Linux Mint Srpski

Zvanično korisničko uputstvo

Linuks Mint Glavna edicija

Sadržaj: Uvod u Linuks Mint..................................................................................................................................3 Istorija.............................................................................................................................................................................. 3 Svrha / Ciljevi................................................................................................................................................................... 3 Brojevi verzija i kodna imena .......................................................................................................................................... 4 Izdanja............................................................................................................................................................................. 5 Gde naći pomoć?............................................................................................................................................................. 5

Linuks Mint instalacija.............................................................................................................................6 Preuzmite ISO.................................................................................................................................................................. 6 Preuzimanje putem torenta.............................................................................................................................................. 6 Instalacija torent klijenta................................................................................................................................................... 6 Preuzimanje torent datoteke............................................................................................................................................ 7 Preko mreže preslikanih servera (eng. download mirror).................................................................................................7 Pročitajte beleške o izdanju............................................................................................................................................. 7 Proverite MD5.................................................................................................................................................................. 7 Nasnimite ISO na DVD.................................................................................................................................................... 8 Pokretanje živog DVD-a................................................................................................................................................... 9 Instalacija Linuks Minta na čvrsti disk............................................................................................................................ 10 Pokretačka sesija........................................................................................................................................................... 15

Upoznavanje sa Linuks Mint Radnom Površinom................................................................................16 GNOME radna površina................................................................................................................................................ 16 Podešavanje radne površine........................................................................................................................................ 16

Upoznajte se sa Vašim izbornikom......................................................................................................17 Izbornik Mesta (eng. Places)........................................................................................................................................ 17 Izbornik Sistem (eng. System)....................................................................................................................................... 18 Izbornik Programi......................................................................................................................................................... 22 Polje Traži ..................................................................................................................................................................... 23 Definišite Vaše omiljene programe................................................................................................................................ 24 Pravljenje sopstvenih prečica......................................................................................................................................... 24 Automatsko pokretanje programa prilikom prijavljivanja................................................................................................ 24 Promena izgleda izbornika............................................................................................................................................. 24 Akriviraj priključak Skorašnji dokumenti......................................................................................................................... 25 Vraćanje na osnovna podešavanja................................................................................................................................ 25 Zamena Izbornika sa Gnom (GNOME) izbornikom........................................................................................................ 25

Upravljanje Programima........................................................................................................................26 Upravljanje paketima u Linuks Mintu............................................................................................................................. 26 Menadžer Programa...................................................................................................................................................... 29 Izbornik.......................................................................................................................................................................... 29 Upravnik paketa – Sinaptik (eng. Synaptic) i APT.......................................................................................................... 29 Brisanje (uklanjanje) programa...................................................................................................................................... 30 Iz izbornika..................................................................................................................................................................... 30 Korišćenjem APT-a....................................................................................................................................................... 30 Sinaptik (Upravnik paketa)............................................................................................................................................. 31 Ažuriranje vašeg sistema i njegovih programa............................................................................................................... 31 Korišćenje Upravnika ažuriranja (eng. Update Manager)............................................................................................... 32

Saveti i trikovi........................................................................................................................................35 Umnoži i nalepi (eng. Copy and Paste) pomoću miša................................................................................................... 35 Zapisivanje beleški sa Tomičinom beležnicom.............................................................................................................. 36 (eng. Tomboy Notes).................................................................................................................................................... 36 Arhiviranje elektronske pošte i internet mesta kao PDF................................................................................................. 37

Zaključak...............................................................................................................................................37

Uvod u Linuks Mint Linuks Mint je računarski operativni sistem dizajniran da radi na većini modernih sistema, uključujući klasične x86 i x64 personalne računare. Za Linuks Mint se može smatrati da igra istu ulogu kao i Microsoft Windows, Apple Mac OS i freeBSD operativni sistem. Linuks Mint je dizajniran da radi i u sprezi sa drugim operativnim sistemima (uključujući navedene) i može se podesiti kao dvostruko pokretačko (eng. dual boot) ili višestruko pokretačko (eng. multi-boot) okruženje (gde je korisniku ponuđeno da bira koji sistem želi da pokrene prilikom svakog startovanja računara) još tokom instalacije. Linuks Mint je odličan operativni sistem kako za pojedince tako i za firme.

Istorija Linuks Mint je veoma moderan operativni sistem. Njegov razvoj otpočeo je 2006.godine. Bez obzira na to, sagrađen je oko zrelih i dokazanih programskih rešenja, uključujući Linuks jezgro, GNU (eng. GNU) alate i Gnom (eng. GNOME) radnu površinu. Takođe, povezan je sa Ubuntu i Debian projektima i koristi njihove osnove kao bazu. Linuks Mint projekat koncentrisan je na radnu površinu koja je korisnija i efikasnija za uobičajene zadatke koje postavljaju svakodnevni korisnici. U okviru radne površine sistem nudi veliku kolekciju dostupnih programa i veoma dobro sjedinjen komplet usluga. Linuks Mint doživljava nagli porast popularnosti, tako da ga sve više ljudi koristi svakoga dana.

Svrha / Ciljevi Svrha Linuks Minta je da obezbedi stoni operativni sistem koga kućni korisnici i kompanije mogu koristiti bez troškova, pored čega će biti i efikasan, lak za korišćenje i elegantan koliko je to moguće. Jedan od ciljeva Linuks Mint projekta je da postane najbolji dostupan operativni sistem, pojednostavljući ljudima da lako i radije koriste naprednu tehnologiju, nego uprošćavajući je (što može dovesti do smanjenja njenog kapaciteta) ili kopirajući pristup što preduzimaju drugi programeri. Cilj je razviti našu, sopstvenu ideju idealne radne površine. Smatramo da je najbolje spojiti svu modernu tehnologiju koja postoji pod Linuksom i učiniti je svima lakom za korišćenje uz sve najnaprednije mogućnosti koje ta tehnologija poseduje.

Brojevi verzija i kodna imena Brojevi verzija i kodna imena prate jedinstvenu logiku Linuks Minta: -

Kodna imena pružaju navođenje verzije Linuks Minta što je mnogo lakše nego koristiti broj verzije.

-

Od verzije 5, Linuks Mint prati šestomesečni ciklus izdanja i koristi pojednostavljenu šemu verzija. Broj verzije kontinuirano raste svakih 6 meseci.

-

Ako je revizija napravljena u određenoj verziji (slično servisnom paketu (eng. Service Packs) na Windowsu) broj verzije dobija najmanji revizijski porast. Na primer “3” postaje “3.1”.

-

Kodna imena u Linuks Mint projektu su uvek imena ženskog roda koja se završavaju slovom “a”. Imena prate alfabetni red i prvo slovo kodnog imena odgovara indeksu broja verzije u alfabetu.

Do sada, Linux Mint je koristio sledeća kodna imena:

Verzija

Kodno ime

1.0

Ada

2.0

Barbara

2.1

Bea

2.2

Bjanka

3.0

Kasandra

3.1

Selena

4.0

Darija

5

Eliza

6

Felicija

7

Glorija

8

Helena

9

Isidora

10

Julija

11

Kaća

Izdanja Izdanje je verzija Linuks Minta koja je prilagođena ciljanim grupama korisnika i njihovim potrebama. Ovo uputstvo pokriva Glavno izdanje. Evo nekih, takođe popularnih, izdanja: • • •

Glavno izdanje (koristi Gnom radno okruženje) KDE (eng. KDE) izdanje (koristi KDE radno okruženje) XFCE (eng. XFCE) izdanje (koristi XFCE radno okruženje)

Ako ne znate koje izdanje da koristite, trebalo bi da izaberete Glavno izdanje. Predlog: Ako imate nameru da delite ili koristite u komercijalne svrhe Linuks Mint u SAD ili Japanu a niste sigurni u svoje poznavanje patentnih zakona, trebalo bi da koristite instalacioni CD “bez kodeka”.

Gde naći pomoć? Linuks Mint zajednica uvek želi da pomogne i veoma je aktivna. Ako imate pitanje ili problem u vezi sa Linuks Mintom, možete da dobijete pomoć od drugih korisnika koji su na mreži. Prvo, registrujte se na “Linuks Mint Forume”. Ovo je primarno mesto na kome možete pronaći pomoć: http://www.linuxmint.com/forum (engleski forum) ili na forum.mint-srbija.com - zvanična zajednica za pomoć korisnicima Linuks Mint distribucije u Srbiji i regionu. Ukoliko želite da ćaskate sa drugim korisnicima možete se uključiti u IRC (eng. IRC) sobu za ćaskanje. Na Linuks Mintu jednostavno pokrenite XChat (eng. XChat) iz izbornika. Ako koristite drugi operativni sistem ili drugi IRC klijent pobrinite se da se uključite u irc.spotchat.org server i pridružite se kanalima #linuxmint-help i #linuxmint-chat za englesko govorno područje, ili irc.freenode.net kanal #linuxmint-srbija za ex-yu govorno područje. Linuks Mint koristi Ubuntu1 riznice2 (više o tome biće reči kasnije u vodiču) i potpuno je usklađen sa njima pa većinu resursa, članaka, uputstava i programa pravljenih za Ubuntu možete koristiti i za Linuks Mintu. Ako ne možete da pronađete pomoć u vezi određene tematike, možete slobodno da izvršite pretragu za istom tematikom pod Ubuntu.

1: Ubuntu je drugi operativni sistem čija je osnova GNU/Linuks. 2: Riznica je mrežni servis na kome su smešteni programi i kao takav dostupan operativnim sistemima, preko koga oni mogu dopremati nove pakete ili osvežavati stare. Većina operativnih sistema koji imaju za osnovu GNU/Linuks koriste riznice i povezuju se sa njima preko HTTP ili FTP protokola kada instaliraju ili nadograđuju programe.

Linuks Mint instalacija Linuks Mint operativni sistem možete preuzeti besplatno. Dolazi kao ISO datoteka koju je potrebno da snimite na prazan DVD. Živi DVD je od nasnimavanja pokretački i obezbeđuje potpuno funkcionali operativni sistem, kojeg možete isprobati a da pritom ne činite promene koje mogu uticati na vaš trenutni operativni sistem. Prostije rečeno, kada snimite Linuks Mint na DVD i taj DVD ubacite u čitač diskova na vašem računaru, možete ga isprobati ostavljajući vaš trenutni operativni sistem netaknutim. Beleška: Takođe je moguće nasnimiti ISO sliku na USB memorijski uređaj (eng. USB stick) ili drugi memorijski uređaj i pokretati je odatle. Može se pokretati ISO slika i sa tvrdog diska direktno ali ove opcije su na neki način napredne. Zato preporučujemo način instaliranja iz ovog uputstva. Za pomoć oko alternativnih načina instaliranja i pokretanje Linuks Minta, molimo, posetite forum.

Ako vam se svidi ono što vidite tokom pokretanja živog DVD-a, možete odlučiti da instalirate sistem na tvrdi disk. Svi potrebni alati (za particionisanje i instaliranje) nalaze se u sklopu DVD-a.

Preuzmite ISO Beleška: Ako nemate priključak kablovskog interneta, ADSL-a ili ako je vaša internet veza previše spora, možete naručiti DVD na sledećem web mestu: http://www.osdisc.com

U suprotnom, možete posetiti Linuks Mint stranicu za preuzimanje ovde: http://www.linuxmint.com/download.php ili http://forum.mint-srbija.com/ u odeljku Preuzmi Mint distribuciju. Zatim odaberite izdanje za koje ste zainteresovani i preuzmite ga. Na ovoj stranici, u mogućnosti ste da pronađete: • MD5 potpis • Torent (eng. Torrent) vezu • Listu dostupnih veza za preuzimanje Datoteka koju je potrebno da preuzmete je .ISO datoteka. Postoje dva načina za preuzimanje ove datoteke: preko torenta (eng. Torrent / Peer to Peer protocol) - ili sa glavnog servera (eng. Main) odnosno sa preslikanog servera (eng. mirror), putem HTTP ili FTP protokola). Jednom kada je preuzimanje završeno, možete proveriti da li je vaša ISO slika ispravna, proveravajući potpis sa MD5.

Preuzimanje putem torenta Umesto preuzimanja sa centralne lokacije, sa glavnog servera, torent omogućava preuzimanje ISO datoteke u delovima iz računara od različitih ljudi širom interneta. Što više ljudi preuzme ISO sliku, brzina preuzimanja postaje veća. Ovo je najčešći i preporučeni način za preuzimanje Linuks Minta, radi smanjenja opterećenja glavnog servera.

Instalacija torent klijenta Potreban vam je "torent klijent" program da bi preuzimali datoteke preko torenta. Ako koristite Linuks, možete instalirati "Transmisija" (eng. Transmission). Ako korisite Linuks Mint, Transmisija je već instalirana. Ako koristite MS Windows, možete upotrebiti Vuz (eng. Vuze) ( http://azureus.sourceforge.net/ ).

Preuzimanje torent datoteke Sledeći korak je praćenje torent veze sa Linuks Mint web mesta i preuzimanje .torrent datoteke. Ova datoteka je vrlo mala. Nakon što je preuzmete, trebalo bi da je otvorite u svom torent klijentu. Torent klijent će vas verovatno pitati gde želite da sačuvate ISO sliku. Odaberite mesto na vašem tvrdom disku i preuzimanje će započeti. Sačekajte da se preuzimanje završi. Za više informacija o torent protokolu, posetite: http://en.wikipedia.org/wiki/BitTorrent

Preko mreže preslikanih servera (eng. download mirror) Ako ne možete ili ne želite da koristite torent protokol, onda pogledajte listu preslikanih servera i odaberite jedan od njih. Oni obezbeđuju vezu do ISO datoteke direktno pa je dovoljno samo kliknuti za preuzimanje. Beleška: Upamtite da je protok ograničen i što je veći broj ljudi koji preuzima preko preslikanog servera, brzina preuzimanja postaje manja za sve koji preuzimaju sa tog mesta. Ako se iz nekog razloga preuzimanje prekine, datoteka može biti oštećena i možda je potrebno ponovo pokrenuti preuzimanje. Zbog ovih razloga možda je bolje koristiti upravnika za preuzimanje, kako za Linuks, tako i za Windows, ako odaberete ovaj korak.

Pročitajte beleške o izdanju Vaše preuzimanje će potrajati najmanje jedan čas (možda i brže u zavisnosti od brzine vaše internet veze), pa je to savršeno vreme da se upoznate sa novim mogućnostima koje dolaze sa izdanjem koje trenutno preuzimate. Beleške o izdanju prikazane su na Linuks Mint web stranici i odgovаraju na sledeća pitanja: • Koje su to nove mogućnosti koje se isporučuju u ovom izdanju? • Koji su to poznati problemi u ovom izdanju? • Kako da nadogradite svoju prethodnu verziju na trenutnu? One takođe sadrže i fotografije radne površine poslednjeg izdanja. Naravno, prostim korišćenjem operativnog sistema možete se upoznati sa velikim brojem mogućnosti koje su naglašene u beleškama o izdanju ali tako možete propustiti i par stvari, pa je ipak najpouzdanije da pročitate beleške o izdanju. Beleške o ediciji za Linuks Mint 11 Kaća dostupne su ovde: http://www.linuxmint.com/rel_katya.php

Proverite MD5 1. Pročitali ste beleške o ediciji i ne možete da dočekate da isprobate novi Linuks Mint a vaše preuzimanje je upravo završeno uspešno. Spremni ste da nasnimite DVD i da pokrenete sistem sa njim… ali! Sačekajte! Ako je DVD neispravan može se desiti da imate mnogo problema i moraćete da potražite pomoć. Dva najčešća razloga da DVD bude neispravan su: • •

Problem sa preuzimanjem je izazvao i problem sa ISO datotekom. Greška tokom procesa nasnimavanja koja utiče na sadržaj vašeg živog DVD-a.

MD5 potpis, koji je prikazan na stranici za preuzimanje, obezbeđuje brzi način da se uverite da je ISO datoteka upravo kakva bi trebala da bude. Hajde onda da proverimo ISO datoteku koju ste upravo preuzeli pre nego što je nasnimimo na DVD i tako spasimo sebe od mnogih potencijalnih problema.

Ako koristite bilo koju verziju Linuksa verovatno već imate instaliran “md5sum” program. Otvorite terminal i uđite komandom cd u direktorijum gde se nalazi vaša ISO datoteka (na primer, ako je “linuxmint-GNOME-i386.iso” na radnoj površini), otvorite konzolu i kucajte: cd ~/Radna površina md5sum linuxmint-GNOME-i386.iso Ova komanda će prikazati seriju brojeva koji čine MD5 zbir, ili potpis, vaše ISO datoteke. Prilikom podizanja, svaka mala promena u ISO datoteci izazvaće promenu potpisa, dozvoljavajući nam da proverimo da li je datoteka onakva kakva bi trebala da bude. Uporedite taj potpis sa onim na stranici za preuzimanje na Linuks Mint web mestu. Ako su oba potpisa ista, onda ćete znati da je vaša ISO datoteka istovetna originalu i sada se možete pripremiti da je nasnimite na DVD. Ako koristite MS Windows, velike su šanse da nemate md5sum instaliran. Možete ga preuzeti odavde: http://www.etree.org/md5com.html Smestite ISO datoteku i md5sum.exe na isto mesto (na primer, u C:\) i pokrenite cmd.exe. U tekstualnom okruženju, kucajte sledeće komande: C: cd \ md5sum linuxmint-GNOME-i386.iso Nakon toga uporedite potpis sa onim koji je predstavljen na web mestu.

Nasnimite ISO na DVD Sada kada ste proverili ISO datoteku sa MD5, spremni ste da je nasnimite na DVD. Beleška: Linuks Mint takođe obezbeđuje i slike koje mogu stati na regularan (700MB) CD. Ako ne možete da snimate DVD molimo vas da koristite slike instalacionog CD-a umesto slike instalacionog DVD-a.

Uzmite prazan DVD-R (DVD-RV će takođe raditi, ali je moguće da ova vrsta medija ima probleme sa kompitabilnošću) i vaš omiljeni flomaster i obeležite DVD. Obeležavanje DVD-a zvuči smešno ali bi trebalo to da uradite jer lako možete završiti sa 20 neobeleženih i nedefinisanih diskova na vašem stolu. Ubacite prazan DVD-R u uređaj i pripremite se da nasnimite ISO sliku. Ako koristite Linuks sa Gnom okruženjem (eng. GNOME) kliknite desnim klikom miša na datoteku i odaberite Zapiši na disk (eng. Write to Disc). Ako koristite Linuks sa KDE okruženjem, pokrenite K3B i u Alatnoj traci odaberite Zapiši ISO sliku (eng. Write ISO Image).

Ako koristite Linuks i volite da koristite terminal, iz direktorijuma gde ste smestili preuzetu sliku cdrecord -v -dao dev=1,0,0 linuxmint-GNOME-i386.iso Zamenite brojeve posle dev= brojem vašeg uređaja. Možete pokrenuti cdrecord -scanbus Da saznate koji je broj Vašeg uređaja. Možda je potrebno da budete super korisnik (root) da bi koristili ove komande. Ako koristite MS Windows možete koristit program kako što je InfraRecorder: http://infrarecorder.sourceforge.net/?page_id=5

Beleška: Budite sigurni da nasnimite ISO sliku na disk, a ne kopirate ISO datoteku na disk . Česta je greška, naročito kod ljudi koji koriste “Nero” (program za nasnimavanje diskova), što nasnimavaju ISO datoteku na disk kao datoteku podataka. ISO datoteka je slika diska pa je potrebno da ne bude nasnimljena kao datoteka koja će se pojaviti na disku, već kao ISO slika koja će biti raspakovana i njen sadržaj nasnimljen na disk. Nakon nasnimavanja DVD-a ne bi trebalo da vidite ISO datoteku na disku, već više direktorijum kao što je “casper” ili “isolinux”. Većina programa za nasnimavanje diskova ima posebnu opciju za ISO slike.

Pokretanje živog DVD-a Stavite disk u čitač diskova i restartujte računar. Pojaviće se sledeći ekran.

Napomena: Ako se ne pojavi ovaj ekran i Vaš računar se uobičajeno startuje, to je verovatno zbog toga što BIOS nije podešen da pokreće sistem sa Vašeg čitača diskova. Restartujte računar i pritisnite Del (delete), F1, F2 ili Esc (ili bilo koji taster koji će Vas uvesti u BIOS) i podesite pokretanje sistema sa čitača diskova.

Instalacija Linuks Minta na čvrsti disk Na prvom ekranu izaberite opciju “Start Linux Mint” i pritisnite Enter na Vašoj tastaturi.

Nakon kraćeg vremena “živi” režim će biti spreman i pojaviće se radna površina.

U ovoj fazi Linuks Mint još nije instaliran, već je pokrenut sa DVD-a. Sistem koji vidite pred sobom je skoro identičan onom koji ćete imati nakon instalacije. Zabavite se i proverite da li vam se sviđa. Imajte na umu da, pokrenut sa DVD-a, Linuks Mint je osetno sporiji nego kad se instalira na čvrsti disk, jer čita podatke sa DVD-a, što je neuporedivo sporije nego kad to čini sa čvrstog diska. Kada budete spremni, kliknite dva puta na ikonicu “Install Linux Mint” koja se nalazi na radnoj površini. Pokrenuće se instalacioni program.

Ukoliko niste pročitali beleške o izdanju a imate internet konekciju, ovo je idealna prilika za to, kliknite na podvučenu vezu. Posebno se preporučuje korisnicima da pročitaju ove beleške pre instalacije kako bi se upoznali sa novim karakteristikama kao i sa eventualnim problemima koji mogu da se pojave. Izaberite željeni jezik i pritisnite dugme Napred (eng. Forward).

Na sledećem ekranu vrši se provera da li ste priključeni na strujni izvor (ukoliko koristite laptop), da li imate internet konekciju i potreban prostor na čvrstom disku. Ukoliko su sva polja čekirana, pritisnite dugme Napred (eng. Forward).

Na sledećem ekranu možete da označite ceo čvrsti disk za instalaciju Linuks Minta ili da ga instalirate pored drugog operativnog sistema. Pored toga, možete da označite ručno particionisanje. • Ako izaberete ceo čvrsti disk, njegov sadržaj će biti izbrisan i Linuks Mint instaliran kao jedini operativni sistem na Vašem računaru. • Ako izaberete instalaciju pored drugog sistema, instalater će preuzeti slobodan prostor sa drugih particija i kreirati jednu za Linuks Mint. • Pitaće Vas koliki prostor želite da izdvojite. Instalater će onda da smanji particiju i pobrinuće se za sve umesto Vas. Nakon instalacije na ekranu se pojavljuje izbor instaliranih operativnih sistema odakle ćete moći da pokrenete sistem koji želite. • Ukoliko se odlučite za ručno particionisanje, pojaviće se uređivač diska dajući Vam potpunu kontrolu nad particionisanjem čvrstog diska. Ovaj način se preporučuje samo naprednim korisnicima koji razumeju kako particionisanje funkcioniše pod Linuksom. Primetite da Linuks Mint zahteva particiju od najmanje 3GB i da je preporučljiva veličina swap paricije 1,5xRAM. Izaberite odgovarajuću opciju i pritisnite dugme Napred (eng. Forward).

Na sledećem ekranu bićete upitani za potvrdu. Kada budete spremni pritisnite dugme Instaliraj (eng. Install Now) kako bi proces instalacije počeo. U ovoj fazi instalacija teče u pozadini dok ćete Vi odgovarati na pitanja u vezi sa instalacijom.

Izaberite Vašu lokaciju na mapi tako što ćete kliknuti na grad najbliži Vama. Svrha ovoga je da se postavi odgovarajuća vremenska zona. Uverite se da je Aktuelno vreme (eng. Current time) tačno i kliknite na dugme Napred (eng. Forward). Napomena: Ponekad instalater ne rukuje ispravno podešavanjima letnjeg/zimskog vremena, tako da ćete i pored izbora odgovarajućeg grada uočiti razlike od jednog sata u odnosu na tačno vreme. Ignorišite te greške u ovom stadijumu i proverite da li je vreme tačno nakon instalacije Linuks Minta.

Izaberite raspored Vaše tastature. Ukoliko niste sigurni koji raspored odgovara Vašoj tastaturi, kliknite u polje u dnu ekrana i kucajte željene karaktere. Proverite da li se karakteri koje kucate poklapaju sa onima koji se pojavljuju u polju kako biste bili sigurni da ste izabrali odgovarajući raspored. Neki rasporedi se razlikuju samo u pogledu akcenata, brojeva i znakova interpukcije, tako da treba proveriti i njih. Kada budete spremni kliknite na dugme Napred (eng. Forward). Unesite Vaše pravo ime, korisničko ime i lozinku. Prilikom korišćenja Linuks Minta uvek ćete koristiti Vaš nalog sa korisničkim imenom i lozinkom. Kada Linuks Mint bude instaliran moći ćete da definišete i naloge za druge ljude koji koriste dati računar.

Takođe, dajte ime Vašem računaru. Ime će služiti da označi Vaš računar na mreži ili na različitim mestima u sistemu. Ukoliko nikad niste pomišljali da Vašem računaru date ime, sada je pravi trenutak. Ljudi obično biraju imena cvetova ili planeta za računar. Na Vama je koje ćete ime dati računaru ali izaberite neko koje Vam se sviđa i koje ćete lako zapamtiti. Napomena: Velika slova, razmaci i posebni karakteri nisu dozvoljeni prilikom određivanja korisničkog imena i imena računara.

Ukoliko samo Vi koristite računar i želite da zaobiđete prijavni ekran, potvrdite opciju Automatsko prijavljivanje (eng. Log in automatically). Kada budete spremni kliknite na dugme Napred (eng. Forward).

Instalater može da detektuje drugi operativni sistem i da Vas pita da li želite da preselite neke lične podatke. Ovo Vam omogućuje preseljavanje, kontakata, omiljenih lokacija i druge tipove ličnih podataka sa drugih operativnih sistema instaliranih na Vašem čvrstom disku u novoinstalirani Linuks Mint. Kada budete spremni kliknite na dugme Napred (eng. Forward).

Proces instalacije bi trebalo da traje između 10 i 15 minuta. Napomena: Instalater će preuzeti pakete sa interneta kako bi podržao jezik koji ste izabrali. Neophodno je da Vaš računar bude povezan na internet. U suprotnom, samo preskočite ovaj korak, moći ćete da dodate podršku za Vaš jezik nakon instalacije i pokretanja novog sistema.

Kada se proces instalacije završi kliknite na dugme Pokreni ponovo (eng. Restart Now). Kada Vam instalater zatraži, uklonite DVD iz čitača diskova i pritisnite Enter. Vaš računar je sada spreman da pokrene Linuks Mint sa čvrstog diska.

Pokretačka sesija Nakon ponovnog pokretanja, ukoliko imate više instaliranih operativnih sistema, videćete pokretački izbornik. Kada se Linuks Mint učita pojaviće se novi ekran na kome treba da upišete Vaše korisničko ime i lozinku. Ovaj ekran je "Gnomov Menadžer Prijavljivanja" za koji je rasprostranjen naziv GDM. Unesite lozinku koju ste izabrali prilikom instaliranja.

Napomena: Podrazumevano, Vaša “root'” lozinka je ista kao ona koju ste izabrali prilikom instaliranja. Ukoliko Vam nije jasno šta ovo znači, ne opterećujte se time.

Upoznavanje sa Linuks Mint Radnom Površinom Ova sekcija uputstva se fokusira na programe i alate specifične za Linuks Mint i pruža informacije o nekim programima i tehnologijama korišćenim u glavnim Mint Izdanjima.

GNOME radna površina “Radna površina” je deo operativnog sistema koji je odgovoran za elemente koji se pojavljuju na radnoj površini: panel, pozadina, kontrolni centar, izbornici,... Glavno izdanje Linuks Minta koristi GNOME radno okruženje koje je intuitivno i moćno. Možete pronaći GNOME korisnička uputstva na adresi: http://library.GNOME.org/users/user-guide/2.32/user-guide.html

Podešavanje radne površine Podešavanje radne površine je alat razvijen posebno za potrebe Linuks Minta koji dozvoljava da brže podesite aspekte Vašeg GNOME okruženja koje najčešće koristite.

Pokrenite ga klikom na Izbornik u donjem levom uglu ekrana (Menu), onda izaberite podešavanja i kliknite na Podešavanje radne površine (Desktop settings). Izbornik Linuks Minta dolazi sa jedinstvenim izbornikom, inicijalno inspirisan od strane SUSE programera za potrebe “Slab” izbornika, ali se razlikuje na mnoge načine. Linuks Mint takođe dolazi sa podrazumevanim GNOME izbornikom koji možete da aktivirate i zamenite Linuks Mint izbornikom, što ćemo kasnije naučiti. Linuks Mint Izbornik je korisno poznavati. Iako se razlikuje od izbornika na koji ste navikli, verovatno ćete ga zavoleti jednom kad se naviknete.

Da otvorite izbornik kliknite na Izbornik u donjem levom uglu ekrana ili pritisnite CTRL + SUPER_L („SUPER_L“ je taster sa leve strane sa oznakom Prozora).

Upoznajte se sa Vašim izbornikom Izbornik Mesta (eng. Places)

U gornjem levom uglu izbirnika možete videti naslov Mesta (eng. Places) kome pripada pet ikona. Ovih pet ikona daju brz pristup najvažnijim mestima, delovima GNOME radnog okruženja.

Ikona "Računar" pokazuje prostor na vašim particijama i čvrstim diskovima u računaru. Ako su vaše particije montirane i u podešavanjima radne površine uključeno “montirani uređaji”, particije će biti prikazane na radnoj površini i onda verovatno ne morate često pristupati ovoj ikoni. Ukoliko izaberete da ne uključite prikazivanje montiranih uređaja na radnoj površini, ovo ikona može biti korisna.

Nasuprot ovome, "Lična fascikla" je jedna od ikona koju ćete koristiti često. Ako ste koristili GNOME ranije, onda ste navikli na pokretanje "Lične fascikle" sa radne površine. Kada vam je otvoreno dosta prozora i radna površina nije potpuno vidljiva, ovaj izbornik može biti dosta koristan, omogućavajući Vam da brzo pristupate "Ličnoj fascikli". • • • •

Vaša "Lična fascikla" je mesto za smeštanje vaših ličnih podataka. Fascikla "Radna površina" odgovara sadržaju onoga što imate na radnoj površini. Sve što stavite ovde prikazaće se i na radnoj površini. Ikona “Mreža” jednostavno prikazuje druge računare, deljene servise, domene i radne grupe prikazane u mreži. Ikona “Smeće” je mesto gde se nalaze Vaše datoteke nakon što ih obrišete.

Kada kliknete desnim tasterom miša na neku datoteku možete izabrati "Premesti u smeće" ili "Obriši". Ako izaberete "Obriši", datoteka će biti trajno obrisana i nećete imati mogućnosti da je povratite. Ako izaberete "Premesti u smeće" datoteka će biti premeštena u "Smeće" koje je dostupno u izborniku. Odatle ćete moći da premestite datoteku gde vam odgovara, da obrišete jednu ili više stavki ili izaberete "Izbaci smeće" ako želite da trajno obrišete sve stavke iz "Smeća".

Izbornik Sistem (eng. System) U donjem levom delu izbornika stoji naslov "Sistem" koji sadrži šest ikona koje vam omogućavaju brz pristup važnim mogućnostima sistema. Klikom na ikonu "Menadžer programa" pokreće se Linuks Mint menadžer programa. Ovaj program je preporučeni način za instalaciju programa u Linuks Mintu. Pričaćemo kasnije više o tome, za sada hajde da istražimo ostale opcije.

Ikona "Menadžer paketa", koja se nalazi u glavnom izborniku, pokreće program zvani Sinaptik. Svrha ovog programa je da upravlja paketima koji su instalirani na vašem računaru i paketima koji su dostupni u riznicama. Ako vam ovo nije jasno, ne brinite, pisaćemo o paketima i kako oni rade kasnije, sa više detalja.

Ikona "Kontrolni centar", koja se takođe nalazi u glavnom izborniku, pokreće GNOME kontrolni centar. Ovaj program omogućava podešavanja svakog aspekta GNOME radne površine i računara generalno. Kasnije ćemo proći kroz svaku stavku u Kontrolnom centru.

Ikona “Terminal” pokreće program zvani Terminal koji omogućava unošenje komandi direktno putem tastature. Ako ste navikli na MS Windows, možete pomisliti da je ovo zastarelo zato što u MS Windowsu komandna linija nije napredovala mnogo još iz vremena DOS upita. Jedna od stvari u kojoj se Linuks sistem razlikuje od MS Windows sistema je u tome što je terminal važan deo u Linuksu, zato što je često korišćen za dobijanje direktne kontrole nad računarom. Verovatno se slažemo da terminal nije najlepše vizuelno odrađeni program uključen u Linuks Mint, ali je dobro znati da je Terminal daleko najmoćniji, i kad se jednom nauči kako se koristi zapravo i nije toliko težak.

U stvari, dobro je znati da svaka komanda koju izvršite kroz grafičko okruženje ide preko Terminala. Kada na primer,

kliknete na ikonu u izborniku dali ste komandu Gnomu da prosledi tekstalnu komandu u Terminal. Kao pokazna vežba: ako otvorite Glavni izbornik (Main Menu) iz dela Izgled (eng. Appearance) u Kontrolnom centru (vidi iznad) i prođite kroz bilo koji deo izbornika programa, izaberite program desnim klikom miša i izaberite Osobine. Videćete sadržaj polja Naredba koja se prenosi na sistem svaki put kada kliknete na ikonu programa. Drugim rečima, već ste koristili Terminal neko vreme, samo to niste znali. Jedina razlika je u tome što, umesto da sami kucate naredbe u Terminalu, vaše grafičko okruženje (GNOME) to radi umesto vas (što je dobra stvar jer niko ne želi da pamti nazive stotine programa sve vreme). Pre ili kasnije, verovatno ćete doći u situaciju koja traži da direktno pristupate Terminalu, bilo da pokrenete naredbu koja nije dostupna kroz grafičko okruženje ili da uradite posao efikasnije. Tako je, dobro ste pročitali! Može Vam biti jednostavnije da otkucate jednu naredbu, za određeni zadatak, nego da otvarate mnoštvo prozora za istu stvar. Što ga više koristite, više će vam se svideti. Sećate se kako Vam se neke stvari nisu sviđale kada ste bili dete i kako sad bez tih stvari ne možete? Terminal je jedna od takvih stvari. Za nekoliko nedelja, osetićete veću potrebu za Terminalom. Počećete da osećate potpunu kontrolu nad računarom. Biće vremena kad nećete imati potrebe da koristite Terminal ali ipak hoćete, zato što je za neke zadatke brže, preciznije, višenamenski orijentisano i zapravo jednostavnije nego da koristite grafičko okruženje. Svi koji budu gledali kako radite misliće da ste profesionalac :).

Ikona “Odjava” pokreće dijalog kojim možete da se odjavite sa sistema ili da promenite korisnika. Ikona “Ugasi računar” pokreće dijalog u kojem možete da izaberete: • • • •

Obustavi rad — čuva vašu sesiju u RAM-u i vaš računar odlazi na “spavanje” dok ne pritisnete neki taster, Zamrzni — čuva vašu sesiju na čvrstom disku i isključuje računar, Ponovo pokreni — pokreće ponovo računar i Isključi — isključuje računar.

Napomena: moguće je zaključati ekran pritiskom na CTRL + ALT+L.

Izbornik Programi Linuks Mint DVD je kompresovan i zapravo sadrži 3 GB podataka. Programi koji su podrazumevano uključeni kada instalirate Linuks Mint, nalaze se u sekciji Podrazumevani Programi. Pošto je jedan od ciljeva Linuks Mint distribucije da bude lagana za korišćenje i da sve radi odmah po instaliranju, uključena je podrazumevana kolekcija programa u cilju postizanja zajedničkih/važnih zadataka. U desnom odeljku izbornika mogu se videti svi instalirani programi. Oni su organzovani po kategorijama. Prva katergorija se zove “Svi programi” i kao što verovatno pretpostavljate, pokazuje spisak svih instaliranih programa. Poslednje dve katergorije, Podešavanja i Administracija, pokazuju alate i programe potrebne za podešavanja i administriranje Linuks Minta. Na ove programe usredredićemo se kasnije, jer su oni takođe pretstavljeni u odeljku Kontrolni Centar. Pet kategorija u centru pružaju najveći broj programa koje ćete koristiti u svakodnevnom radu. Kako insalirate nov program, nove katergorije se mogu pojaviti. U “Pristupi”, možete pronaći sledeće priručne programe: Ime Calculator Character Map Disk Usage Analyzer Search for Files... Take Screenshot

Terminal Time and Date gedit Tomboy Notes

Opis Kalkulator Alat za lako umnožavanje i umetanje specijalnih karaktera (navodnici na primer) Alat koji pokazuje šta koliko zauzima prostora na vašem tvrdom disku. Alat koji Vam omogućuje pretragu datoteka i direktorijuma na računaru Alat koji snima trenutnu sliku onoga što trenutno vidite na ekranu (screenshots). Ovo takođe možete pokrenuti sa Print Scrn tasterom na tastaturi kako bi napravili snimak vaše radne površine ili pomoću ALT+Print Scrn da napravite snimak trenutnog prozora. Terminal Podešavanje vremena i datuma Tekst urednik koji se zove gedit Program za pravljenje beleški

Pod “Grafika” mogu se naći sledeći programi: Ime Opis GIMP Image Editor Program pomoću koga možete da menjate, konvertujete ili čak pravite fotografije. Najbolji Linuksov ekvivalent Fotošopu. LibreOffice Draw Deo "LibreOffice" paketa. Služi za vektorsku obradu slika. Simple Scan Alat za preuzimanje slika iz skenera. gThumb Program za upravljanje vašim slikama. Pod “Internet” može se naći sledeće programe: Ime Firefox Giver Thunderbird Pidgin

Transmission

Opis Internet preglednik. Program za brzo mrežno deljenje podataka. Program za elektronsku poštu. Program za ćaskanje (kompatibilan sa AIM, Bonjour, Gadu-Gadu, Google-Talk, GroupWise, ICQ, IRC, MSN, MySpaceIM, QQ, SIMPLE, Sametime, XMPP, Yahoo i Zephyr). Torent klijent.

Xchat

IRC program za ćaskanje. Automatski je podešen da se konektuje u Linuks Mint sobu za ćaskanje na engleskom govornom pordručju. Veoma korisno ako želiš da pričaš sa ostalim Linuks Mint korisnicima. Podešavanja za ex-yu govorno područje smo dali na početku ovog priručnika i njih unosite sami ručno.

Pod “Kancelarija” mogu se pronaći sledeći programi: Ime Dictionary LibreOffice Base LibreOffice Impress LibreOffice Calc LibreOffice Writer

Opis Rečnik (zahteva internet konekciju) Program baze podataka. Alternativa Microsoft Access. Program za pravljenje prezentacija sa slajdovima. Alternativa za Microsoft Powerpoint i kompatibilna je sa PPT. Program za tabele. Alternativa za Microsoft Excel i kompatibilna je sa XLS. Moćan uređivač teksta. Alternativa za Microsoft Word i kompatibilna je sa .doc formatom.

Pod “Zvuk & Video” mogu se pronaći sledeći programi: Ime Brasero Movie Player Banshee

Sound Recorder VLC

Opis Program za narezivanje CD/DVD medija. Brasero takođe može da napravi Audio CD koristeći multimedijalne datoteke. Multimedijalni program koji se povezuje sa većinom audio i video datoteka. Alternativa za Microsoft Media Player. Program za repodukciju online radija, muzičkog strima putem interneta, raznih muzičkih servisa i za reprodukciju vaše sopstvene kolekcije muzičkih datoteka. Alternativa za iTunes. Banshee takođe upravlja podkast servisima, prenosnim plejerima i može da “skida” CD-ove. Program za snimanje zvuka. Program za reprodukciju video materijala, na dobrom glasu zbog mogućnosti da pušta većinu video materijala trenutno dostupnih.

Polje Traži Ukoliko ne znate kako da nađete određeni program unutar izbornika ili ako želite brži pristup do programa, možete koristiti opciju “Traženja”. Jednostavno kliknite na “izbornik” u donjem levom uglu ekrana i počnite da kucate ime ili opis programa koji tražite. Kako kucate, tako će samo programi koje u izborniku imaju ono što unosite, ostati vidljivi. Ukoliko prilikom unosa nema nikakvih rezultata, izbornik će “ponuditi” na osnovu onog što ste otkucali. Na primer, ako ukucate “Opera” i ukoliko Opera internet preglednik nije instaliran na Vašem sistemu, izbornik će prikazati dugme za instaliranje ili ponudu da pretražite Upravnik programa ili riznice.

Definišite Vaše omiljene programe Neke od programa ćete koristiti češće od drugih pa ćete ubrzo uvideti da želite brz pristup programima koje najčešće koristite. U izborniku možete da definišete omiljene programe i da ih držite u posebnom izborniku radi bolje dostupnosti. Desni klik na program koji izaberete i kliknite na “prikaži u omiljenim”. Takođe, možete to isto učiniti povlačenjem i puštanjem programa u dugme “Omiljeni” koje se nalazi u gornjem desnom uglu izbornika. Kliknite na dugme “Omiljeni” u gornjem desnom uglu izbornika i trebalo bi da vidite Vaše omiljene programe. Kliknite na dugme još jednom da se vratite u kompletnu listu programa. Kada je sekcija "Omiljeni" izbornika aktivirana, možete da reorganizujete programe. Povlačenjem i puštanjem menjate njihov redosled, dok desnim klikom možete ubacivati praznine i separacije, kao i uklanjanje stavki (zajedno sa prazninama i separacijama) iz izbornika.

Pravljenje sopstvenih prečica Ukoliko Vam se ne dopada ideja da pod “Omiljeni” imate omiljene programe, možete jednostavno da koristite panel ili svoju radnu površinu kako biste postigli slične rezultate, dajući sebi brz pristup omiljenim programima. Jednostavno povucite i pustite program iz izbornika na Vašu radnu površinu.

Automatsko pokretanje programa prilikom prijavljivanja Desnim klikom na bilo koji program u izborniku, dobijamo izbor i selektujemo Pokreni prilikom prijavljivanja. Program će tada biti pokrenut automatski svaki put kad se prijavite u sistem. Ovo možete poništiti ponavljanjem iste procedure.

Promena izgleda izbornika Možete promeniti izgled izbornika na mnogo načina. Desnim klikom na Izbornik i izaberite Podešavanja

Pojavljuje se alat za podešavanje izgleda izbornika. Ovde možete da menjate skoro svaki deo Linuks Mint izbornika. Većina od ovih podešavanja deluje odmah ali neka od njih zahtevaju da se izbornik restartuje. Ovo se može postići desnim klikom na izbornik i odabirom Ponovo učitaj priključke (eng. Reload Plugins).

Akriviraj priključak Skorašnji dokumenti Izbornik dolazi sa priključkom koji u osnovi nije aktiviran, uglavnom jer povećava veličinu izbornika. Ovaj priključak prikazuje 10 poslednjih otvorenih dokumenata. Da bi aktivirali ovaj priključak, otvorite opcije izbornika i selektujte Prikaži Skorašnje Dokumente.

Vraćanje na osnovna podešavanja Ako želite da vratite na osnovna podešavanja, desni klik na dugme Izbornik u panelu, izaberite Ukloni sa panela, zatim, pokrenite Terminal i kucajte: mintmenu clean Nakon toga, desni klik na prazno polje u panelu i izaberite Dodaj u panel (eng. Add to Panel), zatim izaberite mintMenu sa liste.

Zamena Izbornika sa Gnom (GNOME) izbornikom Ako odlučite da Vam se ne sviđa Izbornik i da bez obzira koliko dobro izgleda, umesto njega želite da koristite Gnom (GNOME) izbornik, onda pratite korake ispod. Desnim klikom na dugme Izbornik u panelu i izaberite Ukloni sa Panela, zatim desnim klikom na prazno polje panela i izaberi Dodaj u Panel. Izaberite Glavni izbornik (eng. Main Menu) ukoliko želite jednostavni Gnom (GNOME) izbornik, Traka izbornika ukoliko želite osnovni Gnom (GNOME) izbornik ili mintMenu ukoliko ste se predomislili i želite da koristite Linuks Mint Izbornik.

Upravljanje Programima Upravljanje paketima u Linuks Mintu Ukoliko ste instalirali Linuks po prvi put, onda sigurno niste upoznati sa konceptom organizacije programa u “pakete”. Uskoro ćete se upoznati sa uređivanjem paketa i cenićete prednosti koje nudi u smislu sigurnosti, kontrole i lakoće upotrebe. Pokušali smo da omogućimo da svi ili barem većina Vaših uređaja bude detektovana i upravljački programi instalirani automatski kako bi Vaš računar radio. Pokušali smo da Vam omogućimo da radite mnoge stvari koje želite bez potrebe da tražite programe drugih firmi na internetu. Možda ste primetili da Vaša instalacija Linuks Minta već ima kompletan kancelarijski paket, profesionalno i kvalitetno rešenje za editovanje slika, program za ćaskanje (eng. instant messenger) i IRC klijent, program za rezanje diskova i nekoliko programa za reprodukciju multimedijalnog sadržaja kao i mnogo ostalog osnovnog pribora. Opustite se, u redu je! Ništa niste ukrali! Ovo je ono o čemu govori slobodan softver! Velika stvar u vezi sa uređivanjem paketa u Linuks Mintu i uopšte je, da ne bi trebalo da imate potrebe da tražite dopunske programe, čak i kada dođe vreme da želite veću funckionalnost od vašeg Linuks Mint sistema. U okviru ove sekcije ćemo vam objasniti kako ovo funcioniše i kakve Vam prednosti može doneti. Poduže je ali na svu sreću pružiće Vam dobro razumevanje filozofije uređivanja paketa i zašto se ovo smatra kao "Dobra Stvar". Ukoliko ste u žurbi, možete preći u sledeću sekciju koja će Vam reći kako da zapravo koristite sistem paketa. Puno je problema sa pretragom web mesta proizvođača programa, sa preuzimanjem i instaliranjem istih: • • •

teško je ili nemoguće utvrditi da li je program testiran u radu sa vašim operativnim sistemom, teško je ili nemoguće znati kako će ovaj program da reaguje sa ostalim programima instaliranim na vašem sistemu, gotovo je nemoguće znati da li možete da verujete da takav program neće naškoditi Vašem sistemu.

Napomena: Čak i da znate nešto o specifičnostima programa i o njegovom autoru, ne možete biti potpuno sigurni da ne preuzimate izvršnu datoteku koja je bila zamenjena od strane zlonamernog, nepoznatog izvora.

Štaviše, problem kod preuzimanja i instaliranja više različitih programa, od više različitih programera, je taj što nema upravljačke infrastrukture. Pre nego što kažete, “Ma, vrlo važno”, razmislite kako ćete sve ove različite delove programa da ažurirate. Ukoliko Vam dosadi program i poželite da ga uklonite, kako da znate kako to da postignete? Program možda nije došao sa opcijom za uklanjanje ali čak i da jeste, u većini slučajeva ne bi mogao da se u potpunosti ukloni. U pravom smislu reči, kada ste pokrenuli instalaciju programa, odrekli ste se dela upravljanja računarom u korist programa koji je u potpunosti napisan od strane nekog stranca. Konačno, program koji je distribuiran na ovaj način je često, po neophodnosti “statičan”. Ovo znači ne samo da treba da preuzmete sam program, već i sve biblioteke koje su mu potrebne da bi funkcionisao. Pošto programeri drugih firmi ne mogu da znaju koje biblioteke Vi već posedujete na svom sistemu, jedini način na koji oni mogu da garantuju da će program raditi na Vašem sistemu, je da snabdeju i sve biblioteke potrebne uz sam program. Ovo podrazumeva veća preuzimanja i kada dođe vreme za ažuriranje određene biblioteke, mora biti urađeno odvojeno za sve programe koji je koriste, umesto ažuriranja samo jednog programa. U suštini, kod distribucija statičnog softvera kao rezultat dobija se bespotrebno dupliranje dosta posla. Upravljanje paketima u Linuks Mintu i GNU/Linuks operativnim sistemima uopšte, uspostavljeno je već neko vreme i omiljen je metod za upravljanje paketima jer zaobilazi sve ove probleme. Mi bezbedno i automatski instaliramo naše programe jos početkom ranih 1990-tih. Program je prvo napisan od strane autora, kao što verovatno i očekujete i ovaj početak proizvodnog lanca je poznat kao “upstream”. Kao korisnik Linuks distribucije, Vi ste na najudaljenijoj tački, na kraju lanca “downstream”, osim ako ste administrator. U tom slučaju Vaši korisnici su najdalja tačka “downstream” ali Vi ste to znali jer ste administrator.

Onog momenta kad je autor zadovoljan sa programom ili ažuriranjem programa koji je napisao, on će pustiti izvorni kod programa. Takođe će u njihovoj dokumentaciji komentarisati koje su biblioteke ili druge programe koristili dok su pisali program. Oni ovo rade već neko vreme i postoje standardizovani i priznati načini da ovo rade. Zapamtite da osim nekoliko izuzetaka (obično ili od proizvođača uređaja koji objavljuju upravljačke programe za Linuks kao nVidia ili ATI ili neke velike kompanije kao što je Adobe, kojima mozemo verovati) objavljuju izvorni kod programa, koji je lista instrukcija u tom programu u formi koju mi možemo da pročitamo. Ovo stvara gomilu problema ali najvažnije je da su voljni da njihov kod bude ocenjen od strane bilo koga sa internet konekcijom. Izuzetno je teško da sakrijete špijunski program unutar programa, kad dopuštate svakome da vidi šta ste napisali! Program zatim, preuzimaju oni koji održavaju pakete, koji su ili dobrovoljci ili zaposleni koji rade za Linuks distribuciju. U njihovoj je odgovornosti da kompajliraju izvorni kod programa, da ga testiraju na distribuciji kako bi proverili da li program radi, da reše sve probleme na koje naiđu u radu i konačno da tako iskompajliran program zapakuju u paket u zgodnoj formi. Ovakav paket sadrži izvršne programe, njhove konfiguracione datoteke i instrukcije, potrebne za upravljanje programom da bi ga Upravnik programa uspešno instalirao. Obično ne sadrži nikakve statične bilbioteke, jer mu ne trebaju – biblioteke dobija od drugih paketa, koje se zbog toga zovu deljive biblioteke. Vaš Upravnik paketa će znati da li taj određeni paket zahteva da drugi paket prethodno bude instaliran (kao deljiva biblioteka). Kao što se sećate, biblioteke i neophodni paketi potrebni da bi program radio, su objavljeni pre preuzimanja i ta informacija se nalazi u paketu. Instrukcije su dovoljno detaljne da čak, specifična verzija nekog paketa može biti zatražena kako bi se osigurala međuoperativnost. Tako završeni paket se onda postavlja na specijalni server koji se zove riznica programa (eng. software repository). Sa te lokacije se preuzima i instalira program koji vam je potreban. Znaćete da je lokacija legalna (bona fide), jer ima sertifikat koji će vaš program za upravljanje paketima da proveri. Takođe ćete znati da je svaki zasebni paket koji instalirate siguran, jer svaki paket posebno ima u sebi GPG ključ, koji će Vaš program za upravljanje paketima takođe da proveri. Vaš program za upravljanje paketima će čak da pokrene MD5 sum za svaki paket posebno, kako bi se uverio da je sve u redu sa paketom dok se preuzima, kao što smo to radili sa Živom DVD .iso slikom. Primetićete kako on sve to radi za vas. Vi samo sedite u stolici, grickate kokice, ćaskate na #linuxmint-srbija putem XChata. Program za upravljanje paketima je preuzeo paket koji ste izabrali i pratiće doslovno instrukcije u paketima da bi instalirao program i sve zavisnosti savršeno, na pravi način. Nema mesta za ljudsku grešku – ako je paket radio na računaru onih koji održavaju pakete, onda će i na vašem jer će program za upravljanje paketima pratiti potpuno istu proceduru. Kada dođe vreme da se ažurira, Vaš program za upravljanje paketima će automatski da uporedi verziju programa koju Vi imate sa onom koja je dostupna u riznicama i odradiće sve što je potrebno kako bi Vam program radio dobro i bio zaštićen. Tako da, ako je verzija 2.4 programa BestSoft postavljena u riznicu, a Vi imate verziju 2.3, program za upravljanje paketima će da uporedi ove verzije i da ponudi da instalira poslednju verziju, pazeći naravno na sve zavisnosti potrebne za novu verziju programa. Zvuči dobro? Biće još bolje. Ljudi greše tamo gde kompjuteri ne greše i sa vremena na vreme nešto može bti pogrešno u tom procesu. Ljudi, možda čak i Vi, sasvim slučajno, možete instalirati drajvere za pogrešan uređaj i možete nešto pokvariti. Svima se to desi. Možda postoji greška u programu, ili je sam autor uklonio omiljenu odliku programa iz nekog razloga. Ovi problemi pokazuju, paradoksalno, snagu i sigurnost upravljanja paketima. Jer Upravnik paketa čuva sve što ikad uradi, u stanju je i da kompletno deinstalira. Proveriće da uklanjanje jednog paketa ne ošteti ostale pakete. Čak, možete mu odrediti da ne ažurira automatski određene pakete, jer vam se dopadaju onakvi kakvi su sad ili da ih vratite na prethodne verzije. Konačno, ceo proces je veoma praćen i proveren, jer ste deo velike zajednice Linuks korisnika, gde svi koriste iste riznice kako bi došli do programa. Ukoliko bilo šta pođe po zlu možete biti apsolutno sigurni da će se oko toga dići uzbuna od strane korisnika i da će problem biti otklonjen brzo! Na ovaj način distribucija programa u GNU/Linuks distribucijama se bazira na poverenju, od momenta kad autor prikaže svoj izvorni kod, da svima bude dostupan, pa sve do momenta kad se o tome diskutuje na zvaničnoj web stranici distribucije. Možete biti uvereni da, ukoliko nešto ne bude kako treba sa programom koji ste preuzeli, (ne samo zbog sigurnosnih protoka) svi će o tome pričati!

Da pogledamo ponovo našu listu problema i da vidimo šta smo do sad rešili: •

Teško je ili nemoguće znati da li je program testiran da radi na vašem opertivnom sistemu ◦ Znate da je program koji je dostupan Vama preko riznica temeljno testiran da radi na Vašem operativnom sistemu od strane tima za održavanje paketa. Oni ne žele da nastane neki problem, uglavnom zbog principa, ali i iz razloga, ukoliko nastane dobijaće zbog toga puno elektronske pošte.

•

Jako je teško ili nemoguće znati kako će ovaj program reagovati sa ostalim programima instaliranim na Vašem sistemu ◦ Slično tome, oni koji su zaduženi za održavanje paketa uradiće sve da osiguraju da se paketi neće sudarati sa ostalim paketima koje nudi njihova distribucija. Naravno, oni nemaju instalirane sve pakete na njihovim test računarima (u stvari, oni grade svoje paketeke na novoinstaliranim sistemima kako bi osigurali da je sve po standardu), ali ako član zajednice ustanovi da postoji problem, on će bez sumnje obavestiti tim i problem će biti rešen ili će se bar pozabaviti njime. Osim ako ste beta tester, onda to verovatno nećete iskusiti, jer to i jeste svrha beta testera.

•

Gotovo je nemoguće znati da li možete da verujete da takav program neće naškoditi Vašem sistemu ◦ Oni koji su zaduženi za odrzavanje paketa ne vole pakete za koje znaju da mogu da naškode Vašim sistemima (uključujući i njihove sopstene)! Samo program za koji se zna da je pouzdan i siguran će se naći u riznicama.

•

Čak i da znate nešto o specifiikacijama programa i o njegovom autoru, ne možete biti potpuno sigurni da ne preuzimate izvršnu datoteku koja je bila zamenjena od strane zlonamernog, nepoznatog izvora ◦ Kao dodatak na sigurnosne mere koje određuju institucije koje su vlasnici servera (obično prestižne akademske ili istraživačke institucije ili velike kompanije), riznice kao i sami paketi su osigurani sertifikatima i GPG ključevima. Ukoliko nešto ne bude u redu, Vaš Upravnik paketima će Vas o tome obavestiti. Trenutni autor, za deset godina korišćenja Linuksa, nikad nije znao za bilo šta što bi ugrozilo njegov ugled.

•

Veoma je teško da se uklone (svi tragovi) instaliranih programa ◦ Iz razloga što Upravnik paketima čuva kompletnu arhivu svega što je radio, veoma je sposoban da vrati svaki korak koji je radio i za isto vreme da osigura da uklanjanje jednog paketa neće uticati na rad svih ostalih paketa.

•

Statični paketi su veliki i nezgodni ◦ Pošto koristite Upravnik paketima, samo ćete imati potrebe da preuzimate statične biblioteke kad nema deljive alternative. Ukoliko Vam trebaju nove deljive biblioteke radi instaliranja programa, Vaš Upravnik paketima će to detektovati i automatski instalirati deljive biblioteke za Vas. Samo je jednom potrebno preuzeti deljenu bilbioteku jer, deli se među svim programima koji je koriste. Ako na kraju uklonite poslednji paket koji se oslanja na deljenu biblioteku, onda će Upravnik paketima i nju ukloniti. Ali ako odlučite da Vam ipak može zatrebati kasnije, možete narediti Upravniku paketima da ga zadrži.

•

I dalje nisam ubeđen ◦ Dobro! Postavite poruku na forum o tome ako Vas uopšteno zanima koncept upravljanja paketima, ili pitajte o iskustvima drugih korisnika. Postavite poruku da li se metod upravljanja paketima u GNU/Linuks distribucijama oslanja na poverenju i ukoliko postoji problem, mi bismo želeli da ga čujemo!

Završna reč. Možda ste pod uticajem glasina da Linuks još nije završen ili ako koristite Linuks da ste beta-tester, ili da je Linuksov program nestabilan. Sve su ovo poluistine. “Linuks” nikad neće biti “završen”, više u odnosu na ostale glavne operativne sisteme koji se smatraju završenim. Od Linuks jezgra do izgleda Vašeg ekrana, svi elementi Vašeg operativnog sistema će uvek biti pod nekom vrstom razvoja. To je zato što programeri marljivo rade kako bismo bili u koraku sa poslednjim razvojem programa i uređaja. Ovo ne znači da su programi koji su nam dostupni lošeg kvalieta. Osnovni sistem u jezgru Linuks Minta intenzivno je razvijan već dve decenije i veoma je zreo, stabilan i dokazan. Definitvno postoje nestabilne verzije većine programa na Vašem operativnom sistemu ali ih nećete koristiti iz razloga jer niste beta tester. Vi niste beta tester, jer čitate ovo. Programi koji su Vama dostupni će uvek biti stabilni ili dobro testirani, osim ukoliko ne promenite riznice i koristite one koje koriste testeri (u tom slučaju čestitamo, postali ste tester).

Da sumiramo uz primer; kada instalirate Operu, Real Player ili Google Earth u Linuks Mintu, ovi programi ne dolaze od originalnih autora, već će Vam biti dosutpni tek pošto budu dobro testirani i ubačeni u pakete. Tako da, drugim rečima, nikad nećete morati da idete i pretražujete internet, tragajući za programima, dogod je sve što vam treba dostupno i već testirano za Vas i Vaš sistem od strane Linuks Minta i Ubuntu tima. Sve što treba da uradite je da izaberete šta želite da radite. Linuks Mint će se sam ažurirati automatski preko alata koji se zove Upravnik ažuriranjima, koji će ažurirati ne samo operativni sistem, već i sve programe koji su instalirani na vašem sistemu. Tako je prosto! Neke od najpopularnijih programa koji nisu instalirani u Linuks Mintu su Opera, Skype, Acrobat Reader, Google Earth i Real Player. Takođe možete dodati i igre (veliki broj finih igara su dostupni za Linuks... pokušajte za početak da instalirate GNOME-games)..

Menadžer Programa Najjednostavniji način da instalirate program (aplikaciju) u Linuks Mintu je da koristite Menadžer Programa. Izgrađen je na tehnologiji paketa o kojoj je bilo reči ranije. Njegovo razumevanje je jednostavnije jer dozvoljava instalaciju programa, a ne paketa pojedinačno (ipak, upamtite da on i dalje koristi pakete u pozadini, tako da ima iste prednosti i pogodnosti). Otvorite izbornik i pokrenite Menadžer Programa. Menadžer programa vam dozvoljava da pretražujete programe dostupne u Linuks Mintu. Možete da vršite pretragu po kategorijama, ključnim rečima ili da jednostavno sortirate programe prema popularnosti.

Izbornik Ako znate šta tražite nema potrebe za pokretanjem ičega. Jednostavno počnite sa kucanjem imena programa u izborniku i instalirajte ga odatle. Na primer: želite da instalirate “gftp” paket: • Pritisnite CTRL+Super_L da otvorite Izbornik • Ukucajte gftp • Pritisnite Gore strelicu da označite Install gftp dugme • Pritisnite Enter Da li smo pomenuli kako je sjajan menadžment paketa do sada?

Upravnik paketa – Sinaptik (eng. Synaptic) i APT Ako želite da instalirate više od jednog programa ili tražite nešto što se ne nalazi u Menadžeru Programa, Linuks Mint Vam omogućava jos dva načina instaliranja programa. Jedan predstavlja program Upravnik paketa - Synaptic a drugi je komandna linija zvana APT. Hajde da vidimo kao da instaliramo Operu (alternativu Firefox Internet pretrazivaču) sa gore navedenim alatima: Otvorite izbornik i pokrenite Upravnik paketa (eng. Package Manager). Kliknite na dugme Traži (eng. Search) i ukucajte “opera”. Zatim, idite kroz listu i nađite sledeće ime programa: Opera Web Browser. Štiklirajte mali pravougaonik pored imena programa i selektujte Označi za instalaciju (eng. Mark for Installation). Nakon toga kliknite na dugme Primeni (eng. Apply).

Hajde sada da pogledamo kako bismo instalirali Operu koristeći APT komandnu liniju.

Otvorite izbornik i pokrenite Terminal. Ukucajte sledeću komandu: apt install opera Napomena: Uverite sa da je Sinaptik zatvoren pre korišćenja Terminala (APT). Sinaptik već koristi APT u pozadini, tako da APT ne može dvostruko da radi u isto vreme. Isto važi i za Menadžer programa.

Kao što možete da vidite, APT je veoma lak za korišćenje iako nema grafički prikaz. Ovo je OK. Ako počinjete sa korišćenjem Linuksa verovatno ćete više želeti grafičko okruženje (zato ono i postoji tu) ali kako vreme bude odmicalo želećete da stvari budu brže i efikasne prilikom instaliranja. Kao što vidite najbrži način za instaliranje Opere je da ukucate apt install opera. Ne može biti jednostavnije od ovoga. Postoji jedna bitna razlika između Menadžera Programa i Sinaptika/APT-a . Sa Sinaptikom i APT-om u osnovi vi koristite pakete. U našem primeru Opera je bila jednostavna i izgrađena samo od jednog paketa čije ime je takodje “opera”, što nije uvek slučaj, ponekad možda nećete znati koje je ime paketa. Nekada možda čak, nećete ni imati pristup određenim paketima programa koji želite da instalirate. Menadžer Programa je drugačiji jer Vam dozvoljava da instalirate program tako što će on pokupiti sve prave pakete, ne samo iz skladišta (riznice) kojima Sinaptik i APT imaju pristup, već sa svih strana sa Interneta za Vas. Moguće je da ćete odabrati Menadžer Programa iz dva razloga: - Zato što niste navikli na APT/Sinaptik - Zato što instalirate programe kojima drugi alati neće imati pristup.

Brisanje (uklanjanje) programa Iz izbornika Brisanje programa u Linuks Mintu je voma jednostavno. Jednostavno označite instalirani program u izborniku, zatim, desni klik na označeno i kliknite na Deinstaliraj (eng. Uninstall). Izbornik će naći sve pakete i sve zavisnosti vezane za program koji uklanjate. Klinknite na Ukloni (eng. Remove) i program će biti uklonjen.

Korišćenjem APT-a Još jedan od načina za ukljanjanje je korišćenje APT-a. Ponovo, govorimo o komandnoj liniji ovde, ali pogledajte kako je jednostavno : Otvorite izbornik i pokrenite Terminal. Ukucajte sledeću komandu: apt remove opera Napomena: Uverite sa da je Sinaptik zatvoren pre korišćenja Terminala (APT). Sinaptik već koristi APT u pozadini, tako da APT ne može dvostruko da radi u isto vreme. Isto važi i za Menadžer programa.

I to je to. Jednom jednostavnom komandom ste uklonili Operu iz svog računara.

Sinaptik (Upravnik paketa) Takođe možete da koristite Sinaptik za uklanjanje paketa... Kod Linuksa je sve u izboru, pa hajde da vidimo kako možemo ovo da uradimo. Otvorite izbornik i pokrenite Upravnik paketa (eng. Package Manager). Kliknite na dugme Traži i ukucajte opera. Prođite kroz listu navedenih paketa sve dok ne nađete Opera Web Browser. Štiklirajte mali pravougaonik pored imena programa i selektujte Označi za uklanjanje (eng. Mark for Removal). Nakon toga kliknite na dugme Primeni (eng. Apply).

Ažuriranje vašeg sistema i njegovih programa Ako se pojavi nova verzija bilo kog paketa koji je instaliran na Vašem računaru, ona vam je odmah dostupna za ažuriranje. To moze biti bilo koja sigurnosna zakrpa za bilo koju komponentu Vašeg operativnog sistema, može biti optimizacija, za neku specifičnu biblioteku ili čak može biti nova verzija Firefox internet pretrazivača. U suštini, Vaš sistem je napravljen od paketa i svaki paket može biti unapređen ažuriranjem samo jednog njegovog dela. Ovo znači da automatski imate novu verziju paketa. Ima mnogo načina da se ovo uradi ali samo jedan je preporučen. Možete koristiti APT za ažuriranje svih Vaših paketa jednostavnom komandom apt upgrade ali strogo preporučujemo da to ne uradite. Razlog je taj što ova komanda ne pravi nikakvu razliku koju stavku ažuriranja želite i pretpostavlja da ih jednostavno želite sve. Neki delovi sistema su bezbedni za ažuriranje dok drugi nisu. Na primer, ažuriranjem vašeg jezgra, deo sistema koji je, pored drugih stvari, određen i za prepoznavanje Vaših uređaja, možete da ostanete bez zvuka ili Vaša bežična kartica neće biti podržana ili čak neki programi (kao što su VMWare i Virtualbox) koji su veoma usko povezani sa jezgrom.

Korišćenje Upravnika ažuriranja (eng. Update Manager) Linuks Mint dolazi sa alatom zvanim Upravnik ažuriranja (eng. Update Manager). Omogućuje Vam bolji uvid u ažuriranja i dozvoljava Vam da definišete koliko bezbedno ažuriranje mora biti pre nego što ga pokrenete. Izgleda kao štit i nalazi se u donjem desnom uglu vaseg ekrana. Ako pređete mišem preko njega reći će Vam, da li je Vaš sistem u potpunosti ažuriran ili postoje nadogradnje za njega.

Ako kliknete na zaključanu ikonicu štita, otvoriće se Upravnik paketa i pokazati Vam stavke ažuriranja (nadogradnje) za Vaš sistem. Okruženje je veoma jednostavno za korišćenje. Za svaku stavku ažuriranja (nadogradnje) možete da pročitate detaljnije objašnjenje i promene koje su urađene (na taj način programeri opisuju šta je izmenjeno) ili eventualno, postoje neka obaveštenja za stavke ažuriranja visokog rizika. Takođe mozete da vidite verziju koja je instalirana na Vašem sistemu, kao i verziju sa kojom će biti zamenjena. Na kraju, možete da vidite nivo stabilnosti stavke ažuriranja za Vaš sistem. Svaka stavka ažuriranja donosi popravke ali to ne znači da su one u potpunosti oslobođene sitnih grešaka. Nivo stabilnosti je dodeljen svakom paketu od strane Linuks Minta i daje Vam uvid koliko je bezbedno da odaberete i primenite tu stavku ažuriranja. Naravno, pakete možete poređati po nivoima stabilnosti, statusu, imenu ili verziji. Možete da odaberete sve stavke za ažuriranje ili da NE odaberete sve stavke koristeći dugme Označi sve (eng. Select All) i dugme Obriši (eng. Clear). Nivo 1 i Nivo 2 stavki ažuriranja su potpuno bezopasne i uvek treba da ih instalirate. Nivo 3 stavki ažuriranja “treba” da su bezbedni ali ipak, mi preporučujemo da malo više pogledate o njima. Ako budete imali problema sa određenim zakrpama Nivoa 3, obavestite Linuks Mint tako da mogu da naprave promene, a Nivo 4 ili Nivo 5 stavke ažuriranja koristite na svoju odgovornost.

Ako kliknete na dugme Postavke (eng. Preferences) treba da vidite istu sliku kao gore. Po ustaljenosti Upravnik ažuriranja Vam opisuje stavke nadogradnje Nivoa 1, 2 ili 3. Možete da odlučite da li želite da Vam stavke nadogradnje Nivoa 4 ili Nivoa 5 budu “vidljive”. Ovo pokazuje samo više stavki nadogradnji na listi. Ako želite možete da koristite stavke nadogradnje Nivoa 4 ili Nivoa 5 “bezbedno” iako ovo nije preporučljivo. Ovo za posledicu ima da ih uvek Upravnik ažuriranja podrazumevano preuzima. Upravnik ažuriranja sadrži samo "bezbedne" stavke ažuriranja. Dakle, kada sistem kaže da nema dostupnih ažuriranja to zapravo znači da nema dostupnih ažuriranja koja su definisana kao bezbedna. Upravnik ažuriranja pokazuje samo “vidljive” stavke ažuriranja u listi. Na primer, ako ste namestili da su svi nivoi “vidljivi” a samo Nivo 1 i 2 su “bezbedni”, videćete mnogo stavki u listi, ali Upravnik ažuriranja bi vam pokazao da ste u potpunosti ažurirali sistem, iako ima stavki ažuriranja za njega. Dugme Automatski osveži (eng. Auto-Refresh) dozvoljava Vam da definišete koliko često Upravnik ažuriranja proverava da li postoje stavke za ažuriranje za Vaš sistem. Dugme Način ažuriranja (eng. Update Method) dozvoljava da definišete način kako Upravnik ažuriranja proverava da li ima stavki za ažuriranje. Dugme Vreme čekanja (eng. Startup delay) predstavlja vreme čekanja Upravnika ažuriranja pre nego što ostvari internet konekciju. Ovo zakašnjenje se koristi da bi Upravnik mreže (eng. Network Manager) imao priliku da ostvari internet konekciju posle startovanja računara. Takođe, možete da definišete koji domen može biti korišćen od strane Upravnika ažuriranja da proveri konekcije ka internetu. Upravnik ažuriranja će pokušavati da “pinguje” ovaj domen pre nego što pogleda ima li raspoloživih stavki ažuriranja. Opcija Obuhvati pakete za nadogradnju sistema (eng. Include dist-upgrade packages) dozvoljava vam da definišete da li Upravnik ažuriranja može ili ne može da instalira zavisnosti. Na primer ako je paket A verzije 1 instaliran na Vaš računar a paket A verzije 2 je dostupan ali verzija 2 ima zavisnosti od paketa B koji nije instaliran na Vašem računaru… Šta će se onda desiti? Ako ne označite paket A, verzija 2 neće biti prijavljena kako stavka ažuriranja u listi stavki. Iako označite paket A, najverovatinije će instalirati i paket B kao svoju zavisnost. Budite pažljivi sa ovom opcijom pošto zavisnosti nekada mogu samo da instaliraju paket, a nekada mogu i da uklone pakete koje ste Vi sami instalirali. Dugme Ignorisani paketi (eng. Ignored packages) dozvoljava Vam da definišete programe za koje ne želite da se primaju ažuriranja. “?” i “*” karakteri su podržani.

Dugme Proksi (eng. Proxy) dozvoljava Vam da definišete proksi podešavanja. Poslednje dugme omogućuje promenu ikonice Upravnika ažuriranja na liniji zadataka. Ako dobijete grešku od strane Upravnika ažuriranja (“Can’t refresh list of packages” na primer), uvek možete da proverite dnevnik grešaka. Klik desnim tasterom miša na ikonicu štita i kliknite na Informacije (eng. Information). Pojavljuje se sledeći ekran:

Na ovom ekranu možete da vidite proces ID od Upravnika ažuriranja, da li ima korisničke ili administratorske (root) privilegije i sadržaj dnevnika grešaka. Takođe, možete da vidite koje ste nadogradnje instalirali na Vaš sistem (koje su bile instalirane putem Upravnika ažuriranja) tako što ćete kliknuti na Pregled->Istorija ažuriranja (eng. View->History of Updates).

Saveti i trikovi Da li maksimalno iskorišćavate Vaš računar? Da li često pritiskate CTRL+C na tastaturi da biste umnožili tekst? Da li otvarate tekstualni editor da biste zabeležili nešto? Kako razmenjujete datoteke sa Vašim prijateljima? Postoji mnogo načina da se izvrše veoma prosti zadaci. Naravno neki su efikasniji od drugih. Ovaj odeljak ima za zadatak da pokaže prednosti Linuksa, GNOME i Linuks Mint operativnog sistema, tako da maksimalno iskoristite Vaš sistem.

Umnoži i nalepi (eng. Copy and Paste) pomoću miša Većina ljudi je navikla da klikne na izbornik “Uređivanje” ili desnim klikom na željeni sadržaj koji žele da umnože. U Linuks Mintu možete da uradite isto ali većina GNU/Linuks operativnih sistema Vam takođe dozvoljava da koristite umnoži i nalepi sadržaj pomoću vašeg miša. Ovo funkcioniše na sledeći način: levim klikom miša radite umnoži a srednjim klikom miša ubaci. Tako je jednostavno!

Hajde da probamo. Pokrenite LibreOffice Writer ili tekstualni editor ili bilo koju aplikaciju u koju možete da upišete tekst. Iskucajte nekoliko rečenica. Odaberite deo teksta koji ste iskucali sa levim klikom miša. Verovatno ste pomislili da treba da kliknete na izbornik Uređivanje i pritisnete Umnoži? Ne, ne treba? Sigurno ste pomislili da ćete koristiti kombinaciju tastera CTRL+C. U Linuksu je mnogo jednostavnije. Samim selektovanjem teksta, vec ste izvršili Umnoži. Da tako je... Taj tekst je sada umnožen na baferu miša (eng. mouse buffer) i nema potrebe za dodatnom radnjom. Sada kliknite na neki drugi deo već otvorenog dokumenta da biste pomerili kursor miša na to mesto, kliknite srednjim dugmetom Vašeg miša (u zavisnosti od tipa miša to može biti točkić ili dugme kao desni i levi klik). Sada kao što vidite, na tekst koji ste prethodno obeležili sada je odrađeno nalepvljivanje (eng. Paste).

Što se pre naviknete na ovo, pre ćete postati brzi prilikom umnožavanja sadrzaja. Ova tehnika takodje radi na Uniks i GNU/Linuks operativnim sistemima. Npaomena: Bafer koii miš koristi nije isti kao bafer koji koristi GNOME okruženje. Tako da možete da kopirate Vašim mišem , CTRL+C ili sa Edit komandom iz izbornika. Zahvaljujući ovome u mogucnosti ste da umnožavate više sadržaja u isto vreme, u zavisnosti od toga šta koristite za nalepi srednji klik miša, CTRL+V ili Uređivanje komandu iz izbornika.

Zapisivanje beleški sa Tomičinom beležnicom (eng. Tomboy Notes) Svi mi hvatamo beleške. Bilo da je to adresa koju nam je neko dao, nečiji broj telefona ili sve veća lista poslova koje je potrebno obaviti. Kako je nemoguće da sve ove stvari zapamtimo, potrebno je da ih na brzinu zapišemo. Neki od nas imaju čestu porebu za pisanjem podsetnika i beleški i često se dešava da nemamo ništa pri ruci da bismo mogli da je zapišemo. Drugi gube vreme na pokretanje alata koji nisu bas najbolje prilagodjeni za njih, (LibreOffice Writer na primer nije veoma pogodan za ove stvari) a veoma mali broj ljudi koristi programe koji su prvenstveno namenjeni za beleške. Linuks Mint ima baš takav alat. Nazvan je Tomičina Beležnica. Tomičina Beležnica je alat koji je veoma jednostavan za korišćenje. Pokretanjem ovog programa dobijate listu svih vaših beleški. Možete da napravite novu aktiviranjem komande Napravi novu belešku (eng. Create New Note).

Otvara se nova radna površina za beleške. Promenom njenog naziva menjate i ime te beleške. Sadržaj koji ste zapisali uvek će vam biti dostupan putem pribora->Tomičina Beležnica; čak nema potrebe ništa da sačuvate a možete i da resetujete ili isključite Vaš računar. Jos jednom, vaša beleška automatski je sačuvana nakon zapisivanja. Kada odlučite da vam ta beleška nije više potrebna, možete da je otvorite i kliknete na dugme Obriši. Ako napišete ime neke nove beleške u istom prozoru, Tomičina Beležnica će automatski kreirati link ka toj belešci i onda ste u mogućnosti da otvorite novu belešku klikom na taj kreirani link. Takođe možete da koristite različite načine formatiranja teksta, koje omogućava Tomičina Beležnica (sinhronizaciju, vršenje pretrage, izvoz u PDF/HTML...itd).

Arhiviranje elektronske pošte i internet mesta kao PDF Da li čuvate internet strane da biste kasnije mogli ponovo da ih pogledate? Da li čuvate stare elektronske poruke, koje sadrže informacije koje su bitne za Vas? Da li su Vaše poštansko sanduče i Vaše zabeleške zatrpane suvišnim stvarima koje vam više nisu potrebne ali iz nekog razloga ne želite da ih sklonite? Zar ne bi bilo bolje da ovakve sadržaje skladištite negde drugde? Naravno da možete da koristite Tomičinu Beležnicu za ovo ali nije poželjno nalepvljivanje cele internet stranice u belešku. Možete da izgubite slike i mnoge druge informacije. Zašto ne biste jednostavno odštampali sadrzaj? Ne na papiru, već kao PDF datoteku... Linuks Mint dolazi sa uključenim PDF štampačem. Ovaj štampač koristi izlaz programa koji koristite i šalje njen sadržaj u PDF datoteku. Tako, na primer, ako ste kupili avionsku kartu preko interneta, jednostavno izaberite Štampaj iz izbornika da biste kartu izvezli u PDF datoteku. Izaberite Print_to_PDF štampač i kliknite na dugme Štampaj. Stranica koju ste izvezli u PDF nalazi se u Vašoj Ličnoj fascikli. Isto tako možete da štampate elektronsku poštu iz Thunderbirda ili bilo koji sadržaj koji želite da izvezete u PDF datoteku koja će biti smeštena u Vašu Home fasciklu.

Zaključak Postoji mnogo stvari koje mogu da se nauče o Linuks Mintu i Linuksu uopšte. Ovaj vodič je samo pregled stvari koje su vezane za Vaš operativni sistem. Do sada bi trebalo da se osećate mnogo sigurnije prilikom korišćenja Vašeg operativnog sistema. Šta ćete sledeće da uradite? Da li ćete naučiti da koristite Terminal? Da li ćete probati druga grafička okruženja (KDE, XFCE, etc.)? - Sve to je na vama. Zapamtite, kod Linuksa je sve u zabavi a i zajednica je tu da vam pomogne. Malo-pomalo pokušajte da naučite nešto svaki dan. Uvek postoji nešto novo bez obzira koliko Vi to poznavali. Uživajte u Linuksu i Hvala Vam što ste izabrali Linuks Mint.