Lidija Radulovic - Okultizam Ovde i Sada

Urednik Miroslav Niškanović

Recenzenti

dr Senka Kovač dr Bojan Žikić

Lidija Radulović \

OKULTIZAM OVDE I SADA Magija, religija i pomodni kultovi u Beogradu

Uređivački odbor Prof. dr Mirjana Prošić-Dvornić (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovačević (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Dušan Drljača, Beograd, prof. dr Mladen Šukalo (Filozofski fakultet Univerziteta u Banja Luci, RS, BiH), docent dr Bojan Žikić (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bugarska), dr Mladena Prelić (Etnografski institut SANU, Beograd) Štampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije

Beograd 2007

Predgovor

Ova knjiga nastala je na osnovu prerađene i dopunjene magistarske teze pod nazivom Revitalizacija okultizma u Beogradu, odbranjene na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujem se komisiji, profesoru dr Branku Ćupurdiji i docentu dr Milici Zivanović na korisnim sugestijama, a posebnu zahvalnost dugujem mom mentoru profesoru dr Dušanu Bandiću. Konstruktivni razgovori, usmerenja, kritičke primedbe i sugestije samo su onaj glavni, ali ne i najvažniji deo mentorskog rada koji mi je profesor Bandić pružio u toku istraživanja i pisanja. Daleko važnija, za mene, bila je podrška, strpljenje i razumevanje koje je pokazao za sve moje profesionalne i privatne probleme koji su pratili istraživanje. Dopunskim istraživanjima, sređivanju, preradi i doradi rukopisa vratila sam se, između ostalog, kako bih i na ovaj način, ostavila trag dužnog poštovanja i zahvalnosti prema profesoru Bandiću, sada kada više nije među nama. U ovom periodu rada na knjizi imala sam podršku naučnoistraživačkog projekta Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije koji finansira Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije. Ova knjiga je, pak, nastala zahvaljujući sufinansiranju programa izdavanja monografskih

dela Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Uredniku Etnološke biblioteke Srpskog genealoškog centra, Miroslavu Niškanoviću zahvaljujem se na volšebnom rešavanju problema i razumevanju. Mojim ispitanicima želim da zahvalim na strpljenju i vremenu koje su mi poklonili kako bih došla do neophodnog materijala. Svim mojim koleginicama, prijateljicama i prijateljima koji su mi pomogli da izgradim "mrežu" ispitanika i ispitam potreban uzorak, zahvaljujem što su ponekad morali da obave i ulogu anketara, a pažnje vredan je i svaki njihov savet i komentar koji su mi uputili. Duboko sam zahvalna mojoj snaji, Vojislavi Ćirić, koja mi je u pravom trenutku pružila konkretnu pomoć i tehničku podršku. Onu vrstu pomoći, koja mi je bila često i najpotrebnija, pružile su mi moja majka i svekrva zbog čega im dugujem neizmernu zahvalnost. Na kraju, ali i najvažnija, bila je podrška, razumevanje, odricanje i strpljenje mog supruga, Aleksandra, i mojih sinova, Nikole i Luke.

Uvod1

To su naizgled zle sile, ali ti u stvari govore kako da ostvariš svoju Ličnu Legendu. One tipripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna velika istina: bez obzira ko si i šta radiš, kada stvarno nešto želiš- to znači da je taželja nastala u Duši Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji.

P. Koeljo, Alhemičar

1. Empirijsko istraživanje 1.1. O motivima: Naslov knjige, Okultizam ovde i sada, nije izabran samo kao efektan u nameri da privuče čitaoca, već ima svoje opravdanje, s jedne strane, u tome što upućuje na kategorički imperativ novih oblika postmoderne religioznosti i duhovnosti - postići trenutno zadovoljenje ovde i sada2, s druge strane, upućuje i na vremensku i prostornu odrednicu istraživanja okultizma, u Beogradu devedesetih godina, sa presekom u godi1

Ova knjiga je rezultat rada na naučnoistraživačkom projektu

Kultumi identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije

br. 147035 koji finansira Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije. 2 Američki duhovni učitelj Ram Das zagovarao je ideju "biti ovde i sada" koja je opšteprihvaćena u školama za duhovni razvoj. Enciklopedija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005, 311.

nama na početku novog milenijuma. Naslov je, na izvestan način, svojevrstan omaž delu poznatog istoričara religije Mirči Elijadeu, Okultizam magija i pomodne kulture\ koje me je zapravo i zainteresovalo za ovaj kulturni fenomen. U konvencionalnom govoru se pod okultizmom podrazumeva niz veoma različitih tajanstvenih pojava koje se ne mogu objasniti nama poznatim prirodnim zakonima. Tako se pod okultnim fenomenima podrazumevaju: telepatija, vidovitost, astrologija, hiromatnija, tarot (i mnogi drugi načini proricanja budućnosti), alhemija, spiritizam, Kabala, magija, šamanizam, joga, sistemi spiritualnog razvoja, neopaganizam, isceliteljska praksa i drugo. Okultizam, posmatran u širem kontekstu, iako marginalizovan od strane društva, predstavlja značajan fenomen kulture. Svedoci smo da je okultizam izašao iz kruga pojedinačnog interesovanja i postao masovna pojava. Do revitalizacije okultizma na Zapadu dolazi sredinom šezdesetih godina 20. veka4, naročito u toku sedamdesetih da bi svoj vrhunac dostigao danas kada deset miliona Amerikanaca u toku svog života, bar jednom učestvuje u mističnim ceremonijama, čarobnjaštvu, crnoj magiji.5 Oformljen je "Aquarian University" u Merilendu koji je nudio kompletan program ezoteričkih studija od alhemije do zen-budizma.6 Sedamdesetih godina, u Parizu, radio je "Spiritistički savez Francuske" i "Dom spiritista" a registrovano je i 3700 ordinacija vi3

Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kulture, Zagreb: GZH,

1981. 4 Ibid, 74. 5

Pamof J., Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu,

Beograd:

Novo delo, 1988, 30. Podsetiću da su okultne teme veoma eksploatisane u raznim umetničkim žanrovima, počev od mjuzikla "Kosa" i čuvene pesme "Doba Akvarijusa", preko filma "Rozmarina beba" do novijih kao što je npr. "Đavolov advokat". 6 Tiryakian E. A., Toward the Sociology of Esoteric Culture, American Journal ofSociology, vol. 78, n. 3, november 1972, 491.

dovnjaka. Veliku popularnost ima astrologija, pa čak i Ministarstvo unutrašnjih poslova ima svog astrologa.7 Istraživanje okultizma u Beogradu započela sam krajem 1993. godine, u vremq kada su vidovnjaci imali medijsku popularnost ravnu modernim olimpijcima, estradnim zvezdama, a promocije škola za duhovni samorazvoj bile posećenije od mnogih kulturnih manifestacija. Kontakt programi na televiziji i radiju, specijalizovani časopisi kao što su "Treće oko", "Tajne", "Zona sumraka", "Horoskop", "Šesto čulo", "Večiti fenomeni", Dosije X" promovisali su različite oblike okultizma i njihove protagoniste. Tržište je bilo preplavljeno okultnom literaturom različitog profila, između ostalog i onom koja upućuje "Kako se razvija vidovitost", "Kako se čita aura", "Praktični okultizam u svakodnevnom životu". To su istovremeno godine ratova i krize koje su, kako istorija pokazuje, uvek plodno tle za revitalizaciju i bujanje ne samo okultizma već i različitih religijskih oblika. Istovremeno, oficijelna religija i crkva nude spas u povratku "izvornoj" religiji i pravoslavlju dok, na drugoj strani, veliki broj, naročito mladih ljudi, odgovore traži u alternativnim oblicima religijskog života. Srbija u tome nimalo nije specifična. Slična situacija je u gotovo svim društvima u tranziciji koja su zahvaćena modernizacijskim procesima. Hiperprodukcija vidovnjaka, magičara, modernih vračara, spiritualnih učitelja, iscelitelja, astrologa, numerologa i drugih su obeležje zemalja u kojima je donedavno vladao oficijelni državni ateizam. U tom smislu, bivši Sovjetski Savez je paradigmatičan primer a poznato je da su njihovi "magovi" počev od Džune Davitašvili8, preko Čumaka, do Lava Geršmana isplativo tržište našli upravo u Beogradu, možda vođeni poslovicom "niko nije prorok u svom selu". 7

8

Moren E., Čovek i smrt, Beograd, 1967, 192.

Intervju s Jevgenijom Davitašvili Džunom objavljen je u listu

Tajne br. 9, godina II, 1988, 82.

Uopšteno, pomenute fenomene možemo tretirati kao nove oblike religioznosti i duhovnosti, na izvestan način, kao sastavni deo alternativnih religijskih pokreta i kultova. Međutim, njihova religijska pozadina je često u toj meri prikrivena da se obično govori o kvazireligijskim fenomenima. Velik broj naučnika društvenih nauka i humanističkih disciplina pokušavao je da, i pored teorijske anomije koja vlada kada je u pitanju istraživanje religije, osmisli jednu novu teoriju koja bi obuhvatila kompleksnost savremenih tendencija. Budući da se zalažem za pluralnost teorija i pristupa, jer smatram da kompleksni fenomeni ne mogu da se objasne velikom teorijom koja bi bila sveobuhvatna, u prvom poglavlju ukazujem na neke od teorijskih pristupa. Neminovno je osvrnuti se i na niz problema do kojih su doveli novi religijski pokreti i kultovi, uopšte duhovnost novog doba koja više ne može da se vezuje isključivo za instituciju crkve jer ona više ne figurira kao jedini nosilac javne etike, niti se religioznost može izjednačavati s crkvenošću. Dakle, kako na neka pitanja odgovaraju teorije sekularizacije, teorije revitalizacije i povratka svetog, teorije racionalnog izbora i komercijalizacije religijskog tržišta? Mišljenja su podeljena a tumačenja različita što stvara veliku konfuziju u razumevanju uzroka i posledica ovako šarolike slike savremene religijske scene. Konfuziji posebno doprinosi pojačana antikultna kampanja nekih organizacija pa i same pravoslavne crkve, vođena netaktički i pogrešno, a priori proglašavajući sve alternativne oblike religioznosti za destruktivne i satanističke sekte, iako, na osnovu mnogo razloga većina i ne može da se svrsta u ovu kategoriju. Okultni fenomeni se osuđuju od strane zvanične religije možda i zbog toga što preuzimaju uloge koje zvaničnoj religiji tradicionalno pripadaju. Stav Srpske pravoslavne crkve je da se radi o "demonskoj demagogiji" i "sinhronizovanoj akciji potiskivanja pravoslavlja i hrišćanstva uopšte".9 Na 9

TVRevija, br. 13, april 1995.

drugoj strani, institucije sistema zakonski dozvoljavaju njihov rad (na primer, vidovnjaka pod okriljem agencija za astrologiju, duhovnih škola kao udruženja građana), uz povremene osude preko medija, koristeći različite, izjave psihologa, sociologa i teologa. Mišljenja o ulozi i značaju ovih pokreta u modernom društvu su podeljena i često oprečna pa se tako ili negira njihov značaj i mogućnost uticaja na društvo, ili se pak ističu destruktivne i po psihološku stabilnost pojedinca opasne i manipulatorske ideje koje samim tim deluju destruktivno i na celu zajednicu i društveni život. Paralelno s osnivanjem velikog broja "sekti" i kultova, najčešće pod pokroviteljstvom oficijelne crkve, osnivaju se i antikultne organizacije10 koje se bave "deprogramiranjem" bivših članova sekti, "edukovanjem" mladih i sistematskom "borbom" protiv kultova i sekti. Dakle, ovaj fenomen prate veoma kontradiktorni stavovi i delovanja, često agresivnija od delovanja samih "destruktivnih sekti", stvarajući u javnosti konfuziju, uznemirenost ili paniku.' 1 Na drugoj strani nedostaju objektivna istraživanja koja bi ustanovila počev od toga koje "sekte i kultovi", odnosno, alternativni pokreti zaista postoje kod nas, preko broja članova (njihov broj se obično precenjuje), do što objek10

U Beogradu je osnovana Jugoslovenska antikultna organizacija na čelu s psihijatrom "pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanovićem. Pravoslavna misionarska škola pri hramu sv. Aleksandra Nevskog pokrenula je časopis Beogradski dijalog (od novembra 1997) koji se bavi "totalitarnim i destruktivnim verskim sektama, guru-pokretima, psiho-organizacijama i komercijalnim kultovima". 11 Videti: Barker A., "Odlike novih religioznih pokreta"; Jang Dž. L., i Grifit E. I.„ "Kultovi i vrbovanje članstva"; Stojković B.,"Žigosanje verskih sekti, moralna panika i mediji", u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998, 68-74;79-88;l 12-121; Đurđević-Stojković B., Lovci na duše: verske sekte i pokreti, Beograd: izdanje autora, 1997.

tivnije procene o njihovom delovanju i mogućim uticajima na društvo. Svakako nedostaju istraživanja koja bi trebalo da se pozabave načinima na koje "vernici" shvataju i tumače sopstvena verovanja, iskustva i ponašanja. Fenomenima okultizma ne možemo pristupiti "za" i "protiv", već, neutralno i objektivno, u nameri da ispitamo različite aspekte u socijalnom i kulturnom kontekstu. Naime, smatram da se trenutnim tretmanom u naučnim krugovima, društvenim institucijama i javnosti može samo doprineti njegovom većem zatvaranju u tajne krugove posvećenih ali ne i potpunom iščezavanju. 1.2. O etnografskoj evidenciji i građi: U takvoj klimi nimalo nije lako empirijski istraživati ovaj fenomen. Pre svega, bilo je znatno otežano uspostaviti kontakt i zadobiti poverenje ispitanika da pristanu na intervju, a posebno posmatrati njihove aktivnosti. Na drugoj strani, istraživanje je bilo otežano i specifičnostima samog predmeta istraživanja. Religijski oblici života su u toj meri raznoliki da se može govoriti o velikoj konfuziji u koju zapadaju i sami ispitanici. U potrazi za novom duhovnošću ona postaje relativizovana i rasplinuta. Na ponudi je veliki "supermarket" u kojem svako bira ono što mu odgovara i pravi najrazličitije kombinacije, počev od kombinovanja tradicionalne religije s elementima drugih religija koje su percipirane na subjektivan način u potrazi za svetim, usvajanja nekih terapeutskih tehnika psihoterapije, okultnih magijskih tehnika, do različitih elemenata New Age koji nudi novu paradigmu duhovnosti, pre svega, kult zdravlja koji karakteriše potraga za terapijama koje su efikasne i veoma brzo daju rezultate. U potrazi za srećom, zdravljem i boljim životom, nužno se pojavljuju i oni koji do zadovoljenja ovih potreba mogu da dovedu bilo u ulozi učitelja ili vidovnjaka, iscelitelja, ekstrasensa. Razvila se veoma bogata terminologija kojoj su kumovali sami praktičari okultnog, prosto se utrkujući za originalnijim samozvanjem: ekstrasens, bioenergopsihoterapeut, beli mag,

magičar, duhovni učitelj, kosmološki terapeut, majstor (neke spiritualne tehnike), psihotroničar, energoterapeut, regresoterapeut itd. Da li je opravdano strpati u isti koš, na jednoj strani, vidovitu Zorku ili Kleopatru12, na drugoj, najpoznatije učitelje za duhovni samorazvoj, kao što je Živorad Mihajlović Slavinski? To su "egzemplarni" primeri dve nove paradigme, dve religijske tradicije koje zapravo i nisu nove ali se javljaju u novom kontekstu, s novim akterima i publikom. Jedno je sinkretizam tradicionalnog vračanja, proricanja i narodnog pravoslavlja a drugo alternativne religijske tradicije koje postoje na Zapadu još od XVI veka kao okultne i ezoterične eklektički kombinovane s psihološkim tehnikama i elementima istočnjačkih religija. U oba slučaja se, međutim, radi o religijskim iskustvima koje je veoma teško operacionalizovati standardnim istraživačkim metodama. U istraživanju sam koristila anketu kako bih obuhvatila što veći broj ispitanika, ali ne u ciljii neke kvantifikacije i relevantnih statističkih podataka, već kao rekognoscirajući instrument kojim bih skenirala popularnost alternativnih religijskih kultova u praksi. Anketa je, takođe, omogućila diskreciju onima koji su smatrali da to nije u skladu s modernim pogledom na svet ili konformističkim pripadanjem pravoslavlju. Dubinskim intervjuom, posmatranjem s učestvovanjem, neformalnim razgovorima ispitivala sam dva uzorka, s jedne strane, one koji navodno poseduju okultno znanje i veštine a to su vidovnjaci, duhovni učitelji i terapeuti, a s druge strane, ljude koji koriste njihove usluge (klijenti i učenici) ili imaju lično iskustvo prakse vezane za okultne fenomene. Budući da su okultni fenomeni 12 Kleopatra je, inače, najkontroverznija ličnost na vidovnjačkoj sceni. U štampanim medijima se njeno ime često navodi kao "Kleo Patra", pretpostavljam zbog aluzija vezanih za promenu pola. Međutim, kako je u razgovoru koji sam vodila s njom, sama naglasila da je ona Kleopatra, u knjizi koristim ovaj oblik.

obavijeni velom tajanstvenosti bilo je potrebno primeniti i neke specifičnije metode. Najbolje rezultate u prikupljanu materijala dobila sam kombinovanjem posmatranja s učestvovanjem pri čemu okruženje ne bi bilo upoznato s mojim motivima. Tako sam izigravala zabrinutog klijenta koji je, iako zaokupljen svojim problemima ipak započinjao razgovor kako bi skratio sate čekanja ispred "kabineta" vidovnjaka ili i sama postajala klijent. Direktno posmatranje rada vidovnjaka s klijentom mi nije dozvolio niko, često uz obrazloženje da je to nedopustivo zbog samih klijenata. Osim iskustva ličnog učestvovanja u vidovnjačkim "seansama" okušala sam se i u nekim spiritualnim tehnikama. Iskreno, nisam uspela da doživim specifična stanja svesti u koje je pokušao da me uvede Zivorad Mihajlović Slavinski jer je navodno potrebno da, pre svega, verujete u uspešnost tehnike. Moji pokušaji su ostali bezuspešni i prekinuti od strane učitelja pod izgovorom da isuviše racionalizujem i da je potrebno da očistim svoju svest od svih "predrasuda". Empirijski materijal je prikupljen u periodu od kraja 1993. do 1997. godine s pauzom u toku 1995-1996. Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od trideset vidovnjaka, od koji je petnaest ispitano vođenjem dubinskog intervjua a tri vođenjem slobodnog razgovora. Obaveštenja o njima dopunila sam praćenjem dnevne i periodične štampe; televizijskih i radio emisija kao i razgovorima s klijentima. Obaveštenja o ostalih 12 vidovnjaka prikupila sam samo na osnovu štampe, televizijskih i radio emisija kao i informacijama koje sam dobila od njihovih klijenata. Naime, oni su ili odbili intervjue, kao npr. vidovita Desa, Mila, vlasnik agencije Zoran Ramović13 ili su na razne načine odlagali susret, tako da nikad nije ni došlo do njegove realizacije. Pored vidovnjaka istraživanjem je obuhvaćeno i 70 klijenata. Ispitala 13 S izgovorom da u njegovoj agenciji već istražuju ljudi s Filozofskog fakulteta, što je naravno bila netačna informacija.

sam i 15 spiritualnih učitelja škola za duhovni razvoj, kombinovanjem vođenog intervjua na osnovu upitnika, dubinskog intervjua i slobodnim razgovorom. Na isti način ispitano je 15 učenika dok je 50 ispitanika (tu ulaze i oni koji samostalno rade na svom duhovnom razvoju, znači nisu nikada bili učenici neke škole) ispitano pomoću pisanog upitnika. Istraživački postupak podrazumevao je korišćenje različitih izvora: dnevne i periodične štampe, specijalizovanih časopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, naučne literature. Istraživanjem su obuhvaćeni časopisi: Teozofija (1927) br. 1, 4, 6, (1929) br. 3. 4, (1932) b. b„ (1937) 1-6, "Upoznaj sebe" (1933) 1-12, "Život" (1936), "Novo sunce" (1905) br. 25, svi brojevi časopisa "Tajne" za 1990/91, '94, '95, '96 godinu, svi brojevi časopisa "Treće oko" za 1990/96/97/98. godinu i neki brojevi časopisa kao što su: "Horoskop", "Zona sumraka", "Šesto čulo", "Večiti fenomeni", "Vidovnjaci" i drugi. Prilikom analize specijalizovanih časopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, imala sam u vidu da oni, istovremeno, odražavaju interesovanja i potrebe savremenog čoveka ali i utiču na njihovo intenzivnije formiranje jer su u medijskoj promociji često tretirani kao i svaka druga roba. Podaci dobijeni analizom časopisa i televizijskih emisija često su mi koristili kao dopuna i provera podataka dobijenih pomoću intervjua i upitnika. Na primer, Kleopatra je u intervjuu vođenom januara 1995. godine izjavila da samo otkriva crnu magiju ali ne radi i na njenom uklanjanju, dok je u svojim emisijama na televiziji "Pink" reklamirala hamajlije protiv crne magije, a zatim, završila i na optuženičkoj klupi pod optužbom da je od khjenata uzela velike sume novca za "skidanje" crne magije. Bilo je i suprotnih primera: Predrag Nikić, energoterapeut, autor knjige "Tajne samousavršavanja", vodio je tzv. "Akademiju samousavršavanja" koja svoje polaznike, pomoću sedam tehnika, dovodi do "povezanosti sa suštinom u sebi što otvara vrata imaginacije, intu-

icije, vidovitosti, telepatije, dakle, otkrivanju različitih dimenzija postojanja"14. Predrag Nikić je, međutim, u razgovoru sa mnom, nekoliko godina posle prekida rada Akademije, gotovo sve podatke ovog tipa uporno negirao, navodeći da se radi o pogrešnoj interpretaciji novinara. Sve to ukazuje da je istraživanje bilo otežano, da su informacije kritički prihvatane i proveravane putem razhčitih izvora i na više načina. U ovu knjigu je uključen i kraći istorijski pregled okultizma kao i pregled okultizma u našoj zemlji od početka XX veka do 1941. godine. Izvori za proučavanje okultizma u ovom periodu su oskudni ali dovoljni da se izvedu izvesni zaključci koji bi ukazali da se danas ne radi o potpuno novim fenomenima kod nas već, o njihovoj revitalizaciji. Analizirala sam pomenute časopise koji su izlazili u našoj zemlji od početka XX veka kao i dnevni list "Vreme". Koristila sam i radove naših autora koji su se bavili ovom problematikom u predratnom periodu a koje bih ocenila kao popularnu literaturu. 1.3. O terminologiji i definisanju pojmova: Novi religijski pokreti i kultovi se obično smatraju modernom pojavom, ali su zapravo, iako se znatno razlikuju, nastavak okultnog misticizma krajem XIX i početkom XX veka i istočnjačkih ideja koje su revitalizovane u šezdesetim i sedamdesetim godinama XX veka.15 U nauci ne postoji saglasnost u vezi s upotrebom jednog termina kojim bi se ovaj fenomen označio. Autori govore o para-religiji, implicitnoj, surogat, kvazi-religiji, nevidljivoj religiji, alternativnoj spiritualnosti, sektama, kultovima, graničnim religijama, alterna14 15

Tajne br. 6, Beograd, 1994,49. Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religi-

ous consciousness since 1965, u: The Future ofthe New Religious Move-

ments, (eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer University Press, 1987,47-48. Navedeno prema Hamilton n. d., 417.

tivnim religijama.16 Svaki od navedenih termina opterećen je teorijskom ili negativnom konotacijom, dok termin alternativna vera smatram najmanje problematičnim iz više razloga. Pod pojmom alternativna vera podrazumevam religijske i nereligijske koncepte koji se u određenom trenutku pojavljuju kao alternative zvaničnoj religiji ili "velikim religijama". Alternativan koristim u smislu izbora između dve mogućnosti, dakle, na jednoj strani - oficijelne religije, a na drugoj - alternativnih vera koje nemaju religijski karakter ili alternativnih vera - religija. Upotreba ovog termina opravdana je u smislu u kojem se u logici koriste alternativni sudovi; oni se jedni drugim mogu zameniti a da se ne izmeni smisao. Ako je pak smisao u posebnom obliku duhovnosti, osmišljavanju stvarnosti nevažno je da li se to ostvaruje putem oficijelne ili alternativne religije ili vere. Termin alternativna vera je pogodan jer uključuje i individualne neinstitucionalne oblike verovanja i prakse koji se pre mogu definisati kao duhovnost ili netradicionalne religije kao što je pokret za ostvarivanje ljudskog potencijala ili ateizam. Duhovnost je veoma popularan termin ali se koristi u različitim značenjima i obično se u konvencionalnom govoru upotrebljava kao sinonim za religioznost. Međutim, kada je reč o alternativnim duhovnim pokretima oni se ne vezuju isključivo za jednu religijsku tradiciju, već, eklektički kombinuju i inter16

Implicit religion (Bailey E., Implicit Religion in Contemporary Society, Kampen: Kok Pharos, 1997); surogate religion (Robertson R., The Sociological Interpretation of Religion, Oxford: Blackwell, 1970); quasi religion, parareligion (Greil A. L., Explorations along the Sacred Frontier: Notes on Para-religions, Quasi-religions and other Boundary Phenomena, In Bromley D. G. & Hadden J. K. (eds. ) Religion and the Social Order, Vol. 3, Part A. Greenwich, CT: JAI Press, 1993. 153172); invisible religion (Lucmann T., Invisible Religion, New York: Macmillan, 1967). Navedeno prema: Hamilton M., Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of Vegetarianism, Joumal of Contemporarj Religion, Vol. 15, No. 1. 2000, 65-66.

pretiraju elemente različitih religija pri čemu se nijedna ne postavlja na pijedestal vrhovnog autoriteta, već je "autoritet" okrenutost ka sebi i sebstvu.17 Alternativne religije, pokreti i kultovi oslanjaju se velikim delom na preradu elemenata okultnih tradicija, misticizma, istočnjačkih religija, paganskih kultova, narodnih religija, psihoterapija što se često podvodi pod paradigmu Novog doba (New Age). Tržište Novog doba karakteriše slobodna razmena već pomenutih verovanja i praksi, ali i sinkretizam koji obuhvata naučna znanja i hrišćanska verovanja interpretirana u zavisnosti od kulturnog konteksta u kojem pojedinac živi. Postulati ideologije Novog doba se tako mogu naći kod onih ljudi koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani ali i kod onih koji tvrde da su ateisti i agnostici.18 Novo doba je kulturni fenomen, odnosno supkulturna pojava koja zagovara novi pogled na svet, novog preobraženog čoveka u novom dobu Vodolije. Ideologija Novog doba prisutna je i u alternativnim oblicima religijskog života u Srbiji devedesetih godina XX veka, pre svega u spiritualnim sistemima ali i kod većine vidovnjaka, ekstrasensa često i u vulgarizovanoj varijanti. Dakle, revitalizacija okultizma kroz alternativne kultove je uticaj pomodne kulture koja nam stiže sa Zapada a koju usvajamo kao i sve druge instant produkte. Trebalo bi pojasniti upotrebu pojma okultizam nakon što je već bilo reči o pojmu alternativni religijski kultovi. Termin okultizam (lat. occultus) doslovno znači tajni, sakriven, izvan kruga uobičajenih znanja. Postoje veoma različita mišljenja o tome šta ovaj pojam obuhvata, kao i u čemu se sastoji njegova tajanstvenost, sakrivenost. Kao što je već pomenuto, pod ovim poj-

mom se obično podrazumevaju "tajne nauke", fenomeni kao što su: alhemija, magija, šamanizam, spiritizam, tarot, Kabala, gnosticizam, zen-budizam, spiritualni sistemi, tajna društva, misticizam, vidovnjaštvo, hiromantija, astrologija (i drugi načini proricanja budućnosti),vračanje, veštice i drugo. Postavlja se pitanje da li o savremenom okultizmu možemo govoriti u skladu s etimologijom kada su informacije o njemu dostupne javno, ne samo kroz bogatu izdavačku delatnost i u našoj zemlji već i putem medija, interneta. Još su prva velika okultna društva Teozofsko - madam Blavacke (1875), kasnije i Antopozofsko - Štajnera, bila javna i veoma popularna. Međutim, svako okultističko znanje ima svoj egzoterični i ezoterični vid, prvi je dostupan javnosti dok drugi ostaje tajna za neupućene. Tajna se ne može preneti, to je kako tvrde sami okultisti, intimno unutrašnje iskustvo koje može biti jedino doživljeno, jezik je siromašan da ga na pravi način obuhvati i opiše. Dok je tajnost srednjovekovnog okultizma poticala od samih okultista i bila u funkciji njihove zaštite, za savremeni okultizam karakteristično je još i to da tajnost nameće određeni društveni tretman. Naime, okultizam je tajanstven i zato što je većina nezainteresovana za njega i u skladu sa svojim pozitivističkim opredeljenjem ga smatra praznoverjem, dodeljujući mu marginalnu ulogu u kulturnom životu. Iako je okultizam sastavni deo mnogih religija, poznato je da su kroz istoriju neke zvanične religije progonile sve što bi im iole ličilo na konkurentska verovanja i praksu.19 Na drugoj strani, suprotstavljanje nauke i okultizma je obostrano. Okultizam se prema zvaničnoj nauci postavio kao "tajna nauka". "Civilizacija neće biti u stanju da dalje uznapreduje sve dok okultno ne bude prihvaćeno kao nešto samo po sebi razumljivo - poput atomske energije", kaže Kolin Vilson, ne-

17

Enciklopedija novih religija: nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, (uvod) uredio Christopher Partridge, n. d., 17. 18 Đorđević J., Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: Lakroa M., NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001, 95.

19

U tom smislu, istočnjačke religije su mnogo tolerantnije, naročito zen-budizam.

sumnjivo pobornik okultizma. Budući da su mnogi okultni fenomeni još uvek nerazjašnjeni i tajni, u bukvalnom smislu reči, čak i za savremena naučna dostignuća, smatram da je upotreba ovog termina opravdana.20 Definisati jedan pojam kao što je okultizam, pod kojim se podrazumeva niz različitih fenomena, pojava, učenja, sistema, ozbiljan je zadatak s obzirom da se često nakon kritičkog preispitivanja pokaže da je definicija uopštena, apstraktna, pretenciozna ili pak protivrečna svemu što se u konvencionalnom govoru pod ovim pojmom podrazumeva. U Leksikonu stranih reči i izraza M. Vujaklije, okultizam je "tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mračnom, skrivenom, natčulnom) o 'mnogim stvarima između neba i zemlje, o kojima naša školska mudrost ne može ni da sanja', kako tvrde okultisti sa Hamletom; učenje o nekim pojavama koje se, kako kažu, ne mogu objasniti običnim putem, tj. na osnovu poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizičke (parafizičke) i psihičke (parapsihičke) pojave. U one prve ubrajaju: kucanja, pojave svetlosti, kretanja i Iebdenja bez dodira (telekineza i levitacija), pojave telesnih likova koji se mogu čak i fotografisati (materijalizacija)-, u ove druge: telepatiju i vidovitost". 1 Ovako shvaćen okultizam isključuje veoma razvijene okultne sisteme, magiju, alhemiju, jogu, spiritualne sisteme i drugo i okultizam svodi iskijučivo na parapsihološke fenomene. Takođe Rečnik srpskohrvatskog knjizevnog jezika okultizam tretira kao praznoverje koje se zasniva na "verovanju u natprirodne tajanstvene sile u prirodi i čoveku (tj. spiritizam, hiromantija, astrologija, teozofija)".22 Smatram da se negativna konotacija koja okultizam tretira kao pra20

Vilson K„ Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997, 26.

21

Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija M., Prosveta: Beograd,

1972, s. v. okultizam. 22

Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, knj. IV, Novi Sad:

Matica srpska, 1971, s. v. okultizam.

znoverje ne može prihvatiti. Upotreba reči sujeverje, praznoveije u duhu prosvetiteljstva neprimerena je savremenom antropološkom shvatanju pojma verovanja (religije). Neki autori, pobornici okultizma, govore o okultizmu23 ižbegavajući da ga eksplicitno i defmišu, ili ga definišu na taj način što fenomenima koji spadaju u okultizam pripisuju realno postojanje. Petar Andervud smatra da se pod ovim terminom obično prikriva, misticizam, teozofija, spritizam, međutim, radi se više o specifičnom studiranju teorija i vežbi koje vode do postignuća viših nivoa mozga i duha. Praktična upotreba ovih ideja ponekad stvara veoma značajne objektivne fenomene.24 Najčešće se i ne može govoriti o naučnoj definiciji već o deskriptivnim definicijama koje imaju promotivni karakter. Takve su definicije P. Petrovića, M. Marjanovića, C. Zorina, A. Bazale, autora koji su među prvima kod nas, dvadesetih godina XX veka, pisali o okultizmu. Radi se naime, o svemu onome što je tajanstveno, sakriveno i "nadosjetilno" u čoveku i oko njega, kako kaže M. Marjanović.25 Zorin okultizam tretira kao psihičke pojave s posebnom energijom koja izlazi iz živčanog sistema čoveka26, dok Bazala27 smatra da je to nauka o tajnim silama, o izvoru gde se one stiču, o znanju koje se po njima dobija i o veštini koja se po njima vrši. Za Petrovića28 okultizam je skup dogmi i doktrina koje doprinose da čovek upozna sebe, razvije posebne duhovne sposobnosti i moći koje zatim rezultiraju praktičnim uspehom u svakodnevnom životu. 23

Npr. Kolin Vilson, ibid.

24

Underwood P., Dictionary of the occult supernatural, Fontana,

Coolins, London, 1978, s. v. occultism. 25 Maijanović M., Okultizam i esoterija, (prema predavanjima u Zagrebu 1921). 26 27 28

Zorin C., Problem psihičkih pojava, Zagreb 1939, 31. Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb 1924, 4. Petrović P., Okultistička enciklopedija (sve tajne nauke), Beo-

grad, s. a. 9.

U traganju za adekvatnim određenjem pojma, uzimajući u obzir i okultno obojena shvatanja okultista o tome šta pod ovim pojmom podrazumevaju, gotovo da nema sveobuhvatne definicije ovog fenomena. Elijade preuzima neodgovarajuću definiciju Edvarda Tiijakiana. Pod okultnim "podrazumevam namerne delatnosti, umijeća ili postupke koji se: a) bave sakrivenim ili tajnim snagama u prirodi ili kosmosu što se ne mogu mjeriti ili utvrditi instrumentima savremene znanosti i b) koje imaju za željene ili namjeravane posledice, empirijske rezultate, kao što su saznavanje empirijskog tijeka događaja ili njegovo mijenjanje... Nadalje, ukoliko okultno djelovanje ne izvodi bilo tko, nego netko ko je stekao određeno znanje ili umijeće potrebno za obrede te ako ga prenosi na druge (ali nije i javno dostupno) organizovano, vješto i metodom obreda, možemo govoriti o tim djelatnostima kao okultnom znanju ili umijeću".29 Prvi deo definicije ne izdvaja okultizam kao nešto specifično u odnosu na magiju (iako je magija njegov sastavni deo), dok se u drugom delu naglašava organizovano prenošenje "tajnog znanja" putem inicijacije, što jeste bitna odlika okultizma ali ne i specifičnost u odnosu na druge. Naime u gotovo svim plemenskim inicijacijama se prenosi "tajno znanje" ali ono može biti vezano za mitologiju. Budući da okultizam posmatram kao alternativni oblik religijskog života, neophodno je vratiti se na početak jer je potrebno definisati pojam "religije" i odrediti okvire istraživanja. Smatram to danas daleko težim poslom budući da su oblici u kojima se pojavljuje raznovrsni i da je, dakle, veoma teško povući jasnu granicu između religije i nereligije. Međutim, ova pitanja mogu biti predmet posebne rasprave. Jedan verski sistem smatram religijskim ako, poslužiću se definicijom Đure Šušnjića, sadrži 29

Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kuiture, GZH, Zagreb

1981, str. 66, preuzeta definicija iz Edvard Tiryakian, Prema sociologiji ezoteričke kulture, Američki časopis za sociologiju 78 (de. 1972)

verovanja, stavove i ponašanje u odnosu na apsolutnu i mističnu moć koja se u vremenu otkriva u raznovrsnim oblicima.30 Pojam apsolutne i mistične moći, kao analitička kategorija, omogućava nam da uključimo najrazličitije oblike verskog ispoljavanja uključujući i svetovne oblike, magiju, uopšte alternativne oblike koji dakle, postoje paralelno s konvencionalnim predstavama o bogu, natprirodnim ili onostranim. Obično se u definisanju religije kao specifična razlika u odnosu na širi pojam, kulture, izdvajaju određene komponente, pa je tako religija "organizovani skup verovanja, osećanja, simbola, kultnih radnji i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o "onostranom biću".31 Okultizam ima gotovo sve elemente u većem ili manjem obimu, na primer, komponenta organizacije nije uvek prisutna iako se često može govoriti da je u svom razvoju okultizam težio i teži organizovanju. Da li se tu radi o kultovima (kultovi nesvesnog, kako ih naziva Z. M. Slavinski)32, sektama (kako ih tretira Pravoslavna crkva33) ili čak crkvama, kako sebe često nazivaju (na primer, Bela Gnostička crkva34 ili Sajentološka crkva)? Tretirati neke duhovne škole kao sekte opravdano je ako se prihvati da je sekta grupa sledbenika nekog posebnog verskog mišljenja ili pravca (od lat. sequi - slediti, ići za nekim /nečemu/). Tretirati spiritualne sisteme 30

Šušnjić Đ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: Čigoja štampa, 1998, 56. U tekstu je data uža definicija. 31

Pavićević V., Sociologija religije, sa elementima fdozofije religi-

je, Beograd: BIGZ, 1988,17. 32

Slavinski M. Ž., Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora,

Beograd, 1976, 7. 33 Časopis Beogradski dijalog, br. 1, 2, Beograd 1997/98. 34 Postojala je kod nas osamdesetih ali je prestala s radom početkom devedesetih, kako kaže "patrijarh" te crkve, Ž. M. Slavinski. Međutim u časopisu "Beogradski dijalog", navodi se da još uvek postoji, što potkrepljuju adresom sajta na Internetu. lbid., 34.

kao sekte (lat. seco, secare - seći, odseći; odvajanje, cepanje) koje su se odvojile i otcepile, kako se obično sreće u teološkim tumačenjima, je netačno. Nisu se mogle otcepiti od Pravoslavne crkve kad nikad nisu ni bile njen sastavni deo. Ovo doktrinarno tumačenje se može odnositi samo na hrišćanske verske grupe iz doba Reformacije ali ne i na nove religijske pokrete i kultove. Ako se u ovom slučaju misli na "odvajanje" preuzimanje vernika, mogu izneti samo jedno zapažanje. Naime, veliki broj ispitanika koji se bavi spiritualnim razvojem izjašnjava se kao pravoslavan, čak su neki izjavili da su počeli da odlaze i u crkvu, što ranije nisu činili. Pod pojmom okultizam podrazumevaću skup fenomena koji se zasnivaju na uslovno rečeno religijskom shvatanju sveta, koje implicira postojanje dve realnosti: profane i sakralne, ovostrane i onostrane. Poznato je kakve terminološke nedoumice izaziva upotreba pojma "sveto". Uočena je suštinska razlika između svetog i profanog na osnovu njihove moći i vrednosti. Za ovaj rad relevantno je da sveto predstavlja samo jedan od "znamenja" nesvesnih sadržaja koji podrazumevaju jednu "Višu realnost". Ako pojedinac nastoji da uspostavi komunikaciju i "spozna" ove nesvesne sadržaje u tom smislu možemo govoriti i o jednom vidu religijskog iskustva. Suprotstavljenost svetog i profanog analogna je suprotstavljenosti nesvesnog i svesnog, to su dva odvojena sveta, dve realnosti. U tom smislu, dajem i operacionalnu defmiciju okultizma: okultne fenomene karakteriše nastojanje pojedinca ili grupe ljudi da pređu granice ovostrane realnosti i dopru do sfera koje su im u uobičajenim okolnostima nedostupne. To postižu aktiviranjem naročitih latentnih sposobnosti ili moći, koristeći određene tehnike a na različite načine, dva su osnovna: a) korišćenjem usluga osoba za koje se veruje da su te granice već prešle, b) razvijanjem sopstvenih spiritualnih sposobnosti.

Tako prvom načinu odgovara: astrologija, hiromantija, tarot, vidovitost, kristalomantija (i drugi načini proricanja), spiritizam, magija a drugom, alhemija, Kabala, joga, zen-budizam, sufizam, sistemi spiritualnog razvoja i drugo. Može se uočiti da prvi način preferira okultnu praksu dok je za drugi karakteristično da pored prakse imaju veoma razvijena učenja. U ovoj knjizi se bavim vidovnjaštvom i sistemima spiritualnog razvoja, prvi fenomen se može smatrati okultnom praksom, dok drugi ima razvijen i svoj teorijski deo. On podrazumeva da se do vidovitosti može doći razvijanjem latentnih sposobnosti putem određenih tehnika i celokupnog rada na sebi, zato su mnogi okultisti skloni da negiraju vidovitost "profesionalnih vidovnjaka" smatrajući ih šarlatanima. "Okultisti" su vidovnjaci, spiritualni učenici i učitelji dok bi klijenti vidovnjaka bili samo korisnici okultnih usluga. U ovom istraživanju pokazalo se korisnim razlikovati klasičnu vidovitost i spiritualnu vidovitost. Klasična se odnosi na vidovnjačku praksu u Beogradu dok se spiritualna vidovitost odnosi na spiritualne sisteme u kojima vidovitost nije cilj već prateća pojava sveopšteg duhovnog razvoja individue. U skladu s gore pomenutom operacionalnom defmicijom okultizma, pod vidovitošću podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vančulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremenska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Vidovite osobe kroz vidovnjačku praksu omogućavaju da i klijent, preko posrednika, spozna ono što je u uobičajenim okolnostima nedostupno. Ovim terminom obuhvatila sam, između ostalog da ne bih nepotrebno nabrajala, sve one: proroke, ekstrasense, iscelitelje, bioenergetičare, bioenergopsihoterapeute, bele magove, čudotvorce, duhovne iscelitelje, šamane, hiromante, numerologe, astrologe, duhovne lekare i druge koji u svojoj okultističkoj praksi koriste vidovitost. Pod sistemima spiritualnog razvoja podrazumevam one sisteme u kojima pojedinci nastoje da posebnim tehnikama i vežbama razviju latentne sposobnosti koje

će ih dovesti do dublje spoznaje, poniranja u suštinu bića i duhovnu evoluciju ili samoisceljenje a sve to u cilju boljeg snalaženja i ovladavanja svakodnevnim životom. Dakle, vidovnjaštvo i spiritualne sisteme posmatram kao socio-kulturne fenomene koji imaju religijske karakteristike te se, stoga, mogu smatrati i alternativnim religijama i kultovima.

2. O teorijskom okviru i pristupima Veliki broj naučnika, različitog profila, pokušao je da objasni popularnost novih religijskih pokreta i kultova, ali ni jedna teorija ne pruža sveobuhvatan odgovor niti doprinosi razumevanju većine problema. Pre svega, mnoštvo je pokreta, grupa i kultova koji nisu empirijski proučeni a većina teorija se bazira na istraživanjima malog broja ili čak samo jednog primera, pri čemu se i ne koriste rezultati postojećih istraživanja. Problemi su znatno kompleksnije prirode, proishode iz različitih definicija religije kao i iz teorijskih pristupa proučavanju religije. U zavisnosti od toga postavlja se pitanje: da li možemo govoriti o New Age pokretima, ili o duhovnim pokretima koji su usredsredeni na samousavršavanje pojedinca, kao religijskim pokretima. Ukoliko se složimo da jesu, u kojoj meri zahtevaju novu teorijsku konceptualizaciju religije, ako su se sve dosadašnje pokazale na određene načine nedovoljnim ili čak netačnim. Teorijska anomija, kada je reč o istraživanjima religije, u odnosu na druge segmente kulture, mogla bi da se prevaziđe posmatranjem malih verskih zajednica i novih oblika religioznosti kao malih laboratorija. Jedna od teorija koja pokušava da objasni njihovu popularnost, baš u određenomperiodu, je teorija koja se poziva na krizu moderaog doba. Procesi industrijalizacije, urbanizacije, poljulja-

nih temeljnih vrednosti društva, slabljenje uticaja porodice, zajedništva, nestabilna politička situacija, egzistencijalna ugroženost samo su neki od pokazatelja krize modernog i postmodernog društva koja doprinosi da se ljudi opredeljuju za kultove za koje veraju da mogu da im pruže sigurnost i reše njihove probleme. U ovoj knjizi korišćene su različite teorijske perspektive iz kojih su posredno tumačeni fenomeni, vidovnjaštvo kao magijski kult i fenomen duhovnih škola kao spiritualni kult. Primarno se oslanjam na neke od neofunkcionalističkih postavki koje u religiji vide draštveni i kulturni podsistem, koji i u savremenom društvu praža smislene odgovore na subjektivna pitanja o svetu i životu. Ova funkcija religije aktuelizira se posebno u uslovima povećane nesigurnosti i draštvenih kriza. U tom smislu, Jingerova definicija religije ističe sistem verovanja i prakse koje ljudi koriste u suočavanju sa suštinskim životnim problemima.35 Medutim, ovako široko shvatanje religije ne samo da pod pojam religije svrstava i sve ideološke i verske prakse, već ne uzima u obzir kulturne i socijalne konstrukcije onoga što se u konkretnom draštvu i kulturi smatra suštinskim problemima.36 Religija utiče na socijalne konstrukcije stvarnosti i legitimiše simbolički univerzum.37 Savremeni oblici religijskog života su toliko promenljivi i različiti jer nam moderno draštvo praža mogućnost da biramo različite mehanizme za prevazilaženje biološke datosti. U tako bogatoj ponudi znanja, iskustava, doživljaja biramo

35

Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Macmillan, 1957,9; YingerM.,TheScientificStudyof religion, London: Routledge. 7. 3

Hamilton M., Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Be-

ograd: Clio, 2003,41. 37

Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Za-

greb: Naprijed, 1992.

obično ono što ima najblagotvorniji uticaj na naš privatni život. Lukman u teoriji nevidljive religije izdvaja nekoliko važnih pitanja koja upravo odražavaju preovlađujuće vrednosti modernog društva: samoostvarenje, samoiskazivanje, pokretljivost, seksualnost i porodica.38 To su upravo vrednosti koje Ieže u osnovi i spiritualnih i magijskih kultova u Beogradu kojima ljudi pribegavaju kako bi dali drugačiji smisao stvarnosti, ma koliko nama upravo njihovo "utočište" u kultovima izgledalo besmisleno, lakoverao i iracionalno. Pojedinac bira obrazac koji ne mora biti racionalan, dobija odgovore na pitanja koji ne moraju biti tačni, ali na taj način konstruiše stvarnost koja će uvesti red u haos, zadovoljiti određene potrebe i želje. Vera ljudi na primer, u sposobnost vidovnjaka, u mogućnosti koje pruža spiritualni razvoj, u astralna putovanja, dejstvo bele i crne magije ne može se ocenjivati kao istinita ili neistinita (u spoznajnom smislu), ako se oni koji veruju osećaju sigurnije, ispunjenije, ako smatraju da su postigli duševni mir, to je dovoljan dokaz da je ostvarena emocionalna funkcija i da je besmisleno uveravati ih racionalnim putem da se radi o iluziji. Pri utvrđivanju formalnih karakteristika lokalnih verzija okultizma u Beogradu, polazna teza bila je da se jedan skup ideja, verovanja i prakse može javiti u religijskom obliku, iako, naizgled, po svom sadržaju ne mora imati religijske karakteristike. Religijski oblici života postaju stvar privatnog izbora, a u tom smislu se i rađa nevidljiva religija koja izlazi na tržište na kojem vlada koncept pluralizma. Iako je Burdije umanjivao dimenziju transcendentnog i svetog, te koristeći ekonomski model proširio materijalističku kritiku na oblast religije, kako bi razotkrio specifične interese religijskih funkcionera, sveštenika, proroka i čarobnjaka, upravo bi i ovaj aspekt tebalo uzeti u obzir

kada je reč o alternativnim religijskim kultovima u Beogradu.39 Istoričari religije, poput Elijadea, svakako bi ovakav pokušaj ocenili kao ekonomski redukcionizam, jer, posmatraju religiju kao sui generis fenomen nesvodiv na ekonomsku dimenziju. Danas, međutim, neke od novijih teorija upravo akcentuju komercijalizaciju religije kao bitan faktor u savremenom razumevanju religijskih procesa.40 Komercijalizacija se posebno vezuje za religijske pokrete Novog doba koji nastoje da postignu što veću privlačnost na tržištu nudeći simbiotičku vezu s globalnim potrošačkim mentalitetom. Kao vrhunski oblik mistifikacije, religija transformiše ovozemaljske političke i ekonomske interese u, navodno, ne-ovozemaljske ideale. Putem religijskih formi i simbola arbitrirane socijalne relacije transformisane su u natprirodne relacije. Političko uređenje i ekonomski sistem, na taj način, kroz božansku potvrdu religije izgledaju naturalizovano.41 Proizvodnja religijske ideologije koristi princip "ideologijske alhemije" po kojem je preobražavanje socijalnih odnosa u natprirodne, upisano u prirodu stvari.42 Religijsko polje je takmičarsko i profitabibio tržište u kojem se ljudi bore za ostvarenje materijalnih i simboličkih resursa vezanih za "sveti kapital". Osnovni religijski funkcioneri, sveštenici i proroci, bore se kako bi svoje potrošače laike snabdeli religijskim dobrima i uslugama (milost, oprost, spasenje). Smatram da kategoriju proroka, koju 39 Bourdieu P., In Other Words: Essays Toward a Reflexive Sociology. Matthew Adamson (trans.) Stanford: Stanford University Press. Navedeno prema: Hugh B. U., Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the

Study of Religion, Method and Theory in the Study ofReligion

tualitv, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3,2001, 370. 4

38

Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-

ni fakultet, 1999, 33-34.

15, Ko-

ninklijke Brill NV, Leiden, 2003,355. 40 York M., New Age Commodification and Appropriation of Spiri42

Ibid. 362. Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field,

Comparative Social Research 13, 1991, 5.

koristi Burdije, možemo shvatiti nešto šire, odnosno, tu bi spadali svi alternativni religijski funkcioneri, u odnosu na funkcionere oficijelne religije, koji se ponašaju kao "nezavisni preduzetnici", nudeći alternativne oblike spasenja ili nove, poboljšane spiritualne proizvode devalvirajući, na taj način, one koje promoviše tradicionalna crkva.43 U tom smislu, alternativne religijsko-magijske funkcionere u savremenoj kulturi kao što su: vračare, vidovnjaci, proroci, ekstrasensi, psihoenergoterapeuti, ukratko, sve oni koji ne spadaju u funkcionere zvanične religije (sveštenike, monahe, teologe), kao i same sveštenike, odnosno, popove, posmatram kao one koji su na istom zadatku, manipulisanja svetim resursima u funkciji ostvarivanja političkih i socijalnih interesa. Sirenju teorijske i metodološke perspektive u istraživanju religije doprinela su upravo pitanja postavljana u vezi s alternativnim religijskim pokretima, spiritualnim kultovima, ritualnim lečenjem - kultom uma i tela, političkom upotrebom religije koje su postavili tvorci i zagovornici teorije racionalnog izbora Stark, Bejnbridž i Janakon. Oni baštine rezultate mnogih prethodnih teorija koje su dalje razvijali i primenili na veliki broj konkretnih oblika religije. Posebno je primenjiva na tumačenje nastanka i razvoja sekti i kultova. Samo određenje religije koje daju ovi istraživači veoma odgovara tumačenju novih religijskih pokreta jer se poziva na pokušaj da se zadovolje želje, odnosno, da se dođe do adekvatne nagrade koja se ne može dobiti svetovnim sredstvima. Koristeći pojmove objašnjenje i kompenzatori, po njihovom shvatanju, religija pruža posebnu vrstu objašnjenja koja se odnose na natprirodno. Pošto nema stvarne nagrade religija nudi objašnjenje koje se poziva na natprirodne sile, a očekivane i željene nagrade smešta u daleku budućnost ili neki drugi neproverljiv kontekst. Religija nudi opšte kompenzatore dok magija sadrži specifične koji se 43

Bourdieu P„ op. cit., 22-24.

ne zasnivaju na konceptu natprirodnog.44 Ona se bavi ostvarivanjem konkretnih ciljeva te je podložna empirijskoj proveri, međutim, u "magijske" tvrdnje se veruje bez obzira na to da li postoje empirijski dokazi za njihovu istinitost. One mogu da se pokažu i neuverljivim ako se na odgovarajući način provere. Magijski kultovi tako obezbeđuju kompenzatore za niz konkretnih želja.45 Istraživači često nove, alternativne oblike religijskog života smatraju religijama ili kvazi-religijama budućnosti, međutim, ima i onih koj i osporavaj u nj iho v religij ski karakter tvrdeći da se ti pokreti samo koriste "jezikom religije" a predstavljaju terapije ili tehnike 46 Budući da se u okviru spiritualnih sistema ističe duhovni razvoj koji je po pravilu u vezi s verom u apsolutnu ili mističnu moć, ma kako se ona raznovrsno i različito shvatala, smatram da možemo govoriti o konceptima karakterističnim za alternativne religije i kultove. Mistički elementi, kao glavna odlika kultova, u kojima se potenciraverovanjeuduhovnojedinstvo svih stvari, duhovnu evoluciju, medijumska ili ekstatička iskustva i polimorfizam, jesu karakteristika po kojoj se i "spiritualni sistemi" razlikuju od sekti47 i 44

Stark R., Reconceptualizing religion, magic, and science, Review of

Religious Research, 2001. vol. 43:2. 110-113; Hamilton M„ op. cit. 352-

370.

45 Objašnjavaju nastanak kultova kroz tri procesa: psihopatološki, preduzetnički i model razvoja potkultura. Videti više o tome: Hamilton M„ op. cit„ 407. Hamilton M„ op. cit. 425. Nadrugoj strani, običnoseputemmedija oglašavaju antikultne organizacije koje upozoravaju da se iza tehnika i terapijakrijudestruktivnesatanističkesekte. Takvii slični stavovi samo zamagljuju pravu sliku i otežavaju istraživanje ovih grupa koje se, usled ovakve klime, zatvaraju i odbijaju mogućnost komunikacije s istraživačima. 47 Sekta - samo u smislu grupe sledbenika nekog verskog učenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila. Kultovi, za razliku od sekti, ne predstavljaju šizme utemeljenih verskih organizacija u jednom društvu.

oficijelne religije. Za određivanje kulta neki autori koriste i kriterijume kao što su: individualnost, slaba organizovanost, devijantnost verovanja i veroispovedne prakse, prolaznost, poreklo van okvira zvaničnih religija.48 Škole za duhovni samorazvoj ili spritualni sistemi mogu se smatrati kultovima jer su obično uvezeni, dakle, predstavljaju novinu u odnosu na vere u našem društvu ili su pak nastali "inovacijama" osnivača ili "uvoznika" kulta. Karakteriše ih labava organizacija i članstvo koje često veoma lako prelazi iz jednog kultnog pokreta u drugi. Kultni pokreti kod nas imaju svoje pristalice i pripadnike. Pristalice se okupljaju oko osnivača kulta i obično su to u početku prijatelji, rođaci koji postaju pripadnici kulta, a zatim, taj krug se širi popularizacijom u štampi, na radiju i televiziji, internetu ili organizovanjem predavanja i "škola". Razlika između pristalica i pripadnika kulta je značajna jer se kao relevantna grupa za istraživanje najčešće uzimaju samo pripadnici. Mnogo veći broj je onih koje sam označila kao pristalice, koji obično posećuju predavanja, čitaju određenu literaturu i postaju "učenici" u školama za duhovni razvoj ali ne pristupaju kultnom pokretu kao članovi, već nastavljaju samostalno da rade na svom "duhovnom razvoju". Stark i Bejnbrindž razlikuju tri nivoa organizacije kulta: najslabije organizovana vrsta kulta ili publika, nešto organizovaniji tip su nazvali klijentelom i treći tip je kultni pokret koji podrazumeva i najviši stepen organizacije u odnosu na prethodna dva. Kultna publika najčešće posećuje predavanja ili konzumira kultne doktrine posredstvom popularne literature, časopisa, novina, radija i televizije. Kultna klijentela koristi usluge koje pruža lider kulta ali više u formi odnosa terapeut i pacijent. Kultni pokret je jedini verski u pravom smislu reči jer nudi opšte kompenzatore i odgovore na pitanja o smislu života, dok kultovi publike i klijentele nude samo specifične kompenzatore koji mogu biti na nivou zabave u slučaju publike 48

Ibid., 437.

ili nešto vrednije kompenzatore u slučaju klijentele 49 Razlika koju Stark i Bejnbridž prave između kulta klijentele i kultnog pokreta je zasnovana na pruženim kompenzatorima i oslanja se na razliku između magije i religije. Tvrdeći da je klijenteli ponuđen magijski sistem a da su kultni pokreti religijski, ovi autori se drže dirkemovske ideje da nema religije bez religijske organizacije. Na taj način zanemaruju individualnu religioznost onih koji ne pripadaju ni jednom organizovanom tipu religije. U takvoj tipologiji je zanemarena grupa onih koji nakon faze u kojoj su tretirani kao publika i klijentela ne postaju pripadnici kultnog pokreta, iako i dalje samostalno nastavljaju da čitaju određenu literaturu, upražnjavaju metode, na primer, transcendentalne meditacije i izgrađuju jedan mistički pogled na svet.50 U tom smislu, možemo govoriti i o individualnoj religioznosti onih koji prevazilaze konceptualne granice različitih religijskih (i magijskih) tradicija, i bez stega i ograničenja kombinuju različite ideje i prakse, što nudi osećanje postojanja hčnog sistema verovanja.51 Kao što sam već naglasila osnovna karakteristika novih alternativnih vera je holistički pristup i eklektičnost. Spiritualni kultovi u Beogradu takođe nastoje da objedine elemente okultnih sistema Zapada ili Istoka, neke elemente različitih najčešće istočnjačkih religijskih učenja, znanja iz zvaničnih naučnih disciplina, kao i onih alternativnih. Na taj način se stvara, ili bolje reći osnivač kulta stvara, sistem koji velikim delom predstavlja kompilaciju obogaćenu njegovim 49

Stark R., Bejnbridž V. S., O crkvama, sektama i kultovima: uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove istine", sekte i kultovi (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998, 53. 50 Ibid., 112-121. 51 Videti: Bloh ističe individualizam u altemativnoj i kontrakulturnoj spiritualnoj mreži (New Age, Neo-paganizam). Bloch J. P., Individualism and community in altemative spiritual magic, Journal for the Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2,286-303.

"novim uvidima", kako bi bio prilagođen savremenom čoveku i "očišćen" od elemenata koji bi predstavljali balast, kao što su rituali, potpuno posvećivanje spiritualnom životu u manastiru, dugotrajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Za razliku od sekti, kultova i pokreta koje odbacuju svoje okruženje, spiritualni kultovi nude pre svega duhovni razvoj i otkrivanje i razvijanje sakrivenih potencijala koji bi bili u službi lične afirmacije i veće prilagođenosti životu u savremenom društvu. Otuda je i razumljivo da je ponuda na "spiritualnom tržištu" mnogo veća i raznovrsnija od same potražnje i da lideri ovih kultova produkuju nove tehnike preko noći kako bi bili konkurentni na komercijalizovanom verskom tržištu. Dakle, koristim termin spiritualni sistem ili duhovne škole, pre svega kao tehnički termin koji je korišćen od strane samih poklonika i pripadnika. Usvojila sam ovaj termin ne samo u nedostatku adekvatnijeg termina već i iz razloga što on odražava i nastojanje samih pripadnika novih religijskih pokreta da "spiritualno" suprotstave "religijskom" u konvencionalnom smislu reči. Međutim, istraživanje je pokazalo da možemo govoriti o kultovima i kada je reč o spiritualnim sistemima ali i vidovnjacima gde su najprisutniji magijski kultovi. Za razliku od Starka i Bejnbridža koji smatraju da magijski kultovi nude posebne kompenzatore koji nisu natprirodne vrste, što smatram uticajem onih teoretičara religije koji suprotstavljaju religiju magiji i obratno52, mišljenja sam da i magijski kultovi počivaju na obećanju nagrada koje se povezuju s nekim izvorom apsolutne ili mističke moći, nedefinisanim silama van prirode koje mogu biti u čoveku ili van njega. U tom smislu, vidovnjačku praksu kao oblik neokultizma u domaćoj varijanti možemo tretirati i kao religijsko-magijski kult. To su upravo koncepti na kojima počivaju verovanja u vidovnjaš52 Stark R., Bejnbridž s. v., O crkvama, sektama i kultovima.... op. cit., 52.

tvo, ili bolje rečeno, primarni koncepti koje je pokazalo istraživanje. Religija i magija su suštinski povezane i u praksi ih je teško razgraničiti. Savremeno vidovnjaštvo koncipirano je kao moć koja se stiče pod kompeticijom Boga, sveca ili neke nedefinisane više sile na koje se vidovnjaci neprestano pozivaju u proricanju budućnosti. Magijska komponenta dolazi do izražaja kada navodno otkriju uticaj crne magije i pristupe ritualima bele magije kako bi je otklonili. Magijski kultovi nude specifične kompenzatore, na primer, lečenje neke bolesti lekovima zvanične medicine je nagrada, međutim, kao što pokazuju istraživanja kada zakaže zvanična medicina pojedini ljudi pribegavaju alternativnoj medicini koristeći "čarobne napitke", nose amajlije i talismane ili otklanjaju crnu magiju za koju veruju da je uzrok bolesti. Dakle, pribegavaju specifičnim kompenzatorima, odnosno, obećana im je nagrada koja ne podleže verifikaciji. Kompenzatori se zasnivaju na veri i nadi a ne na znanju. Dešava se da se obećana nagrada dobije tj. nada ispuni čime se učvrsti vera u moć magijskog kulta ali u protivnom ne podleže verifikaciji jer uvek može da se pravda jačom magijom ili greškom u magijskom ritualu. Religijsko-magijski kultovi koje nude vidovnjaci u Beogradu su kultovi tipa klijentele, jer odnos između vidovnjaka ekstrasensa, energoterapeuta i drugih više ima odlike odnosa između terapeuta i pacijenta ili savetodavca i klijenta.53 Vidovnjaci nude opšte kompenzatore proricanjem (sreće, uspeha, rešenja problema) i na taj način obećanu nagradu smeštaju u budućnost. Verovanja u budućne događaje su konceptualno sinkretistička budući da uključuju različite koncepte, od fatalističkog odnosa prema sudbini do sudbine koju određuje Bog, s varijacijama mogućih uticaja i izbora sudbinskog puta. Međutim, vidovnjaci su profiteri u datom trenutku, profitiraju na "viđenjima" sadašnjosti jer prethodno navedeni koncept budućnosti koji nudi kompenzatore zasnovane na religiji biva dove53

Ibid.

den u pitanje konceptima crne magije koja utiče moćnije i od samog Boga, budući da može da menja sudbinu koju je predodredio Bog. Ovaj odnos je, pre svega, hipotetički jer u praksi nije jasno izražen niti koncipiran. Ma koliko klijenti bili zainteresovani za budućnost ili pitanja o smislu života, sadašnjost je ono što većina njih želi da promeni, a upravo na tome profitiraju i magijski i spiritualni kultovi. Veoma važno pitanje koje neke teorije uzimaju u razmatranje je pitanje konverzije, preobraćenja u nove religijske kultove i pokrete. Jedna od teorija je takozvana sekularizacijska teorija koja je doživela veliku kritiku budući da je u suprotnosti s empirijskim činjenicama. Naime, ova teorija zagovara ideju o sve manjem uticaju religije na svakodnevni život savremenog čoveka koji se u donošenju odluka ne rukovodi više religijskim pogledom na svet. Religija, u tom smislu, može da oživljava povremeno ali privremeno, ne može da ugrozi racionalistički pogled na svet te gubi društvena značenja koja je nekada imala. Do konverzije, po mišljenju teoretičara sekularizacije dolazi pod uticajem nekih spoljašnjih faktora kao što su veze konvertita s članovima verskih organizacija čije uticaje prima pasivno, usvajajući verovanja koja zatim vode do korenite promene i u ponašanju konvertita.54 Teoriju sekularizacije zamenile su teorije koje veću pažnju poklanjaju samom iskustvu preobraćenika, odnosno, njegovom aktivnom učestvovanju u procesu preobraćenja. Uglavnom se istražuju radikalni primeri preobraćenja jer svako članstvo u religijskim pokretima i kultovima ne znači automatski i preobraćenje. Članovi mogu u izvesnom stepenu da prihvataju ili izražavaju saglasnost s verovanjima ali ne moraju da se potpuno preobrate. Ovo je veoma čest slučaj i u našoj 54

sredini, jer, mali broj onih koji se zainteresuju, prisustvuju sastancima na kojima se promoviše neki religijski kult, prođu i kroz proces preobraćenja. Mali broj njih ostane duže vreme pripadnik kulta, obično ga većina napušta za nekoliko meseci do godinu dana. Preobraćenje je radikalna promena pogleda na svet koja podrazumeva da novi član potpuno internalizuje vrednosti i verovanja a do tog nivoa dospe zaista mali broj vernika. Međutim, idealtipski model nam govori o tome da članovi svesno traže ili tragaju za smislom života i za novim načinima življenja. Dakle, potencijalno preobraćenje je podstaknuto aktivnom potragom za novim značenjima, novim vrednostima i pogledom na svet a ne nekim trenutnim događajem izvan kontrole vernika.55 Veliki broj radova na temu preobraćenja može se objasniti i posebnim interesovanjem za pitanja koja su pokrenuta unutar problema konverzije a to su pitanje ispiranja mozga u novim, alternativnim pokretima i kultovima kao i ezoterični sadržaji koji privlače posebno mlade ljude.56 Teza o ispiranju mozga u sektama i kultovima je možda i najprisutniji javni diskurs u mnogim zemljama podsticana od strane medija i antikultnih pokreta koji obično nastaju u situacijama povećanog interesovanja za alternativne religije i kultove. U tom smislu, čak i samo uvidom u medijske kampanje možemo govoriti o identičnoj situaciji u Srbiji. Ova teza je međutim kritikovana od strane istraživača koji nisu našli empirijske dokaze koji govore u prilog tezi o ispiranju mozga.57 Optužbe za manipulaciju su, međutim, očekivani od-

55 Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Accomplishment, Sociological Analysis 40, 2,1979, 158-165. Snow D. A., Machalek R., The Sociology of Conversion, Annual

Review ofSociology 10, 1984, 67-190.

Richardson J. T., Studies of Conversion: Secularization or Re-

enchantment, u: P. E. Hammond (ed. ) The Sacred in a Secular Age,

Berkeley: University of California Press., 1985, 105.

57

Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jone-

stown, Annual Review ofSociology 12. 1986, 329-346. Barker A., Novi religijski pokreti: praktičan uvod Niš: Zograf, 2004, 34-38.

govor kada se normalni pojedinci priključe religijskoj grupi koju ostali pripadnici društva smatraju čudnom i nastranom. Priče o kontroli uma imaju za cilj da se pokreti diskvalifikuju i potencijalni članovi zastraše kao i da se opravdaju metode i potezi koje preduzimaju članovi porodice i antikultne organizacije koje se bave deprogamiranjem bivših članova.58 Istraživanja Elen Barker su pokazala, u nekim slučajevima, jačanje osečaja solidarnosti u religijskoj grupi i čvršću povezanost između članova. Ona smatra da je teza o ispiranju mozga neprihvatljiva jer bi u protivnom trebalo da postoji mnogo veća stopa preobraćenja među onima koji su pristupali pokretima. Međutim, čak devet od deset osoba koje su prisustvovale dvodnevnoj radionici sekte nije ostalo u njenom članstvu. Broj onih koji neki pokret napuštaju je u nekom periodu veći od broja onih koji mu pristupaju i obratno. Da su tehnike ispiranja mozga tako efikasne broj konvertita morao bi da bude znatno veći. Barker ukazuje na zloupotrebu ideološkog modela ispiranja mozga koja oslobađa konvertite odgovornosti.59 Sociološka i antropološka istraživanja s rezervom govore o ispiranju mozga i daleko značajnijom smatraju teoriju društvenih mreža po kojoj ljudi imaju potrebu za stvaranjem dubokih i iskrenih prijateljskih veza.60 Krug prijatelja i rodbine je i najčešće mesto misonarske aktivnosti, a obasipanje 58

Richardson J. T., Kilboume B. K., Classical and contemporary applications of brainwashingmodels: acomparison and critique', u: The Brainwashing-Deprogramming Controversy: Sociological, Psychological, Historical and Legal Perspectives, D. G. Bromley i J. T. Richardson (eds. ), NewYork:EdwinMellen, 1983. Navedenoprema: HamiltonM.,n. d. 426. 59 Barker E., With enemies like that: some functions of deprogramming as an aid to sectarian membership', u Thc Brainwashing. . . . n. d. Navedeno prema: Hamilton M., n. d., 427. 60 Videti: Stark R„ Bainbridge W. S., The Future ofReligion. Secularization. Revival and Cult Formation, Los Angeles: University of California Press.

novih članova pažnjom, brigom, predusretljivošću ali i konkretnom materijalnom pomoći može biti privlačno naročito za one koji žive u osećanju uskraćenosti za ove vrednosti. Upravo ovakva, sistematska istraživanja teorijski zasnovana nedostaju i u slučaju alternativnih oblika života u Srbiji, na osnovu kojih bi se utvrdili različiti motivi i značenja koja pridaju ljudi koji pristupaju kultovima i pokretima.

IZ ISTORIJE OKULTIZMA

1. Kratak pregled istorijskog razvoja 1.1. Okultizam u svetu: Prvi tragovi okultizma, kako smatraju neki autori, sežu u praistoriju i vode do crteža u paleolitu koji predstavlja čoveka s maskom. Na osnovu oskudnog arheološkog materijala Lisner je zaključio da se radi o šamanu koji vrši magijski obred. Tako su analogijom sa primitivnim plemenima i rezultatima do kojih su došli antropolozi, isuviše smelo izvršene rekonstrukcije verovanja paleolitskog čoveka. Šamanizam bi po njihovom mišljenju bio najstariji oblik okultizma1 a ako bi istraživač bio dovoljno maštovit mogao bi svoje ideje razvijati dalje i tako rekonstruisati celokupnu okultnu praksu paleolitskog čoveka. Smatram da je Leroa-Guran u pravu kada se distancira od takvih zaključaka (koji u crtežu paleolitskog čoveka sa maskom vide drevnog šamana).2 Arheološki materijali sami po sebi nisu dokaz pa se čine analogije s etnografskim materijalom. Sve analogije s etnografskim materijalom primitivnih plemena nisu nemoguće, ali su prosto nedokazive arheološkim nalazima kojima se raspolaže. U tom smislu, bilo bi smelo zaključiti da prve začetke okultizma nalazimo kod paleolitskih lovaca. 1

Ovo mišljenje zastupa i M. Elijade, Okultizam, op. cit., 76. Leroa-Guran A., Religije prethistorije, XX vek, Beograd, 1991. 192-194. 2

Najstarija predanja o okultnim moćima potiču iz Egipta, Persije, Vavilona, među njima je svakako najpoznatije ono o lidijskom kralju Krezu (VI vek p. n. e.). Kako nam saopštava Herodot, Krez je u nameri da preispita sposobnosti grčkih proročišta poslao izaslanike da određenog dana pitaju šta on radi. Pitija, proročica iz Apolonovog hrama u Delfima jedina je uspela da "vidi" neobičnu aktivnost kralja: u bronzanom loncu kuvao je meso kornjače i jagnjeta. Osvajanja Aleksandra Makedonskog omogućila su da se okultna znanja magije i astrologije iz Egipta, Sirije, Mesopotamije i Persije prenesu na plodno tlo Zapada. Indikativno je što su Grci i Rimljani, iako i sami skloni magiji, još tada videli u njoj nešto negativno i pre svega tuđinsko.3 U poslednjim vekovima p. n. e. nezadovoljni grčkim racionalizmom ljudi starog Rima okretali su se predskazivanju, duhovnom isceljenju, astrologiji, a kako Kevendiš konstatuje,4 slično savremenom Zapadu i razvijanju sopstvenih sposobnosti pomoću razmišljanja, transa i izmenjenih stanja svesti. Najpoznatiji Grk koji se bavio okultnim je Pitagora, pored već opšte poznate činjenice da se bavio matematikom, bio je i religiozni mistik. Osnovao je tajno društvo u kojem su se članovi bavili kritičkim preispitivanjem "samih sebe".5 Na putovanjima u Egipat, Mesopotamiju i Indiju proveo je tridesetak godina, bio veliki iscelitelj, proricao budućnost, verovao u reinkarnaciju. Postoje brojna predanja o Pitagorinoj okultnoj moći, počev od onih da je ukrotio divljeg medveda, sišao u donji svet kroz jednu pećinu na Kritu, a po izlasku znao šta se sve dogodilo u međuvremenu6, do njegove izvanredne sposobnosti bilokacije tj. da u isto vreme bude na dva mesta. 3

Grčki i latinski izrazi mageia i magia znače - tudinski. Kevendiš R„ Istorija magije, Beograd: Zenit, 1979, 29. 5 Ibid., 34. 6 Vilson K„ op. cit„ 283.

Apolonije iz Tijane (prvi vek n. e.) bio je pitagorejski mudrac i "čarobnjak"o kojem je Filostrat, jedan vek kasnije, napisao biografiju, s toga je razumljivo kao i u slučaju Pitagore, da ne možemo govoriti o pouzdanim informacijama već o jednoj kombinaciji realnih događaja i mitskih priča. Apoloniju su se pripisivale izuzetne medijumske moći, sposobnost bilokacije, vidovitost, optuživan je da je mnogo čuda izveo koristeći crnu magiju a pitagorejska filozofija mu je omogućila da "spozna samog sebe".7 Da li bi to moglo značiti da mu je upravo ovaj uvid omogućio i sve natprirodne sposobnosti? Malo je podataka da bi se to moglo zaključiti, medutim, značajno je da se "spoznaja samog sebe" navodi kao mogućnost još u Filostratovoj biografiji Apolonija. Religije misterija, najpoznatije eleuzinske misterije (do kraja IV veka n. e.), orfički pokret, gnostičke sekte, omogućavale su posvećenicima religijski ideal, poistovećivanja s božanstvom, mogućnost da i sam čovek postane božanstvo. Gnosticizam, verski pokret koji se javio početkom naše ere, kao osnovni cilj isticao je direktno postizanje znanja putem kontemplativnih vizija. To je znanje stečeno kroz lični mistični doživljaj a ne intelektom, tj. direktno iskustvo istine zasnovano na ličnom iskustvu. U savremnom oživljavanju okultizma tj. konkretno spiritualnih sistema uočljive su ove gnostičke koncepcije s početka naše ere, npr. ideja da posvećenome gnozu otkriva njegov lični anđeo čuvar, koji predstavlja ono božansko u čoveku. Razni načini proricanja su kod Grka i Rimljana bili sastavni deo narodne religije, tako je u Platonovo vreme veliki broj medija predviđao buduće događaje što nije odgovaralo hrišćanstvu koje je bilo u napredovanju. Na drugoj strani veliki uspeh "hrišćana" koji su posedovali natprirodnu moć isceljenja i egzorcizma, privlačio je veliki broj ljudi. Hristu su pripisivane čudotvorne moći

4

7 8

Kevendiš R., op. cit„ 36. Ibid., 39.

vraćanja mrtvih u život, isceljenja, sposobnost da volšebno stvori velike količine hrane i pića, da istera davola i demone, da hoda po vodi, kontroliše astmosferske pojave, proriče budućnost, njegovo čudesno vaskrsenje, sve je ukazivalo na to da se radi ili o božanstvu ili o čarobnjaku. I za rano hrišćanstvo, kao i za gnostike, karakteristično je ekstatičko i vizionarsko iskustvo. Natprirodne sposobnosti kao što su govor nepoznatim jezicima, izuzetne psihičke sposobnosti, padanje u trans, proricanje, isceljivanje rezultat su silaska Svetog duha na prvobitne hrišćane koji su na taj način poprimali božanske karakteristike. Vremenom kako se hrišćanstvo razvijalo u državnu religiju razvijao se i negativan stav prema ovim pojavama. Hrišćanskoj crkvi nisu odgovarali vernici koji na osnovu mističnog iskustva tvrde da je Bog u njima, nisu joj odgovarale ni natprirodne magijske sposobnosti pa su svaki oblik magije osuđivali kao delo đavola ili demona. Kontradiktorno je što su sveci često preuzimali uloge velikih magova, međutim, to nisu tretirali kao magiju već kao delo Gospodnje. U narodnom shvatanju i sveštenicima je pripisivana sposobnost proricanja. Tako im je 506. god. na koncilu u Arlu zabranjeno da koriste Bibliju za proricanje budućnosti i da se bave astrologijom i izradom amajlija. Zanimljivo je da iz tog perioda datira i do danas zadržano verovanje i u našem narodu da je znak nesreće sresti sveštenika. Stari zavet je osuđivao ljude koji su se "amaterski " bavili magijom, to je bila povlastica samo velikih proroka, kakav je Mojsije, sveštenika ili "profesionalnih" proroka kroz čija čudotvorna dela sam Bog manifestuje svoje velike moći. Kabala (starohebrejski - predanje) je termin kojim se označava srednjovekovni jevrejski misticizam. Ona predstavlja kompilaciju jevrejstva, gnosticizma, pitagorejske i neoplatonističke filozofije. ldeju da spoznaja Božjeg carstva predstavlja najviši oblik religijskog iskustva, kao i magijsku praksu preuzela je iz jevrejstva, ideju o emanaciji, čoveku kao mikrokosmosu iz navedenih filozofskih sistema. Kao veoma razrađen okultni sistem

Kabala ima svoju teorijsko-filozofsku i praktičnu stranu kojom teži da odgovori na iskonska pitanja čoveka Ko sam ja? Šta je vasiona? Kako je Bog stvorio svet? Kako se ostvaruje njihov međusobni odnos koji vodi do spoznaje božanske prirode čoveka? Pretpostavlja se da je pre pojave prvog spisa Sefir Jetsira Knjiga Postanja (Sepher Yetzirah) u II veku n. e.,9 prenošena usmenim putem, o čemu nam govori i sama reč Kabala-predanje. Druga knjiga Zohar - Knjiga Sjaja (Divota - kako je neki prevode), nastala je u Španiji u XIII veku, zapisao je kabalista Mojsije de Leon10. Kabala pretpostavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa, svaki čovek je univerzum u malom, "mali svet". On u sebi sadrži sve ono što postoji u "velikom svetu", celoj vasioni. U osnovi Kabale je ideja o četiri sveta, četiri nivoa božanske egzistencije, četiri elementa što je izraženo kroz formulu tetragramatona JHVH, doslovno znači četvorostruko ime, sastoji se iz Jod, He, Vau, He, što se čita kao Jehova, Jahve. Božanska energija se ispoljava u četiri vida kako u vasioni tako i u samom čoveku, to su četiri vrste elemenata kao simboli preobražavanja božanskih sila iz jednog oblika u drugi: vatra, voda, vazduh i zemlja.11 Tako se formula Tetragramatona odnosi i na makrokosmos i na mikrokosmos. Jod, elemenat vatra predstavljaju trenutak nastanka univerzuma, Jod je aktivan, pokretač, otac, vatra je simbol snage energije, kretanja, toplote, svetlosti. Na mikrokosmičkom planu ona je mentalni nivo čoveka, oličava psihičke osobine kao što su volja, akcija, intuicija. He. elemenat voda, predstavlja drugi vid ispoljavanja energije,

9

R. Kevendiš datira ovaj spis od II-VI v. n. e., op. cit., 93. Vilson K, Okultizam, T.I., op.cit., 293. 11 Ove elemente ne smemo shvatiti u značenju koje im inače pridajemo, voda nije hemijsko jedinjenje već apstraktni pojam koji svuda postoji, na drugoj strani kad se kaže element ne misli se na hemiju, već je to skup pojmova. 10

He je pasivan i negativan princip, voda simbolički predstavlja, ženski princip, plodnost. U psihološkom smislu ona predstavlja čovekove emocije, a označava i astralni nivo čoveka. Treći vid ispoljavanja energije je Vau, element vazduh. On predstavlja spoj prethodnih vidova, ali ne mehanički, već spoj koji dobija novi kvalitet jer prevazilazi po svojim karakteristikama prethodna dva. Vau je neutralan a u simboličkom smislu vazduh je duh, pokretljivost. U psihološkom smislu on predstavlja intelekt i um, i označava spiritualni nivo čoveka. He, elemenat zemlja, oličava spoj sva tri navedena vida ispoljavanja božanske energije. U psihološkom smislu on predstavlja čula i fizički nivo čoveka. Svaki od ova četiri sveta u formuli Tertragramatona poseduje specifične zakone, opšti za sve je da se božanski uticaj odvija od višig ka nižem nivou. Duhovni svet znači vlada materijalnim svetom. Na primeru mikrokosmosa ili čoveka njegov spiritualni deo vlada fizičkim, s obzirom da čovek poseduje osobine ova četiri sveta u malom, on može njima (svetovima) da ovlada ako upozna okultne tehnike. Drvo života je dijagram ili mapa univerzuma. simbolično to je desetostruko ispoljavanje boga, ono predstavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa, vasione i čoveka. Sve što se događa gore, u vasioni događa se i dole u čoveku. Drvo života se sastoji iz deset sefirota, na vrhu je Keter (kruna), emanacija Vrhovne božanske suštine, nečeg neispoljenog, nezamislivog. Sve sefire se razvijaju jedna iz druge, tako se iz ove na vrhu razvijaju ostalih devet, znači ona sadrži i sve njihove potencije i tako redom. Od nje direktno nastajuBinahiHokmah. Hokmahjedesno i onjebožanski otac, označava muški princip, mušku mudrost, levo je Binah, ženski princip, razumevanje. Radi se o muškom i ženskom arhetipu univerzuma. Ova vrhovna trijada, božanska trijada Keter, Hokmah i Binah12 12 Vrhovno trojstvo. Jedinstvo u trojstvu iznad bezdana, gde su suprotnosti prevaziđene. Najopasniji deo duhovnog puta predstavlja ovaj

predstavljanajuzvišenije ispoljavanje Boga i ne može biti spoznata uobičajenom svešću. Hesed (milost) nastaje iz Binaha usled sjedinjenja muškog i ženskog principa, on je ljubav i milosrđe. Geburan (strogost), nalazi se na levoj strani, nastaje iz Heseda a njegova uloga je da disciplinom kontroliše energije Heseda (to je zapravo čovekov super-ego ili nad-ja). Tifaret (lepota) na srednjem stubu čini s prethodna dva etičku trijadu. On predstavlja sina odnosno Vau Tetragramatona, i čovekovo Ja (ego). Necah (pobeda) energija koja izvire iz Tifareta i kreće ka desnom delu drveta, i sve niže gde će biti ograničena i vezana. Predstavlja ljudske instinkte i osećanja. Hod (sjaj) simboliše čovekove intelektualne moći, um, Jesod (temelj) sjedinjava muški i ženski princip na trećem nivou, simbolički to je spoj intelekta i osećanja, to su čula i instinkti. Necah, Hod i Jesod čine poslednju trijadu koja označava čovekovo niže ja, njegovu personalnost. Malkot (kraljevstvo) predstavlja materijalni svet. Penjanje uz drvo života simbolički predstavlja prelazak iz jedne ontološke ravni na drugu, uzdizanje u duhovnom razvoju, postizanje okultnog, ezoteričnog znanja i gnoze. Zapadni okultizam koristi Drvo života kao model univerzuma i čoveka, kao pokazatelj spiritualne evolucije, i na osnovu njega je formirana inicijacijska hijerarhija u mnogim okultnim organizacijama. Alhemija je nastala negde oko 200 godine p. n. e. u Egiptu a "konstituisana" oko 300 godine n. e., takođe u Egiptu. Na osnovu spisa Zoasima postojala je analogija između pravljenja zlata i duhovnog razvoja. Nakon helenističkog Egipta alhemija se razvijala kod Arapa i u srednjovekovnoj Evropi (grčko-egipatska i renesansna alhemija) povezana s gnozom i hermetikom, tj. s okultnom tradicijom13 a poznata je u taoizmu i tantrizmu. Alheprelazak bezdana. U magijskom smislu prelazak bezdana znači da se transcendira svet subjekta i objekta, prevaziđu protivurečnosti svetovne svesti. Na ovom konceptu se zasnivaju i neki spiritualni sistemi. 13 Elijade M., op. cit., 76.

mija zapravo predstavlja sinkretizam religije, magije, metalurgije, filozofije, astrologije. Pod alhemijom se u konvencionalnom govoru najčešće podrazumeva pokušaj transformacije neplemenitih metala u zlato i neopravdano se zanemaruje ona simbolička strana alhemije koja predstavlja duhovni preobražaj a koja je za razvoj okultizma najbitnija jer su mnoge alhemijske ideje kroz istoriju činile sastavni deo više spiritualnih sistema. Reč je o promeni stanja unutar same individue. Na drugoj strani cilj alhemije bio je pronalaženje univerzalnog leka protiv svih bolesti, što bi rezultiralo dostizanjem ideala besmrtnosti. Alhemijski duhovni preobražaj počinje zagrevanjem crne mase (ona simbolično predstavlja neorganski svet, kod Junga je to kolektivno nesvesno), koja se rastvara i stvara organsku materiju. Daljim zagrevanjem nastaje razum (prosečan čovek), ovaj deo posla je prirodan proces, posle njega nastupa alhemičar koji nadoknađuje ono što priroda nije uspela da dovede do savršenstva ili ideala, a to je čista svest. Stanje u kojem se postiže misteriozna sjedinjenost, spajanje individualnog i božanskog. Od XII veka revitalizuje se interesovanje za astrologiju, postala je sastavni deo života mnogih, pa su tako i sami kraljevi, plemići, pa i vlasti konsultovale astrologe ne samo u vezi privatnog života već i državničkih poslova. Postojale su i katedre za proučavanje astrologije na italijanskim i španskim univerzitetima.14 Zvanična crkva zauzela je veoma neodređen stav prema astrologiji, nije joj odgovarala mogućnost da planete određuju sudbinu a ne Bog, na drugoj strani čak su i neke pape konsultovale astrologe. Vremenom se taj stav iskristalisao, astrologija je povezana s magijom, zaključila je crkva, pa su astrolozi završavali na lomači kao i veštice. Tako je Čeko d'Askoli, držao katedru za astrologiju na Univerzitetu u Bolonji i 1327. god. bio spaljen na lomači.15 14 15

Kevendiš R., op. cit., 104. Ibid., 106.

Srednji vek je karakterističan po velikom proganjanju veštica koje su bile simbol bavljenja crnom magijom. Posebnu popularnost, kako ističe Elijade, doživela je Margaret Marej s knjigom "Kult veštice u Zapadnoj Evropi", (1921). Iako, njena pretpostavka da su prežici pagansksg kulta plodnosti okarakterisani kao magija, nije nova, ona se vremenom pokazala kao prihvatljiva. Elijade navodi primer rumunske narodne religije u kojoj paganski elementi ukazuju na postojanje kulta plodnosti, što je zapravo vid bele magije koji se sreće i u zapadnoj srednjovekovnoj magiji. U periodu renesanse dolazi do ponovne revitalizacije okultizma, naime ideje neoplatonizma, hermetizma, Kabale vraćaju čoveka u centar zbivanja. Paracelzus je isticao veliku mudrost čoveka koji je "ono što zamišlja da jeste: tako, prema principu podražajne magije, način za približavanje Bogu je taj da čovek o sebi misli kao o božanskom biću".16 Veliki broj dela koja su se pojavila u toku XV, XVI veka predstavljala su magijske priručnike, nešto nalik današnjoj poplavi priručnika koji upućuju u magijsku praksu. Pomenuću samo delo Hajnriha Kornelijusa Agripe, "Okultna filozofija" (1533. god.) u kojem detaljno obrađuje razne oblike magije i proricanja, astrologiju, demonologiju, doživljaj astralnog putovanja koji je bio poznat jevrejskim kabalistima i srednjovekovnim hrišćanskim misticima. Za vreme u kojem je živeo Agripa, svakako je veoma napredno njegovo uočavanje psihološkog dejstva magije. Strasne emocije utiču ne samo na čarobnjaka već i na ljude u okruženju i magija često postiže efekat ako se u nju veruje. Jedna od najpoznatijih ličnosti tog vremena je svakako Mišel de Notrdam, Nostradamus (1503-1566), lekar i astrolog, najpoznatiji vidovnjak svih vremena. Objavljivao je svoja proročanstva a posthumna zbirka se pojavila 1568. godine. Dožive16

Ibid., 129.

la je veliku popularnost koja je trajala vekovima, razne interpretacije i tumačenja17 čak i pojavu mnogobrojnih falsifikata. Okultizam zamire u XVII veku, alhemija je dostigla vrhunac svog razvoja i već tada pokazuje prve znake stagnacije i opadanja. Počinje doba velikih naučnih otkrića u narednom veku, i kao po nekom nepisanom pravilu interesovanje za magiju i okultizam, uopšte za iracionalno, povlači se i ustupa mesto racionalnom. Kad se govori o okultizmu neophodno je pomenuti i neke oblike organizovanja tajnih društava koja su negovala i prenosila okultnu tradiciju. Rozenkrojcersko bratstvo i pitanje njegovog stvarnog postojanja u XIV ili XV veku je veoma diskutabilno i teško odvojivo od legendi i mitova. Istorijski dokazi postoje za prva takva društva tek u XVII veku. U Nemačkoj je ustanovljen Red Zlatnog Ružinog Krsta 1750. god. Interesovanja za okultno u to vreme uglavnom su bila individualna i ne tako značajna, krajem XVIII i u XIX veku okultizam se revitalizuje kroz mnogobrojne magijske grupe i okultne organizacije od kojih je najznačajnija Zlatna zora. Osnovanaje 1888. god. (mada se pominje i 1887) u Londonu, njeni osnivači su bili istovremeno i rozenkrojceri i masoni, pomenuću samo Semjuel Lidel Mek Gregor Metersa dok su članovi bili ugledni književnici npr. Vilijem Batler Jejts, političari, kulturna elita uopšte. Gotovo za sve okultne sisteme karakteristično je da svoj sistem izgrađuju na osnovu preispitivanja postavki tradicionalnog okultizma. Metersu je uspelo da na taj način izgradi jedan celovit i jasno konstituisan sistem koji sintetiše kabalu, alhemiju, proricanje, astrologiju, tarot, vizionarska iskustva i ritualnu magiju (naročito magiju Elifasa Levija) u jedan nov kvalitet. Zadržaću se na strukturi ove okultne organizacije jer mnogi savremeni okultni sistemi primenjuju upravo ovaj model. Pomenula sam već da 17 Nostradamus je svoja proročanstva zapisivao u simboličkim stihovima, tako da su postojala razna tumačenja istih stihova.

je Drvo života poslužilo kao model spiritualne evolucije, postojala su tri Reda. Prvi Red je imao pet stepena, prvi je stepen Iskušenika (ne vezuje se za Sefirote na Drvetu života), koji do tada nije ništa znao o postojanju viših nivoa egzistencije, uvođenje u prvi stepen je zapravo njegova inicijacija, dobija magijsko ime, koje mora biti za njega karakteristično, i simbolički označava njegov put kojim će ići u svom duhovnom preobražaju. Na tom putu prva stepenica bila bi savlađivanje teorijskog dela i psihomagijskih tehnika. Ostala četiri stepena, odgovaraju nižim Sefirotima na drvetu života i vezana su za četiri kabalistička elementa. Drugi Red je bio potpuno odvojen od Prvog tako da članovi Prvog reda nisu znali za njegovo postojanje. Nakon što prođe stepene Prvog reda mora da sačeka devet meseci da bi postao Adept. Za to vreme radio je na svom usavršavanju kroz naporne meditacije, vizuelizacije, izgrađivanje samospoznaje. Uvođen je u Red kroz veoma komplikovan ritual koji kao i u drugim vrstama inicijacije predstavlja simbohčno umiranje i ponovno rađanje. Preispitivanje njegovog nesvesnog dela trebalo je da dovede do velikih promena i na svesnom nivou, što znači u svakodnevnom životu, a što je cilj i mnogih spiritualnih sistema kojima će se ova knjiga baviti. Druga polovina XIX veka obeležena je prevagom materijalizma i pozitivizma, razvojem nauke koja je i ljudsku dušu smatrala proizvodom materije. Spiritizam se javlja u Americi 1848. god. postaje veoma popularan i prerasta u pokret. Sve je počelo u kući porodice Foks. Maloletne ćerke čule su tajanstveno kucanje i uspostavile komunikaciju s duhom koji je tu živeo. Spiritizam je inače bio sastavni deo mnogih narodnih verovanja,18 međutim, spiritizam koji su inicirale devojčice Foks kao medijumi, 18

Mnogi su pokušali da uspostave komunikaciju s duhovima prizivanjem pomoću čaše koju duh pokreće u krug ispisujući reči od poredjanih slova. Spiritizam se održao i danas delimično modifikovan, na primer, verovanje da u nekim napuštenim kućama obitavaju duhovi itd.

upravo je pružio ono što je i bilo potrebno materijalističkom poimanju sveta tog vremena, a to je "realna" potvrda: kucanje, pomeranje predmeta, ostavljanje poruka na razne načine. Manija prizivanja duhova proširila se Amerikom i Evropom. Tako je spiritizam trebao da potvrdi postojanje zagrobnog života i besmrtnost duše a zapravo je potvrdio postojanje čovekove iskonske želje da prevlada najizvesniju činjenicu-smrt. Teozofsko društvo nastalo je 17. novembra 1875. god. u Americi na inicijativu Helene Petrovne Blavatske, kontroverzne i nesumnjivo harizmatske hčnosti. Posle četrdesete godine života stekla je slavu velikog medijuma koji komunicira sa kosmičkim inteligencijama i poseduje izuzetne parapsihološke sposobnosti koje uspešno kontroliše. U to vreme spiritizam je doživeo vrhunac svoje popularnosti a ubrzo posle toga i tendenciju ka opadanju interesovanja ljudi u Americi. Bilo je pravo vreme a i plodno tlo za formiranje novog okultnog pokreta. Budizam koji su propagirali Blavatska i Olkot, postao je novo "otkrivena" religija za Amerikance. Teozofski sistem predstavlja spoj evropskog srednjovekovnog okultizma i misticizma, židovske kabalistike, istočnjačkog misticizma, tibetanske "tajne doktrine" i spiritizma,19 pokušaj da se Istok i Zapad približe i razumeju. Teozofsko društvo postavilo je tri glavna cilja: 1) stvaranje jezgra univerzalnog bratstva ljudi bez obzira na veru, pol i rasu; 2) proučavanje komparativne religije i filozofije; 3) istraživanje i proučavanje neobjašnjenih zakona prirode i latentnih moći u čoveku.20 Preispitivanje i bratimljenje svih religija, s ciljem da se formira jedna univerzalna religija na osnovu principa dotadašnjih velikih religija, zahtevalo je nov način rada, tako je Teozofsko društvo prvi okultni pokret koji istupa javno, propagira svoje učenje

kako bi stekao što više pristalica. Centar koji je 1882. god. premešten u Indiju (Ajdar, Madras), posedovao je zgradu s velikom bibliotekom i dvoranu koja je simbolički prikazivala bratstvo hinduizma, budizma, mazdaizma i hrišćanstva. Pretendujući da postane univerzalna religija, teozofsko učenje je isticalo čovekovu božansku prirodu koja mu omogućava neposredan odnos s Bogom tj. mogućnost spoznaje. Pretpostavljam da su teozofi bili upoznati s delom Maksa Milera "Esej o komparativnoj mitologiji" (1856), koje predstavlja prvo značajnije delo iz oblasti komparativne religije, da im je ono dalo ideju za postavljanje drugog cilja Teozofskog društva. Proučavanje komparativne religije je bilo u funkciji stvaranja univerzalne religije. Obnavljanje rituala misterija velikih religija podrazumevalo je slobodu misli i verovanja u svim dogmatskim pitanjima, jedno širenje svesti i duhovno sazrevanje. Može se reći da je Blavatska svojim prvim velikim delom "Razotkrivena Izida" (Izida bez velova, kako je neki prevode), postavila temelj za ostvarenje drugog cilja, proučavanje komparativne religije. Naime, u ovom delu opširno piše o dogmatizmu religija koje imaju jedno jedinstveno jezgro. "Sveta teozofska knjiga", kako je obično nazivaju, predstavlja zapravo već pomenutu sintezu, pomalo čudnu i originalnu, Kabale, budizma, taoizma, pitagorejskog učenja, Agripine i Paracelzusove filozofije.21 Najzanimljiviji deo ove dvotomne knjige je svakako učenje o rasama. Pomenuću samo da je reč o sedam rasa, a za nas je najbitnija peta rasa tj. mi. Prema okultisti Luisu Spensu krećemo se u pravcu uništenja.22 21

Vilson K, op. cit., 43. Znači čeka nas ista sudbina kao i četvrtu rasu koja je naseljavala Atlantidu, hipotetični kontinent između Evrope i Amerike. Atlantiđani su bili daleko ispred nas u poznavanju elektriciteta, magnetizma i parapsiholoških fenomena a ipak ih je uništila crna magija. 22

19 20

br. 1.

Vilson K„ op. cit., 43. Marjanović M., op. cit., 47; časopis Teozofija. Zagreb, god. I, 1927.

Šestu rasu, tzv. korensku činiće preživeli pripadnici naše rase, znači odabrani, dok će pripadnici sedme rase živeti na Merkuru jer će na zemlji biti uništen svaki oblik života. Kroz celu knjigu provejava glavna ideja da čovek može pomoću duha i intelekta, tako da ovlada telom da mu ni mogućnost prelaska u božansko biće ne bude strana. Inače, Blavatska je svoje veliko delo pisala bukvalno u jednom dahu a kao objašnjenje svom prijatelju 01kotu navela da: "čita akaša hroniku".23 Radi se znači o tome da je Blavatska poslužila kao medij za prenos poruka od neke kosmičke inteligencije. Treći cilj Teozofskog društva je, kao što sam rekla, istraživanje latentnih moći u čoveku i prirodi. Verovalo se dakle da Blavatska poseduje neke natprirodne sposobnosti, pre svega: vidovitost (tako je i "čitala akaša hroniku"), sposobnost bilokacije, materijalizacije, još kao dete pokazivala je medijumske sposobnosti, komunicirala s anđelom čuvarem i drugo. "Tajna doktrina", drugo veliko delo H. P. Blavatske, iznosi suštinske ideje Teozofskog društva koje se odnose na spiritualnu evoluciju sveta i čoveka. Pojednostaviću učenje teozofa o evoluciji ljudskog roda, koja je zabeležena u svakom čoveku, jer će o tome biti više reči u toku samog rada u više navrata. Naime, ideja o reinkarnaciji, analogno materijalnom svetu u kojem se svaki organizam ponovo razvija iz semena, povezana je s idejom o duhovnoj evoluciji, koja ide od prapočetaka do današnjeg čoveka, kroz hiljade i hiljade inkarnacija. Spiritualni deo čoveka "pamti" sva iskustva stečena u inkarnacijama. Duhovnim razvojem, naizgled običan čovek, sposoban je da u jednom trenutku svog samorazvoja sagleda prošlost i "vidi" svoje prošle živote. To 23 Akaša je kosmički etar, a u hronici se nalazi sva prošlost, sadašnjost i budućnost ljudskog roda. Veruje se da je vidovitost pojedinih ljudi omogućena "čitanjem akaše".

je povlastica malog broja ljudi, ali latentna u svakom od nas i kako kažu okultisti budućnost Ijudskog roda ide tim putem, a u tome svakako ima udela teozofski pokret. Oni, doduše retki ljudi, koji su došli do tog stepena razvoja, prekidaju lanac inkarnacija, postaju slobodni duhovi čija je svest u višim sferama. To su "Adepti" ili "Mahatme"(u okultizmu se nazivaju i učiteljima) 24 , od kojih neki ostaju u kontaktu sa ljudima da bi im pomogli u duhovnom razvoju. Blavatska je tako bila učenik, putem kojeg je Mahatma Kut Humi, himalajski učitelj, slao spiritualne poruke čovečanstvu.25 Na osnovu teozofskog učenja, majstor je ljudsko biće koje je dostiglo savršenstvo u intelektualnom, moralnom i duhovnom razvoju. Poseduje sva znanja i doživeo je sva iskustva, time počinje njegova nadljudska "egzistencija", ako odluči da se vrati na zemlju u ljudskom obliku, on gospodari poznatim i nepoznatim silama u prirodi i poseduje sposobnosti koje se ne mogu objasniti s naše tačke gledišta. Njegova misija na zemlji sastoji se u pronalaženju učenika koji žele da se duhovno razviju a njihovo prisustvo je naročito potrebno u kriznim i prelaznim periodima za čovečanstvo. Ideje teozofskog učenja će kasnije doživeti brojne interpretacije i razrade u delima zapadnih okultista. Rudolf Štajner (1861-1925), rođen u Kraljevici u Hrvatskoj, inače član teozofskog društva, nakon smrti madam Blavatske, usled velikih neslaganja s novim vođstvom (Ani Besant) osniva Antropozofsko društvo (1913). Reč antropozofija doslovno zna24

Inače spiritualne učitelje pominje još Elifas Levi, kao i srednjovekovni rozenkrojceri, tako da to i nisu nove ideje. 25 Te poruke su stizale putem pisama na volšeban način. Za njih se vezuje velika afera koju je iniciralo Društvo za psihička istraživanja, otkrivši da se radi o prevari Blavatske. Međutim, to nije ni malo uticalo na njenu sve veću popularnost. Pisma se danas čuvaju u više tomova u Britanskom muzeju u Londonu.

či, čovečanska mudrost, a glavni zadatak društva bilo je proučavanje spiritualne prirode čoveka i kosmosa s pretenzijama jedne naučne discipline. Rudolf Štajner je imao veoma širok krug interesovanja: filozofija, medicina, pedagogija, arhitektura, sociologija, bio je dobar poznavalac književnosti naročito Geteovog opusa. Napisao je oko pedesetak knjiga i održao brojna predavanja. Za sve to vreme bavljenja okultizmom bio je dobar teoretičar ali i praktičar, neumorno je primenjivao veoma naporne vežbe koncentracije i meditacije koje su ga dovodile do vidovitih uvida. "Tajna nauka u osnovama", nastala je, kao i u slučaju Blavatske, na osnovu vidovitog "čitanja akaša hronike". Spiritualne vizije viših svetova rezultirale su knjigom, "Kako se stiču saznanja viših svetova". Njegova metodologija okultnog treninga upravo podrazumeva rad na razvijanju spiritualne percepcije koja se postiže posebnim vežbama čiji je cilj razvijanje psihičkih centara, (to su zapravo čakre, preuzeto iz joge) kojima čovek komunicira s višim duhovnim svetovima i bićima, stičući na taj način objektivna znanja. Radi se zapravo o okultnom sistemu koji je insistirao na spiritualnom buđenju koje dovodi do pozitivnih efekata u svakodnevnom životu, svestranost Štajnera je dobar primer kako se to sprovodi u praksi. Ovaj momenat ističem upravo zbog toga što će to biti i cilj mnogih spiritualnih sistema koje nalazim u Beogradu, danas. Istorija okultizma je bogata ličnostima kao što su bili Blavatska i Štajner, s obzirom da zadatak ove knjige nije razvoj okultizma, dalje ću pomenuti samo najznačajnije ličnosti ili one koji su stekli svojim delom sledbenike u našoj sredini i danas. Ideju o nastupanju Novog doba začetu još kod teozofa, detaljno je razradio Alister Krouli (1875-1947) proglasivši sebe prorokom Novog eona. Ova ideja vremenom se razvijala u okultnim sistemima Zapada tako da je i danas veoma aktuelna a pominjem je jer su gotovo svi ispitanici koji rade na duhovnom samorazvoju verovali da uskoro nastupa doba Vodolije. O tome će kasnije biti

više reči, vratila bih se sada razradi ove ideje od strane Kroulija. Alister Krouli26 je bio najkontroverzniji magičar ili čak po mišljenju nekih i crnomagičar XX veka. Primetila sam da je odlika mnogih okultista bila svestranost interesovanja i talenata, tako je Krouli istovremeno bio: pesnik, prozni pisac, slikar, šahista, planinar, okultista, "najporočniji čovek na svetu" 27 Ne bih ulazila u detalje iz njegove bogate i zanimljive biografije, zadržaću se na trenutku povratka s Dalekog istoka gde je upoznao jogu, tantru, budizam i istočnjačku magiju. Nalazio se u Kairu kada je od kosmičke inteligencije zvane Aivas odabran da prenese poruku čovečanstvu, što neodoljivo podseća na objavu boga Mojsiju i Muhamedu. Tri noći zaredom, u aprilu 1904. godine, u stanju transa zapisivao je rečenice koje mu je diktirao Aivas, tako je nastala pesma u prozi "Knjiga zakona" (Liber al).28 Krouli je tvrdio da je to božja objava novog zakona za čovečanstvo koje će ući u Novi eon, a on je proglašen njegovim prorokom. Knjiga je bila veoma konfuzna i velikim delom nejasna i samom Krouliju, narednih godina često se vraćao na njeno tumačenje. Magijska formula Zakon Teleme29: "Radi šta ti je volja i to neka bude sav zakon", odnosi se na preobražaj čoveka koji će nastupiti kada otkrije svoju pravu volju i ponaša se u skladu s njom, znači kada se vrati samom sebi. U pozadini ove rečenice interpretirana je poznata ideja da je Bog u samom čoveku. Drugi deo formule glasi "Ljubav je Zakon, Ljubav pod kontrolom volje", tako da nije čudno što su

26 Crowley A„ Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Knjiga Tota. kratak esej o egipatskom tarotu, (Majstor Terion A. Crowly), Esotheria, Beograd, 1996. 27 Ovu laskavu "titulu" dobio je u štampi 1920. god. Kevendiš R„

216.

28

Crowley A„ Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. Reč telema (starogrčki) sredstvo koje daje magijsku moć, Krouli je upotrebljava u smislu volje (kosmičke volje). 29

njegove ideje prihvatili pripadnici hipi pokreta u Americi, "deca cveća" čiji je moto bio "Peace & Love". Zagovornici ideje o nastupajućoj eri Vodolije, Akvarijanskoj eri, Novom dobu, smatraju da će doći do potpunog preobražaja ljudske svesti, mira, ljubavi, blagostanja, samospoznaja će postati normalno postignuće svakog čoveka, takođe i vidovitost, telepatija, intuicija i drugo. Veliko neslaganje postoji oko izračunavanja kada će ta era zaista i nastupiti. U opticaju su: da je već nastupila 60-ih godina XX veka, i da će, s obzirom da se ne radi o naglom prelasku, poslednji ostaci uticaja ere Ribe nestati oko 2001-2010. Alister KroulitvrdiojedaNovodobapočinje 1904. god. (njegovim okultnim iskustvom sa kosmičkom inteligencijom Aivas); Blavatska uzima 1911. po Krišnamurtijevim zapisima; K. G. Jungnajavioje dolazak Nove ere za 1997; Nostradamus 1999-2000. god. itd. Kontradiktorno je što neki proroci kao, na primer, Nostradamus koji govori o sudnjem danu, istovremeno nagoveštavaju i veliku katastrofu. Tako među zagovornicima dve okultne struje, prva najavljuje kolektivni renovatio na svim poljima dok druga, s Rene Gionom na čelu, pesimistički najavljuje katastrofalni kraj posle kojeg će nastupiti obnova.30 Poznato je da čovek u svom strukturiranju vremena, prelaznim periodima pripisuje posebna krizna svojstva, tako su kod većine proroka sudbonosni događaji smešteni obično na prelazu vekova, milenijuma. Hrišćanski proroci najavljivali su drugi dolazak Hrista još za vreme prvih hrišćana, odložen je zatim za kraj prvog milenijuma a kad se ni tada nije materijalizovao, prorekli su za kraj našeg milenijuma. Ostaje nam da se nadamo da će i Apokalipsa biti odložena za kraj sledećeg milenijuma. 1.2. Domaći okultizam: Malo je izvora na osnovu kojih bismo rekonstruisali okultna verovanja i praksu u našem narodu. U etnografskim monografijama se uglavnom konstatuje da u na-

rodu postoje vidoviti ljudi koji prorokuju. Zatim se to ilustruje nekim zanimljivim slučajem iz prakse dok, međutim, nedostaje kako je narod to prihvatao i kako se odražavalo na njegov svakodnevni život. U našem narodu se verovalo i veruje da postoje ljudi koji svojom vidovitošću mogu preći prostorno vremenske granice. Vidovitost se pripisivala posebnim kategorijama ljudi kao što su: zduhaći, rusalje u severoistočnoj Srbiji. Nesvakidašnje rođenje deteta u košuljici, znak je da će u mladosti postati zduhać. Pored poznatih aktivnosti, zduhaći su nastupali u narodu i kao narodni iscelitelji i "Proricatelji". Najpoznatiji vidovnjak i zduhać je Mato Glušac (1781-1877), iz Korita kod Gacka. Rusalje su padanjem u ekstazu dobijale natprirodnu moć i sposobnost da komuniciraju s dušama umrlih predaka, svecima i Bogom. Ovakva iskustva omogućavala su padalicama s dužim stažom da se bave vračanjem i proricanjem. Subotić navodi primer Dokije iz sela Voluje koja se od ranog detinjstva "zanosila" a kasnije kao vračara na svim većim praznicima u stanju transa proricala budućnost.31 Inače, same rusalje, kako kaže Kazimirović, smatraju da im je taj dar od Boga dat ili neke više sile.32 Vidovitost se pripisuje i nekim bićima kao što su vile, vilenjaci. U našem narodu su zabeležena i brojna svedočanstva o vidovitosti kod običnih ljudi. Radi se zapravo o nekim prekognitivnim snovima u kojima i sam sanjač ima osećaj da "vidi" zatim o predosećanju i iznenadnim slikama koje se pojave kao najava nekog budućeg događaja. U etnografskoj građi zabeleženi su opisi vidovitosti ljudi koje je narod zvao: prozorljivci, tajnovici, proricatelji. Najpoznati31

Subotić V., Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu, Beograd, 1905, 80. 32

30

Elijade M., op. cit., 92.

Kazimirović R., Tajanstvene pojave u ruišem narodu, Kremansko

proročanstvo, Beograd, 1940,118-119.

ji su Miloš (1809-1854) i Mitar (1829-1899) Tarabić iz Kremne. Njihova proročanstva su bila izuzetno precizna što se opisa i sleda samih događaja tiče ali im je nedostajala vremenska dimenzija. Već početkom XX veka strani časopisi nemački, grčki, francuski, ruski, pisali su o njihovim proročanstvima. Kazimirović tvrdi da su postojali zapisi izvesnih ljudi o ovim proročanstvima ali da su izgubljeni jer se vlast negativno odnosila prema "prozorljivcima". Sam Kazimirović je o njima zapisivao 1915. god. u razgovoru s protom Zarijem,33 kumom Tarabića, kojem su oni jedino i poveravali svoja proročanstva. O Milošu Tarabiću piše i M. Milićević, veoma kratko, čak i greši navodeći, da se radi o Lazaru Tarabiću,34 koji je proricao i o političkim događajima, što je stiglo do državnika u Beogradu. Miloš Tarabić je bio vidovitiji od sinovca Mitra koji je uglavnom dopunjavao Miloševa proročanstva, tako što mu se ovaj javljao nakon smrti. Inače, Miloš je bio nepismen, malo je govorio, bolovao je od epilepsije35 i bio pravi osobenjak. Okruženje ga je, što zbog prorokovanja, što zbog osobenog ponašanja (malo je kontaktirao sa ljudima, vreme je uglavnom provodio čuvajući stoku u planini), smatralo ludim. Malo je podataka na osnovu kojih bismo zaključili kako se odvijala njihova aktivnost ali iz Kazimirovićevih zapisa zaključila sam da se oni nisu bavili proricanjem sudbine već kako je i sam Mitar Tarabić rekao: "Ja, kume, nijesam gatar. Samo znam da pričam, što mi je kazato!"36 Zabe33 Kazimirović je nekoliko strana posvetio opisu prote Zarije, upoređujući ga sa sv. Savom, verovatno da bi čitaoce ubedio da se radi o veoma poštovanoj i omiljenoj ličnosti kojoj se može verovati, s obzirom da su Tarabići svoja najznačajnija proročanstva jedino njemu poveravali. 34

Milićević M. Đ., Život Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. 80

(prvobitno objavljena kao prva knjiga SEZb, SKA, 1894). 35 1 savremeni vidovnjaci tvrde da su preživeli kliničku smrt ili neku tešku bolest u detinjstvu. 36 Kazimirović R., op. cit., 504.

ležena proročanstva uglavnom su sudbonosni politički događaji ali ima i primera u kojima su saopštavali pojedincima ono što su videli, (uglavnom rođacima). Međutim, i tu se radi samo o određenim podacima, jer i sam prota Zarija kaže da nisu znali da odgovore o sudbini nekih drugih stvari za koje je pitao. Tarabići su prosto imali neki neobjašnjivi nagon da saopšte "sve što im je kazato", ne prećutkujući čak ni veoma neprijatne događaje. Tako je Mitar na dan rođenja protinog sina Koste svoje "čestitanje" počeo rečima "Kume, ovo dijete što ti se danas našlo, neće te nadživeti....". Miloš je s velikom preciznošću predvideo sledeće političke događaje: smenu Aleksandra Karađorđevića i ponovni dolazak Miloša Obrenovića, iako se u narodu pričalo da je Miloš umro u Rumuniji; tako je prorekao smrt Mihajla Obrenovića, kralja Aleksandra i kraljice Drage37, Prvi i Drugi svetski rat i drugo. Saopštio je majci i sestri da će on umreti u 45 godini života i da će se zatim javljati jednom članu porodice. Bio je to Mitar Tarabić, kako svedoči prota Zarija, on je noću razgovarao sa Milošem. Kremansko proročanstvo poslednjih godina izazvalo je veliko interesovanje, doživelo čak i veoma sadržajno različita izdanja i postalo predmet manipulacije i izvor profita. Narodno predanje prenosi da su i neki znameniti Ijudi bili vidoviti kao na primer: despot Stefan Lazarević, Petar II Petrović Njegoš, sv. Petar I Mitropolit crnogorski. Najveći hercegovački vidovnjak je Mato Glušac (1774—1870), verovalo se da je zduhać. Lutao je od mesta do mesta noseći svoj čudotvorni štap u koji bi se zagledao kad je hteo da proriče. Poznat po ostvarenim proročanstvima uživao je veliki ugled, tako da mu je i Njegoš dozvolio da gata, vrača i proriče. Za vreme vlade knjaza Danila doživeo je čak i batinjanje zbog svoje proročke delatnosti, međutim, nakon što je ubedio u svoju vidovitost i samog

37

Proročanstvo je stiglo i do nje nekoliko dana pre ubistva.

knjaza ovaj mu "odredi godišnju platu od deset talira i dozvoli da "faleta" i radi šta hoće". Milan Đ. Milićević i Kazimirović pominju medu velikim prorocima i starca Stanj Šćekića (1604) koji je živeo preko sto godina, osoben bio po tome što je uvek nosio praznu torbu i štap. Predanje kaže da je prorokovao na osnovu neke knjige, iako nepismen, dugo je gledao u knjigu i plakao ako je proročanstvo bilo negativno. Starac Stanj je prorekao ishode ratova s Turcima a zanimljiva su njegovaproročanstvada će "izaći žuto seme koje će zemlju nahraniti", (kukuruz tada još nije stigao u naše krajeve),"izići će dimopije u narodu, i Ijudi će gutati dim od trave kao što gutaju vodu, vino i rakiju", "doći će vreme da se Srbi nepričešćuju" i drugo. Poznati proroci XIX veka su Mileta Zivadinović, čiča Prokopije, Dimitrije Jovanović-Lular, Jovan Domanović i drugi. Kazimirović konstatuje da u njegovo vreme ima malo vidovitih ljudi koji idu po saborima i vašarima i proriču, često gonjeni od policijskih organa. Smatra da je "materijalističko doba ubilo veru u Boga pa prema tome, i veru u mogućnost razvijanja pojave vidovitih ljudi".39 U Beogradu je bio poznat Siniša Hadži-Tonić, poštanski službenik i veliki bogomoljac koji je svoju vidovitost smatrao božjim darom. Milorad P. Živković, takođe beogradski vidovnjak (živeo i u Nišu), specifičan je po sposobnosti da pronikne u misao drugog čoveka. Na osnovu veoma nejasnih kazivanja Kazimirovića o njemu, pretpostavljam da se bavio duhovnim samorazvojem jer je "našao sebe u samome sebi i poznao sebe".40 Prilično obrazovan za to vreme, pisao je pesme, čitao Dostojevskog, verovao u moć sugestije i telepatije. Proricanjem sudbine u našem narodu bavile su se profesionalne gatare i vračare koristeći pri tom već poznate tehnike: pasulj,

karte, talog kafe, ugljevlje i drugo. Osim poznavanja tehnike koju su učile, gatare i vračare su imale prirodni dar za ovaj posao koji se sastojao u veoma veštom, pronicljivom posmatranju klijenta, njegovih pokreta, reči, ponašanja uopšte. Kazimirović tvrdi da su samo čuvene vračare imale i dar vidovitosti ali da je to bilo retko.41 Takvi su bili: Marko Gatar iz Glasinca koji je unapred znao razlog dolaska ali i sumu novca u džepu klijenta; zatim, Suljo Aganović, musliman iz Foče, Janko Faletar koji je svojom vidovitošću razrešio jedno ubistvo. Iako su vračare radile tajno u narodu bi se to brzo pročulo ilustrovano upečatljivim opisom nekog zanimljivog slučaja iz prakse. Tako je Ilinka (1860-1868) Vlahinja u selu Sipu kod Kladova, inače slepa, imala klijente iz Srbije, Ugarske, Rumunije, Turske. Po rečima M. Đ. Milićevića možemo zaključiti da je i u to vreme ovaj posao bio veoma unosan. "Takvim svojim radom Ilinka je bila stekla lepu kuću, nosila je na vratu nisku dukata i odevala se svilenim haljinama".42 Spiritizam je naročito bio popularan u krugovima intelektualaca krajem XIX i u prvim decenijama XX veka. Branislav Petronijević je 1918. god. objavio knjigu "Spiritizam", izlazilo je i nekoliko časopisa posvećenih ovom fenomenu. To su: "Novo sunce", mesečnik za znanstvena proučavanja spiritualnih psihičkih fenomena (1905-1913); "Život", časopis za naučno i popularno objavljivanje o metapsihologiji i eksperimentalnom spiritualizmu (1934-^1936); "Dva sveta", časopis za proučavanje spiritističkih pojava, (1903). Mada su i drugi časopisi objavljivali tekstove o spiritizmu, pomenuti časopisi uglavnom su posvećeni teorijskim pitanjima spiritizma i brojnim svedočenjima, koja su uostalom, kad je reč o drugim okultnim fenomenima, glavni argument za njihovu verodostojnost. Pobornici spiritizma su uglavnom intelektualci koji čitaju i prevode stranu okultnu literaturu a zatim

38

Kazimirović R„ op. cit„ 474. Kazimirović R„ op. cit„ 527. 40 Ibid., 532. 39

41 42

Ibid„ 259. Milićević M. Đ„ op. cit„ 81.

tekstove objavljuju u već pomenutim časopisima. Spiritizam smatraju naukom koja nastoji da eksperimentalnim putem transcendira stvarnost i dokaže "činjenice" o postojanju besmrtne duše. Spiritisti veruju u postojanje astralnog tela koje se u somnabulnom stanju eksteriorizuje i nalazi izvan tela. Kako zapravo izgleda eksperiment kojim je Gustav Gaj ispitivao ovaj fenomen? Telo je za vreme astralnog putovanja ostajalo nepomično i pored veoma neprijatnih uboda iglom, dok je ubod na mesto na kojem se navodno nalazi duša, izazivao bolne uzvike. Astralno telo se, dakle, po njihovom verovanju nalazi u fizičkom telu. Za fizičko telo vezane su fiziološke funkcije a za astralno duhovni misaoni život i emocije. Veoma senzibilne osobe mogu ga čak i videti, u obliku svetieće magle koja obavija telo a koja je različitih boja u zavisnosti od psihičkog stanja osobe. Ovde se očigledno misli na auru, iako se taj termin ne upotrebljava.43 U svakodnevnom govoru astralno telo se naziva dušom a ona je besmrtna. Nakon smrti zbog nedostatka materijalne komponente, uništenja fizičkog tela, i ovo astralno telo postaje nevidljivo. Fenomen spiritizma i mogućnost da se duhovi čak i fotografišu, objašnjavaju pozajmljivanjem materije od medijuma u stanju transa, koja doprinosi da telo postane potpuno ili delimično vidljivo. Eksperimentom su navodno utvrdili da se telesna temperatura medijuma tada smanjuje. Gotovo svaki članak posvećen spiritizmu obiluje svedočenjima ljudi koji su imali spiritistička iskustva. Napomenula sam da je spiritizam bio prihvaćen u intelektualnim krugovima, znači u gradskoj sredini. Međutim, kao vid spiritizma možemo tretirati i sposobnost nekih vidovnj aka i vračara po selima, da komuniciraju s duhovima pokojnika. Tako je, na primer, Mitar Tarabić razgovarao sa stricem Milošem, i na osnovu tih razgovora opisivao kako je bio obučen, a i njegova žena je svedočila

da je videla priliku sa kojom je njen muž razgovarao. Znači, nije svaka komunikacija s duhovima pokojnika spiritizam, potrebna je neka materijalna potvrda da je kontakt ostvaren, to može osim pojavljivanja lika pokojnika biti i glas, kucanje, pomeranje ili ostavljanje nekih predmeta, kao potvrda da je duh "zakoračio" u ovaj svet. Interesantna je "prepiska" putem medija između dr Branislava Krstića i dr Stanislava Župića u listu "Vreme" u toku aprila i maja 1929. god. Na osnovu nje zaključila sam da je postojala izvesna netrpeljivost podeljenih intelektualnih krugova u Beogradu. Na jednoj strani bili su pobornici spiritizma, na drugoj pripadnici teozofskog i antropozofskog društva i ljudi koji se bave individualnim duhovnim razvojem, a na trećoj oni intelektualci koji su se čvrsto držali svog materijalističkog i pozitivističkog stanovišta. Tako je pomenuti dr Krstić, napisao članak u listu "Vreme", protiv spiritizma, tvrdeći da su mediji koji "te aveti proizvode" varalice. Veoma nespretno, možda kao rezultat neupućenosti, naveo je izvesnoj* Rudija Šnajdera kao medija i varalicu. Usledio je odgovor dr Župića koji se dugo bavio proučavanjem antropozofske literature Rudolfa Štajnera.44 Naime, i sami antropozofi su na neki način protiv spiritizma, oni smatraju da "aveti" postoje ali da nas ne mogu dovesti ni do kakvih vrednijih znanja o nevidljivom svetu. Na drugoj strani materijalistička predubeđenja su najveća kočnica da se do poimanja tog sveta dođe. Kao izraz interesovanja za spiritualni razvoj45 tridesetih godina XX veka u našoj zemlji je i osnivanje Teozofskog društva 17. januara 1924. god. sa sedištem u Zagrebu (28 članova). Nakon tri godine društvo je imalo svoje ogranke u 23 mesta u zemlji a 44

45

43

Stanković P., Božanstvena medicina, Beograd, 1990, 93 (prvo izdanje štampano 1941. godine, objavljeno 1945. godine).

Vreme, 12. maj 1929, 4.

U Engleskoj se za spiritizam upotrebljava i izraz spiritualizam, što ne treba mešati sa spiritualnim razvojem pod kojim se podrazumeva duhovni razvoj.

1929. god. proširili su svoje delovanje na 43 mesta. Stereotip o "slovenskoj duši" koja je, između ostalih kvaliteta koje poseduje, "predestinirana po svojoj prirodi mističnom nagnuću" , oblikovao se među pobornicima okultizma kod nas. Tako su Sloveni predstavljeni kao prirodni spoj između Istoka i Zapada. U Beogradu se teozofski krug zvao "Istok" a predsednik je bio dr Vojislav Kujundžić.47 Rad društva se sastojao u organizovanju predavanja, održavanju skupština i učestvovanju na inostranim seminarima. Predavanje Ane Kamenskaje, osnivačice ruskog teozofskog društva i predsednice svih ruskih teozofskih loža van Rusije, organizovano je 1929. god. nakon povratka s teozofskog kongresa u Budimpešti. Ona je održala predavanje pod nazivom: "Slovenstvo i problem mira, Nova era i ideal teozofije" 48 Jugoslovensko teozofsko društvo izdavalo je časopis "Teozofija" (1927-1937), koji je velikim delom objavljivao tekstove stranih autora s ciljem da prenese teorijsko učenje ovog pokreta. Konkretnijih podataka o radu društva i individualnom radu njenih članova nema. U časopisu je objavljen članak "Upute mladim studentima okultizma" 9, međutim, nema konkretnih opisa kako je to i u kojoj meri sprovođeno u praksi. Cilj spiritualnog rada je razvijanje latentnih sposobnosti, proširivanjem svesti dovođenjem sebe u sklad s pulsiranjem svemira. To je proces oslobađanja samog sebe od prepreka koje nas odvajaju od kosmičkog života i doprinose da život teče mimo nas umesto kroz nas, kaže se u ovim uputstvima. Sticati spiritualno znanje i spiritualno napredovati podrazumeva da se ono preda drugima odnosno da se radi na omasovljenju pokreta. Tako je putem časopisa upućen poziv "... da se svima objavi vest, da svako onaj koji traži i strada može 46 47 48 49

Teozofija, god. I, Zagreb, 1927, br. 1. Teozofija, god. II Zagreb, 1929. br. 3-4. Vreme, 15. maj 1929, 3. Teozofija, god. II, Zagreb, 1929, Br. 5-6.

ako samo hoće - naći utehu... da svaki, koji traži istinu, može da ju nađe, i da se svakom koji čezne za plemenitim i nesebičnim radom, ostvari široko polje neograničenih mogućnosti".50 Antropozofsko društvo imalo je sledbenike do II svetskog rata u Beogradu i Zagrebu. Njihova delatnost sastojala se u popularisanju antropozofije i objavljivanju dela Rudolfa Štajnera. Kao i u teozofskom društvu, članovi antropozofskog društva u Beogradu bili su uglavnom intelektualci: dr Stanislav Župić i njegova supruga Klara, dr M. Radojčić, dr Kosta Todorović, Vitomir Karić. Postoje indicije da je i Vladimir Nazor bio član ah nisu proverene, najverovatnije da je bio samo pristalica i izučavao dela Štajnera. Društvo je izdavalo časopis "Upoznaj sebe", držalo predavanja i euritmičku školu. Imali su veoma negativan stav prema proricanju sudbine, pa tako Župić u jednom članku povodom knjige G. Smiljanića, "Kako se proriče budućnost", kaže da je savetovao autoru da to ne objavljuje. Pošto je ipak objavio, smatra neumesnim poglavlje o duhovnoj nauci, verovatno misleći na istu R. Štajnera. Smatraju da čovek može usavršavanjem svojeg mišljenja, osećanja i volje tako da izgradi sopstvene unutrašnje snage, da razvije čula i na taj način sam sazna razne tajne i nešto o svojoj sudbini. Na koricama časopisa nalazi se nešto što bi mogao biti moto ovog društva: "Časopis Upoznaj sebe, polazi od istine, da nema pravog saznanja o biću sveta, ni pravog stvaralačkog rada u životu, ako čovek ne poznaje dublje samog sebe. Ne radi se dakle o površnom ili jednostranom "poznavanju sebe", već o aktivnom i svestranom razvoju čovečje svesti, koja prodire postepeno u sve dublje, pre toga nepoznate oblasti čovečjeg bića. Na tom putu čovek upoznaje u sebi duh a preko duha u sebi, otkriva duh u svemu što postoji, u temeljima cele vasione. Religija dobiva izraz slobodne i žive veze duha u čoveku sa duhom u svemiru".51 50 51

Teozofija, Zagreb, 1927, br. 1,15. Upoznaj sebe, III godište, Beograd, 1933, br. 11.

Pretpostavljam da ni u ovom periodu "okultne nauke" nisu bile masovno prihvaćene, već poznate samo užem krugu intelektualaca, koji je svakako bio malobrojan u odnosu na intelektualce koji su zagovarali materijalistički pogled na svet.

RELIGIJSKO-MAGIJSKI KULT VIDOVNJAŠTVA Hoću da saznam svoju budućnost jer sam čovek - rekao je kamilar Proroku. a Ijudi žive shodno svojoj budućnosti. . . Živim od toga što Ijudima proričem budućnost. Upućen sam u tajnu štapića i znam kako se koriste da bi se dospelo do onog prostora u kome je sve napisano. . . Kada Ijudi dođu do mene ja im ne čitam budućnost, ja naslućujem budućnost. Jer budućnost pripada Bogu i samo On ju je u izuzetnim okolnostima otkrio. A kako uspevam da pogodim budučnost? Po znakovima sadašnjosti. Tajna je u sadašnjosti, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.

P. Koeljo, "Alhemičar"

1. Vidovnjaštvo u Beogradu: od vračare do ekstrasensa Veoma retke sposobnosti pojedinih ljudi, kao što su vidovitost, telepatija i prekognicija, predmet su parapsiholoških istraživanja. Zajednički naziv ovih fenomena, ekstra senzorna percepcija (E. S. P. Extra sensory perception), ukazuje da se radi o jednoj vanrednoj percepciji koja ne zavisi od naših pet čula. Zvanična nauka još uvek ne raspolaže dovoljnim znanjem na osnovu kojeg bi objasnila ove veoma retke fenomene. Na drugoj strani sama parapsihologija veoma sporo napreduje i nije uspela da konstituiše jednu opštu teoriju parapsiholoških fenome-

na koja bi mogla da korespondira sa opštom naučnom slikom sveta. U svetu postoje instituti za parapsihologiju oko kojih se pletu razne mistične priče o vladama najrazvijenijih zemalja koje finansiraju rad instituta radi razvijanja tajnog oružja. Iako su parapsihološka istraživanja veoma strukturirana i s razvijenom specifičnom metodologijom koja ima naučne pretenzije, sama priroda fenomena otežava postizanje značajnijih rezultata. Naime, parapsihološki fenomeni su veoma retki a eksperimentalne situacije često ne dovode do rezultata pošto ekstrasens nije u stanju da kontroliše svoje vanredne sposobnosti i izazove ih kada je to potrebno.1 Ovakvi zaključci parapsiholoških istraživanja ukazuju na razlike između okultizma i parapsihologije. Okultizam u svojoj teoriji zastupa ideju da su vanredne sposobnosti urođene svakom čoveku, a da su tokom evolucije nestale. Vidovite osobe za koje se smatra da su nasledile ovaj "Božji dar", predstavljaju potvrdu ove teze. Na drugoj strani pošto svi posedujemo isti potencijal, duhovnim razvojem bi se ove latentne sposobnosti revitalizovale u svakom čoveku. I ne samo to, psihički trening omogućio bi da se uspostavi kontrola nad "X-moćima", kako ih je nazvao Kolin Vilson.2 Uspostavljanjem kontrole otvara se mogućnost za njihovo praktično korišćenje što je ideal svakog savremenog okultnog sistema. Dovoljne su samo dve činjenice na osnovu kojih se može zaključiti da je vidovnjaštvo u Beogradu okultni a ne parapsihološki fenomen. Prvo, "poplava" vidovnjaka, protivreči zaključku parapsihologije da se radi o vrlo retkim sposobnostima, drugo svakodnevni tempo rada vidovnjaka s klijentima nije u skladu sa nave1

Rizly M., Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981,16. Kolin Vilsonovaj termin uvodi kako bi označio psihičke mogućnosti čoveka za koje veruje da predstavljaju sledeći stupanj ljudske evolucije. Videti: Vilson K, Okultizam I i II, Beograd: Ateneum, (Biblioteka Janus: okultno, magijsko i mitsko u prošlosti i danas), 1997. 2

denim zaključcima parapsihologije da ispitanici često nisu u mogućnosti da namerno izazovu svoje "viđenje". Mogućnost kontrolisanja, u ovom slučaju vidovnjačke moći i njena praktična primena u ostvarivanju konkretnih ciljeva ukazuju da ih možemo tretirati kao okultne moći, odnosno, da ga možemo posmatrati kao društveni i kulturni fenomen. Okultizam objašnjava vidovnjaštvo kao svojevrstan vid komunikacije u kojem je vidovnjak samo prijemnik informacija iz sfere koja se različito poima kao Bog, Kosmička inteligencija, Viša svest, a koju možemo uslovno nazvati sfera onostranog. Hrišćanstvo odbacuje svaku mogućnost vidovitosti van božijeg uticaja, ali takođe odbacuje svaku okultnu praksu. Sveto pismo najavljuje lažne proroke, čudotvorce i mesije upravo u vreme pre drugog dolaska Isusa Hrista.3 Biblijski proroci, za razliku od lažnih, ne koriste pomoćna sredstva već govore u ime Boga i veličaju Isusa Hrista. Savremeni oblici vidovnjačke prakse u Beogradu se jednim delom oslanjaju na tradicionalno vračarstvo ali u velikoj meri poprimaju nove, specifične karakteristike fenomena urbane kulture. U skladu s operacionalnom defmicijom okultizma koju sam dala u uvodu, pod vidovitošću podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vančulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremenska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Vidovite osobe kroz vidovnjačku praksu omogućavaju da i klijent, preko posrednika spozna ono što je u uobičajenim okolnostima nedostupno. Vidovite osobe poseduju navodnu sposobnost prekognicije ili vančulnog gledanja u budućnost, sposobnost retrokognicije ili vančulnog gledanja u prošlost, kao i mogućnost nadnormalnog opažanja prostorno udaljenih misli, predmeta i događaja, što se još naziva i telepatija, telestezija i teleskopija. Istraživanju vidovitosti pristupila sam ne postavljajući pitanje njene dokazivosti ili nedokazivosti. Da li je jedna osoba koja radi 3

Marko 13 : 22.

kao vidovnjak zaista i vidovita nije relevantno za moje istraživanje. Poznat je metodološki ateizam u proučavanju religije, primenjiv u ovom slučaju, vidovite osobe tretiram kao da su vidovite, utoliko što postoje ljudi koji u to veruju i shodno tome se ponašaju. Tačan broj osoba koje se bave ovim poslom4, teško je utvrditi iz više razloga: prvo, veliki broj radi ilegalno, nije registrovan, ne reklamira se i dostupan je samo putem preporuke, drugo, teško je utvrditi i broj registrovanih vidovnjakajer Statistički zavod ne raspolaže tim podatkom. Oni se registruju u opštinama a njihov tretman je kao i tretman svakog drugog privatnog preduzeća, tako je čak i pomoću kompjutera nemoguće utvrditi njihov broj u svakoj opštini. 1.1. "Lična karta" vidovnjaka: Do neophodnih podataka koji bi činili "ličnu kartu" trebalo je doći na osnovu različitih izvora jer sami vidovnjaci veoma vode računa o tome kako će se predstaviti. Na primer, neke žene su odbile da kažu godinu rođenja, druge obrazovanje, prezime, muškarci obično zanimanje kojim su se bavili pre nego što su počeli vidovnjačku praksu. Gotovo svi su se izjasnili kao pravoslavni i religiozni, s tim što su dve vidovite ženske osobe svoju veru definisale kao veru u "nešto kosmičko". Na osnovu tako nepotpune i neproverene "lične karte" vidovnjaka pouzdano sam mogla zaključiti: da je većina ženskog pola, starosti od 30 do 55 godina, srednjeg ili nižeg obrazovanja, pravoslavne veroispovesti. Što se tiče zanimanja kojim su se ranije bavili čest odgovor je bio: uobičajena, obična, nešto u administraciji, sve i svašta, ili pak neki zanat (dve frizerke). Vojvođanska proročica Vesna bavila se, kako kaže, modernim plesom i manekenstvom5 dok u štampi uglavnom piše da je bila trbušna 4

Prilog br. 4. "I sami vidite da mi je fizički izgled kontradiktoran od zanimanja" kaže Vesna. 5

plesačica u noćnim klubovima. Za vidovitu Branku jedan od mojih ispitanika tvrdi da je radila godinama u KIuzu a zatim, nakon što je ostala bez posla, prodavala švercovanu garderobu na tezgama u Bulevaru Revolucije. Kieopatra je na moje pitanje vezano za stepen obrazovanja rekla da je klinički psiholog a u emisiji Exstravertno6 i u štampi7 tvrdila da je magistar psihologije. Magistrirala je u Zagrebu sa temom "Nimfomanija, bolest XXI veka". Naravno ovakve podatke je teško proveriti. Bilo je i nekoliko vidovnjaka koji su izjavili da imaju više ili visoko obrazovanje. To su uglavnom osobe koje navodno poseduju bioenergiju a vidovitost je prateća pojava8. MirjanaDamjanovićje radila, na primer, kao ekonomista u jednoj banci i sama napustila posao, neki od vidovnjaka su bez stalnog zaposlenja, pojedini su kao tehnološki višak na Birou rada a pojedini su iskreno priznali da im vidovnjačka praksa pruža ekonomsku sigurnost kakvu nije mogao da im pruži ni jedan posao do tada. Za sve je karakteristično da su se pre profesionalnog bavljenja vidovnjaštvom bavile kao hobijem. Kaže se "Niko nije prorok u svom selu". Nekoliko naših vidovnjaka, kao npr. Ruža, Venesa, Zagorka Jovanović-Maca9 rade u inostranstvu, na drugoj strani vidovita Bugarka Lila, mama Keti (Bugarska), Lav Geršman (Rusija), Bulgakov povremeno ili stalno rade u Beogradu. Nakon 2000. godine i inicijative za donošenje Zakona kojim bi se zabranila vidovnjačka praksa većina je, i pre donošenja Zakona napuštala Beograd i svoju praksu nastavljala u Republici Srpskoj. Kao vidovitu osobu koja se razlikuje od ostalih vidovnjaka a me-

6 Televizija Novi Sad, snimak emisije nalazi se u mojoj video dokumentaciji. 7

Duga, br. 1616, Beograd, 1995, 78; Svet 17. februar 1995; Vreme

, 8. maj 1995, godina VI br. 237. 8 Bioenergetičari su, na primer, Darko Jovanović, Dušan Morača, Milena Gligorin, Mirjana Damjanović i drugi. 9 Venesa radi u Parizu a Zagorka Jo vanović u Diseldorfu kao vračara.

đu prvima je stekla popularnost svakako bi trebalo izdvojiti Vavu. Naime, ona je imala specifičnu medijsku vidovnjačku praksu i nikad nije radila s klijentima. Specijalizovani časopisi osim što reklamiraju i promovišu na različite načine vidovnjake koji imaju svoje "agencije" i rade s klijentima, lansiraju i "nevidljive" vidovnjake kao što je proročica Roksanda Lukas. Naravno, radi se o pseudonimu Beograđanke koja nije želela da otkrije svoj identitet, živi običnim životom, zaposlena je, ima porodicu i unučiće a najavila je pri tom da će redakciji otkriti svoj identitet kada ode u penziju. Ovo je posebno zanimljiv primer medijskog vidovnjaštva iza kojeg ne stoji profit kao motiv, osim ako se ne radi o povećanju profita samog časopisa. Roksanda piše redakciji i prenosi vizije koje je imala u susretu sa prijateljima, rođacima, komšijama kao i vizije u vezi s ljudima koji su telefonirali redakciji sa željom da kontaktiraju proročicu.10 Dakle, slike u "ličnim kartama" vidovnjaka su prilično šarolike ali mogu se izdvojiti tradicionalne vračare, "biblijski tipovi" koji se pozivaju na "Božiji dar" u vidu vidovitosti ili bioenergije, izmišljeni, nepostojeći proroci kao produkt medija, izdavača ili samog režima Slobodana Miloševića. "Ordinacije" vidovnjaka su se mogle naći širom Beograda. U zavisnosti od popularnosti, statusa i navodne uspešnosti zavisio je izbor lokacije i ambijent. Oni "uspešniji" i popularniji iznajmljivali su stanove ili hotelske sobe u centru grada, dok su manje uspešni obično ordinirali na periferiji u iznajmljenim ili svojim stanovima, lokalima različite namene, pa čak i prostorijama mesne zajednice ili kućnog saveta. Nailazila sam na veoma šarolike scenske prostore od sterilnih hotelskih soba, oskudno opremljenih iznajmljenih stanova, privatnih stanova nimalo prilagođenih novoj delatnosti do "raskošnih" ordinacija, pretrpanih religijskim pravoslavnim simbolima, statusnim simbolima i fotografijama vidovnjaka s poznatim ličnostima iz sveta estrade, 10

Čudo br. 24, godina II, 1. januar 1999, 6-7.

politike i umetnosti. Sve oko njih, pa i njihov kompletni image upućuje na nedvosmislene poruke o onima koji zarađuju naplaćujući velike sume novca, do onih kojima je vidovnjaštvo način da prežive ili obezbede sebi posao s pristojnom zaradom. 1.2. Kako se postaje vidovnjak: Vidovnjaci najčešće izjavljuju da su "dar" stekli rođenjem. Većina je, naime, odgovorila da se radi o urođenoj sposobnosti. Ona je ili nasledna11, često iskazana u najranijem detinjstvu ili ranoj mladosti, ili neka predispozicija otkrivena kasnije sasvim slučajno. Luna je npr. regresoterapijom saznala da je u jednom od prošlih života bila proročica, Lidiji je horoskop potvrdio vidovitost za koju je bilo indicija ali i otkrio posedovanje bioenergije. Većina je u detinjstvu ili bila bolesna ili doživela neku nesreću. Radi se obično o nekoj teškoj bolesti koju lekari nisu mogli da dijagnosticiraju, kao u slučaju Marine i Branke (klinička smrt u petoj godini ili u trećem mesecu života). Branku Simić od sigurne smrti kako su lekari tvrdili spasila je baka, inače i sama vidovita, govoreći da su u njenu bolest bili "umešani đavoli". Slučaj Kleopatre posebno je zanimljiv, nakon pada s jednog visokog drveta u detinjstvu postala je vidovita. Naravno toga nije bila svesna sve do jednog čudnog događaja u šumi. Naime, dok se igrala s decom, u jednom trenutku ostala je potpuno sama i videla-siluetu čoveka s bradom, misli da je to bio sv. Nikola.12 Saopštio joj je tom prilikom da je predodređena da pomaže Ijudima tako što će videti

11 Kao, na primer, u slučaju Branke Simić, Irene Šuber koja je dar vidovitosti nasledila od svoje bake, čuvene beogradske predratne proročice Ivone sa Vltave, čije je usluge navodno koristila i kraljevska porodica Karađorđević. Branka Simić izdala je autobiografiju, Zvezdano oko, Beograd, 1994, 8. 12 Citat iz emisije u kojoj iznosi ovaj doživljaj i obraća mu se sa čika Nikola.

njihovu sudbinu. Članak povodom suđenja Kleopatri, međutim objavljuje njenu izjavu na sudu da je preživela kliničku smrt nakon koje je usledila amnezija.13 Brojni su primeri iskazane vidovitosti u najranijem detinjstvu koja je zbunjivala a često i plašila okolinu.14 Vidovnjaci koji smatraju da im je vidovitost data kao neki dar, često potenciraju da se odnose prema njemu kao što bi se, recimo, odnosili prema izuzetnom talentu za slikarstvo, muziku i drugo. Uglavnom se veruje da je vidovitost "dar od Boga" koji se ne sme odbiti, u smislu "poziva" koji često ima mesijansku konotaciju. Pitala sam da li i "darodavac" postavlja neke posebne zahteve? Samo tri vidovnjaka mi je odgovorilo da su jedini uslovi: da nikad ne gledaju sebi i da ne naplaćuju usluge. Zanimljivo je da ovi vidovnjaci nisu imali prijavljenu agenciju, znači, radili su ilegalno. Takođe nisu imali ni određenu tarifu već klijent sam određuje koliko će novaca ostaviti, po narodnom verovanju "valja se". Kada sam pitala naše najpoznatije vidovnjake da li znaju za ovo pravilo, većina je odgovorila da je to moglo važiti ranije ali danas su veoma skupi troškovi rada agencije i marketinga i zato naplaćuju određeni iznos. Radi se očigledno o elementu preuzetom iz tradiconalnog vračarstva koji je doživeo, u većini slučajeva, potpunu modifikaciju u skladu sa tržišno-ekonomskim zakonima. 1.3. Tehnike: Vidovnjacima je bilo teško da mi opišu i objasne način na koji "vide". To je izuzetan doživljaj koji se ne može opisati i za njih je još uvek tajna. Odgovori bi se mogli svesti na dva tipa: 1) oni koji tvrde da vide u slikama, "kao kad ubaciš kasetu u video, gledaš i prepričavaš film". Vidovnjaci koji govore o vizijama daju shčne opise s tim što naglašavaju da je potrebno te vizije tumačiti. 2) oni koji tvrde da se radi o informacijama koje 13 14

Duga, br. 1616, Beograd, 1995,78. Simić B., Zvezdano oko, izdanje autora, Beograd, 1994, 8.

su njima upućene ali ne znaju njihovo poreklo. Mogućnosti su različite: iz astrala, od Boga, od neke Kosmičke inteligencije. Samo uspostavljanje komunikacije je kontrolisano. Međutim, informacije stižu nekontrolisano, reprodukuju se spontano, bez razmišljanja, što je kontradiktorno sa tvrdnjom većine da vode računa o tome šta saopštavaju klijentima. Iako neki imaju i spontane vizije i "viđenja", to ne isključuje sposobnost da se one izazovu kad god se ukaže potreba. Spontane vizije se objašnjavaju kao trenuci u kojima sam "pošiljalac" informacija ima potrebu da je vanredno saopšti. Najčešći primeri su u sudbonosnim situacijama koje se tiču cele grupe, naroda ili čovečanstva. Većini vidovnjaka nije potrebna ni posebna koncentracija za uspostavljanje kontakta, niti posebni uslovi u okruženju. Vidovnjaci koji rade u agenciji Ramović, na primer, Marin Cvijović, Violeta koriste nekoliko sekundi koncentracije za uspostavljanje kontakta. Način na koji to radi Cvijović, teško je opisati, ne znam šta se dešava na mentalnom planu ali ono što su gledaoci mogli da primete na televiziji, može se ukratko opisati: sklopljene ruke kao prilikom molitve samo u položaju iznad glave i blago vibriranje tela. Jedna grupa vidovnjaka kao što su Kleopatra, Ljubiša Trgovčević, Vesna, Violeta Burić i Violeta Šarić rade najčešće putem ličnog kontakta. Pri tom klijenti mogu dobiti i informacije o drugim osobama ako donesu fotografiju ili "beleg" osobe. Oni svoje sposobnosti javno demonstriraju na televiziji, radiju, u štampi i pritom uspostavljaju kontakt s klijentom telefonom ili koristeći pisma s fotografijama. Potrebno je da na fotografiji budu jasno istaknute oči. Većina, dakle veruje u svoju sposobnost prekognicije i na daljinu. Zoran Pakaški, na primer, utvrđuje i skida crnu magiju telefonskim pozivom.15 Emisija "Oko ogledala"16, omogućuje i lični ali i javni kontakt s vidovnjakom. 15

16

Tajne, br. 10, Beograd, 1994, 31.

Emisija je najpre prikazivana na TV Politici a zatim i na TV Pinku.

Druga grupa vidovnjaka koristi gledanje u karte, najčešće tarot, pasulj, talog kafe, znači klasične tehnike gatanja. Međutim, gotovo svi naglašavaju da im ova sredstva služe samo da bi se usredsredili. Ireni Šubert karte služe kao putokaz, ona navodno vidi energetski fluid klijenta i svojom nadarenošću taj fluid pretvara u slike i simbole. Određenim tehnikama intuitivnog navođenja otkriva šta je "nesvesno" u čoveku. "Karte su prenosioci inicijativne energije koja se nalazi u duši klijenta i u mom oku", kaže Irena Šubert. Neki vidovnjaci koriste i kombinaciju različitih tehnika kao što su: numerologija (procenjivanje na osnovu datuma rođenja, posebnim sistemom sabiranja brojeva), radiestezija i već pomenute tehnike koje su koristile i tradicionalne vračare: pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg u čaši vode i drugo. Vidovnjaci ne mogu ili ne žele da "vide", bilo je teško napraviti razliku, ljudima koji imaju negativnu energiju, ljudima koji ne veruju u fenomen vidovitosti već dolaze iz radoznalosti da provere njihove sposobnosti. Postoje i takvi koji navodno imaju snažnu energiju, "zatvoreni" tipovi ljudi kojima oni ne mogu da "gledaju". 1.4. Praksa: Primarna delatnost vidovnjaka je proricanje budućnosti. Pored često navođenog razloga postojanja problema, to je i najčešći razlog odlaska kod vidovnjaka koji klijenti navode. Upravo da bi saznali šta će se dogoditi čak i u veoma dalekoj budućnosti ili ako je u pitanju konkretan problem, vidovnjak treba da kaže kako će se on razrešiti, da ponudi neko objašnjenje s obzirom da klijent često nema racionalno objašnjenje za svoje nedaće. U proricanju budućnosti vidovnjaci su vrlo obazrivi ali i kontradiktorni, nastoje istovremeno da otvoreno sve kažu klijentu, a na drugoj strani pokušavaju da prećute ili bar ublaže najtragičnije događaje. Mišljenja samih vidovnjaka su vrlo podeljena. Neki smatraju profesionalnom dužnošću da upozore klijenta na loše događaje u budućnosti jer, iako većina veruje u nepromenjivost sudbine, neki tvrde da uvek postoji otvorena mogućnost izbora,

ako klijent napravi pravi korak može i da izbegne nepoželjne događaje. Samo proročanstva (misleći pri tom na proročanstva velikih proroka) ostaju nepromenjena, tvrdi Lav Geršman.17 Drugi pak smatraju da se sudbina ni na koji način ne može izbeći i loše stvari koje "vide" ne saopštavaju klijentu. Lidija je, na primer, prestala da se bavi proricanjem budućnosti jer smatra da su osobe koje dođu s namerom, da saznaju budućnost, unapred predisponirane da se ponašaju u skladu sa proročanstvom. Navela je primer iz prakse čoveka kojem je saopštila da će se razvesti kada nije bilo nikakvih nagoveštaja o tome, doživela je čak i neprijatnu reakciju sa njegove strane, da bi posle nekoliko meseci došao da potvrdi proročanstvo. Vidovnjaci sem "gledanja" u budućnost "gledaju " i u prošlost i u sadašnjost. Naime, kako kaže Violeta, to je dobar način da klijentu pružite sigurnost da ako mu pogodite stvari iz prošlosti, naročito one neprijatae koje je pokušao da sakrije i od sebe, biće ubeđen i u ono što ćete mu reći o budućnosti. Sem toga, na taj način mogu da nam razjasne i nama nejasne ili nepoznate događaje iz prošlosti i sadašnjosti. Pojedinci kao, na primer, Mirjana Damjanović, Ljubiša Trgovčević, Buba i Desa veoma uspešno pronalaze nestale stvari i lica18. Zahtevi za ovakvim tipom vidovitih usluga su u toku rataih i poslerataih godina bili brojni. Ovo su veoma delikatai slučajevi u kojima je na vidovnjaku velika odgovornost kada često mora da saopšti da osoba za kojom se traga nije više živa. Mnogobrojni su i suprotai primeri, po rečima Mirjane Damjanović i Ljubiše Trgovčevića, kada je njihovom vidovitošću vraćena sreća i nada u mnoge porodice koje su verovale da nikada neće pronaći svoje najbliže. 17

18

Večitifenomeni br. 2 , 1998. 48

Buba je odgovarala na pitanja čitalaca u časopisu Treće oko u toku 1992. godine Posebno u broju od 11. avgusta odgovara na pitanja o nestalim licima.

1.5. Crna magija: Gotovo svi vidovnjaci su izjavili da uspešno otkrivaju uticaj crne magije19. Međutim, različito je shvataju a većina je ne samo uočava već i otklanja njeno negativno dejstvo. Neki vidovnjaci su specijalizovani za tu vrstu delatnosti kao, na primer, Ljubomir Todorović, Lav Geršman, koji sebe naziva belim magom, zatim Marina, Branka i drugi. Empirijski materijal koji se odnosi na crnu magiju veoma je neujednačen. Svi ispitanici, i vidovnjaci i klijenti, govore o tome ali često veoma površno i nepotpuno. U takvim slučajevima ispitivač je prinuđen da uloži veliki napor kako bi razlučio u priči informatora slušano, viđeno i doživljeno. Pri tom je neprestano bila prisutna i kod vidovnjaka i kod klijenata izvesna doza mistifikacije. Prvi su, imala sam utisak, neke podatke prećutali, neke interpretirali pogrešno jer i sami malo znaju o tome, a neke (pod izgovorom da se radi o profesionalnoj tajni) izbegavali da ispričaju. Klijenti su pak, često odbijali da o tome govore napominjući da su to veoma opasne stvari, dok oni koji su imali iskustva s tim, smatraju da ne treba odavati same postupke otklanjanja crne magije jer bi se možda poništilo njihovo dejstvo. Većina vidovnjaka veruje u postojanje i dejstvo crne magije. Samo tri vidovnjaka su se izjasnila da ne veruju u njeno moguće dejstvo, da je to praznoverica "prostog naroda". Oni naime veruju u dejstvo neke nedefinisane negativne energije koja se može sresti kod svakog čoveka. Najslikovitiji primer za to je kad osetite neprijatnostunečijemprisustvua da to nema neko racionalno objašnjenje. Međutim, i ovi vidovnjaci ističu da im veliki broj Ijudi dolazi s pitanjem da li su pod uticajem crne magije. Neke je teško ubediti u suprotno jer, kako obično kažu, imaju sve "simptome". Naglašavam da sam do informacija o crnoj magiji dolazila putem intervjua sa vidovnjacima i klijentima, kao i putem štam19

Pisma čitalaca, prilog 3. Napisi o crnoj magiji u štampi, videti priloge: 1, 2, 3.

pe20. Sva moja nastojanja da dođem u kontakt s nekim crnomagičarem ostala su bez uspeha. Oni su još uvek, iz razumljivih razloga, u pravom smislu reči "okultni". Vidovnjaci "vide" ne samo osobu koja je crnomagijski delovala već i samu tehniku. Potvrda njihove, vidovitosti je, kako obično kažu, kada klijentu tačno opišu mesto na kojem se nalaze "nabačene čini" a oni to zaista i pronađu. Moram priznati da mi je ovu priču potvrdio mali broj klijenata, dok su ostali čuli slične priče (da se to dogodilo na primer prijatelju njihovih prijatelja itd). Češći su bili primeri da sami klijenti pronalaze "neke čudne stvari tamo gde im nije mesto", nestaju im delovi garderobe itd. Kleopatra konstatuje da je danas pomodarstvo baviti se crnom magijom i da su na 90% njenih klijenata "nabačene neke čini". Na osnovu televizijskih i radio kontakt emisija21, pisama čitalaca u štampi22, stiče se utisak da je pitanje crne magije primarno pitanje koje često postaje bitnije od proricanja budućnosti. U toku istraživanja često su, kao na primer, Branka Simić, sami vidovnjaci i pre nego što im postavim to pitanje počinjali priču: "Znate danas je crna magija veliki problem". Poredeći s rezultatima ispitivanja klijenata dobila sam nešto drugačiju sliku. Naime, većina nije sigurna da li veruje u dejstvo crne magije, veliki broj veruje dok je najmanje onih koji ne veruju (tabela br. 1). Takođe, najmanji je broj onih koji su bili pod uticajem crne magije dok je broj onih koji ne znaju (znači ostavljaju mogućnost da možda jesu), kao i broj onih koji kategorično tvrde da nisu, isti (tabela br. 2).

20

Videti priloge 1, 2 i 3. Video dokumentacija za potrebe magistarskog rada. 22 Tajne, br. 17, god. VI, Beograd, 1995. god. od 48 pisama, 28 je dobilo odgovor Zorana Pakaškog da se radi o crnomagijskom delovanju. Prilog u dokumentaciji br. 3. 21

Tab. 1 Da li verujete u dejstvo crne magije? Da Ne nisam siguran 30 27 5 nije se izjasnilo 8 Tab.2 Da Ii ste nekad bili pod uticajem crne magije? Da Ne Ne znam 10 20 20 nije se izjasnilo 10 Na osnovu objašnjenja ispitanika uočila sam postojanje dve koncepcije, koje nisu jasno razgraničene. 1) Crna magija je praktična aktivnost nabacivanja čini na različite načine, u nameri da se izazovu negativni efekti. 2) Crnu magiju shvataju kao negativnu energiju koja može mentalnim putem biti usmerna ka određenoj osobi kojoj se želi naneti zlo. Vidovnjaci obično pod crnom magijom podrazumevaju kombinaciju ova dva koncepta dok bi se odgovori klijenata mogli svesti na tipičan odgovor ukratko formulisan kao veliko ljudsko zlo koje vodi do postizanja ličnih ciljeva. Jedan ispitanik, na primer, smatra da je crna magija "amalgam, algoritam ljudske muke i gluposti. 'Brljanje' po dragocenim izvorima individualne i grupne energije. Dobrovoljno i zlonamerno zagađivanje lošim osećanjima, mislima i delima ljudskih raspoloženja, odnosa i sudbina." Repertoar crnomagijskih delovanja je veoma raznovrstan, pomenuću samo najzastupljenije postupke. To su, pre svega, različiti slučajevi tzv. "nagazne magije" koja se sastoji u stavljanju određenih predmeta ili materija kao što su igla, krv neke životinje (crni petao, pas, mačka), menstruaciona krv, na mesto na koje "žrtva" mora sigurno da nagazi (prag, kapija). Stavljanje ovih magijskih sredstava u jelo, piće ili na određeno mesto s ko-

jim je "žrtva" u neposrednom kontaktu. Spaljivanje kose, noktiju, delova garderobe, ostataka hrane, klasični su primeri crnomagijskog delovanja. Kao posebno efikasni koriste se predmeti koji su bili u vezi s pokojnikom. To su, pre svega, voda u kojoj je okupan umrli, prsten pokojnika, zemlja s groba, neki deo odeće koji se koriste za "progledavanje" i "zatvaranje". Ovi postupci mogu biti kombinovani u jednom crnomagijskom ritualu a mogu se i samostalno izvoditi. Opisaću samo najtipičnije. Vidovnjacima je omiljena tema "Vudu magija" koja je kod nas zastupljena u više oblika. To nije samo bockanje lutkica iglama i pojava zombija. Može se manifestovati kao nagazna, takozvana mrtva voda koja priziva negativnu energiju. Kada osoba nagazi na tu vodu "energija se naljuti". Najtipičniji način je zakopavanje predmeta u grob, pri kome se izgovaraju sledeće reči: "Kao što ovaj mrtvac ne može bez zemlje, tako taj i taj ne može bez mene". Jedna od vrsta crne magije je zaključavanje seksualnog partnera, kaže specijalista za crnu magiju Đorđe Kaurin.23 Kao neka vrsta vudu magije, praktikuje se slanje žive. Osoba stavi živu ispred sebe i namenjuje je "žrtvi". Ovaj ritual ima za cilj da živa dođe do srca, kada po verovanju nastupa smrt. "Progledavanje" se vrši tako što devojka kroz prsten koji je pripadao pokojniku ili donji veš pogleda željenu osobu. "Zatvaranje" se najčešće vrši pomoću katanca, tako što se lik željene osobe, pri tom to može biti i fotografija, provuče kroz otvoreni katanac a zatim zatvori odnosno zaključa, zakatanči, uz izgovaranje određenih rečenica, "da bude to i to", kojima se namenjuje dejstvo crne magije. U Zemunu, po rečima vidovite Lidije, radi žena koja obavlja ovaj crnomagijski ritual za potrebe klijenata. Lidija se sama uverila kada ju je ova osoba pozvala da dode i "očisti" je od negativne energije usled koje su njenoj porodici počele da se dešavaju nedaće. Međutim, nije želela da mi omo23

Metro, 27. decembar 1994, 9.

gući kontakt sa ovom ženom. Rekla mi je da se radi o mlađoj ženi, oko 35 god. koja radi na tzv. spajanju, zaključavanju, dosta se reklamira i ima brojnu klijentelu. Primer je značajan jer ilustruje verovanje da crna magija ima "bumerang" efekat, naime, da se na određene načine vraća onome ko je izveo ili naručio ritual. Zatvaranje se vrši i pomoću dve polovine jednog predmeta. Najčešće su to glava i trup slepog miša, razdvojena detelina sa četiri lista, neki deo ili konac iz odeće, tako što se jedan deo nad kojim je urađen ritual ušije u jastuk ili postavu garderobe koja pripada "žrtvi" a drugi deo čuva osoba koja želi da postigne crnomagijski cilj. Stavljanjemagijskihsredstavakao što su najčešće menstrualna krv ili tri kapi krvi iz levog palca devojke, zatim prah spaljenih dlaka, noktiju, nečista voda, u jelo ili piće. U ljubavnoj magiji cilj je da se omađija izabranik ili izabranica, dok se na iste, navedene načine može izazvati i bolest ili neka nesreća. Spaljivanje kose, noktiju, delova odeće "žrtve" može imati različite ciljeve koji se formulišu a prilikom obavljanja rituala i namenjuju. Prskanje magijskim tečnostima, najčešće se vrši korišćenjem nečiste vode u kojoj je okupan umrli, krv neke nečiste životinje, tako što se poprska ili sama "žrtva" kad ne vidi, ili neki deo njene odeće, vrata ili ulaz u kuću. Klijenti i neki vidovnjaci koji su se specijalizovali za pronalaženje crnomagijskih predmeta najčešće su navodili da su to igle, konci, kosa, crno peije, zakopani na ulazu u dvorište ili ispod praga, zašiveni u garderobi, jastuku ili jednostavno ostavljeni na mestima u kući koje je teško otkriti. Većina vidovnjaka navela je da su česti slučajevi ljubavne magije koja se može okarakterisati kao crna magija. Pri tom se koriste već navedeni rekviziti kao što su menstrualna krv, progledavanje kroz prsten koji je pripadao pokojniku, vezivanje ili tzv. spajanje u kojem se pomoću konca, katanca, ili nekog drugog predmeta koji ima svojstvo da se otvara i zatvara, crnomagijski deluje na osobu suprotnog pola sa različitim ciljem u zavisnosti

od slučaja. Na primer, žena "veže" svog muža da ne bi mogao da čini preljubu, devojka učini da se mladić, koji naravno nije pre toga pokazivao nikakvo interesovanje za nju, zaljubi ili oženi s njom, ljubavnica istu tehniku primenjuje da bi rasturila neki brak i svog ljubavnika vezala samo za sebe itd. Većina vidovnjaka se slaže da nije toliko bitno šta se radi, već je bitna mentalna energija koja se pri tom koncentriše na ono što se želi postići. Navedeni primeri se po pravilu najčešće odnose na ženski rod kao rezultat stereotipa da su žene "sujevernije" od muškaraca i da je magija njihova sfera. Uzimajući u obzir da vidovnjaci imaju najbolji "uvid", pokušala sam da saznam ko se najčešće bavi crnomagijskom praksom, a zatim koliko se poštuju određena pravila u obavljanju rituala koja su bila poznata u tradicionalnoj kulturi. Konkretno, da li se poštuje određeno vreme kada se obavljaju a to je uglavnom "gluvo doba" noći, kao i mesto na kojem se izvode. Odgovori na prvo pitanje su bili neodređeni tipa, svi, svi zli ljudi, svi ljudi na neki način hendikepirani koji svoje ciljeve ne mogu da ostvare uobičajenim sredstvima, svi ljudi koji patološki zavide drugima na uspehu, novcu, lepoti, dobrom životu. Violeta Burić je npr. konstatovala, "ima mnogo ljudi koji se time bave. U Bibliji piše prepoznaćete ih po ožiljku na licu", smatra da se time ne bavi radnička klasa i srednji stalež, "samo ljudi koji nemaju ništa ili imaju previše su spremni na sve". Ima i onih, naročito među mladima, koji cmomagijskom delovanju pribegavaju iz radoznalosti i neznanja, smatraju vidovnjaci. Odgovor na drugo postavljeno pitanje, koji se tiče vremena i mesta izvođenja rituala, uglavnom je glasio da se ne bira vreme, važno je da se ritual obavi u potpunoj tajnosti a najpogodnije vreme za to je noć. Što se tiče mesta, takođe nema pravila koja bi se poštovala, važno je da se to obavi tajno da niko ne vidi. Vidovnjaci koji pod crnom magijom podrazumevaju negativnu energiju smatraju da se mentalnim putem negativne misli ubacuju u sferu nesvesnog ili podsvesnog žrtve. Cma magija se

usmerava na naše "nesvesno" biće i kao da se ubacuje neki program. Svesna intervencija, u takvim slučajevima, je otežana a često i nemoguća. Paralisani su mehanizmi racionalnog promišljanja i pojavljuju se mnogi iracionalni strahovi. Rituali sami po sebi ne mogu imati nikakvog dejstva, važna je mentalna energija koja se usmerava i pogađa svoj cilj na taj način što oduzima energiju osobe. Postoje hipersenzibilne osobe koje su veoma podložne uticajima negativne energije. Kako smatraju neki vidovnjaci upravo je snaga koju poseduju misli i emocije ta nemerljiva energija koja ne "priznaje " prostorno-vremenske zakonitosti. Ovakvo shvatanje crne magije tipično je za one koji se bave bioenergetskim tretmanima a vidovitost im je sporedna delatnost, kao što su Mirjana Damjanović, Dušan Morača, Lidija, Zoran Pakaški i drugi. U skladu s tim je i njihov specifičan način otklanjanja crnomagijskog dejstva. Naime, koristeći svoju bioenergiju oni vrše obnavljanje oštećene aure i vraćaju oduzetu energiju klijentu. Kao poseban vid crne magije i vidovnjaci i klijenti pominju prokletstva. Uglavnom se govori o nasleđenom prokletstvu nekoliko generacija unazad. Naime, neki predak je ili učinio loše delo koje je ostalo nekažnjeno pa generacije ispaštaju "okajavajući grehe" ili je crnom magijom izazvana nesreća koja se zatim prenosi s kolena na koleno. Ako je crna magija veoma jaka, kao što se veruje za vlašku magiju, ona zahvata i sve sledeće generacije i prerasta u porodično prokletstvo. Klijent Jovica Maksimović, svedoči nakon evidentnih pokazatelja "shvatio sam da nešto nije u redu i da je to "onostrano", pročitao sam u "Trećem oku" članak o Ljubomiru Todoroviću.... "24 Nikad se ne zna tačno kad će prokletstvo "oživeti", veruje se samo da ako se ne uradi nešto na otklanjanju zahvata i naredne generacije. 24

Posle uspešno obavljenog tretmana klijent izjavljuje da će sponzorisati istraživanje crne magije i paranormalnih pojava, Treće oko, 4. septembar 1994, 54.

Prokletstvo, sem individualnog i porodičnog može biti i kolektivno, prokletstvo celokupnog naroda. Nedaće koje su zadesile našu zemlju neki vidovnjaci "vide" kao prokletstvo srpskog naroda. Tako pored mita o naslednom kolektivnom grehu zbog kojeg je na ceo narod bačeno prokletstvo, paralelno postoji i mit 0 predačkom prokletstvu koje je rezultat crnomagijskog delovanja. Iako se verovanja u dejstvo crne magije revitalizuju, znatno je redukovana ritualna praksa uglavnom preuzeta iz naše tradicijske kulture. Međutim, nekoliko vidovnjaka smatra da su savremene tehnike "Silva metod" i "Ekskalibur" takođe neka vrsta crnomagijskih tehnika jer se putem vizuelizacije, usmeravanjem mentalne energije proizvodi željeni efekat koji često može biti veoma negativan za osobu koja se vizuelizira. Kao što sami "silvanci" tvrde da tehnikom vizuelizacije mogu da dijagnosticiraju bolest 1 da je zatim leče usmeravanjem mentalne energije, tako isto mogu, smatraju neki vidovnjaci, i da izazovu bolest, ili utiču da se osoba na određeni način ponaša. O tome će biti više reči u poglavlju posvećenom spiritualnim sistemima. Postavlja se pitanje na koji način savremeni čovek u urbanoj kulturi saznaje za ove crnomagijske rituale? Najčešći odgovor je bio putem medija, zatim od starijih žena, neki klijenti su prvi put saznali od samih vidovnjaka koji su im navodno, "videli" i opisali uticaj crne magije. Sami vidovnjaci su pak navodili primere da često mlade devojke nakon što pročitaju u štampi, iz radoznalosti isprobavaju razne metode crne magije. Vidovnjacima se obraćaju za pomoć navodno kad shvate da to nije igra i žele da anuliraju njeno dejstvo. Naišla sam na nekoliko takvih primera priča o devojkama koje ne mogu da izdrže patološku opsednutost mladića kojeg su same "omađijale". Veruje se da osoba pod uticajem crne magije može da se razboli. Međutim, to je bolest koju lekari ne mogu da dijagnosticira-

ju jer je objektivno klinička slika dobra. Osoba se, naprotiv, fizički oseća iscrpljeno, gubi na težini a ukoliko se crna magija ne ukloni nastupaju i veoma teška oboljenja.25 Često se bolovi ili generalna fizička slabost dešavaju periodično uvek u isto vreme. To je znak da se radi o programiranoj magiji, kako kaže Darko Jovanović.26 Klijent S. D. ispričao mi je slučaj svoje rođake koja je u toku trudnoće svake večeri posle 20 časova osećala užasna gušenja iako su lekari tvrdili da je trudnica zdrava a trudnoća normalna. Rešenje problema nastupilo je posle posete hodži koji radi u Beogradu. Naime, hodža je otkrio da je na trudnicu bačena voda u kojoj je okupan pokojnik, navodno, od strane neke komšinice. Vidovnjaci, iako znaju o kome se konkretno radi to ne govore ili nagoveste na osnovu nekog opisa o kojoj se osobi radi i ostave klijentu da sam zaključi. Brat i sestra iz Vršca s kojima sam razgovarala ispred "ordinacije" Branke Simić, kažu da je cela njihova porodica već godinama pod crnomagijskim delovanjem komšinice. Kod Branke dolaze godinu dana. Nisu ranije verovali u vidovnjake i crnu magiju. Sestra već sedam godina, jednom mesečno, uvek pre podne oseća bolove u nogama, rukama, vratu tako intenzivne da ne može da ustane iz kreveta. Išla je na sve moguće preglede i lekari su konstatovali da nema nikakvih organskih poremećaja. Branka im je pogodila da u kući živi njih troje, četvrti član je umro a da lekari nisu ustanovili uzrok smrti. Inače i majka se često oseća bolesno kao da joj je oduzeta snaga. Ispitanik zaključuje da je veoma čudno i kod sestre i kod majke, da se bolest pojavi u isto vreme, da izvesno vreme traje i odjednom sama od sebe prestane. Sestra sem toga ne može ni da se uda, izgubila je posao. Pre godinu dana Branka im je otkrila da se radi o crnoj magiji, da je sestri "urađeno" pomoću kose. Sami ispitanici 25

Da nastupaju veoma teška oboljenja tvrdi, na primer, vidovita Lila, časopis Vidovnjak, br. 2, Beograd: BISI, 1994, 20. 26 Treće oko, 19. april 1994,54.

tvrde da često nalaze ispod prozora neke krpe i sveće, Branka im, međutim, to nije pomenula. Dobili su hamajliju i zapis, primetili izvesno poboljšanje ali se posle izvesnog vremena sve vratilo na staro. Sličnim primerima obiluje praksa većine vidovnjaka. Indikativno je ako se u kontinuitetu dešavaju negativne stvari na svim životnim poljima, ako osoba i pored uloženog napora i očiglednih sposobnosti ne uspeva da završi poslove, stagnira ili pak nazaduje. "Ako se za rođendan, slavu, svadbu neko iznenada razboli, ako ima izrazite bolove, tegobe, s velikim procentom se može tvrditi da je reč o crnoj magiji",27 kaže Darko Jovanović. Crna magija usmerena na jednu osobu odražava se na sve članove porodice. Počinju česte svađe, netrpeljivost u kući, rezultat su razvodi, ubistva nesrećni slučajevi, alkoholizam i drugo. "Simptomi" crne magije su neobjašnjivi gubitak novca, prijatelja, "crne misli" koje prodiru iz nesvesnog u svesni deo ličnosti bez mogućnosti da se lako odagnaju a vremenom postanu stvarnost. Klijenti koji su bili pod uticajem crne magije govore samo o posledicama. Realnog uzroka po pravilu nema, sve je počelo odjednom i ništa se ne može racionalno objasniti: "bili smo idealna porodica, imali po svemu idealan brak"; "sve nam je dobro išio poslednjih godina, sagradio sam kuću, posao je cvetao, a onda odjednom sve stalo, dete se rabolelo"; "divno smo živeli dok se nije oženio. To više nije bio naš sin. Potpuno je promenio ponašanje."; "muž me napustio iako me još uvek voli kao i ja njega, ali kad smo zajedno svađamo se, kad smo razdvojeni čeznemo jedno za drugim". 1.5.1. Otklanjanje crne magije: Brojne su reklame vidovnjaka u kojima se navodi da uspešno "skidaju" crnu magiju.28 Neki vidov27 Treće oko, 19. april 1994, 54. Slična navođenja mogu se naći na više mesta u pomenutim časopisima. 28 Treće oko, 19. april 1994, 54. Videti priloge 1, 7.

njaci su se uže specijalizovali kao npr. Đorđe Kaurin koji otklanja vudu magiju. Nakon što otkriju uticaj crne magije, glavni deo posla većine vidovnjaka je da otkloni njeno dejstvo. Kažem, glavni deo posla, jer obično, već u prvom susretu, vidovnjak otkrije njeno dejstvo a zatim slede tretmani otklanjanja koji često traju i po godinu i više dana. Razlog koji navode vidovnjaci je verovanje, odnosno, njihova konstrukcija koncepta crne magije po kojem se crnomagijski rituali obnavljaju posle izvesnog vremena. Primer žene iz Višnjičke Banje koja kod Branke Simić dolazi često na "kontrole", a kad je obavljen razgovor s njom došla je navodno zbog obnovljenje crne magije. Opisaću ovaj slučaj iz prakse jer će biti korišćen i u analizi. Naime, radi se o ženi preko 50 godina, njen sin je "doveo u kuću" neku devojku i od tada se ponaša "nenormalno". Izbegava kontakt s roditeljima iako žive u istom stanu, a kada do njega dođe uvek se završi svađom, pretnjama, jednom čak i nasrtajem na oca. "Nije vid'o dalje od nosa, zbog nje je i na posao prestao da ide". Branka je otkrila da su devojka i njena majka "bacile" crnu magiju na njenog sina. Dobila je amajliju od Branke koju je ušila u sinovljev jastuk. Ubrzo posle toga devojka ga je napustila. Međutim, posle izvesnog vremena se vratila i stanje je bilo mnogo gore. Ispitanica mi je ispričala veoma detaljno sve porodične događaje, izdvojila sam samo detalje najbitnije za deskripciju. Branka je inače tada otkrila da je crna magija obnovljena i da je imala jače dejstvo. Ovo je bio treći put da ispitanica dolazi zbog toga i veoma ogorčeno tvrdi da će ići kod nekog "jačeg" ako sada ne uspe, jer mora da spasi sina koji propada i psihički i fizički. Dobar alibi za neuspešno otklanjanje cme magije je, znači, verovanje u mogućnost njenog stalnog obnavljanja. Tako se neuspeh jedne uvek pravda trenutno jačim dejstvom druge.29 29

Pitala sam se koliko dugo može trajati ova "borba" bele i cme magije: dok se klijent fmansijski ne iscrpi ili dok cmomagičara ne pogodi "bumerang" efekat?

Na koji način vidovnjaci otklanjaju crnu magiju, konkretniji opis je izostao jer se gotovo svi odgovori mogu svesti na "profesionalna tajna". Koriste amajlije, i zapise, osvećenu vodu, čitanje molitvi, bioenergetske tretmane. Amajlije izrađuju sami30. Svaka amajlija ima određenu namenu i vidovnjak je prilagođava specifičnosti slučaja. Amajlija ima najjače dejstvo ako se nosi do tela. Međutim, često osoba koja je pod neposrednim uticajem crne magije, to ne zna ili ne želi da prizna, tada se amajlija ušiva u jastuk ili deo garderobe. Ako osoba ima amajliju crna magija ne može da se obnovi, smatraju neki vidovnjaci ali to praksa, kao u opisanom slučaju demantuje. Gordana tvrdi da su neki bioenergetičari pokušali da utiču na osobe koje nose njene amajlije ali bezuspešno. Zapis ima jače dejstvo od amajlije i on ne sme da se otvara jer gubi dejstvo. Moć amajlije potiče i od energetskog dejstva koje vidovnjaci usmere ka njoj. Inače, obično su osvećene u crkvi ili manastiru, "Sve ide preko Boga ", kako ističe Branka Simić. Osvećena voda koju koriste takođe je iz crkve i osoba je pije ili joj se poprska garderoba. Sam sadržaj "skidanja" crne magije, kao što sam rekla, ostaje strogo čuvana profesionalna tajna. Od specifičnih slučajeva na koje sam naišla opisaću dva. Marina u skladu sa svojim shvatanjem da se radi o negativnoj energiji koju treba "očistiti" kroz ritual, dovodi osobu u stanje prethodnog šoka, osoba se uplaši, "to je vođenje u svet mrtvih, duh se odvaja, nije ti svejedno, dovedeš osobu u stanje šoka da se ona bori protiv te negativnosti. Tako radim sa crnom magijom, predočim im zlo, oni se bore, gledaju u to, ne mogu da veruju, vide kroz moje oči". Vojvođanska proročica Vesna razlikuje se pak od većine vidovnjaka po tome što, najpre očisti od crne magiju kuću klijenta, zatim napravi amajlije. Kako Vesna kaže "to su zapisi, (egipatska slova) koji su osveštani stajanjem u crkvi ili manastiru. Onda ih odnesem u Grčku, prođem kroz Akropolis gde su bogo30

Prilog 1.

vi prolazili, zatim meditiram sa tim talismanima, znate kad se duša odvaja od tela, ni san ni java, zatim očitam molitve". Vidovnjaci pružaju i preventivnu zaštitu od crne magije i negativne energije uopšte. To se postiže talismanima, amajlijama, i amuletima. Talismani se koriste u beloj magiji. To su sveti predmeti koji imaju "programiran" specijalni cilj odnosno, zadatak koji treba da ispune u određenom roku. Amajlije su takođe sveti predmeti ali s jakom zaštitnom moći samo za osobu kojoj su namenjeni, odnosno za koju su osveštani. Amuleti se pak od amajlija razlikuju po tome što nisu personalizovani tj. isti amulet ima moć da štiti svakog ko ga poseduje. Vidovnjaci, odnosno u ovom slučaju bioenergetičari, ukazuju na specifičnost "programa" crne magije koji je potrebno precizno otkriti da bi se pristupilo "mentalnom reprogramiranju". "Treba nepogrešivo utvrditi postupak koji je urađen, odgovara Jovanović, da bi se uradio sasvim suprotan postupak.... Na primer, ne može se nešto zapaliti ako je programirano da paljenje izaziva jače dejstvo".31 Vidovnjaci tvrde kako uspešno dijagnosticiraju bolesti, međutimmanji broj u slučaju da nisu izazvane crnom magijom radi i na isceljivanju. To su uglavnom ljudi koju poseduju bioenergiju i vrše isceliteljske tretmane. Miijana Damjanović, na primer, ima uspešno rešenih 11 slučajeva steriliteta. U isceljivanju najviše koristi bioenergiju i vidovitost ali i "nastojim da sva svoja znanja primenim i iskombinujem, često sam i neka vrsta psihologa, koristim i tradicionalna znanja".32 Bolesti koje su pak, re-

31

32

Treće oko, 19. 4. 1994, 54.

Miijana Damjanović je, na primer, ispričala slučaj u kojem je sasvim spontano iskoristila znanje koje joj je prenela baka. Naime, radilo se o bebi koja nije mogla da sisa i gubila je na težini, setila se priče svoje bake da spušteno nepce izaziva takve probleme. Podigla je bebu u vis tako što je stavila palac ispod njenog nepca, svi su bili začuđeni ali beba je posle toga normalno sisala.

zultat crne magije otklanjaju se u zavisnosti od slučaja do slučaja, na već opisane načine. Neki vidovnjaci su na pitanje: Ko najviše dolazi na "tretmane"?; (njihova procena po polu, obrazovanju, starosti) uglavnom odgovarali: svi, bez obzira na obrazovanje i pol, Kleopatra na primer, kaže: "dolaze svi, od kriminalca do intelektualca, od muzičara do političara, od kuvarice do sobarice i predsednice". Međutim, većina tvrdi, što je moje istraživanje i pokazalo, da najviše dolaze žene i to žene srednjih godina (30-55), srednjoškolskog obrazovanja, veliki broj je s nižim obrazovanjem, dok ima i onih s fakultetskom diplomom. Obraćaju se vidovnjacima zbog teško rešivih porodičnih i egzistencijalnih problema. Najčešće su to različiti problemi s decom, mužem, međusobne nesuglasice, neplodni brakovi, zdravstveni problemi koji nisu otklonjeni u zdravstvenim ustanovama, problem pronalaženjabračnog partnera, poslovni problemi, nezaposlenost (na primer, višegodišnja i pored fakultetske diplome) itd. Međutim, često i potreba za razgovorom s osobom koja može da savlada svakodnevna ograničenja kao i jedan od načina da se smanji tenzija usled velikih životnih problema. Očekuju da im vidovnjak razjasni razloge koji su izazvali probleme, predloži rešenja i pruži nadu u bolju budućnost. Istraživanje je pokazalo da se za vidovnjačke usluge u velikom broju interesuju i mlade devojke, "ima lepih devojaka a neudatih", kaže Branka Simić. To se naročito može uočiti analizom pisama upućenih npr. Kleopatri u časopisu "Zona sumraka".33 Uglavnom se devojke od 16 do 25 godina interesuju da h će se njihova trenutna veza završiti brakom, kad će se udati, koliko će dece imati, da li su pod uticajem crne magije i drugo. Kleopatrini odgovori su vrlo direktni, često s komentarom: "taj mladić nije za tebe, on te ne zaslužuje ili naprotiv, ti ne zaslužuješ njega, udaćeš se.... 33

Zona sumraka, br. 6, 20. maj 1997, 14; br. 20, 2 decembar 1997,4;

br. 22, 30. dec., 1997, 4; br. 29, 7. april 1998,4; br. 34, 16. jun 1998. 4.

Među klijentima je veoma mali broj muškaraca, tako na primer, od 53 analiziranih pisama upućenih Kleopatri34 samo pet pisama su napisali muškarci. Muškarci inače najčešće dolaze zbog poslovnih i zdravstvenih problema, ljubavnih ili opšte stagnacije na svim životnim poljima. Klijenti često dolaze i zbog konkretnih problema nekog člana porodice, bez njegovog znanja, jer ta osoba obično ne veruje u vidovnjačke sposobnosti. Obično dolaze žene umesto muževa, majke umesto svoje dece. Većina ispitanih klijenata se izjasnila da veruje u postojanje vidovitih osoba, samo 6 ne veruje (oni su otišli iz radoznalosti ili s predubeđenjem da se radi o šarlatanstvu što je i potvrdio rezultat da im nisu vidovnjaci pomogli), troje se izjasnilo da nisu razmišljali o tome, dok dva ispitanika smatraju da osobe koje su oni konsultovali, a koje gledaju u talog kafe i karte, nisu vidovite već samo znaju zanat. Većina pokazuje interesovanje za ove fenomene ali samo povremeno čitaju časopise, i to najčešće, "Treće oko", "Tajne", "Horoskop". Povremeno gledaju emisije na televiziji u kojima vidovite osobe odgovaraju na pitanja gledalaca ali većina smatra da su to marketinški poduhvati i čak ne veruje u njihovu verodostojnost, neki čak smatraju da se radi o manipulaciji. Iako su ovakve emisije ili rubrike u štampi pretrpane pismima, od ispitanika samo četvoro je pokušalo da na ovaj način dobije odgovor od vidovnjaka. Intenzivna marketinška kampanja trebalo bi da obezbedi veći broj klijenata, međutim, većina ispitanika je odlazila kod vidovnjaka na osnovu preporuke a samo njih sedam nakon reklame u medijima. Jedan broj ispitanika karakterističan je po odlaženju kod 3-5 vidovnjaka. Uglavnom se radi o proveri i kako jodna ispitanica kaže," to je zarazno, jedan ti kaže nešto, što ti izgleda sumnjivo i neverovatno, onda trčiš kod drugog, trećeg, da to proveriš". Većina smatra da im je vidovnjak delimično pomoguo time što im je ukazao na neke nejasne situacije, savetovao re-

šenje problema, pomogao da razreše dilemu ili ih je dobrim proročanstvima privremeno utešio i pružio nadu. Bilo je slučajeva da klijenti smatraju kako im je vidovnjak pružio konkretnu pomoć, uglavnom u pronalaženju nestalih lica i stvari, skidanju crne magije, poslovnom savetu vezanom za određena ulaganja u privatni biznis i drugo. Zanimljivo je da klijenti zaista cene veoma mali broj vidovnjaka. Većina smatra da su pravi vidovnjaci retki, oni se po pravilu ne reklamiraju, do njih je teško doći, ne naplaćuju usluge ili naplaćuju simbolično. Često su navodili primer Vange iz Bugarske koja je i pored velike popularnosti živela u veoma skromnim uslovima, nasuprot Kleopatri koja javno potencira svoj imovinski status, nekoliko kuća od kojih je jedna na Floridi, mercedes itd. Kleopatra je, na primer, u emisiji Extravertno izjavila "Moji honorari su bili enormno veliki do 1991,92, mesečno od 60-90 hiljada maraka neto, a bruto od 200 do 250 hiljada maraka."35 Tretman je inače 1993-94. u vreme najveće ekonomske krize koštao 100 maraka, a sama kaže da dnevno uradi i do 100-120 klijenata. "Moj najveći uspeh je što svaki klijent napravi reklamu meni i ta progresija je učinila svoje".36 Međutim, klijenti koji smatraju da im je određeni vidovnjak pomogao u rezrešenju nekog velikog životnog problema, osećaju i na razne načine iskazuju veliku zahvalnost vidovnjaku. Međusobnakomunikacijasenastavlja i u velikom broju pozitivno rešenih slučajeva klijenti se po nekoliko puta obraćaju istom vidovnjaku za različite životne probleme. Vidovnjaci i klijenti, zadovoljni rezultatom tretmana u nekim slučajevima govorili su o uspostavljanju gotovo prijateljskog odnosa. Vidovnjaci im kumuju na venčanjima (kao npr. Branka i Violeta) postaju počasni gosti na porodičnim svečanostima. Naravno da takvi klijenti ističu veli35

34

Ibid.

36

Emisija na TV Novi Sad, Extravertno, januar, 1995. Ibid.

ku požrtvovanost i humanost vidovnjaka. Njima se pripisuje glavna zasluga za uspostavljanje ravnoteže i sreće u porodici koja se pre toga, usled velikih problema, nalazila u fazi raspada. Inače, jedan broj klijenata opisao je vidovnjake kao osobe spremne da se s razumevanjem odnose prema njihovim problemima, deluju smirujuće i mogu da uliju samopouzdanje navodeći mogućnosti razrešenja problema ili nekim proročanstvima o srećnoj budućnosti. Veoma mali broj ispitanika (samo 10), je negativno okarakterisao delatnost vidovnjaka. Uglavnom se radi o lošem proročanstvu koje je izazvalo nespokojstvo klijenta. U štampi je, međutim, bilo napisa o zloupotrebi poverenja klijenta, prevarama i nesrećama koje su proročanstva nekih vidovnjaka izazvala. U toku 1995. god. mediji, kao npr. "Duga", "Politika ekspres", "Vreme", nadugačko su pisali o suđenju, balkanskoj proročici, Kleopatri, optuženoj za niz prevara. Zanimljivo je da su oštećeni klijenti inače po profesijama: neuropsihijatar, diplomirani inženjer u penziji i jedan pravnik. Dobrovoljno su dali velike sume novca (do 50.000 DM) da bi na kraju shvatili da su prevareni. Pravnik Blagoje Cakić po preporuci urednice jednog časopisa, obratio se Kleopatri a ona navodno "videla", da je na kuću bačena "mrtvačka voda".37 Crnu magiju je trebalo neutralisati prskanjemposvećenom vodom koju bi dobili od hodže iz Mostara i jednog hodže iz Pariza. Suđenje, koje detaljno prenosi časopis Vreme zapalo je u ćorsokak jer se moglo suditi jedino na osnovu Zakona u kojem se, naravno, ne pominje crna magija već jedino dovođenje u zabludu i prevara. Međutim, sud je trebalo da ustanovi da li su svedoci i pre susreta s Kleopatrom verovali u cmu magiju ili ih je ona dovela u tu zabludu. Drugo izvršilac krivičnog dela prevare, u ovom slučaju, morao je da zna da cma magija ne postoji, niti da se može baciti ili skinuti, a daje oštećenima tvrdio suprotno kako bi došao do njihovih novaca 8. 37

38

Duga, br. 1616,1995,78.

Vreme, 8. maj 1995. godina VI, br. 237, 50-51.

Vidovita Zorka je jedna od retkih proročica koja je optužena i kažnjena kaznom zatvorom zbog prevare. Profesor Policijske akademije Ostoja Krstić, bavi se proučavanjem sujevemih predstava koje utiču na izvršenje kriminalnih radnji. Iz razgovora s njim saznala sam da je u svojoj praksi ispitanih oko 4000 ubistava, veliki broj bio je izvršen iz raznih sujevemih razloga, između ostalog, i kao osveta zbog navodne cme magije koju je otkrila neka vidovita osoba.39

2. Medijska promocija vidovnjaka Mediji su odigrali ako ne presudnu ono, pak, odlučujuću ulogu u pomami za okultnim sadržajima. Medijska promocija vidovnjaka u toku devedesetih godina XX veka izašla je iz okvira specijalizovanih časopisa i zahvatila sve vrste medija, posebno televiziju kao najmoćniji propagandni medij. Da li mediji koriste vidovnjake kako bi sami stekli popularnost i visoke zarade, jer su u pravom trenutku povukli prave poteze, ili pak, vidovnjaci koriste medije kao najpogodnije kanale za svoje promovisanje i marketinške programe kojima obezbeđuju veću popularnost, više klije39 Profesor Ostoja Krstić je o tome govorio i na tribini pod nazivom "Kriminal i sujeveije", kao i u intervjuu "Ubistvo zbog vučjeg zuba", koji je objavila "Naša borba", 31. mart 1995. 8; U štampi je februara 1997. godine, bila aktuelna neobična priča o razvodima četiri sestre Janković. Naime, nakon razvoda sestre Dragice koja se potom udala za Kolju Maljma, Rusa, navodnog parapsihologa i crkvenjaka sve sestre su potpale pod njegov uticaj. Muževi svedoče o njihovom neobičnom ponašanju i okretanju molitvama, ikonama i religijskim ritualima, uspostavljanju telepatske veze s Koljom itd. Kolja im je prorekao budućnost u kojoj nema mesta za njihove muževejer su igrom sudbine sklopile pogrešne brakove. Muževi sva dešavanja ocenjuju kao crnu magiju i čak da je "cilj aktera - rušenje pravoslavlja i otimanje imovine", Večernje novosti, 23. 2. 1997,12

nata, a samim tim i veće zarade, pitanje je na koje bi bilo teško naći jedan, adekvatan odgovor. U zavisnosti od ugla posmatranja motivacije su veoma slične. Međutim, ono što je relevantno za jedno istraživanje ovog tipa, to je na pojavnoj ravni veoma uočljiva sveprisutnost vidovnjaka u gotovo svim štampanim i elektronskim medijima, tokom devedesetih godina, naročito na privatnim TV i radio stanicama kao i u specijalizovanim časopisima. Kao "preteču" ovakve vidovnjačke prakse možemo smatrati Vavu koja je osamdesetih godina jedina gostovala u specijalnim televizijskim i radio emisijama. Jedna takva emisija išla je na radio Politici jednom nedeljno do 1995. s nazivom "Vavigrice". Sam naziv kaže se Vava "igrala" ili je smatrala da se igra sa slušaocima koji su znatiželjno putem telefona uspostavljali s njom kontakt koji je išao u etar. "Vavigrica" je često počinjala kao igra "pogađanja" šta slušalac trenutoo radi i kako se oseća a završavala veoma intimnim razgovorom uz korisne savete i Vavino nastojanje da pruži utehu. Vava je ovakvim načinom rada, naglašavanjem da je ona obična žena koja ima "neki dar", želi da zabavi a ako može i pomogne, stekla veliku popularnost. Za razliku od drugih vidovnjaka ona se ne poziva na Boga, što je i razumljivo, budući da je, što zbog optimističkih političkih i ekonomskih komentara u vreme kad se navlačila siva zavesa nad našom zemljom, što zbog partizanske prošlosti, dobila etiketu "komunistička proročica". Sve u svemu, Vava se od ostalih vidovnjaka izdvajala po tome što nikad nije imala klijentelu kojoj naplaćuje usluge, već se njen rad isključivo svodio na medijski. Krajem 80-ih ovaj medijski rad privremeno je zamenjen turističkim radom, naime organizovane su šoping ture na kojima je Vava bila domaćica. "Prva sam se pojavila u javnosti i pogrešila... Novinari su stvorili kojekakve "balkanske" proročice, glasovite sastavljače horoskopa, čarobnjake koji leče sve i svašta. I ne samo to, neki novinari su pojedine proroke i izmislili", (kaže Vava verovatno misleći na deda Miloja). "Naravno nemam ništa protiv onih koji imaju neka-

kvu sposobnost koju većina ljudi nema. Sve to, međutim, mora da bude u duhu humanosti, da se koristi radi pomoći ljudima a ne da se zgrću pare. Zbog svega toga ozbiljno razmišljam da se povučem, da više javno ne nastupam, da "nestane" Vave."40 Krajem osamdesetih i početkom devedesetih slede televizijske emisije u kojima Čumak leči preko slike tj. fotografije i to svoje koja odjednom postaje bezmalo besplatna čudotvorna "novinska" terapija objavljivanjem u TV Reviji. Milja Vujanović je pak imala "specijalnu misiju" koja je i po vokaciji i po televizijskoj promociji u udarnom terminu države televizije smešta u vrh najpoznatijih proroka na zadatku i dosta se razlikuje od ostalih vidovnjaka koji će uslediti nesmanjenom žestinom u 1992. i 1993. godini. Popularnost Vave i Milje jenjava upravo u vreme kada su Branka Simić, Kleopatra, Zorka, Marina, i razni Ramovićevi nameštenici, Ljubiša Trgovčević, Violeta, Nada i drugi, preuzimali medijske blagodeti. Napadna medijska kampanja ovih vidovnjaka je svakako specifičnost savremenog vidovnjaštva u Beogradu, intenzivirana poslednjih godina doprinela je njihovoj velikoj popularnosti. Tako je 1992. god. Radio-TV Revija dodelila na osnovu glasanja čitalaca "Oskar popularnosti", agenciji Ramović koja je "trenutno najaktuelniji tim ljudi koji se bavi primenom graničnih područja nauke i natprirodne moći".41 Najpopularniji u tom "popularnom" timu bio je Ljubiša Trgovčević, poznatiji po rečenici "javlja mi se", predstavljen kao naš najbolji parapsiholog, koji će kasnije početi samostalnu vidovnjačku praksu. Inače agencija Ramović predstavljala je odskočnu dasku za mnoge anonimne vidovnjake početkom devedesetih godina. Analizu medijske kampanje vidovnjaka obavila sam na osnovu obimnog materijala koji čine video snimci raznih emisija emitovanih devedesetih godina uglavnom na TV Pink i TV Politika, 40 41

Radio TVRevija, br. 1468,13. april 1995,49. Prilog u dokumentaciji 4.

izvodima iz dnevne i periodične štampe. Televizijske emisije su zapravo kontakt programi u kojima vidovnjaci demonstriraju svoje "moći" tako što "gledaju" ljudima na daljinu na osnovu pisama s fotografijom ili putem telefonskog razgovora. Ne ulazeći u to koliko ovakve emisije verno odražavaju zainteresovanost ljudi za fenomen vidovitosti, pokušala sam da ukažem na poruke koje pošiljaoci, vidovnjaci, na taj način emituju. Što se tiče feed-back efekta, tj. reakcija primaoca poruka proizvoljno je izvoditi bilo kakve zaključke, jer su koncepcija i sadržaj ovih emisija "osmišljeni"od strane samih vidovnjaka, budući da se u većini slučajeva, radi o iznajmljenim terminima. Kao što sam već pomenula moje istraživanje je pokazalo da klijenti povremeno gledaju emisije ovog tipa, uglavnom svesni da se radi o marketingu. Tako je samo četiri ispitanika na ovaj način pokušalo da dobije odgovore od vidovnjaka. Glavni razlog jebio mogućnost besplatnog "gledanja". Malo je poznato da reč propaganda izvorno ima religijsko značenje. Naime, najpre je korišćena u kontekstu Kongregacije za širenje vere (Congregatio de propagandafide) osnovane od strane crkve u vreme kontrareformacije. Daleko poznatija je uloga propagande u vreme Hitlera i Gebelsa koji su iskoristili vidovnjake u propagandi svojih ideja i ciljeva. Na kraju ovog poglavlja biće više reči o upotrebi proročanstava u Srbiji devedesetih godina u političke svrhe, međutim, ne može se govoriti o jednosmernoj manipulaciji alternativnim verovanjima. Interesi su svakako bili zajednički u onoj meri u kojoj je vlast koristila vidovnjake u istoj meri su i oni koristili "slobodan" medijski prostor za samopromociju, ističući u prvi plan da su baš oni pozvani da "pomognu", tumače i predskažu buduće događaje. Medijska propaganda "magijskog mišljenja" računa na iracionalnost mase, nudi verovanja i praksu koja je oslobođena dogme i teških teoloških pitanja ali može da izazove psihološki šok i strah. Klasični tip propagandne reklame je oglas, kratka sadržajna informacija o pružanju određenih usluga. "Uspešno proriče bu-

dućnost, skida crnu magiju, vidovita XY, telefon..."; "Proniknite u tajnu vaše sudbine, vidovita"; "Otkrivaju uzroke problema i uspešno deluju na njih...", su tipizirani primeri ovakvih reklama. Medutim, česti su i oglasi u kojima se preciznije navodi delatnost kao na primer, oglas agencije "Eureka sreće", koja pod sloganom "parapsihologija u službi zdravlja" pruža usluge: "vidovitosti (rešava sve životne probleme - da li Vam odgovara partner), Bele magije (skida crnu magiju trajno i pravi zaštitu s garancijom), lečenje bioenergijom (glavobolju, nesanicu, noćno mokrenje kod dece, poremećaje na nervnoj bazi srca i organa za varenje, sterilitet kod žena, nervna oboljenja i drugo), radiestezije (utvrđivanje štetnog zračenja u stanu i trajna neutralizacija sa garancijom). Prima samo pacijente kojima može pomoći i slučajeve koje može rešiti. Sve ovo radi kako u ličnom kontaktu, tako i na daljinu, bez obzira na udaljenost, s istom garancijom. Dovoljan je kontakt telefonom, ako niste u mogućnosti lično da dođete. Sve besplatne informacije možete dobiti preko telefona 011/ 465-865". 42 Drugi tip reklamiranja su ekonomske reportaže43 u kojima se obično nalazi: intervjui sa vidovnjakom; detaljnije se opisuje uspešna delatnost vidovnjaka uz navođenje brojnih primera iz prakse; navode se svedočenja klijenata ili se biografski opisuje "život i delo" vidovnjaka. Cesto se na jednoj strani mogu naći svi navedeni primeri. Treći tip reklamiranja javna demonstracija vidovnjačkih sposobnosti u radio i televizijskim kontakt-programima ili rubrikama u štampi u kojima vidovnjaci odgovaraju na pitanja čitalaca. U pomenutim tipovima medijske promocije mogu se uočiti različiti obrasci, izdvojiću samo najprisutnije: 1) To je pre svega, javna demonstracija moći vidovnjaka. U pomenutim kontakt-programima imaju priliku da demonstriraju 42

Tajne br. 12,1994,12, prilog u dokumentaciji br. 5. Ovakva reklamna forma se npr. može naći u časopisu Treće oko, brojevi u toku 1994. godine. 43

uspešnost svojih moći, i to više na televiziji nego na radiju, jer se televiziji po pravilu više veruje, jači je doživljaj učestvovanja i neposrednosti nego u drugim medijima. Televizija, naime, omogućava gledaocu da prati ne samo demonstraciju "gledanja" vidovnjaka već i povratnu reakciju gledaoca (najčešće je to odobravanje) koji je uspostavio telefonski kontakt s vidovnjakom, Svoje "moći", na taj način, demonstrirali su Ljubiša Trgovčević, Kleopatra, Zorka, Branka Simić, vidovnjaci Agencije Ramović i drugi. Ne ulazeći u to koliko su ovakvi pozivi unapred naručeni i dogovoreni, iznenađuje često preciznost vidovnjačkih sposobnosti kao i smelost vidovnjaka da "presuđuje" u stilu "Taj čovek nije za tebe on ima ljubavnicu...", kako je Kleopatra više puta odgovarala svojim gledaocima. U ovakvim slučajevima koristi se propagandna "tehnika" koja ima za cilj da šokira. 2) Obrazac svedočenja podrazumeva najčešće tri vrste svedočenja. a) Prvo je auto-svedočenje u kojem vidovnjak govori o svojoj uspešnoj praksi navodeći, na primer, eksplicitno broj klijenata, ili implicitno "termini su zauzeti narednih 90 dana"44, potencira svoj altruizam i osnovni cilj, da pomogne ljudima, obezbeđuje besplatne tretmane "težim" slučajevima koji se jave u emisiju ili pišu, često pominje kolektivna proročanstva koja su se ostvarila. b) Drugo je svedočenje klijenta. Naime, lični primer, primer iz života može imati veliki propagandni efekat. Ovo je obrazac koji se najčešće primenjuje jer je klijent XY imao pozitivno iskustvo u rešavanju svog problema, na osnovu principa identifikacije poruka je: možete ga i vi imati, naročito ako se radi o istom problemu. Miodrag Miki Šestić svedoči u časopisu "Treće oko", o događajima nakon raskida s devojkom iz Kladova. "Nisam mogao sa njom i raskinuo sam, priča Šestić, tada su međutim, počele nevolje. Noću sam se gušio i stalno mi se priviđalo da me moja bivša

doziva. Prosto nisam mogao da je izbacim iz glave. Gospodin Todorović mi je sve razjasnio. Pitao me je da li se neko u njenoj porodici bavi vradžbinama. Prisetio sam se da njena majka često priča o tome. E, rekao mi je, tu smo! Objasnio mi je da sam ja popio na tone nekakvih "ljubavnih "napitaka sa ciljem da me to potpuno zaludi i da oženim devojku koja mi nije ništa značila. Srećom spasao sam se i sada se, po savetu gospodina Ljube, čuvam vračara. On mi je rekao kako da to najefikasnije činim".45 c) Svedočenje nekog autoriteta, najčešće je to neka javna ličnost koja je nakon ostvarenog proročanstva postala stalni klijent i prijatelj vidovnjaka. Na primer, Eleonora Barudžija (pevačica), u jednoj emisiji na TV Pinku hvali Kleopatru "svetu ženu", i koristi priliku da je dotakne naglašavajući da je ljudima potrebna ovakva osoba na zemlji koja daje pozitivnu energiju i kojoj treba verovati. Ružica Sokić je poverila svoju najintimniju tajnu Zoranu Ramoviću, predsedniku Udruženja ekstrasensa Jugoslavije, "iz samo jednog razloga: da joj pomogne (jer on svima pomaže), da joj odstrani magije iz "duše i tela" u koje Ružica veruje".46 Nakon seanse Ružica je dobila i prvu pozorišnu ulogu posle višegodišnjeg odsustvovanja sa pozorišne scene. Inače, sami vidovnjaci se često pozivaju na to da su njihovi klijenti poznate ličnosti iz estradnog sveta, političkog i kulturnog. U promotivnim tekstovima insistira se na tome da vidovnjaku treba verovati. Tako su novinski propagandni članci praćeni konstatacijama "Njoj se može verovati" , "Tara ne vara"48, "nije'se desilo da pogreši".49 Javno insistiranje na manifestacijama vidovnjačkih sposobnosti kroz čudotvoma isceljenja, otkrivanje 45 46 47

44

Kleopatra npr. tvrdi u emisiji "Extravertno", januar 1995, TV Novi Sad.

48

49

Treće oko, Čuvajte se vračara,. 20. septembar. 1944, 37. Tajne, Tim uspešnih u sazvežđu zvezda. Horoskop, br. 81, god. VII, 1998, 21.

Tajne, br. 11,1994, 37.

Treće oko, 15. decembar 1922, Oglas 158/1,53.

i otklanjanje crne magije, uspešna proricanja, moćno su propagandno sredstvo po sistemu "Ako meni ne verujete, delima mojim verujte".50 Po svojim delima oni su predstavljani ne samo kao vidovnjaci već i kao čudotvorci. Javno insistiranje na manifestacijama vidovnjačkih sposobnosti kroz čudotvorna isceljenja, otkrivanje i otklanjanje crne magije, potvrda je toga. Vidovnjaci vešto koriste propagandne tehnike kao što su: jasne, kratke i sažete poruke - "ključne reči" - nesreća, lakši život, otkriva tajne, ima nade, rešava problem, skida crnu magiju...; često se ponavljaju različita svedočenja ali iste ili slične priče, teme i sudbine kojima se postiže efekat identifikacije i projektovanja sopstvenih problema; potencira se poverenje, dokazivanje moći, otkrivanje istine; preuveličava se značaj vidovnjaka, ranog otkrivanja crne magije, preventive i zaštite. Primer agresivne medijske kampanje svakako je Kleopatra. U svom promovisanju koristi sve navedene tipove reklama. U stvaranju, kako i sama kaže, "Jednog mita jedne, imperije Kleo Patre" velikim delom učestvovala je i štampa, kako s velikim brojem intervjua tako i sa senzacionalističkim komentarima o: njenom privatnom životu (promeni pola), nedefmisanom bračnom stanju, njenom ponašanju na suđenjima51 i drugom. Štampa često potencira njena proročanstva vezana za politička i ekonomska zbivanja. Tako je 1994. godine prorekla da će Slobodan Milošević, inače, "živi svetac", vladati do 2000. godine, a posle njega će na vlast doći jedna žena. Slede zatim, proročanstva vezana za ratna područja, opozicione partije, ukidanje sankcija itd.52 "Grom udari na Svetoga Savu usred zime kad mu vreme nije" još daleke 1804. godine, kao predznak Prvog srpskog ustanka i prelomnih događa-

ja u zemlji. Da li se istorija i proročanstva ponavljaju i 1995. god. pitali su se svi a mediji angažovali vidovnjake da objasne poruku koju nam je uputio svetac. Između ostalih Kleopatra je izjavila da zna šta će se desiti ali ne želi da kaže jer je u njenoj prirodi da ljude uteši. Međutim, posle ovakve izjave sledi i "utešni" komentar: "Sebi ne možemo pomoći. Pre svega, jer smo dosta grešni a drugo, kod Srba je strašno prokletstvo. A to je duga priča". I pored svega ipak proriče da rata u Srbiji neće biti.53 Kleopatrina medijska karijera počinje 1985. godine kada je prema pisanju štampe prorekla smrt u automobilskoj nesreći, Draganu Manceu, fudbaleru "Partizana". Krajem osamdesetih časopis "Nada" angažovao je Kleopatru da odgovara na pitanja čitalaca. Po svedočenju urednice Dragane Vlahović u redakciju je svakodnevno stizalo i do 10 000 pisama.54 Agencijski rad počinje u hotelu "Taš", 1991. godine a u isto vreme na televiziji "Studio B" organizovani su i kontakt programi. Časopis "Arka" je zatim proglašava za "krunisanu kraljicu proroka". Najuočijivija je njena televizijska propaganda, jer se radi o najuticajnijem i najpristupačnijem mediju, naročito u vreme ekonomske krize kada se smatra gotovo "besplatnim" i postaje za mnoge jedini način informisanja. Tokom 19951996. godine Kleopatra je svake nedelje u 12 sati na televiziji Pink imala svoju "emisiju", tipa kontakt-program koju je sama koncipirala i sadržajno osmišljavala. Navešću samo neke "impresije" takvih emisija.55 Prvi utisak je da su velikim delom emisije posvećene implicitnom izgrađivanju medijskog lika "krunisane balkanske proročice"56 Kleopatre. Nekoliko puta u tim emisijama pominje da je po mišljenju svojih klijenata, ona "sveta" osoba. U

53

50

Ovim rečima obraća se Isus narodu, (Jovan, 10. 38) 51 Duga br. 1616, (str. 77-79) 1618, (str. 76-78) 1995, Vreme, 8 maj 1995, god. VI br. 237,50-51. 52 Telegraf, 28. decembar 1944, 40-41.

54

55

Telegraf 1. februar 1995, 49 Duga, br. 1618, Beograd, 77.

Video snimci Kleopatrinih emisija, video dokumentacija br. 1-3. Časopis "Arka", proglasio je 1987. godine Kleopatru za prvu "krunisanu balkansku proročicu". 56

emisiji, "Nedelja kod Minimaksa", izjavljuje da njoj ljudi veruju: "Moji vernici kažu, Kleopatra vi ste sveta osoba". Često joj se u pismima obraćaju s "Vaša Visosti", "Vaša Svetosti" kao što dolikuje jednoj "krunisanoj" glavi. Gotovo sve emisije usmerene su na to da prikažu Kleopatru kao dobru i humanu osobu. U nekoliko emisija vodi se cela afera, praćena i člancima u štampi oko invalidskih kolica koje je obećala jednom gledaocu. Kleopatra obećava novac gledateljki koja je u teškoj materijalnoj situaciji i namerava da izvrši samoubistvo. Kako sama tvrdi sprečila je, inače, mnoga samoubistva. Trenutno radi na epohalnom otkriću "sprečavanja ljudskih tragedija. To će biti lansirano i svako će moći sebe naći u ovoj knjizi kad zapadne u krizu". Najčešći problemi ovih "medijskih" klijenata su "ljubavno-seksualne prirode", kako ih obično naziva proročica ili psihološki problemi. Ako "vidi" uticaj crne magije klijente poziva u svoju ordinaciju a ostalima preporučuje psihijatre. Česta tema nekih emisija su i napadi "žute štampe" na njenu "svetost". Iz emisije u emisiju stižu pisma podrške, poruke s pejdžera, telefonski razgovori u kojima "vernici" izražavaju svoju lojalnost. "Krunisana kraljica proroka" je 1994. god. organizovala VII kongres proroka. Brojni proroci za koje je, kako sama kaže, uglavnom čula iz novina a većinu i ne poznaje, trudili su se da demonstriraju svoje sposobnosti. Kako to obično biva na kongresima povela se rasprava o njihovoj osnovnoj delatnosti, proricanju budućnosti. Božidar Popović smatra da se budućnost može reprogramirati. To je izazvalo žučnu raspravu vidovnjaka koji su tu izjavu shvatili kao negiranje njihovog značaja. Međutim, Božidar je objasnio da je njihov značaj upravo u tome da predvide događaje da bi se nepoželjni izbegli.58

Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi odlaze kod vidovnjaka najčešće na osnovu preporuke59 a u manjem broju pod uticajem reklame. Međutim, oni ne dovode u pitanje veliki uticaj medijske kampanje. Psihološke studije reklame pokazale su da ljudi svesno racionalizuju zašto su recimo kupili baš taj proizvod. Međutim, "smatra se da su "nesvesni", nepristupačni motivi ti koji zapravo utiču".60 Da bi se došlo do adekvatnih rezultata o uticaju medijske propagande vidovnjaka potrebna su psihološka istraživanja, na primer, putem projektivnih tehnika, crteža, što nije u domenu mog istraživanja. Preporuka nekog kome verujemo može doći kao potkrepljenje za, recimo, reklamu koju smo do tada možda i ne usredsređujući pažnju slušali. Mnogi podaci koje prikupljamo u svakodnevnom životu opažanjem, ostaju pohranjeni negde u podsvesnom ili nesvesnom nivou. Ovaj vid interpersonalne komunikacije ima najviše propagandnih efekata jer se uspostavlja neposredna veza s osobom čije se pozitivno iskustvo uzima kao garancija uspešnosti. Iz navedenog se može zaključiti da zapravo nije reč samo o reklamiranju kojem je osnovni cilj da proda robu, odnosno navede ljude da koriste njihove usluge već, o jednoj vrsti propagande koja nastoji da ubedi i deluje na svest ljudi a zatim na verovanje i ponašanje, koristeći pomenute obrasce. Formira se jedan model po kojem verovanje u vidovnjaštvo i korišćenje njihovih usluga nije strvar praznoverice, sujeverja savremenog čoveka koji mu pribegava usled neznanja, nesigurnosti ili naizgled nerešivih životnih problema već, navodno, rezultat manifestacije stvarne natprirodne moći "nadarenih" pojedinaca, koja je dovela do otklanjanja problema ili tačno ukazala na buduće događaje. 59

57

TV Pink, Nedelja kod Minimaksa, 26. februar 1995. 58 Metro, 27. decembar 1994, 8-9; Telegraf, 28. decembar 1994,

40-41.

Kleopatra često izjavljuje da je najbolji vid reklame za nju preporuka njenih "zadovoljnih klijenata", Tajne br. 16, 1995, 53. 60 Tak M., Kako biramol Studija o ponašanju potrošača, Beograd: Nolit, 1979, 43.

Početak Novog milenijuma se bar na izvesno vreme razlikovao od perioda devedesetih godina u Srbiji. Vidovnjaci su se postepeno povlačili u ilegalu i pre donošenja Krivičnog zakonika Republike Srbije61 "masovno" iseljavali u Republiku Srpsku. Međutim, poslednjih nekoliko godina neodoljivo podseća na početak devedesetih. Samozvani astrolozi, numerolozi i tarot majstori preplavili su mnogobrojne privatne televizije, moderna tehnologija omogućila je nove oblike komunikacije putem Interneta, SMS poruka i mobilnih telefona, kao i nove oblike komercijalizacije okultizma.62 Medijski prostor vidovnjaka je sužen na specijalizovane časopise koji kontinuirano izlaze od devedesetih ali su se pojavili i novi kao što su Astro, Astrotajne, Iscelitelj. Specijalizovani časopisi kao što su, na primer, Zona sumraka, Čudo, Treće oko u toku 2005. i 2007. godine prate trendove zdrave ishrane, zdravog načina života ali ukazuju i na pojavu, veoma važnu i zanimljivu, za buduća istraživanja. Naime, časopis Zona sumraka daleko veći broj stranica posvećuje propagandi vidovnjaka, u proseku se u svakom broju nalazi više od 50 raznih vidovnjaka kako sam ih obuhvatila jednim imenom, međutim, terminologija je znatno bogatija u odnosu na devedesete63.

Pored onih koji ostaju verni klasičnom terminu kao "vidovnjak Daliborka Borota Dada iz Inđije" ništa manje nisu "vidoviti" ni bionergetičari i iscelitelji, fitoterapeuti, narodni lekari, duhovni iscelitelji kao što je Hadži ef. Hasan, vidoviti šaman Draginja, čudotvorac Dali, isceliteljka Nizami Al-Raissi, "starinska" proročica Gordana; vidovnjakinja i isceliteljka bulhanuma Lutvija Babajić, vidovita Radica, Coja, "Prvi evropski duhovni iscelitelj derviš Enver Imamović", ekstrasens Sonja, Desa i vidovita Kleopatra64. Ako je reč o istoj proročici sudeći po oglasu više nije "krunisanabalkanskaproročica" već "renomiranaproročicaširom Zemlj ine kugle", ukoliko prva nije dobila konkurenciju. Sudeći po šarolikoj slici alternativni oblici verovanja i prakse ujedinili su prostorebivše Jugoslavijea"mekazaproroke" se preselila iz Beograda u gradove Republike Srpske. Propagandne strategije su gotovo identične, i dalje kao glavna tema dominira crna magija: postoji spas od svake magije, čuvajte se urokljivih očiju, istinite životne priče o crnoj magiji uz obavezna svedočenja, bulhanuma skida najteže oblike crne magije, samo su neki od naslova u protekloj godini ali i izvori za neka buduća istraživanja.

3. Formalne karakteristike savremenog vidovnjaštva

61

Krivičnim zakonom se sankcioniše prevara i iznuđivanje, nadrilekarstvo, međutim, prevara mora da bude prijavljena i dokazana kako bi neki vidovnjak za to i krivično odgovarao. Krivično delo vračanja ne postoji kao što i ne postoji pravni stav po kojem vračanje može da se podvedejjod prevaru. 62 Mnogi vidovnjaci imaju svoje Intemet stranice, o njima se raspravlja na forumima a reklamiraju se i na stranicama posvećenim magiji, vidovnjaštvu, astrologiji i drugim "okultnim disciplinama". Videti: http://www. vidovitabranka.com/indexlJitml; http://www.vidovnjakigor.com/magia. htm: http://vidovitadžamila.com: http://www.mayspace.com/kraljica kleopatra 63 Videti prilog 7. Za razliku od devedesetih godina XX veka kad je većina vidovnjaka radila u Beogradu, u novom milenijumu većina radi u unutrašnjosti Srbiji i Republici Srpskoj.

Vidovnjačka praksa u Srbiji nije ni u periodu posle Drugog svetskog rata prestala u potpunosti. Održavala se, naime, iako marginalizovana, više u seoskim sredinama. Uglavnom tretirana kao sujeveije, opstajala je ilegalno kao vračarska delatnost. Revitalizacija vidovnjaštva danas poprima neke nove karakteristike ali u izvesnoj meri predstavlja i kontinuitet tradicionalne vračarske delatno64

Zona sumraka u toku 2005. i 2007. godine "reklame" vidovnjaka se ponavljaju, na primer, od broja 200 do 225.

sti. Mnogi vidovnjaci koriste koncepte tradicionalne narodne religije, najčešće u slučajevima kada se pozivaju na sposobnosti, umeća i znanja preneta putem nasleđa, obično po ženskoj liniji. Osnovna "inovacija" je, pre svega, javnost i legalizacija rada što omogućava otvaranje agencija, marketinšku kampanju i veći broj klijenata. Osim osnovnog rada s klijentima (individualna proročanstva), veliki broj njih javno, putem medija, tumači i predskazuje društvena zbivanja (kolektivna proročanstva). To im posebno omogućava marketinška kampanja koja potencira potrebu za takvim načinom saznavanja budućnosti. Primarna delatnost vidovnjaka je individualni rad s klijentima. Osnovni zadatak vidovnjaka je da proriče budućnost. Međutim, kao što se može uočiti i u deskripciji, ovaj cilj vidovnjačke prakse je gotovo u senci a potencira se rešenje problema. Najčešće se klijentu kao uzrok problema navodi crnomagijski uticaj. Vidovnjak znači akcenat stavlja na trenutno stanje pojedinca, nastoji da navodno reši problem ili bar ukaže na njegovo prisustvo i razrešenje u budućnosti. Neki smatraju da je najvažnije da klijentu naznače probleme koji ga čekaju u budućnosti kako bi ovaj pokušao da ih izbegne. Radi se znači, o različitim konceptima sudbine i razhčitim interpretacijama tih koncepata. Mogu se uočiti dva modela na osnovu kojih su formirane savremene predstave o sudbini. Prvi model se može odrediti kao tradicionalni jer predstavlja kontinuitet shvatanja sudbine koji srećemo u našoj narodnoj religiji. Radi se o"fatalističkom"65 verovanju u sudbinsku predodređenost koja je nepromenjiva. Drugi, savremeni model, nazvala sam alternativnim jer govori o eventualno potencijalnim sudbinskim scenarijima i pruža pojedincu mogućnost izbora. U savremenoj kulturi, dakle, ne postoji jasan i ko65

Empirijsko istraživanjeŽ. Trebješaninau okolini Svetozareva pokazalo je da 60% ispitanika ima visok stepen fatalizma. Trebješanin Ž, Politika i duša: psihopatologija nesvakidašnjeg iivota, Beograd, 1995,29.

herentan koncept verovanja u sudbinu66, već različite predstave koje bi se mogle podvesti pod navedene modele. Naravno, u praksi mogu se sresti varijacije i međusobne kombinacije ova dva modela kao i mogućnost mnogobrojnih interpretacija. Vidovnjaku se pripisuju zasluge ne samo za otkrivanje već i menjanje sudbine. Na primer, veruje se da je nasledno prokletstvo sudbinski predodređeno i prenosi se s generacije na generaciju, a kao što smo videli, vidovnjak može da otkloni njegovo negativno dejstvo. Na osnovu deskripcije mogu se identifikovati dva osnovna tipa vidovnjaka. 1) klasičan tip vidovnjaka proroka, 2) vidovnjak tipa iscelitelja. Primarna delatnost prvog tipa je daproriče budućnost dok je drugi tip, pre svega, usled posedovanja bioenergije, sposoban i da isceljuje. Vidovitost je kod izvesnog broja bioenergetičara prateća pojava koju koristi u bioenergetskim tretmanima ali i u proricanju budućnosti. Pojedini se deklarišu kao bioenergetičari ali najčešće nastupaju kao vidovnjaci. Akcenat je zapravo na načinu na koji su dobili ove moći tj. sposobnosti. Time što im je "neka viša sila" podarila veliku količinu bioenergije koja u "njihovim rukama" ima lekovitu moć. Inače vidovnjaci drugog tipa sebe smatraju superiornijim u odnosu na prve i ne cene način na koji većina njih radi ocenjujući ga kao šarlatanstvo. Neki bioenergetičari navodno imaju sertifikat, o posedovanju izuzetne količine bioenergije, izdat od strane neke zvanične institucije (na primer, Institut u Vinči), što im daje za pravo da sebe smatraju moćnijima od vidovnjaka prvog tipa. U svojoj praksi koriste različite tehnike. Izdvojiću dva tipa gledanja: 66

Obično se tek naknadno nešto identifikuje kao sudbinsko. Naime, obično se događaji koje smo želeli da promenimo a pored svih nastojanja nismo uspeli ili nemamo racionalno objašnjenje za neki sled događaja, u kolokvijalnom govoru objašnjavaju kao sudbinski predodređeni.

1) neposredno "gledanje" - direktnim kontaktom s klijentom (ili putem telefona) pri čemu ne koriste pomoćna sredstva. Usmeravanjem na kontakt s određenom osobom bilo njenim prisustvom, bilo putem fotografije ili telefona, vidovnjak prenosi vizije i informacije koje dobija; 2) posredno "gledanje" pri čemu koriste određene a) tradicionalne tehnike i pomoćna sredstva preuzeta iz tradicionalnog gatanja (pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg osobe stavljen u čašu vode, hiromantija); b) savremene tehnike (koriste fotografiju, radiesteziju, numerologiju). Neki seopredeljuju za jedno pomoćno sredstvo, dok neki koriste kombinacije tehnika u zavisnosti od slučaja. Za sve njih je karakteristično da im ta sredstva pomažu da se usredsrede na vizije i informacije, znači kao neki vid koncentracije. Vidovnjak veruje u svoju moć, mada sebe smatra običnim čovekom (sem Kleopatre koja je kraljica i "sveta" osoba a ne običan smrtnik67) što većina njih često naglašava u razgovoru. Izvor moći je božanske prirode.68 Glavni motiv vidovnjaka je da svoju moć iskoriste u praktične svrhe, pružanje pomoći ljudima. U komunikaciji s klijentom nastoji da iskoristi i neke svoje intuitivne sposobnosti kao što su psihološka procena klijenta. Shodno tome katkad nastupa i kao psihoterapeut amater. Glavni preduslov uspešnosti tretmana je da klijent veraje u vidovnjakove sposobnosti. Većina klijenata tvrdi da se vidovnjaci po fizičkom izgledu ne izdvajaju od ostalih ljudi69, osim što kod nekih uočavaju specifične oči ili pogled.70 67

Izjava koju obično više puta ponavlja u svakoj televizijskoj emisiji. 68 Napomenula sam da "božansko" vidovnjaci različito poimaju. 69 Mada neki ispitanici naglašavaju neobičan izgled Trgovčevića, Kleopatrinu navodnu promenu pola, neobičnu izražajnost očiju kod nekih vidovnjaka ili u dva slučaja neki fizički nedostatak. 70 Sami vidovnjaci nastoje da naglase specifičnost svog pogleda. Karakteristične su fotografije nekih vidovnjaka u časopisima.

Na osnovu deskripcije mogu se izdvojiti dve grape klijenata. Prvoj pripadaju oni koji dolaze kod vidovnjaka usled nekog životnog problema, u tom smislu ih interesuju i budući događaji. Drugoj grapi pripadaju oni koji dolaze iz radoznalosti. Prva grapa je daleko brojnija, naročito u vreme veće ekonomske krize 1992-1994. godine. Naime, bilo je malo onih koji bi iz čiste radoznalosti platili tretman koji se kretao i do 100 DM, dok je za otklanjanje crne magije kod nekih trebalo izdvojiti i do 1000 DM. Podsetiću samo da su u vreme najveće inflacije plate bile manje i od 10 DM. 3.1. Bela i crna magija: Delatnost vidovnjaka neodvojivo je povezana s predstavama o magijskom dejstvu. Verovanje u magijsko dejstvo budi neku latentnu želju za tajanstvenim sposobnostima, oživljava potrebu za čudotvornim.71 U svakodnevnom govora za fascinantne, lepe stvari obično kažemo da su magične, nešto ili neko nas opčinjava. U zavisnosti od konteksta ovi pojmovi imaju različito ali slično značenje: privlačnost, opijenost, zaljubljenost, uglavnom pozitivnu konotaciju. Sama reč magija, na dragoj strani, izaziva često nespokojstvo i asocira na crnu magiju. U našoj narodnoj religiji za magijsko delovanje se koristi termin vračanje. Verovalo se da vračanjem, navodno, čovek može da utiče na atmosferske pojave (da zaustavi gradonosne oblake), raši mostove, povampiri mrtvaca, usmrti čoveka i drago. U narodu se koristi i termin "vražati" koji označava ovu delatnost vražjim (đavoljim) poslom.72 Podela prema karaktera cilja koji se želi postići na belu i crnu magiju postala je opšte prihvaćena u konvencionalnom govora i uglavnom prihvaćena u nauci. Bela se tako vezuje za sve 71

Malinovski, B., Magija, nauka i religija, Prosveta. Beograd,

1971,72. 72

Srpski mitološki rečnik, Beograd: Nolit 1970. s. v. vračanje.

ono što je dobro, crna za zlo. Jedna je javna, druga je tajna, "okultna". Bela se najčešće izvodi i za potrebe celokupne zajednice ili grupe, kao što je to slučaj i u našoj tradicionalnoj kulturi, dok se crna izvodi uglavnom za potrebe pojedinca. Razlikovanje bele i crne magije nije uvek eksplicitno izraženo. Naime, sa stanovišta pojedinca koji obavlja jedan magijski ritual, ona može biti bela, dok sa stanovišta "žrtve" ona je svakako crna. Naizgled, ljubavna magija trebalo bi da predstavlja oblik bele magije. Međutim, samo sa stanovišta devojke i mladića (koja izvodi određenu magijsku radnju da bi se muškarac ili devojka, koji inače ne pokazuje interes za nju, zaljubio/la) to bi bila bela magija. Veruje se da takva zaljubljenost nije obična već dobija simptome patološke zaljubljenosti. Muškarac u nekim slučajevima može i da poludi. Svakako da je s njegovog stanovišta ovo vid crne magije. Veoma je teško u praksi razlikovati belu i crnu magiju. Teorijski se može odrediti razlika u odnosu na cilj koji se želi postići, generalizacijom da neka magijska radnja ima pozitivan ili negativan efekat tj. da izaziva dobro ili zlo. Ako na primer, devojka primeni neku magijsku radnju da bi ubrzala venčanje s mladićem s kojim se već dugo zabavlja, a koji okleva da joj ponudi brak, da li je to bela ili crna magija? Vidovnjaci sebe često smatraju belim magovima, čak se neki i javno deklarišu kao takvi: Lav Geršman73, Darko Jovanović, 4 Ljubiša Todorović.75 Lav Geršman svoju "magijsku pripadnost" simbolički izražava nošenjem isključivo belog odela. Sebe smatraju belim magovima jer se "bore" protiv crne magije ne samo direktnim otklanjanjem njenog negativnog dejstva već i preventivom. Naime, ako klijent i nije pod uticajem crne magije često procene da je njegova energija slaba i tako podložna 73 74 75

Večitifenomeni, br. 1, april 1998,12. Na više mesta ali pogledati, Radio TVRevija, br. 1468,13.4.1995. Svet, 27.4.1998.

uticajima negativne energije, te mu je potrebna izvesna zaštita u vidu talismana, zapisa. "Preventiva" je kod nas veoma razvijena. O tome svedoče brojne agencije koje reklamiraju svoje talismane, amajlije i razne vidove zaštite.76 Bela i crna magija su međusobno suprotstavljene, pa se neuspeh jedne pravda upotrebljenim moćnijim sredstvom druge. Tako vidovnjak za neuspeh svog belomagijskog dejstva u otklanjanju cme magije, po pravilu opravdanje nalazi u jače obnovljenoj cmoj magiji. Neuspeh cme magije tj. efekat koji je po pravilu izvestan, pravda se greškom u magičnom postupku ili upotrebljenim moćnijim sredstvom u suprotnom, tj. belomagijskom smeru. Veću pažnju posvetiću problemima čiji je uzrok navodno crnomagijsko delovanje. Uočila sam dva koncepta predstava o crnoj magiji: 1. Tradicionalni koncept po kojem se pod cmom magijom podrazumevajudelatnostiunarodupoznate kao "nabacivanje čini" i uroci. 2. Savremeno shvatanje po kojem se cma magija određuje kao dejstvo negativne energije koja se izražava na različite načine: a) mentalnim putem negativne misli mogu da proizvedu efekte, čak i bez jasne namere, odnosno nesvesno; b) svesno usmeravanje negativnih misli na željeni objekat; c) preuzimanje konkretnih akcija koje se podvode pod prvi model "nabacivanje čini", s tim što se ovo ponašanje "obogaćuje" verovanjem da je za delotvornost rituala neophodno usmeriti negativnu energiju. Prvi model je najvećim delom preuzet iz tradicionalne kulture, ali znatno redukovan, dok se drugi model može smatrati najvećim delom produktom savremene kulture ali s izvesnim elementima preuzetim iz tradicionalne (2c). 76

Videti prilog u dokumentaciji 1.

Prvi tradicionalni model podrazumeva postojanje "edukovanog" magijskog funkcionera koji se angažuje za potrebe klijenta ali i prigodne crnomagičare koji primenjuju poznate "recepte". Drugi model implicira da se crnom magijom mogu baviti svi: jer ko je taj izuzetak bez i jedne negativne misli u svom životu, bila ona na svesnom ili nesvesnom nivou? Na osnovu deskripcije zaključila sam da su predstave o crnoj magiji velikim delom kontradiktorne i da je tradicionalan crnomagijski čin znatno redukovan, odnosno, sveden na tehničku radnju koju crnomagičar može da proprati prigodnim rečima jednostavno namenjujući je određenoj osobi, s formulacijom cilja koji želi da ostvari. Radi se o improvizacijama tradicionalnog "nabacivanja čini" koje su prilagođene urbanoj kulturi. Naime, redukovanje se odnosi kako na sredstva koja se koriste, tako i na neke tradicionalne propise vezane za vreme i mesto obavljanja rituala.

4. Značenja i funkcije savremenog vidovnjaštva Vidovnjaštvo sam definisala kao latentnu sposobnost vančulnog "gledanja" koja ukida prostorno-vremenska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Rezultat su informacije koje mogu imati određeni efekat na ovostrani život a koje pojedinac i delimično, zajednica smatraju korisnim. Poći ću od Ličovog razlikovanja ljudskih akcija (ponašanja) na: prirodne, biološke aktivnosti tela, tehničke radnje (dalje ću upotrebljavati termin instrumentalne) i ekspresivne radnje.77 Instrumentalne radnje su one radnje koje utiču da se izmeni fizičko stanje spoljnog sveta, dakle, utiču i na promene u životu po-

jedinca, društva; ekspresivne radnje su one koje o nečemu i nešto govore. Lič je napomenuo da se ne može povući jasna linija razdvajanja i da na primer jedna instrumentalna radnja može imati ekspresivne implikacije. Međusobna isprepletanost instrumentalnih i ekspresivnih radnji je naša svakodnevica koju najčešće nesvesno proživljavamo. Ekspresivne radnje omogućavaju interpersonalnu komunikaciju. I one mogu imati svoje eksplicitno i implicitno značenje. Vidovnjačku praksu u Beogradu tretiraću kao ekspresivan čin u kojem glavni akteri, vidovnjaci i klijenti stupaju u simboličku interakciju. Vidovnjaštvo je fenomen koji nam simbolično "govori" najviše o pojedincu i njegovom shvatanju sveta i života. Korišćenje vidovnjakovih usluga je po pravilu individualni, intimni doživljaj. Nastojaću da ustanovim koja eksplicitna i implicitna značenja ima ovaj fenomen pre svega na nivou pojedinca - vidovnjaka i klijenta. Polazeći od funkcionalne teorije pokušaću da pokažem kako čovek današnjice nastoji da nesvakidašnju moć vidovnjaka iskoristi za zadovoljenje svojih potreba.78 S obzirom da moj cilj nije toliko da objasnim koliko da razumem: zašto urbani čovek pribegava zadovoljenju izvesnih potreba odlaskom kod vidovnjaka?; čine mi se plodotvornije ideje Malinovskog koji zagovara unutrašnji uvid u motive, subjektivna značenja, ostvarene i neostvarene želje jednog subjekta. Nastojaću tako da, ovaj fenomen posmatram pre svega u kontekstu individue, delimično u kontekstu grupe (u ovom slučaju porodice). Marginalizovan od strane društva ovaj fenomen ipak ostvaruje izvesne pozitivne i negativne funkcije i na određene društvene segmente, kao i društvo u celini. Delimično će biti uočene i društvene implikacije.

78 77

Lič E., Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta, 1983, 16.

Malinovski B., Naučna teorija kulture, Beograd: Zodijak, Vuk

Karadžić, 1970.

Aktivnost koju individua preuzima ima određeno značenje za nju, značenje kojeg je ona svesna. To su zapravo neki motivi, subjektivne namere koje pokreću na određenu aktivnost radi ostvarivanja konkretnog cilja. Svakako da u takvoj aktivnosti subjekat može da izazove i neke nenameravane posledice79 kojih nije svestan. Za Mertona su upravo latentne funkcije one objektivne posledice koje nisu ni nameravane ni prepoznate.80 Međutim, smatram da je osnovna odredba ove teorije primenjivija na primitivna društva. Kada su savremena društva u pitanju često ne možemo sa sigurnošću tvrditi da subjekat nije svestan posledica svoje akcije. Možda je on preuzeo određenu aktivnost a da pri tom nije imao jasno pretpostavljene i nameravane posledice, ali one se vremenom mogu iskristalisati tako da ih i pojedinac, nosilac akcije, postane svestan. Tada one mogu zapravo preći iz svoje latentne funkcionalnosti u manifestnu. I sam Merton u kasnijim radovima ne isključuje mogućnost da "latentne funkcije postanu opšte priznate (pa tako nisu više latentne)",81 ali napominje da se o ovom važnom problemu neće diskutovati u navedenoj publikaciji. Tako često isticana integrativna funkcija sakralnih i sekularnih rituala, koja se po pravilu smatra latentnom i neprepoznatom (nesvesnom) od strane samih učesnika, ne važi uvek za savremena društva. Naime, svi imamo veoma jak emocionalni doživljaj zajedništva prilikom ceremonija, implicitno mi smo deo grupe, zajednice i često smo toga svesni. Znači, smatram da u slučaju latentnih funkcija ne bismo smeli biti tako isključivi kad ih primenjujemo na savremena društva. Uputnije je govoriti o implicitnim funkcijama i posledicama kojih subjekat može ali ne mora da bude svestan, što ću ja dalje i činiti. Posledice zatim, mogu imati 79 Merton R., O teorijskoj sociologiji, Zagreb: CDD Savez socijalističke omladine Hrvatske, 1979,115-116. 80 Ibid., 116, Merton je uočio manifestne i latentne funkcije. 81 Ibid., 137.

određene pozitivne i negativne implikacije po druge, odnosno po društveno i kulturno okruženje. U tom smislu, znači, mogu biti i funkcionalne ali i disfunkcionalne istovremeno u zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatraju. Naime, one mogu biti za pojedinca funkcionalne dok za društvo ili neki njegov segment disfunkcionalne. Tako npr. fenomen vidovnjaštva ostvaruje izvesne pozitivne funkcije za vidovnjake i klijente ali za pravoslavnu crkvu može biti disfunkcionalan jer doprinosi slabljenu autoriteta crkve i osipanju njenih vernika. Na nivou pojedinca jedna aktivnost može biti i funkcionalna i disfunkcionalna, što ću pokazati u analizi. Pretpostavljena sposobnost vidovnjaka da "vidi" izvan prostorno-vremenskih ograničenja, oduvek je tretirana kao izuzetna moć. Neophodno je, stoga, početi od analize osnovnih predstava o ovoj moći. Na osnovu deskripcije može se zaključiti, iako često nije eksplicitno izraženo, da vidovnjaci svoju moć vidovitosti shvataju kao nadarenost koja im je data. Većina smatra da je "darodavac" sam Bog ili njegov "poslanik" kao npr. u slučaju Kleopatre sv. Nikola. Vidovnjaci koji poseduju bioenergiju uglavnom svoj talenat smatraju rezultatom veze sa nekom astralnom, kosmičkom inteligencijom. Ima i onih koji smatraju da je u pitanju nešto neobjašnjivo, neka "viša sila" za koju nemaju niti adekvatan termin niti adekvatno objašnjenje. Povremeno insistiranje vidodnjaka da sve ono što rade "ide preko Boga" ili "od Boga" zatim, isticanje povezanosti sa pravoslavnom crkvom kroz korišćenje nekih posvećenih relikvija i odlaženje u crkvu, govore o određenom nastojanju: prvo, da ukažu na izvor njihove moći i komunikaciju s onostranim, da predstave sebe kao božjeg eksponenta i drugo, da prikažu kako se ne radi o verovanju i ponašanju koje je u suprotnosti s pravoslavljem. Šta znači za vidovnjaka posedovanje natprirodne moći i kako je on stiče? Videli smo, mogućnost da je iskoristi u praktične svrhe pružanja pomoći i obezbedi sebi relativno stabilnu profesiju i

dobar izvor prihoda. Moć mu je navodno data nezavisno od njegove volje, ako je nasledna - dopunjena je tajnim znanjem. Data mu je i sposobnost da kontroliše svoje moći i izaziva kad god je to potrebno. U toku istraživanja nastojala sam da utvrdim trenutak u kojem vidovnjak stiče moć. Odgovori su uglavnom bili rođenjem. Međutim, nema indicija koje bi navele na zaključak, odnosno potvrdile da se to "događa" baš u tom trenutku. Niko od njih nije pokazao ili imao neki znak koji bi upućivao da je rođena beba, budući vidovnjak.82 Pokazala sam u deskripciji da je većina preživela neku tešku bolest ili kliničku smrt, kao i doživela neku tešku nesreću. Takve bolesti i rezultati nesreća su enigme za oficijelnu medicinu, ne mogu da ih dijagnosticiraju, a u narodu se obično kaže za nekog da je "zamro". Bolest se javlja iznenada, spontano i manifestao predstavlja zdravstvenu krizu kao i u životu bilo kojeg pojedinca. Ovaj "neobjašnjiv" događaj u životu vidovnjaka tretiraću kao oblik simbohčke predstave smrti i ponovnog rađanja koji je neophodan da bi se pojedinac uveo u novi status. Bolest i klinička smrt su na granici ovostranog i onostranog, potrebno je, kao vid inicijacije da vidovnjak pređe granicu i okuša svet iz kojeg će kasnije izvirati informacije i vizije, odnosno, njegova moć. Ne postoji, znači, društveno organizovana inicijacija koja će uvesti posvećenika u novi status i pružiti mu legitimitet za njegove do tada latentne sposobnosti. Pre bi se moglo reći da su samozvani proroci legitimitet stekli putem drugih mehanizama propagande, a jedan segment te propagande je konstrukcija urodene ili stečene moći. Posmatrano u religijskom kodu koji se iskazuje u odnosu između onostranog i ovostranog, između svete i profane realnosti, implicitaa poruka verovanja je da njegova moć potiče iz oblasti 82

U tradicionalnoj kulturi se obično natprirodne sposobnosti iskazuju kroz neki poseban znak prlikom rođenja, na primer, zduhać i veštica se rađaju u košuljici.

svetog. Svako "gledanje" vidovnjaka predstavlja prevođenje "jezika" svetog na profani "jezik". On znači svaki put prelazi granicu između ove dve realnosti i uspostavlja komunikaciju s realnošću u kojoj su pohranjene sve informacije vezane za ovostrani svet, u kojoj ne važe principi profanog vremena, pa se tako prošlost, sadašnjost i budućnost odvijaju istovremeno. Navodna prirodna, profana obdarenost, kako je neki shvataju, na taj način dobija religijsku potvrdu. Neki od njih su, zatim, eksplicitao imali različite vizije i ukazanja kroz koja im je moć samo potvrđena. Vremenom dobijena moć počinje da se ispoljava na različite načine. Po rečima vidovnjaka, sredina ih još u toku detinjstva tretira kao čudnu i neobičnu decu. Smatram da se u kontekstu religijskog "jezika"83 inicijacijska bolest može tretirati kao trenutak u kojem vidovnjak dobija moć od neke "više sile". Prevedeno na naučni "jezik", akcenat na volji neke " Više sile" je iracionalno opravdanje za moć koju divinator sebi pripisuje. Zatim se njegova moć na razne načine potvrđuje i nadograduje. Pre svega medijskom promocijom a zatim i glasinama. "Slika o čarobnjaku se stvara izvan magije. Nju stvara bezbroj glasina, čarobnjak jedino treba da liči na svoj portret".84 Lična svedočenja i glasine o čudesnim isceljenjima, ostvarenim proročanstvima, otklonjenoj crnoj magiji, imaju najviše efekta ne samo u medijima već i u interpersonalnoj komunikaciji manjih grupa. Veliki broj prijemnika informacije postaje dalji "relej" za emitovanje glasina. Tako se stvara jedna mitologija koja predstavlja glavni oslonac za verovanje a koja u manjoj ili većoj meri prati svakog vidovnjaka, bilo da se mit o njemu prenosi javno, putem medija ili putem preporuke. Uloga ovih mitova je da posvedoče i pruže poverenje u moć i delotvornost vidovnjaka. Javno mnjenje stvara i vidovnjaka i njegov uti83

Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (II dopunjeno

izdanje), Beograd: XX vek, 1997,13. M

Mos M., Sociologija iantropologija 1, Beograd: Prosveta, 1982, 91.

caj.85 Udeo u izgradnji vidovnjakove moći najviše imaju klijenti a zatim, nosioci vlasti i javno mnjenje, time što omogućavaju ili čak kreiraju nesmetanu medijsku kampanju. To nam govori da su vidovnjaci svoju moć zapravo "stekli" zahvaljujući sposobnosti da ostvare komunikaciju86 u profanoj sferi a ne u sakralnoj. Tačnije manipulišući svetim manipulišu potrebama klijenata. Kako smatraju teoretičari racionalnog izvora, kao što je Janakon, ljudi žele obično iste stvari: sigurnost, materijalno blagostanje, utehu, razonodu, sreću. Kako će zadovoljiti te potrebe zavisi, pre svega, od ponude. Finke i Janakon ističu da se religija ne menja u zavisnosti od promena u željama i potrebama potrošača, već u zavisnosti od ponude religijskih proizvoda.87 Međutim, svakako ne bi trebalo zanemariti društvene, političke i istorijske okolnosti koje pogoduju da se u jednom trenutku plasiraju alternativna verovanja koja će se nametnuti kao kompetentna za zadovoljenje navedenih potreba. Osnovni motiv vidovnjaka je da pruži pomoć klijentu u rešavanju problema i da mu predoči buduće događaje, odnosno sudbinu. Vidovnjak sebi pripisuje veoma važnu ulogu divinatorahumaniste. Implicitno ova delatnost znači za njega veoma dobar izvor prihoda. Ako je verovati Kleopatrinim astronomskim ciframa divinacija je postala prava "Meka za trgovce". Moćni vidovnjak implicira nemoćnog klijenta. Njihov međusobni odnos prećutno je obojen ovim osećajem. Većina klijenata ima nelagodan osećaj i kada odluči da poseti vidovnjaka. Motiv

klijenta, eksplicitno izražen je da sazna buduće događaje i reši svoje probleme. Međutim, on ne zna rezultat akcije unapred. Neizvesnost vezana za sadržaj proročanstva povećava osećaj nesigurnosti, napetosti koja se zadržava i u toku samog kontakta s vidovnjakom. Jedan od razloga tome je što vidovnjak vlada situacijom. Nemoćni klijent, zaokupljen željom da sazna budućnost ili nekim problemom, nesiguran, uplašen očekuje pozitivno razrešenje. Otuda latentni strah i od samog vidovnjaka. Upravo zbog njegove moći u koju veruje i sam klijent, on oseća neprijatnost jer nikad ne može biti siguran da li će moć biti usmerena na njegovu korist ili štetu. Istraživanje je pokazalo da većina klijenata zaboravi ono što im vidovnjak ispriča. Zapamti samo veoma upečatljive momente i generalno proročanstvo da ga očekuje "dobra" budućnost ili neki neprijatan događaj, a i tada uglavnom to ne utiče bitno na njegovo ponašanje.88 To nam govori da bismo mogli da posumnjamo u njegov primaran motiv da sazna budućnost. Zašto bi se tako odnosio prema pruženom saznanju ako ga ne koristi u konkretnim životnim situacijama? Verovanje klijenta u mogućnost proricanja budućnosti dakle, ima neko implicitno značenje. Ono je povezano sa predstavom o ljudskoj sudbini. Neophodno je bilo utvrditi, na osnovu istraživanja, kakva su savremena shvatanja sudbine, što je i učinjeno u deskripciji i formalnoj analizi. Najpre ću se osvrnuti na tradicionalno shvatanje sudbine u našem narodu. Napomenula sam da se radi o jednom konceptu koji nije do kraja osmišljen i stoga obiluje izvesnim kontradikcijama. Verovanje u sudbinu svoj izraz nalazi u predanjima, mitovima, magijskim radnjama.89 U tradicionalnoj kulturi poznat

85

Ibid., 101. U odeljku "medijska promocija vidovnjaka", može se videti na koji način oni to ostvaruju. 87 Finke R., i Iannaccone L. R., The illusion of shifting demand: supplay-side explanations for trend and change in the American religious market place, Annals of the American Association of political and Social Science 527, may 1993,27-39. Navedeno prema: Hamilton M., op. cit., 372. 86

88 Naravno, ima izuzetaka u slučajevima kada je u pitanju želja za rešenjem nekog problema ili kada je proročanstvo "loše". 89 0 tomenavišemesta. Srpskimitološkirečnik, Nolit, Beograd, 1970,

s. v. sudbina, suđenice, usud., Zečević S., Mitska bića srpskih predanja,

Beograd: "Vuk Karadžić", Etnografski muzej, 1981.

je fatalistički odnos prema sudbini. Naime, veruje se da je sudbina unapred određena i nepromenjljiva, da je u krajnjoj instanci90 propisuje sam Bog. Razumljivo je da će upravo preko njega izvesni pojedinci nastojati da tu sudbinu i saznaju. Kao što se vidi u formalnoj analizi91 postoje dva modela shvatanja sudbine. Nisam uspela da utvrdim da li postoji korelacija između onih koji veruju u sudbinu po prvom modelu i onih klijenata koji svoje saznanje upravo zbog toga i ne koriste u praktične svrhe, (da izbegnu neželjene situacije). Oni znači odlaze kod vidovnjaka samo da bi saznali šta mogu da očekuju iako veruju da se to ne može promeniti. Na drugoj strani su oni vidovnjaci i klijenti koji veruju u "alternativnu" sudbinu. Pruženi su alternativni putevi sudbine, od pojedinca zavisi kojim će putem krenuti. Možemo samo da pretpostavimo da oni koji veruju u ovakav model sudbine preduzimaju određene aktivnosti kako bi izbegli negativno proročanstvo. U istraživanju je to potvrdio mali broj primera. Nemoguće je tačno utvrditi koji koncept preovlađuje u savremenoj kulturi. Iskazi ispitanika su često bili kontradiktorni. Utisak je da je još uvek prisutnije verovanje u nepromenjljivost sudbine sa tendencijom ka alternativnom modelu. 90 O tome svedoče i narodne izreke koje su još uvek u upotrebi, "Nije komeje rečeno nego od Boga suđeno", "Božja volja"; "Tako jeste od Boga suđeno"; "Nekom sejajapeku, anekom suzeteku", "Muka dušu ne vadi, nego suđen dan" ili savremenije "onaj "inženjer"gore je već sve odredio". 91 Dva modela po kojima savremeni čovek gradi svoju predstavu o sudbini: 1) sudbina je nepromenljiva; 2) sudbina je altemativna. 1. Vidovnjaci i klijenti smatraju da ipak treba saznati sudbinu da bi čovek mogao da se psihološki pripremi i lakše podnese, (primer klijenta koji to potvrđuje: doživeo je saobraćajnu nesreću, operaciju, razvod braka. Podneo je sve lakše, kako sam kaže jer se "pomirio sa sudbinom.

Vidovnjaci, br. 2, Beograd, 1994, 21.

2. Zadatak vidovnjaka je da ukaže na moguće puteve sudbine i šta oni donose. Klijent sam bira kojim će putem krenuti.

U konvencionalnom govoru budućnost i sudbina često se upotrebljavaju kao sinonimi. U svakodnevnom životu neprestano smo izloženi situacijama u kojima nam je, smatramo, pružena sloboda izbora. Biramo prostor u kojem ćemo živeti, obrazovanje koje ćemo steći, profesiju kojom ćemo se baviti, bračnog partnera i drugo. Ovaj privid slobode izbora tek u vanrednim situacijama se ruši i većina je sklona da neke događaje ipak interpretira kao sudbinu koja ne zavisi od njihovog izbora, želja, ponašanja. Čovek je sklon da tek naknadnim iznalaženjem razloga za neočekivane događaje, neispunjene želje, utešno sve pripisuje sudbinskom predodređenju. Često čujemo ono "pomirio se sa sudbinom". To nam govori da verovanje čoveka u sudbinu ima smisla tek kada se nešto vanredno doživi. Većina klijenata tvrdi da je tek nakon proživljenih situacija konstatovala da se radi o proročanstvu vidovnjaka. Mirenje sa sudbinom za pojedinca ima psihološki efekat, omogućava mu da proživljeno lakše prihvati bez preispitivanja stvarnih uzroka. Ostvarena proročanstva postaju, prema modelu verovanja u nepromenljivost sudbine, upravo potvrda one sfere realnosti koja utiče na profanu a koja je neupitna. Deo "sudbine" je da traga za tom višom realnošću. Zašto je čoveku potrebno da sazna budućnost? Većina antropologa se slaže da čovek neprestano teži da stvori iole organizovanu sliku sveta koja će mu poslužiti u svakodnevnom životu. Teži da u određenim okvirima osmisli svoje mesto u svetu, svoju egzistenciju. Kada je budućnost u pitanju takve intervencije su najmanje moguće. Ona nosi neizvesnost, rada nesigurnost. Slažu se gotovo svi da "sva ljudska bića imaju duboku psihološku potrebu za osećanjem sigumosti koje potiče od saznanja gde se čovek nalazi".92 Ista tvrdnja važi ne samo za prostornu, o kojoj Lič u ovom slučaju govori, već i za vremensku orijentaciju. Čoveku smeta neodređenost i neprestano očekivanje onog sutra. 92

Lič E., op. cit., 80.

Na nivou klijenta verovanje u moć vidovnjaka, da predvidi budućnost i pomogne u rešavanju problema, govori o njegovoj nemoći da za određene životne situacije iznađe racionalna rešenja te pribegava iracionalnim. Čovekovu nesigurnost i nespokojstvo ne izaziva samo nemoć da "zaviri" u budućnost, moje istraživanje je pokazalo da čovek tu nesigurnost i nemir sve više oseća kada je u pitanju prošlost a što je još važnije ni sadašnjost nije više u njegovim rukama. To je naročito naglašeno kod nas koji živimo u kriznim vremenima i prostorima. Revitalizacija verovanja u vidovnjačke sposobnosti i moći, naročito njihova ekspanzija karakteristična za naše vreme, upravo nam govori da je ta nesigurnost dostigla visok stepen. Rezultati istraži vanj a izneti u deskripciji pokazuju da većina klijenataodlazi kod vidovnjaka radi nekog problema. Ako ne očekuju konkretno rešenje problema, kao motiv navode i saznanje kako će se problem dalje razvijati i očekivanje da će saznati način i vreme njegovog razrešenja. Na osnovu onoga što sam do sada rekla, može se zaključiti da je važan, znači, sam čin "gledanja" u budućnost, kao takav. Čovek na taj način pridaje značaj i osmišljava jedan segment koji ne može spoznati na uobičajen način.93 Nakon što čovek sazna svoju sudbinu od vidovnjaka on je potiskuje u nesvesno. U protivnom to saznanje bi bilo preveliko opterećenje za funkcionisanje u profanoj realnosti u kojoj vladaju racionalni principi. Tretirala sam vidovnjake kao medijume koji omogućavaju prelaz iz jedne profane sfere u sferu svetog. Kada budućnost postane sadašnjost javlja se deja vu iskustvo. Time ne želim da kažem da su vidovnjaci zaista vidoviti, već da su nekim klijentima pogodili buduće događaje. Poznato je naime, da u gotovo svim vrstama gatanja onaj kome se gata dobija najčešće uopštene odgovore. Vidovnjak na taj način sa93

Redklif-Braun A. R., Struktura ifunkcija u primitivnom društvu,

Beograd: Prosveta, 1982,210.

mo navodi klijenta da svoj problem sagleda iz drugačijeg ugla. Od klijenta zavisi koliko je sposoban da tako uopštene iskaze primeni na svoju situaciju. Koliko su ostvarena proročanstva rezultat stvarne vidovitosti, slučajnosti94 ili nečeg trećeg, kao što sam napomenula u uvodu, nije predmet niti jedno od pitanja na koja pokušavam da odgovorim. Birajući iracionalan način dolaženja do određenih saznanja, ni vidovnjak ni klijent u velikom broju slučajeva, se ne ponašaju do kraja iracionalno, Naime, "gledanje" u budućnost se pretvara u međusobni razgovor u kojem, po opisu klijenata, vidovnjak često nastupa kao psihoterapeut-amater a klijent kao pacijent. Poznato je da psihološko olakšanje za pojedinca predstavlja mogućnost da svoj problem ispriča makar i licu koje zato nema profesionalnu kompetentnost. Sve je više ljudi koji takvu osobu ne nalaze u svom okruženju. Vidovnjak za njih znači jednog "slušaoca" koji je često sposoban i spreman za empatiju. Eksplicitna funkcija vidovnjaka je da proriču budućnost i rešavaju probleme klijenata. Istraživanje je pokazalo da ova druga uloga sve češće postaje primarna za klijente. Na nivou pojedinca, u ovom slučaju vidovnjaka, implicitna funkcija verovanja u moć i delatnost koju obavlja je veći društveni ugled i status u društvu, bolji materijalni položaj. Ona predstavlja kanal vertikalne društvene mobilnosti sa stanovišta jedne velike grupe ljudi, samog vidovnjaka i onih koji mu veruju. Tako Kleopatra ističe svoj status imanentne "kraljice proroka" koju konsultuju i 94 U tom smislu, zanimljiva je Jungova teorija "sinhroniciteta" zbog koje je naj više kritikovan. Radi se zapravo o jednom od osnovnih pojmova koje je Jung koristio u proučavanju onostranog. Sinhronicitet, što bi značilo "značajna slučajnost" je fenomen koji se dešava kad se dva ili više događaja, sami sa svojom sopstvenom uzročnošću, dese istoviemeno bez vidljivog razloga i stvore značajan rezultat. Kod nas prevedeno delo i interesantna interpretacija ove Jungove teorije je: Progof A., Sinhronicitet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria: Atos, 1994.

političari. Na drugoj strani veliki je broj onih koji i javno vidovnjake ocenjuju kao prevarante i šarlatane. Implicitna funkcija na nivou pojedinca-klijenta je zapravo psihološka funkcija, zadovoljena emocionalna potreba za pružanjem samopouzdanja i sigurnosti. Proricanje često samo opravdava naša očekivanja i pruža nadu da će zaista tako i biti. Naizgled postoji velika kontradikcija između naučno-tehničkih postignuća čoveka i ponašanja onih koji veruju u maglovita predskazanja vidovnjaka. U svetu a i kod nas postoje brojna sociološka istraživanja promena i posledica koje izaziva ovaj vrtoglavi razvoj. Savremeni čovek je prinuđen da se neprekidno prilagođava promenama bombardovan velikim brojem inovacija i informacija. Često čujemo komentare "brže se živi", "sve je bilo jednostavnije do pre desetak godina" i tome slično. Velika psihološka i intelektualna opterećenost zahteva maksimalnu psihološku fleksibilnost. Činjenica je da smo neprekidno suočeni s potrebom da menjamo stereotipna ponašanja, da donosimo važne odluke. Vidovnjaci, takođe, svojim proricanjem pomažu u donošenju odluka tako što odluci dodeljuju jednu nadmoćnu legitimnost.95 Vidovito "gledanje" takođe osmišljava iskonsku potrebu čoveka da prevaziđe ograničenja ljudske prirode, svedena na poznatih pet čula. Pripisujući određenim pojedincima moći koje bi želeo da sam poseduje čovek nesvesnom projekcijom uspostavlja komunikaciju putem posrednika s onostranim svetom koji smatra izvorom moći. Negde u nesvesnom pohranjena je želja da se napravi radikalan iskorak iz konvencionalnog doživljavanja sveta u jedan alternativni. Vidovnjak nije samo eksponent Boga, kako sebe prikazuje, već i eksponent čovekove želje za posedovanjem natprirodne moći, želje za višom realnošću. Naime, klijent nesvesno projektuje tj. pripisuje vidovnjaku moći koje bi želeo da sam poseduje. Posredstvom ovog fenomena se, znači, ostvaruje jedna 95

Enciklopedija iivih religija, Beograd, 1990, s. v. gatanje.

kompenzacijska funkcija, tj. zadovoljava potreba da se anulira osećaj uskraćenosti koji nastaje u raskoraku između želje za posedovanjem natprirodne moći i realnog iskustva. Na drugoj strani, može se govoriti i o negativnim posledicama, odnosno, verovanje u predskazanje budućih događaja može biti implicitno disfunkcionalno. Pojedinac može podleći jakom uticaju sugestije, pa se i "mirenje sa sudbinom" ili pasivizira potrebu za preduzimanjem akcije ili okreće akciju u pogrešnom pravcu. Istakla sam da čovek teži da zadovolji potrebu za celovitom slikom sveta, ta celovita slika podrazumeva i oblasti koje su mu nedostupne kao što je znanje o budućim događajima. lznalaženje posrednika-vidovnjaka koji mu omogućava takvu spoznaju, odnosno doprinosi osmišljavanju celine postojanja, jedan je od mogućih načina da čovek zadovolji primarnu potrebu, što je zapravo osnovna funkcija religije uopšte. Naglašavam još jednom, da je pogrešno odbaciti verovanja vezana za vidovnjačku praksu kao šarlatanstvo i praznoverje. Na taj način ne osporavam da se u nekim slučajevima radi o šarlatanstvu. Međutim, veliki broj ljudi koji i pored toga posećuje vidovnjake svakako se ne može okarakterisati kao sujeveran, praznoveran. Umerenija konstatacija bila bi da se radi o ljudima sklonim iracionalnom. Već sam naglasila da se iracionalnom najčešće pribegava u kriznim situacijama, kada se nagomilaju na izgled nerešivi problemi a racionalne tačke oslonca izmiču pod nogama. Svaka kriza bila ona individualna ili društvena se teško podnosi. Međusobno uslovljene često rezultiraju sveopštom krizom koja zahvata sve segmente života. Svima dobro poznat sled zbivanja u našoj zemlji: teška privredna situacija, rat, međunarodne sankcije, hiperinflacija i drugo, dovele su do toga da "svakodnevica" Srbije danas vodi porazu individue kao individue. Mada ta "svakodnevica" uspostavlja, na jedan izrazito regresivan način, nekanalisani bezobzirni individualizam kao tipičan obrazac "kulture preživljavanja", kada ljudi prestaju biti obzirni ne samo prema "ostalima"

u svojoj okolini već i prema svojim dojučerašnjim saradnicima, susedima, prijateljima, pa i prema svojim "rođenima".96 Gotovo ni jedan pojedinac u našem društvu nije ostao pošteđen, svi osećamo različite posledice refleksije sveopštih društvenih zbivanja. Pojedinac sve više oseća posledice svoje "(u)bačenosti u svet" krize. Pokazala sam u komunikacijskoj analizi da nam ekspanzija verovanja u vidovnjaštvo govori da je egzistencijalna nesigurnost današnjice toliko realna da čovek i nesvesno pribegava irealnom. Veliko interesovanje za vidovnjake i alternativne religijske oblike jednim delom je determinisano takvim stanjem u zemlji. Kažem samo jednim delom, odnosno delimično jer poznato je da vidovnjaštvo kao biznis cveta i u visoko razvijenim zemljama.97 Tako bi još jedna psihološka funkcija na nivou pojedinca bila da u vreme sveopšte krize pruži nadu na taj način što će vremenski odrediti trenutak i način izlaska iz nje.98 Kao što sam pomenula, problem jednog člana porodice reflektuje se i na celu porodicu. Preti joj unutrašnji nesklad, sukobi, dezintegracija. Ona nije u stanju da samostalno iznađe rešenje i prevaziđe sukob. Vidovnjak je taj koji svojim proročanstvom ili bar prividnim rešenjem problema doprinosi uspostavljanju integracije. Na nivou porodice možemo, znači, govoriti i o integrativnoj funkciji. Sveopšta kriza se odražava i na institucije društva legitimne za pružanje pomoći pojedincu, u takvoj siutaciji one naprosto ne funkcionišu. Ako i prevaziđemo predrasude svojstvene našem okruženju, da odlazak kod psihijatra znači da vas sredina a priori 96

Bolčić S., O "svakodnevici" razorenog društva Srbije početkom devedesetih - iz sociološke perspektive, Kulture u tranziciji (zbomik radova), Beograd, 1994, 144. 97 Tajne, br. 18, 1995, 63; Na Internetu mogu se naći i sajtovi vidovnjaka, medija, proroka itd. 9 Vidovnjaci, br. 2, Beograd: BISI, 1994. na više mesta.

proglašava ludim, ili odlazak kod socijalnog radnika, socijalnim slučajem, ostaje utisak da državne institucije nisu u stanju da nam pruže adekvatnu pomoć. Vidovnjak tako postaje na implicitnom nivou, "legitimni" funkcionalni ekvivalent 9 koji će odigrati ulogu psihijatra, psihologa, lekara, socijalnog radnika, a kao što smo videli, i kuma ako zatreba. Vidovnjaštvo, u našem društvu ostvaruje funkciju supstitucije. U tom smislu, razumljiva je tolerancija društva, tačnije, vlasti koja dozvoljava legalizovanje delatnosti i svoje angažovanje svodi na delimične osude u medijima.100 Na nivou društva fenomen vidovnjaštva se javno tretira kao disfunkcionalan od strane navedenih institucija koje su kompetentne da pruže pomoć, kao i Srpske pravoslavne crkve. Konkretne akcije, više kada su u pitanju spiritualni sistemi nego vidovnjaštvo, preuzima Srpska pravoslavna crkva."" Glavni argument protiv današnjih "lažnih" proroka i vidovnjaka je svakako proročanstvo samog Isusa Hrista: "I tada ako vam ko reče: Evo ovdje je Hristos; ili: Evo ondje, ne verujte. Jer će se pojaviti lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unaprijed" (Mk 13, 21-23). Istinsko proricanje dolazi jedino od Boga. Kao što sam već rekla, vidovnjaci to ne osporavaju, oni upravo "preko Boga" i "od Boga" i saznaju proročanstva. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve ističu da je reč o "demonskoj demagogiji" i zaluđivanju naroda. Crkva priznaje dejstvo zlih sila a vidovnjaci su njihovi eksponenti. Na drugoj strani ne osporavaju postojanje sila dobra koje se mogu ukazati izabra99

Milić V., Sociološki metod, Beograd: Nolit, 1978, 668. U odnosu nabroj promotivnih tekstova u medijima, kritički su jedva primetni. Jedan od takvih "studioznih" tekstova je i "Zloupotreba lakovernosti i brige zabudućnost", Radio TVRevija, br. 1468, 13.4.1995,48^19. 101 O čemu će biti više reči u narednom poglavlju. Ovde ću se zadržati samo na odnosu prema vidovnjaštvu. 100

nima. Međutim, takvi ljudi, koji i danas postoje su retki, žive jednim "podvižničkim duhovnim životom" svoje viđenje budućnosti ne prikazuju javno, ne reklamiraju se i ne naplaćuju usluge.102 Poznato je da su Hrišćanska crkva i Laodikejski sinod (343381) proglasili svako gatanje "nezakonitim". Dihotomija dobra i zla u hrišćanskoj interpretaciji je zapravo suprotstavljanje Hrista Satani. Svako gatanje, pa i vidovitost koja nije od priznatih proroka, se smatra satanističkim vračanjem.103 Ovaj koncept su na sebi svojstven način usvojili i sami vidovnjaci. Naime većina ispitanih sebe i svoju delatnost smatra belomagijskom, ističe povezanost s Bogom i crkvom, dok crnomagičare tretiraju kao otpadnike, a neki čak (kao npr. Marina) govore o satanističkim sektama. Srpska pravoslavna crkva, kao što sam rekla, govori o pogubnom dejstvu vidovnjaka. Eksplicitna disfunkcija ovog fenomena sa njenog stanovišta je: Velika materijalna korist "samozvanih vidovnjaka" na štetu klijenata. Implicitno ovaj fenomen je disfunkcionalan jer odvlači vernike od pravoslavne crkve. Vidovnjaci kao funkcionalni ekvivalenti pružaju prividno razrešenje problema koji inače pripada domenu crkve s obzirom da su u pitanju njeni vernici. Ne bih se upuštala u pitanja međusobnog odnosa i zavisnosti. Izneću ukratko neka svoja zapažanja. Gotovo svi vidovnjaci i klijenti izjasnili su se kao pravoslavni prema religijskoj pripadnosti. Vidovnjaci, kao što sam rekla, često potenciraju svoju veru i rad "preko Boga", ističu svoje zasluge za povratak mnogih ljudi u crkve. Zapazila sam da ni kod vidovnjaka ni kod klijenata ne postoji utisak kolizije s pravoslavljem. Medijska kampanja omogućava ne samo popularnost "novokomponovanih vidovnjaka" i brojniju klijentelu, već kroz "kolek102

Na osnovu izjave dr Dragana Protića, docenta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Radio TV Revija, br. 1468, 13. 4.1995, 49. 103

Enciklopedija iivih religija, op. cit., s. v. gatanje.

tivna proročanstva" ostvaruje i jednu značajnu funkciju na društvenom nivou. Naime, svi veliki proroci u istoriji pročuli su se upravo po tome što su (pred)"videli" društvena zbivanja. Iako je primarna delatnost vidovnjaka pružanje individualnih "gledanja", pokazala sam da vidovnjaci i javno proriču društvene događaje, za nas trenutno najbitnije, političke i ekonomske104. To što im vlast i javno mnjenje omogućavaju legalizaciju delatnosti, nesmetano pojavljivanje u medijima, govori da njihov tolerantni stav (pored ne tako česte javne osude), implicitno znači da ga smatraju marginalnim fenomenom koji može biti i funkcionalan. Naime, od kolektivnih proročanstava koja se odnose na okončanje rata u Bosni, ukidanje sankcija, ekonomsku i političku situaciju, očekuje se da pruže nadu i obezbede društveni mir. Mnogi veruju a vidovnjaku se na taj način pripisuje značaj. Uočila sam da eksplicitna fiinkcija, rešenje problemaklijenta, postaje sveprimarnija. Vratiću se na "problematične slučajeve" da bih uočila na koji način vidovnjak to postiže, kao i implicitne funkcije. On to postiže na različite načine u zavisnosti od problema ali i od procene klijenta. Često je to samo utešno predskazanje o tome kako će se problem rešiti.105 Tako prividno stvara utisak da je problem već počeo da se razrešava a klijentu samo preostaje da strpljivo dočeka taj trenutak.106 Nekad su to veoma kratki saveti kako postupiti u datoj situaciji i tu se vidovnjak postavlja kao neko ko veoma uspešno zna da "odigra" ulogu "drage Savete" i psihologa amatera. On se ponaša krajnje racionalno. Kroz razgovor s 104

Videti prilog 6. Zorka npr. u svojim radio emisijama najpre pita sagovomika da li veruje u cmu magiju i zatim odgovara u zavisnosti od toga. 106 Tako Ljubiša Trgovčević u emisiji "Oko ogledala", april 1998. godine zabrinutoj majci koja kaže da ima problema sa sinovima odgovara: "Nema magije, nema prokletstava, dočekaćete tri unučića, od vaših sinova vas glava neće više boleti." 105

klijentom nastoji da upozna posledice, izvede moguće zaključke o uzroku, pruži objašnjenje i racionalno razrešenje. Sam čin "gledanja" se veoma razlikuje kad "uoči" crnomagijsko dejstvo. Videli smo da nosioci pozitivne i negativne energije mogu biti, prema shvatanju ispitanika, ne samo ljudi - njihove akcije, misli, reči, već i predmeti, materije. I sami ispitanici ističu da nije bitno toliko šta i kako se radi već energija koja se u to ulaže. Kada se izvodi jedan crnomagijski ritual najbitnije je preneti energiju snažne emocije mržnje i želje da se ostvari negativan efekat. I Malinovski u opisu standarnog čina crne magije ističe emocionalni naboj kao suštinu.107 Same emocije su nosioci energije koja je dramatično iskazana kroz misli, izgovorene reči ili formule (koje nose informacionu energiju) i određene radnje. I sami predmeti, materije, magijski rekviziti koji se koriste u magiji su, kako kaže Malinovski, povezani s ciljem odgovarajuće magije, pre svega s emocijama a ne s idejama.108 Predmeti i materije dobijaju odredena svojstva magijskom infekcijom (prsten koji je pripadao pokojniku, menstrualna krv109) ah pre svega, čovek odnosno, njegove emocije su te koje imaju moć. Otuda je dovoljno imati i negativne misli pa da se mentalnim putem postigne željeni cilj. Čovek, na drugoj strani, može svojim negativnim mislima da proizvodi negativne efekte i nesvesno. Tako je prema savremenom shvatanju crne magije kod nas svaki čovek latentni crnomagičar a istovremeno i potencijalna žrtva. Analogija u tradicionalnoj kulturi može se naći u Đorđevićevom opisu zlih očiju. Naime ljudi koji imaju moć da naškode svoj im očima mogu da uriču svesno i nesvesno. Dok se svesno uricanje vezuje za zle ljude, nesvesno uricanje se shvata kao moć koju sud107

108

Priče o crnomagijskom uticaju imaju tipski scenario: "žrtva", nesvesno prima uticaj koji se zatim odražava na njen svesni nivo života. Ona može da racionalno sagledava posledice ali ne uviđa uzrok. Sve izgleda kao da se dešava iznenada: bolest za koju nema dijagnostičkih potvrda, nesklad u braku, porodične razmirice, finansijski gubitak. Obraća se vidovnjaku koji otkriva uzrok: crna magija. Slično lekaru, daje dijagnozu i konstatuje: javili ste se na vreme može da se otkloni. Čovek usvaja jedno verovanje kao istinito kad se uveri da ono ima blagotvorne posledice po njegov ži-

Malinovski B., Magija, nauka i religija, Beograd, 1971,73.

Ibid., 73. Biraju se predmeti, materije za koje se veruje da nose neku negativnu energiju. 109

bina može da dodeli i dobrim ljudima. Đorđević napominje da su u našem narodu svesna uricanja retka, većina je nenamerna i nesvesna.110 Međutim, za razliku od uročnika koje on pominje, vidovnjaci tvrde da se danas uglavnom svesno deluje crnom magijom. Odnosno, najčešće se deluje mentalnim putem svesno ili se korišćenjem tradicionalnih "nabacivanja čini" usmerava negativna energija. Kao što sam pomenula, moj utisak je, s obzirom da se do pouzdanih podataka ne može doći, da priče o crnoj magiji postaju deo urbanog folklora u istoj meri u kojoj su donedavno više vezivane za ruralnu kulturu. Priče o crnoj magiji prerastaju u "priče za odrasle" u kojima se personifikuje zlo, analogne pričama o zloj veštici koje se nameću deci. Tako su mi ispitanici, klijenti više pričali o nesvesnom i svesnom mentalnom crnomagijskom delovanju nego što su sebe smatrali "žrtvama" takvog dejstva. Vidovnjaci, naprotiv, stvaraju sasvim drugu sliku, govore o pomodarstvubavljenjacrnom magijom, preko medija gotovo apeluju "čuvajte se vračara"111 i crne magije, ukazuju kako da je prepoznate jer najvažnije je preuzeti na vreme otklanjanje u protivnom posledice su katastrofalne. Dakle, upravo su sami vidovnjaci konstruktori i promoteri savremenog koncepta crne magije.

110

Đorđević T., Zle oči u verovanju srpskog naroda, Beograd: Pro-

sveta, 1985, 28. 111

Treće oko, 23. 8. 1994.

vot. Teško je utvrditi da li su ispitanici uopšte čuli za crnu magiju pre nego što su posledice postale očigledne, ima i onih koji tvrde da su za to prvi put čuli od vidovnjaka, ili da su čuli ali nisu verovali u njeno moguće dejstvo. Savremena saznanja o psihosomatskim bolestima na izvestan načinobjašnjavajuone slučajeveukojimasu verovanja u crnu magiju prouzrokovala bolest. Antropolozi se slažu da čovek ne može umreti od vradžbine ali može umreti ako veruje u moć vradžbine. Brojni primeri iz etnografije primitivnih naroda to i potvrđuju. Izjave mojih ispitanika ne dozvoljavaju ovakve zaključke112, stoga ću se zadržati na analizi kad individualna ili porodična drama dožive razrešenje u otkrivanju crnomagijskog uticaja. Eksplicitno za pojedinca ovo znači: pruženo mu je objašnjenje za njegove nedaće, pokazan je uzrok koji se zatim otklanja jednim dugotrajnijim postupkom čiji se efekti naziru na samom početku. Vidovnjak obavlja svoj deo posla koji je tajna i za klijenta. Zatim, klijent preuzima najčešće amajliju koju nosi do tela, ako je u pitanju član porodice koji ne sme da zna za tretman amajlija se ušiva u jastuk ili garderobu, prska se kuća posvećenom vodom itd. Za klijenta preuzimanje određene akcije znači vraćanje u stanje stabilnosti, mira, ozdravljenja i pređašnji život. Zajednička akcija postaje psihosomatski delotvorna. Na implicitnom nivou crnomagijski uticaj je iracionalno opravdanje za realne životne nedaće. Opravdanje za lične nesposobnosti, neuspeh, i lični udeo u preuzimanju određenih akcija koje su izazvale negativne posledice. Tako bi njena funkcija bila 112

Naime, teško je utvrditi da li i koliko ispitanik veruje u moguće dejstvo cme magije. Kao što sam već rekla, neki tvrde da su za to čuli prvi put od vidovnjaka. Da li se radi o kriptomneziji ili naprosto o neiskrenosti ispitanika, teško je utvrditi. Mora se uzeti u obzir da su neki ispitanici tvrdili da ne veruju u cmu magiju, jer im nije prijatno da neko pomisli da su sujevemi, dok je u daljem razgovoru bilo indicija da zaključim suprotno.

legitimacijska, da opravda osećaj uskraćenosti kod pojedinca. Obično ono što se zove "nezasluženim nesrećama", opravdava nesklad između idealnog modela u kojem pojedinac vidi sebe, svoje mogućnosti, svoju porodicu i stvarnog stanja. "Ja sam obrazovan, sposoban, osećajan, lep a nemam posao, nisam ostvario emocionalnuvezu" i slično. Uzrok sveg zla, nesreće koja se srušila na pojedinca tako biva projektovan na nekog drugog i trećeg. Crna magija je model kojim se obuhvata zlo uopšte. Navodno saznanje o crnomagijskom uticaju može imati pozitivan psihološki efekat na pojedinca. Radi se zapravo o jednom osećaju rasterećenosti i povraćenoj sigurnosti jer klijent prihvata objašnjenje, nalazi iracionalno opravdanje i biva ubeden u moć vidovnjaka da belomagijskim dejstvom vrati klijenta u prvobitno stanje a istovremeno ga i zaštiti. Neki vidovnjaci garantuju trajnu zaštitu.113 Međutim, moguć je i suprotan psihološki efekat. Klijent koji saznaje da je pod uticajem navodne crne magije može postati još nesigurniji, jer sama mogućnost da neko može delovati na vas na taj način i kad god to poželi, uliva strah. Kao da ste neprestano na nišanu. Pomenula sam u uvodu reakcije ispitanika kada se postavi pitanje o crnoj magiji, i oni koji navodno ne veruju u njeno dejstvo, primetila sam, osećaju neprijatnost i ne žele o tome da razgovaraju. Ko je najčešći objekat i koji je tipičan motiv crnomagijskog dejstva? "Crnomagičari" naime, nastoje da uklone osobe koje im na bilo koji način predstavljaju prepreku u životu. To su, za113 Predstave o cmoj magiji su često kontradiktome. Dihotomiju bele i cme magije vidovnjaci koriste da bi opravdali neuspeh svog belomagijskog dejstva otklanjanja cme magije. Naime, kako oni tvrde, uvek postoji mogućnost da se ona obnovi ili primeni jače dejstvo određenog cmomagijskog postupka. Na drugoj strani, postoje vidovnjaci koji to implicitno negiraju ističući trajnu zaštitu sprovedenog otklanjanja. Najčešće su to hamajlije koje trajno štite vlasnika od svih negativnih oblika magije.

tim i svi oni koji izazivaju zavist i Ijubomoru: uspešni, lepi, bogati srećni. Naravno, oni to ne moraju i objektivno biti, već sa stanovišta onog kod kojeg izazivaju zavist jer se nalazi u podređenoj poziciji tj. on sve to nema ili ima u mnogo manjoj meri. Time sam, u ovom slučaju, odredila i subjekt crnomagijskog dejstva. Motiv je neravnopravnost statusa i implicitne društvene moći. Potrebno je bliže odrediti međusobni odnos, subjekta i objekta crne magije. Najčešće su u bližoj međusobnoj komunikaciji: komšije, rođaci, kolege, ljubavni par i drugi. Budući objekat izaziva zavist, ljubomoru jer se subjekat oseća inferiornim, nezadovoljnim i besnim zbog neravnopravnosti tj. uskraćenosti. On ne pronalazi načine da napredovanje objekata i uspon na društvenoj lestvici uravnoteži sa svojim stagniranjem legalnim i racionalnim sredstvima, te stoga pribegava nelegalnim i iracionalnim.114 Tako bi crnomagijsko delovanje sa stanovišta subjekta trebalo da ispuni implicitnu funkciju društvenog regulatora koji uspostavlja prividnu društvenu jednakost i ravnotežu. Nesreća koja zadesi objekat crne magije je kompenzacija za osećaj uskraćenosti subjekta. Istovremeno, ona je kompenzacija za stvarnu nemoć subjekta da legitimno deluje i promeni svoj status. Obavljanje crnomagijskih čini ili pak verovanje da mentalnom snagom svoje misli može da izazove željeni cilj, stvaraju osećaj moći.

114

Poslednjih godina u našem društvu uočljivo je ekstremno bogaćenje pojedinaca. Oni se "preko noći" izdvajaju iz sredine kojoj su do tada pripadali i izazivaju zavist. Pejorativno ih nazivaju "novokomponovani bogataši". Njihov uspeh je nezaslužen jer se obično smatra da su iskoristili nefunkcionisanje pravne države u kojoj su "legitimni" načini za postizanje ciljeva postali, najblaže rečeno, razni vidovi kriminalnog ponašanja koje se i njima pripisuje. Kao objekat crnomagijskog delovanja, kako sam saznala od vidovnjaka, oni često postaju njihovi klijenti.

Neki autori, (Maret i Firkant) smatraju da se ceo čin obavlja u afektu. Elementarni afekt podstiče čoveka da učini nešto što nema racionalnog opravdanja.115 Pomenula sam da je Malinovski isticao emocionalni naboj kao suštinu crnomagijskog čina. Smatram da je implicitna funkcija crne magije da subjekat kanališe svoje emocionalno-afektivno stanje. Crna magija je tako kanal za izražavanje neprijateljstava, negativnih emocija koje je prethodno usled moralnih normi pojedinac nastojao da potisne.116 Otvoreno iskazivanje neprijateljstva i nanošenje zla se ne toleriše u društvu. Pojedinac takve sadržaje, zbog njihove inkonpatibilne prirode, potiskuje i priklanja se konformističkom ponašanju. Videli smo da ispitanici veruju u moć negativne energije misli i dok se nalazi u nesvesnom. Tako pojedinac može negativnim mislima prizvati nesreću i nenamerno. Međutim, kada se takvi sadržaji osveste tj. kad pređu iz nesvesnog u svesni deo, on preuzima određenu akciju namerno prizivajući kroz magijske reči i formule ispunjenje cilja. Pojedinac je tako, naizgled, nemoćan da se odupre zlu i na svesnom i na nesvesnom nivou. Zlo je ipak u njemu i rađa "žrtve".117 Konceptualizacija crnomagijskog dejstva na objekat od strane vidovnjaka sadrži i neka pseudo naučna objašnjenja. Veruje se da crna magija ostvaruje svoje ciljeve delujući na nesvesni nivo objekta. Neki vidovnjaci su u "osmišljavanju" principa crnomagijskog dejstva skloni da govore i o programiranju nesvesnog u 115

Navedeno prema S. A. Tokarjev, Rani oblici religije i njihov raz-

voj, Sarajevo, 1978, 89. 116 Frojd, u okviru teorije potiskivanja, ovo naziva cenzurom - svi oni neprikladni sadržaji koji su u neskladu s moralnim normama bivaju potisnuti u nesvesno. Jung preuzima ovo mišljenje Frojda. Jung K. G., Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996, 283. 117 Spiritualni sistemi, o čemu će biti reči u narednom poglavlju, kao jedan od ciljeva postavljaju upravo ovladavanje nesvesnim sadržajima svesti i pretvaranje negativne energije u pozitivnu.

čoveku (npr. Marin Cvijović). Međutim, ovaj koncept craomagijskog delovanja na nesvesni nivo nije do kraja osmišljen. Neizvesno je kako se to "programiranje" obavlja. Verovanje da se crnom magijom deluje na nesvesni nivo implicitno nam govori da bi zadatak vidovnjaka bio da prodre u nesvesno kako bi izvršio "deprogramiranje". Objekat crnomagijskog delovanja, odnosno klijent, nije u stanju da svesno reaguje i racionalno sagleda situaciju. Znači on sam proizvodi posledice po već utvrđenom "programu" nesvesno. To nam govori da se veraje u veliku senzibilnost nesvesnog dela ličnosti nad kojim ne može da uspostavi kontrolu. U tradicijskoj kulturi postoje analogne predstave implicitno izražene, na primer, kroz verovanje da je čovek naročito podložan negativnom dejstvu zlih sila, uroka, crne magije, dok spava, odnosno sanja. Narod je san shvatio kao trenutak "odsustva svesti". Nesvesni deo je van naše kontrole, ne znamo njegov sadržaj, verovatno je zato najpogodniji da se baš tu deluje crnom magijom. Frojd san tumači kao trenutak u kojem sadržaji iz nesvesnog u čoveku, pretvoreni u simbolične slike, prenose neku poraku onome koji sanja. Frojd tvrdi da se u nesvesno potiskuju svi oni sadržaji iz svesnog života ličnosti koji su nepoželjni. Oni povremeno, kao putem snova, isplivavaju i "govore" nešto o onome koji sanja. Vidovnjak bi trebalo da otkriva i prevodi nesvesne sadržaje u svest klijenta. Na taj način bi zajedno prelazili još jednu granicu, pored prostornih i vremenskih, prelazili bi i psiho-granicu. Klijent to postiže, naravno, preko posrednika, vidovnjaka. Šta se zapravo nalazi u nesvesnom klijenta? Potisnuti sadržaji koji ne odgovaraju svesnom delu ličnosti a to su: lična odgovornost, osećaj krivice, stav o realnim uzrocima problema. Crnomagijski sadržaj koji "prevodi" vidovnjak samo je simboličan izraz navedenog potisnutog sadržaja. Vidovnjak, slično jungovski orijentisanom psihoanalitičara, pomaže klijentu da spoji svest i nesvesno i da na taj način ostvari "transcendentnu funk-

ciju". Jung ovo naziva transcendentnom funkcijom zato što organski omogućuje prelazak iz jednog stava u dragi. "To se ne može postići time što će se sadržaji nesvesnog osuditi jednostrano i pomoću svesne procene, već naprotiv na taj način što će se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti svesti i staviti joj i to na račun".118 Verovanje da crnomagijsko dejstvo izaziva probleme, zapravo je kompenzacija za ličnu (ne)odgovornost u kreiranju profane stvarnosti. Verovanje u crau magiju je preuzeto iz tradicionalne kulture ali i izraz potreba savremenog čoveka. Kao što sam rekla, psihološka funkcija crne i bele magije je da otkloni emocionalnu nesigurnost i napetost pojedinca. Ritualima crne i bele magije on se oslobađa napetosti jer veraje da su pretpostavljeni efekti ostvareni. Za razliku od bele magije koja je legalna i draštvo je implicitno toleriše, crna magija se eksplicitno osuđuje. Da li je delovanje crnomagičara sankcionisano? Naš pravni sistem i zakon ne priznaje dejstvo crne magije, pa tako nema ni odrednice koje se eksplicitno odnose na vračanje i koje ga sankcionišu.119 Sankcije su međutim, ugrađene u predstave o crnoj magiji. Naime, veraje se da ona ima "bumerang" efekat. Nisam uspela da otkrijem, čini mi se da nije ni konceptualizovan u celini, kontrolni mehanizam po kojem se ostvaraje ovaj povratni efekat. Da li to radi vidovnjak 20 ili sama negativna energija ima to 118

119

Jung K. G., Dinamika nesvesnog, op. cit., 155.

Suđenje Kleopatri, između ostalog, zapalo je u ćorsokak i zbog toga što je sudsko veće suočeno s nesvakidašnjim procesom. Kleopatru su, naime, tužili klijenti da je za otklanjanje cme magije uzela velike sume novca. Duga, br. 1616,1618, Beograd, 1995. 120 Vidovnjaci nisu želeli da odgovore na ovo pitanje. Razumljivo jer i njihov čin bi se mogao okarakterisati kao cma magija. Potvrdu sam našla jedino u opisu slučaja novinara Tome Todorovića. Naime, vidovnjak Miki iz Vranja otkrio je klijentu crnomagijsko delovanje

svojstvo da se vraća pošiljaocu. Verovanje u "bumerang" efekat crne magije je višefunkcionalno. Prvo, sankcioniše određeno negativno ponašanje; drugo, otklanja mogućnost direktnog sukoba i osvete objekata, jer služi kao kompenzacija objektu za nesreću koja ga je zadesila; treće, istovremeno može da deluje i na potencijalnog crnomagičara upozoravajući ga na posledice takvog dejstva. Dobar pokazatelj kako jedan sistem verovanja i ponašanja samostalno reguliše prividnu ravnotežu dobra i zla. Vidovnjaštvo je religijska pojava koja u savremenom društvu ne pripada nijednom religijskom sistemu. Smatram je alternativnim religijskim fenomenom zato što osmišljava ljudsku potrebu za jednom transcendentnom stvarnošću ali odudara od glavnog toka religijske misli kod nas (u tom smislu se može reći da je alternativan). Prelaženjem prostorno - vremenskih i psiho granica pojedinac zadovoljava svoje imanentne potrebe. Alternativni svet doživljava kao svet iz kojeg potiču tajne, latentne sposobnosti i moći koje koristi u praktične svrhe obezbeđivanja egzistencije u realnom svetu. Vidovnjaštvo ili divinacija je okultni fenomen koji ima neke karakteristike koje se mogu smatrati religijskim kao što i neke religijske organizacije imaju okultne elemente. To su sve one organizacije koje pored svojih religijskih učenja i dogmi praktikuju i neke okultne tehnike. komšinice koja je njihovu kuću "zaključala" sa pustinjskim katancem kako bi ostala pusta. Nakon što je posle tri tretmana otklonio dejstvo na kraju je izveo ritual s katancem u vodi koji je okretao nožem, zaključavao i otključavao nekoliko puta, uz izgovaranje nekog nerazumljivog teksta. Klijent je zatim katanac bacio u reku. Vidovnjak je prorekao šta će se sve dogoditi. Tako je i bilo na dan venčanja sina, za kojeg su mislili da će ostati neženja (dejstvo c. m.), komšinici koja je "nabacila čini" umire snaja a posle 40 dana se i sin obesio. Komšinica je umrla posle nepunih godinu dana. Očigledan primer potpuno i doslovno ostvarenog "bumerang" efekta. Kuća komšinice ostala je pusta. Todorović T„ Vidovnjaci, Kragujevac, 1993,49-51.

5. Politička upotreba alternativnih religijskih verovanja i prakse Odnos između države, crkve i novih religij skih pokreta i kultova je česta tema naučnih rasprava. Ovaj veoma složeni odnos zavisi od nizapolitičkih, socijalnih, ekonomskihpa i kulturnih činilaca. Iako razvijenija društva, kao što je Amerika, imaju veoma tolerantan stav prema novim religijama, sektama i kultovima u mnogim državama ovaj odnos je veoma zaoštren. Nijednoj oficijelnoj crkvi neće odgovarati da u svom okruženju ima alternativne religije kojima mogu da se okrenu njihovi vernici. To posebno važi za hrišćanstvo koje u svojoj ideologiji i eshatologiji nastupa kao kosmopolitsko, vaseljensko i pravoverno na osnovu učenja po kojem jedino ono ima odgovore na ovozemaljska pitanja i patnje. Ovakvo gledište implicira da su sve druge religije, religije nevernika, jeretika i sektaša. Poznati su mnogobrojni primeri kroz istoriju da su crkve i države ujedinjene zarad zajedničkih interesa i ciljeva progonile jeretike, spaljivale veštice na lomači i vodile ratove. U Srbiji devedesetih godina XX veka, iako se za režim Slobodana Miloševića ne bi moglo reći da je posebno ili javno podržavao crkvu, neki zajednički interesi vodili su do politizacije religije. Odnos Miloševića prema pravoslavnoj crkvi ostao je nedefmisan. Kako neki analitičari smatraju nakon posete Hilandaru Milošević se našao "između dve vatre", s jedne strane, bio je pod uticajem konzervativnog "desnog" krila socijalističke partije oličenog u ministru vera, Dragojloviću, "preobraćeniku u pravoslavnu veru i etnonacionalističku ideologiju", s druge strane, levičarsko krilo nacionalsocijalista na čelu s njegovom suprugom Mirom Marković.121 Ako je suditi prema nekim njenim izjavama daleko su joj bili bliži alternativni kultovi nego pravoslavna crkva. Porodično interesovanje za 121 Perica V, Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim državama II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, 2006. 20-21.

astrologiju i njena sklonost ka verovanjima u natprirodne sile i moći izgleda da nisu u koliziji s njenim ateističkim samodeklarisa122

njem. Veliki broj socioloških istraživanja statistički svedoče o povećanju broja religioznih. Međutim, u ovim istraživanjima zanemareni su uglavnom alternativni religijski oblici, te se ne dobija prava slika nekoga ko se izjašnjava kao pravoslavac, krsti se početkom devedesetih ali pritom veruje i praktikuje neke segmente iz istočnjačkih religija, čita okultnu literaturu i posećuje kurseve za razne spiritualne tehnike. U mojem istraživanju bilo je više od 50% ispitanika koji bar u nekom segmentu nalikuju ovom idealtipskom modelu.123 U tom smislu, trebalo bi dovesti u pitanje rezultate koji pokazuju veoma mali procenat alternativnih oblika religijskog života i pored velike medijske popularnosti, zapravo problem leži i u terminologiji jer se uglavnom ispituje pripadnost malim verskim zajednicama. Kuburić je opravdano postavila pitanje zašto se pripadnici malih verskih zajednica nerado tako i izjašnjavaju. U njenom istraživanju samo 0,01% se izjasnilo da pripada proorijentalnim kultovima.124 Istina, alternativni oblici religijskog života u Srbiji nisu imali snagu religijskog pokreta nalik 122 Đukić S., On, Ona i Mi: kraj srpske bajke, Samizdat Free B92, Beograd 1999, 289. Izuzetno veliki procenat krštenih u nekim pravoslavnim crkvama u Beogradu (82,8% u toku 1992. u odnosu na 1981. godinu) nije dovoljan podatak ukoliko se ne ispita motivisanost i različita značenja koja ljudi pridaju ovom činu. Naime, značenja mogu biti sasvim nereligijske prirode a motivi bez sakralne konotacije. Videti: Radulović L., Crkveni rituali živomog ciklusa: krštenje i venčanje, u: Običaji život-

nog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48, Etnografski in-

stitut SANU, Beograd 2002, 77-93. 124 Kuburić Z., Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Religija i tolerancija br. 5, Novi Sad: Žumal centra za empirijska istraživanja religije, 2006, 54-55.

pokretima u zemljama u kojima su nastajali. Pre bi se moglo govoriti o kultovima koji se stihijski javljaju i na isti način nestaju ili bivaju zamenjeni drugim. Međutim, da li bi alternativni pokreti i kultovi u Srbiji devedesetih godina, na inače plodnom tlu potrebe za revitalizacijom religije, uhvatili i dublje korene da nije bilo sprege između crkve i nacionalne politike u konstrukciji nacionalnih identiteta i pospešivanju antagonističkih odnosa na temelju verskih različitosti? Ovo je, naravno, pitanje na koje teško mogu da daju odgovor sociološka i antropološka istraživanja religije post factum, budući da je bilo malo interesovanja za istraživanja u toku devedesetih godina. Mobilizacija etičkog i verskog nacionalizma u njegovoj ekstremnoj varijanti, kao i podrška konzervativnim politikama od strane crkve i države zamagljuju sliku o revitalizaciji religije i autentičnoj religioznosti. Iznenadna revitalizacija religije u modernim društvima, kako smatra Berger, povezana je sa političkim pokretima koji religiju koriste u cilju legitimizacije političkih programa zasnovanih na nereligijskim interesima.125 U takvoj klimi, na jednoj strani, država prećutno toleriše alternativne kultove dok, na drugoj strani, crkva otvoreno i javno izražava svoju netrpeljivost kroz javno žigosanje i antikultne kampanje u kojima se proglašavaju satanističkim sektama. Istovremeno, crkva vidovnjaštvu, prorokovanju pridaje konotaciju "sujeverja" i "praznoverja" koje nije u skladu s modernim pogledima na svet i istinskom pravoslavnom verom. Dva fenomena koja sam istraživala imali su različit tretman ali na kraju istu ili sličnu sudbinu koju im je definisala nova vlast, novim zakonom, u novom milenijumu. Vidovnjaštvo ili tačnije magijski kultovi i spiritualni kultovi bujali su u Srbiji devedesetih godina ne samo iz razloga što je tradicionalna religija imala slab uticaj u društvu i nije zadovoljavala potrebe vernika, 125

Berger P., Securalism in retreat, National Interest, 1996-1997, 3-12. Navedeno prema: Perica V, n. d,. 203.

niti što je misionarska aktivnost koja je dolazila sa Zapada bila dobro organizovana i posebno uspešna, već, pre svega, zato što su imali naizgled tolerantnu državnu vlast. Naime, u nedostatku pravnih i zakonskih regulativa i slabosti državnih institucija rad vidovnjaka, ekstrasensa, iscelitelja, spiritualnih učitelja, energopishoterapeutabio je dozvoljen i legalan. Međutim, i pored velike popularnosti alternativni kultovi nisu izazvali korenite promene u verskom životu. Kako pokazuje studija Sabrine Ramet misionarenje i netradicionalni kultovi cvetali su u postkomunističkim zemljama Istočne Evrope i u bivšem SSSR-u, međutim, nisu mogli da ugroze konsolidaciju tradicionalnih vera koje su se pokazale kao protivnici liberalizacije i podstrekači nacionalizma.126 Prve agencije koje su se bavile proricanjem sudbine registrovane su u opštinama kao i bilo koje drugo privatno preduzeće. Po najučestalijim nazivima ovih agencija može se zaključiti da su se ne samo deklarisale kao astrološke agencije već su i taktički birale imena koja upućuju na astrologiju: "Zvezdano oko", "Zvezdane staze". Razlog tome je u velikoj popularnosti koju astrologija ima ali i u preovlađujućem mišljenju daje ona nauka a ne "sujeverje" ili "praznoverje", konotaciju kakvu obično imaju drugi, shčni oblici proricanja. Jednom rečju, rad astrologa se nije dovodio u pitanje što važi i danas kada i pored zakona o zabrani mnoge televizije emituju kontakt programe s astrolozima, tarot majstorima, numerolozima. Tek nedavno je usledila "preporuka" Saveta Republičke radiodifuzne agencije da se "uzdrže" od emitovanja, nekategorizovanih programa kao što su programi zasnovani na proricanju sudbine, tumačenju horoskopa i sličnim sadržajima. "Budući da postoje osnovne indicije da se ova vrsta programa zasniva na zloupotrebi lakovernosti gle126

Videti: Ramet S„ Nibil Obstat: Religion, Politics, and Social Change in East-Central Europe and Russia, Durham, NC: Duke Univer-

sity Press, 1998, poglavlje 13. Navedeno prema: Perica V., Balkanski idoli 2, op. cit., 206.

dalaca i na određenoj vrsti finansijske zloupotrebe nastale zbog neobaveštenosti gledalaca (što je regulisano članom 68, stav 6 Zakona o radiodifuziji), Savet preporučuje emiterima da ovu vrstu programa izbace iz programske šeme"127, kaže se u preporuci. Nažalost malo televizijskih stanica je preporuku sprovelo u delo. Sredinom devedesetih godina vidovnjacima i raznim religijskim alternativcima koji su podsticali magijske kultove obezbeđen je veliki medijski prostor i propaganda. Na drugoj strani spiritualni kultovi imaju takođe slobodu rada ali ne tako veliku medijsku popularnost jer su i od strane države, a pre svega od strane crkve, tretirani kao sekte. Zaista je simptomatična ova strategija duplog aršina ali postaje jasnija kada se analiziraju neke izjave vidovnjaka date u medijima, njihove emisije, ili "kolumne" u specijalizovanim časopisima. Većina vidovnjaka otvoreno podržava režim Miloševića i svojim proročanstvima najavljuje njegovu vladavinu, po nekima, čak do 2010. godine. Na drugoj strani spiritualni kultovi su apolitični i po defmiciji okrenuti pojedincu koji je isključivo zainteresovan za razvoj i integritet sopstvene hčnosti. Podršku režimskom prorokovanju pružale su televizije kojima su rukovodili aktivni članovi Jula ili čak visoki funkcioneri ove partije. U tome su prednjačile TV Politika i TV Pink ali i državna televizija koja je najpre, od januara 1993. godine angažovala Milju Vujanović da u svojim emisijama na državnoj televiziji (RTS), u udarnom terminu u 20h, sistematski i promišljeno brani nacionalne interese. U to vreme lansiran je i deda Miloje, s eksplicitnim aluzijama na najveće proroke tradicijske kulture braću Tarabiće, kao prethodnica modernim vidovnjacima.128 Deda Miloje je jedan od prvih proroka-simpatizera Miloševića koji mu upućuje nedvo127

http://www. rra. org. vu/srpski/preporuka-eticki. htm

128

Matić P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Biće tumbanje po

celom svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993; Matić P., Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987.

smislenu podršku u apokaliptičnoj viziji Srbije ukoliko mu oduzmu vlast budući da je on jedini, kako smatra deda Miloje, koji može da se nosi sa đavolom.129 Možda je preterano reći da iza "velikih" proroka stoji lična manipulatorska politika Miloševića ali je nesumnjivo da ništa nije urađeno da se spreči širenje velike "pandemije" vidovnjaštva i magijskih kultova. Miloševićevi najbliži saradnici svedočili su da je on posebnu pažnju posvećivao sredstvima informisanja i kontrolisao sve što se u toj sferi događa.' 30 Malo je verovatno da nije bio upoznat s poplavom proroka u medijima. Naprotiv, naročito je medijsko prorokovanje imalo svoju ulogu u smirivanju naroda predviđajući svetlu budućnost Srbije kao male Švajcarske. Ako je verovati izjavama jedne proročice vlast je od vidovnjaka tražila da ne govore ništa ružno o njoj i da šire pozitivnu energiju.131 Proročanstva s "pozitivnom energijom" započinju odmah nakon izbijanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji serijom utešnih proročanstava kao što su predviđanja vidovite Vave o ekonomskom oporavku zemlje u listu Politika,132 Kleopatra je u intervjuu za Telegraf nakon VII kongresu proroka u hotelu "Prag" u decembru 1994. izjavila da je Milošević živi svetac i prorekla mu vladavinu do 2000. godine133. Ovo proročanstvo se, kao što znamo, pokazalo tačnim, međutim, tome dodaje 129

Isto., 154. Jović B., Knjiga o Miloševiću, Beograd: IKP "Nikola Pašić", 2001, 15. 131 Grujić J., Milosevic wields psychic weapon, The institute for 130

War Peace Reporting, 6. jun 2000.

132 Politika, 4. septembar 1995, 13. Vava je jedna od prvih medijskih proročica početkom devedesetih godina s kojom sam razgovarala neposredno pre emisije emitovane u redovnom terminu na radiju Politika. Inače, Vava je "zaslužna" za razvoj tzv. proročkog turizma jer su početkom devedesetih organizovane šoping ture, naročito za 8. mart, na kojima je Vava proricala sudbinu turistima. 133 Videti prilog 6.

da će posle Miloševića moći da vlada samo žena a ona je svima već poznata. Daleko važnija je njena izjava, da ne samo što joj veruje narod, već i visoke državne ustanove. "Ja sam dobila zlatnu i srebmu plaketu od grada i republike za svoju humanost".134 Pored toga, kako tvrdi proročica, mnogi političari ne donose odluke bez konsultacija s njom. Astrolozi, vidovnjaci, astronumerolozi, proroci obično su najangažovaniji pred nastupajuću godinu kada mediji vrve od raznih proročanstava. Većina se "trudi" da umiri i uteši javnost donoseći često i proročanstva koja u Miloševiću i dalje vide jedinog lidera koji može da donese prosperitet. Tako Milena Timić Stojanović, astrolog, u decembru 1999. godine predviđa da će se održati izbori na kojima će Milošević još jednom izboriti pobedu. Kako će to nezadovoljni narod u prvim trenucima izbora preokrenuti događaje u svoju korist, astrolog ne navodi ali tvrdi da će se održati novi izbori na kojima će trijumfovati ponovo Milošević, međutim, mnogo toga će preokrenuti na bolje, smiriće gnev naroda i ostati na vlasti.1 5 Posebno utešna su predviđanja u kojima Srbi figuriraju kao narod koji poseduje izuzetnost u duhovnom smislu pa će se tako u 2000. godini duhovnost popeti na petu kosmičku ravan, a Srbi će to uraditi prvi u svetu jer je istorija pokazala da su njihove sposobnosti za to najjače.136 Verovanja u superiornost Miloševića podstiču i neki članci u toku 2002. godine u kojima se navodi da je u toku boravka u haškom zatvoru ovladao okultnim moćima. Izvor informacija su opet domaći ali ovog puta i svetski astrolozi, ekstrasensi kao što je ukrajinski beli mag Oskar Potapenko. On donosi informacije iz "prve ruke" lično od svojeg prijatelja poznatog ruskog okulti134

135

Telegraf, 28. decembar 1994, 41.

Šta nas čeka, kako nam se piše, u: Čudo, 31. decembar 1999, br. 43 godina II. 5. 136 Predviđanja Stanislave Škorić u: Čudo, 31. decembar 1999, br. 43, godinall, 6.

ste koji je obučavao Miloševića i izjavio da je on jedan od njegovih najtalenotovanijih učenika. Ukrajinski beli mag otkriva da smo svi mogli da se uverimo u moć koju ima nad svedocima, sudijama i televizijskim gledaocima zahvaljujući nekim telepatskim sposobnostima ali i magijskim obredima.137 Godine u kojima su deo svakodnevog života postali ratovi, egzistencijalna nesigurnost, izbeglištvo, bombardovanje, inflacija, nezaposlednost ili gubitak zaposlenja ostavile su ozbiljne posledice i na psihičko i fizičko zdravlje stanovništva Srbije. Istraživanje mentalnog zdravlja koje je Dragan Popadić sa grupom saradnika obavio u Beogradu 2000. godine pokazuje da su najčešća osećanja strah, strepnja i razočaranost. Kod većine građana su prisutni različiti oblici depresivnog i anksioznog stanja. Ono što međutim, iznenađuje je veliki procenat verovanja u negativnu energiju znaka target (40%), prokletstvo koje će sustići zemlje NATO zbog bombardovanja Srbije (50%)138 i razne oblike "sujeverja".139 Pravi izvor ovakvih verovanja nemoguće je utvrditi ali na osnovu analize štampanih medija izvesno je da su mnogima kumovali proroci i vidovnjaci.140 Psiholozi, između ostalog, potrebu da se unapred sazna i umilostivi sudbina objašnjavaju upravo navedenim dominantnim osećanjima nesigurno137

Sloba u zatvoru ovladao parapsihološkim moćima, Zona sumraka, 5. mart 2002,. br. 130, 5-6. 138 Istraživanje je na primer pokazalo da među ispitanicima sa završenom osnovnom školom 60% veruje da će NATO zemlje ispaštati, dok je među visokoobrazovanim 30%. 139 Popadić D., O mentalnom zdravlju naroda, u : Republika 233, Beograd, 2000. http://www.yourope.com/zines/republika/arhiva/2000/ 233/23326.html 140 Beli mag Lav Geršman na primer tvrdi kako se nesreća koja je snašla srpski narod prenela i na zemlje koje su nam nanele zlo preko velikog broja emigranata koji su im preneli svoju negativnu energiju. Zona sumraka, 11. januar 2000, 5.

sti, brige, straha. Popadić smatra da autoritarna klima posebno pogoduje "sujeverju" koje se smatra jednom od devet komponenti autoritarne ličnosti a "proističe iz sklonosti pojedinca da odgovornost pripisuje spoljašnjim silama van vlastite kontrole".1 1 Prijemčivost za alternativna verovanja i praksu, jednim delom, se može objasniti navedenim razlozima. Međutim, ovakvo stanje korišćeno je i za ostvarenje političkih ciljeva vladajućeg režima. Spiritualni kultovi su pre svega komercijalni kultovi, po definiciji apolitični, međutim, nekoliko organizacija pod velom spiritualnosti ili duhovnosti organizuje susrete koji imaju za cilj, pre svega, odbranu od neprijatelja i preusmerenje negativnih energija koje stižu iz zapadne kulture. Jedna od tih grupa je i udruženje građana "Univerzalni duhovni preporod". U toku 1993. i 1994. godine u nekoliko navrata ova grupa je uspostavljala telepatski most s grupom u Londonu. U pozivu upućenom građanima najavljen je kratki program duhovne muzike nakon kojeg grupa ulazi u vođenu meditaciju, prihvata duhovne energije i sprovodi ih, izgrađenom svetlosnom mrežom, u sva krizna mesta bivše Jugoslavije.142 Mediji su obznanili i navodno postojanje tima srpskih vojnih eksperata u oblasti parapsihologije, koji otkriva negativnu energiju na ratnim prostorima bivše SFRJ. Takozvana "grupa 69" trebalo bi da nas odbrani od negativnih energija bez oružja, tako što ih po principu ogledala vraća pošiljaocu. Postupak tzv. "srpskog ogledala" zasnovan je na tajnim otkrićima Nikole Tesle. Tokom višegodišnjih istraživanja "otkrili" su da negativna energija ima svojstvo samouništenja. Naime, njihova "teorija" se zasniva na ideji da je osnov kosmosa energija a da reči i misli nose informacionu energiju koju ekstrasensi navodno mogu da "uhvate" i prepolarizuju. Ovoj grupi se, inače, pripisuje obaranje nekoliko aviona NATO samo s 141 142

Ibid. Tajne, br. 9. 1994,47.

usmerenom mentalnom energijom.143 "Grupa 69", međutim, nije impresivna samo po svojim natprirodnim moćima, već i po sastavu eksperata različite provenijencije, od intelektualaca, političara, proroka, astrologa, do vojnih lica nekoliko specijalnosti. Medijska propaganda na različite načine revitalizuje mitove i koristi ih za pospešivanje nacionalističkih osećanja. Proročanstva ili tačnije priče koje pričaju vidovnjaci, podstiču i učestvuju u konstrukciji i rekonstrukciji mitologije srpskog naroda u novim istorijskim okolnostima. U njihovim pričama preovlađuje diskurs o srpskom narodu kao žrtvi i sudbini mučenika koji je uvek žrtvovan pa i sada kada velike sile crtaju novu kartu Evrope. U proročanstvima dominira diskurs o posebnosti nacije koja upravo odigrava važnu istorijsku ulogu na tako geografski i politički važnom delu Balkana, čime se zapravo anulira inferiorni položaj u odnosu na druge razvijenije države Evrope. Proročanstva o "zlatnom dobu" u najvećem broju slučajeva se povezuju s vladavinom Miloševića kao jedino sposobnim da nas u to doba i odvede. Proročanstva, dakle, legitimišu postojeće odnose vlasti i dominacije jedne političke partije i jednog, jedino mogućeg vođe. Proročanstva iz forme običnih priča dobijaju na važnosti, postaju popularna i podižu se na nivo mita jer ih pričaju "autoriteti" koji imaju vanredne sposobnosti viđenja budućnosti. Na taj način, konstruišu nove mitove ili reinterpretiraju stare dajući im nove funkcije političkih mitova koji predstavljaju deo važne nacionalne "mitologije opstanka i identiteta". Posebno su instrumentalizovani mitovi o narodu "žrtvi i velikom mučeniku" kojima su kompatibilne priče vidovnjaka o narodu na koji je bačeno prokletstvo. Dakle, verovanje u kolek143

Na više mesta, videti na primer: Duga, br. 521, 19, 2-4. mart 1994,55-56; DosijeX br. 31, god. II, 15. oktobar 1998. Pitanje koje bismo mogli postaviti je: da li bi se dejstvo ove grupe moglo podvesti pod belu ili cmu magiju.

tivno prokletsvo koje se sugeriše, nešto što je izvan naših moći, može da bude dobar alibi za ličnu odgovornost. Klasične metode propagande kroz proročanske poruke vidovnjaka trebalo je da pažnju javnog mnjenja odvrate od pravih krivaca za krizu devedesetih godina XX veka..

SPIRITUALNI KULTOVI Postoje tri vrste Alhemičara - reče moj učitelj - oni koji su neodređeni zato što ne znaju o čemu govore; oni koji su neodređeni zato što znaju o čemu govore, ali takođe znaju da je jezik Alhemije jezik upućen srcu, a ne razumu. A treća vrsta, upitah. - To su oni koji nikada nisu čuli za Alhemiju, ali koji su uspeli da samim svojim životom otkriju Kamen Mudrosti.

P. Koeljo, Alhemičar

1. Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije sopstvenog života Jedan vid revitalizovanog okultizma kod nas je veliki broj različitih duhovnih škola, metoda za duhovni razvoj, kurseva koji razvijaju posebne sposobnosti pojačane koncentracije, pamćenja, samoisceljenja kako psihološkog (odnosno duhovnog kako obično kažu) tako i fiziološkog. Svima je zajednička karakteristika i osnovni cilj da tzv. "radom na sebi", (često se govori o samousavršavanju, samospoznaji, samorealizaciji), pojedinac reši svoje životne probleme, odnosno omogući bolje snalaženje u svakodnevnom životu na svim poljima. Ne može se govoriti o okultnim organizacijama u pravom smislu reči, mada neke od njih teže ka tome, niti o alternativnim pokretima budući da nisu imali snagu religijskog pokreta. Radi se više o organizovanoj grupi ljudi sa istim ili sličnim ciljem i interesovanjima koju sam uslovno odredila kao kult.

Dakle, kultovi za spiritualni razvoj, odnosno, spiritualni kultovi obično imajusvogosnivača, čoveka koji je osmislio program i rad škole. U osnovi svake škole je odredena teorijska osnova i jedan ili više spiritualnih sistema, odnosno metoda. Svaki sistem koristi određene tehnike ili vežbe kojima učitelj obučava svoje polaznike ili učenike. Pod kultovima spiritualnog razvoja podrazumevaću one sisteme u kojima pojedinci nastoje da posebnim tehnikama i vežbama razviju latentne sposobnosti koje će ih dovesti do dublje spoznaje,poniranjausuštinubićaiduhovnuevoluciju ili samoisceljenje a sve to u cilju boljeg snalaženja i ovladavanja svakodnevnim životom. Uglavnom se veruje da su te latentne sposobnosti ab eterno u čoveku i da ih je potrebno revitalizovati. To se postiže određenim tehnikama i istrajnom vežbom koja dovodi do glavnog cilja, samorealizacije, sebe-realizacije, samospoznaje ili samoisceljenja (duhovnog i fizičkog). Krajnji cilj samospoznaje je zapravo stanje analogno nirvani, prosvetljenju, samadi, satori koje bi trebalo da bude vrhunac u spiritualnoj evoluciji.1 Pojedinci koji osmišljavaju ove sisteme ili koriste već postojeće sisteme smatraju sebe učiteljima, predavačima ili naprosto ljudima koji poseduju izvesno znanje koje nastoje da prenesu zainteresovanima organizujući škole, kurseve, predavanja i seminare. Uglavnom su to kursevi koji podrazumevaju izvesnu obuku od nekoliko dana. Negde je to samo jedan dan (npr. aspektika, Ekskalibur 2 traju jedan dan od 10 do 17 h). Na kursu učitelj2 pruži, odnosno prenese potrebno znanje za ovladavanje određenim tehnikama. Od samih polaznika, zatim, zavisi koliko će dalje vežbati i koliko će ugrađivati stečeno znanje u svoj sveopšti duhovni razvoj. Učitelj može da prenese i teorijski okvir, odnosno "učenje", 1

Ovo su, kao što je poznato, glavni ciljevi odnosno stanja koja treba postići u toku života kako uče istočnjačke religije. 2 Koristiću termin učitelj da bih objedinila sve one koji sebe smatraju učiteljima, instruktorima, majstorima, predavačima, guruima.

međutim, to nije uslov za ovladavanje tehnikama. Na primer, neke polaznike kurseva Transcendentalne meditacije, Aspektike, Ekskalibura, uglavnom zanima ova tehnika kao sredstvo za postizanje nekih praktičnih ciljeva kao što su: bolje zdravlje, koncentracija, uklanjanje fobija, postizanje samopouzdanja, efikasnije učenje, kreativnost ili kreiranje sopstvene realnosti i drugo, a ne teorijske postavke i poreklo tehnike. Isključivo od ličnog opredeljenja samog praktikanta zavisi da h će se i koliko upustiti u spiritualnu evoluciju. Samo manji broj polaznika ostane u kontaktu s učiteljem, odlazi na više kurseve ili druge tehnike i povremeno dolazi na sastanke gde razmenjuje iskustva sa drugim polaznicima i učiteljima. Jedan broj upornih i uspešnih zvanično ili nezvanično, nakon završenih viših kurseva i obuka stiče zvanje učitelja, majstora3 ili predavača i samostalno organizuje škole ili kurseve. Neki učitelji ističu da ima dosta "samozvanih" učitelja, tj. ljudi koji nakon obuke smatraju sebe dovoljno kompetentnim da mogu sami da prenose tehnike a da pri tom nemaju nikakvu dozvolu ili sposobnosti za to. Međutim, postoje i zvanični seminari na kojima se stiče određeno zvanje. Često su to ovlašćeni učitelji iz inostranstva koji organizuju seminare u našoj zemlji i osposobljavaju učitelje za određene sisteme. Zagrebačka škola za duhovni razvoj je tako organizovala seminar u Subotici (1990). Riz Sigel je kao ovlašćeni instruktor B. Džejmisona održao dvodnevni seminar regresoterapije. Od 60 polaznika, po rečima Stanislave Škorić, samo troje je nastavilo da se bavi ovim poslom. 1.1. Osnovne karakteristike: Karakteristika gotovo svih spiritualnih sistema je eklektičnost. Oni često sadrže i nastoje da objedine elemente nekoliko okultnih sistema, što tradicionalnih što savremenih, neke elemente religijskih učenja, znanje iz psihologi3 Upotreba imenice majstor u duhovnim školama (master -gospodar) ima značenje ovladati sobom ili gospodariti sopstvenim umom.

je, filozofije i drugog. Rade na teorijskom preispitivanju njihovih postavki koje kritički prihvataju ili odbacuju. Svojim različitim interpretacijama često demistifikuju i prilagođavaju okultne sisteme savremenim uslovima života, naročito kad je u pitanju njihov praktični deo. Savremene tehnike spiritualnog razvoja su brže, efikasnije, obuka traje samo nekoliko dana, koriste znanje i rezultate moderne tehnologije.4 (npr., elektrometar). Učitelji su često izjavljivali da se radi o novim tehnikama, novim sistemima koje su osmislili posle dugog istraživačkog rada. Zapravo se radi o već poznatim okultnim sistemima, psihološkim teorijama iz kojih su prihvatili neke elemente, na određeni način ih interpretirah, potom ih razradili i napravili "kreativnu" kompilaciju. Ne nameravam da detaljnije ulazim u to pitanje. Konstatovaću samo da se u školama za duhovni razvoj u Beogradu mogu prepoznati elementi Kabale, zena, sufizma, antropozofije, teozofije, učenje, A. Kroulija, elementi dijenetike i sajentologije R. Habarda, neki teorijski stavovi K. G. Junga, kao i elementi različitih spiritualnih sistema zapadne Evrope i Amerike. Spiritualni sistemi su se razvijali počev od teozofije (božanske mudrosti), preko antropozofije (čovečanska mudrost) do Alistera Kroulija, proroka Novog eona koji zagovara da "nema Boga osim čoveka". Savremeni spiritualni sistemi upravo ističu "božansku prirodu" kao neodvojivu suštinu čoveka. Bog je u čoveku i sam čovek je bog. Tako su moji ispitanici skloni da govore o jednoj "individualnoj religiji" koja naglašava "bog je u meni, osećam ga kao neodvojivi deo svoje suštine, svog bića". Tradiconalni okultni sistemi su uglavnom bili ezoterični i dostupni odabranom krugu posvećenih. Napomenula sam, da su od Teozofskog društva okultne organizacije postale javne i dostupne većem broju ljudi. Osnivanje duhovnih škola u Beogra4 Živorad M. Slavinski kaže da niko danas ne želi da provede nekoliko meseci u nekom udaljenom ašramu u Indiji, Ekskalibur je kompjuter nove generacije koji brže dejstvuje.

du je legalno. Međutim, iako su početkom 90-ih godina mnoge registrovane kao: škole5, akademije6, centri7, udruženja građana8, u toku 1997-1998 godine neke ili prestaju s radom ili prelaze u ilegalu. Razlog tome je nezvanična ali javna kampanja koju uglavnom, pored medija, vodi i JAKI.9 Naime oni govore o sektama, psihološkim grupama, psiho-organizacijama, guru-pokretima, komercijalnim kultovima s različitom, uglavnom negativnom konotacijom proglašavajući ih destruktivnim sektama koje se bave ispiranjem mozga ili satanističkim organizacijama. U javnom diskursu ne izostaju ni procene o zaveri Novog svetskog poretka čiji su produkt i alternativni rehgijski pokreti i kultovi.10 Da li iza njihovog rada stoji, po principu "teorije zavere" Novi

5 Biharska škola joge, Škola istine - Stanislava Škorić, Dopisna škola samousavršavanja - Predrag i Gordana Nikić. 6 Akademija za samousavršavanje - Predrag Nikić. 7 Karma centar - Mića Jovanović BER centar. 8 Udruženje građana - univerzalni duhovni preporod. 9 JAKI - Jugoslovenska antikultna institucija na čelu sa psihijatrom "pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanovićem. 10 Knjige koje bi pripadale kategoriji antikultne literature objavljene su i od strane domaćih autora. Slažem se s konstatacijom Dragoljuba Dordevića da bi ih trebalo uvrstiti u knjige pod etiketom "nikako pročitati", bar za one koji nisu upoznati s relevantnom sociološkom, antropološkom i politikološkom literaturom. Dakle, ne samo da su jednostrano i pristrasno pristupali problemu već su generalizovalo, proizvoljno i netačno pisali o mnogim kultovima koje sam lično istraživala intervjuišući njihovc pristalice i članove, što oni nisu imali prilike kako su mi ispitanici saini potvrdili. Knjige tog tipa su, na primer, Stojković Đurđević B., Lovci na duše, Beograd: izdanje autora, 1997; Milošević Z., Religija novog svetskog poretka, Šabac: Pravoslavna knjižara "Beli anđeo", 1999; Džo-

mić V. M. Sekte, satanizam i lažni proroci, Kraljevo: EUO Eparhije žič-

ke, 1994; Dimitrijević V., Pravoslavlje i sekte knj. 4,5, Zlostavljanje

uma: nasilje nad ličnošću i sredstva zaštite, Cetinje: Svetigora, 1998.

svetski poredak koji vodi "okultni rat"11 programira ljudske duše i "ispira" već "isprane" srpske mozgove, trebalo bi da ispitaju stručnjaci različitog profila u organizovanom i dobro koncipiranom, sistematskom istraživanju.12 Mogu samo da konstatujem da je višegodišnja tendencija da okultni sistemi postanu pristupačni velikom broju Ijudi prerasla u tendenciju vraćanja u ezoterične okvire. Znači škole za duhovni razvoj i u okviru njih, spiritualni sistemi imaju svoj teorijski okvir, uslovno rečeno "učenje", svoju metodologiju, odnosno tehnike spiritualnog treninga i određeni vid i niži stepen organizovanja, u odnosu na sekte, denominacije i crkve. Teorijsko učenje spiritualnih sistema uglavnom je sinkretističkog karaktera. Napomenula sam već, da se radi o jednom vidu kompilacije koji je karakterističan i za starije okultne forme: mešanje različitih okultnih sistema, mitologije, religije, magije i drugog. To sve ukazuje na činjenicu da je veoma teško proučavati teorijsku osnovu duhovnih škola i njihovih spiritualnih sistema, pa će u knjizi biti obrađena samo delimično. Akcenat će biti na tehnikama odnosno metodologiji spiritualnog treninga. U Beogradu se mogu uočiti dva tipa spiritualnih sistema. Uslovno rečeno, tipologija je izvršena u odnosu na cilj koji žele da postignu. Sistemi prvog tipa su: 1. spritualni sistemi koji teže ovladavanju okultnim moćima bilo da se one koriste u pozitivne ili negativne svrhe: od fizičkih i duhovnih samoisceljenja, kreiranjaživotnih situacija (kao što rade Silva metod i Ekskalibur), postizanja različitih hčnih ciljeva korišćenjem okultne moći do, na primer, crnomagijskih.13 11

Duga, br. 528,28. 5-10. 6.1994,36. 12 Napominjem da mi je ovakva atmosfera velikim delom otežala istraživanje, usporila i onemogućila kontakt sa nekim učiteljima. 13 Naravno da je teško utvrditi da li je neko imao "crnomagijski cilj". Naizgled kreiranje koje praktikanti Silva metoda sprovode za ostvarenje

2. spiritualni sistemi koji vode duhovnom razvoju - samospoznaji, sebe-realizaciji, prosvetljenju koje ne isključuje ovladavanje okultnim moćima ali ih smatra nusproduktima sveopšteg razvoja individue i ne koriste ih za postizanje određenih profanih ciljeva. Ovi sistemi obećavaju potpuni preobražaj ličnosti i ističu "posle ovoga više nećete biti isti". Šire posmatrano ova distinkcija je analogna distinkciji između obične i visoke magije ili pak crne i bele magije. Visoka magija potiče s Istoka. To je "pokušaj da se postigne tako savršeno razumevanje samog sebe i ovladavanje sobom i svojom okolinom da se mogu prevazići sva ljudska ograničenja i postati nadčovek ili božanstvo".14 Obična magija je usmerena na svetovnu dobit i postizanje ciljeva kao što su: osveta neprijatelju, uspeh u Ijubavi, poslu, novcu i drugo. Jasna linija razdvajanja svakako se ne može povući. Naime, teško je ustanoviti da li se jedan praktikant zaista držao proklamovanog cilja, dostizanja spiritualnog razvoja, ili je neku od tehnika iskoristio u vlastite svrhe postizanja lične koristi čak i na štetu drugih. Takođe nije isključeno da ima i onih koji se ne zadovoljavaju postignućima koja im pružaju okultne moći već vremenom požele da porade i na svojoj duhovnoj evoluciji. Okultne moći kao što su: telekineza, levitacija, vidovitost, vizije, bioenergija, spiritizam, vudu magija, fakirizam, i druge, smatraju se, sa stanovišta zagovornika drugog tipa, bezvrednim za duhovni razvoj, nepoželjnim čak i štetnim. Meher Baba, na primer, smatra da ih treba koristiti bez cilja "pronalaženje bračnog partnera" može se smatrati crnomagijskim ako je usmereno ka osobi koja to ne želi. Međutim, "silvanci" osporavaju tu mogućnost i ističu da je to nemoguće uraditi jer se kreira samo da to hude idealni partner koji bi znači to uradio dobrovoljno. 14

Kevendiš R., n. d., 33; Marjanović M„ Okultizam i ezoterija, Za-

greb, 1923,15-16.

sebičnih pobuda, štedljivo i mudro ali je ipak najbolje kloniti se okultnih moći.15 Okultna iskustva, natčulna i mistična, nisu tako retka, po kazivanju učitelja i u savremenim spiritualnim sistemima. Važnoje prepoznati ih, razlikovati prava iskustva od halucinacija i običnih maštarija i ne pridavati im prevelik značaj. Takva iskustva, smatraju neki učitelji, su prolazna i ne utiču na duhovni razvoj. Ispravnijeje tragati za trajnijim stanjem tj. iskustvom prosvetljenja, nego se zadovoljiti trenutnim efektima. Ovakva "skretanja sa staze" su veoma česta. Naime, za dostizanje samospoznaje potrebno je mnogo odricanja, upornosti i vežbanja. Dešava se da ljudi ne mogu da izdrže taj tempo i ispune zahteve, pa se okreću paranormalnim i mističnim iskustvima. Razumljiva je prijemčivost i potreba za ovakvom vrstom iskustva. Neki ih pogrešno shvataju pokazateljem uspeha u duhovnom razvoju pa nastoje da ih sve češće izazivaju. Znači iskustva kao što su vizije, vidovitost, astralna putovanja, neobični snovi, prizori drugih svetova (čak i prošlih kao u regresiji), mogu se pojaviti kod učenika i prvog i drugog tipa spiritualnog razvoja. Za učenike prvog tipa karakteristično je da takva iskustva smatraju najvažnijim postignućem koje će imati pozitivnu praktičnu primenu u svakodnevnom životu, po njihovim rečima, isključivo u pozitivne svrhe. Učenici i učitelji drugog tipa takva iskustva smatraju bezvrednim. Sistemi prvog tipa uvode učenika u jedan svet iz kojeg će on direktno učestvovati u modeliranju svoje životne stvarnosti. To su sistemi koji pružaju individui mogućnost da obavi nekoliko oblika samoisceljenja tj. da pomogne sebi u slučaju psihosomatskih bolesti, poboljšanju zdravstvenog stanja, većoj sigurnosti na svim životnim poljima, da smanji ili čak potpuno otkloni neizvesnost

kada je u pitanju preduzimanje izvesnih akcija, tako što će ih okrenuti u svoju korist. Koliko je to na štetu drugih i koliko može da se zloupotrebi? Silava metod, na primer, kako tvrde predavači, iina ugrađen mehanizam tako da je nemoguće nanositi zlo dok se učenik nalazi u Alfi.16 Ako uđemo u Alfu i vizueliziramo da odredena osoba dobije glavobolju, dogodiće se bumerang efekat ili ćemo izaći iz Alfe17, dakle, identično verovanjima vezanim za crnu magiju. S većinom učenika učitelji ne kontaktiraju nakon završenog kursa, seminara. Obično kažu da oni obave svoj deo posla prenesu tehniku i otkriju njene mogućnosti, a od samog učenika dalje zavisi koliko će i u koje svrhe koristiti svoje latentne sposobnosti. Ž. M. Slavinski npr. kaže da neki njegovi učenici u Za^rebu rade neke stvari koje on nikad nije ni pokušavao, s nekom ž.enom su uspeli da Ekskaliburom spreče rast sede kose, skidaju celulit, otklanjaju velike dioptrije, isceljuju i drugo. Sistemi drugog tipa nude pojedincu sveopšti duhovni razvoj koji vodi do samorealizacije i prosvetljenja a podrazumeva da će tako integrisana osoba ostvariti i bolje snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Izvesni sistemi se mogu odrediti kao prelazni s obzirom da imaju karakteristike i jednog i drugog tipa kao na primer, Ekskalibur. 1.2. Učitelj: Ukratko ću opisati profil i razvojni spiritualni put učitelja. Osnivači duhovnih škola su pojedinci koji su se još u mladosti zainteresovali za okultizam, alternativne psihološke ili medicinske metode. Osim čitanja literature iz ovih oblasti edukovali su se na seminarima u inostranstvu i u našoj zemlji, uglavnom u bivšim republikama SFRJ, Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije 16

15

Meher Baba, Savršenstvo svesti, (uvod i vodičza praktični misti-

cizam i metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994, 84.

Alfa stanje je stanje u kojem su moždane frekvencije usporene kao za vreme sna (o tome nešto više kasnije). 17 Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, izdanje Silva metod, Beograd, 1994, str. 40.

i u Beogradu. Prošli su kroz nekoliko različitih škola i spiritualnih sistema. Većina je savladala nekoliko sistema: T. M., Intenziv prosvetljenja, Regresiju, Biharsku školu joge. Svi su dostigli određeni nivo u individualnoj i spiritualnoj evoluciji, znači svi su prošli taj put neumornog traganja i vežbanja koji vodi do samoostvarenja i samospoznaje. Prepoznatljiva je analogija s psihoterapeutima. Poznato je Frojdovo i Jungovo insistiranje da svaki psihoterapeut treba da bude podvrgnut dubinskoj psihoterapiji.18 Tako je neophodno i da učitelj doživi lično iskustvo spiritualnog razvoja i u većini slučajeva prosvetljenje. (Model po kojem bi i učitelji drugog tipa spiritualnih sistema trebali da dožive prosvetljenje da bi uopšte mogli da vode svoje učenike putem duhovnog razvoja). Međutim, većina učitelja je vrlo obazriva kada govori o ličnom prosvetljenju. Mada ima i onih (naročito u sistemima prvog tipa) koji se "prosvetljuju" svakodnevno. Nakon istraživanja i praktikovanja različitih tehnika osmislili su sistem koji smatraju svojom kreacijom a zatim u krugu svoje porodice19 i prijatelja stekli pristalice. Sebe implicitno smatraju intelektualcima i većina je fakultetski obrazovana. Uglavnom su muškarci srednje životne dobi. Žene su zastupljene u manjem broju i uglavnom su starosti od 30 do 50 godina. Njihovo prvo spiritualno iskustvo se može smatrati inicijacijom koja ih uvodi u određeno pre svega promenjeno shvatanje sveta i života. S obzirom da je većina obrazovana i u početku racionalistički orijentisana njihov spiritualni put počinje preispitivanjem sebe i poznatih naučnih postavki. Ističu kontradikciju između materijalističkog shvatanja sveta i života i osećaja da postoji nešto drugo, više, sadržajnije što je, zatim, svoju potvrdu nalazilo u is-

kustvima koja su defmitivno poljuljala uobičajeni pogled na svet. Poznata je nemogućnost da se takva iskustva opišu i izraze rečima. Neka bi se mogla smatrati vizijama a neka ukazanjima kao na primer, u slučaju Miće Jovanovića koji komunicira s Kosmičkim razumom, Hristom. "Sve školjke imaju nameru da stvaraju biser, a neke to čine tek kad budu povređene. Bio sam neko vreme u ulozi takve školjke i imao sam njenu nameru",20 kaže Mića Jovanović. Jedanodnjegovih puteva "stvaranja bisera" započeo je alternativnom medicinom-bioterapijom, psihoterapijom, regresijom.... Neki su, navodno, doživeli astralnu projekciju a da nisu ni znali o čemu se zapravo radi. Sličan put znači, imali su i ostali učitelji, put preispitivanja "teorijskih" postavki, put praktične provere kroz lično iskustvo. U spiritualnu evoluciju "rad na sebi", učitelji se upuštaju iz različitih razloga. Uopšteno bi se moglo reći da razlozi idu od opšteg nezadovoljstva do primarne potrebe za suštinskim upoznavanjem sopstvenog bića. Jedan učitelj-ispitanik je to objasnio kao "glad za sobom, neka vrsta neodložnog, jakog i akutnog nezadovoljstva, kontinuirana kriza identiteta koja se namerno i svesno održava da bi se došlo do integriteta." Otvaranjem škole za duhovni razvoj njihov put traganja se nastavlja, ne samo kroz individualni rad, već i kroz rad, komunikaciju s učenicima. 1.3. Učenik: Učenike21, "tragaoce" u "radu na sebi", koje sam obuhvatila istraživanjem veoma je teško opisati. Prvi utisak je da su to izraziti individualci već dovoljno sigurni u sebe da bi se upustili u "rad na sebi". Drugi utisak je da se iza toga krije, često nesigurnost i opšte nezadovoljstvo sobom i okruženjem. Uglav20

18

Leksikon psihoanalize, Žarko Trebješanin, Matica srpska, Novi Sad, 1996, s. v. samoanaliza 19 U rad nekoliko škola su uključeni i članovi porodice i prijatelji.

Seme kosmičkog znanja - Hristove poruke, zapisivali MilovanMića Jovanović, Marija Reić, Beograd: Stručna knjiga, 1993, str. VIII. 21 U nedostatku adekvatnijeg termina, koristiću termin "učenici" da bih obuhvatila sve one koji na bilo koji način "rade na sebi".

nom su obrazovani, većina sa fakultetskim obrazovanjem, starosti od 25 do 45 godina. Razlozi zbog kojih se upuštaju u spiritualni razvoj su veoma individualni. Međutim, moglo bi se reći da je kod većine u pitanju postojanje izvesnog problema, egzistencijalna nesigurnost. Ima i onih koji naizgled imaju rešena sva egzistencijalna pitanja: posao, stan, porodicu a ipak osećaju hronično nezadovoljstvo sobom, životom i teže promeni. Osnovni motiv svih je da "upoznaju sebe", da sami sebi pomognu i razreše situaciju u kojoj se nalaze. Uočila sam da su najprisutnija tri tipa učenika. Ovi tipovi se u izvesnom smislu i u izvesnom broju slučajeva mogu shvatiti i kao tri etape ili faze kroz koje može da prođe jedan učenik. 1) Učenik - laik, koji bi se mogao nazvati i "pomodni" učenik. To su svi oni oduševljeni privlačnošću okultizma, naročito okultnim moćima, prijemčivi za "egzot(er)ični" miris okultnog za koje će "ezoterični" ukus zauvek ostati tajna. Oni uglavnom nekritički upijaju i "gutaju" svu moguću, opet nekritički objavljenu, okultnu literaturu. Skloni su da poveruju opisima astralnih putovanja i levitacije, doživljajima drugih svetova, Kastanedi, njegovom Don Huanu i njihovim iskustvima verujući da čitaju o autentičnom, izvornom šamanizmu Jaki-indijanaca. Za takve "tragaoce" najpristupačnije "delo" zapravo je knjižica "Folirajte se okultizam".22 Radi se o priručniku namenjenom "čoveku u trendu" koji teži za novim imidžom. "Okultizam je kao stvoren za foliranje. Prvo, devedeset posto "stručnjaka" za ovu oblast uglavnom folira ceo život,"23 kaže Aleksander Re. Ova vrsta učenika teži za ovladavanjem okultnim moćima ali se zadovoljava i privremenim, često slučajnim, efektima koje, na primer, može da pruži neka od tehnika Silva metoda za kreira22 Aleksander Re, Folirajte se ... okultizam, Manana press, Beograd, 1997. 23 Ibid.

nje i ostvarenje ciljeva. Tehnike koje iziskuju dugotrajno i mukotrpno vežbanje, a često ni tada ne donose rezultate, smatraju nepotrebnim jer im ne pružaju "opipljive" rezultate "sada i odmah". Ovakvi učenici brzo se preobrate u zaljubljenike novog "pomodnog" hobija. Oni uporniji vremenom i izvesnim promenama u odnosu prema spiritualnim sistemima mogu da pređu u drugi tip učenika. 2) Drugi tip učenika je tip duhovnog tragaoca. Obično od slučajno pročitane knjige iz okultne oblasti počinje da traga za literaturom koja će pružiti odgovore na njegova pitanja. Kako mu prelazi u naviku karakteristika istinskog učenika, da postavlja pitanja i traži odgovore kreće u potragu za pravim spiritualnim sistemom i pravim učiteljem. Obično nije siguran šta traži ali vodi se intuicijom i potrebom da "pronađe sebe" ili traga za sistemom koji će uopšteno rečeno imati blagotvorne efekte na njegov celokupan život. Tako je većina ispitanika isprobala nekoliko sistema od Transcendentalne meditacije, preko regresije, do Intenziva prosvetljenja, Joge, Autogenih treninga i drugih.24 Iako postigne izvesne rezultate, nezadovoljstvo ostaje ili iskrsnu novi životni problemi imuni na ostvareno "postignuće". Tada se obično, traganje za novim sistemom nastavlja ili potpuno napušta. U slučaju da pronađe sebe u određenom spiritualnom sistemu, istovremeno traga i za pravim učiteljem ili je najpre pronašao odgovarajućeg učitelja koji mu je svoj sistem predstavio kao onaj koji upravo odgovara njemu. U zavisnosti od krajnjeg cilja koji je sebi postavio, od uloženog truda, upornosti i rezultata on ostaje na toj "stazi". U protivnom traži sebe u novoj ili se vraća "profanoj" stvarnosti. 3) Treći tip učenika je tip koji je pronašao sebe na pravoj "stazi" i teži ka vrhuncu duhovne evolucije. Tip "ostvarenog" učenika, odgovara opisu idealnog modela spiritualnog učenika 24 Buda je u svom traganju godinama išao od sistema do sistema i od učitelja do učitelja.

"posvećenika" koji doživljava postignuća opisana i karakteristična za drugi tip spiritualnih sistema. Većina učenika ističe delotvornost sistema i blagotvoran upliv na njihov svakodnevni život. Generalno rečeno osećaju veću sigurnost, smireniji su, tolerantaiji u međuljudskim odnosima, spremniji u preuzimanju konkretnih akcija i drugo. 1.4. Odnos učenik-učitelj: "Kad je učenik spreman učitelj se pojavljuje", kaže prvo pravilo poznato u okultnim krugovima. Drugo pravilo kaže da je mnogo više pravih učitelja ali da su pravi učenici retki. Postoje dva tipa prenošenja znanja spiritualnim učenicima: grupni rad i individualni rad s učenicima. Sistemi koji favorizuju grupni rad ističu kao bitan činilac pozitivnu energiju koja se stvara i kruži u ovakvoj grupi.25 Spiritualni sistemi se prenose putem kurseva i seminara, koji za naše ekonomske prilike nisu baš pristupačni od 50 do 100 DM (valuta u vreme istraživanja) (jedan ili dva dana) po 8-10 sati. Individualni rad s učenicima je znatno skuplji od 20 do 50 DM za jedan školski čas ili za nekoliko sati 50 DM. U sistemima koji zahtevaju isključivo grupni rad uglavnom se ne može govoriti o uspostavljanju spiritualne veze između učenika i učitelja. Većina polaznika kursa, kao što sam već rekla, nakon što primi i ovlada tehnikama nema više kontakte s učiteljem. Oni predstavljaju publiku spiritualnog kulta po određenju Starka i Bejnbridža, koji su pomenuti u prvom poglavlju. Veoma mali broj, izuzetao zainteresovanih, dolazeći na konsultacije eventualno dobija mogućnost da ostvari spiritualnu vezu. O nekom značajnijem odnosu učenikučitelj znači, možemo govoriti samo kada je u pitanju individualni rad. Istinski učenici su učenici drugog i trećeg tipa. Učenik prvog tipa najčešće smatra da je veoma IN imati svog gurua, tako da je nepotrebno govoriti o njemu u deskripciji i razmatranju od25

To su naročito oni sistemi u kojima je za neke vežbe potreban "drugi".

nosa učenik-učitelj. Učenik koji dolazi jedno vreme na individunlne tehnike može se smatrati kultnom klijentelom. Spiritualna veza koja se uspostavlja između učenika i učitelja obično počinje od uzajamnih simpatija na prvi pogled. Većina ispitanika mi je prve susrete opisivala kao veoma uzbudljive, često slučajne, ali po pravilu uvek s ambivalentnim osećanjem. Pored pomenute uzajamne simpatije učenici su često isticali da su se u periodu upoznavanja s učiteljem osećali veoma čudno. To se odnosi na neki nedefinisani doživljaj koji verovatao potiče od ambivalentnog osećanja: učitelju su se divili ali istovremeno i osećali strah. Strah od njegovih spiritualnih postignuća i okultnih moći za koje se implicitao pretpostavlja da ih ima svaki pravi učitelj. Jedan ispitanik kaže "došao sam kod njega iscrpljen i emotivno nesređen. Prvi utisak, pojavio se strah jer sam osetio kao da je sprenian na sve." U toku razgovora koji su vodili o zajedničkim interesovanjima "sve vreme sam osećao jak energetski upliv, osećao sam jak pritisak između očiju (čakra). Bio sam u čudnom stanju. Teško mi je da opišem. Trebalo je da prođe izvesno vreme da se odlučim da pođem na njegove časove". Ostvarenu spiritualnu (po)vezanost učenik najčešće opisuje "individualni susreti su energetski burni. Može da se ne dešava baš ništa. Sedimo i ćutimo. Učitelj je uvek tu i njegovo prisustvo stalno osećam." Namera mi je bila da prikažem odnos učenika i učitelja kakav se sreće u spiritualnoj praksi kod nas. Međutim, to je teško iz više razloga: prvo, ispitanici govore uglavnom o idealnom obrascu spiritualne veze, koliko je taj obrazac ostvaren često ni sami nisu sigurni; drugo u odnosu na broj ljudi koji je prošao kroz neki kurs neznatan procenat ostvari spiritualnu vezu s učiteljem; treće, veoma često je smatraju intimnim doživljajem i ne žele o tome da pričaju. 1.5. Rad škole: U Beogradu se mogu sresti škole u kojima preovlađuje uticaj zapadnog okultizma kao i škole pod uticajem

istočnog okultizma. Videli smo, u istorijskom delu, da je zapadni okultizam bio dugo pod uticajem istočnog, tako da o nekoj velikoj i jasnoj podeli, u teorijskom smislu, ne možemo ni govoriti. Uglavnom se smatra da je zapadni okultizam više orijentisan magijski dok je istočni okrenut misticizmu. Duhovne škole u Beogradu se najčešće, kao što sam već rekla, odlikuju sinkretizmom. Tako se, na primer, u sistemima Ž. M. Slavinskog mogu prepoznati neki elementi dijenetike, sajentologije, uporedo s nekim elementima zen-učenja ili idejama koje potiču iz antropozofije, psihotronike i drugog. Rad sa učenicima je individualan ili rad u grupi. Neke škole kao, na primer, "Silva metod" preferiraju grupni rad dok, na primer, Slobodan Vekić (tantra) uglavnom radi individualno. Ž. M. Slavinski, pak u zavisnosti od potreba učenika i zahteva spiritualnog sistema uglavnom kombinuje individualni i grupni rad.26 Individualni rad se praktikuje kada su u pitanju neki sistemi koji pre svega imaju za cilj duhovno isceljenje, uklanjanje nekih fobija i individualnih problema. Individualni rad takođe, zahtevaju sistemi u kojima je neophodno da učitelj, u ovom slučaju neka vrsta alternativnog prihoterapeuta, usmerava i prati poniranje učenika u druga stanja svesti kao što je to slučaj u regresiji. Napominjem da to ne isključuje i klijente koji su zainteresovani da se upuste u spiritualni razvoj, naprotiv, ovakva duhovna isceljenja smatraju se neophodnim i prvom stepenicom u daljem "radu na sebi". Naime, polazi se od toga da kad individua upozna sebe i prepozna neke svoje strahove, nedostatke, fobije nauči da ih odstrani ili prihvati kao takve, može da krene u druge vidove rada na integraciji svoje ličnosti. Većina spiritualnih sistema u kojima se praktikuje individualni rad uglavnom ima za cilj duhovno isceljenje i možemo ih smatrati alternativ26

Njegov sistem "Memento - regresivna integracija prošlih života" se isključivo radi individualno.

nim psihoterapijama. Na drugoj strani neki sistemi zahtevaju isključivo grupni rad koji omogućava interpersonalnu komunikaciju, kao na primer, Intenziv Gnoze (Intenziv prosvetljenja). Nakon završene škole, kao što sam već rekla, isključivo od učenika zavisi koliko će vežbati i primenjivati tehnike u svakodnevnom životu, kao i da li će ih i na koji način integrisati u svoj duhovni razvoj. Savladane tehnike, na primer, u okviru Transcendentalne meditacije (T. M.) se mogu koristiti samo za otklanjanje glavobolje, bolju koncentraciju, pritom pojedinac ne mora uopšte raditi na svom spiritualnom razvoju. Neki sistemi imaju isključivo terapeutsko dejstvo, na primer, sistem Slavinskog za uklanjanje fobija ili regresija. Međutim, regresiji se ipak najviše podvrgavaju oni koji rade na svom duhovnom razvoju. Grupni rad pruža osećaj zajedništva ljudima koji imaju sličan ili isti pogled na svet. Polazna osnova je da suštinu ljudskih hića čini sposobnost i potreba za verbalnom i neverbalnom komunikacijom. Nakon završenog kursa veoma mali broj učenika ostaje u međusobnom kontaktu. Međutim, većina ističe da "neka povezanost" ipak postoji i kada se slučajno sretnu ponašaju se kao "pravi dugogodišnji prijatelji". Radi se zapravo o povezanosti koja je karakteristična za veoma jaka zajednički doživljena iskustva kao, na primer, zajednička iskustva u toku služenja vojnog roka. Stvoriti idealne uslove za rad jedne škole duhovnog razvoja u gradskoj sredini je veoma teško. Neki učitelji, kad god je to moguće organizuju škole u prirodi. Naime, bira se neka kuća, inotel koji je izolovan u "netaknutoj prirodi". Grupa se nekoliko dana podvrgava specifičnom načinu života. Poštuju se neki "tahui" i zahtevi koje postavlja učitelj. Zabranjeno je: pušenje, alkohol, upražnjavanje seksa, međusobni razgovor učenika (osim za vreme vežbi - ako to zahteva određena tehnika), čitanje, pisanje, slušanje muzike. Ustaje se rano ujutru ( 4-5h) vežba ceo dan s pauzama za vegetarijansku ishranu i samostalne šetnje u

prirodi. Sve je usmereno ka tome da se sačuva pozitivna energija koju inače u svakodnevnom životu najviše trošimo upravo na navedene aktivnosti i "poroke". Kroz spiritualni trening energija se istovremeno i osiobađa tj. izbacuje se negativna energija a prima i obnavlja pozitivna. Ovakve škole u prirodi organizovane su za Intenziv prosvetljenja, T. M., Vipasana meditaciju. Međutim, škole svoje seminare uglavnom organizuju u privatnim stanovima, a neke i u sportskim centrima. Što se tiče medijske zastupljenosti i promocije, ona je veoma umerena. Osim reklama i oglasa u štampi, retkih emisija na televiziji, nešto više ima tekstova u specijalizovanim časopisima, "Tajne", "Treće oka". U toku 1997-1998. godine nešto više se medijski promoviše T. M. U umerenoj marketinškoj kampanji koristi se najviše mehanizam svedočenja. Uglavnom učenici svedoče o postignutim uspesima i blagodetima koje im pruža korišćenje određenih tehnika i duhovni razvoj. Često sami učitelji predstavljaju svoje škole ili se koristi neki autoritet, kao što je to Jara Ribnikar u promovisanju Transcendentalne meditacije. Na drugoj strani prisutna je i medijska antikampanja u kojoj se ističe negativno dejstvo na uglavnom psihičku stabilnost čoveka. Tako se kao odgovor mogu videti i emisije u kojima učitelj uz podršku nekog zdravstvenog autoriteta - lekara govori o prednostima i negira mogućnost negativnog dejstva na psihičku stabilnost pojedinca. Najviše polaznika, učenika, ove škole stiču putem preporuke. 1.6. Inicijacija: U istraživanju spiritualnih sistema pokazalo se da je najteže doći do pravih informacija o inicijaciji, tako da su one u pravom smislu reči "okultne".27 Mogu se uočiti različiti

koncepti inicijacije. Naime, većina ispitanika je tvrdila da nema prave inicijacije, misleći pri tom na ritual. U nekim sistemima inicijaciju treba zaslužiti, odnosno samo mali broj učenika posle određene obuke i rada na svom spiritualnom razvoju dobije mantru i spiritualno ime tj. bude iniciran. Na drugoj strani neki sistemi, bilo koje i bilo kakvo ali pre svega prvo, doživljeno spiritualno iskustvo ili uvid, smatraju inicijacijom. Sistemi, kao što su sistemi Slavinskog, trenutak kada učenik doživi iskustvo prosvetljenja smatraju inicijacijom. Okultna inicijacija, kao i druge inicijacije, predstavlja simboličko umiranje i ponovno rađanje. Učenik umire u profanoj sferi da bi se rodio u sferi svetog u koju, po mišljenju nekih, prelazi na vrhuncu duhovne evolucije dostizanjem prosvetljenja. Mirča Elijade, takođe, prosvetljenje tretira kao inicijaciju. Smatram da možemo govoriti o okultnoj inicijaciji, uzimajući u obzir da se trenutak inicijacije različito određuje u pojedinim sislemima. Počev od onih u kojima prvi sastanak s učiteljem i opredeljivanje za spiritualni rad na sebi znači inicijaciju preko onih sistema u kojima se učenik smatra iniciranim kada doživi spirituaIno iskustvo i prvi pomak u samorazvoju, do onih koji prosvetljenje smatraju jedinom pravom inicijacijom. U tom smislu inicijai ija se u okultizmu shvata kao unutrašnji, individualni doživljaj svesti o sebi i stepenu postignuća na spiritualnoj stazi koji može dovesti do prosvetljenja (u nekim spirimalnim sistemima). Prosvetljena osoba doživljava potpuni preobražaj koji se manifestuje na svetovni život. "Smrt ega" znači smrt uobičajenih idealizovanih predstava o sebi i rađanje spoznaje koja predstavlja odgovor na pitanje "Ko sam ja?", kako kaže jedan ispitanik, "od te tačke nc postoji nikakva dalja evolucija, nikakva involucija, mogu slo-

27 Neke inicijacije, kako su ih opisali učenici, po formi bi se mogle odrediti kao religijske. Pretpostavljam da učitelji izbegavaju da govore o takvim inicijacijama jer bi ih po tome javnost automatski okarakteri-

sala kao destruktivne sekte. Napomenula sam da u javnom diskursu pieovladava ovakva kvalifikacija spiritualnih kultova. 28 M. Elijade, Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984,173.

bodno da kažem da su svi psihološki procesi do tada postojali ali su se tada zaustavili. Ne u smislu konačne retardacije nego kao da bilo koja vrsta dotadašnjeg iskustva nije imala više nikakvog impakta, nikakvog snažnog uticaja na mene". Sve što je do sada rečeno o inicijaciji odnosi se na II tip spiritualnih sistema. U pojedinim savremenim spiritualnim sistemima prvog tipa inicijacija može predstavljati prelaz s nižeg na viši kurs, seminar kao u slučaju Silva metoda. Inače okultna inicijacija u nekim starijim sistemimazapadnog okultizma, kao na primer, Zlatna zora, podrazumevala je potvrdu da je učenik savladao određeni deo spiritualnog razvoja, tako bi prvi red - nulti stepen-neofit, značio da je učenik savladao predviđene vežbe za taj stepen. 1.7. Spiritualne tehnike: Duhovne škole, kao što je rečeno, u okviru svojih spiritualnih sistema, obučavaju učenike kroz seminare, kurseve, izvesnim tehnikama. To su različite vrste psiho-fizičkih aktivnosti koje imaju različite ciljeve: razvijanjem posebnih fizičkih, astralnih, duhovnih, mentalnih sposobnosti, dovode do izmenjenih stanja svesti i pojačane percepcije, postignuća samorealizacije, samospoznaje ili samo (do) praktičnih efekata na svakodnevni život. Sve tehnike uglavnom nisu izvorno okultne, naime, većina je nastala u okviru nekih religijskih sistema i alternativne psihologije (na primer, psihotronike). Broj tehnika je zaista veliki i nemoguće ih je obuhvatiti u jednoj ovakvoj knjizi. Napravila sam izbor, a osnovni kriterijum je da ih koristi većina ispitanih spiritualnih sistema. Opis tehnika koji sledi je idealtipski. U praksi postoje izvesna odstupanja i razlike od učitelja do učitelja, kao i od sistema do sistema. Dalje, od praktikanta zavisi koliko će vežbati, koliko i na koji način će vežbe prilagoditi svojim afinitetima i na kraju kakva će postignuća ostvariti. Većina, uopšteno rečeno, vodi ka individualizaciji i samoostvarenju. One uče disciplini i kontroli, same po sebi nemaju efekta, već su tu da latentne potencijale praktikanta izvuku na površinu.

Najveća prepreka je naš "neobuzdani" um, tako da su mnoge tehnike usmerene na svesno usmeravanje i kontolisanje mentalnog procesa. Ispitanici ističu da su početni napori uglavnom uzaludni i na prvi pogled "igre" koje obično preduzima naš um izgledaju kao da se ne mogu obuzdati. a) Koncentracija: Spiritualni sistemi koriste i različite tehnike koncentracije. Najčešće su, kao i druge tehnike, prvobitno preuzete iz indijske tradicije. Ona (dharana) se postiže nakon vežbi disanja, koje naime, omogućavaju uspostavljanje koncentracije. I'ratjahara, sposobnost da se čula oslobode zavisnosti od spoljašnjih objekata, značajno je postignuće koje prethodi koncentraciji. I'retpostavljam da je ovaj zahtev veoma teško ispuniti. Naime, znamo koliko je čovek zavisan od svojih čula. I u toku spavanja primamo čulne utiske, tako da se neke draži koje registruju naša čula, pretaču u snove29. Koncentracija je usredsređenost uma na "jednu tačku", odnosno neki fizički objekat ili neku misao u cilju razumevanja. Najčešće se uzima vrh olovke, vrh nosa, tačka korena nosa (između obrva), glava čiode. Razliku između usredsređenosti pažnje, odnosno vežbi za svesnu pažnju, koncentracije i meditacije nije lako uočiti. Njihova međusobna povezanost u praksi znači da je za meditaciju neopliodno uspostaviti koncentrisanost, da bismo mogli da postigneino koncentrisanost treba prvo vežbati pratjaharu (pratyahara), odnosno zaustavljanje toka misli "uvlačenje čula". Kada dostignemo koncentrisanost i održimo je dovoljno dugo pred samim sohom u obliku predmeta meditacije, bez prekida, dostigli smo (dhyana) jogističku meditaciju30. U savremenim spiritualnim sislemima koje sam ispitivala, neke tehnike se kombinuju, istovre29 Obično se u narodu kaže da, kada nam je u toku sna hladno sanjaino zmije. 30

M. Elijade, Joga.... op. cit., 87.

meno primenjuju ili sukcesivno smenjuju. Tako, na primer, nakon asana i vežbi disanja pristupa se obično relaksaciji. Relaksacija tela se vrši tako što se mentalno "komanduje" različitim delovima tela da se opuste. Vežbe relaksacije su veoma korisne u sistemima koji se zasnivaju na autosugestiji i sugestiji kao što je to slučaj s Autogenim treningom, Ekskaliburom i Silva metodom. Iako neke vežbe potiču iz indijske tradicije vremenom su u savremenim spiritualnim sistemima poprimile jedan univerzalni oblik koji se ne vezuje za indijsku tradiciju niti religiju. b) Tehnike osvešćivanja: Tehnike osvešćivanja svakodnevnog života su posebno razvijene u savremenim spiritualnim sistemima. One se odnose, kao što i sam naziv kaže na svakodnevno usmeravanje pune pažnje na pojedinosti i delanje. To su vežbe koje ne zahtevaju posebno vreme i mesto da bi se izvodile. Naime, izvode se svakodnevno uz obavljanje "normalnih" poslova u toku dana. Tako se jedna od vežbi sastoji u koncentrisanoj pažnji na svaki detalj u obavljanju nekog posla. Poznato je da mnoge aktivnosti u toku dana obavljamo mehanički, tako što nam misli lutaju s teme na temu. Često se vraćamo u kuću da bismo proverili da li smo isključili šporet, zatvorili slavinu, ugasili svetlo ili zaključali vrata. Vežbe usmeravanja pažnje na svakodnevne aktivnosti podrazumevaju da sve radimo tako što ćemo misli usmeriti na postupno obavljanje radnji. Znači dok zaključavamo vrata stana, razmišljamo i koncentrišemo se na vadenje ključeva, biranje pravog ključa, stavljanje u bravu, okretanje ključa u bravi, tako što ćemo recimo svaku aktivnost postupno pratiti misaonim formulisanjem rečenica. Sličnu vežbu možemo upražnjavati uveče pred spavanje. Ona se sastoji u vizuelizaciji proteklog dana od trenutka odlaska na spavanje (znači postupno do buđenja) ili suprotno (od buđenja do trenutka odlaska na spavanje). Pri tom je najvažnije da prelazimo postupno preko različitih aktivnosti koje smo obavili

II toku dana. Vizueliziramo događaje nastojeći da vizuelizacija luide ispunjena i detaljima kao i doživljajem. Međutim, bitno je da pri tom nastojimo da zadržimo objektivan odnos, kao da se to događalo nekom drugom, kako prema samim događajima tako i prema doživljajima koje smo imali. Zanimljivo je da neki ispitanici tvrde da putem ove vežbe uspevaju da uoče i neke sadržaje koje u toku samog dana nisu svesno registrovali. Dužim vcžbanjem se razvijaju posebne sposobnosti naknadnog uočavanja i sticanja nekih novih saznanja kojih u toku dana nismo bili svesni. Uporniji praktikanti, na primer, postižu veoma interesantne rezultate u prisećanju zaboravljenih snova. Tehniku osvešćivanja sadržaja koriste neki sistemi u praktične svrhe tj. postizanje određenih ciljeva. Naime, ona se koristi u Ekskaliburu kada vizuelizacijom nekog neprijatnog događaja nastojimo cia ga diskreiramo kako ne bi ostavio posledice. c) Osvešćivanje i svesna pažnja: Ove i slične vežbe kojima se osvešćuju određeni segmenti života, omogućuju, pre svega, da pojedinac bude svestan samog sebe u svakom trenutku života. Radi se upravo o razvijanju sposobnosti kontrole. Dužim vežbanjem učenik će razviti sposobnost da kontroliše svoje emocionalne reakcije, svoj govor, biće spremniji ili odlučniji u donošenju odluka. Svesnom pažnjom stavljamo misli pod kontrolu volje. Iskustvo nam je pokazalo da često nismo u stanju da tok misli kontrolišemo. One prelaze s teme na temu, bez ikakvog reda i smisla. Kako kaže Svami Vivekananda, um se ponaša kao radoznali majmun koji skače okolo. Imamo utisak da su nam misli često nametnute i nismo u mogućnosti da ih odagnamo. Vežbe svesne pažnje imaju upravo za cilj uspostavljanje kontrole nad misilinia. Upornim vežbanjem učenik će postići da broj misli smanji i da ih kontroliše, tj. izbaci one koje ga ometaju i koje su nepoJeljne. Da bismo to postigli prvo moramo upoznati šta nam um

zapravo radi. Vežba se obično sastoji u samoposmatranju sadržaja koji se pojavljuju, tako što se nećemo vezivati za njih, objektivno kao da se pojavljuju nekom drugom. Ako se prema njima odnosimo svesno registrujući svaku misao ponaosob, vežbanjem ćemo uspostaviti veću sređenost misli. Upornim vežbanjem dostiže se trenutak u kojem učenik postaje svestan samo svoje pažnje. A kao vrhunac usmerene pažnje na svoju svest, postaje svestan sebe. Većina vežbi ovog tipa potiče zapravo iz Radža joge, to je joga kontemplacija i meditacija kojom se postiže duhovna harmonija. Vežbe samoposmatranja imaju za cilj da učenik upozna sopstveno biće i sve ono što se događa u njemu na mentalnom i fizičkom planu. Zagovornici duhovnog razvoja tvrde da je teško razumeti okultna postignuća, ona se mogu samo iskustveno pojmiti. Moram priznati da su moji pokušaji da ovladam nekom od tehnika ostali bez rezultata. Objašnjeno mi je, od strane učitelja, da je osnovna prepreka moja nesposobnost da učinim prvi korak, tj. da svoj um oslobodim svih misli i prethodnog znanja. Potreba da sve što radim i doživljavam istovremeno i racionalno preispitujem bila je, po njegovom mišljenju, presudna za moj neuspeh.

potrebnu emocionalnu energiju u stvaranje pozitivne slike i očekivati rezultate. Tehnika vizuelizacije podrazumeva stvaranje mentalnih • krana u Alfa stanju, koji se projektuju izvan nas, kao da zaIvorenih očiju posmatramo ono što se događa na ekranu koji /atim razmeštamo u prostoru. Tako neki sistemi u vežbi vizueli/acije mentalne ekrane koji imaju pozitivan sadržaj, smeštaju na desnu stranu dok one s negativnim na levu. Slično se odnose i s vizueliziranjem prošlih ili budućih događaja. Koristi se najčešće u sistemima "mentalne dinamike" kao što su Ekskalihur i Silva metod. Učenik sebe dovede u alfa stanje (to je staiijc u kojem su moždane frekvencije usporene kao prilikom sna) u kojem je opušten, koncentrisan i istovremeno može da l'.a svesno kontroliše. Najčešće se koristi za svesno vizueliziranje željenih ciljeva. Uočila sam da učitelji koriste ovu tehniku i u psiho-isceliidjskim tretmanima. U tom slučaju možemo govoriti o "vođenoj vizuelizaciji". Učenici koji nauče ovu tehniku u "duhovnoj školi", osposobljavaju se da je samostalno praktično koriste u svakodnevnom životu.

d) Vizuelizacija: U okviru nekih prethodno opisanih tehnika pomenula sam i vežbu vizuelizacije. Ona se koristi kao što sam rekla u okviru neke tehnike ali može da se koristi i samostalno.31 Procesom kreativne vizuelizacije stvara se mentalna slika koja se zatim ispoljava u realnosti. U svakodnevnom životu smo iskusili trenutke kada su se naše "crne misli", slutnje i strahovi o negativnom ishodu nekog događaja, zaista i ostvarili. To je dokaz za mnoge zagovornike vizuelizacije da treba uspostaviti svesnu kontrolu ovakvih misli, preobraziti ih u pozitivne, uneti

e) Joga vežbe: Joga vežbe podrazumevaju rad na celokupnom duhovnom razvoju čoveka, a ne kao što se to pogrešno prihvata, cgzotične gimnastičke vežbe i vežbe disanja. Postoje različiti celoviti joga sistemi i u okviru njih različite |oga vežbe (tehnike) koje obrađuju pojedinačne segmente kao, na pi iiner, asana (položaji tela - fizičke vežbe), pranajama (kontrola disanja, odnosno vežbe kojima se podiže energetski nivo na nivo celine organa i organizma). "Klasične" joga vežbe se koriste u innogim spiritualnim sistemima, gde poprimaju izvestan "populaI IUI" oblik prilagođen potrebama savremenog čoveka. To su vežbe koje se obično izvode jedna za drugom. DetaIjan opis asane ne može se naći pošto se on uči direktno od gu-

31

Tehnika vizuelizacije ima široku primenu i u alternativnoj psihoIogiji kao i u parapsihologiji.

raa. Cilj zauzimanja određenih jogističkih položaja je da pruži uravnoteženost i fizički napor smanji na minimum. Praksom se postiže otklanjanje osećaja zamora, nervne napetosti, fiziološki procesi se regulišu i usredsređuje pažnja.32 Asana položaje je veoma teško savladati ali upornim vežbanjem se eliminiše telesni napor koji je u početku velika prepreka i ostvaraje se "neutralost" čula, postignuće koje dovodi do toga da svest više ne bude opterećena "prisustvom tela".33 Pranajama su vežbe disanja koje se praktikuju nakon asane. Podrazumevaju specifičan način disanja. Poznato je da većina nas nepravilno diše. Proces je toliko automatizovan da ne primećujemo da mnoge fiziološke promene u organizmu dolaze upravo kao posledica nepravilnog disanja. Na dragoj strani, ne možemo da kontrolišemo povezanost disanja i mentalnih stanja, tako da često dišemo neravnomerno: kad smo nervozni, uzbuđeni to disanje je ubrzano, kad smo uplašeni, ljuti ono je neravnomerno itd. Nepravilno disanje je jedan od uzroka neusredsređene i nestabilne pažnje. Poznato nam je, iskustveno, da u trenucima koncentrisanosti postižemo jedno umereno i ujednačeno disanje. Idealno disanje čovek postiže dok spava. Ono je mnogo usporenije i prirodnije. Pranajama vežbe upravo nastoje da ostvare takvo disanje. 4 Vežbanjem se ovakvo disanje automatizuje.35 Jogin zatim, usporenim i ujednačenim disanjem uspeva da svesno dopre do stanja svesti koja su svojstvena spavanju. 32

Mirča Elijade, Joga.... op. cit.,str., 70. Ibid., str. 70. 34 Inače postoj e i druge vežbe disanj a slične ovoj, na primer, embrionalno disanje u taoizmu. Međutim, to se vezuje za "mističnu filozofiju" a cilj muje beskonačno produženje (materijalnog) tela. Vežbe disanja i položaji tela koje praktikuju isihasti imaju za cilj da pripreme mentalnu molitvu. 35 Na početku vežbanja učenicima se obično dogodi da zaista pređu u san, međutim, vremenom se postiže budnost svesti u toku vežbanja. Cilj je da takvo disanje postane svakodnevno. 33

Tradiconalna joga je ovim vežbama pripisivala postizanje izmenjenih stanja svesti. Međutim, u okvira spiritualnih sitema kod nas ove vežbe se koriste u sklopu dragih tehnika i ne pripisuje im se mogućnost izmenjenog stanja svesti. Joga vežbe disanja sc praktikuju sa različitim ciljem. To može biti postizanje fizičkog efekta: pročišćenje pluća, odklanjanje nekih zdravstvenih tegoba vezanih, na primer, za visinu krvnog pritiska; Emocionalnog efekta: opuštenost, smirenost, rasterećenost, uopšte psihička stabilnost; mentalnog efekta: veća koncentracija, koja vodi do meditacije i određenog (izmenjenog) stanja svesti. Pored ovih, osnovnih, joga vežbi neki joga sistemi kao npr. Hata joga 36 (ona se bavi fizičkim telom, brigom o njemu i svim onim što vodi do održavanja zdravog stanja) sadrže i drage vežbe. Hata joga praktikuje 6 grapa vežbi, neke imaju za cilj pročišćenje organizma od otrovnih materija, tako, na primer, prva vežba nazvana Neti služi za pročišćenje nosa. Hata joga je priprema za Radža (raja) jogu (kraljevski put joge).37 f) Meditacija: Gotovo svi sistemi koriste u svom radu različite vrste meditacije. Pod meditacijom se podrazumevaju različite stvari i različito se definiše. Vodi poreklo od latinske reči 36 Kineski sistem T'ai chi je tehnika pažnje praćena pokretima tela koji su slični onim u istočnjačkim borilačkim veštinama a na izvestan način i asanama Hata joge. 37 Poznato je da radža joga ima osam etapa: YAMA - podrazumeva usvajanje pravila ispravnog ponašanja, NIYAMA - odnosi se na usvajanje jogističkih vrlina kao što su, samodisciplina, prihvatanje sveta onakvim kakav zapravo jeste, učenje tradicionalnih tekstova itd. ASANE /.auzimanje stabilnog i mimog položaja tela, upražnjavanje hata joge. PRANAYAMA - kontrola disanja, PRATYAHARA - eliminisanje ometajućih podražaja odvajanjem od čula. DHARANA - koncentracija, DHYANA - meditacija, SAMADHI - predstavlja krajnji cilj, sjedinjavanje s kosmičkom svešću, postignuće stanja čiste svesti (prosvetljenja).

meditatio -što znači razmišljanje, misaono posmatranje. Međutim, ne radi se o običnom, svakodnevnom razmišljanju, mada mnogi u nekim trenucima razmišljanja meditiraju a da i ne znaju da se radi o meditaciji. Naime, pod meditacijom se podrazumeva usmeravanje pažnje, misli na jedan simbol ili jednu temu. Sposobnost da se udubimo u jednu ideju, to može biti samo jedna reč, vizija i da ne dozvolimo mislima da lutaju tako što ćemo se potpuno identifikovati s pomenutim sadržajem meditacije. Većina meditativnih metoda ima religijsku pozadinu. Poznate su budističke, hinduističke, zen meditacije. Savremeni spiritualni sistemi preuzimaju izvesne elemente iz ovih religijskih tradicija. Naime, mnogi sistemi koriste mantru koja potiče iz hinduizma. Iako ima tipično hindu-mantri koriste se i mantre koje nemaju religijsku konotaciju. Takođe se i neke tipično hindu-mantre koriste istrgnute iz svog religijskog konteksta. Među savremenim spiritualnim sistemima u Beogradu sve prisutnija su dva trenda: 1) profanizacija inače religijske meditacije i 2) alternativne religijske meditacije. 1) Prvi nudi savremenom čoveku mogućnost da upražnjavanjem tehnike postigne relaksaciju, obnovi pozitivnu životnu energiju, stekne unutrašnji mir i sigurnost, na širem planu veću sposobnost savladavanja životnih problema. Osim toga pruža i mogućnost da se zaviri u "avanturistički duh", odnosno otkrije ono što je unutar nas, i na taj način upoznaju latentne sposobnosti. 2) Religijske meditacije preuzete kao inspiracija za osmišljavanje jedne nove alternativne i univerzalne religije koja pretpostavlja komunikaciju s univerzumom, kosmičkom inteligencijom. Alternativne religijske meditacije, kako sam ih uslovno nazvala, imaju za cilj da dubljim poniranjem u nesvesno, arhetipsko kolektivno nesvesno, omoguće oslobađanje ličnosti, pre svega oslobađanje od ograničenja koja nose profana razmišljanja i ra-

cionalističko poimanje sveta, da bi čovek uspostavio komunikaciju sa makrokosmosom i doveo sebe u stanje ravnoteže, spoznaje nedeljivog jedinstva makrokosmosa i mikrokosmosa. Za sve vrste meditacije karakteristično je znači, da pomoću određenog sadržaja naša svesna pažnja prodre do dubljih slojeva ncsvesne aktivnosti uma. Za savremene meditacije karakteristična |c velika sloboda meditanta u izboru sadržaja. To mogu biti počev ihI različitih mantri38 preko nekih sasvim profanih reči koje neinaju konkretno značenje, stihova, proznih književnih tekstova, muzičkih tema do zamišljenih prizora koje priželjkujemo u živolu. U meditaciji se najčešće koriste mantre. Kada su u pitanju mantre preuzete iz religijske tradicije veruje se u njenu moć. Nainie, sama po sebi, određena mantra postiže željene efekte. Međutim savremeni spiritualni sistemi ističu važnost izbora mantre. Na primer, Slobodan Vekić39 - učitelj, nakon što upozna osobu koja *eli da "radi na sebi" određuje koja joj mantra najviše odgovara. Pomenula sam različite vrste meditacije. Spiritualni sistemi kod nas, najčešće koriste Transcendentalnu meditaciju, jogističku i budističku meditaciju. Jogistička meditacija (dhyana) se razlikuje od drugih meditacija po tome što omogućava da se prodre u predmet meditacije - da se on na magičan način "asimiluje".40 Itudistička meditacija počinje izborom jednog određenog mirnog niesta i zauzimanjem neke od asana. Za meditaciju je neophodno da se odagnaju: požuda, mržnja, lenjost, oholost i kolebljivost, a razviju ljubav i saosećajnost.41 Naime, znamo koliko je čovek za38 U savremenim spiritualnim sistemima za sve reči koje se koriste u meditaciji upotrebljava se termin mantra iako nemaju religijsku konotaciju. 39 Dalje u tekstu ću za neke učitelje koristiti samo inicijale jer su to sami zahtevali. 40 Elijade M„ Joga ... op. cit., 87. 41 Pavićević V., op. cit., 226.

visan od svojih čula. Iako su to psihološko-moralni zahtevi, meditacija nema etički karakter. Cilj joj je da proširi svest i pripremi je za viša duhovna iskustva koja vode do nirvane. 1.8. Spiritualni kultovi 1.8.1. Joga : Neću opisivati mnogobrojne oblike koje joga ima u različitim indijskim duhovnim strujama i pokretima. Zadržaću se na "klasičnoj" jogi koju je kao "filozofski sistem" izložio veliki riši Patanđali u Joga-sutrama. On definiše jogu kao: "ukidanje stanja svesti". Radi se zapravo, o jogi kao sistemu pomoću kojeg ostvarujemo kompletnu kontrolu nad svim oblicima svesti. Idealni model je da se postigne individualna svesnost i u nesvesnom stanju, na primer, da se i u toku spavanja razvije svesnost procesa sanjanja. To bi se postiglo tako što se u toku spavanja razvije jedan deo svesti koji ostaje budan. Ovakva "svesnost" se razvija i realizuje kroz dugotrajno vežbanje meditacije i različite tehnike jačanja volje. U Beogradu se mogu sresti poklonici različitih joga sistema, kao što su: Kundalini-joga, Karma-joga, Samadi-joga, Krija-joga. Uglavnom se upražnjavaju, već pomenute, vežbe Hata-joge i Radža-joge ili se određene vežbe ugrađuju i prilagođavaju individualnom "radu na sebi". Indijski joga sistemi nastoje da se prilagode i približe savremenom čoveku Zapada. Većina ima veoma dobro organizovan i razvijen rad kroz ašrame42 u najvećim evropskim i američkim centrima. Jedan takav ašram Biharske škole joge nalazi se u Atini. Predstavnik ove škole za Evro42 Ašram - "šumsko boravište", to su zapravo duhovni centri, male "oaze" u kojima borave učitelji i učenici joge. Oni izvesno vreme, najčešće mesec dana, žive u zajednici i pored bavljenja jogom obavljaju razne delatnosti neophodne za organizovanje života u jednoj takvoj zajednici.

l>u je Svami Šivamurti koja je poslednjih godina nekoliko puta boravilau Beogradu i Budvi. Nakonpredavanja zainteresovani su pohađali dvodnevni kurs joge. Inače postoji izvestan broj Beol'rađana tzv. biharaca koji su ovu škoiu pohađali u Atini i Mungeru (Indija). Nakon toga nekolicina je osnovala škole joge u Iteogradu. Biharsku školu joge osnovao je 1965. godine Svami Satjananda Sarasvati. Pored ašrama ova škola ima moderan istraživački centar u čiji su rad uključeni naučnici i lekari sa zadatkom dit naučno dokažu blagotvorno dejstvo joge. To je još jedan dokaz da je savremenom, naročito zapadnom čoveku potrebno da sc naučno dokažu neka okultna postignuća da bi mogao u njih i da poveruje. Uglavnom je prihvaćeno da se joga vežbama i meditacijom: normalizuje krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, |ača imunološki sistem, razvija koncentracija i memorija, poma>.e da dublje sagledamo sebe, svoje mogućnosti i steknemo sigurnost. Svami Šivamurti ističe nastojanje da se joga približi potrebama savremenog čoveka. Tako se u okviru ašrama u Atini organizuju kursevi za otklanjanje i izbegavanje stresa, kursevi /.a poslovne Ijude na kojima uče kako da razviju organizacione sposobnosti, komunikacija43 u poslovanju i koncentracija. Joga svoje korene ima u tantri, ona je zapravo samo jedna od tehnika koje pripadaju tantri, kaže Svami Šivamurti.44 Za zapadnog čovcka je veoma prijemčiva jer ne zagovara konfrontaciju i ne obavezuje ni na kakva ograničenja. Nije obavezno postati vegelarijanac, odreći se nekih navika koje su sastavni deo ličnosti (na primer, pušenja). Ona ne zagovara potpunu posvećenost, celodnevnu predanost ili odavanje asketizmu. Nastoji da je uklopi 43 Npr. uči se tehnika tišine - ona podrazumeva obuku u kojoj učeii ik nauči kako, kad i zbog čega da pusti sagovomika da govori i kako i kad da ga prekine. 44

Tajne, br. 20, 1989, 60

u svakodnevne aktivnosti jednog poslovnog, porodičnog čoveka. Dovoljno je dva puta dnevno, preporučuje se ujutru i uveče, praktikovati jogu da bismo kompletno fizičko i mentalno zdravlje bilo bolje, da bi proširili naše horizonte i postali tolerantniji, kao i u pozitivnom smislu preobrazili sebe. Beogradski "posvećenici" u tantrički sistem uslovno rečeno organizovani su u nekoliko manjih grupa koje se okupljaju uglavnom po privatnim stanovima ili na organizovanim predavanjima kao što su ona kada dolazi Svami Šivamurti. Do opisa rituala i ponašanja koje bi se moglo oceniti kao ritualno u okviru spiritualnih sistema bilo je veoma teško doći jer učitelji uglavnom izbegavaju odgovore navodeći da rituala nema. Od nekih učenika i sledbenika tantre dobila sam detaljnije opise njihovih sastanaka koji imaju ritualne elemente. Zapravo ovde se radi o jednom vidu druženja ljudi koji imaju slična interesovanja i koji kroz ove rituale doživljavaju različite stvari. Naime, za jedne oni mogu značiti duboku posvećenost u tantru, za druge samo jedan vid rada na sebi koji se ne vezuje isključivo za ovaj sistem, za treće samo kao vid druženja i jednog osmišljenog zabavljanja koje vodi do doživljaja prijatnosti i zajedništva bez nekih religijskih, mističnih ili bilo kakvih "viših" konotacija. Okupljanja ovih manjih tantrističkih grupa45 obično je u nekom od privatnih stanova njenih članova, jednom nedeljno. Uglavnom se napravi jedna "mistična" atmosfera uz ikonografiju koja potiče iz indijske tradicije: sveće, mirišljavi štapići, slike duhovnih učitelja. Jedan od članova vodi pevanje mantri i kirtana tako što na početku kaže kome namenjuju mantru. Obično se mantra

namenjuje tj. posvećuje zdravlju i dobrobiti prvo učitelja (Svami Satjanandi Sarasvatiju, Sivamurti, Nirandžaru), zatim svim mđacima, prijateljima, svim ljudima uopšte. Svaki učesnik može zatim da javno i pojedinačno nameni mantru (ili nekad ispišu na ceduljicama kome namenjuju). Jedan ispitanik je tako opisao ritual pevanja kirtana i mantri koji je bio posvećen zdravlju deteta obolelog od raka. Uz već opisan ambijent dodaću da se u centru kruga koji je grupa formirala nalazila posuda s voćem i slatkišima iznad koje se pevalo a koju je zatim majka odnela detetu u bolnicu. Ispitanik koji je učestvovao u ovom ritualu konstatuje da je to bio način da se pozitivna akumulirana energija u grupi, time što su duboko osećali i želeli dobro obolelom detetu, nekako usmeri ka njemu i dovede do ozdravljenja. Inače joga je 80-ih i 90-ih godina XX veka bila najpopularniji spiritualni sistem u Beogradu. Velikoj popularnosti je svakako doprinela i dobro organizovana kampanja Biharske škole joge koja omogućava učenicima (često i besplatno) školovanje, uopšte boravak u ašramu u Atini ili Indiji. Tako je izvestan broj diplomaca u Beogradu pokrenuo samostalne škole joge. 1.8.2. Spiritualni sistemi Živorada M. Slavinskog: Ž. M. Slavinski je svakako najpoznatiji u krugovima "spiritualaca". Slavinski je krajem 70-ih godina vodio "Udruženje psihotroničara Beograda" koje je okupljalo ljude zainteresovane za granična područja nauke, istočnjačku religiju i filozofiju i praktične sisteme spiritualnog razvoja. Od 1978. godine, nakon inicijacije čiji je cilj bio da Slavinski postane prenosilac gnostičkih poraka za Slovene, imenovan je za patrijarha Bele gnostičke crkve46 da

45

Moram napomenuti da se moj ispitanik npr. ne oseća kao pripadnik jedne tantrističke grupe već jednostavno kao čovek koji pokušava da pomogne sebi i da na razne načine osmisli svoj život tako da je to samo jedan od mnogih načina dolaženja do sebe i nekih prijatnosti koje nose ti doživljaji.

46 Bela gnostička crkva je nakon fizičkog uništenja njenih članova obnovljena sredinom 70-ih godina Mihael Bertio, vođa Katoličke gnostičke crkve je navodno ostvario komunikaciju s višim duhovnim inteligencijama, od kojih je bila glavna Ajvaz (setimo se da je od Ajvaza i

bi posle dve godine osnovao i gnostičku zajednicu u Jugoslaviji. Bela gnostička crkva se ne zasniva na veri već na direktnom uvidu u istinu. Njihov cilj je da ponovo povežu čoveka s njegovom istinskom prirodom koja je bog ili istina. Slavinski je, kako sam kaže, zajednicu, koja je u početku imala 80 ljudi, raspustio i trenutno radi samo sa svojom porodicom i nekim ljudima iz inostranstva.47 On je prvi čovek u Beogradu koji je mnoge sisteme sam isprobao i "doneo" sa Zapada. Njegov spiritualni put je na izvestan način prikazan kroz idealtipski model učitelja koji je već dat u knjizi. U vreme istraživanja, devedesetih, bili su aktuelni sledeći sistemi koje je on razvio: Integralni Ekskalibur, Ekskalibur 2, Kreaton: majstor igre stvaranja, Sunjata48 ili Božanska praznina, Aspektika, Memento: regresivna integracija prošlih života, Intenziv gnoze (prosvetljenja), Lečenje (uklanjanje) fobija. Ove spiritualne tehnike Slavinski je razvio do 1997. godine, međutim, Slavinski već nekoliko godina živi i radi u inostranstvu a na sajtu http://spiritual-technology.com/srp/index2.php može se saznati sve o njegovim, kako ih sada naziva, spiritualnim tehnologijama. Sudeći po sajtu "oblast" kojom se sada bavi spada u domen "Energetske Psihologije", tako da je njegova nova tehnika PEAT predstavljena na Konferenciji Energetske Psihologije u Torontu 2000-te godine. Putem pomenutog sajta publika iz Starkove i A. Krouli primio "Knjigu zakona"), Bertio je primio niz poruka. "Njihov sadržaj su bili okultni metodi najdublje gnostičke inicijacije kroz koju je Bertio trebalo da pripremi nekoliko Adepta za širenje nove gnostičke svesti." Tekst skinut s Intemeta, "Beogradski dijalog", br. 2, godina II mart, 1998, 34. (Videti o spiritualnim sistemima u prilogu 5) 47 Kako je objavio časopis "Dijalog" propagandni tekst skinut s Intemeta o Beloj Gnostičkoj crkvi, mogu samo da konstatujem da je izjava Slavinskog kontradiktorna. Da li gnostička crkva kod nas još uvek postoji nisam uspela da proverim. Upućeniji tvrde, kao i Slavinski da je ukinuta. 48 http://www.stella-gp.si/ekp-suniata.html

Bejnbridžove tipologije kultnog organizovanja, ima prilike da uđe u viriuelno predstavljen svet spiritualnih tehnologija kroz linkove posvećene tehnikama, knjigama koje je napisao Slavinski; iskustva učenika sa kurseva; algolijanski rečnik koji su stvorili učitelj i sami učenici; posetilac može videti raspored gostovanja Slavinskog širom Evrope49 na koje može da se prijavi kao i link za privatne procese i treninge u Beogradu. Poslednjih godina razvio je i niz novih sistema kao što je PEAT50, izdao i nekoliko knjiga koje su prevedene na nekoliko jezika. Uopšteno, sve spiritualne tehnike Slavinskog vode, kako piše na sajtu, glavnom cilju ovih tehnologija a to je "možete promeniti svoju ličnost, svoj život, i svoju sudbinu". Gnostičkim intenzivom se postiže direktno iskustvo istine; aspektikom se efektno transformišu emocionalna i psihološka neželjena stanja; kreaton je pak zbir tehnika kojima se aktivira kreativni nesvesni duh, uče se formule za oslobađanje blokirane pažnje, kreiranje idealnih odnosa. Novi sistemi koriste kompjutersku terminologiju tako da se govori o efikasnom "procesovanju" bilo da se radi o psihoterapeutskom, spiritualnom ili psihološkom. U vreme istraživanja najpopularnija su bila dva spiritualna sistema: Intenziv prosvetljenja i Ekskalibur, koje najveći broj ispitanika smatra veoma plodotvornim. Intenziv prosvetljenja: Ž. M. Slavinskizavršiojekursintenziva koji je vodio Džek Laf u Londonu. Međutim, na ovom kursu nije doživeo prosvetljenje, zato odlazi u ašram u Americi prolazi ponovo kurs i biva prosvetljen. "Znao sam da sam majstor", kaze 49

http://spritual-technologv-association. com/events. php Slavinski Ž. M., PEAT i neutralizacija praiskonskih polariteta teorija i praksa, Zagreb: Matrix, MGV, 2003; Peat: Primordial Energy Activation and Transcendence and the Neutralization of Polarities, /.ivorad Slavinski, Trish Noe an Judith, Danieu, http://amazon. com/Peat-Primordial-Activation-TranscendenceNctitralization/dp/097779170x 50

Slavinski. Sledili su desetodevni kursevi za majstore i 1980. godine počinje sa intenzivima prosvetljenja u Jugoslaviji. Obučio je veliki broj polaznika koji su postali "majstori" i nastavili da drže "prosvetljujuće" kurseve širom zemlje. S obzirom da intenziv prosvetljenja nastaje kao rezultat uvida, njenog tvorca Čarls Bernera, o neophodnoj kombinaciji zen-budizma s tehnikama komunikacije koje je razvio Lafajet Ron Habard, potrebnojepojasniti "korene" ovetehnike. Timpre štojeovaj kontroverznisajentologznatnouticaoina samogŽ. M. Slavinskog." L. Ron Habard je 1950. god. objavio knjigu "Dijenetika: savremena nauka o mentalnom zdravlju". Radi se o jednom vidu psihoterapeutske prakse čišćenja uma ("clear") od psihofizičkih opterećenja potisnutih traumatskih doživljaja. Kasnije je promenio naziv sistema u Sajentologija i osnovao crkvu. Prvobitno neki vid psiho-organizacije sajentologija prerasta u veliku religijsku organizaciju s ograncima širom Evrope i Amerike. Sajentologija ima veoma razradenu praksu, koja treba da razvije latentne individualne sposobnosti a akcenat je velikim delom na okultnim moćima.52 U Dijenetici Habard uvodi pojmove: analitički, reaktivni i telesni um. Analitički um je onaj aspekt uma koji je svestan, opaža, pamti i rešava probleme. On je savršen kompjuter koji ima svoj "monitor". To je centar svesnosti osobe, to je naše "JA".53 Anali51 Slavinski je u razgovoru koji sam vodila s njim, isticao veliku genijalnost ali i paranoičnost Habarda. "On je bio klasičan medij dobijao je podatke sa viših planova svesti, to je očigledno. On je veliki kreativac. Aksiomi koje je postavio potpuno su nepoznati u psihologiji." Slavinski će mnoge postavke i tehnike sajentologije ugrađivati u svoje spiritualne sisteme. 52 Sajentološka organizacija je proglašena sektom i zabranjena u Nemačkoj gde je i najaktivnija. Nedeljni telegraf, 3.12.1997. Beograd, 21. 53 L. Ron Hubbard, DIANETICS, the modern science of mental heailth, New Era, Publications International Nvvi, 1993,65.

lički um ima svoje banke podataka. Različiti senzori primaju informacije koje zatim skladište u banke podataka54. To izuzetno liinkcioniše sve do trenutka kada se pojavi bolno iskustvo. Tada sc analitički um povlači i ono biva prepušteno reaktivnoj banci podataka, reaktivnom umu. Ovako uskladišten negativan naboj koji nosi bolno iskustvo nastavlja da utiče na analitički um i na ponašanje pojedinca tokom celog života. Porazna odluka rezultat nekog negativnog doživljaja koji može da preraste i u fobiju, (ne smem raditi ništa shčno što bi izazvalo isti događaj i doživljaj) prenosi se na opšti stav o životu. Tehnika kojom se takav sadržaj hriše ("returning") sastoji se u sledećem: pojedinac se pod vođstvom učitelja-terapeuta vraća u trenutke tog traumatskog doživljaja, ponovo ga proživljava sve dok se taj akumulirani naboj ne izbriše, dok ne donese pozitivnu odluku, zaključak, jedan čvrst mentalni stav koji će uticati da negativni doživljaj odnosno, dok fobija nestane. Pored ove Habard koristi i niz drugih tehnika, pomenuću npr. tehniku promene identiteta. Naime, tehnika se sastoji u tome da klijent preuzima i proživljava uloge drugih osoba koje su bile prisutne u dogadaju na kojem se radi.55 Habardovu Sajentologiju opisala sam, između ostalog, zato što se sistemi Slavinskog: Uklanjanje fobija, Ekskalibur, Intenziv prosvetljenja, velikim delom zasnivaju na sajentološkoj praksi na osnovu koje je opet Berner izgradio svoj sistem Direktnog iskustva istine. 6 54

Ibid, 67. Habardove tehnike su uticale na mnoge spiritualne sisteme i alternativne psihoterapijske metode u svetu. Nekoliko njegovih učenika sajentologa se odvojilo od njegove organizacije i osnovalo samostalne sisteme. Međutim, uticaj Habarda je bio primetan. Kod nas, sem u sistemima Slavinskog opisane tehnike možemo prepoznati i npr. u tehnici "preporađanja" koju u Beogradu vodi Marina Pješčić. 56 Tvorac intenziva, Čarls Berner je nakon upoznavanja s jednim indijskim joginom, promenio svoje ime u Yogeshwar, stvorio nov si55

Vratiću se na opis Intenziva Prosvetljenja (direktno iskustvo istine) koje u Beogradu vodi Slavinski. Pomenula sam da ga je kreirao Čarls Berner inače sajentolog, koji je nastojao da sajentološku metodologiju upotrebi za dublji spiritualni razvoj a ne samo za psiho-isceliteljske efekte. Slavinskijeod 1980. god. sedam godina držao kurseve Bemerovog intenziva ne dozvoljavajući da se bilo šta promeni. Međutim, "podaci su polako pristizali i vremenom sam uvideo da ovaj sistem može da se usavrši. Izmenio sam neke komande i malo po malo to je postalo nešto drugo. Postao je Intenziv Gnoze". Intenziv prosvetljenja je vremenom pretrpeo izvesne izmene da bi 1997. godine Slavinski skratio kurs na jedan dan, (od 10 do 17 časova) tako da učenik može da doživi prosvetljenje već do popodneva. Posmatrajući grupe učenika Slavinski je uvideo što je grupa emocionalnija, otvorenija treba ići više na emocije, "da čovek oseti objekat, ako je on, ko je on, sebe ako je drugo ljudsko biće, ko je drugo biće itd." Veoma je teško objasniti tehnike intenziva, kao i druge spiritualne tehnike, da bi se razumela treba je doživeti, kako smatra Slavinski. Intenziv prosvetljenja je spiritualni sistem koji daje direktno iskustvo istine, ostvaruje mistično transcendentno stanje u kojem se subjekat i objekat stapaju - postaju jedno. Doživljaji tipa, astralne projekcije, vizije Hrista, telepatije, vidovitosti plave svetlosti mogu biti prisutni, ljudi često doživljavaju različite fenomene, ali oni su sporedni, važno je direktno iskustvo istine, prosvetljenje, nestanak razlike između subjekta i objekta."Ako ja pokušam da doživim drugo Ijudsko biće u jednom trenutku doživim da smo ja i drugo ljudsko biće isto, ako gledam na život da nema njega da smo ja i on jedno te isto, to isto možemo doživeti i ako idemo na Boga", kaže Slavinski. Intenziv prosvetljenja treba stem "holističke joge" i osnovao "Dijadnu školu prosvetljenja". Po instrukcijama ove škole kod nas radi Desimir Ivanović iz Zaječara u okviru svoje agencije za lični razvoj i komunikaciju "Dijada".

ila izazove korenite promene u pojedincu, potpuni preobražaj ličnosti. On pruža jedno težište u čoveku da spozna odgovor na vcčno pitanje "Ko sam ja?" Osnovna tehnika intenziva izgleda ovako: radi se u parovima, f.rupno. Parovi sede okrenuti jedan ka drugom i naizmenično jeilan drugom postavljaju pitanje "Reci mi ko si ti?". Učenik ponovi sebi pitanje stvarajući mentalnu sliku na kojoj "vidi" sadržaje svog nesvesnog i nastoji da doživi ko je on zapravo, sada i ovde. /utim otvara oči i priča partneru otvoreno o svemu što je doživeo. Na drugoj strani, od partnera se očekuje da doživi potpunu empa11ju, da razume svog partnera ali da pri tom ništa ne komentariše i ne pokazuje reakcije. Ova vežba komunikacije traje 40 minuta. I'raktikuje se nakon meditacije i omogućava da učenik mnogo brf.c isprazni sadržaje svoje svesti koji ga inače u svakodnevnom životu ometaju da direktno iskusi istinu o sebi, svom okruženju (socijalnom), uopšte o životu i na kraju iskustvo prosvetljenja. Medutim, iskustvo prosvetljenja se ne mora doživeti na svakom inlenzivu, ni sam Slavinski ga nije odmah doživeo. "Odete na kurs od jednog dana i doživite ili ne doživite prosvetljenje, idete na dmgi." Emocionalni doživljaji koji prate ovu vežbu su veoma inlcnzivni. Učenici plaču, smeju se, vrište, pevaju. Sam doživljaj ispitanicima je bilo veoma teško da opišu, uglavnom opisuju osećanja i krizu kroz koju su prošli da bi došli do čudnog osećaja olakšanja da je sve prošlo i da je ono za čim su tragali, svest o SEBI, /upravo oduvek bila sastavni deo njih, samo je nisu "znali". Prednosti ovog i drugih novih spiritualnih sistema su u tome što se prilagođavaju potrebama savremenog čoveka, pre svega nustoje da se usaglase sa svakodnevnim "normalnim" poslovnim, porodičnim, društvenim životom. "U eri tehnologije i kompjutera i spiritualni sistemi se razvijaju, svakih šest meseci imalc novi sistem, mnogo brži. Klasična joga je mrtva, to ne postoji više nigde, sama stvar se ubrzala, izmenila se ljudska svest. Meditacija je drugačija, čovek više ne meditira kao Buda o smislu

života uopšte, nego uzima segment života. Zen-budizam je uveo to probojno iskustvo" kao što kaže Slavinski. Njegov najnoviji sistem Sunjata ili Božanska praznina, predstavlja razrađenu varijantu Intenziva prosvetljenja odnosno gnoze.57 Ekskalibur: Ekskalibur je nastao među beogradskim gnosticima kao rezultat višegodišnjeg bavljenja različitim spiritualnim i gnostičkim sistemima.58 Predstavlja originalnu sintezu nekih komponenti različitih sistema, tehnika i nov način primene. "Naglašavajući doslednost prethodnim metodama spiritualnog tragalaštva, i istovremeno potrebu za obogaćenjima ovaj sistem objedinjuje obeležja svih prethodnih: Gnostičke formule za napuštanje ove planete iz Hristovog doba, shvatanje suštine alhemijskog procesa, neostvarena a uvek živa očekivanja Kroulijeve magije i elegantnu brzinu i lakoću kompjuterske informacije".59 Na jednom gnostičkom seminaru od mesec dana 1990. godine grupa gnostika je stupila u stabilno stanje svesti (koje se u nekim okultnim školama naziva Tajno prosvetljenje) a potom su mediji te grupe ostvarili komunikaciju s kosmičkom inteligencijom. Poruka je bila da će preko "čistih ekrana" ova grupa dobiti nov efikasan metod za spiritualni razvoj i za rešavanje konkretnih životnih problema, veću kontrolu nad sopstvenim životom uopšte.60 Eks57 Slavinski nije držao kurseve Intenziva u vreme kada sam ga intervjuisala, 1997. Medutim, danas se na njegovom sajtu nalaze i informacije vezani za Gnostički Intenziv. 58 Pretpostavljam da je na osmišljavanje Ekskalibura kod nas uticao i već formirani Avatar sistem, Hari Palmera (1987). On obuhvata seriju vežbi koje utiču na razvoj svesti. Zasniva se na ideji da čovekova svesnost upravlja njegovom egzistencijom na taj način što ima sposobnost da kreira i diskreira (rastvara kao u alhemijskom procesu). 59 Citat iz teksta Ž. M. Slavinskog objavljenog u Tajne, br. 39, Beograd, 1991. 60 Ibid.

kalibur ide na to da preko subjektivnog sveta učenika, menjajući ga promeni njegove odnose s objektivnim svetom. Međutim, to isto rade i mnogi drugi sistemi i psihoterapijske metode, novina je način primene i efikasnost. "To je kompjuter nove generacije, koji brže deluje", kaže njegov glavni autor. Integralni Ekskalibur, kao što i sam naziv kaže, treba da zahvati celokupno biće: telesne osećaje, osećanja, verovanja, stavove, sadašnjost, prošlost i budućnost. Osnovna karakteristika tnu je da kao operativni sistem radi na stvaranju i rastvaranju iskustava i individualne stvarnosti. Prednost sistema je što ne postavlja posebne zahteve, ne ograničava učenika, nema zabrana niti zavisnosti od učitelja. Učenik može brzo da ovlada tehnikama, sam postavlja ciljeve, sam stvara iskustva i utiče na sled događaja. U slučaju da mu se nešto ne dopada može da to diskreira u svesti, a zatim, da stvori željeni cilj u realnosti. Ekskalibur je primenjiv na sve životne situacije. On obećava kreiranje sopstvene realnosti i to: uklanjanje nepoželjnih psihičkih stanja, telesnih stanja (gojaznost, bolovi, hronična oboljenja i drugo), nepoželjnih događaja i kreiranje poželjnih; zatim, skidanje nepoželjnih identiteta - osoba s kojom smo u svađi odjednom nam postaje prijatelj, promena sopstvenih identiteta s kompletnim stanjem u praktičnom životu, uklanjanje hroničnih problema, doživljaj stanja praznine i drugo.61 Vežbe Ekskalibura su jednostavne i dostupne svim ljudima. Nisu potrebne posebne predispozicije sem dobre volje da se vežba i želje da se čovek izleči ili stekne iskustvo. Najpre idu vežbe kojima se uči formula spiritualne alhemije62, formula stva61 Kako stoji u reklamnom materijalu jednog od učitelja Ekskalibura, Gunić Nikole. Prilog u dokumentaciji br. 8. 62 Reklama za kurs Ekskalibura u časopisu Tajne br. 1, mart 1994. god. "Obuka i inicijacija uEkskalibur, Alhemijsko magijski sistem Ž. M. Slavinskog, kreirajte svoju realnost i život u skladu sa svojim željama".

ranja i rastvaranja. U toku kursa ona se primenjuje na različite situacije i duševna stanja čiji efekti, u nekim slučajevima, mogu odmah i da se provere. Zatim slede vežbe kojima se ukidaju barijere i ograničenja kao i vežbe stvaranja posebnih identiteta. "Identiteti su vrsta privremenog ja preko kojih opštimo sa drugim ljudima i kosmosom. Oni sadrže tačku gledišta, pogled na svet ali i ciljeve koje hoćemo da ostvarimo, emocije, želje, vrednosti".63 Ove vežbe na izvestan način predstavljaju i faze kroz koje mora da prođe učenik. Poslednja faza je zapravo inicijacija u Ekskalibur, u kojoj dolazi do sagledavanja izvorne suštine bića kao apsolutne praznine. Doživljaj praznine je jedna potpuno nova spoznaja za učenika. On je prazan i može da kreira svoje misli, osećanja, crte ličnosti. Naizgled ni to nije ništa novo. Mnogi sistemi postavljaju ovaj doživljaj kao krajni cilj s tim što ga različito nazivaju. Prednost Ekskalibura je, kako kaže Slavinski, u tome što on trajno rešava probleme. Fobije i probleme koje čovek "gaji" godinama ovaj sistem otklanja za najviše od 30 minuta i ne samo to, kreira po želji nova pozitivna stanja. 1.8.3. Silva metod - kontrole uma64: Prvi utisak, pored onog koji se odnosi na sam metod, u istraživanju ovog sistema je potenciranje ili "kult Hose Silve" tvorca ovog sistema. Insistiranje na ličnom primeru kreatora metoda je najbolji propagandni potez. Kuriozitet Silva metoda je da njegov tvorac nema ni dan formalnog obrazovanja u svom životu. Hose Silva je rođen 1914. u Laredu (Teksas, SAD).65 Priča o njegovom životnom 63

64

Tajne br. 39, Beograd, 1991.

Silva metod je pun naziv ovog sistema, to napominjem da ne bi došlo do zabune oko upotrebe termina sistem i metod. 65 Dr Robert B. Stoun, Hose Silva, biografija (čovek koji je otkrio tajne ljudskog uma), Silva metod, Beograd 1995.

putu, među poklonicima Silve prerasta u mitski američki san o vi-likom bogatstvu koje se stiče na temelju jednog jedinog dolara. Usled teške materijalne situacije mali Hose Silva sa šest godina počinje da radi kao čistač cipela i prodavac novina koji zai ađuje jedan dolar dnevno. Nakon dopisnog kursa za popravljan je radio prijemnika, zainteresovao se za psihologiju, samostalno proučavao dela Frojda, Junga i Adlera i proširivao svoje znanje iz elektronike. Eksperimentisao je s hipnozom i to na svojoj dcci i došao do zanimljivih rezultata. Naime, obučio je decu da svesno funkcionišu na Alfa i Teta nivou. Najviše uspeha posti)',la je njegova ćerka. Ona je naime, u jednom takvom eksperimentu počela da primenjuje ESP66, konkretno telepatiju. Tako je Silva od potpunog analfabete postao uspešan biznismen, pronalazač i stručnjak u oblasti elektronike. Nakon što je postavio ovaj metod finansirao je veliki projekat u okviru kojeg je interdisciplinarna ekipa ispitivala metod i dalje radila u formulisanju škole. Silva metod kao i većina spiritualnih sistema, predstavlja kompilaciju metode kontrole uma, metode autosugestije Emila Kuea, Transcendentalne meditacije, samoisceljenja Marfija Gardnera. To je univerzalan sistem, namenjen svim ljudima bez obzira na obrazovanje, pol, religijsku ili nacionalnu pripadnost, što izmedu ostalog važi i za sve spiritualne sisteme. Potrebna je samo vera, upornost, marljivost u vežbanju i kako obećavaju predavači, rezultati neće izostati. Silva metod se zasniva na nekoliko različitih vežbi kojima učenici ovladaju na kursu Silve. Nakon uvodnog predavanja prelazi se na prvu vežbu, (koja je na izvestan način i osnov za sve ostale) jednu vrstu meditacije koja dovodi do izmenjenog stanja svesti. Za razliku od pasivne meditacije, kojom treba na početku ovladati, aktivna ili dinamička meditacija omogućava da učenik 66

Ekstra senzorna percepcija.

samostalno rešava probleme, što je osnovni cilj ovog metoda. Meditiranje se sastoji u tzv. penjanju na alfa nivo. Alfa stanje mozga se najednostavnije opisuje kao stanje neposredno pred spavanje tj. utonuće u san, ili neposredno pre buđenja.67 Mozak dece, smatraju oni, neprestano funkcioniše u alfa stanju, zato su deca sposobnija za učenje. Jedna od blagodeti alfe i za odrasle je upravo mogućnost bržeg i efikasnijeg učenja. H. Silva je preuzeo iz Transcendentalne meditacije "teorijski okvir" vezan za alfa nivo uma. Međutim, za razliku od T. M. gde je postizanje ovog nivoa samo sebi svrha i omogućava izuzetnu smirenost, jača imunološki sistem, reguliše krvni pritisak, anulira stres itd. Silva obećava da se uvežbavanjem (svesne) kontrole uma na Alfa nivou mogu iskoristiti latentne sposobnosti, "funkcionisaćete jasnovido68 kad god to poželite, stupajući u dodir sa Višom inteligencijom".69 Latentne sposobnosti podrazumevaju razvijanje posebnih čula ili moći koje su nekad bile poznate samo posvećenima. Programiranje funkcionisanja na Alfa nivou se obavi na seminaru. Polaznik ili učenik nauči da kasnije mentalno funkcioniše na Alfi i otvorenih očiju kad god se za to ukaže potreba. Nakon perioda vežbanja stiče sposobnost da npr. tehnikom tri prsta odmah pređe u alfa stanje. Meditacija je prvi korak u kontroli uma. Tehnika meditacije (dostizanje meditativnog nivoa uma) u okviru Silva metoda izgleda ovako: Zauzeti odgovarajući položaj (stvar izbora, važno da je udoban i opuštajući). Zatvoriti oči i usmeriti pogled 67 Naučno su ustanovljene promene u aktivnosti mozga koje se mogu registrovati elektroencefalografom. Na primer, mozak vibrira, kad smo budni i u svakodnevnoj aktivnosti oko 20 puta u sekundi (frekvencij a od 20 herca), kad smo opušteni i pospani vibracije su od 7 do 14 ciklusa u sekundi (alfa stanje). Teta i delta nivo dostižemo u trenucima dubokog sna. 68 Jasnovidost definišu kao sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem. 69

Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod,

Beograd, 1994, str. 21.

pod uglom od 20 stepeni naviše.70 Zatim polako, odbrojavati od 100 unazad prema 1, koncentrisano. Metod za izlazak iz nivoa je mentalna formulacija: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako ću izlaziti, biću potpuno budan i osećaću se bolje nego ranije...." Dok borave na meditativnom nivou učenici u početku vežbaju vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma, osnov za mnoge tehnike koje će učenik kasnije koristiti. Potrebno je najpre "konstruisati" (zamisliti) mentalni ekran kao veliko bioskopsko platno locirano ispred učenika...71 Na mentalnom ekranu će se pojavljivati sve ono što učenik vizuelizira, tj. stvara mentalnu sliku "već viđenog" ili u imaginaciji stvara sliku željenog. Potrebno je samo da imaginacija bude podstaknuta verovanjem, željom i očekivanjem i da se ciljevi tako vizueliziraju kao da ih praktikant trenutno doživljava. tj. proživljava, čuje oseća, dodiruje. Može se uočiti sličnost s nastojanjem da se kreiranjem i diskreiranjem u Ekskalibur tehnici utiče na stvarnost. "Silvanci" veruju daje moguće reprogramirati neželjene navike jer su u Alfi dostupni podsvesni programi ponašanja, koji se ovommetodommogu izbrisati i preobraziti u pozitivne programe. Neću ulaziti u opise detalja raznih silva tehnika jer ovo nije priručnik za Silva metod, stoga ću ukratko opisati tehnike koje su moji ispitanici najčešće koristili. Inače Silva metod sadrži 14 mentalnih tehnika: tehnika kontrole snova, kontrole buđenja, kontrole budnosti, kontrole glavobolje, snova, tehnika mentalnog ekrana, memorijskih kuka, tehnika tri prsta, ogledalo uma, levitacija ruke, tehnika anestezije rukavice, tehnika čaše vode, kontrole navika, tehnika laboratorije. Tehnika tri prsta, kao što sam već rekla, programira učenika da brzo uđe u Alfa nivo kad god je to potrebno, samo spajanjem 70 "Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ova pozicija očiju će podstaći mozak da stvori Alfu", ibid., 32. 71 Mentalni ekran se locira otprilike dvadeset stepeni iznad horizontalne ravni vida.

tri prsta. Verovatno se bazira na nekoj vrsti uslovnog refleksa. Koristi se u različite svrhe najčešće: za brzo učenje i postizanje bolje koncentracije kao i prisećanje informacija. Ispitanici je koriste i u svim situacijama koje su napete, izazivaju strah, nelagodnost, odnosno u svim situacijama u kojima je potrebno da kontrolišu svoje emocije. Tehnika kontrole snova, omogućava praktikantu da nauči da pamti svoje snove, analizira ih i koristi u rešavanju problema. Dok je učenik na meditativnom nivoujire odlaska na spavanje, ponavlja mentalnu formulaciju tipa: "Zelim da zapamtim jedan san. Zapamtiću ga". San je potrebno zapisati ili u toku noći, (ako se probudi) ili ujutru nakon buđenja. Vežbanjem posle izvesnog vremena ova tehnika omogućava i rešenje problema u toku sna. Potrebno je da praktikant na meditativnom nivou, pre spavanja, razmotri problem i mentalnom formulacijom ga programira: "Zelim da imam san koji će sadržati informaciju kako da rešim problem koji imam na umu. Sanjaću takav san zapamtiti i razumeti".72 Ujutru ispita san i potraži njegovo značenje, "Ako se valjano samoprogramirate da razumete vaše snove, naslutićete njihovo značenje. Slutnja je obično način na koji naša bezglasna podsvest komunicira sa nama." Tehnika ogledalo uma, se najčešće koristi za rešavanje problema i postizanje ciljeva onda kada je poznata trenutna situacija i cilj koji žele da postignu. Može da se koristi za sve vrste problema i ciljeve bili oni emotivne, poslovne, ekonomske prirode. Mentalno se stvori ogledalo koje ima različite okvire: plavi okvir koji označava neželjenu situaciju ili neki problem, beli okvir kojim se označava željeno rešenje ili cilj (s tim što se zamišlja kao već ostvaren). Najpre se posmatra problem u plavom okviru ogle-

72

Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod,

Beograd, 1994, 60.

dala, zatim se izbriše slika problema, pomeri okvir ulevo73, zameni okvir belim okvirom i posmatra rešenje ili ostvaren cilj. Tehniku čaše vode, koriste obično u slučajevima kada ne znaju rešenje problema, kada su u dilemi kako da reše problem ili nemaju jasno definisan cilj (znači kada je učenik u dilemi, kada treba da neku situaciju bolje razume ili pak npr. pronađe izgubljen predmet). Potrebno je popiti pola čaše vode pre spavanja, zatvoriti oči i mentalno formulisati: "Ovo je sve što treba da uradim da bih rešio problem koji imam na umu". Odgovor može stići ili putem sna ili nakon što ujutru popije ostatak vode učenik treba da obrati pažnju odgovor je uvek tu. On može biti simbolično izražen u npr. nakoj pesmi koju čuje ujutru, neki komentar u autobusu itd. Robert Stoun pomalo volšebnu mogućnost, za naše pojmove, objašnjava "Zato što ste vi sedamdeset do osamdeset procenata voda i zato što je ona programirana da pomogne ljudskoj inteligenciji".74 Viši seminari Silva metoda namenjeni diplomcima pružaju još "volšebnija" postignuća. Radi se o DČP, promenjen termin za ono što se obično u parapsihologiji naziva ESP (extra senzorna percepcija). U kontroli uma se zapravo radi o projektovanju svesnosti tamo gde je željena informacija, DČP (delotvorna čulna projekcija - Effective Sensory Projection). Naime, desna hemisfera ljudskog mozga, koja se inače veoma malo koristi odgovorna je za kreativnost, intuiciju. Silva metod treba da nauči polaznike da sinhrono koriste obe sfere mozga a posebno da ovu, desnu hemisferu maksimalno iskoriste i postanu jasnovidi tj. intuitivni. Na taj način, vežbanjem, polaznici se osposobljavaju da detektuju, tj. dijagnosticiraju bolesti i ljudima koje nikada nisu videli a koji su pri 73 Hose Silva je zaključio na osnovu istraživanja da na dubljim nivoima svesti protok vremena se oseća kao kretanje s leve na desnu stranu. liudućnost, tako opažamo sa leve strane a prošlost s desne strane. 74 Robert B. Stoun, op. cit., 237.

tom veoma udaljeni. Međutim, ispitanici su uglavnom iskazivali izvesnurezervisanostpremaovom metodu, tj. ne koriste ga baš često u svakodnevnom životu. Silva metod ispitanici najčešće koriste u svakodnevnim, običnim situacijama: tehnikom tri prsta "prizovu" autobus GSB da što pre dođe, otklanjaju glavobolju uopšte svoje zdravstvene probleme, bolje se koncentrišu, brže i uspešnije uče (postoje posebne obuke za učenje stranih jezika), zatim za rešenje svakodnevnih životnih problema, poslovnih (na primer, za pronalaženje posla), emotivnih (programiranje za brak), i drugo. Dragan Vujović, direktor Silva metoda za Jugoslaviju, osnovao je 1990. godine ogranak u Beogradu. Seminari se održavaju, pored Beograda u još nekoliko gradova: Subotici, Nišu, Novom Sadu. Silva metod, kod nas potpuno je identičan seminarima koj i se održavaju u još 107 gradova širom sveta. Svaki diplomac može da obnovi svoje znanje na seminarima u bilo kojem gradu, besplatno. Za razliku od većine spiritualnih sistema u Beogradu koji su nastali kao rezultat rada naših učitelja, Silva je na neki način "dogmatska" onako kako ju je postavio njen tvorac bez izmena održava se svuda u svetu. U tom smislu, predavači (učitelji) Silve su osobe koje moraju da zadovolje poznavanje ne toliko teorijske strane sistema, već pre svega prakse. Predavač znači mora da praktično koristi tehniku u svakodnevnom životu veoma često. Osim toga mora da položi psihotest i ima fakultetsko obrazovanje (kod nas su to uglavnom lekari, psihijatri). Predavači se obično regrutuju iz redova najzainteresovanijih polaznika. "Silva metod" organizuje različite seminare, semosnovnog tu su i seminari za: odnose među ljudima, za menadžere, sportiste, učenje stranih jezika i drugo. Veliki broj polaznika koji je završio ove seminare je veoma različite starosne strukture, dolaze uglavnom žene, različitog obrazovanja, međutim, preovlađuju oni sa srednjim i visokim obrazovanjem. Silva metod je zapravo jedan od mnogobrojnih metoda koji stižu iz Amerike na Zapad a obećavaju praktikantu kontrolu nad sopstvenim životom. Oni predstavljaju jednu od varijanti popu-

larnih sistema "Samopomoći" i autogenog treninga po sistemu kako da budite sebi psihoterapeut, lekar, da budete uspešni, sigurni, da kreirate svoj život. 75 . 1.8.4. Regresija u prošle živote: nije u pravom smislu reči spiritualni sistem. Ona se pre može tretirati kao jedna od tehnika u okviru sistema ili kao kvazi terapijska metoda. Deja vu iskustva koja smo gotovo svi bar jednom imali u životu vezana za mesta na kojima nikada nismo bili, događaje, ljude, tumače se upravo kao iskustva koja nosimo iz prošlih života. Regresija u prošle živote temelji se na istočnjačkom verovanju u reinkarnaciju i karmičku predodređenost. Veći broj ispitanika se izjasnilo da više veruje u reinkarnaciju nego u hrišćanski koncept "života na onom svetu". Jedan broj ispitanika je prošao kroz regresoterapiju smatarajući da je to neophodno u istinskom "radu na sebi", da bi se čovek "očistio" od problema koje nosi iz prošlih života ili da bi ih spoznao. Večna pitanja: Ko sam ja?; Odakle dolazim?; Zašto sam ovde? postavlja svaki istinski duhovni tragaoc, a kako sami kažu, jedan od mogućih odgovora nalazi se upravo u regresiji. Postoji nekoliko metoda regresije: hipnotička regresija, vođena meditacija, tehnika "hodanje po putu", Kristos tehnika, nehipnotička regresija, memento-regresivna integracija prošlih života. Metod memento osmislio je Ž. Slavinski. On ističe njegovu egzaktnost i preciznost. Naime, terapeut koristi elektronske aparate kojima usmerava klijenta od jednog događaja do drugog, tragajući za događajima ili "odlukama" iz prošlih života koji se 75

Zapadno tržište a poslednjih godina i naše preplavljeno je knjiga-

ma "kako": L. Hej, Kako isceliti duh i telo; E. Kue, Kako gospodariti

sabom; B. de Anđelis, Kako voleti neprestano; Grinburg & Džekobs, Kako upropastiti sopstveni život-, Dr. D. Chopra, Savršeno zdravlje', L. Hej, Volite sebe, iscelite svoj život itd.

najviše reflektuju na sadašnji život klijenta. Memento dalje pruža mogućnost da se te negativne "odlike" prošlih života zamene novim i pozitivnim. Kod nas se najčešće primenjuje nehipnotička regresija koja stiže iz Amerike oko 1990. god. Inače, ova metoda je nastala u periodu 1920-1930. god. kada je i priznata kao zvanična psihoterapeutska tehnika. Tvorac Brajan Džeminson nehipnotičku regresiju u prošle živote razvija na osnovu hipnotičke regresije koju je, kao neuropsihijatar, primenjivao na svojim pacijentima. Nakon seminara 1990. god. S. T. 7 6 i S. Škorić počinju sa regresoterapijama u Beogradu. Uslov da klijent prođe kroz ovu terapiju je da veruje u besmrtnost i da oseća istinsku potrebu za saznanjima iz prošlih života a ne, na primer, samo radoznalost. Ispitanici se podvrgavaju regresiji najčešće usled nekog problema i to pre svega, da bi stekli uvid u izvor problema koji je obično u nekom od prošlih života a ako je moguće i da bi pronašli put ka eventualnom rešenju. Terapeut mora i sam da prođe kroz niz regresija pre nego što se upusti u profesionalni rad. S. T se ne seća svih prošlih života koje je "videla" u regresiji. Smatra nebitnim šta ili ko smo bili u prošlom životu, važno je da u tom trenutku pomognu da shvatimo događaje u svom sadašnjem životu. "U međuvremenu sam naučila da gledam na svoje prošle živote kao na niz identiteta, to su neki određeni delovi čoveka. Bitno je zašto ti je potrebno to iskustvo, zašto si kreirao takav identitet. Upravo vezivanje tvog identiteta sa tobom je ono najbitnije". Regresijom se klijent uvede tačno u onaj pređašnji život u kojem je nastao problem koji ga zatim prati kroz sve živote. Najčešće se klijenti spontano vrate u trenutak rođenja ili smrti. Prvi traumatski događaj u životu je rođenje. Klijenti ga obično 76

Za neke učitelje biće navođeni samo inicijali jer su oni na tome insistirali.

opisuju kao šokantan doživljaj, veoma bolan i hladan, osećaj odbačenosti. U trenutku rođenja se, kako obično tumače zagovornici regresije, formira (ugrađuje) prvi podsvesni sadržaj u sadašnjem životu. Opisani doživljaj većine klijenata, regresija objašnjava kao najbitniji za funkcionisanje u toku života. Na primer, svaki put kada doživimo slična osećanja, osećamo bol u stomaku, a to se povezuje sa bolom koji imamo nakon rođenja kad organi za varenje počinju svoju funkciju. Stanislava Škorić nastoji da klijente obavezno "provede" kroz trenutak i doživljaj smrti - napuštanja tela jer smatra da je oslobađanje straha od smrti uslov za oslobađanje od mnogih drugih strahova koji prate čoveka tokom života. Spiritualni sistem koji razvija S. T. mogao bi se nazvati i regresijom u sadašnji život. U kreiranju ovog sistema iskoristila je neka znanja i iskustva iz nehipnotičke regresije, neka znanja iz tehnike meditacije, metode preporađanja, neke ideje od dijenetičara i sajentologa. Nastoji da formira jedan celovit metod u kojem postoji komunikacija s događajem. Osnovni cilj je "biti u kontaktu sa sobom" ostvariti integraciju, osećati se dobro "sa sobom, u svom telu, životu". Osnovna tehnika je da osoba u udobnom položaju, držeći zatvorene oči, jednostavno posmatra šta se događa u njenom telu. Šta se događa s emocijama, s mislima koje su fizičke reakcije tela. Većina spiritualnih metoda zanemaruje telo a favorizuje duh dok S. T. smatra to pogrešnim jer telo je tu, ono je naše realno ispoljavanje i treba ostvariti komunikaciju s njim. S. Škorić pored regresije vodi i "Školu istine". Radi se zapravo o jednoj psihoterapiji, koja je kako kaže osnivač škole, neograničena klasičnom formom i prilagođena uslovima i potrebama vremena. Osmišljena kao škola razumevanja, podrazumeva pre svega razumevanje nas samih, naše materijalne i emotivne strukture. S. Škorić nastoji da s učenicima ostvari jedan drugačiji pristup čoveku, njegovim potrebama, ciljevima. "Prilazimo sa sasvim drugog aspekta nama kao bićima, imamo druge

kriterijume šta je nama potrebno za naš razvoj, šta je prirodno stanje i prirodno pravo svakog čoveka. Pogrešno se misli da je normalno i čovečno biti nekad depresivan, patiti, biti bolestan. To nikako ne može biti prirodno. Moja škola upravo radi na tom kompletnom preobražaju. Kroz vežbe i praktičan rad učimo kako da uzimamo emotivnu hranu tako da se najviše baziramo na svesnom udisanju i izdisanju kojim pomeramo svoj vibratorni nivo, dovodimo sebe u jedno kvalitetnije vibratorno stanje. Ako pravilno dišemo, znači pravilno uzimamo utiske, znači nema ružnih utisaka, nema ružnih reči, misli depresije, tuge, agresije." U okviru kursa učenici prođu i kroz grupnu regresoterapiju kao potvrdu večnog postojanja. Primenjuju se i već poznate tehnike meditacije, joge, ide se na otvaranje svesne svesti koja je u početku mala ali vremenom se pretvara u kvalitetniju svest koja postaje aktivna i u svakodnevnom životu. Grupa učenika se spontano formira, uglavnom putem preporuke. Svako radi konkretno na svom problemu, svi pričaju otvoreno o sebi pred svima, stvaraju se prijateljstva. Kod učenika se razvijaju i neke latentne sposobnosti intuicija, vidovitost, otvaraju se neki do tada skriveni talenti. Neki učenici su počeli da slikaju, sviraju, promenili su zanimanje iako nisu imali prethodno formalno obrazovanje. 1.8.5. Spiritualni sistem Milovana Miće Jovanovića: Na vizit karti ovog spiritualnog učitelja piše da je iscelitelj, bioenergoterapeut, radiestezista, psihoterapeut, kosmološki terapeut, učitelj duhovnog razvoja, čovek koji uspostavlja vezu s duhovnim vodičem. U vreme kada je obavljeno istraživanje M. Jovanović je svoju svestranost koncentrisao najviše na duhovni razvoj učenika u školi koju je nazvao "Karma centar". Neću se baviti detaljnim opisom ove škole zato što je to urađeno u opštem delu o spiritualnim sistemima, izneću samo specifičnost ovog sistema. Akcenat obuke učenika je na uspostavljanju veze s du-

hovnim vodičem. On može da se "javi" kroz slike, glas, mentalni šapat. Radi se zapravo o kontaktu sa svojim višim JA koje se različito naziva: anđeo čuvar, vodič, kosmički razum, kolektivno nesvesno. Više JA ili kolektivno nesvesno se nalazi u nesvesnom čoveka i to (pošto se nesvesno sastoji iz nadsvesti i podsvesti) u nadsvesnoj zoni. Svaki učenik može da nakon obuke uspostavi ovu vezu a potrebno je da to želi, veruje i voli. Nastojanja ove škole se temelje na verovanju u svemoć čoveka i neo)',raničene mogućnosti njegove spoznaje". Ovladavanje tehnikama ima za cilj da nesvesne sadržaje u kojima su koncentrisune ove moći osvesti i prevede na svesni nivo čoveka. Učenici su različitog obrazovanja "od nepismenih i polupisinenih do akademika i profesora univerziteta. Neki su čak tvrdili da oni to ne mogu, pa su ipak uspeli da čuju glas svog "Anđela fuvara". Pod vođstvom tog svog nesvesnog JA, neki od njih pišu ncki, slikaju.... Ulaze u neke druge realnosti", kaže Jovanović.77 1.8.6. Sistemi Slobodana Vekića: Spiritualni sistem Vekića |(i kako sam kaže alternativni način življenja koji je adekvatan m sve slojeve bića. To je spoj samorealizacije uz razvitak svih psiholoških potencijala. Nekoliko godina, do 1996. radio je u l'.rupi koja bi se uslovno mogla okarakterisati kao tantrički orijcntisana. "Ja nisam religiozan, niti joga ima veze sa religijom. Tnntra je amoralna. Ona je kod nas pogrešno shvaćena, obavijena slojem mistifikacije da je u jednom trenutku proglašena kao individualna religija koja spaja boga i genitalije",78 Škola je do iiula imala 12 predavača, među njima je bilo psihologa i sociologa. Na grupnim sastancima su razgovarali o veoma različitim 77

Tajne, br. 10, 1994, 13.

S. Vekićje posle jednog napisau časopisu "Duga" imao problema '' duljim radom jer je u javnosti bilo raznih priča o njegovom "tantrizmu". I)uga br. 1606, januar 1995,40.

pitanjima, vežbali tehnike, držali seanse kirtane79 i drugo. Do razlaza i prelaska na samostalni rad došlo je oko 1996. godine. Razlozi su višeslojni ali glavni razlog je neslaganje oko promotivnog ispoljavanja u javnosti. S. Vekić nikad nije želeo da škola izađe u javnost i da se omasovi.80 Već nekoliko godina radi potpuno samostalno isključivo individualno sa učenicima. Rad, časove i tehnike prilagođava od individue do individue. Na časovima sa učenikom nastoji da artikuliše najbrži put kojim će učenik doći do sebe, pri tom je i to veoma individualno, ne postoji jendoobrazni model za sve koji se pokazao opravdanim, da bi mogao da ga primenjuje na sve učenike.81 Većina ljudi nije sposobna za duhovni rad na sebi, oni ne mogu da se promene i takve S. Vekić naziva "Dr" (doživotni rob). O tome svedoči i podatak da nedeljno upozna osam novih učenika a godišnje u proseku inicira samo pet. Inače inicijacija se sastoji u davanju spiritualnog imena i mantre. U početku je to bila ritualizovana inicijacija. Učenici su uglavnom intelektualci, muzičari, slikari, vajari, fotografi. U početku rada njegovu grupu je činilo 69 žena i 5 muškaraca, trenutno radi s 35 muškaraca i 25 žena. Razlozi zbog kojih se učenici upuštaju u spiritualni "rad na sebi" su veoma različiti, individualni. Bilo je primera da su ljudi prišli duhovnosti iz najprozaičnijih razloga, kao što su bolovi u kičmi, bubrezima. Veliki je broj onih koji imaju neke životne probleme kao i onih koji dođu samo iz radoznalosti. "Ja sam naučio da otkrijem njihove motive, onda mogu da u nekom drugom vidu pomognem, da ga ta nova dimenzija razvoja ispuni vi-

še nego što je on tražio i očekivao," kaže učitelj S. Vekić. Način svog rada je osmislio nakon dugogodišnjeg proučavanja zapadnog, a zatim, isključivo istočnog okultizma. Izbacio je sve ritualizovane aspekte, one koji nude isključivo efekte, kao i ostale elemente koji ne mogu da se prilagode našim uslovima života. Učenik ne mora da potpuno promeni svoj ustaljeni način života, treba da promeni sebe, u okvirima u kojima je i do tada živeo. To znači ne mora da, na primer, postane vegetarijanac, ostavi pušenje ili meditira u tačno određeno vreme. Svoj spiritualni odnos s učenicima S. Vekić procenjuje kao spiritualno prijateljstvo. Ljudi dolaze godinama, nema autoriteta, nema sledbeništva ni hijerarhije. Ravnopravnost se ogleda i u ravnopravnom dijalogu koji učitelj često vodi sa svojim učenicima. Bitna odlika dobrog učenika je da postavlja pitanja. Kao rezultat zanimljivih razgovora s učenicima nastala je knjiga "Život je sada, razgovori sa Sahom".82 Učenici uspevaju da razviju i latentne sposobnosti ali nakon inicijacije od njih se očekuje odgovornost. Onog trenutka kad učenik proba da iskoristi okultne sposobnosti koje je stekao preko učitelja, on ima prava da mu ih oduzme. Moja znatiželja oko detaljnijeg opisa samih sposobnosti, naročito moći učitelja da ih oduzme ostala je nezadovoljena, samo na odgovoru "Ne mogu da ti to kažem i objasnim. Reč je o dobrom tajmingu između energetskog dejstva i vremena kad se radi i psihološkog stanja čoveka. Zato sam, između ostalog i proglašen za crnomagičara".83 82

Privatno izdanje, Beograd, 1996. S. Vekić sve informacije o sebi u štampi ocenjuje kao potpuno netačne. Ne bih se upuštala u pitanja da li se radi o tantrističkoj sekti i koji su motivi ovog učitelja jer to nije relevantno za moju knjigu. Negativna ocena rada škola za duhovni razvoj koja se može sresti u medijima gotovo uvek se zasniva na svedočenju "žrtve". Tako je i u ovom slučaju jedini argument svedočenje devojke koja je bila njegov učenik. Duga, br. 1606,7-20. januar 1995, Beograd, 40. 83

79

Gmpno pevanje mantri i kirtana - tekstova pesama na sanskritu. Njegov prijatelj je npr. osnovao društvo za svetost življenja ali on nikada nije postao njegov član jer je protiv bilo kakvog sledbeništva. 81 S. Vekić ne smatra sebe ni učiteljem ali složili smo se da ga u nedostatku adekvatnijeg termina odredim kao takvog. 80

1.8.7. Tarot Maja Mandić (diplomirani psiholog) je jedan od poznatijih učitelja u krugovima koji se interesuju i bave okultizmom u Beogradu. Vodi seminare iz nekoliko oblasti spiritualnog razvoja, to su pre svega: Tarot kursevi (početni, viši permanentni) zatim, kurseve regresije i astralne projekcije, rad sa snovima84, redove ljubavi. 85 Radi i kao supervizor za individualni rad s tarotom. Put njenog duhovnog samorazvoja ne odudara od idealtipskog opisa učitelja koji sam već dala. Interesovanje u mladosti za sve okultno i mistično zadovoljavala je čitanjem literature: knjige Slavinskog, Kastanede. Kao i svi budući spiritualni učitelji i većina učenika Maja Mandić se upušta u traganje preko astrologije, parapsihologije, magije, analize snova, astralne projekcije, joge, zena, bogate okultne literature iz ovih oblasti, uglavnom primenjujući pročitano na sebi. U svojoj knjizi "Ključevi Arkana", upravo govori o svojim prvim koracima u okultizmu, strastima, euforičnom oduševljenju, prvim uspesima i još većim razočarenjima nakon neuspeha. "Shvatila sam gde sam grešila i kako sam postala hodajući zbornik konfuznih i površnih delova raznih okultnih sistema, od kojih ni jednim ne vladam, a ni jedan ne poznajem dovoljno dobro". Poučena lošim iskustvom savetuje "Odaberite jedan sistem i držite se samo njega kao "pijan plota", sve dok ne budete sigurni da ste potpuno usvojili teorijske postavke i po84

Ova tehnika koristi rezultate geštalt-terapije, jungovske analitičke psihologije i nekih novih pravaca. Cilj je da se snovi iskoriste kao izvor samoposmatranja vođstva i ličnog preobražavanja. 85 Polazna teza je da moć ljubavi, kreativnost, životna energija, treba da teku od predaka. Ovaj univerzalni tok je prekinut usled bolesti, nesreća, porodičnih tajni. U reklami za ovu isceliteljsku tehniku (kataIog "Esotheria" za leto 1998) navodi se njen cilj: da pomogne povećanju ljudskih sposobnosti u otklanjanju barijera koje stvaraju problemi u ličnosti, porodici i duhovnom razvoju.

stigli napredne praktične rezultate".86 Od slučajno pročitane knjige Petra Vasiljevića, Tahutijeve tajne, inače knjige o Kroulijevom Tarotu, počinje traganje u ovoj oblasti. Maja Mandić je jedan od retkih okultnih tragalaca koji je uspeo da ne samo ovlada Kroulijevom knjigom Tota, priručnikom za teorijsko upoznavanje sa TOT, tarot špilom već i svojom okultnom imaginacijom i kreativnom sintezom Kabale postane jedan od retkih pravih učitelja ovog zaokruženog sistema za duhovni samorazvoj. Razvila je nekoliko tehnika samostalno kao što su "Strela", "Hram", kreirala je i ritual ceremonijalne magije "Sedam zvezda". Tarot je inače, naziv za evropski špil karata, izuzetne simbolike, kako smatra K. G. Jung, predstavlja arhetipske simbole preobražaja.87 Poreklo Tarota nije poznato 88 , prvi špilovi potiču iz XIV veka. Cigani su ga od XV veka koristili u proricanju sudbine tako da i danas, nedovoljno upućeni, vezuju tarot isključivo za vračanje i proricanje. Oduševljenje Tarotom karakteristično je za hermetičare XIX veka koji su tarot karte koristili i kao predmet meditacije. Za tarot je kao i za mnoge okultne sisteme, karakterističan sinkretizam. Naime, polazeći od Kabale tarot kompilira ideje i teorijske postavke gnosticizma, staroegipatsku mudrost, hermetiku, alhemiju i drugo. Špil Tarot karata se sastoji od 78 karata i to Velike arkane čine 22 karte a male arkane 56 karata, razvrstane u četiri boje.89 Postoje veoma različiti špilovi tarot karata. Razumljivo je da se 86

Maja Mandić, Ključevi Arkana, praktični priručnik za Kroulijev

Tarot, Esotheria, Beograd, 1994, 18. 87 Neki psiholozi smatraju da su slike Tarota zapravo odraz arhetipskog kolektivno nesvesnog. 88 Poreklo Tarota vezuje se za: drevni Egipat, E. Levi smatra da je hebrejskog porekla, neki ga vezuju za paganske tradicije, zatim, da je nastao u Italiji u XV veku itd. 89 Od malih arkana verovatno potiče i špil savremenih karata za igru.

tokom istorije tarot menjao ne samo u svom dizajnu već i u simboličkim tumačenjima. Okultni špilovi nastaju u okviru hermetizma u doba renesanse. Važe za najlepše dizajnirane i jedine pružaju komentare i uputstvo za upotrebu. Brojna tumačenja tarot karata, naročito okultista, se veoma razlikuju, tako da jednu te istu kartu, na primer, Mesec tumače: označava pad duha u svet matrije (kako tumači Papus), karta osećaja i intuicije (B. Batler) ali i našu sklonost da se predajemo iluzijama, snovima i predrasudama. Sunce je simbol radosti buđenja duše (Papus), svesti (A. E. Vajt), simbol uspeha, može da znači i prosvetljenje-neposrednu spoznaju istine. Pomenula sam da se tarot koristi i kao predmet meditacije odnosno kao sistem za duhovni samorazvoj, međutim, najširu primenu i danas ima u proricanju sudbine. 0 Neke metode Maja Mandić opisuje u svojoj knjizi a koriste se na primer: za dobijanje odgovora na konkretna pitanja (otvaranje "tri karte"), odnosno saveti za rešenje određenog problema (otvaranje "15 karata" ili otvaranje "rešenje problema"), određene karte simbolički govore o našim emocijama, druge o materijalnoj strani - posao, novac, o našim impulsivnim reakcijama, otvaranje srodne duše pokazuje kakav je odnos s osobom suprotnog pola; otvaranje "naredni životni cikius" ima za cilj da otkrije buduće događaje. Svaka od Velikih arkana u toku praktične obuke povezana je s nekim praktičnim tehnikama i s pomenutim otvaranjem. Praktikuju se i rituali kao veoma moćna tehnika koja omogućava razvijanje i kanalisanje kreativne energije i imaginacije u grupi. Kao što sam napomenula Maja Mandić je sama osmislila i kreirala neke rituale. "Ritual obuhvata reči, magijske formule, igru, simboličke pokrete i radnje. Učenik na ovaj način stupa u kontakt sa odabranim energijama i simbo-

lima. Stoga ritual nije samo drama, već utiče na veoma dublje nesvesne slojeve ličnosti".91 Pomenute Arkane u Tarotu simbolički predstavljaju arhetipove, znači pretpostavljeno iskustvo celog ljudskog roda koje se nalazi sakriveno u nesvesnom, zato se koriste za buđenje duhovnih uvida kao jedna od tehnika u spiritualnom razvoju individue. Prolaz kroz određene arkane takođe predstavlja mogućnost da se proširivanjem svesti, uz oslobađanje energije različitih arhetipova, učenik oslobodi nesvesnih iracionalnih sila i lažnih iluzija o sebi. To je jedan od puteva, već pomenutog procesa individuacije koji vodi do samospoznaje (dostizanja Jastva). Pomenuću još nekoliko škola i sistema u Beogradu ali se neću detaljnije baviti njihovim radom. Namera mi je, naime, samo da ukažem na njihovo postojanje. SAI Centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje je kao ciljeve postavio: uspostavljanje duhovnog jedinstva svih jugoslovenskih naroda i naroda sveta, približavanje duhovne nauke čoveku, izgradnja društvenih odnosa na principima mira, ljubavi, poštovanja itd.92 Udruženje građana za univerzalni duhovni preporod je zapravo ogranak Nacionalne federacije duhovnih iscelitelja (NFSH) s kojom su uspostavljali "duhovni most" u oktobru 1994. Pod nazivom "Duhovno ujedinjenje nacije za mir i samo mir u Jugoslaviji", sa ciljem da zajedničkom pozitivnom energijom utiču na rat u bivšoj Jugoslaviji. Praktično su sprovodili vođenu meditaciju/ molitvu, navodno prihvatali duhovne energije i sprovodili ih u sva krizna mesta bivše Jugoslavije izgrađenom svetlosnom mrežom, kako stoji u programu ove "manifestacije".93 91

90

Neki poznavaoci ga ne prepomčuju jer veruju da je veoma moćan pa može i uticati na sudbinu, naročito se ne preporučuje gledanje drugome.

Maja Mandić, op. cit. 237. B. Đurđević Stojković, Lovci na duše, izdanje autora, Beograd, 1997. 100. 93 Tajne, br. 9,1994, Beograd, 47. 92

U Beogradu je registrovano i "Udruženje za proučavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom "praksa istrajne molitve", zatim "Akademija za duhovni samorazvoj" ili samousavršavanje, (aktivno je radila od 1991-1995). Iako sam obavila intervju s Predragom Nikićem - energoterapeutom, inače osnivačem ove Akademije, s obzirom da je "njegova priča" bila potpuno kontradiktorna informacijama koje sam prikupila o radu ove škole u raznim časopisima, neću se detaljnije upuštati u rad "Akademije". Na osnovu informacija koje sam dobila od P. Nikića, napomenuću samo da rad ove škole podseća na rad "Instituta za harmonični razvoj čoveka", Georgija Ivanoviča Gurđijeva.94 Naime, u okviru Akademije organizovana su predavanja iz različitih oblasti: kultura govora, joga vežbe, predavanja o večnim pitanjima Ijubavi i istine, međusobnih odnosa ljudi i drugog.

2. Etnografija neuobičajenog Popularna okultna i parapsihološka literatura obiluje svedočenjima o paranormalnim iskustvima. Zanimljiva za čitanje ona "hrani" one koji su prijemčivi za čudno, magično ili koji intuitivno osećaju postojanje druge realnosti iako se iskustveno nikada nisu uverili u to. Međutim, nisu se uverili ni u suprotno. Parapsihologija nije uspela da pokaže i dokaže postojanje ovih fenomena osim da ukaže na njihov statistički značaj. Neki autori, kao npr. biolog Lajl Votson zagovaraju paraantropologiju. Šta bi paraantropologija trebalo da pruži osim da prikupi, opiše, katalogizuje i klasifikuje neobične događaje u različitim kulturama, što bi se moglo podvesti pod etnografiju neuobičaje-

nog, autor nije nagovestio. Da li je antropolog Karlos Kastaneda zapravo savremeni paraantropolog? Da li bi nedoumice oko autentičnosti njegovih dela time bile razrešene? Suočiti se s ljudima koji su imali ovakva iskustva veoma je neobično i otvara niz pitanja: Kako se odnositi prema iskustvima astralnih putovanja, pisanja po diktatu kosmičke inteligencije, doživljajima drugih svetova, materijalizaciji, doživljajima prosvetljenja?; Da li ipak postoji neki neotkriveni način da se naučno potvrde svedočenja koja su toliko shčna kako u različitim vremenima tako i na različitim prostorima?; Šta je to što ih toliko održava da i danas postaju aktuelni u našoj sredini? Da li su svedočenja ljudi koji su imali ovakva iskustva jedina i doslovna potvrda da čovek poseduje neku latentnu želju da prekorači granice uobičajenog poimanja vremena i prostora ili su u pitanju latentne sposobnosti koje zaista "spavaju" u nama a nauka nije još uvek iznašla načine da ih potvrdi ili defmitivno opovrgne? Kako ostati u okvirima jednog očekivanog naučnog, antropološkog konteksta, i ne zakoračiti u onaj primamljivi paraantropološki? Iskazi ispitanika su najveća vrednost za jednog antropologa. Polazeći od ovog stava nastojala sam da ovakvim iskazima pristupim s razumevanjem i poverenjem ali i s potrebnom dozom kritičnosti i analitičnosti prema značenjima koja sami ispitanici pridaju tim iskustvima, kao i prema društvenim i kulturnim konstrukcijama. Neki ispitanici su ova neuobičajena iskustva imali pre nego što su počeli da se interesuju za okultno i mistično.95 Naime, ta iskustva su bila inicijalna kapisla za otiskivanje u nepoznato i okultno. Potreba da objasne doživljaje, pre svega sebi, navela ih je da dalje tragaju i rade na svom duhovnom razvoju. Konkretno 95

94

U Beogradu postoji izvestan broj sledbenika ili "simpatizera" učenja Gurđijeva.

Dva ispitanika s iskustvom astralne projekcije, pre toga nikada nisu čuli za taj pojam dok je jedan izjavio da js čuo za astralnu projekciju ali da je za njega to bio "mutan pojam kao vanmaterična trudnoća".

radilo se o iskustvima astralne projekcije, vizijama, telepatiji, vidovitosti. Mada bi bilo veoma zanimljivo opisati svaki pojedinačni slučaj, iz razumljivih razloga, zadržaću se samo na opisu zajedničkih karakteristika (uz opis najinteresantnijeg slučaja) više iskustava astralne projekcije, prijema poruka i prosvetljenju. Doživljaj astralne projekcije: Doživljaj astralne projekcije nije izazvan nekim posebnim okolnostima, prethodila mu je obično neka duža zaokupljenost mislima, u jednom slučaju desio se u toku seksualnog odnosa. Svi se slažu da ga je teško opisati. Naime, u jednom trenutku osoba konstatuje osećaj kao da lebdi a zatim ugleda svoje telo u situaciji u kojoj se nalazilo na početku doživljaja. Oseća zbunjenost i strah i kako doživljaji putovanja počinju da se nižu to se pretvara u jedan veoma lep i izuzetan osećaj. Nakon povratka u fizičko telo svestan da se dogodilo nešto neobično pokušava da nađe objašnjenje. Opisi samih putovanja su potpuno različiti i individualni, od putovanja kroz vreme i prostor sve do trenutka stvaranja planete i prvih tragova života, do nekih nepoznatih događaja za koje ispitanici kažu da su se zaista i dogodili kasnije. U jednom slučaju ispitanik je u toku doživljaja imao pored sebe "svedoka" koji je opisao šta se za to vreme događalo s njim tj. njegovim telom. Naime, "rekla mi je da sam se ja u jednom trenutku ohladio i pričao jedno deset minuta jezikom koji ona ne razume a i ja ga u normalnom stanju nisam znao".96 Iskustva astralne projekcije, "poznavaoci" paranormalnih fenomena i okultisti objašnjavaju posebnom šemom strukture univerzuma pa samim tim i čovekove strukture. Postoje planovi eg96 Radi se o slučaju, kako bi parapsiholozi rekli, ksenoglosije tj. sposobnosti da osoba nesvesno koristi jezik koji ne zna u uobičajenim okolnostima. Jedan od mnogobrojnih primera opisan je u, Lajl Votson, Iza su-

perprirode, novi naučnipogled na natprirodno, Beograd, 1996, 195.

/.istencije, odnosno planovi svesti, tj. nivoi na kojima svest lunkcioniše. To su: materijalni (fizički-ftzičko telo), astralni (ustralno telo), mentalni (duša), spiritualni (duhovno telo). Astralni plan je iznad fizičkog i tu "vlada" čista energija. Pripadaju mu emocije, imaginacija, psihičke slike. Sve što se događa nu višim planovima prethodno se uobliči na astralnom s kojeg prelazi na materijalni, ftzički plan tj. ostvaruje se. Na temelju ove ideje "logički" su zasnovani magijski rituali i spiritualne tehnike. Naime, one se sastoje u ulivanju određene količine psihičke energije u astralne forme koje se zatim ostvaruju na fizičkom planu. Na taj način se objašnjavaju svi navedeni fenomeni. Na primer, vidovitost se zasniva na prodoru u astralni plan s kojeg se dobijaju sve informacije nedostupne našim čulima. Astralno telo se prožima sa fizičkim telom, ono je samo od mnogo suptilnije materije i u normalnom, budnom stanju ono se ne može videti. Do prirodnog razdvajanja dolazi u periodu sna kada astralno telo lebdi nešto malo iznad fizičkog.97 Do razdvajanja može doći i u slučajevima bolesti, alkoholisanog stanja ili pod uticajem nekih droga.98 Okultni sistemi nastoje da različilim tehnikama izazovu i kontrolišu ovo vantelesno iskustvo. Ispitanici tvrde da su radom na svom spiritualnom razvoju to uspeli da postignu. Sada ga smatraju jednim "normalnim" iskustvom koje su "spoznali" i kojem ne treba pripisivati prevelik značaj na putu duhovnog razvoja. 97 Doživljaj astralnog tela, putovanja možda govori o želji za životom na "onom svetu." 98 Prim. Dr Tihomir Jovanović, nekoliko godina direktor urgentne psihijatrije "F"odeljenja u bolnici "Laza Lazarević", ispitivao je slučajeve paranormalnih iskustava. "Moj stil rada je da ih sve pažljivo saslušam, a onda na osnovu pojedinih parametara zaključim da li govore istinu ili ne, da li je ono o čemu pričaju realnost ili mašta ili plod bolesnog uma". Pored pacijenata s paranoidnim psihozama ova iskustva su imali i potpuno normalni ljudi. Tajne, br. 10, Beograd, 1994,47.

Prijem poruka iz viših dimenzija: Mića Jovanović je, zajedno s koleginicom Marijom Reić, kao rezultat komunikacije s Kosmičkim razumom, Hristom, (za)pisao i izdao četiri knjige." U knjizi Seme kosmičkog znanja navodi da je primio Hristove poruke, "Dana 22. 02. 1992. god. oko 22 sata i 50 minuta, telepatski sam primio sledeće sadržaje "Ja sam Isus Hrist, sin božji, želim da prenesem čovečanstvu neke poruke od opšteg značaja". Telepatski prijem poruka, prijem poruke slušanjem glasa, putem vizije, automatsko pisanje (božanska objava)100 poznati su načini za uspostavljanje komunikacije s višim bićima (jednom nefizičkom realnošću koja se različito naziva ali uvek odnosi na jedno te isto): Bogom, Apsolutom, Kosmičkim razumom ili inteligencijom, Prvobitnom prazninom, kako u religiji tako i u okultizmu. Naime, Mojsije i Muhamed su primili božansku objavu, pomenula sam da je Alister Krouli (1904) po diktatu kosmičke inteligencije Aivaz (Aiwass) napisao "Knjigu zakona", Majkl Bertio (Gnostička crkva) od iste kosmičke inteligencije primio je okultni tekst "Knjigu Neona". Na sličan ili isti način (za)pisan je veliki broj knjiga u Americi, pomenuću: klinički psiholog Helena Šekmen "Kurs čuda" u tri toma - izdiktirao glas koji je tvrdio da je Isus Hrist; Džejn Robert, 20 knjiga po nalogu bestelesne inteligencije Set.101 Osim bogate izdavačke delatnosti komunikacija sa višim inteligencijama ili kako se popularno naziva čeneliranje102 u Americi prerasta u pravi medijski

99

Seme Kosmičkog znanja. I i II - Hristove poruke, zapisivali M.

Jovanović i M. Rejić, Stručna knjiga, Beograd, 1993. 100 Često je to kombinacija navedenih načina. 101 Tajne, br. 32,1990, 18-19. 102 Čeneliranje (channeler - čeneler) je primanje spiritualnih poruka, obično, mada ne mora biti u izmenjenom stanju svesti. Razlika između medijuma i čenelera je često nejasna. Medijum bi trebalo da bude posrednik između ljudi i duhova, dok čeneler ostvaruje vezu i prima

doživljaj pred mnogobrojnim auditorijumom.103 U bivšoj Jugoslaviji 1980. godine majstor Leo (pseudonim) iz Banja Luke nakon intenzivne meditacije na stihove "Knjige zakona" uspostavio je medijumski kontakt s Ajvazom i primio okultni tekst H-l. 104 Psihologija ovaj fenomen objašnjava kao jedan od načina da se nesvesno oslobodi nagomilanih sadržaja i psihičke energije vezane za određenu temu ili problem. Moderna YU verzija čenelera je, već pomenuti, Milovan Mića Jovanović. Kao što sam već rekla, (za)pisao je nekoliko knjiga telepatski ili slušanjem glasa "u kontaktu sa Kosmičkim razumom, Svetlošću ... sa Hristom".105 Autor napominje da iako zapisi liče na mnoga religiozna učenja treba ih shvatiti kao podsticaj za duhovni razvoj i samospoznaju. O kakvim porukama se zapravo radi? Prva poruka upućena je svim Srbima: "Dragi moji, u vama klija seme naroda koji može biti izabran. Božjom voljom i ljubavlju, ta vam je uloga planom odavno poverena. U cilju ostvarenja ove uloge morate imati ispravan odnos prema tvorcu i njegovim zakonima. Treba da popravite svoje međusobne odnose, da se više volite i pomažete jedni drugima".106 Ovu Hristovu poruku zapisivač u predgovoru tumači da nismo izabrani zato što smo više voljeni od drugih, već zato što Božjom voljom i planom imamo odgovorne i važne zadatke koje moramo da izvršimo na prelasku u Novo doba.107

preko kanala i to s višim spiritualnim bićima. Bitno je da su informacije koje on prenosi od opšteg značaja za čovečanstvo. Džek Parsel npr. nastupa uživo pred mnogobrojnim gledaocima i stupajući u trans iz njega progovara Lazaris. 104 Salihović E., Staza gnostičke svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994,40. Seme Kosmičkog znanja, Hristove poruke, knj. 1, zapisivali Milovan Mića Jovanović, Marija Reić, Beograd: Stručna knjiga, 1993. XVII. 106 Ibid„ 5. 107 lbid., 18 , "O knjizi".

Pomenuću ukratko tematski okvir poruka koje nam upućuje Hrist kroz komunikaciju s M. Jovanovićem: zašto i kada su stvorena nefizička tela, o ishrani, kako komuniciramo, priče o savesti, kosmički zakoni, o modelu zla, grehu i odgovornosti, o lečenju, život i smrt, moj život i zadaci, na zemlji, o magiji, stimulativna sredstva za duhovni razvoj i drugo. Primetiću da se radi uglavnom o iskonskim pitanjima, s tim što su interpretirana u savremenijoj pristupačnijoj formi. Nakon što je čuo glas "duhovnog vođstva" i pesme "odozgo", "Ljubav Kosmosa", drugi važan događaj u njegovom životu odigrao se jedne noći kada je na slici Deve Marije video likove svetaca i Hrista. Vizije su predskazale, između ostalog, i brojne događaje koji su usledili u našoj zemlji.108 Prosvetljenje: Pojam, iskustvo, prosvetljenja109 kojem teže i neki savremeni spiritualni kultovi oduvek je bilo teško opisati i definisati. Poznato je da Buda nirvanu određuje kao "izbavljenje", krajnji cilj i oslobađanje od patnje. Prevazići nivo uobičajenog iskustva, prevazići svetovni život ograničen iluzijom (maya) i dostići par excellence apsolut, nivo neuslovljenosti, blaženstva, slobode. Dostići nirvanu može značiti umiranje za profani život i rađanje u jednom drugom svetu koji je teško defmisati. Pitanje prosvetljenja za neke ispitanike se pokazalo kao najteže, ne u smislu da nisu znali čemu teže, već da je to bilo teško formulisati i izreći. Jedan učitelj spiritualnog sistema (istočnjačke tradicije) kod nas S. Vekić definiše prosvetljenje kao "iskustvo nedostatka iskustvenika". Pored svih ograda o neiskazivosti iskustva prosvetljenja, ukratko ću opisati doživljaj ovog ispitanika kao najsadržajniji i najzanimljiviji od svih koje sam prilikom ispi-

tivanja dobila. "Četiri meseca sam radio Sadanu. To je spiritualna disciplina koja se svakodnevno sprovodi, povezana po slojevima na koju oblast deluje. Tako neke tehnike deluju na telo, čula, energetski kvantum, zatim tehnike koje otvaraju nesvesno. Tehnike koje su vrlo rizične stoga što stvarnost koju tada percipiraš nije stvarnost na koju si navikao. Efekti su bili: prestao sam da jedem, spavam, svakog dana sam se pitao da li je sve to stvarnost, i to sve na osnovu svakodnevnih situacija koje su apsolutno iracionalne. To je trajalo 71 dan, završio sam sa 48 kg. Na primer, kad bih sedeo pored nekog u autobusu dolazilo je do provale osećanja čoveka pored mene. Gavrani, veverice su mi prilazili. Vidovitost. Najteže je opisati iskustvo: da vidiš sve u vidu tačaka kao poentilisti.110 Posle četiri meseca jednog jutra desilo mi se nešto što podseća na opis prosvetljenja." Moje pitanje je bilo kako to da nije siguran da se radilo o prosvetljenju? "Zato što mi nije bitno. Nakon iskustva probuđenja skroz si dezorijentisan kao da ti je psihološki koren isčupan iz sredine. Ja znam ko je probuđen. Ono što sam tad pokušavao, ja sam imao 4 puta to iskustvo, iskustvo nedostatka iskustvenika, to je prosvetljenje, tako sam ga deftnisao. Osećao sam se kao satelit, ni tamo ni ovamo trebalo mi je neko uzemljenje. To je bila psihička samoća, sve tehnike sam odbacio." Kako ispitanik kaže, teško je opisati sam trenutak, sve je individualni doživljaj. Vivekananda je doživeo prosvetljenje tri dana pre smrti, znači sve je napisao neprobuđen. Kao što ni ovaj ispitanik nije siguran da se radilo o prosvetljenju, to se može reći i za većinu učenika orijentisanih ka istočnjačkoj tradiciji. Naime, neki smatraju da su određena iskustva imala elemente kojima se obično opisuje prosvetljenje ali 110

108

Tajne br. 10, 1994, 12.

109 Sama reč asocira na postojanje mraka koji treba osvetliti, čime bi se omogućilo i njegovo bolje "sagledavanje".

Poentilizam - pravac u novijem slikarstvu koji teži da očuva prvobitnu jasnoću i čistotu boja, i zbog togane stavlja na platno mešane, nego čiste boje u odvojenim tačkama ili crticama, tako da se, gledane sa izvesnog odstojanja u mrežnjači oka same mešaju u tonove koji se žele stvoriti.

da je preterano nazvati ih pravim prosvetljenjem. U traganju za idealnim opisom prosvetljenja, preostaje mi da iz "slušanog" zaključim da je: iskustvo prosvetljenja ono koje se dešava bez ikakvih posrednika. U uobičajenim svakodnevnim doživljajima mi koristimo pre svega svojačula, zatim i drugeposrednike, emocije, misli, svetlost, materije, energije i drugo. U prosvetljenju nema tih posrednika sve se dešava direktno, onaj ko spoznaje i ono što se spoznaje postaju jedno (subjekat i objekat postaju - JEDNO). Na drugoj strani Ž. M. Slavinski govori o prosvetljenju kao doživljaju ka kojem treba težiti, a koji nije teško dostići (za samo nekoliko sati), naravno u slučaju njegovih sistema spiritualnog razvoja. U shvatanju prosvetljenja Slavinskog može se uočiti uticaj zena. Naime, jedan pravac zena zagovara "naglo prosvetljenje".111 Interpretacija Slavinskog ugrađena u njegov sistem Intenziv prosvetljenja, o kojem je bilo reči, a koji nudi prosvetljenje već posle nekoliko sati prakse na Intenzivu. To je potpuni preobražaj ličnosti. To je direktno, kako kaže Slavinski, iskustvo istine, transcendentno stanje u kojem nestaju razlike između subjekta i objekta.

prepoznatljivi u novim religijskim pokretima i kultovima? Da li možemo da prihvatimo objašnjenje da je veća oficijelna religioznost žena u odnosu na "mušku pastvu" kompenzacija za prikraćenostipotčinjenost 112 , a paradoksalno, istovremeno to može biti i razlog za beg u alternativna verovanja? Odnosno, da su koreni veće religioznosti u različitim socijalnim ulogama muškaraca i žena. I13 Malojeonih istraživanja, kao što je istraživanje de Vausa i Mekalistera u Australiji, koja empirijski proveravaju "sociološku univerzaliju" o mestu žene u društvenoj strukturi kao glavnom izvoru njene veće religioznosti.114 U društvenim naukama preovlađuju tri objašnjenja: prvo se oslanja na psihološke teorije koje tvrde da se žene okreću religiji kako bi se oslobodile osećaja krivice koji je kod njih izraženiji nego kod muškaraca115, kao i da je kod njih veća identifikacija s likom oca.116 Drugo tuma-

3. Etnografija roda u spiritualnim kultovima

of the Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52,

Istraživanje spiritualnih kultova, devedesetih godina, pokazalo je veću prisutnost žena u većini spiritualnih grupa. Na izvestan način predstavlja potvrdu teze o većoj religioznosti žena koja je dokazana u mnogim sociološkim i antropološkim istraživanjima. Zašto žene prednjače po brojnosti kada je u pitanju pripadnost oficijelnoj religiji ali i kada je u pitanju alternativna vera? U čemu je njihova privlačnost, i koji su to "ženski" elementi

112

and Non-Conformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion,

Col. 14, No. 2,1999,277. 114 De Vaus D., McAllister I., Gender Differences in Religion: A Test

No. 4, Aug., 1987, 472-481. Videti: Francis L„ Religiosity and femininity: do women really hold a more positive attitude toward Christianity?,

Joumalfor the Scientific Study ofReligion, 37, 1998. 462-470; Thomp-

son E. H. Jr„ Beneath the Status Characteristic: Gender Variations in Religiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991, 67-86. 115

Gray J. A„ Sex Differences in Emotional Behaviour in Mammals including Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971, 2948; Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affecting Religiousness Among Catholic Adolescents, Journalfor the Scientific Study ofReligion 20, 1981: 38-51. 116

111

Isticanje da se radi o "naglom" prosvetljenju" je suvišno jer svako prosvetljenje je naglo.

Jorgan M., Družbena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fa-

kulteta za sociologijo, politične vede in novinarstvo, Ljubljana 1990,82. 113 Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession,

Argyle, Michael and B. Beit-Hallahmi, The Social Psychology of Religon, London: Routledge and Kegan Paul, 1975, 77. Navedeno prema: David de Vaus, Ian McAllister, op. cit„ 472.

čenje se oslanja na teoriju koja ističe da se žene socijalizuju za mirno rešenje konflikta, potčinjenost, nežnost i gajenje i da na taj način stvaraju predispozicije ka verskim vrednostima117 Treće tumačenje ističe važnost strukturalne lokacije u društvu oslanjajući se na tri bazične teze: da reproduktivna uloga žene uzrokuje veću posvećenost religiji, stavovi i odnos koji žene imaju prema radu i njegovoj povezanosti s porodičnim vrednostima i kao veoma važno, niži nivo učešća ženske radne snage. Istraživači, de Vaus i Mekalister, došli su do zaključka da reproduktivna funkcija žena i odgajanje dece ne utiče bitno na stepen religioznosti, već se kao značajniji kauzalni faktor pojavljuju različite faze životnog ciklusa. Kako Ijudi prolaze kroz različite faze tako se smanjuju rodne razlike u pogledu religijskih orijentacija. Najznačajniji faktor u strukturalnoj lokaciji je angažovanost žena kao radne snage o čemu su dobili veoma zanimljive podatke. Naime, žene koje su zaposlene puno radno vreme su manje religiozne od domaćica, one istovremeno manje posećuju crkvu od zaposlenih muškaraca; nezaposlene žene su religioznije i od nezaposlenih muškaraca i od zaposlenih žena, dok su nezaposleni muškarci najmanje religiozni od svih. Nažalost, autori ne objašnjavaju ovu "anomaliju" osim što uvode mogućnost da su nezaposlene žene konvencionalnije u prihvatanju tipičnog ponašanja propisanog za njihov rod nego što su to nezaposleni muškarci. Na pitanje zašto zaposlenost žena utiče na religijsku orijentaciju, autori nude dva spekulativna odgovora: prvi, angažovanje na poslu obezbeduje zamenu za sociopsihološke koristi koje pojedinac nalazi u religiji, istovremeno, obezbeđuje i određene vrednosti, društvene odnose i identitete. Naime, društvo koje visoko vrednuje ljude u skladu s tim da li su zaposleni, za117

Ibid., D'Andrade R. G., Sex Differences and Ciltural Instituti-

ons, in The Development of Sex Differences, (ed.) E. E. Maccoby. Lon-

don: Tavistock, 1967,173-203.

poslenost može biti važan izvor identiteta, dok je religija manje /načajna i relevantna. Drugi, potčinjene grupe identifikuju se često s dominantnom grupom i prihvataju njihove vrednosti, budući da učešće žena u radnoj snazi ne znači i njihovu jednakost, moguće je da će zaposlene žene modifikovati svoje ponašanje i uskladiti ga sa standardima koje propisuju nerelegiozni muškarci koji čine značajnu većinu. U ovo istraživanje, kao što to obično biva, nisu bile uključene žene pripadnice različitih alternativnih religijskih pokreta, inače mali je broj istraživanja koja se bave problemom uloge rocla u ovim pokretima i kultovima. Jedan od pokušaja da objasni njihova privlačnost učinila je Suzan Palmer a rezultate iznela u mdu Žensko "preobraćenje" u novim religijskim pokretima: seksualni eksperimenti i ženski obredi prelaza.Ui Palmer ističe da novi religijski pokreti i kultovi nude, pre svega, raznovrsnost rodnih uloga, fleksibilnost i posvećenost eksperimentima u relil'.ijskim iskustvima, uključujući i eksperimente u seksualnim ulogama i iskustvima. Istovremeno predstavljaju i ideološki odgovor, kako smatraju neke autorke, na nesigurnost i konfuziju todnih identiteta u sekularnom društvu.119 Za razliku od Aidale koja ističe univerzalni patrijarhalni karakter života u komunamii, gde se čak promoviše tradicionalna nejednakost, Palmer, na osnovu svojih rezultata, negira takve tvrdnje, naglašavajući da NII razlike između pokreta i kultova često veoma velike ili dijaim-lralno suprotne. Na primer, Realijski pokret podstiče homo'.cksualna i biseksualna ponašanja, Radneš i Brahmakumari vo(1c su pretežno žene a u literaturi nekih novih religijskih pokreta '' 8 Palmer S., Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Ncxual experimentation and feminine rites of passage, u: Journalfor the Srientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4.

119 Ibid., 343-353; Aidala A., Social change, gender roles, and new m ligious movements, u: Socioiogical Analysis 46,1985, 287-314.

ističe se da su muškarci zlo u društvu dok se žena veliča kao spasilac. Svakako, naglašava ona, da ima i onih pokreta s izraženijim ili, čak, prenaglašenim patrijarhalnim nazorima nego što je to u klasičnim religijama, ali bilo da je uloga žene "osnažena" ili podređena, te pokrete karakterišu jasno konceptualizovane rodne uloge.120 Kada je reč o spiritualnim kultovima u Srbiji preterano bi bilo govoriti o preobraćenju bez obzira na pol/rod, ali svakako bi trebalo objasniti veću privlačnost spiritualnih kultova. Na osnovu socioloških istraživanja, može se zaključiti da religijski sistemi istovremeno reflektuju i postavljaju kulturne norme i pravce organizacije društva, pa je i položaj žene u pravoslavnoj religiji zapravo odraz njenog društvenog statusa. Ako prihvatimo tezu da žene čine većinu religioznih u našem društvu ne zato što "po prirodi" poseduju religijski osećaj121 već je to pokazatelj njihove parcijalne i na određeni način definisane uloge, mogli bismo dalje razviti tezu da je "preobraćenje" ili prihvatanje alternativnih religijskih koncepata strategija otpora prema normama i vrednostima koje postavlja oficijelna religija. Implicitno su uključene i one vrednosti koje se odnose na rod, muški i ženski aspekt u njihovoj relacionoj strukturi. U tom smislu, i onda kada sam u empirijskom istraživanju insistirala na ženskom iskustvu neminovno sam ga posmatrala u odnosu na muško iskustvo. Često je moje insistiranje nekim ispitanicima izgledalo bespredmetno jer idealni model alternativnih kultova zagovara potpuno egalitarne odnose kada su u pitanju razlike uopšte pa i polne razlike. I kada je reč o samom

120

Ibid., 343-355. U Internacionalnom društvu Krišnine svesti (kod nas Hare Krišna) žene su titulom definisane kao majke iako mogu biti neudate ili bez dece; žene u Realijskom pokretu su seksualno probuđene, imaju ljubavnike i odbijaju brak u korist "slobodne ljubavi", odbijaju da rađaju decu u iščekivanju da budu klonirane ili da ih oplode vanzemaljci. Eb;iokhmob n„ Mena u cnacetbe ceema, IfeTHH>e 2001, 259.

.piritualnom iskustvu ono je individualno ali ne i rodno konotiraIIO. Brzina napredovanja na spiritualnoj stazi i postignuće ne zavisc od pripadnosti polu/rodu, osim kod pripadnika kulta Hare KrišI I I I koji zagovaraju rodnu nejednakost i različite nivoe spasenja za imiškarce i žene. Ideacijski je, dakle, propagirana rodna jednakost nli je ipak veći broj učitelja i gurua muškog pola dok je istovreincno veći broj pripadnika ženskog pola. U proseku od deset učiic-lja samo tri su ženskog pola a u većini kultova pripadnici i pri•.iiilice kulta - muškarci su neznatna manjina. Zene kao vođe kulin ne prednjače ni u onim kultnim gupama (npr. tantrističke grupe) koje zagovaraju "božansku" prirodu žene, naprotiv i tu su "duhovni učitelji" po pravilu muškarci.122 Ispitanice ovu činjenicu lumače konceptom o različitim ali nehijerarhizovanim energijama muškoj i ženskoj - ali pod uticajem stereotipa iz zapadne kulture. "Muška" energija predstavlja akciju, vođstvo i mišljenje a "žcnska" emocije i intuiciju. Usled toga žene imaju veće predis|K)zicije za spiritualni razvoj jer muškarce u tome sprečava enerl'ija koja se bazira na mišljenju, racionalističkim stereotipima o l'.ranicama saznanja i čulnog poimanja sveta. Vođe muškarci su '.iiino pravilno usmerili i iskoristili ovu energiju za akciju, u smislu organizovanog vođstva kulta, dok se prepuštaju "ženskoj" • nergiji kada je u pitanju njihova spiritualna evolucija. Razlozi koje ispitanici navode za prihvatanje kultnih ideja i l>raktikovanje spiritualnih tehnika uglavnom se ne bi mogli iodno/polno specifikovati. Većina razloge prozaično formuliše 122 U Americi je, na primer, Institut za primenjenu metafiziku u poiVlku imao žene kao vođe da bi pod uticajem taoističkog koncepta Jina i lunga uveli timski pristup - muž i žena kao podjednake polovine jedne osobe. Vođe Radžneš pokreta u svetu su nakon osnivanja uglavnom hilc žene da bi u periodu od 1985. godine širom sveta počeli da biraju inuškarce. Radžneš pokret (Ošo Radžneš) kod nas je propagirao i vodio Svami Devenanda (S. Vekić ispitanik, učitelj tantre).

kao potrebu za "radom na sebi" ili kao način da reše neke životne probleme tako da njih zanima pre svega praktična strana koju neki kultovi nude kroz spiritualne tehnike. Alternativne kultove u Beogradu odlikuje fleksibilnost i različite forme maskulinosti i femininosti. U tom smislu oni su alternativa ne samo vrednostima i normama koje propagira pravoslavna crkva, već i konvencionalnim predstavama o muškosti i ženskosti u savremenom društvu. Naime, posmatram ih kao primer kulturnog fenomena ili dela kulture koji nudi različite obrasce maskulinosti i femininosti pa bi bilo čak i opravdano ove termine koristiti u množini. Fleksibilnost se ogleda i u mogućnosti da individua koja "radi na sebi" u tom procesu otkriva i različite forme rodnih identiteta, da ih menja ili da odlike recimo maskulinosti ne budu usklađene sa stereotipima o "muškom karakteru" u našoj kulturi. To ne znači da, između ostalog, želim da kažem da je u alternativnim kultovima veliki broj "samospoznatih" individua homoseksualne orijentacije, već da je takav rodni identitet moguće "otkriti" upravo jer je u skladu s principima koje neki kultovi podržavaju, nasuprot prinudnoj heteroseksualnosti koju propagira pravoslavna crkva. Dakle, većina alternativnih kultova, između ostalog, nudi velike mogućnosti eksperimentisanja ne samo kada su u pitanju religijska iskustva već paralelno i seksualna, odnosno, uopšte istraživanja i eksperimenti u spoznaji "muškosti" i "ženskosti". U tom smislu, smatram da možemo govoriti i o tendenciji da se u alternativnim kultovima ruši ova binarna opozicija kao osnovno "oružje" ideologije patrijarhata. Kultovi često eksplicitno obećavaju radikalnu promenu identiteta koja se postiže određenim spiritualnim tehnikama kao što su Ekskalibur, Intenziv prosvetljenja. Osim toga, gotovo svi kultovi implicitno podrazumevaju preobraćenje, promenu religijskog identiteta iako do nje praktično ne dolazi u slučaju većine pristalica ili pripadnika kulta. Kao što sam već naglasila ispitanici se, većinom, izjašnjavaju kao pravoslavci iako su pripadnici kulta i ne vide nikakvu koliziju u

imnc. Naprotiv, jedan ispitanik koji je sebe smatrao tantristom izliišnjava se i kao pravoslavac i pri tom tvrdi da je tek tada, na nov niičin, sagledavao i razumeo pravoslavlje. I kada je reč o religijkom identitetu i kadaje reč o rodnom identitetu kod jednog bro|n ispitanika je primetna konfuzija identiteta i sklonost da se na iinii polju eksperimentiše. Predstave o "ženskom" i "muškom" u kiiliovima su na različite načine interiorizovane. Tako se u tanlnfkim kultovima ističe da je seksualna energija ženskog roda a M-ksualni odnos ima značenje religijskog obreda u kojem dolazi do oslobađanja energija (Kundalini) i dostizanja viših nivoa svesti I li iinscendentalnog blaženstva. Zena se smatra najvišim otelotvoii njem božanstva i kako kaže jedna ispitanica (25 godina) "doživcla sam sebe kao ženu na drugačiji način, ne stidim se više svog lcla i ne smatram da je seks nešto sramotno i nužno samo da bi l'i odužili vrstu". Odrasla je u patrijarhalnoj porodici, pored religin/.ne majke koja ju je sputavala u svemu pa i u ispoljavanju žen'.i vcnosti. Druga ispitanica (51 godina), inače član tantričke gupe ii kojoj članovi uglavnom imaju preko četrdeset godina, navodi iln joj "prija" iskustvo koje je doživela jer sebe vidi drugim očima i kI kada "radi" u grupi, oseća se mlađom i fizička privlačnost koja NC gubi s godinama, postala je nebima. Naime, kako sama kaže: "lcško je to objasniti, ali kao da su ženi u mojim godinama uskra('ena sva prava na uživanje, provod, seks, da se posveti sebi". I Hoge koje su joj dodeljene kao ženi u porodici, na poslu, uopšte ii društvu nisu promenjene ali je uspela da promeni sebe, pre sve(iii jer se ne oseća više "neupotrebljivo i istrošeno" kao njene priinicljice. Članovi tantričkih grupa osim individualnih i kolektivnlh meditacija, joge, i seansi na kojima pevaju kirtane i upražnjavnnje seksualnih odnosa shvataju kao deo "rada na sebi".123 Pro121

Radžneš pokret (Ošo Radžneš), koji je kod nas propagirao i vodio Slobodan Vekić, izazvao je i najveću buru u javnosti zbog navodne •.rksualne "zloupotrebe" ženskih članova u tantričkim ritualima o čemu

miskuitetni odnosi se opravdavaju potrebom za jačanjem seksualnih energija kroz međusobnu ljubav, razmenu energija, pri čemu se ne radi o "seksu radi seksa" već tehnici pomoću koje se reguliše protok energija i postiže dugovečnost. Posebne tehnike podrazumevaju između ostalog i da muškarac kontroliše, odnosno, spreči ejakulaciju u trenutku kada doživljava orgazam.124 Dakle, za razliku od kultova u kojima je pol irelevantan u tantričkom i taoističkom ili, bolje reći, onima koji su nastali kod nas pod uticajem ovih religijskih tradicija, prihvata se ili čak naglašava polaritet, primordijalna seksualna polarnost koja je u osnovi celokupnog makro i mikrokosmosa. Koncepti o polarnosti roda preuzeti iz istočnjačkih tradicija (hinduizma, taoizma, tantrizma), interiorizovani u uloge i odnose u spiritualnoj (tantričkoj) grupi uzdižu ženu i "ženski" princip na pijedestal božanskog, pa joj u skladu sa tim i dodeljuju status u grupi. Malo ispitanika uopšte ima predstavu o tome da simbohčko uzdizanje "ženskog" u hinduizmu ne znači isti takav status i u svakodnevnom životu. Međutim, svakako da eksperimentisanje i "igranje" rodnih uloga, drugačijih od onih koje su kulturno i socijalno definisane, može biti za neke pojedince vrlo privlačno. Pol/rod individue za pripadnike i pristalice kultova može biti: 1) irelevantan, 2) ističu se razlike125,3) ili se polne/rodne razlike dopunjuju što vodi duhovnomjedinstvu. Rodnapolarizacijaje dakle, prisutna ali se različito interpretira. Kada je reč o trećem modelu ova tendencija se konceptualizuje preko predstava o odnosu su-

govori tekst objavljen u časopisu Duga: "Bog kreće prečicom za Srbiju", Duga br. 1606, 7-20. 01. 1995, 36-40. 124 U tantrizmu i taoizmu se smatra da gubitak semene tečnosti slabi organizam. Hatajogini su tako gubitak semena sprečavali strogim celibatom. 125 Kod nas se ova konstatacija odnosi na Hare Krišna pokret, dok, na primer, u Americi, ovakav stav imaju i pripadnici kultova koji se baziraju na islamskoj tradiciji kao što je Ansara Alahova Zajednica.

bjekta i objekta u većini teorijskih i praktičnih eksplikacija spiritualnih tehnika. Moto "subjekt i objekt su jedno" osmišljava se i primenjuje na različitim poljima. Preko subjektivnog sveta učenika, menjajući ga, menja se i njegov odnos s objektivnim svetom i na taj način se uspostavlja ravnoteža i integrisanost. U tom smislu, integrisana hčnost podrazumeva ličnost koja je "pomirila" suprotnost između spoljašnjeg i unutrašnjeg života individue. Kada je reč o religijskom nivou to znači uspostavljanje takvog odnosa s nadempirijskom stvarnošću - bilo da je reč o bogu, kosmičkoj inteligenciji, nekoj nedefinisanoj sili ili energiji, kako ispitanici obično određuju apsolutnu moć ili natprirodno - u kojoj nema posrednika već dolazi do mističkog doživljaja stapanja i jedinstvenosti pa tako ispitanici izjavljuju: "bog je u meni, osećam ga kao neodvojivi deo svoje suštine, svog bića". Osmišljavanje muškoženskih odnosa zasniva se na principu jednakosti i jedinstva gde se briše granica između subjekta-muškarca i objekta-žene. Za većinu novih kultova karakteristično je da ne postavljaju pitanje pre svega pola, zatim, religijske pripadnosti, nacionalnosti, rase, uzrasla, klase, stepena obrazovanja. Nijedna od ovih razlika, pa ni polne razlike među pristalicama kulta, ne uzimaju se kao organi/acioni princip religijskog života. Eventualno, postoje predstave o lome da su žene intuitivnije, odnosno poseduju veće predispozicije m dostizanje određenih nivoa svesti i duhovni samorazvoj. Među111 n, na teorij skom ni vou obično se zago vara idej a o postoj anj u muškc i ženske energije, polaritetu Jin i Jang, Jungovom konceptu o iinimi i animusu, i cilju da se u idealnom modelu duhovnog samorazvojadostignestepenna kojem se muški i ženski aspekt unuiiu sebe prepoznaju i razvijaju, da bi se na kraju uspostavila ravnoteža ovih energija. Koncept polarnosti muškog-ženskog, Jinl .ing ne shvata se kao suprotstavljenost i antagonizam u kojem muško dominira nad ženskim kao u konceptima zapadne kulture, već knokomplementarnost i savršena ravnoteža u kojoj se ističe eseni ijulna androgenost svake individue. Preuzet iz istočnjačkih reli-

gija, odnosno taoizma, ovaj koncept pripadnici kultova inkorporiraju u segmente svakodnevnog života: ishranu, stanovanje, fizičke i duhovne vežbe, isceliteljske terapije, seksualne odnose. Kroz ove segmente takođe možemo pratiti i koncept odnosa duha i tela. Ukida se dualistička podela na duh i telo i ovaj odnos se osmišljava kao jedinstvo i međuzavisnost telesnog i duhovnog aspekta. U tom smislu se i eklektički praktikuju elementi istočnjačkih religija i tehnika (joga, meditacija), paganističke tj. neopaganističke ideje o jedinstvu i povezanosti čoveka i prirode, duhovnog i telesnog itd. Religija inače ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju stavova prema telu. Potraga za svetim kroz alternativne koncepte kao što je Joga omogućava da postanemo svesni svojih tela, osetimo delove tela koje nikada ranije nismo osetili i kao sve inicijacije, zapravo oponaša smrt i ponovno rađanje u novom telu. Međutim, ova mistička i filozofska strana joge gotovo da je zanemarena kod pripadnika kulta. Joga inače važi za "žensku disciplinu", što reflektuje svetovne stereotipe. Smatram da se ne može dati jednostavan i jednoznačan odgovor na pitanje: u čemu je privlačnost alternativnih kultova, naročito za žene. Da li u njima vide šansu za veću ravnopravnost, jer se božansko različito poima i uključuje različite vidove ispoljavanja ali uglavnom ne implicira rodnu nejednakost? Da li u tome što im spiritualni kultovi nude jednake mogućnosti u pristupu svetom ili u eksperimentisanju s rodnim i seksualnim identitetima?

4. Formalne karakteristike spiritualnih sistema Spiritualni sistemi u Beogradu su nedovoljno organizovane grupe ljudi koje nastoje da "radom na sebi" razviju, neke latentne sposobnosti, koje će im omogućiti, generalno rečeno, bolje i uspešnije snalaženje u svakodnevnom životu, počev od uspostavljanja kontrole nad svojim emotivnim, mentalnim reakcijama,

preko psihičkog i fizičkog samoisceljenja, do opšte duhovne evolucije i samospoznaje. Osnovna karakteristika spiritualnih sistema je da predstavljaju kompilacije različitih učenja Zapadnog i Istočnog okultizma, kako tradicionalnih tako i savremenih, zatim neke religijske elemente, znanje iz zvaničnih naučnih disciplina (psihologije, filozolije, medicine, biologije) i onih alternativnih kao što su psihotronika'26, parapsihologija, alternativna medicina i druge. Prilično raznoliki, savremeni okultni sistemi generalno vode istim ili shčnim ciljevima i nastoje da ostvare maksimalnu prilagođenost uslovima života i potrebama savremenog čoveka. Tako su i sami sistemi tj. njihove tehnike i zahtevi koji se postavljaju pred učenikc prilagođeni savremenom čoveku i "očišćeni" od elemenata koji bi predstavljali balast, kao što su, na primer, rituali127, potpuno posvećivanje jednom spiritualnom životu u nekom manastiru, dugotrajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Savremeni spii itualni kultovi teže ka univerzalnosti tako što potenciraju latentne sposobnosti koje su oduvek u svakom od nas128, bez obzira na 126

Termin - psihotronika upotrebljava se za pojave i procese mišljeii|« koje prati energija. Psiho (duša), tron (vlada), znači shvatanje snage dtišc, kontrola nad sobom s pozicija nalaženja ispravnog mesta i pozicije II Jivotu. 127 U slučaju da se ritual ipakpreuzima iz npr. istočnjačke religije i tradi(i|o on je u izvesnoj meri redukovan. Zadržava religijsku ikonografiju ali ('iibi religijsku konotaciju, kao u slučaju inicijacijskog rituala u Transcenilcntalnoj meditaciji. Naime, ispitanici ovaj ritual uglavnomne doživljavaju k iio religijski već kao način da dobiju mantm i pristupe obuci za T. M. 128 To znači da nisu potrebne neke predispozicije, važno je biti nivoren, osloboditi se predubeđenja i racionalističkih stereotipa o granlaima saznanja i čulnog poimanja sveta. Međutim, ima i onih sistema, (iii su naročito sistemi nastali pod uticajem istočnjačkih religija ili pod micajem Jungovih shvatanja), koji zagovaraju izabranost. Naime, put '.nmospoznaje i samoostvarenja nije svakome dat niti dostupan.

polne razlike, sistemi prilagođeni svim generacijama129, religijskim i profesionalnim opredeljenjima, svim kulturama. Kao jedan univerzalni kalup koji je toliko rastegljiv da se prilagođava i oblikuje prema pojedincu, njegovim problemima, željama, ciljevima. U odnosu na cilj koji žele da postignu mogu se uočiti dva tipa spiritualnih sistema u Beogradu: 1) to su svi oni sistemi koji obećavaju pojedincu "samopomoć" tj. sticanje ili razvijanje određenih (skrivenih) sposobnosti na osnovu kojih će kreirati svoje životne situacije ili se samoisceljivati (fizički ili duhovno); 2) sistemi koji obećavaju "samospoznaju" tj. duhovnu evoluciju koja može dovesti do vrhunca sveopšteg razvoja individue. Tipovima sistema odgovara uslovno izvedena tipologija učenika. Tako bi sistemima prvog tipa odgovarao učenik-laik ili pomodni učenik, dok bi sistemima drugog tipa odgovarao "ostvareni" učenik (treći tip učenika). Opisani učenik- "tragalac" (drugi tip učenika) mogao bi se sresti u spiritualnim sistemima prvog i drugog tipa. U sistemima prvog tipa učenik - tragaoc obično ne teži za prosvetljenjem, već se kao njegov polazni motiv može uočiti želja da čestim preispitivanjem i određenim tehnikama "upozna sebe" i ostvari konkretne rezultate a time i svoj život učini boljim i uspešnijim u fizičkom, emocionalnom i intelektualnom pogledu. Kao što je istraživanje pokazalo većina ispitanika se upušta u ove tokove posle 25-30 godine života. To bi odgovaralo Jungovom stavu o procesu individuacije vezanom za drugo veliko razdoblje u životu kada se pojedinac, nakon što je "iniciran u spoljašnju stvarnost", okreće ka "inicijaciji u unutrašnju stvarnost".130 Neki od spiritualnih kultova ističu i neguju elitizam i potrebu da se razlikuju od drugih što se izražava i kroz formiranje posebnog žargo129

Silva metod i Pokret (društvo) za transcendentalnu meditaciju organizuju i posebne seminare i kurseve za decu. 130 Jung K. G., Lavirint u čoveku, priredio Vladeta Jerotić, Beograd: ARS LIBRI, 1995, 20.

na grupe ili čak posebnog jezika. Tako su članovi Gnostičkog Intenziva počev još osamdesetih godina u Beogradu stvarali, sasvim spontano, poseban jezik. Lider kulta Slavinski započeo je praksu izmišljanja novih reči kao što je "arelena" kojoj pripisuje značenje: ljubav i zauvek. Nije reč o ljubavi zauvek već o dubokoj veziizmeđudvojeljudigdejedanvidisebeu drugome.131 Nove reči ne moraju da budu samo znak elitizma već upućuju jasnu poruku da ne žele da komuniciraju s onima izvan grupe. Spiritualni kultovi, međutim, nisu nalik grupama koje se izoluju geografski i socijalno kao što je to slučaj s nekim pokretima i kultovima u Americi. Razlog tome, između ostalog, leži u činjenici da je reč o komercijalnim kultovima koji nastoje da privuku veliki broj članova. Najekstremniji u tome su Silva metod i Transcendentalna meditacija čije članstvo uglavnom čini privremena kultna publika. T. M. ipak više odgovara kultu klijentele, dok spiritualni sistemi Slavinskog iako su u velikoj meri takođe kult klijentele, na početku formiranja osamdesetih godina u vreme postojanja Bele gnostičke crkve imali su karakteristike kultnog pokreta. Spiritualni kultovi u Beogradu, bar u momentima najveće popularnosti, postaju privlačni svojim egzotičnim poreklom, drugačijom kulturom života, relativno mladim članstvom i harizmatskim liderstvom.132 Privlačnost spiritualnih kultova posebno za mlade ljude počiva na uverenju da pružaju slobodu, mogućnost izbora i osećaj da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim životom. Većina svedoči o veoma značajnim promenama po zdravlje, emocionalnu stabilnost, religiozna iskustva, uspostavljanje društvenih veza, oslobađanje od stega koje su postojale u prošlosti kao i od nekih 131

Videti link "algolijanski rečnik" na sajtu: http://spiritual-technoloav. com/srp/index2. php 132 Đorđević D., Tri stanovišta o novim religioznim pokretima, pogovoru: Barker A., op. cit., 355.

vrednosti i normi koje nameće društvo. Medutim, to ne znači da su odbacili svoje okruženje, većina ispitanika je čak naglašavala veću prilagođenost sredini u kojoj su nastavili da žive, iako se dešava da socijalno okruženje promeni odnos prema njima jer ne razume njihovo "preobraćenje". Spiritualni kultovi se mogu smatrati religoznim jer u većoj ili manjoj meri nude religiozni i filozofski pogled na svet, većina pruža mogućnosti da se dostigne transcendentalno saznanje ili duhovno preobraćenje. Međutim, karakteristika spiritualnih kultova je njihova veza sa psihičkim životom pojedinaca i u tom smislu predstavljaju i psihološke kultove. Psihički život čoveka je velika nepoznanica i još neistraženo područje i kao takav otvara mogućnosti za različite teorije i tumačenja. "Naša psiha je deo prirode i njena zagonetka je podjednako bezgranična", kaže K. G. Jung.13 Okultni sistemi prihvataju podelu na različite nivoe ili stanja svesti, podelu na sferu nesvesnog i svesnog u čoveku. Nesvesno zatim obično dele na "podsvest" i "nadsvest". 134 "Podsvesni" nivo bi zapravo odgovarao individualno nesvesnom S. Frojda, a "nadsvesni" nivo bi odgovarao kolektivno nesvesnom K. G. Junga.135 U osnovi mnogih okultnih siste133 Jung K. G., Čovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996,18. 134 Često se u popularnoj okultnoj i parapsihološkoj literaturi pogrešno koristiterminpodsvesno pri čemu se misli na nesvesno. Frojd je upotrebu ovog termina svojevremeno kritikovao kao neadekvatnu i nejasnu, pošto implicira ekvivalentnost svesnog i psihičkog. Svest kako ju je definisao Frojd kao "čulni organ" za "opažanje psihičkog kvaliteta" podrazumeva sve mentalne aktivnosti i doživljaje koji se mogu samoposmatrati. On govori o svesnom, predsvesnom i nesvesnom u čoveku. Leksikon psihoanalize, Žarko Trebješanin, Novi Sad: Matica srpska, 1996. s. v. podsvesno. 135 Jungov konstrukt nesvesnog, kao što je poznato, prihvata koncepciju psihe koju daje Frojd ali pravi i jedan korak napred, uvodeći kolektivno nesvesno kao jedan dublji sloj koji je dat pre svakog ličnog iskustva

ma je teza da našim životima ne vladamo svesno već da je nesvesno u nama naša "sudbina". Nesvesno izgleda "vodi" mnogo burniji život od svesnog dela. Neki pretpostavljaju da onih 90% neiskorišćene moždane mase itekako koristi nesvesno. Okultni sistemi preuzimaju od psihoanalitičke terapije ideju da se nesvesni sadržaji mogu otkriti i protumačiti, znači mogu se prevesti na "jezik" svesti. Gotovo svi sistemi "rade" na nesvesnim sadržajima, tako što njihovim osvešćivanjem i poniranjem u nesvesno, raznim tehnikama nastoje da kontrolišu ovu veliku nepoznanicu čovekovog uma. Prevođenjem nesvesnih sadržaja u svesni deo ličnosti i on dobija jednu drugačiju, kvalitetniju dimenziju koja zatim ostvaruje blagotvorno dejstvo na jednu celovitu, integrisanu ličnost i njen život. Ova misaona konstrukcija okultizma ide dalje nastojeći da ostvari bar delimično svestan upliv u nesvesno, i ne samo to, već da i nesvesne sadržaje koriguje i kontroliše bolje reći, manipuliše sadržajima nesvesnog. Poređenje koje Elijade pravi između joge i psihoanalize može se proširiti i na sve spiritualne sisteme. Naime, on smatra daje joga uočila veliku ulogu podsvesti pre psihoanalize. Dinamika nesvesnog (Elijade koristi termin - podsvesnog) je prepreka koju jogin teži da savlada. Latentne predispozicije nesvesnog nastoje da se aktuelizuju i pređu u stanje svesti. Nije redak slučaj da ljudi podsvesno ulažu napor joga tehnikom iz straha da latentne predispozicije neće uspeti da se realizuju u svesti jer će biti unište-

i koji zapravo sadrži arhetipove (kolektivno iskustvo celog ljudskog roda od početka postojanja utisnuto u određene forme opažanja i razumevanja koje se nasleđuju). Nesvesni sadržaji se mogu podeliti u tri grupe: temporalno sublimirane, tj. hotimične koji se mogu voljno prevesti u svesni nivo i reprodukovati (pamćenje), zatim nesvesni sadržaji koji se ne mogu voljno reprodukovati već povremenim spontanim prodiranjem u svest postaju upoznati (kao npr. u snovima), i treći su sadržaji potpuno nedostupni svesti. Ova treća grupa je hipotetična.

ne, još u nesvesnom.136 Ako posmatramo šire, kao što je već rečeno, gotovo svi spiritualni sistemi "rade" upravo na tome. Konstrukt nesvesnog u čoveku, spiritualni sistemi znači na izvestan način reinterpretiraju. Polazeći od velike uloge koju nesvesni sadržaji imaju u koordinaciji naših svesnih aktivnosti, okultni sistemi nastoje da na "izvoru" u nesvesnom, okrenu tok u korist čoveka. Izvesni nesvesni sadržaji se ispoljavaju spontano, putem snova. To je osnovni materijal na kojem radi psihoanaliza, dok ostali sadržaji nesvesnog ostaju nedokučivi. Upravo bi zadatak jednog spiritualca bio ne samo da ih spozna već i da ta saznanja koristi u svakodnevnom životu. On to postiže na različite načine ali suština gotovo svih je da upravo sebe dovede u stanje opuštenosti (slično snu), koje nesvesno inače koristi kada želi da nam nešto simbolički saopšti. To je izmenjeno stanje svesti, ali stanje koje će on svesno kontrolisati naučivši određene tehnike. Svaki put kada ulazi u izmenjeno stanje svesti, znači kada upražnjava određene tehnike koje zahtevaju potpuno opuštanje i smirivanje tela, praktikant na izvestan način simbolički "umire". To je najuočljivije u joga vežbama i meditaciji kada jogin svoje telo dovodi u stanje (položaj) potpune nepokretnosti zauzimajući određene asane, on zatim menja uobičajeni tok disanja, od ritmizacije do potpunog napuštanja daha, uspostavlja kontrolu nad mislima do nepokretnosti misli. Iako joga vežbe predstavljaju anticipaciju smrti, kako Elijade kaže, one su nešto više od puke pogrebne simbolike.137 Znači svako stanje izmenjene svesti moguće je tretirati kao simboličko umiranje i ponovno rađanje. "Smrt za profanu ljudsku egzistenciju, novo rađanje za transcendentni načinpostojanja". 138

136 137

138

Elijade, Joga ..., op. cit., 62-63. Elijade, Joga .., op. cit., 353.

Ibid.

U psihoanalizi se terapeut odnosi prema sadržajima nesvesnog pacijenta neutralno, uzdržavajući se od kritika i moralnih ocena. Zadatak terapeuta je da "osvesti", otkrije, savlada otpor pacijenta prema tim sadržajima kako bi pacijent uspeo da sagleda sadržaj sopstvenog nesvesnog i prihvati ponuđeno tumačenje. Uloga učitelja u nekim spiritualnim sistemima je identična ulozi psihoterapeuta. Međutim, u većini spiritualnih sistema učitelj samo obučava učenike koji će kasnije biti sopstveni psihoterapeuti. Poznato je da su ovu metodu samoanalize, uglavnom analize snova, koristili Frojd i Jung i došli do veoma značajnih zaključaka. Spiritualni sistemi obećavaju mnogo više. Naime, ako je jedan praktikant u stanju da određenim tehnikama ovlada ne samo boljim pamćenjem snova, njihovom simboličnom analizom, već i da konstruiše san, zatim ga "naruči", odnosno sugeriše nesvesnom, možemo govoriti o okultnoj kontroli nesvesnog. To mogu biti, na primer, snovi koji će mu pružiti odgovore na određena pitanja kao u tehnikama: kontrola snova, tehnika čaše vode Silva metoda. Kontrola snova podrazumeva svesnost onog koji sanja o tome da sanja139 i njegovu voljnu kontrolu ponašanja i događaja. Mehanizam prema kojem funkcioniše nesvesno, naravno nije poznat. Samim tim i mogućnost njegove kontrole je hipotetična ali sa stanovišta okultnih sistema ona se uzima kao značajno postignuće okultizma.140 Verovanje da se "čistim" mislima može uticati na tok dogadaja ili na druge ljude, bilo pozitivno bilo negativno, relikt je "magijskog mišljenja". Kako bi psihoanalitičari rekli, radi se o 139

Zanimljivo je uporediti sa zaključkom na osnovu terenskog isiinživanja snova kod nas, da je onaj koji sanja često svestan u toku samog sna posledica koje može da izazove određeno ponašanje, tj. u sam ••iidržaj sna koji je u toku, on unosi tumačenje. Radulović L., San i rnrt, Etnoantropološki problemi, br. 10,1995. 18. 140 U okviru Biharske škole joge, Svami Satjananda Sarasvati je razvio metod jogističkog treninga u snu - joga nidra.

regresiji sekundarnih procesa (mišljenja, rasuđivanja, odlučivanja) na arhaični nivo mišljenja. 141 Verovanje u moć reči i misli svojstveno je i našem narodu o čemu svedoče brojni primeri u našoj narodnoj religiji (bajalice, crna i bela magija, "magično" ime itd.). Verovanje u moć misli u okultizmu međutim, ima svoju teorijsku kvazi-naučnu potporu. Naime, reči i misli nemaju moć same po sebi, već u zavisnosti od količine pozitivne i negativne energije koja se u njih ugrađuje. Na osnovu deskripcije se, dakle, može zaključiti da većina tehnika praktikovanih u okviru spiritualnih sistema ima magijske, mistične i psihoanalitičke karakteristike. Magijske karakteristike se ogledaju u tome što se želje, ciljevi mentalno formulišu i vizueliziraju u posebnom stanju svesti nazvanom alfa stanje, koje zapravo predstavljamostizmeđu svesnog i nesvesnog, Zabeležila sam čak i verovanje u "materijalizaciju" određenih lica i objekata, čak i celog događaja vezanog za toliko željene ciljeve. U nekim tehnikama učenici nastoje da sublimiranom energijom kreiraju ciljeve u nesvesnom a zatim ih ostvare. Mistične karakteristike se mogu odrediti upravo kao onaj momenat u kojem praktikant neposredno doživljava, (ako doživljava), susret i stapanje s božanskim. U tom smislu, moguće je govoriti o elementima religijskog misticizma u spiritualnim sitemimajer se ukida posrednik i "posvećenik" može sam doći do "Boga". Spiritualni sistemi kao i psihoanaliza ulaze u dubine čovekove psihe. Međutim, nude i nešto više, jedan metaforički diskurs zaodenut kvazi-naučnim okvirima, odgovor na ono što je tajanstveno u njemu samom njegovom poreklu, identitetu, sudbini uopšte, njegovoj antropo-kosmičkoj dimenziji. Spiritualne sisteme, odnosno, njihove tehnike i učenja, ono što okultisti zovu "podsvesnim opažanjem", moguće je posmatrati 141

Rečnik psihoanalize. Trebješanin Ž., op. cit., s. v. magijsko mišIjenje; s. v. magija reči. Za Frojda je ovo, precenjivanje sopstvenih moći, jedan oblik intelektualnog narcizma.

kao neku vrstu simbohčnih "opažanja" jedne posebne dimenzije stvarnosti koja se pretpostavlja a do koje se na uobičajen način ne može dopreti. Obično "neuhvatljiva" dimenzija ljudskog iskustva je u podjednakoj meri "u čoveku" koji predstavlja mikrokosmos kao i u makrokosmosu. Nastojanjem da dopre do te metaforičke suštine u sebi čovek zapravo nastoji da simbolički "opaža" makrokosmos koji je na isti način struktuiran. Spiritualni kultovi u Beogradupredstavljajuoblikosavremenog okultizma i način da se dokuči, slično snovima i mitovima, sopstvenim moćima, jednu inače neuhvatljivu i transparentnu dimenziju univerzuma.1 2 Apstraktnost okultizma za mnoge ostaje nedokučiva pa otuda i veliko nerazumevanje ne samo od strane "neupućenih", već i onih koji sebe smatraju "posvećenima" u okultno a čvrsto veruju i shvataju ga samo doslovno. To potiče otuda što su različite interpretativne forme okultizma u okviru spiritualnih sistema često rezultat teorijske razrade i osmišljavanja ali i prilagođavanja svojim potrebama i željama grupe najzainteresovanijih spiritualaca (učitelja i učenika) - istraživanje je pokazalo da se uglavnom radi o fakultetski obrazovanim pojedincima ili veoma obrazovanim ali, bez formalnog višeg obrazovanja. Neki spiritualni sistemi, kao što se u deskripciji moglo videti, nastali su kao rezultat komunikacije učitelja sa višim nivoima kao npr. Ekskalibur, sistem Milovana Miće Jovanovića i Branka S. Markovića. "U skladu sa mojom karmom i predispozicijama do sada sam ostvario direktnu komunikaciju a preko nje stekao i specifične spoznaje u oblasti radiestezije; dobio sam neke tehnike energoterapije, tehnike uklanjanja negativnih entiteta, spoljašnje i unutrašnje zaštite, tehnike regresije, uz tehnike isceljivanja na astralnom nivou i duhovnog podizanja druge osobe," kaže Branko S. Marković.143 142

Ajra Progof, Jung, sinhronicitet i Ijudska sudbina, (neuzročne dimenzije Ijudskog postojanja, Beograd: Esotheria, 1994, 19. 143

Tajne, br. 4,1994, str. 36.

Škole za duhovni razvoj u Beogradu su na najnižem stepenu organizacije s malim brojem stalnih članova mada neke od njih potiču od velikih organizacija u svetu. Duhovne škole su psihološke grupe a spiritualne sisteme možemo tretirati kao psihološke kultove. Slična tumačenja mogu se sresti i kod nekih naših učitelja spiritualnih sistema kao, na primer, Ž. M. Slavinskog144 koji ih naziva "hermetički kultovi" odnosno kultovi nesvesnog. S obzirom da se ne radi samo o ličnom, individualnom "otkriću" nesvesnog i pripisivanju velikog značaja njegovom udelu u životu svakog pojedinca, već upravo o nastojanju da se "otkriveno" nesvesno prevede u svesni nivo, znači, istovremeno se "otkriva" jedna kvalitetnija svest, kvalitetnije iskustvo aktuelnog psihičkog života koje ima psihološku funkciju, opravdano je vezivati ih za psihološke kultove ili psiho-kultove. Deskripcija je pokazala da se radi o meditativnim neformalnim verskim grupama koje nisu čvrsto organizovane i nemaju uobičajeni kruti sistem religijskih verovanja kao sekta ili crkva, pa se stoga adekvatnije mogu odrediti kao kultovi.145

5. Značenja i funkcije spiritualnih sistema Spiritualne sisteme je moguće posmatrati kao svojevrstan izraz komunikacije koja se ostvaruje na više različitih nivoa. Posmatrano u okviru okultnog "jezika" spiritualni sistemi nam govore o postojanju latentnih moći u čoveku na osnovu kojih on, kao deo makrokosmosa, otkriva nepoznatu dimenziju mikrokosmosa tj. sebe samog. Otkrivši svoju unutrašnju strukturiranost on komunicira sa do tad nespoznatljivim sadržajima nesvesnog pri-

bližavajući se na taj način ne samo sebi već i kroz spoznaju sadržaja kolektivno nesvesnog približavajući se krajnjoj stvarnosti koja se poima kao Kosmička inteligencija, Univerzalni razum, Bog. Tako spoznaje i način na koji je strukturiran univerzum. Analogno alhemijskom procesu transformacije, preobražaja običnih metala u zlato, traganju za kamenom mudrosti i eliksirom života koji simbolično izražavaju želju za postizanjem besmrtnosti i spiritualni kultovi, na izvestan način, sadrže tehnike transformacije koje vode osvešćivanju nesvesnog u čoveku.146 Materijal za obradu u ovom slučaju je duhovni nivo čoveka koji se ubrzava i "kali" određenim tehnikama da bi dostigao vrhunac duhovne evolucije147 potpuni preobražaj u božansko (sistemi drugog tipa). Tako su alhemijske premise ugrađene u spiritualne sisteme, kao što je rečeno drugog tipa, a najočiglednije su zapravo u nekim sistemima (odnosno njihovim tehnikama) prvog tipa kao što je Silva metod ili prelaznom sistemu kao što je Ekskalibur. Konkretno Ekskalibur preuzima alhemijsku formulu rastvaranja i stvaranja, kao formulu diskreiranja i kreiranja, svih mogućih (i nemogućih) stanja. Sopstvenim radom, ali ovog puta na sebi, čovek nastoji odnosno želi da ubrza i menja ono što je priroda, da ukine vremensku dimenziju i postigne jednu atemporalnu egzistenciju. Kako kaže M. Elijade alhemija je modernom čoveku ostavila u nasleđe "svoju veru u transmutaciju Prirode i svoju težnju da zagospodari Vremenom".148 Savremeni "alhemičar" se okreće upoznavanju samog sebe, otkrivanju onog što Paulo Koeljo zove "LičnomLegendom", koja je u ovom slučaju višeznačna. Jung je taj proces nazvao stazom indivi146

144

Slavinski Ž. M., Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora,

Beograd, 1976, 7. 45

Sociološki leksikon, op. cit., s. v. kult.

Jung je u proučavanju alhemije našao istorijski duplikat svoje psihologije nesvesnog. 147 Ono što teozofija naziva psihičkom evolucijom, Jung procesom individuacije a Joga hermetičkim sistemom staza. 148

Elijade M„ Kovači i alhemičari, Zagreb: GZH, 1982, 201.

duacije, ona podrazumeva individualni proces razvoja ličnosti koji vodi do samoostvarenja-dostizanja das selbst, (Jastvo, Sopstvo).1 Proces "rada na sebi" ide kroz sukobljavanje, preispitivanje sopstvenih sposobnosti, mana, nesklada izmedu usvojenih moralnih normi i svega negativnog: mržnje, zavisti, zla uopšte. Ova faza procesa samorazvoja, u nekim spiritualnim kultovima, podrazumeva da učenik prihvati postojanje ovakvog dela svog bića i da ga posmatra s distance, da prevaziđe ovu unutrašnju borbu suprotnosti (kao u Jungovom procesu individuacije gde razlikuje sebe od arhetipa Senke-tamne strane ličnosti). U nekim sistemima se pak, direktno kao u alhemijskom procesu, rastvaraju nepoželjna stanja ličnosti i kreiraju željena. Ovde se krug ponovo zatvara i dolazimo do već pominjane ravnoteže koja se uspostavlja spiritualnim razvojem, naime, do harmonije u sebi nakon što smo "uvideli", preradili sadržaje nesvesnog, S obzirom da ego razvija snagu kojom ne dozvoljava da se nesvesni sadržaji približe svesti , razumljivo je što model idealne spiritualne staze zagovara "smrt ega," tj. "smrt" svih ego konstrukcija, odnosno, predstava, koje pojedinac ima o sebi. Ego je racionalan, on se rukovodi principima realnosti i nastoji da istovremeno obavi više zadataka: da zadovolji želje i potrebe organizma, da organizuje i integriše psihičke procese i tako doprinese integraciji ličnosti u jednu skladnu celinu. On je znači zadužen za formiranje jednog racionalističkog stava kojeg se treba osloboditi ako pojedinac želi da zapliva u okultne vode.151 149

Jung K. G., Lavirint u čoveku, (Prilozi simbolici Jastva), op. cit., 111-129. 150 Geza Roheim, Magija i šizofrenija, Zagreb: Avgust Cesarec, 1990, 419. 151 Podsetiću da i Jung govori o ljudima duhovnog i onima materijalističkog stava. Međutim, često se iza ubeđenog racionalizma (materijalizma) krije jedan religiozni temperament K. G. Jung, Lavirint u čoveku, priredio Vladeta Jerotić, Beograd: ARS LIBRI, 1995, 135.

Okultni uvidi za mnoge nisu čiste slučajnosti niti simbolički činovi komunikacije, već trenutak u kojem postaju izuzetno osetljivi za nepoznate vibracije i komuniciraju sa Kosmičkom inteligencijom. U nekim slučajevima veruje se da inteligentna vaseljena šalje vibracije i bira svoje prijemnike. Tada se radi o iznenadnim, neočekivanimuvidima,152vidovitosti. Nadrugoj straniokultnimtehnikama "posvećenik" nastoji da ostvari željenu komunikaciju. Prevedeno na "jezik" religije,153 to je traganje za višim dimenzijama, za ukidanjem vremensko-prostornih granica i prelaskom u neke druge sfere, sfere "onostranog". Upuštajući se u spiritualni razvoj čovek nastoji da prevaziđe onu "sudbinsku" ruzapetost između želje za apsolutom i sopstvene ograničenosti. U psihološkom kodu, zapravo se radi samo o traganju za onim sadržajima koji su oduvek sakriveni u čoveku (pretpostavka da se nalaze u arhetipovima hipotetičkog, kolektivno nesvesnog). Spiritualni kultovi insistiraju na ličnom iskustvu i ličnom tlolaženju u kontakt s krajnjom stvarnošću, znači bez posrednika. Stari zahtev iz hrama u Delfima "upoznaj samog sebe" izražava osnovnu težnju spiritualnih sistema. Naravno da duhovni sistemi nemaju monopol nad ovom suštinskom potrebom. U pitanju je samo drugačiji način dolaženja do spoznaje. Naime, kao što je rečeno, nema posrednika. Pojedinac je taj od kojeg zavisi da li će upomim radom na sebi uspeti da pređe granice uobičajenog iskustva i zaviri u drugu stranu pojavnog. Jedan od "stubova" koji odražava različite forme religije je žeIja da se ukine najizvesniji događaj u životu - smrt. Hrišćanska religija ukida defmitivni kraj postojanja (smrt) i uvodi veru u pro152

Kao rezultat ovako ostvarene komunikacije pomenula sam pisanje po diktatu Kosmičke inteligencije, Boga ali tu su i sve one informacije koje nam šalje u presudnim momentima kako za pojedinca tako i za čovečanstvo. 153 Bandić D„ op. cit., 7.

menu egzistencijalne ravni154, "život na onom svetu". Okultizam, naime, verovanje u mogućnost stapanja s apsolutom, prelaženje prostornih i vremenskih granica nakon smrti koje obećava hrišćanska religija, doslovno postiže za života. Uslov za bavljenje duhovnim razvojem je pre svega veoma jaka želja, daleko jača volja i spremnost da se napuste sva predubeđenja i (po)veruje, znači, potpuna otvorenost za nepoznato i numinozno. Opšte je prihvaćeno shvatanje da život modernog čoveka u urbanoj sredini neminovno vodi do otuđenosti, usamljenosti, psihološke i socijalne nesigurnosti, hroničnog nezadovoljstva, krize identiteta. Ljudi koji ne uspevaju da prevaziđu ovakve uslove života neminovno zapadaju u psihološke i socijalne krize. Spiritualni sistemi obećavaju univezalna rešenja, nude odgovore na sva pitanja, te su veoma privlačni, naročito u sredinama kao što je naša, u kojima zvanične institucije imaju veoma siromašnu "ponudu". Pojedinac koji teško podnosi ne samo nedaće koje život inače donosi, već i nedaće sveopšte društvene, ekonomske, političke krize u našoj zemlji postaje posebno prijemčiv za sisteme koji će ga naučiti, na primer, tehnici nevezivanja za sadržaje koji mu se nude u okruženju. Nakon svih događanja poslednjih godina, naročito u toku 1998. godine mnogi su bili u situaciji ne samo da se pitaju, već i da osete da njihov život gubi ih je već izgubio smisao. U poremećenom sistemu vrednosti i život postaje obezvređen. Spiritualni kultovi koji zadovolje potrebu za osmišljavanjem života ostvarili su svoju možda najznačajniju funkciju. Spiritualni sistemi su pre svega usmereni na pojedinca. "Raditi na sebi", sintagma tako česta u spiritualnim krugovima u Beogradu, govori da pojedinac sebe stavlja u prvi plan. Okreće se ka unutrašnjosti svog bića, veruje da će razvijanjem sopstvenih latentnih sposobnosti uspeti da pomogne sebi. Nesiguran 154

Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (drugo dopu-

njeno izdanje), Beograd: Biblioteka XX vek, 1997, 75 i dalje.

pojedinac na različite načine rešava svoj psihički problem. Jedan od načina je i "posvećivanje" u neki spiritualni sistem, gde isključivo od njegovih sposobnosti, istrajnosti, vere i želje za postignućem zavisi da li će ostvariti ciljeve, samoisceljenje; koliko će napredovati na duhovnoj lestvici i da li će ostvariti onaj zamišljeni idealni kontakt samospoznaje i spoznaje Boga, Apsoluta, Kosmičke inteligencije. Pod pretpostavkom da je ispunio postavljeni uslov sigurnost mu ulivaju i ostvareni rezultati. Kako objasniti veliki procenat delotvornosti, koji se pominje u okultnoj literaturi a čije sam potvrde nalazila u izjavama o iskustvu ispitanika u neočekivanom broju slučajeva?155 Veoma inspirativne ideje Junga o "arhetipu magijskog dejstva" navele su me na jedno moguće rešenje. Naime, isticanje da samo uporni, istrajni dolaze do rezultata u svom spiritualnom razvoju i konkretnih rezultata samopomoći govori nam da je poIrebna velika motivisanost i vera u delotvornost takvih akcija. Ako učenik veruje da tehnike vode do zadovoljenja određenih potreba i postizanja ciljeva, nada se uspehu, javljaju se obrasci verovanjakoje Jung naziva "arhetip magijskog dejstva" ili "arhetip ču155

Jung je pojam sinhroniciteta definisao u predgovoru engleskog i/danja verzije prevoda Ji Đinga (1950). Radi se, znači, o poklapanju dešavanja dva odvojena zbivanja koja nisu međusobno uzročno pove/una. iako se dešavaju istovremeno, ne deluju jedno na drugo, ipak su /načenjski povezana. Navedeno prema A. Progof, op. cit., 27. Moguća objašnjenja teško bi se mogla dovesti na jedan nivo na kojem bi pretrpcla strogi sud nauke. Jung bi se verovatno okrenuo teoriji sinhroniciirlu koju je razradio u poslednjoj deceniji života. Načela sinhroniciteta Miiatrao je ključem za intuitivnu mudrost ezoteričkih tekstova i okulti/ma, naročito za tumačenje prirode ljudske sudbine. Pojam sinhronicilcta suprotan je načelu uzročnosti. To je radna hipoteza po kojoj "poduilaranje zbivanja u prostoru i vremenu znači nešto više od puke slučajnosti, a to je osobita međuzavisnost objektivnih zbivanja između sebe kao i sa subjektivnim (psihičkim) stanjima jednog ili više posmatrača".

da"156 - veliko iščekivanje kada ljudska bića intuitivno osećaju moć arhetipske snage da na taj anstvene načine utiču na život.157 Verovanje u takvu moć prosto opčinjava čoveka tako da on zamrzava svoju svest, što vodi dalje verovanjima velikog psihičkog naboja koji su simbohčki izraženi i u religijama i mitologijama mnogih naroda. Činjenica je da u izvesnim slučajevima spiritualni sistemi vode do ostvarenja određenih ciljeva koje je pojedinac sebi postavio, što pospešuje verovanje u sopstvenu moć koje ga zatim vodi do uspostavljanja veće psihičke sigurnosti. Sistemi ostvaruju eksplicitnu funkciju jer spiritualcu katkad pružaju mo(gu)ć(nost) da sam reši problem i stekne sigurnost. Želja pojedinca da stvori organizovanu i celovitu sliku sveta (pre svega sebe u tom svetu) nagoni čoveka da potraži neki alternativni oblik života koji će mu to pružiti. Eksplicitna funkcija koju proklamuju sistemi (proširenje područja svesti, samospoznaja, samoisceljenje) može biti pozitivna jer pruža pojedincu smisao koji mu je nedostajao i mogućnost da obogati svoj odnos ne samo prema sebi već i prema svim segmentima života. U slučaju da pojedinac uspešno "primeni" svoje novo preobraženo stanje, svoje potencijale na svakodnevni život, što je videli smo i cilj savremenih spiritualnih sistema, svakako se može govoriti o pozitivnoj funkciji. Nama mogu tehnike spiritualnih sistema izgledati nereahio. Međutim, ako se oni koji ih upražnjavaju osećaju sigurnije, ispunjenije, lepše, znači da su ostvarile psihološku funkciju. U slučaju da se zadovolji samo prividnim efektima koje pružaju neka meditativna iskustva: da se zadovolji samo rezultatima u postizanju bizarnih ciljeva158 ili u osećaju koji mu pruža sama činjeni156

Arhetipovi nisu apstraktne univerzalne slike, već manje delotvorni činioci koji dovode do procesa promene na dubljim psihičkim nivoima. 157 Progof A., op. cit.,98. 158 Praktikanti Silva metoda npr. ističu da uspešno koriste tehniku tri prsta da bi stigao autobus (naročito u vreme štrajka GSP-a).

ca da poseduje moć da diskreira i kreira realnost po svojoj volji, on svesno ili nesvesno falsifikuje stvarnost i živi u jednoj idealizovanoj, može se čak reći i iracionalnoj stvarnosti iz koje ne može da prosuđuje kritički. U tom smislu, ovi sistemi su disfunkcionalni i za pojedinca i za društvo. To se naročito odnosi na drugi tip spiritualnog učenika - laika, koji se najčešće povodi za efektnim rezultatima, razmeće svojim moćima i nastoji da u svemu bude in. Među ispitanicima je bilo onih koji "nesebično" nude pomoć kao specijalisti za razne oblasti, spremni da dijagnosticiraju zdravstveno i psihičko stanje, iscele po potrebi, "vide" budućnost ili vas nauče nekoj od efikasnih spiritualnih tehnika. Spiritualni kultovi ostvaruju različite funkcije na nivou pojedinca i u zavisnosti od tipa učenika. Za spiritualnog učenika-laika (pomodni tip) eksplicitna funkcija nije doživljaj istinske samospoznaje već da njega drugi ljudi dožive kao nekog ko je ostvario samospoznaju. U tom smislu, opravdana bi bila analogija s tzv. obrednim vernicima. Njegov akcenat je na određenom ponašanju koje je trenutno in. Može se pretpostaviti da i učenik-laik polazi od istih potreba: za sigurnošću, pripadnošću, za rešenjem konkretnih životnih problema ali kao što se površno odnosi prema zahtevima za vežbanjem i istinskim angažovanjem, tako se površno zadovoljava samo prividnim efektima. Ovu površnost moguće je pripisati ambivalentnom odnosu prema zahtevima i mogućnostima spiritualnog razvoja. Njega privlači mogućnost duhovnog preobražaja i samospoznaje, međutim, istovremeno oseća kako strah od nepoznatog tako i strah od gubitka svog "ega". Privid moći za njega je dovoljan da mu obezbedi i prividni društveni status. On može čak biti teorijski potkovan a da je okultna iskustva doživeo samo preko identifikacije s posvećenicima u okultnoj literaturi, a ne u praksi. Implicitna funkcija za učenika prvog tipa je društveni status i identifikacija s grupom. Njemu je neophodno vezivanje za grupu, tj. neophodni su mu "drugi" koji bi potvrdili njegov status. Istovre-

meno potrebno mu je da se, usled nesposobnosti da stekne sopstveni identitet, veže za grupni identitet. Učenici "tragaoci" (II tip) i naročito "ostvareni" učenici (III tip) imaju potrebu za sopstvenom integracijom, te možemo govoriti o integrativnoj funkciji na nivou pojedinca. Kod njih najčešće ne postoji velika vezanost za spiritualnu grupu kao u prvom slučaju. Duhovne škole u svom promotivnom nastupu ističu univerzalnost i pristupačnost sistema. Svi smo sazdani od istog "materijala" koji uz pomoć duhovnog razvoja možemo da transformišemo po svojoj volji. To je i razumljivo s obzirom da duhovne škole vode pojedinci kojima je to, često, jedini izvor prihoda. Osnovni motiv je da privuku što veći broj učenika, pored onog proklamovanog da pomognu ljudima. Međutim, u toku samog rada na duhovnom razvoju, među najistrajnijim učenicima stvara se atmosfera odabranih jer su na duhovnoj lestvici odmakli od ljudi u svom okruženju. Na taj način, "posvećenici" u spiritualne sisteme-zadovoljavaju i potrebu za pripadnošću "duhovnoj eliti". U slučajevima učenika koji ostaju na "stazi", znači, možemo govoriti i o jednoj ostvarenoj legitimacijskoj funkciji koja opravdava određeni društveni status i pripadnost eliti. Često pominjanu krizu identiteta moguće je posmatrati kao jedan od uzroka bega u "rad na sebi". Uopšteno rečeno kriza identiteta se manifestuje kao otežano snalaženje u svakodnevnom životu i nametanje identiteta koji bi u odgovoru na suštinsko pitanje "Šta (ko) sam ja? sadržali negaciju. Takvi pojedinci obično znaju šta nisu ali ne i ko su zapravo. Potpuni preobražaj i samospoznaja koju obećavaju spiritualni sistemi je individualni doživljaj kojem teže pojedinci u želji da se izdvoje iz kolektiva, iz "sive mase" koja mu nameće određene uloge-identitete u kojima se oseća kao u "tuđoj koži". Postoje brojna tumačenja i definicije identiteta kao i šta se podrazumeva pod "krizom identiteta." Poznata studija Erika H. Eriksona, "Omladina, kriza identifikacija" bavi se upravo ovim

problemima. Svesno osećanje ličnog identiteta bazirano je na istovremenim opažanjima:l) percepcija samoistovetnosti i kontinuiteta čovekove egzistencije u vremenu i prostoru; 2) na opažanju činjenice da drugi Ijudi priznaju ovu činjenicu (čovekovu istovetnost i kontinuitet).159 Pojedinac koji je stekao sopstveni identitet ima doživljaj celovitosti, samosvojnosti bitnih osobina svoje ličnosti svojeg JA i njihovog kontinuiteta tokom vremena. Taj pojedinac je izgradio sopstveni pogled na svet i došao do odgovora na iskonska pitanja: "Ko sam ja?", "Odakle dolazim"?, "Kuda idem?" i "Kome pripadam"? On se znači, može smatrati integrisanim. Proces traganja za identitetom je dugotrajan i praćen krizama u raznim etapama razvoja. Kroz te etape pojedinac ima svesne i nesvesne doživljaje identiteta. Najsvesniji je identiteta u trenutku kada ga stiče i upoznaje ili kada je na pragu krize u kojoj se javlja konfuzija identiteta.160 "Optimalni osjećaj identiteta se, s druge strane, doživljava prosto kao osjećanje psihodruštvenog blagostanja. Najočiglednije prateće okolnosti ovog osjećanja su osjećanje da ste kao kod kuće u sopstvenom telu, osjećanje da "znate kuda idete", i unutarnje uvijerenje anticipiranog priznanja od strane onih do kojih vam je stalo".161 Pretpostavlja se da bi jedna osoba morala da prođe pojedinačne krize identiteta kao što su, na primer, kriza profesionalnog identiteta, do svoje 25-30 god. i da ostvari očekivanu reproduktivnu funkciju. Erikson govori o psihološkom moratorijumu u slučaju kad je zrela jedinka zaostala u psihosocijalnoj sposobnosti za intimnost i psihodruštvenoj spremnosti za postajanjem roditeljem. Uvodi se jedan period vremena koji ostavlja pojedincu da prođe kroz ovu zakasnelu krizu. Naravno da tu postoje ne samo individualne već i kulturne i društvene razlike. Ovo "zakašnjenje 159

160 161

Erikson K. H., Omladina, kriza, identifikacija, Titograd, 1976,42

Ibid., 139. Ibid., 139.

obavezaodraslih" zahteva određenu selektivnu popustljivost društva koje je različito ne samo u različitim društvima, već se može vezati i za različite vremenske periode u istom društvu. Naime, kriterijum za "pogodno vreme" ili "krajnje vreme" za stupanje u brak je u našoj sredini doživeo promene pa sa stanovišta opšteprihvaćenog mišljenja danas, na primer, devojke preko 25 godina se više ne procenjuju kao buduće "baba devojke".162 Kompleksno pitanje "krize identiteta" će ovde biti delimično izloženo, u svom najočiglednijem ispoljavanju, kada je u pitanju naša sredina. Ovde se neću baviti statističkim analizama, zato što je dovoljno pomenuti opšte poznate činjenice da je u Beogradu veliki broj nezaposlenih upravo iz one populacije (u starosnoj dobi od 30 do 40 godina). Pomenula sam da se odatle "regrutuje" najveći broj "posvećenih" u duhovni razvoj. Znači, oni koji bi po nekom idealnom modelu trebalo da budu blizu vrhunca svoje profesionalne karijere i produktivnosti. Zatim, u istoj populaciji zabrinjavajući je broj neudatih i neoženjenih, kao i onih koji nisu ostvarili emocionalnu vezu, mladih ljudi koji još uvek žive sa svojim roditeljima. Veliki je broj i onih koji su ostvariii porodice ali nemaju rešeno stambeno pitanje. Pogrešno bi bilo generalizovati da se kod svih radi o krizi identiteta, međutim, ona je potencijalna. Kriza identiteta je kriza savremenog čoveka. On teži da napravi radikalan iskorak ne samo u alternativni svet, kao što je pokazano, već i u alternativni identitet. Na drugoj strani, mora se uzeti u obzir da lični razvoj nikada nije odvojen od društvenih promena kao i od aktuelnih kriza u istorijskom razvoju. Sve to u jednoj YU-verziji dobija karakter hiperbohčnosti. Pitanje koje se može postaviti glasilo bi: Koliko je naša kriza identiteta specifična kad smo u situaciji da neprestano osećamo egzistencijalnu nesigurnost? 162 U pitanju je jedna namenska generalizacija. Naime, i ovaj kriterijum je i danas veoma različit u našem društvu i uslovljen je socijalnom i nacionalnom pripadnošću, gradskom i seoskom sredinom itd.

Osoba koja nije integrisana, koja podleže različitim "pospešivačima" krize identiteta u svom okruženju i u sebi, nije u stanju da izdrži pritisak raznih životnih nedaća, oseća hronično nezadovoljstvo koje se u najgorem slučaju manifestuje kao prezrenje prema samom sebi. Jedan od izlaza je potraga za alternativnim putevima163 ka identitetu, a jedan od tih puteva su zapravo spiritualni sistemi i tzv. "rad na sebi". Pojedinci koji se upuštaju u spiritualnu evoluciju vremenom osećaju integrisanost koja može biti stvarna ili prividna. U tom smislu može se govoriti o integrativnoj funkciji spiritualnih sistema. Integrativna funkcija na nivou pojedinca se odnosi na učenike drugog i trećeg tipa. Može se pretpostaviti da je za učenike drugog tipa ona često prividna dok bi za učenike trećeg tipa trebalo da bude stvarna a integrisane ličnosti bi po idealnom modelu morali biti i sami učitelji. Isticanje ove pozitivne integrativne funkcije spiritualnih sistema ne isključuje nnogućnost da u izvesnim slučajevima imaju i suprotan efekat - gubljenje identiteta i dezintegraciju pojedinca. Do ovakvog efekta obično dolazi ako su sistemi čvrsto organizovani i ako iza proklamovanih ciljeva prikrivaju i neke ideološke i ekstremne. U tom slučaju, pojedinac je podređen interesima grupe naročito vođe, i usled potpune identifikacije s grupom gubi svoj identitet i preuzima tzv. grupni identitet, koji je u ovom slučaju, po mišljenju mnogih negativan. Međutim, istraživanje je pokazalo da: spiritualni sistemi u Beogradu nisu koherentne grupe, većina učenika nakon završenog seminara ili kursa nastavlja samostalno bavljenje duhovnim razvojem tako da možemo govoriti o veoma malim grupama od 10 do 20 članova. Da li se integrisani pojedinac odvaja od svoje zajednice? Da li više integrisanih pojedinaca na ovaj način može da rezultira 163 Altemativni putevi su za mnoge i "beg" u alkoholizam, narkomaniju, kriminal, psihoze i drugo.

većom integracijom u porodici, u radnoj organizaciji, društvu uopšte? Idealni promotivni model nekih spiritualnih sistema kao, na primer, T. M. upravo zagovara tu mogućnost. Tako bi više pojedinaca koji meditiraju u jednoj sredini doveli do uspostavljanja boljih odnosa, većoj produktivnosti, uopšte kruženju pozitivne energije koja ima blagotvoran upliv i na one koji ne meditiraju. Koliko su ovaj i slični modeli ostvareni u praksi, teško je utvrditi. Jedno buduće istraživanje moglo bi se usmeriti ka kontinuiranom posmatranju uklapanja određenih spiritualnih grupa i pojedinaca u njihovu socijalnu sredinu. Govorim o uklapanju jer većina tvrdi da je osetila izvesne promene i pozitivno dejstvo svojeg "rada na sebi". Njihova sredina, u slučaju da je upoznata s novim interesovanjima pojedinca odnosi se, prema njihovim rečima, trojako: 1) nema stav o tome i ne menja svoj odnos prema "spiritualcima"; 2) uviđa pozitivne promene i interesuje se za spiritualne sisteme; 3) osuđuje ih kao ljude sklone "zaluđivanju", "gubljenju vremena", "čudne", pa čak i "nenormalne". Kakav je stav društva prema spiritualnim sistemima? Opšti utisak je da se radi o jednom odnosu namernog "neprimećivanja", koji podseća na odnos i stav izvesnih roditelja sina koji radi na svom spiritualnom razvoju: "Proći će ga, kao i sve čime se bavio pre toga". U tom smislu, na nivou društva ovaj fenomen je, uslovno rečeno, nefunkcionalan. Pored već pomenute JAKl organizacije, neka sredstva javnog informisanja a naročito pojedini novinari preuzeli su ulogu "lovca na veštice", a priori procenjujući i sve duhovne škole kao destruktivne sekte.164 Napomenula sam da se radi o veoma 164

Tretiraju ih kao "destruktivne" zbog jakog razomog delovanja na psihu ljudi, kako oni smatraju. Neki od tekstova koji se mogu sresti u našoj štampi: Turbo rajevi i nirvane, Duga, br. 1613,1995; Srbi protiv satane, Duga, br. 528, 1994; Bog kreće prečicom za Srbiju, "Duga", br. 1606, 1995; Feljton u dnevnom listu Glas, mart 1998. Svi učitelji duhov-

kompleksnom problemu koji zahteva organizovano sistematsko naučno istraživanje koje do sada, koliko je meni poznato, nije obavljeno.165 Pravoslavna crkva i JAKl organizacija se otvoreno "bore" protiv duhovnih škola apelujući na vlast da ih zabrani.166 Tako je s aspekta određenih segmenata društvenog sistema, svako ispoljavanje okultizma pa i ovo u spiritualnim sistemima, disfunkcionalno. Teza o mentalnom programiranju koje stvara veliku vezanost za ideologiju grupe postala je preovlađujuća u javnom diskursu devedesetih godina. Osnovni zadatak JAKI organizacije je da obavlja neku vrstu uslovno rečeno "Deprogramiranja" i vodi kampanju protiv sekti.167 Spiritualni sistemi se u izvesnim slučajevima mogu pokazati kao disfunkcionalni i za same pojedince. Idealni model za mnoge učenike je još uvek Isusovo povlačenje ili Budin boravak pod bodhi drvetom. Povlačenje iz realnog svakodnevnog života praktikovano je ne samo u istočnjačkoj tradiciji već i u zapadnom okultizmu: to su magijska povlačenja u kojima se nekoliko puta na dan rade magijske invokacije. Savremeni čovek se danas teško osami i u sopstvenom domu, tako da su ispitanici svesni nedostižnosti ovog ideala. Iako spiritualni sistemi nastoje da duhovni razvoj usklade sa svakodnevnim životom, da bi osobe koje su na taj način rešile svoje probleme i došle do samospoznaje bolje "ftmkcionisale" i u socijalnoj sredini, mora se uzeti u obzir da je

nih škola s kojima sam razgovarala tvrde da ni jedan predstavnik JAKI organizacije nije došao da vidi šta oni to zapravo rade. 165 Smatram da tek na osnovu rezultata kompleksnog istraživanja zvanične institucije mogu da odrede repernu tačku na kojoj, mogući, manipulativni pokušaji određenih pojedinaca, "učitelja" i "gurua", postaju štetni i društveno nepoželjni. 166

167

Beogradski dijalog, br. 2 , god II, 1998,47.

Srbi protiv satane, Duga, br. 528, jun 1994, 36; Beogradski dija-

log, br. 2, god II mart 1998,41-43.

to najčešće stvar individue i da ima suprotnih "postignuća", ne uklapanja u socijalnu sredinu. Okrenutost pre svega "radu na sebi" može da dovede do toga da se pojedinci ponašaju asocijalno kao da su izbačeni iz realnog vremenskog i prostornog koloseka, pojedinci koji stupaju u dobrovoljnu izolaciju. Ukoliko ta izolacija vodi do prekida emocionalnih veza s okolinom može imati negativnu funkciju. Delimična izolacija iz profanog života prouzrokuje druge probleme u trenutku kada je osoba primorana da mu se vrati, što je čest slučaj. Čini mi se da je zaboravljena iskustvena činjenica da se sam život često pokaže kao najbolji "sistem" za duhovni razvoj. Pojavljuju se novi problemi integracije tako "promenjene" osobe u svakodnevni život uz ponovno suočavanje sa nerešenim problemima koji su najčešće samo prividno bili rešeni otiskivanjem u duhovni razvoj. Na osnovu "svedočenja", moram priznati veoma malog broja ispitanika, može se govoriti i o kontraproduktivnosti spiritualnih sistema u izvesnim slučajevima. Naime, nakon što odluče da napuste svoju spiritualnu stazu javljaju se suprotstavljene emocije i često suočavanje s osećajem da su "izgubili najlepše godine života". O disfunkcionalnosti nekih spiritualnih sistema možemo govoriti i zbog toga što, iako teorijski teže da objedine i rade na svim aspektima fizičkim, emocionalnim, duhovnim, intelektualnim, oni u praksi to ipak ne postižu. Duhovne škole i njihovi spiritualni sistemi mogu, u izvesnim slučajevima, imati i negativnu ulogu, jer vode do potpuno suprotnih efekata od proklamovanih: umesto u psihičku stabilnost u psihičku poremećenost, psihozu, asocijalno ponašanje, uopšte psihičku dezintegraciju. Pitanje je, međutim, s koliko tačnosti se može tvrditi da su spiritualni kultovi uzrok. Niko ne upoređuje broj ovakvih slučajeva kod pripadnika drugih religija, pogotovo, pravoslavne religije. Većina psihologa se slaže da tehnike koje se primenjuju u spiritualnim sistemima ne mogu da izazovu negativne efekte kod psihički

zdravog pojedinca. Međutim, kako kažu i sami učitelji, spiritualni sistemi su veoma privlačni za psihički nestabilne ličnosti, naročito za patološke slučajeve, koji smatraju da će na taj način doći do ozdravljenja. Pitanje je koliko su učitelji sposobni da takve prepoznaju i na vreme isključe iz obuke? Istraživanja u drugim zemljama su pokazala da učenici spiritualnih kultova mogu da zapadnu i u stanje anksioznosti, najčešće ako su razapeti između "starih i novih vrednosti, suprotnih tvrđenja i sukobljenih lojalnosti".168 Barker upozorava na opasnosti diskursa kojim se članstvo u novim religioznim pokretima i kultovima povezuje s narušavanjem mentalnog zdravlja. To se obično događa kada osobe govore o svojim religioznim iskustvima koja drugima izgledaju neverovatno. Međutim, istraživanja Medicinskog centra Univerziteta Kalifornije i istraživanja novih religioznih pokreta koje je preuzela holandska vlada pokazuju da oni nisu "stvarna pretnja javnom mentalnom zdravlju".169 Najčešći argument za osudu se vezuje za izmenjena stanja svesti koja mogu da dovedu do mentalnih oštećenja. U tom smislu, veoma su važna istraživanja antropologa koja pokazuju da su različite forme izmenjenih stanja svesti integrisana u verske institucije većine društava ali da bi trebalo uzeti u obzir socijalna i kulturna tumačenja.170 Jedno je, na primer, objektivno stanje svesti kao što je trans u koje može da zapadne pojedinac, a drugo uverenje po kojem je ono rezultat zaposednutosti zlim duhovima. Tumačenja i značenja su socijalno i kulturno konstruisana te vode do različitog tretmana pojedinaca koji imaju sposobnosti izazivanja izmenjenih stanja svesti.

168

Barker A„ Novi religiozni pokreti: praktičan uvod, Niš: Zograf,

2004, 87. 169 Ibid., 84-76. 170 Videti: Bourguignon E., Cross-Cultural Perspectives on the Religious Uses of Altered States of Consciousness, Zaretsky & Leone, 1974, 230-231. Navedeno prema: Barker E„ op. cit., 41.

Spiritualni kultovi, dakle, obećavaju korenitu promenu ličnosti, života i rešenja za životne nedaće i probleme, međutim, oni često vode samo do prividnog rešenja problema. Problem se inače potiskuje ili se na izvestan način negira (kao u slučaju Silva metoda i Ekskalibura koji nastoje da određenim tehnikama diskreiraju problem), dok se suočavanje s problemom u stvari izbegava. Učenja nekih sistema (na primer, regresije) polaze od pretpostavke da je problem u čoveku, da ga je on sam kreirao ili izazvao, ali ne realnim ponašanjem u realnim životnim situacijama, već, na primer, ponašanjem u nekom od prethodnih života. Na taj način se, zapravo, vrši projekcija, u ovom slučaju u irealno vreme i irealan život. Psihološka funkcija ovakvih projekcija poznata je u psihologiji i psihoanalizi, na taj način čovek prividno razrešava konflikt koji izaziva problem izbegavajući ličnu odgovornost a na drugoj strani, pripisujući sebi samom moć da se duhovno "samoisceli". Većina učenika naglašava da se radi o traganju za duhovnim iskustvima a ne religijskim, međutim, jedan broj je upravo pristupio nekom od spiritualnih kulto va nakon verskog doži vlj aj a, na primer, nekih "živih" vizija. Povezanost s religijskim ciljevima često se nalazi na nekim višim fazama traganja za spiritualnim razvojem kada pojedinac traga za značenjima smisla života u svetu koji će biti mnogo bolji od postojećeg. Pol Hilas je upotrebio termin "samoreligija" za pokrete koji oličavaju vezu između istraživanja bića i traganja za značenjem.171 Istina, većina ne uočava religioznu prirodu spiritualnih kultova što se jasno potvrđuje u izjavama da im je prevashodni cilj da poboljšaju sopstveni život, zdravlje, upoznaju sebe ili ostvare veći uspeh u postizanju svojih ciljeva. 171

Heelas P., Californian Self-Religions and Socialising the Subjective, u: Barker E., Kingdoms of Heaven on Earth: New Religious Movements and Political Orders, Centre for the Study of Religion and Society, University of Kent at Canterbury, Pamphlet Library, No. 15, 1987, 69. Navedeno prema: Barker A., Novi religiozni op. cit., 48.

Zaključak

Savremeni okultizam predstavlja sinkretizam tema istrgnutih iz religije, mitologije, naučnih disciplina kao što su psihologija, fizika, medicina, filozofija, zatim parapsihologije, "graničnih područja nauke" inkorporiranih u jedan, uslovno rečeno, okultni pogled na svet savremenog čoveka koji je spreman da poveruje u sve što je tajanstveno, alternativno, novo i nedokučivo, sve ono što će mu omogućiti, makar i prividno, da prekorači granice uobičajenog iskustva i spozna nepojamno. Iako učitelji spiritualnih sistema nastoje da se oslobode etikete "okultno" ovaj termin je još uvek najpogodniji da objedini ovo šaroliko nastojanje savremenog čoveka. Termin okultizam je i najadekvatniji stoga što obuhvata sinkretizam različitih verovanja i prakse vezane za vidovitost, astrologiju, alhemiju, spiritualne sisteme, neopaganizam, šamanizam, spiritizam koji su samo naizgled čamili u undergroundu okultizma a sada izlaze u novom ruhu. U tom smislu, odgovarao bi i termin neokultizam ili modernije postokultizam. Edgar Moren s istom konotacijom opravdano to naziva "nova gnosa".1 Ona i sama obuhvata "čežnju za izgubljenom istinom, apokaliptično proročanstvo, nadanja u novi svet". Navedene sinkretističke teme, kako smatra Moren, "plivaju u moru religioznosti, tajanstva, rasplinutog misticizma, a zajednička im je crta da ne odvaja1

Moren E„ Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ, 1979,147.

ju subjekt od kosmosa".2 Novi oblici religijskog života počivaju na neokultizmu koji, na izvestan način, predstavlja alternativnu kulturu koja se razvija i širi negde u "procepu između visoke kulture i masovne kulture" zalazeći na obe strane. Iako izvestan broj ispitanika nije znao šta se pod "Novim dobom"3 tačno podrazumeva većina veruje u neminovnost radikalnih promena i mogućnost da će se u novom milenijumu "ponovo roditi i novi čovek".4 Mit o "Novom dobu" istovremeno najavljuje dolazak mira, opšteg blagostanja dok, na drugoj strani, proroci nagoveštavaju smak sveta, apokaliptična vremena. Ispitanici su često isticali da na predznake i jednog i drugog neprestano nailaze u svakodnevnim događanjima danas. U tom smislu, može se govoriti i o primamljivosti okultnih fenomena kao jednom od načina da se prevaziđe sveopšta napetost koju donosi ovaj zajednički rite de passage. I ne samo to, okultni fenomeni, naročito spiritualni sistemi, su samo jedan od mogućih odgovora na trend opšte "globalizacije" i "univerzalizacije" modernog čoveka. Oni sadrže elemente jedne nove univerzalne religije koja, prema mišljenju ispitanika, nije u koliziji s već po2

lbid., 146. Ovde se ne misli na religijski karakter pokreta "Novo doba" (The New Age) već na doba Vodolije, novo doba koje je po nekim proračunima počelo 60-ih godina ili će početi posle 2000. god. Postoji niz različitih proračuna, videti: "Doba Vodolije", Tajne, br. 14, 1995. 4 Doba Vodolije, o čemu je već bilo reči, veruje se da donosi doba u kojem će pojave kao što su vidovitost, telepatija, neverbalna komunikacija, uopšte komunikacija sa drugim svetovima biti normalna pojava dostupna svima. U prilog ovoj tezi pominju se upravo pojave o kojima se u ovoj knjizi govori, o sve češćoj pojavi vidovitih ljudi, Ijudi koji su uspeli da latentne sposobnosti na različite načine izvedu na površinu. Kao što je rečeno još uvek se ne zna tačno kada će ovo doba početi, postoje različite interpretacije ali uglavnom se vezuje za kraj prošlog i početak ovog milenijuma (period do 2010. godine). 3

stojećim, ali koja ne sadrži obavezujuće i striktno propisane rituale i svetkovine, niti je institucija ta koja ih okuplja i ujedinjuje već, kao što je pomenuto, najrazličitija verovanja i diskursi. U tom smislu mnogi govore o nevidljivoj religiji ili kao Elijade o parareligiji. Smatra je posebno primamljivom zbog "unapređivanja na poštovani položaj", na taj način što na primer, astrologija nudi povezanost s božanskim svetom i jednu od uloga u kosmičkoj drami a, ujedno ne nameće teške teološke probleme.5 Vidovnjaštvo u Beogradu, na izvestan način, predstavlja kontinuitet tradicionalne vračarske prakse u Srbiji. Naravno, u skladu sa zahtevima vremena, proroci, ekstrasensi, vidovnjaci, bioenergetičari i mnogobrojni drugi, reinterpretiraju tradicionalnu praksu i verovanja, ali eklektički kombinuju i druga znanja i umeća. Spiritualni kultovi su jedan od vidova ispoljavanja savremenog okultizma koj i se ogleda u načinu da se dokuči, slično snovima i mitovima, sopstvenim latentnim moćima, jedna inače neuhvatljiva i transparentna dimenzija univerzuma, da spoznajom mikrokosmosa tj. sebe samog, čovek spozna makrokosmos. Najuočljivija religijska karakteristika škola za duhovni razvoj, na funkcionalnom nivou, je obuka učenika dabez posrednika, direktnim iskustvom, ukinu vremensko prostorne granice i dođu u kontakt s višim duhovnim i božanskim sferama. Smatram da se oživljavanje okultnog može posmatrati kao neosakralni pokret6 u savremenoj kulturi. Vidovnjaštvo i spiritualni sistemi, odnosno, škole za duhovni razvoj dva su, naizgled, veoma različita vida u kojima se ispoljava okultizam. Zapravo, radi se samo o različitim načinima da se, aktiviranjem latentnih sposobnosti i moći pređu granice ovostrane realnosti a zatim to iskustvo i saznanja iskoriste u svakodnevnom životu. Isti cilj pojedinac okrenut vidovnjaštvu 5

6

Elijade M., Okultizam.... op. cit., 83.

Tiryakian E„ Toward the Sociology of Esotheric Culture, Ameri-

can Joumal of Sociology, vol. 78, n. 3. November 1972, 493.

postiže preko posrednika vidovnjaka, dok u spiritualnim sistemima neposredno koristi određene tehnike i razvija latentne sposobnosti. Učitelji sistema su samo duhovni "treneri". I klijenti vidovnjaka i učenici duhovnih škola "regrutuju" se iz iste starosne populacije, s istim ili sličnim razlozima za okretanjem ka okultističkim rešenjima. Uopšteno rečeno, uglavnom se radi o problemu koji nisu u mogućnosti da razreše samostalno. Naravno, ovakvom načinu razrešenja problema pristupa samo ona kategorija ljudi koja je sklona da različitim dešavanjima u svom životu pripisuje religijska značenja. Vidovnjastvo i spirituaini sistemi, posvećeni pre svega pojedincu, predstavljaju jedan od pokušaja čoveka da iznađe alternativne puteve dolaženja do individualne, lične sreće. Bilo da nastoji da se oslobodi neizvesnosti tako što mu vidovnjak proriče sudbinu, bilo da sam koristeći određene tehnike kreira željeno ili nastoji da dođe do samospoznaje, presudna je ova psihološka motivisanost utkana u želju da predvidi, donese adekvatne odluke, preuzme plodotvorne akcije i izbegne slučajnost. Okultizam u različitim oblicima izražava simbohčno negiranje prošlosti i budućnosti i ističe sadašnjost, trenutak u kojem bi trebalo ostvariti ljudsku sreću, živeti i disati "punim plućima", OVDE i SADA. 7 Na kraju ostaje otvoreno pitanje: kako je moguće da ono što se mnogima čini kao besmislica lišena racionalnog i materijalnih dokaza poprimi takve razmere i postane deo kulture? Da li je oslabila zvanična religija, nada u nauku, strah od tehnološkog napretka? Jedno je sasvim sigurno, sredstva masovne komunikacije doprinela su da fenomen vidovnjaštva postane predmet masovne potrošnje i iskoristila revitalizaciju "magijskog mišljenja" za povećanje tiraža i popularnost. 7

To je naročito karakteristično za zen-budizam odnosno za spiritualne sisteme koji su pod uticajem zen-budizma kao npr. sistemi Ž. M. Slavinskog.

Ostaje, takođe, otvoreno i pitanje da li magijsko-religijski i spiritualni kultovi doprinose religijskom pluralizmu u Srbiji? Konstatovala sam da oni nemaju snagu na osnovu koje bi u konkurentskim odnosima s pravoslavnom religijom doveli do većih i značajnijih promena u religijskom životu jer oficijelna religija ima religijski monopol. Medutim, istraživanje magijsko-religijskih i spiritualnih kultova je pokazalo da bi u savremenoj kulturi svakako trebalo razlikovati individualnu religioznost i subjektivni doživljaj religije od crkvenosti i institucionalne religije. Na drugoj strani u praksi se mogu naći primeri da one ne moraju biti u koliziji. Istraživanje je pokazalo da je religijski pluralizam, ma u kojem obliku i stepenu postojao u Srbiji, omogućio izbor između različitih alternativnih kultova a da, pri tome, jedan značajan broj ispitanika ne napušta pravoslavlje ili bar mogućnost da se konfesionalno opredeli za njega. Okultni fenomeni doživljavali su tokom svoje istorije trenutke ekspanzije, zatišja i, kao u naše vreme, trenutke oživljavanja. Shodno čovekovoj prirodi da uvek teži za onim "izvan" i "posle", želji da prekorači granice uobičajenog iskustva, može se pretpostaviti da će u manjoj ili većoj meri okultizam uvek postojati i da će se rađati novi oblici religije. Vremenom su se promenile forme ispoljavanja okultizma i religije, "priroda" samih granica koje čovek treba da prevaziđe, kao i ciljevi kojima teži savremeni čovek. Potraga za smislom života u postmodernoj eri je sve više sociološki, politički i kulturni a ne istinski religijski fenomen. Pred naukom je da, upravo ono što joj je do skora izgledalo kao marginalno i plod sekularizacije, ili što joj sada izgleda kao revitalizacija religije (ali ne samo pravoslavlja), učini važnim predmetom istraživanja: nove oblike u tradicionalnim i novim religijama, karakteristike novih oblika religijskog života, rodni aspekt nove spiritualnosti i nlternativnih religija, religijsko iskustvo moderne i postmoder-

ne.8 Kako smatra Jukić, "uostalom sva je religioznost postmoderne u znaku svetoga, ali jednako i njezina nekršćanska tradicija koja ide od egipatskog ozirizma, grčkog orfizma, plotinizma, gnosticizma, hermetizma, okultizma, astrologije, alkemije i moderne magije preko teozofije, spiritizma i parapsihologije pa sve do New Agea".9

Literatura

Aidala A., Social change, gender roles, and new religious movements, u: Sociological Analysis 46,1985.

Andrejević S., Do nedokučivog, Beograd: Sfairos, 1997. Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, II dopunjeno izdanje,

Beograd: Biblioteka XX vek, 1997. Bardon F., Inicijacija u hermetizam (kurs uputstava magijske teorije i prakse), Beograd: Esotheria, 1996. Barker A., Odlike novih religioznih pokreta, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998. Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jonestown, Annual Revievv of Sociology 12. 1986. Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb, 1924.

Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Zagreb: Na-

prijed, 1992. Bloch Jon P., Individualism and community in alternative spiritual magic, Journalforthe Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2. 8

Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-

ni fakultet, 1999, 203. 9 Jukić J., Značenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u: Josipović, M., Zovkić, M. (prir. ) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude,

Sarajevo-Bol: Vrhbosanska visoka teološka škola, 1995, 420. Ovaj citat, iz teksta hrvatskog katolika laika i sociologa religije Željka Mardušića (pseudonim Jakov Jukić), navodim kao primer "širokih shvatanja" kakva se kod nas ne mogu naći u jednom teološkom časopisu.

Bolčić S., O "svakodnevici" razorenog društva Srbije početkom 90-ih iz sociološke perspektive u: Kulture u tranziciji (zbornik radova), Beograd, 1994. Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field, Comparative Social Research 13, 1991.

Bulgakov S., Hrišćanstvo i šta jnerijanstvo, u: Vaskrsenje i reinkarnacija (problem besmrtnosti u Hrišćanstvu i okultizmu) Zbomik radova, Beograd: Logos, 1996. Butler W. E., Kako se razvija vidovitost, Beograd, 1989.

Crowley A„ Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Crowley A„ Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. D'Andrade R. G., Sex Differences and Cultural Institutions, in The Development ofSexDijferences, (ed.) E. E. Maccoby. London: Tavistock, 1967. De Vaus D„ McAllister I„ Gender Differences in Religion: A Test of the Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52,

No. 4, Aug„ 1987. Dirkem E„ Elementarni oblici religijskog života, Beograd: Prosveta, 1982. Dictionary ofthe occult supernatural, Underwood P. Fontana, London, 1978.

Đorđević J„ Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: Lakroa M„ NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001.

ĐukićS.,On, OnaiMi: kraj srpskebajke,SamizdatFreeB92,Beograd 1999. Dordević T„ Zle oči u verovanju srpskog naroda, Beograd: Prosveta,

1985. Đurđević-Stojković B„ Lovci na duše, izdanje autora, Beograd, 1997. Elijade M„ Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984. Elijade M„ Kovači i alkemičari, Zagreb: GZH, 1982. Elijade M„ Istorija-verovanja i religijskih ideja I, Beograd: Prosveta, 1991.

Elijade M„ Mefistofeles iAndrogin, Čačak: Gradac, 1996. Elijade M„ Okultizam, magija ipomodne kulture, Zagreb: GZH, 1981.

Elijade M„ Traganje za "izvorima" religije, Kultura br. 65-66-67, Tematski broj "Religija, društvo, kultura", Beograd, 1984. Enciklopedija živih religija, Beograd, 1990.

Enciklopedija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005. Feraroti F„ Religija i haos, masovno ubistvo "Hrama naroda", Kultura br. 65-67, Beograd, 1984. Fortune D„ Praktični okultizam u svakodnevnom životu, Beograd, 1989.

Giro P„ Semiologija, Beograd: Prosveta, XX vek, 1983. Grant K„ Magijski preporod, Beograd: Esotheria, 1997. Gray J. A„ Sex Differences in Emotional Behaviour in Mammals including Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971. Hamilton M„ Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of Vegetarianism, Journal of Contemporary Religion, Vol. 15,No. 1,2000. Hamilton M„ Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Beograd:

Clio, 2003.

I lubbard R„ Dianetics, the modern science of menthal health, New Era, Publications International NVVItd., 1993. Ilugh B. U„ Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the Study of Religion, Method and Theory in the Study of Religion 15, Koninklijke Brill

NV, Leiden, 2003. Jumbor D„ Novi oblici (pseudo) religioznosti orijentalnog porijekla među mladima, Pitanja br. 3/4 godina VI, 1984. Jung Dž. L„ i Grifit E. I„ Kultovi i vrbovanje članstva, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998. Jorgan M„ Družbena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fakulteta za

sociologijo, politične vede in novinarstvo, Ljubljana 1990. Jukić J„ Značenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u: Josipović, M„ Zovkić, M. (prir.) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude, Saraje-

vo-Bol: Vrhbosanska visoka teološka škola, 1995. Jung K. G„ Čovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996. Jung K. G„ Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996. Jung K. G„ Psihologija alhemije, Zagreb: Naprijed, 1984. Kazimirović R, Tajanstvene pojave u našem narodu, Kremansko proročanstvo, Beograd, 1940. Kcller W„ Parapsihološkifenomeni, Zagreb: Prosvjeta, 1988. Kevendiš R„ Istorija magije, Beograd, 1979.

Knjiga Tota, kratak esej o egipatskom Tarotu (Majstor Terion A. Krouli). Kuburić Z„ Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Religija i Tolerancija br. 5, Novi Sad: Žurnal centra za empirijska istraživanja religije, 2006. I.eksikon stranih reči i izraza, M. Vujaklija, Beograd: Prosveta, 1972. Ijeksikon srpsko-hrvatskog književnog jezika, knj. IV. Matica srpska, No-

vi Sad, 1971. I -eroa-Guran A„ Religije pethistorije, Beograd, 1991.

Levi E„ Transcendentalna magija (doktrina i rituali vioske magije), Beograd: Esotheria, 1990. Lič E„ Klod Levi-Stros, Beograd: Prosveta (XXvek), 1982. Lič E„ Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1983. Malinovski B„ Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd, 1971. Malinovski B„ Naučna teorija kulture, Beograd, 1970.

Mandić M., Ključevi Arkana, praktičnipriručnikza Kroulijev Tarot, Beo-

grad: Esotheria, 1994. Marfi Dž., Moć podsvesti, Beograd, 1990. Maijanović M., Okultizam i esoterija, Zagreb, 1921. Marković N., Bioenergija moć iscelivanja, Beograd: Akvarijus, 1997. Matić P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Biće tumbanje po celom svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993. Matić P., Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987. Meher Baba, Savršenstvo svesti (uvod i vodič za praktični misticizam i

metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994. Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religious consciousness since 1965, u: The Future of theNew Religious Movements,

(eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer University Press, 1987,47-48. Mewrton R., O teorijskoj sociologiji, CDD Savez Socijalističke omladine Hrvatske, Zagreb, 1979. Milić V„ Sociološki metod, Beograd: Nolit, 1979. Milićević M. Đ., Život Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. Moren E., Čovek i smrt, Beograd, 1967.

Moren E„ Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ,1979.

Mos M„ Sociologija i antropologija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1982. Ontološke priče sa putovanja u onostrano, zapisivači Marija Rejić i Mi-

lovan Jovanović, Beograd, 1995. Palmer S„ Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Sexual experimentation and feminine rites of passage, u: Journal for the Scientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4. Parnof J„ Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu, Beograd: Novo

delo, 1988. Pavićević V„ Sociologija religije, sa elementima filozofije religije, Beo-

grad: BIGZ, 1988. Pekard V., Industrija svesti — skriveni ubeđivači — sedma sila, Beograd, 1967. Perica V„ Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim država-

ma II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, 2006. Petrović P„ Okultistička enciklopedija (sve tajne nauke), Beograd, s. a.

Petrović S„ Popularna psihologija, Sarajevo: Svetlost, 1992. Popadić D„ O mentalnom zdravlju naroda, u: Republika 233, Beograd, 2000.

Progof A„ Sinhronicitet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria, Atos, 1994. Radulović L„ Crkveni rituali životnog ciklusa: krštenje i venčanje, u: Običaji životnog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48,

Etnografski institut SANU, Beograd 2002. Re A„ Folirajte se... okultizam, Beograd: Manana press, 1997.

Redklif-Braun R„ Struktura ifunkcija u primitivnom društvu, Beograd:

Prosveta, XX vek, 1982. Regardije I„ Drvo života (studija o magiji), Beograd: Esotheria, 1997. Rhine J. B„ Novi svijet duha, Zagreb: Prosvjeta i Globus, 1989. Richardson J. T„ Studies of Conversion: Secularization or Re-enchantment, u: P. E. Hammond (ed.) The Sacred in a SecularAge, Berkeley: University of California Press., 1985. RožnovV. E„ Proroci i čudotvorci, Novi Beograd: Grafopublik, 1990. Ryzl M„ Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981. Salihović E„ Staza gnostičke svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994.

Seme kosmičkog znanja I i II- Hristove poruke, zapisivali M. Jovanović i M. Rejić, Stručna knjiga, Beograd, 1993. Silva H.,Mil F„ Silva metodkontrole uma, izdavač Silva metod, Beograd, 1994. Simić B„ Zvezdano oko, Izdanje autora, Beograd, 1994. Slavinski Ž. M„ Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora, Beograd, 1976. Slavujević Z„ Biblijska koncepcija propagande, Povod, Beograd, 1993. Snow D. A„ Machalek R„ The Sociology of Conversion, Annual Review ofSociology 10, 1984.

Srpski mitološki rečnik, Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Beograd: Nolit, 1970. Stanković P„ Božanstvena medicina, Beograd, 1990.

Stark R„ Bejnbridž V. S„ O crkvama, sektama i kultovima: uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove istine", sekte i kultovi (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998.

Literatura

Stark R„ Reconceptualizing religion, magic, and science, Review ofReligious Research, 2001.

Stojković B., Žigosanje verskih sekti, moralna panika i mediji, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998. Stoun R. B., Hose Silva biografija (čovek koji je otkrio tajne ljudskog uma), izdavač Silva metod, Beograd, 1995. Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Accomplishment, Sociological Analysis 40,2. 1979.

Subotić V„ Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu, Beograd, 1905. Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affecting Religiousness Among Catholic Adolescents, Journal for the Scientific Study ofReligion

20,1981.

Škorić S., Šarena igra senki, izdanje autora, Beograd, 1996. Šušnjić Đ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: Čigoja štampa, 1998,56. Tak M., Kako biramo (studija o ponašanju potrošača), Beograd: Nolit, 1979. Thompson E. H. Jr., Beneath the Status Characteristic: Gender Variations in Religiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991.

Tiryakian E. A., Toward the Sociology og Esotheric Culture, American Journal of Sociology, vol. 78, n. 3, November 1972.

Todorović T., Vidovnjaci, Kragujevac, 1993. Tokaijev S. A., Rani oblici religije i njihov razvoj, Sarajevo, 1978.

Trebješanin Ž., Politika i duša, psihopatologija nesvakidašnjeg života, Beograd, 1995. Vilson K., Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997. Votson L., Iza super prirode (novi naučni pogled na natprirodno), Beo-

grad, 1996. Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession, and NonConformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion, Col. 14,

No. 2, 1999. Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Macmillan, 1957, 9; Yinger M., The Scientific Study of religion, London: Routledge.

York M., New Age Commodification and Appropriation of Spirituality, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3, 2001. Zečević S., Mitska bića srpskih predanja, Beograd, 1980. Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Pravni fakultet, 1999. Евдокимов П., Жена u спасење света, Цетиње 2001.

Dnevna i periodična štampa, časopisi

"Beogradski dijalog", br. 1, 2„ Beograd, 1997, 1998. "Dosije X", br. 31, god. 11,15. oktobar 1998. "Duga", br. 528 (1994), 1606 (1995. ), 1616,1618. (1995). "Metro", 27. decembar 1944. Beograd. "Nedeljni telegraf' br. 312, Beograd, 1997. "Novo sunce" (1905) br. 25, Zagreb. "Svet", 27. april 1998. Beograd. "Telegraf' 1 feb. 1995, 28. dec. 1944. Beograd. "Teozofija" (1927) br. 1,4,6, (1929) br. 3-4, (1932) b. b, (1937) 1-6, Zagreb. "Tajne" za 1990/91, '94/95, '96., Beograd. "Treće oko" za 1990/96/97/98. Beograd. "TV Revija", br. 1468. Beograd, april 1995. "Večiti fenomeni", br. 1,2., Beograd, 1998. "Vidovnjak", br. 2, BISI, Beograd, 1994. "Vreme", 12 maj 1929,15. maj 1929. "Horoskop", br. 81, god. VH, 1998., Beograd. "Upoznaj sebe" god. 111(1933) 1-12. "Zona sumraka", brojevi za 1997,1998., Beograd. "Život" (1936).

Sadržaj

PREDGOVOR UVOD 1. Empirijsko istraživanje 1. 1. O motivima 1.2.0 etnografskoj evidenciji i građi 1.3.0 terminologiji i definisanju pojmova 2.0 teorijskom okviru i pristupima

5 7 7 7 12 16 26

I I Z I S T O R I J E OKULTIZMA 1 .Kratak pregled istorijskog razvoja 1.1 .Okultizam u svetu 1,2.Domaći okultizam

41 41 41 58

I I R E L I G U S K O - M A G U S K I K U L T VIDOVNJAŠTVA l.Vidovnjaštvo u Beogradu: od vračare do ekstrasensa 1.1. "Lična karta" vidovnj aka 1.2. Kako se postaje vidovnjak 1.3. Tehnike 1.4. Praksa 1.5. Crna magija 2.Medijska promocija vidovnjaka 3.Formalne karakteristike savremenog vidovnjaštva 4.Značenja i funkcije savremenog vidovnjaštva 5.Politička upotreba alternativnih religijskih verovanja prakse

69 69 72 75 76 78 80 97 109 116 143

III SPIRITUALNIKULTOVI 1 .Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije sopstvenog života ...., l.l.Osnovne karakteristike 1.2.Učitel j 1.3.Učeni k 1.4.0dnos učenik-učitelj 1.5.Rad škole 1.6.Inicijacija 1.7.Spiritualne tehnike 1.8.Spiritualni kultovi 1.8.1. Joga 1.8.2.Spiritualni sistemi Živorada M. Slavinskog ... 1.8.3.Silva metod - kontrole uma 1.8.4.Regresija u prošle živote 1.8.5.Spiritualni sistem Milovana Miće Jovanovića.. 1.8.6.Sistemi Slobodana Vekića 1.8.7.Tarot 2.Etnografija neuobičajenog 3.Etnografija roda u spiritualnim kultovima 4.Formalne karakteristike spiritualnih sistema 5.Značenja i funkcije spiritualnih sistema

155 155 157 163 165 168 169 172 174 184 184 187 196 203 206 207 210 214 222 232 242

Zakijučak Literatura Prilozi

259 265 273 Izdavač: "Srpski genealoški centar", Radnička 50, Beograd. Za izdavača: Filip Niškanović. Urednik: Miroslav Niškanović. Lektor i korektor: Slobodanka Marković. Saradnik na bibliografiji: Biljana Vuković-Milenković. Korice: Dušan Đurica. Štampa: Čigoja štampa, Beograd. Tiraž: 500 primeraka. Beograd 2007.

133.3/.4(497.П)" 1994/1997" : 39 РАДУЛОВИЋ Лидија Okultizam ovde i sada : magija, religija i pomodni kultovi u Beogradu / Lidija Radulović, - Beograd : Srpski genealoški centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2007 (Beograd : Čigoja štampa). 284 str. : ilustr.; 17 cm.- (Etnološka biblioteka / [Srpski genealoški centar] ; knj. 29) Tiraž 500,- Napomene i bibliografske reference uz tekst, - Bibliografija: str. 265-270. ISBN 978-86-83679-38-6 (SGC) a) Окултизам b) Видовњаштво - Етнолошка истраживања - Београд - 1994-1997 COBTSS.SR-JD 143768844