac. Gos​po​da Bol​ton bi​la je ujed​no ushi​će​na i pos​ti​de​na, nje​g o​vo joj po​na​ša​nje bi​ja​še u is​ti mah dra​g o i mr​sko. Ali ga ni​kad ni​je od​bi​ja​la ni​ti mu je pri​g o​va​r a​la. Ta​ko je njih dvo​je uš​lo u tješ​nju tje​les​nu pris​nost, u ko​joj je on bio kao di​je​te obu​ze​to to​bož​njom pros​to​duš​nos​ti i to​bož​njim ču​đe​njem što bi​ja​še go​to​vo kao vjer​ski za​nos, nas​tran i dos​lo​van po​vra​tak na​vo​du: “Ako ne pos​ta​ne​te kao dje​ca…” a ona mu bi​ja​še Mag​na Ma​ter, pu​na sna​g e i mo​ći, ko​ja je pot​pu​no ov​la​da​la ovim ve​li​kim pla​vo​ko​sim čo​vje​kom dje​te​tom. Za​ču​do, taj čo​vjek di​je​te, ka​kav bi​ja​še Clif​ford sa​da i ka​kav je pos​ta​jao go​di​na​ma, bio je, kad bi se po​ja​vio me​du svi​je​tom, ku​di​ka​mo okret​ni​ji i bis​tri​ji ne​g o dok je bio pra​vi mu​ška​r ac. Taj nas​tra​ni čo​vjek di​je​te bi​ja​še sa​da pra​vi pos​lov​ni čo​vjek; kad se ra​di​lo o pos​lo​vi​ma, bio je pot​pu​ni mu​ška​r ac, oštar kao bri​tva i ne​pris​tu​pa​čan kao če​lik. Kad je bio va​ni, me​du lju​di​ma, da obav​lja svo​je pos​lo​ve i “una​pre​đu​je” svo​je ug​lje​no​ko​pe, po​ka​zi​vao je neo​bič​nu pre​pre​de​nost, tvr​do​ću i iz​van​r ed​nu oš​tri​nu. Bi​ja​še kao da mu je nje​g o​va pa​siv​nost i nje​g o​vo pros​ti​tu​ira​nje s Mag​nom Ma​ter omo​g u​ći​lo oš​tri​ji uvid u ma​te​r i​jal​ne pos​lo​ve i da​lo mu ne​ku neo​bič​nu, go​to​vo nad​ljud​sku sna​g u. Br​lo​že​nje u pri​vat​nim čuv​s​tvi​ma i kraj​nje po​ni​ža​va​nje nje​g o​ve mu​škos​ti kao da mu je da​lo ne​ku dru​g u pri​r o​du, hlad​nu, go​to​vo vi​do​vi​tu, pu​nu pos​lov​ne umješ​nos​ti. U pos​lo​vi​ma je bio sa​svim ne​čo​vje​čan. Bi​lo je to po​bjed​nič​ko slav​lje gos​po​de Bol​ton. “Ka​ko on div​no na​pre​du​je!” go​vo​r i​la je u se​bi po​nos​no. “A to je mo​ja zas​lu​g a. Sve​g a mi, ni​je on ni​kad ta​ko li​je​po na​pre​do​vao s Lady Chat​ter​ley. Ni​je ona že​na ko​ja bi po​mo​g la mu​škar​cu da na​pre​du​je. Pre​vi​še je tra​ži​la za se​be.” Is​to​dob​no, u ne​kom za​vi​jut​ku svo​je čud​ne žen​ske du​še, ona ga je pre​zi​r a​la i mr​zi​la! On je za nju bio pa​la zvi​jer, ču​do​vi​šte ko​je se pre​vi​ja. I dok mu je po​ma​g a​la i bo​dri​la ga što je vi​še mo​g la, u najs​kro​vi​ti​jem ku​tu svo​je ne​koć zdra​ve žen​skos​ti ona ga​je mr​zi​la div​ljom, bes​kraj​nom mrž​njom. I naj​go​r i pro​bi​svi​jet bio joj je bo​lji od nje​g a. Nje​g o​vo dr​ža​nje pre​ma Con​nie bi​lo je čud​no. Upor​no je zah​ti​je​vao da​je opet vi​di. Što​vi​še, zah​ti​je​vao je da do​đe na Wrag​by. U to​me je bio ko​nač​no i po​sve od​lu​čan. Con​nie je čvr​sto obe​ća​la da će se vra​ti​ti na Wrag​by. – Ali zar to ima smis​la? – rek​la je gos​po​da Bol​ton. – Zar je ne mo​že​te pus​ti​ti i ri​je​ši​ti se nje? – Ne! Ona je rek​la da se vra​ća, pa mo​r a do​ći. Gos​po​da Bol​ton ni​je mu se vi​še pro​ti​vi​la. Zna​la je s či​me ima pos​la. “Ne tre​ba da ti ka​zu​jem ka​ko me se doj​mi​lo tvo​je pi​smo”, pi​sao je Cons​tan​ci u Lon​don. “Mo​žda bi, kad bi htje​la, mo​g la za​mis​li​ti, prem​da ne tre​ba da zbog me​ne upi​nješ svo​ju ma​štu. U od​g o​vor mo​g u ti re​ći sa​mo jed​no: mo​r am te osob​no vi​dje​ti, ov​dje na Wrag​byju, pri​je ne​g o što išta uči​nim Čvr​sto si obe​ća​la da ćeš se vra​ti​ti na Wrag​by, i ja te dr​žim za ri​ječ. Ni​šta ne vje​r u​jem i ni​šta ne ra​zu​mi​jem dok te osob​no ne vi​dim, ov​dje, u nor​mal​nim pri​li​ka​ma. Ne tre​ba da ti ka​žem da ov​dje nit​ko ni​šta ne sum​nja, ta​ko te bi tvoj po​vra​tak bio sa​svim nor​ma​lan. Ako pos​li​je, po​što po​r az​g o​va​r a​mo o sve​mu, os​ta​ješ pri svo​me, ne​ma sum​nje da će​mo se spo​r a​zu​mje​ti.” Con​nie je po​ka​za​la pi​smo Mel​lor​su. – On ho​će da ti se osve​ti – re​če vra​ća​ju​ći joj pi​smo. Šu​tje​la je. Iz​ne​na​di​la se po​ne​što kad je ra​za​bra​la da se bo​ji Clif​for​da. Bo​ja​la mu se pri​bli​ži​ti. Bo​ji ga se kao da​je zao i opa​san. – Što da ra​dim? – upi​ta. – Ni​šta, ako ni​šta ne že​liš uči​ni​ti.

Od​g o​vo​r i​la je Clif​for​du i po​ku​ša​la od​g o​di​ti svo​je pu​to​va​nje. On joj je na to na​pi​sao: “Ako se ne vra​tiš na Wrag​by sa​da, uzi​mam da ćeš se vra​ti​ti jed​nog da​na, i pos​tu​pat ću pre​ma to​me. I da​lje te ov​dje oče​ku​jem, sve ako te mo​r ao če​ka​ti i pe​de​set go​di​na.” Upla​ši​la se. Bi​lo je to pod​muk​lo na​si​lje. Ne​ma sum​nje da on i mis​li ono što je re​kao. On joj ne​će da​ti ras​ta​vu, i di​je​te će bi​ti nje​g o​vo dok ona ne na​de na​či​na da do​ka​že nje​g o​vu ne​za​ko​ni​tost. Po​što je ne​ko vri​je​me pro​ve​la u ne​mi​r u i bri​g a​ma, od​lu​či​la je oti​ći na Wrag​by. Hil​da će s njom, pi​sa​la je Clif​for​du, a on od​g o​vo​r i: “Tvo​ju ses​tru ne​ću ov​dje poz​dra​vi​ti do​bro​doš​li​com, ali joj ne​ću ni vra​ta po​ka​za​ti. Ni​ma​lo ne sum​njam da je ona bi​la spo​r a​zum​na s tvoj im bi​je​g om od duž​nos​ti i od​g o​vor​nos​ti, pa za​to ; ne​moj oče​ki​va​ti da ću po​ka​za​ti za​do​volj​stvo kad je vi​dim.” Odvez​le su se na Wrag​by. Clif​for​da ni​je bi​lo kad su sti​g le. Do​če​ka​la ih je gos​po​da Bol​ton. – Oh, mi​los​ti​va gos​po​do, ni​je to onaj sret​ni po​vra​tak kak​vu smo se na​da​li, zar ne? – re​če ona. – Za​is​ta? Ta že​na dak​le zna! Ko​li​ko zna ili sum​nja os​ta​la slu​žin​čad? Uš​la je u ku​ću ko​ju je sa​da mr​zi​la sva​kom ži​li​com svo​g a ti​je​la. Go​le​ma, ne​pra​vil​no pos​tav​lje​na ku​će​r i​na či​ni​la joj se sa​da zlo​du​hom, bi​ja​še joj kao pri​jet​nja nad gla​vom. Toj gro​ma​di ona vi​še ni​je gos​po​da​r i​ca, ne​g o je nje​zi​na žr​tva. – Ne mo​g u vi​še os​ta​ti ov​dje – šap​nu​la je, pre​pla​še​na, Hil​di. Mu​ku je mu​či​la kad je uš​la u svo​ju spa​va​ću so​bu i opet je za​po​sje​la kao da se ni​je ni​šta do​g o​di​lo. Mr​zi​la je sva​ki tre​nu​tak pro​ve​den me​du zi​do​vi​ma na Wrag​byju. Ni​su se s Clif​for​dom su​sre​le dok ni​su siš​le na ve​če​r u. Imao je na se​bi ve​čer​nje odi​je​lo s cr​nom kra​va​tom; bio je pri​lič​no suz​dr​žan i sa​svim nad​mo​ćan gen​tle​man. Za vri​je​me je​la dr​žao se vr​lo uljud​no i vo​dio ulju​dan raz​g o​vor: ali bi​ja​še kao da je u sve​mu kli​ca lu​di​la. – Ko​li​ko pos​lu​g a zna? – upi​ta Con​nie kad je že​na iz​iš​la. – O tvoj im na​mje​r a​ma? Za​sad ni​šta. – Gos​po​da Bol​ton zna. Pro​mi​je​nio je bo​ju. – Gos​po​da Bol​ton za​pra​vo ne pri​pa​da pos​lu​zi – re​če on. – Oh, me​ni​je sve​jed​no. Na​pe​tost je vla​da​la sve do pos​li​je ka​ve, kad je Hil​da rek​la da ide go​r e, u svo​ju so​bu. Clif​ford i Con​nie sje​di​li i šu​tje​li kad je ona otiš​la. Ni​jed​no od njih dvo​je ni​je htje​lo da za​po​dje​ne raz​g o​vor. Con​nie odah​nu​la, od​lak​nu​lo joj što on ni​je okre​nuo u pa​te​ti​ku; po​dr​ža​va​la ga​je u toj uz​no​si​tos​ti ko​li​ko je god mo​g la. Sje​di​la je ti​ho i gle​da​la do​lje u svo​je ru​ke. – Mis​lim da ne ža​liš što si odr​ža​la ri​ječ – na​po​s​ljet​ku će on. – Ni​sam kri​va – šap​nu ona. – Ako ni​si ti, tko je on​da? – Mis​lim: nit​ko. Po​g le​dao ju je s hlad​nim gnje​vom. Bio je na​vik​nut na nju: bi​la je dio nje​g o​ve vo​lje. Ka​ko se usu​đu​je os​ta​vi​ti ga sa​da i po​r u​ši​ti zgra​du nje​g o​va svag​da​njeg ži​vo​ta? Ka​ko se usu​đu​je ta​ko pot​ko​pa​ti nje​g o​vu lič​nost? – A zbog če​g a sve os​tav​ljaš? – upor​no će on. – Zbog lju​ba​vi! – od​g o​vo​r i ona. Naj​bo​lje bi​ja​še od​g o​vo​r i​ti otr​ca​nom fra​zom. – Lju​ba​vi jed​nog Dun​ca​na For​be​sa? Ali ni​si mis​li​la da​je dos​to​jan te​be on​da kad si me​ne sre​la. Valj​da ne ka​niš re​ći da ga sa​da vo​liš iz​nad sve​g a dru​g og u ži​vo​tu?

– Čo​vjek se mi​je​nja – uz​vra​ti ona. – Mo​žda. Mo​žda su to tvo​je mu​ši​ce. Ali me još mo​r aš uvje​r i​ti Ovaž​nos​ti te pro​mje​ne. Ja ne vje​r u​jem u tvo​ju lju​bav pre​ma Dun​ca​nu For​be​su. – Za​što bi i tre​bao vje​r o​va​ti u nju? Tre​baš mi sa​mo da​ti ras​ta​vu, a ne vje​r o​va​ti u mo​je osje​ća​je. – A za​što da ti dam ras​ta​vu? – Za​to što ne že​lim vi​še ov​dje ži​vje​ti. A ti me za​pra​vo i ne že​liš. – Opros​ti, ja se ne mi​je​njam. Što je do me​ne, ti si mo​ja že​na, i vo​lio bih da os​ta​neš pod mo​jim kro​vom u dos​to​jans​tvu i mi​r u. Ako os​ta​vi​mo pos​tra​ni ljud​ske osje​ća​je, a uvje​r a​vam te da os​tav​ljam mno​g o to​g a pos​tra​ni, me​ni je smrt​no te​ško kad vi​dim ka​ko se lo​mi ovaj ži​vot​ni ti​jek na Wrag​byju i ka​ko se raz​bi​ja ovaj svag​da​nji red i čes​ti​ti ži​vot sa​mo zbog ne​kih tvo​jih hi​r o​va. Ona je šu​tje​la ne​ko vri​je​me, a on​da re​če: – Ne mo​g u druk​či​je, mo​r am oti​ći, oče​ku​jem di​je​te. Sad je on ne​ko vri​je​me šu​tio. – Mo​r aš li oti​ći zbog dje​te​ta? – upi​tao je naj​pos​li​je. Ona po​t​vr​di kim​nuv​ši gla​vom. – A za​što? Zar je Dun​ca​nu For​be​su to​li​ko sta​lo do po​tom​ka? – Sta​lo mu je do nje​g a vi​še ne​g o što bi bi​lo sta​lo te​bi – od​g o​vo​r i ona. – Za​is​ta? Ne​g o, ja ho​ću svo​ju že​nu i ne vi​dim raz​lo​g a za​što bih je pus​tio da ode. Ako ona že​li da ro​di di​je​te pod mo​jim kro​vom, do​bro doš​la i ona i di​je​te, uz pret​pos​tav​ku da se oču​va do​bar ton i ži​vot​ni red. Že​liš li mi re​ći da Dun​can For​bes ima ve​će pra​vo na te​be? Ja to ne vje​r u​jem. Nas​ta​la je ti​ši​na. – Ali zar ti ne vi​diš? – re​če Con​nie. – Mo​r am oti​ći od te​be i mo​r am ži​vje​ti s onim ko​g a vo​lim. – Ne, ja to ne vi​dim! Ne dam ja ni pre​bi​je​ne pa​r e za tvo​ju lju​bav ni za čo​vje​ka ko​g a ti vo​liš. Ne vje​r u​jem ja u tak​ve pri​če. – Ali vi​diš, ja vje​r u​jem. – Vje​r u​ješ? Dra​g a mo​ja gos​po​do, vi ste su​vi​še raz​bo​r i​ti, da bis​te vje​r o​va​li u svo​ju lju​bav pre​ma Dun​ca​nu For​be​su. Vje​r uj​te mi, vi i sa​da vi​še ma​r i​te za me​ne. Za​što bih on​da pris​tao na tak​vu be​smis​li​cu? Osje​ti​la je da on ima pra​vo. A osje​ti​la je i to da ne mo​že vi​še šu​tje​ti. – Za​to što ja i ne vo​lim Dun​ca​na – re​če ona gle​da​ju​ći ga. – Rek​li smo sa​mo da​je to Dun​can, da po​šte​di​mo tvo​je osje​ća​je. – Da po​šte​di​te mo​je osje​ća​je? – Da! Jer onaj ko​g a za​is​ta vo​lim, a za to ćeš me mr​zi​ti, ni​je Dun​can ne​g o Mel​lors, ko​ji je ov​dje bio lu​g ar. Da​je mo​g ao sko​či​ti iz svo​g a nas​lo​nja​ča, bio bi sko​čio. Li​ce mu je po​žu​tje​lo, a oči mu se zlo​kob​no iz​be​či​le kad ju je oši​nuo po​g le​dom. Za​tim se za​va​li na​zad u nas​lo​njač, hva​ta​ju​ći dah i gle​da​ju​ći u strop. Na​po​s​ljet​ku se pri​brao. – Go​vo​r iš li is​ti​nu? – upi​ta je, stra​vič​na iz​g le​da. – Da! Ti znaš da go​vo​r im is​ti​nu. – A kad si po​če​la s njim? – Pro​lje​tos. Bio je tih kao zvi​jer u stu​pi​ci. – Zna​či, ti si bi​la on​da u spa​va​ćoj so​bi u lu​g ar​ni​ci?

On je dak​le sve to vri​je​me znao. – Je​sam! Nag​nuo se na​pri​jed u svo​me nas​lo​nja​ču i bu​ljio u nju kao zvi​jer stje​r a​na u tjes​nac. – Bo​že moj, tre​ba​lo bi te zbri​sa​ti s li​ca zem​lje! – Za​što? – ti​ho će ona. Ali bi​ja​še kao da​je on ne ču​je. – Ta ni​šta​r i​ja! Taj na​du​ve​ni kli​pan! Taj bi​jed​ni neo​te​sa​nac! I sve si se vri​je​me pov​la​či​la s njim dok si bi​la ov​dje, a on bio je​dan od mo​jih slu​g u. Bo​že dra​g i, ima li kra​ja zvjer​skoj žen​skoj ni​skos​ti? Bio je sav iz​van se​be od bi​je​sa – zna​la je da će ta​ko bi​ti. – I ti ve​liš da že​liš ro​di​ti di​je​te tak​voj ni​šta​r i​ji? – Da, imat ću ga. – Imat ćeš ga! Ve​liš da si si​g ur​na! A ot​kad si si​g ur​na? – Od lip​nja. Os​tao je bez ri​je​či, a li​ce mu opet pos​ta​lo dje​ti​nje, bez​iz​r a​žaj​no. – Za​ču​do je – re​če na​po​s​ljet​ku – ka​ko se uop​će tak​va bi​ća mo​g u ra​đa​ti na zem​lji. – Kak​va bi​ća? – upi​ta ona. Straš​no ju je po​g le​dao i ni​je od​g o​vo​r io. Bi​lo je oči​to da ni​je mo​g ao pri​hva​ti​ti či​nje​ni​cu da pos​to​ji ne​ki Mel​lors u ve​zi s nje​g o​vim ži​vo​tom. Bi​la je to ne​iz​mjer​na, ne​iska​zi​va, ne​moć​na mrž​nja. – I ti se mis​liš uda​ti za nje​g a? I no​si​ti nje​g o​vo pr​lja​vo ime? – upi​ta na​po​s​ljet​ku. – Mis​lim! Za​be​zek​nuo se. – Da – re​če na kra​ju – to mi do​ka​zu​je da​je toč​no ono što sam uvi​jek mis​lio o te​bi: ti ni​si nor​mal​na, ni​si pri zdra​voj pa​me​ti. Ti si jed​na od onih su​lu​dih nas​tra​nih že​na što mo​r a​ju ju​r i​ti za pok​va​r e​noš​ću; to je nos​tal​g ie de la bo​ue. Odjed​nom je pos​tao oz​bilj​no mo​r a​lan, vi​de​ći u se​bi utje​lov​lje​nje do​bra, a u lju​di​ma kao što su Mel​lors i Con​nie utje​lov​lje​nje zla. Već bi​ja​še kao da nes​ta​je u svo​me nim​bu​su. – Zar ne vi​diš da​je on​da bo​lje da mi daš las​ta​vu pa da se ri​je​šiš sve​g a? – upi​ta ona. – Ne! Mo​žeš ići ka​mo te vo​lja, ne dam ti ras​ta​ve – re​če on idi​o t​ski. – Za​što ne? Šu​tio je u toj tvr​do​g la​vos​ti. – Zar ćeš do​pus​ti​ti da di​je​te za​kon​ski bu​de tvo​je i tvoj na​s​ljed​nik? – upi​ta ga. – Ne ti​če me se di​je​te. – Ali ako bu​de dje​čak, bit će za​kon​ski tvoj sin, nas​li​je​dit će tvoj nas​lov i do​bi​ti Wrag​by. – Ne ma​r im za to – re​če on. – Ali tre​ba da ma​r iš! Ja ću uči​ni​ti sve da to ne bu​de tvo​je za​ko​ni​to di​je​te. Vi​še vo​lim da bu​de ne​za​ko​ni​to i mo​je, ako već ne mo​že bi​ti Mel​lor​so​vo. – Ra​di ka​ko te vo​lja. Bio je ne​po​ko​leb​ljiv. – I ne daš mi ras​ta​vu? – upi​ta ga. – Mo​žeš uze​ti Dun​ca​na kao iz​li​ku! Ta​ko ne​će bi​ti po​treb​no da se spo​mi​nje pra​vo ime. Dun​ca​nu je sve​jed​no. – Ne​ću ni​ka​da pris​ta​ti na ras​ta​vu – re​če kao da za​bi​ja ča​vao. – Ali za​što? Zar za​to što ja to že​lim? – Za​to što se dr​žim svo​g a i ni​je me vo​lja druk​či​je. Bi​ja​še sve uza​lud. Us​pe​la se u svo​ju so​bu i rek​la Hil​di što je i ka​ko je.

– Naj​bo​lje da su​tra ot​pu​tu​je​mo i po​če​ka​mo da se opa​me​ti – re​če Hil​da. Ta​ko je Con​nie pro​ve​la pol no​ći pa​ku​ju​ći svo​je osob​ne stva​r i. Uju​tro je pos​la​la kov​če​g e na že​ljez​nič​ku pos​ta​ju, i ne ka​zav​ši ni​šta Clif​for​du. Od​lu​či​la je da ga vi​di tek na ras​tan​ku, pri​je ruč​ka. Ali​je raz​g o​va​r a​la s gos​po​dom Bol​ton. – Mo​r am se opros​ti​ti s va​ma, gos​po​do Bol​ton, vi zna​te za​što. Ali se uz​dam u vas da ne​će​te o to​me go​vo​r i​ti. – Oh, va​še gos​pod​stvo mo​že se po​uz​da​ti u me​ne, prem​da je ovo te​žak uda​r ac za nas ov​dje, za​is​ta. Ali se na​dam da će​te bi​ti sret​ni s onim dru​g im gen​de​ma​nom. – Onaj dru​g i gen​tle​man! To je gos​po​din Mel​lors, i ja ga vo​lim. Sir Clif​ford zna. Ali ne​moj​te ni​ko​me ni​šta ka​zi​va​ti. I kad jed​nog da​na vi​di​te da​je Sir Clif​ford vo​ljan da se ras​ta​vi, ja​vi​te mi, mo​lim vas. Htje​la bih da se po​šte​no udam za ono​g a ko​g a vo​lim… – Uvje​r e​na sam da ho​će​te, gos​po​do. Oh, mo​že​te se po​uz​da​ti u me​ne. Bit ću vjer​na Sir Clif​for​du, i bit ću vjer​na va​ma, jer vi​dim da i jed​no i dru​g o ima​te pra​vo na svoj na​čin. – Hva​la vam! I evo, ra​do bih vam ovo pok​lo​ni​la ako bis​te htje​li pri​mi​ti… I ta​ko je Con​nie opet otiš​la s Wrag​byja i s Hil​dom ot​pu​to​va​la u Škot​sku. Mel​lors je oti​šao na se​lo i on​dje se za​pos​lio na ne​koj far​mi. Na​mje​r a​vao je sva​ka​ko do​bi​ti ras​ta​vu, do​bi​la Con​nie svo​ju ili ne do​bi​la. I ra​dit će on​dje ne​kih šest mje​se​ci dok se iz​vje​šti, ta​ko da bi mo​žda on i Con​nie uze​li kas​ni​je vlas​ti​tu ma​lu far​mu, u ko​ju bi on mo​g ao ulo​ži​ti svo​ju ener​g i​ju. Že​lio je ra​di​ti, i te​ško ra​di​ti, htio je sam pri​vre​đi​va​ti se​bi za ži​vot, sve ako mu u po​čet​ku i po​mog​ne nje​zin ka​pi​tal. I ta​ko su mo​r a​li če​ka​ti pro​lje​će, dok se ne ro​di di​je​te i dok opet ne gra​ne ra​no lje​to. …Na​kon kra​ćeg tra​že​nja na​šao sam ov​dje po​sao, jer iz voj​ske poz​na​jem Ric​har​d​sa, ko​ji je in​že​njer u ovoj kom​pa​ni​ji. Far​ma pri​pa​da ug​lje​no​kop​nom druš​tvu Bu​tler i Smit​ham. Na njoj do​bi​va​ju si​je​no i zob za rud​nič​ke ko​nji​će. To ni​je za​seb​no po​du​ze​će. Ali ima​ju kra​va i svi​nja i sve​g a os​ta​log, i ja do​bi​vam tri​de​set ši​lin​g a na tje​dan kao polj​ski rad​nik. Rowley, far​mer, za​si​pa me pos​lom ko​li​ko god mo​že, ta​ko da bih mo​g ao što vi​še na​uči​ti do Us​kr​sa. Ni​sam ni​šta čuo o Ber​t​hi. Ne​mam poj​ma za​što je ni​je bi​lo na ras​pra​vi o ras​ta​vi, i ne znam gdje se na​la​zi ni​ti što je na​ka​ni​la. Ali ako bu​de mir do ožuj​ka, na​dam se da ću se os​lo​bo​di​ti. Ne​moj se uz​ne​mi​r i​va​ti zbog Sir Clif​for​da. Pri​je ili kas​ni​je za​že​ljet će da te se ri​je​ši. Što te os​tav​lja na mi​r u, već je i to mno​g o. Nas​ta​nio sam se u pris​toj​noj ku​ći​ci u En​g i​ne Rowu. Čo​vjek je stro​jar u I Iigh Par​ku, vi​sok, bra​dat, vr​lo po​bo​žan. Že​na mu je na​lik na pti​cu i vo​li sve što je uzvi​še​no, čis​ti gos​pod​ski go​vor, i ne​pres​ta​no ve​li: Do​pus​ti​te! No u ra​tu su iz​g u​bi​li je​din​ca si​na, i to kao da ih je ubi​lo. Ima​ju glu​pa​vu kćer ko​ja uči za uči​te​lji​cu, i ja joj ka​di​kad po​ma​žem u za​da​ća​ma, ta​ko da smo go​to​vo kao obi​telj. Oni su vr​lo pris​toj​ni lju​di i vr​lo su lju​baz​ni pre​ma me​ni. Mis​lim da sam raz​ma​že​ni​ji ne​g o ti. Svi​đa mi se po​ljo​djel​ski po​sao. Ni​je do​du​še za​ba​van, ali ja i ne tra​žim za​ba​ve. Na ko​nje sam na​vi​kao, a kra​ve, prem​da su vr​lo žens​tve​ne, dje​lu​ju na me​ne umi​r u​ju​će. Kad sje​dim gla​ve nas​lo​nje​ne kra​vi na bok i mu​zem, osje​ćam se smi​r e​nim. Ima​ju ov​dje šest li​je​pih he​r e​for​d​skih kra​va. Upra​vo je proš​la že​tva zo​bi, i ja sam joj se ra​do​vao, una​toč ra​nja​vim ru​ka​ma i mno​g oj ki​ši. Ne ma​r im mno​g o za lju​de, ali se do​bro sla​žem s nji​ma. Za mno​g o to​g a ja i ne znam. Ug​lje​no​ko​pi ra​de lo​še. Kraj je kao Te​ver​shall, ali ljep​ši. Sje​dim kat​kad u “Wel​lin​g ​to​nu” i raz​g o​va​ram s lju​di​ma. Mno​g o ro​g o​bo​r e, ali ne​će ni​šta pro​mi​je​ni​ti. Kao što svat​ko ve​li, ru​da​r i u Not​tin​g ​ham​shi​r eu i Der​bv​shi​r eu ima​ju sr​ce na pra​vom mjes​tu. Ali​je os​ta​tak nji​ho​ve ana​to​mi​je valj​da na kri​vom mjes​tu, u svi​je​tu ko​ji ih ne po​tre​bu​je. Dra​g i su mi, ali ni​sam baš odu​šev​ljen nji​ma, ne​ma u njih do​volj​no one pra​ve bor​be​nos​ti. Mno​g o go​vo​r e o na​ci​o na​li​za​ci​ji, o po​dr​žav​lje​nju pri​ho​da i ci​je​le in​dus​tri​je kak​va jest. Go​vo​r e da bi se ug​ljen upo​treb​lja​vao u dru​g e svr​he, kao što je po​ku​šao Sir Clif​ford. Mo​žda bi se to mo​g lo po​neg​dje, ali sum​njam da bi se mo​g lo svu​da. Ma što či​ni​li i pro​izvo​di​li, va​lja to pro​da​ti. Rad​ni​ci su sa​svim bez​volj​ni. Osje​ća​ju da sve ide k vra​g u, a ja mis​lim da i jest ta​ko. I oni sa

svi​me odo​še niz​br​do. Ne​ki iz​me​đu mla​dih bun​ca​ju o So​vje​ti​ma, ali ne​ma u nji​ma mno​g o uvje​r e​nja. Ti lju​di ne​ka​ko ni o če​mu ni​su uvje​r e​ni, osim da​je sve do​bra​no za​g li​bi​lo. I pod So​vje​ti​ma mo​r at će se pro​da​va​ti ug​ljen, i u to​me je ne​vo​lja. Ima​mo ve​li​ko in​dus​trij​sko pu​čans​tvo ko​je va​lja hra​ni​ti, jer se ov​dje prok​le​ti stroj mo​r a ne​ka​ko odr​ža​va​ti u po​g o​nu. Že​ne da​nas go​vo​r e mno​g o vi​še ne​g o mu​škar​ci, i či​ni se da su sr​ča​ni​je. Mu​škar​ci su mla​ko​nje, svu​da osje​ća​ju pro​past i obi​la​ze na​o ko​lo kao da se ne mo​že ni​šta. Uos​ta​lom, nit​ko i ne zna što bi tre​ba​lo uči​ni​ti. Mla​di su bi​jes​ni što ne​ma​ju no​va​ca da tro​še. Sav im ži​vot ovi​si o tro​še​nju nov​ca, a sad ga ne​ma​ju. To je na​ša ci​vi​li​za​ci​ja i naš od​g oj: od​g a​ja​mo ma​se da ovi​se o tro​še​nju nov​ca, a on​da nov​ca nes​ta​je. Ru​do​ko​pi ra​de dva ili dva i pol da​na u tjed​nu, i ne​ma zna​ka da će se što po​bolj​ša​ti za zi​mu. Zna​či da rad​nik mo​r a uz​dr​ža​va​ti obi​telj s dva​de​set i pet ili tri​de​set ši​lin​g a. Že​ne su naj​bješ​nje od svih. Ali su one da​nas i naj​bješ​nje u tro​še​nju. Kad bi im čo​vjek mo​g ao re​ći da ni​je is​to ži​vje​ti i tro​ši​ti! Ali ne​ma smis​la. Kad bi lju​di bi​li ba​r em to​li​ko od​g o​je​ni da zna​ju ži​vje​ti umjes​to za​r a​đi​va​ti i tro​ši​ti, mo​g li bi li​je​po iz​i​ći na​kraj i s dva​de​set i pet ši​lin​g a. Kad bi mu​škar​ci no​si​li cr​ve​ne hla​če, ka​ko sam re​kao, ne bi to​li​ko mis​li​li na no​vac: kad bi mo​g li ple​sa​ti i ska​ka​ti, pje​va​ti i giz​da​ti se, i bi​ti zgod​ni, mo​g li bi to s vr​lo ma​lo nov​ca. I za​bav​lja​ti že​ne i one njih. Mo​r a​li bi se na​uči​ti da bu​du go​li i li​je​pi, da pje​va​ju za​jed​no i da ple​šu sta​r e skup​ne ple​so​ve, da rez​ba​r e sto​li​ce na ko​ji​ma sje​de i da ve​zu svo​je zna​ko​ve. On​da im ne bi tre​ba​lo no​va​ca. A to je je​di​ni put da se ri​je​ši in​dus​trij​sko pi​ta​nje: od​g o​ji​ti lju​de da zna​ju ži​vje​ti, i da ži​ve u lje​po​ti, pa da ne mo​r a​ju tro​ši​ti. Ali to ne mo​že bi​ti. Svi su da​nas moz​g o​vi s jed​nom ko​lo​te​či​nom. A go​mi​le ne bi smje​le ni po​ku​ša​va​ti da mis​le, jer su nes​po​sob​ne. Mo​r a​le bi bi​ti sve ži​vah​ne i ve​se​le i priz​na​va​ti ve​li​kog bo​g a Pa​na. To je je​di​ni bog za go​mi​le, za​uvi​jek. Ma​lo njih mo​g u se po​sve​ti​ti vi​šem kul​tu, ako ih je vo​lja. No go​mi​le ne​ka za​uvi​jek bu​du po​g an​ske. Sa​mo, ru​da​r i ni​su po​g a​ni, da​le​ko od to​g a. Oni su jad​no, ubi​je​no sta​do: mr​tvi za svo​je že​ne, mr​tvi za ži​vot. Mla​di ju​r e na mo​to​r i​ma na​o ko​lo, s dje​voj​ka​ma, i ple​šu uz jazz kad ima​ju pri​li​ke. Ali su ina​če sa​svim mr​tvi. I tre​ba im no​va​ca. No​vac te tru​je kad ga imaš, i mo​r i te gla​đu kad ga ne​maš. Vje​r u​jem da ti je do​di​ja​lo sve ovo. Ali ne že​lim uvi​jek go​vo​r i​ti sa​mo o se​bi; uos​ta​lom, ni​je mi se ni​šta do​g o​di​lo. Ne vo​lim ni odvi​še raz​miš​lja​ti o te​bi, jer mi se u gla​vi sve za​mr​si. Jas​no, sa​daš​nji je moj ži​vot us​mje​r en sa​mo na to da bi​smo nas dvo​je jed​nog da​na mo​g li ži​vje​ti za​jed​no. Za​pra​vo me strah, za​is​ta. Osje​ćam đav​la u zra​ku, po​ku​šat će da nas od​ne​se. Ili mo​žda ni​je đa​vo ne​g o Ma​mon, ko​ji, mis​lim, ni​je ni​šta dru​g o do​li ma​sov​na vo​lja lju​di što hle​pe za nov​cem a mr​ze ži​vot. Bi​lo ova​ko ili ona​ko, osje​ćam bi​je​le ru​ke ka​ko la​ma​ta​ju u zra​ku, po​hlep​no se​žu da za vrat šče​pa​ju sva​ko​g a onog tko že​li da ži​vi, da ži​vi on​kraj nov​ca, i ho​će da mu iz​a​že ži​vot Na​ila​ze lo​ša vre​me​na, pri​ja​te​lji, lo​ša vre​me​na do​la​ze! Ako po​tra​je ta​ko ka​ko je sa​da, u bu​duć​nos​ti će bi​ti sa​mo smr​ti i pro​pas​ti za te in​dus​trij​ske go​mi​le. Osje​ćam po​ne​kad ka​ko mi se sva nu​tri​na pre​tva​r a u vo​du, a ti oče​ku​ješ di​je​te od me​ne. Ali ne​ka! Sva lo​ša vre​me​na, ko​li​ko god ih bi​ja​še, ni​su mo​g la ot​puh​nu​ti ša​fra​nov cvi​jet ni že​ni​nu lju​bav. Ta​ko ne​će mo​ći ni za​tr​ti mo​ju že​lju za to​bom ni​ti uga​si​ti onaj ma​li plam što pa​lu​ca me​du na​ma dvo​ma. Bit će​mo za​jed​no do​g o​di​ne. I prem​da sam ma​lo upla​šen, vje​r u​jem da ćeš bi​ti kraj me​ne. Čo​vjek se mo​r a bra​ni​ti i bo​r i​ti za svoj bo​lji​tak i vje​r o​va​ti u ne​što iz​nad se​be. Čo​vjek se ne mo​že osi​g u​ra​li od bu​duć​nos​ti, osim ako za​is​ta vje​r u​je u naj​bo​lji dio se​be sa​mog i u moć iz​nad to​g a. Ta​ko, ja vje​ru​jem u ma​li plam me​du na​ma. Za me​ne je to sa​da je​di​no na svi​je​tu. Ja ne​mam pri​ja​te​lja, pra​vih pri​ja​te​lja. Sa​mo te​be. I taj je ma​li plam sve za što ma​r im u ži​vo​tu. Tu je i di​je​te, ali to je ne​što za se​be. To su mo​ji Du​ho​vi, taj raš​ljas​ti pla​mi​čak me​du na​ma dvo​ma. Sta​r i Du​ho​vi ni​su sa​svim pra​vi. Bog i ja, to je ne​što raz​met​lji​vo. Ali onaj pla​mi​čak što plam​ti iz​me​đu te​be i me​ne, to jest ne​što! Uza nj se ja dr​žim i dr​žat ću se, us​pr​kos svim Clif​for​di​ma i Ber​t​ha​ma, ug​lje​no​kop​nim druš​tvi​ma, i vla​da​ma, i nov​ča​noj ma​si ljud​skoj. Ne vo​lim za​sad raz​miš​lja​ti o te​bi. Me​ni je sa​mo mu​ka, a te​bi ni​je na ko​r ist. Straš​no mi je što si da​-

le​ko od me​ne. Ali ako se poč​nem iz​je​da​ti, ne​što se u me​ni pre​lo​mi. Strp​lje​nja, uvi​jek strp​lje​nja. Ovo je mo​ja če​tr​de​se​ta zi​ma. Sa​svim sam bio ne​mo​ćan pro​tiv svih zi​ma što su pro​tek​le. No, zi​mus ću se pri​hva​ti​ti svo​g a du​hov​sko​g a pla​mič​ka i ne​ka​ko se umi​r i​ti. I ne​ću do​pus​ti​ti da ga ljud​ski dah uga​si. Vje​r u​jem u jed​nu vi​šu taj​nu ko​ja ne do​pu​šta ni da pro​ljet​ni ša​fran bu​de ot​puh​nut. I prem​da si ti u Škot​skoj, a ja u Sred​njoj En​g le​skoj, i ne mo​g u te za​g r​li​ti ni obu​hva​ti​ti no​g a​ma, ipak imam ne​što od te​be. Mo​ja du​ša ti​ho plam​ti u du​hov​skom pla​mič​ku s to​bom, i to je kao smi​r e​nje ko​je do​la​zi pos​li​je lju​bav​nog či​na. Lju​bav​lju smo po​tak​li pla​men na ži​vot. I cvi​je​će ži​vi od za​g r​lja​ja sun​ca i zem​lje. No, to je ne​što vr​lo osjet​lji​vo, pa je po​treb​na strp​lji​vost i če​ka​nje. Dra​g a mi je ova kre​post sa​da, jer je to mir ko​ji do​la​zi pos​li​je lju​bav​nih za​g ri​ja​la. Vo​lim što sam kre​pos​tan sa​da. Vo​lim to kao što vi​si​ba​ba vo​li sni​jeg. Vo​lim ovu kre​post ko​ja je mir​ni po​či​nak na​kon na​ših mi​lo​va​nja i ko​ja je pro​cva​la me​đu na​ma kao vi​si​ba​ba s ra​čvas​tim bi​je​lim pla​mom. A kad gra​ne pra​vo pro​lje​će i kad se opet sas​ta​ne​mo, on​da će​mo na​šim mi​lo​va​nji​ma ras​pi​r i​ti pla​mi​čak u jar​ki i sjaj​ni pla​men. Ali ne sa​da, još ne! Sa​da je vri​je​me kre​pos​ti, a do​bro je bi​ti kre​pos​tan, to je kao ri​je​ka hlad​ne vo​de u mo​joj du​ši. Dra​g a mi je kre​post što sa​da te​če me​du na​ma. Na​lik je na svje​žu vo​du i ki​šu. Ka​ko mu​škar​ci mo​g u ju​r i​ti za lju​ba​ka​nji​ma, ko​ja su ta​ko za​mor​na! Ka​kav li je ja​dan kup ne​sre​će ta​kav don Ju​an, nes​po​so​ban za lju​bav​ni čin, jad​nik ko​ji ne mo​že odr​ža​va​ti svoj pla​mi​čak, ne​mo​ćan i nes​po​so​ban da bu​de kre​pos​tan u hlad​nim raz​dob​lji​ma iz​me​đu dva za​g r​lja​ja. Ko​li​ko li ri​je​či, a sa​mo za​to što ne mo​g u da te do​dir​nem. Kad bih mo​g ao spa​va​ti i dr​ža​ti te u na​r u​čju, tin​ta bi os​ta​la u tin​tar​ni​ci. Mi bi​smo mo​g li bi​ti kre​pos​ni za​jed​no baš kao što se mo​že​mo i lju​bi​ti kad smo za​jed​no. Ali mo​r a​mo ne​ko vri​je​me bi​ti ras​tav​lje​ni, i to je, mis​lim, za​is​ta naj​pa​met​ni​je što mo​že​mo uči​ni​ti. Sa​mo da je čo​vjek si​g u​r an. Ne ma​r i, ne ma​r i, ne​će​mo se zbog to​g a uz​ne​mi​r i​va​ti. Mi za​is​ta vje​r u​je​mo u ma​li pla​mi​čak i u bez​i​me​nog bo​g a ko​ji ga ču​va da se ne uga​si. To​li​ko je te​be ov​dje uza me, i pra​va je šte​ta što ni​si sva ov​dje. Ne​moj se uz​ne​mi​r i​va​ti zbog Sir Clif​for​da. Ako ne ču​ješ ni​šta od nje​g a, ne bri​ni se. On ti za​is​ta ne mo​že ni​šta. Če​kaj, na​po​s​ljet​ku će htje​ti da te se ri​je​ši, da te ot​pra​vi. Ako pak ne ura​di ta​ko, mi će​mo nas​to​ja​ti da mu se uk​lo​ni​mo. Na kra​ju će po​že​lje​ti da te isp​lju​ne kao ne​što od​vrat​no. Vi​diš, ne mo​g u pres​ta​ti da ti pi​šem. No, mi smo za​jed​no ve​li​kim di​je​lom se​be, i ne​ma nam dru​g e i ne​g o us​tra​ja​ti i svoj tok us​mje​r i​ti da se što pri​je sas​ta​ne​mo. John Ve​li​ki že​li la​ku noć Lady Ja​ne, mal​ko klo​nuo ali pun na​de… Far​ma Gran​g e Old He​anor, 29. ruj​na