Leksikon pojvoma

Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

LEKSIKON POJMOVA za pripremu prijemnog ispita za MASTER STUDIJE

Redaktori Prof. dr Ondrej Jaško Prof. dr Dejan Petrović

Beograd, 2011.

LEKSIKON POJMOVA - za pripremu prijemnog ispita za Master studije I izdanje Antor: grupa autora Redaktori. dr Ondrej Jaško, dr Dejan Petrović

Izdavač: Fakultet organizacionih nauka, Beograd Recenzent: dr Dejan Petrović i dr Ondrej Jaško Broj strana 197. Tiraž: 700 primeraka Stamparija: NEWPRESS, Smederevo

ISBN:978-86-7680-198-5 CIP - Kaia/iorn3ai4nja y ny6/iMKaL|njn HapoflHa 6u6nnoieKa Cp6nje, Beorpafl 330(031) LEKSIKON pojmova za pripremu prijemnog ispita za master studije / redaktori Ondrej Jaško, Dejan Petrović. - 2. ponovljeno izd. - Beograd : Fakultet organizacionih nauka, 2011 (Smederevo: Newpress). - II, 191 str.; 25 cm Tiraž 700. - Str. I-II: Predgovor / redaktori. - Registar. ISBN 978-86-7680-198-5 1. JaaiKO, OHflpej [ypeflHHK] [ayTop fl0flaTH0r TeKCTd] a) EKOHOMMja - JleKCHKOHU COBISS.SR-ID 185956108

SADRZAJ

PREDGOVOR..................................................................................................i Akcionarstvo.................................................................................................1 Ekonomika poslovanja...................................................................................5 Elektronsko poslovanje..................................................................................9 Finansijska tržišta........................................................................................13 Istraživanje i razvoj.....................................................................................27 Kontrola kvaliteta........................................................................................31 Marketing menadžment...............................................................................35 Menadžment...............................................................................................47 Metode i alati za odlučivanje.......................................................................83 Metrologija i standardizacija........................................................................87 Odlučivanje i menadžment..........................................................................89 Odnosi s javnošću i poslovna komunikacija....91 Operaciona istraživanja ...............................................................................95 Planiranje..................................................................................................103

Poslovno pravo..........................................................................................105 Preduzetnistvo..........................................................................................109 Psihološki aspekti i proces vođenja............................................................115 Računovodstvo..........................................................................................123 Softversko inženjerstvo.............................................................................129 Statistika...................................................................................................137 Upravljanje finansijama.............................................................................143 Upravljanje inovacijama............................................................................161 Upravljanje kvalitetom..............................................................................163 Upravljanje proizvodnjom..........................................................................171 Upravljanje tehnološkim razvojem.............................................................175 Upravljanje troškovima..............................................................................181 INDEKS.....................................................................................................185

PREDGOVOR

Fakultet organizacionih nauka od školske 2009/10 godine upisuje studente na osam akreditovanih studijskih programa za sticanje akademskog stepena master: Informacioni sistemi i tehnologije, Operaciona istraživanja i računarska statistika, Softversko inženjerstvo i računarske nauke, Menadžmept i organizacija, Menadžment (studijski program koji je akreditovan u oblasti društveno- humanističkih nauka), Elektronsko poslovanje i upravljanje sistemima, Upravljanje kvalitetom, Inženjerski i operacioni menadžment. Diplomske akademske (master) studije Fakulteta organizacionih nauka omogućavaju studentima sticanje teorijskih i praktičnih znanja i veština kroz upoznavanje i ovladavanje savremenim metodologijama, metodama i tehnikama neophodnim za uspešan rad i napredovanje u oblastima koji pokrivaju ove studije. Broj studenata koji se prijavljuje na konkurs za upis studenata na diplomske akademske (master) studije premašuje broj raspoloživih mesta i svake godine je konkurencija sve veća. Pored osnovnih uslova koje budući studenti treba da ispune za upis na određeni studijski program, ocena ispunjenosti uslova i rangiranje studenata za upis na studijske programe vrši se i na osnovu uspeha na prijemnom ispitu koji ukupno može doneti kandidatima do 60 bodova u konačnom zbiru (ukupno 100 bodova). Prijemni ispit je u formi “zatvorenih” pitanja, odnosno pitanja u kojima je ponuđeno više odgovora i treba izabrati tačan odgovor. U nameri da kandidatima olakšamo pripremu za polaganje prjemnog ispita, Fakultet organizacionih nauka izdaje Leksikon pojmova za pripremu prijemnog ispita za master studije FON-a u kome su obrađeni osnovni pojmovi iz oblasti koje pokrivaju studijski programi diplomskih akademskih studija. Cilj izrade leksikona je bio da se na jednom mestu i u sažetoj formi pruže osnovna objašnjenja i definicije pojmova koji će se naći na prijemnom ispitu. Za njihovo potpuno razumevanje preporučuje se korišćenje udžbeničke literature koja se koristi na Fakultetu organizacioinih nauka i gde se izabrani pojmovi kroz teorijsku razradu, primere, studije slučajeva ili zadatke detaljno razmatraju i objašnjavaju. Osnovu ovog leksikona čini Leksikon menadžmenta koji je Fakultet organizacionih nauka objavio 2003. godine, ali i drugi materijali koji su namenski razvijani ili prilagođeni da odgovaraju potrebama izrade ovog leksikona.

usklađivanje leksikona sa razvojem teorije i prakse nauke i naučnih disciplina koje pokrivaju studijski programi i time omogućiti da prijemni ispit bude adekvatna osnova za ocenu i rangiranje prijavljenih kandidata za master studije na Fakultetu organizacionih nauka. REDAKTORI

Redaktori Prof. dr Ondrej Jaško Prof. dr Dejan Petrović Autori Prof. d Doc. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Doc. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Prof. d Doc. d Doc. d Doc. d Prof. d Prof. d Doc. d

Mirjana Drakulić Nedeljko Živković Dobrivoje Mihailović Nevenka Žarkić-Joksimović Vesna Bogojević-Arsić Slađana Benković Maja Levi-Jakšić Jasmina Omerbegović-Bijelović Dragana Kragulj Bojan llić Vesna Milićević Milić Radović Vinka Filipović Milica Kostić Slađana Barjaktarević-Rakočević Nataša Petrović Biljana Stošić Petar Jovanović Milija Suknović Jaško Ondrej Mirko Vujošević Zoran Radojičić Siniša Vlajić Marijana Despotović Dejan Petrović Milan Martić Velimir Štavljanin

Akcionarstvo

AKCIJA (Share) Dugoročne hartije od vrednosti koje predstavljaju dokaz o viasništvu nad kapitalom akcionarskog društva (v.), srazmerno visini uloga. Akcije emituju akcionarska društva radi prikupljanja potrebnog kapitala, a kupovinom akcija investitor postaje vlasnik idealnog dela kapitala preduzeća. Akcije nemaju datum dospeća već traju dok postoji i samo preduzeće koje ih je emitovalo. Akcionar snosi rizik poslovanja preduzeća samo do visine svog uloga i u slučaju likvidacije preduzeća njegov gubitak je jednak visini njegovog udela. Ova ograničena odgovornost akcionara za obaveze preduzeća predstavlja jednu od glavnih prednosti akcionarskog načina organizovanja preduzeća u odnosu na ostale forme. Akcije imaju nominalnu vrednost, koja je upisana na akciji i koja služi samo kao obračunska kategorija. Ukoliko je razvijeno tržište akcija određenog preduzeća, vlasnik može akcije prodati na sekundarnom tržištu, po tržišnoj ceni, koja zavisi od odnosa ponude i potražnje. Što je preduzeće uspešnije to je i tržišna cene veća, pa je veća i mogućnost ostvarenja kapitalnog dobitka, kao razlike između prodajne i kupovne cene akcije. Prava koja akcije daju viasnicima su sledeća: pravo na potvrdu o vlasništvu, pravo upravljanja, odnosno pravo glasa, pravo na deo dobiti koju ostvari preduzeće - dividendu, pravo preče kupovine akcija, pravo raspolaganja akcijama, pravo na informisanje, pravo na deo likvidacionog viška. Akcije možemo podeliti u dve vrste: a) obične ili redovne akcije (engl. common stocks, ordinary shares) daju akcionarima sva prava koja smo pobrojali, a spadaju u red najrizičnijih hartija od vrednosti za ulaganje; i b) povlašćene, prioritetne ili preferencijalne akcije (engl. preference or preferred stocks) imaju povlašćeni položaj u odnosu na obične akcije i to po pitanju ostvarenja i isplate dividendi, ali nemaju pravo upravljanja preduzećem. AKCIJSKI KAPITAL (Stockholders’ capital) Akcijski kapital predstavlja osnovi, najstabilniji izvor sredstava akcionarskog društva. Formira se emisijom akcija. Vlasnici akcija nazivaju se akcionari. Emitovane akcije se mogu kupovati novcem, stvarima i pravima koja se mogu iskazati u novčanom obliku. Akcionari imaju sva prava i obaveze koje proističu l

biraju organe društva, pravo na učešće u dobiti i pravo učešća u delu likvidacione mase posle prestanka rada akcionarskog društva. Vlasnici povlašćenih akcija imaju garantovano pravo na dividendu, ali nemaju pravo glasa. Akcijski kapital se formira kroz osnivačku emisiju i naredne emisije povećanja kapitala, kroz reinvestiranje dobiti u akcije i konverzijom rezervi u akcije. AKCIONARSKO DRUŠTVO (Corporation, joint stock company) Oblik organizovanja preduzeća. Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje osnivaju pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti. Osnovni kapital akcionarskog društva je podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva. Osnovne karakteristike akcionarskog društva jesu: ograničena odgovornost akcionara za obaveze društva do visine unetog kapitala, mogućnost lakog transfera vlasništva prodajom akcija, neograničeni vek trajanja, itd. Pošto je akcionarsko društvo, društvo kapitala, za njega je bitan samo akcijski kapital (v.) INICIJALNA JAVNA PONUDA IPO (Initial Public Offering - IPO) Inicijalna javna ponuda predstavlja prvu emisiju akcija preduzeća koje prvi put prodaje javno svoje akcije, odnosno postaje javno preduzeće (going public). Prednosti inicijalne javne ponude su: prikupljanje potrebne količine kapitala koji će povećati šanse preduzeća za uspešan rast i dovesti do povećanja vrednosti akcija; ukoliko je potrebno, preduzeće koje ima veću bazu akcijskog kapitala ima bolji pristup tržištu kapitala za neko buduće finansiranje; sledeća prednost bi bila veća izloženost javnosti i poboljšanje korporativnog imidža; takođe, zbog javnog objavljivanja informacija, postoji veći stepen poverenja javnosti, što, samim tim, utiče na veću mogućnost pozajmljivanja sredstava. Naravno, postoje i nedostaci koji su vezani za prelazak na tip javnog akcionarskog društva. To su veliki rizik i troškovi i obaveze prilikom registrovanja emisije akcija. Od trenutka kada preduzeće postaje javno, rad menadžmenta je konstantno izložen očima javnosti i pritisku za poboljšanje preformanse preduzeća. Ukoliko se značajan deo akcija prodaje javno, postoji opasnost da dođe do preuzimanja vlasništva nad preduzećem od strane trećih lica. NAČIN OSNIVANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA (Corporation foundation) Akcionarsko društvo (v.) se može osnovati na tri načina: bez javnog poziva simultano (istovremeno), sa javnim pozivom - sukcesivno (postepeno) i svojinskom transformacijom društvenog i javnog preduzeća. Simultano osnivanje se vrši kada se osnivači, bez upućivanja javnog poziva odluče da, istovremeno sa upisom, izvrše kompletan otkup osnivačke emisije. Akcionarsko društvo koje se osniva bez javnog poziva na upis osnovačke

2

LEKSIKON POJMOVA Sukcesivno osnivanje se vrši upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu osnivačkih akcija iznad zakonom predviđenog minimuma osnivačkog kapitala predviđenog za registraciju društva u određenom roku. Na ovaj način društvo mogu osnovati najmanje dva osnivača. Osnivači su dužni da, pre objavljivanja javnog poziva za upis osnivačke emisije, obezbede saglasnost od Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište. Na osnivačkoj skupštni osnivači donose statut i biraju organe društva. Svojinska transformacija - preduzeće se može transformisati u akcionarsko društvo u mešovitoj svojini putem dokapitalizacije, gde društveni kapital ne menja vlasnike a preduzeće kroz prodaju akcija osnivačke emisije dobije nove vlasnike; ili putem prenosa društvene svojine na nove vlasnike, pod uslovima propisanim zakonima (prodaja društvenog kapitala). ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA (Corporate structure) Generalno, akcionarska društva mogu imati skupštinu - organ vlasnika, upravni odbor - organ upravljanja, nadzorni odbor - organ nadzora i direktora organ rukovođenja. Zavisno od veličine društva, broj organa se menja, s tim da sva društva imaju skupštinu i direktora, a u jednopersonalnim akcionarskim društvima poslove skupštine i direktora obavlja vlasnik društva. Skupština akcionara donosi statut društva, utvrđuje poslovnu politiku, usvaja godišnji obračun i izveštaje o poslovanju, odlučuje o visini dividende i pokriću eventualnog gubitka, o povećanju i smanjenju akcionarskog kapitala, satatusnim promenama i prestanku društva, bira i opoziva predsednike i članove upravnog i nadzornog odbora itd. Upravni odbor priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene odluke, formuliše poslovnu strategiju, priprema izveštaje o poslovanju, završni račun i predlaže raspodelu dobiti, odnosno pokriće eventualnih gubitaka, postavlja i razrešava direktora itd. Nadzorni odbor vrši nadzor nad zakonitošću rada uprave i izvršnog odbora, vrši pregled poslovnih knjiga, godišnjih izveštaja, periodičnih obračuna i završnih računa i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa zakonom i poslovnom politikom društva, pregleda predloge za raspodelu dobiti i druge izveštaje koji se podnose skupštini, o rezultatima nadzora podnosi izveštaj skupštini društva. Direktor organizuje i vodi poslovanje društva, zastupa društvo, odgovara za zakonitost rada društva, obavlja i druge poslove prema zakonu i statutu. Osnivačkim aktom i statutom društva može se predvideti osnivanje i drugih organa kao što su savet zaposlenih, odbor direktora i druga savetodavna tela direktora. POVEĆANJE AKCIJSKOG KAPITALA (Raising stockholders'capital) Akcionarsko društvo može povećati akcijski kapital kroz: novu emisiju akcijadokapitalizacijom; reinvestiranje ostvarenog profita (isplata dividende u

I

3

SMANJENJE AKCIJSKOG KAPITALA (Stockholders’s capital decrease) Emitent je obavezan da očuva svoj akcijski kapital kako bi mogao da isplati dugove i izmiri obaveze. Ipak, on može smanjiti svoj akcijski kapital ukoliko je predviđeno njegovim statutom i ukoliko skupština akcionara donese o tome odluku. Akcijski kapital društva može se smanjiti po osnovu pokrića ostvarenih gubitaka iznad postojećih rezervi, na osnovu odluka skupštine akcionara i otkupa vlastitih akcija u zakonom predviđenim slučajevima. Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija. VRSTE AKCIJA (Types of stocks) Akcije se mogu klasifikovati primenom različitih kriterijuma. One mogu biti: 1) prema redosledu izdavanja: osnivačke (akcije prve emisije) i akcije sledećih emisija; 2) prema sadržini prava učešća u dobiti: obične (redovne) i prioritetne (povlašćene); 3) prema pravu glasa: akcije bez prava glasa i akcije s pravom na glas. Osnivačka akcija je obična akcija s pravom glasa. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, uključujući i pravo preče kupovine akcija sledećih emisija. Obična akcija daje najveća prava, ali ne garantuje dividendu (v. prava i obaveze akcionara). Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije, na raspodelu likvidacione mase i na naplatu iz stečajne mase, u slučaju stečaja akcionarskog društva, ali za uzvrat ne daje pravo glasa u skupštini. Ako se u određenom periodu ne isplaćuje dividenda na osnovu prioritetnih akcija za taj period ne može se isplaćivati ni dividenda na osnovu običnih akcija. Prioritetna akcija može biti kumulativna, participativna i zamenljiva (konvertibilna). Kumulativna akcija daje pravo prvenstva na isplatu svih neisplaćenih dividendi pre isplate dividendi na osnovu običnih akcija. Participativna akcija daje pravo imaocu, pored utvrđene prioritetne dividende, i na isplatu dividende koja, u skladu sa odlukom o emisiji akcija, pripada imaocima običnih akcija. Zamenljiva akcija daje pravo imaocu da je može pretvoriti u običnu akciju, u skadu sa odlukom o emisiji akcija. Obične i preferencijalne akcije mogu biti garantovane. U tom slučaju isplatu dividende garantuje neka druga firma ili banka. To je slučaj kada se, na primer, izdaju akcije zavisnog preduzeća, pa onda matično preduzeće

4

Ekonomika poslovanja

CENA (Price) Novčani izraz vrednosti. EKONOMIČNOST (Economy) Jedan od osnovnih principa ekonomije; to je rezultat koji se dobija ispitivanjem odnosa između utrošaka (ili troškova) i učinka. Ekonomičnost se najčešće izračunava kao odnos ukupnog prihoda i ukupnih troškova, tj. UP pri čemu je: UP - ukupan prihod, a E = T' UT = ukupni troškovi EKONOMIJA OBIMA (Economies of scale) Proporcionalno manji rast ukupnih proizvodnih troškova u odnosu na porast proizvodnje. Povezan je sa opadanjem prosečnih troškova proizvodnje, zbog smanjenja fiksnih troškova po jedinici proizvoda. EKONOMSKA ANALIZA (Economic analisys) Skup opštih ekonomskih načela i logike pomoću kojih se može utvrditi međusobna zavisnost ekonomskih pojava i procesa, objasniti njihovo nastajanje, dosadašnje kretanje i predvideti budući razvoj, odrediti optimalni pravac razvoja date pojave, kao i mere kojima će se njen razvoj usmeriti u željenom pravcu. FAKTORI POLITIKE CENA (Factors of pricing policy) Faktori koji utiču na politiku cena su dinamičke kategorije, iz čega proizilazi i osnovna karakteristika politike cena, a to je njena prilagodljivost svim promenama u kvalitetu i intenzitetu delovanja relevantnih činilaca. Ključni faktori politike cena su: tražnja, ponuda, odnosno konkurencija, troškovi i mere ekonomske politike. FIKSNI TROŠKOVI (Fixed costs) Troškovi čiji se ukupni iznos ne menja sa promenom obima proizvodnje.

5

GRANIČNI METOD (Marginal method) Jedan od novijih postupaka formiranja prodajnih cena koji polazi od podele troškova na fiksne i varijabilne i stava da preduzeće formiranom prodajnom cenom mora pokriti varijabilne troškove. Ostatak, preko iznosa prosečnih varijabilnih troškova (ostatak realizacije), služiće za pokrivanje fiksnih troškova i dobiti. GRANIČNI TROŠAK (Marginal cost) Dodatni trošak, koji nastaje na kratak rok, pri jediničnom povećanju proizvodnje: gde je AT. Tg - granični trošak, T g — ' ATr- povećanje ukupnih troškova, r APr - povećanje proizvodnje. INDIKATORI EFIKASNOSTI POSLOVANJA (Business efficiency indicators) Odnos outputa i inputa pri čemu je O E r - efikasnost, E f = — O - output, ‘ / — input. Ukoliko se za dati input dobije veći iznos outputa, postignuta je veća efikasnost. U praksi se može koristiti veći broj indikatora, koji se dobijaju stavljanjem u odnos rezultata i ulaganja: produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost, PER, DELSA. METOD “TROŠKOVI PLUS" (Costs plus method) Najčešće se shvata kao puna cena koštanja, sa određenim procentom dodatka, odnosno dobiti. Postoje tri modifikovana metoda koja proizilaze iz metoda troškovi plus - metod elastične stope dobiti na troškove, intuitivni metod i metod eksperimentalnih cena. NABAVNA CENA (Supply price) Novčani iznos vrednosti nabavke proizvodnih faktora (materijal, energija, sredstva za rad) neophodnih za realizaciju poslovnih poduhvata. Ona, u praksi, utiče na determinisanje šta, koliko, kada i na kom mestu će se proizvoditi, a utiče na visinu troškova poslovanja. OLIGOPOL (Oligopoly) Tržišno stanje u kome konkurentsku borbu vodi mali broj prodavaca koji svi mogu nuditi jednu vrstu (potpuni oligopol) ili slične vrste robe. Na ovom tržištu nema mogućnosti za neograničenu realizaciju, već je plasman podeljen. Sva preduzeća nastoje da povećaju svoje učešće u eventualnoj preraspodeli plasmana, ali uspeh nikome nije zagarantovan. Malobrojnost proizvođača je uzrok međuzavisnosti

6

LEKSIKON POJMOVA njihovog delovanja, što se ogleda u tome da svako preduzeće svoju politiku proizvodnje i cena uslovljava pretpostavljenim ponašanjem drugih preduzeća koja proizvode istu ili sličnu robu. OLIGOPSO N (> ) iigopsony) Tržišno stanje koje nastaje tamo gde ima nekoliko kupaca a mnogo prodavaca, tako da svaki kupac može vršiti određenu kontrolu nad cenom po kojoj kupuje. Bitna je uslovljenost međusobnih akcija kupaca. OPORTUNITETNI TROŠAK (Opportunity cost) Žrtva izražea u novcu, nastao usled toga što određeni faktor proizvodnje nije korišćen u najprofitabilnijoj alternativnoj aktivnosti. Svakom faktoru se pripisuje oportunitetni trošak, pošto svaki faktor ima alternativnu upotrebu. RELATIVNI FIKSNI TROŠKOVI (UKUPNI) (Relatively fixed costs) Troškovi koji u okviru određenih zona ostaju nepromenjeni (pokazuju apsolutno fiksne karakteristike), dok pri prelazu u sledeću zonu beleže skokovit rast (varijabilne karakteristike). TROŠKOVI (Costs) Novčano izražena trošenja sredstava i rada koji su sastavni delovi cene koštanja učinka. Troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenog rada i svih sredstava i dobara koja su u preduzeću potrošena za proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga.

7

Elektronsko poslovanje

B2B Forma elektronskog poslovanja koja se odnosi na razmenu roba, servisa i usluga između organizacija. B2C Forma elektronskog poslovanja koja se odnosi na razmenu roba, servisa i usluga između preduzeća i potrošača. BLENDED LEARNING Mešanje različitih metoda, tehnika i resura u procesu učenja, uključujući tradicionalne i elektronske metode učenja. CMS Sistem za upravljanje sadržajem je alat koji omogućava različitom tehničkom i netehničkom osoblju da kreira, menja i na kraju publikuje različite sadržaje poput teksta, grafike, video zapisa i slično, pri čemu je manipulacija tim sadržajima ograničena centralizovanim setom pravila, procesa i tokova rada koji obezbeđuju koherentan i validan izgled krajnjeg produkta kao što je na primer Web sajt. CRM (Customer Relatioship Management) CRM predstavlja složeni skup poslovnih procesa i tehnologija za upravljanje relacijama sa postojećim i potencijalnim korisnicima i poslovnim partnerima, u marketingu, prodaji i podršci, preko svih raspoloživih kanala komunikacije. css Lista stilova kojima se definiše način prikaza elemenata na web stranici DIGITALNA BIBLIOTEKA Vrsta biblioteke u kojoj se kolekcije nalaze u elektronskom obliku. E-GOVERNMENT (E-UPRAVA) Predstavlja obezbeđivanje servisa javne administracije gradanima i biznisu elektronskim putem.

9

ELEKTRONSKO POSLOVANJE Bilo koji proces koji organizacija realizuje posredstvom računarske mreže, podrazumevajući i interne i eksterne komunikacione tokove. ELEKTRONSKI POTPIS Elektronski potpis predstavlja tehnologiju čijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omogućava provera autentičnosti potpisnika, zaštita integriteta podataka koji se prenose i neporecivost elektronskog potpisivanja date poruke ili dokumenta. ELEKTRONSKA TRGOVINA (E-TRGOVINA) Elektronska trgovina predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. E-MARKETING Način je ostvarenja marketinških aktivnosti firme uz intenzivnu primenu informaciono-komunikacionih tehnologija. E-OBRAZOVANJE Način isporuke znanja, gde su učesnici odvojeni prostorno i vremenski, a tehnologija predstavlja podršku obrazovnom procesu. INTERNET Globalna računarska mreža bazirana na TCP/IP protokolu. INTRANET Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije, a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. MOBILNO POSLOVANJE Primena mobilnih i bežičnih tehnologija u poslovanju. MOBILNA TRGOVINA (M-TRGOVINA) Predstavlja svaku transakciju novčane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mreže. MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA Aktivnost prezentovanja procesa-preduzeća, tako da se postojeći procesi mogu analizirati i poboljšati u budućnosti. POSLOVNA INTELIGENCIJA Predstavlja proces prikupljanja raspoloživih internih i značajnih eksternih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomažu poslovnim korisnicima pri donošenju odluka.

10

LEKSIKON POJMOVA PORTAL Jedinstvena taćka pristupa radi korišćenja odgovarajućih online e-servisa. SCM (Supply Chain Management) Termin koji se koristi da opiše upravljanje tokovima materijala, informacija i sredstava kroz lanac nabavke, od snabdevača preko proizvođača pojedinih komponenti, konačnog spajanja i distribucije (skladišta i maloprodaja) pa do konačnog kupca. SERVISNO ORIJENTISANA ARHITEKTURA Forma arhitekture distribuiranih sistema namenjena za kreiranje i korišćenje poslovnih procesa, grupisanih u servise. SMART KARTICA Kartica u kojoj se nalazi ili mikroprocesor i memorijski čip ili samo memorijski čip sa neprogramabilnom logikom. STOREFRONT MODEL Model elektronskog poslovanja koji omogućava proizvođačima da prodaju svoje proizvode na Webu 24 časa dnevno širom sveta. TELEVVORK Rad zaposlenog na daljinu. URL Adresa koja određuje tačnu poziciju određenog dokumenta na nekoj Internet adresi VIRTUELNE ORGANIZACIJE Geografski razmeštene organizacije koje su povezane zajedničkim interesima, a sarađuju kroz međusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomoć informacionih i telekomunikacionih tehnologija. WEB 2.0 Pojam kojim se opisuju promene u trendu korišćenja World Wide Web tehnologija i web dizajna, a pre svega se odnosi na povećanje kreativnosti, sigurnog deljenja informacija, kolaboracije i funcionalnosti web-a. WEB SERVIS Softverski sistem dizajniran da podrži interoperabilnu machine-to-machine interakciju preko računarske mreže. XML Skup standarda za označavanje strukture i sadržaja dokumenta, koji omogućavaju njihovu čitljivost na različitim platformama i u okviru različitih aplikacija.

Finansijska tržišta

AUKCIJSKO TRŽIŠTE (Auction market) Jedan od sistema trgovine hartijama od vrednosti (v.). Kupovina i prodaja hartija se obavlja na berzi, posredstvom brokera ili agenata. Brokeri se nadmeću za najbolju cenu za svoje klijente, pa se ovaj sistem trgovine razlikuje od trgovine na vanberzanskom tržištu, tzv. dilerskom tržištu, gde se trgovina ugovara. Aukcija može biti jednostrana i dvostrana. Jednostrana aukcija je klasična aukcija koja postoji, recimo, kod prodaje umetničkih predmeta, krzna itd. Kod ove vrste aukcija postoji jedan aukcionar i više kupaca. Kod dvostrane, berzanske aukcije, postoji više kupaca i više prodavaca koji se nadmeću međusobno kako bi ostvarili najbolju cenu za svoje klijente. Najpoznatije aukcijsko tržište na svetu je Njujorška berza (New York Stock Exchange-NYSE) gde se primenjuje dvostrani sistem aukcije (two-sided market) ili dupli aukcioni sistem. Postoji nekoliko pravila koja doprinose da ovaj sistem funkcioniše na uređen način: 1) prva ponuda ili tražnja po određenoj ceni ima prvenstvo nad ostalim po istoj ceni; 2) najniža cena ponude i najviša cena tražnje imaju prioritet kod izvršavanja naloga; 3) nova aukcija počinje kada se iscrpe sve ponude i tražnje po određenoj ceni; 4) zabranjene su tajne transakcije itd. BERZA (Stock exchange) Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište na kome se trguje standardizovanim finansijskim instrumentima po strogo utvrđenim pravilima, kako za učesnike tako i za instrumente. Na berzi se trguje hartijama od vrednosti, finansijskim derivatima, berzanskim indeksima, robom, plemenitim metalima. Trgovina na berzi se odvija preko članova berze ili berzanskih posrednika: brokera i dilera - koji prethodno moraju da ispune tačno utvrđene uslove kako bi mogli da trguju. Sistem trgovine na berzi je sistem aukcije ili se trgovina odvija preko kompjuterskog sistema. Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva: registracija instrumenata kojim se trguje na berzi; trgovina finansijskim instrumentima; izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi; javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Osnovne funkcije berze su listing, trgovanje, kliring i saldiranje i informisanje. Da bi neki finansijski instrument mogao da se kotira na berzi, potrebno je da emitent tog instrumenta ispuni određene kriterijume koje propisuje svaka berza. Berzanski 13

poslovi zatim obuhvataju organizaciju trgovine hatijama sa listinga. U trgovini učestvuju berzanski posrednici, članovi berze. Kliring i saldiranje su aktivnosti koje slede nakon obavljene transakcije. Kliring (obračun) podrazumeva prebijanje potraživanja među učesnicima u trgovini i predstavlja pripremu transakcije za izvršenje. Saldiranje predstavlja izvršenje zaključenih transakcija - transfer finansijskih instrumenata na kupca, a novčanih sredstava na prodavca. Informisanje je sastavni deo berzanskog poslovanja i obuhvata informisanje šire javnosti o svakodnevnim dešavanjima na berzi. Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi zakonitu i transparentnu trgovinu na berzi, zaštitu interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi, informacije za javnost o trgovini i drugim značajnim događanjima na berzi. Zadatak berze jeste da stvori kontinuirano (likvidno) tržište, da stvori uslove za formiranje objektivne tržišne cene, da uvodi nove finansijske instrumente u trgovinu itd. Postoje finansijske, robne i mešovite berze. Neke od najvećih berzi u svetu su Njujoršk.a berza (NYSE), Londonska berza, Tokijska berza, Euronext, Frankfurtska berza itd. Zbog značaja koji ima za tržišta kapitala i uopšte za finansijsko tržište jedne zemlje, poslovanje berze je podložno kontroli sa nekoliko nivoa. Država kontroliše rad berzi putem svojih predstavnika na berzi (komesara) i preko komisije za hartije od vrednosti i berze. Sama berza vrši nadzor nad svojim poslovanjem, radom zaposlenih i članova berze, radi obezbeđivanja poštenog, uređenog i efikasnog tržišta hartija od vrednosti. Svaka berza ima svoj sistem kontrole poslovanja a na razvijenim berzama postoje i napredni kompjuterski sistemi koji vrše kontrolu u toku trgovine i upozoravaju na sve neuobičajene aktivnosti. Predmet kontrole jeste celokupno poslovanje berze i njenih članova (poslovne knjige berze i njenih članova, zaključnice, izveštaji o poslovanju berze i njenih članova, berzanske radnje itd.). BERZANSKE KRIZE (Stock market crises) Berzanske krize se manifestuju kroz nagli pad cena hartija od vrednosti na berzama. Promene u cenama hartija od vrednosti se najizrazitije ispoljavaju na berzama, pošto se na njime koncentriše najveća količina ponude i tražnje. Kao i u privredi u celini, tako se i na berzi ciklično smenjuju periodi rasta i periodi pada cena finansijskih instrumenata. Nagli rast cena na berzi naziva se" berzanski bum”, i tada investitori kupuju hartije od vrednosti i tržište je u usponu - tzv. tržište bika (bull market). Suprotno, “berzanski krah” predstavlja nagli pad cena hartija na berzi. Tada dolazi do panike, jer investitori počinju u velikom broju da prodaju hartije čije cene nastavljaju započeti pad. Tržište koje karakteriše drastičan pad cena hartija naziva se tržište medveda (bear market). Najveća berzanska kriza se dogodila 1929. godine na Njujorškoj berzi, kada su cene akcija drastično pale. Ova berzanska kriza je bila uvod za veliku ekonomsku krizu 1929.-1933. godine, koja je razorila ekonomski sistem SAD-a. Druga velika berzanska kriza desila se 1987. godine, takođe u SAD. Brzo se proširila na sve velike berze u svetu ali nije izazvala veće ekonomske krize.

14

LEKSIKON POJMOVA BERZANSKI INDEKSI (Stock exchange indexes) Interneta, televizije, specijalističkih servisa kakvi su Reuters i Bloomberg Predstavljaju pokazatelje koji pružaju informacije o itd. kretanjima cena na tržištu (posebno namenjeni profesionalcima koji trguju hartijama) hartija od vrednosti u dužem vremenskom periodu. Mogu se odnositi na tržište u BERZANSKI celini ili NALOG na pojedine njegove segmente: tržišni segment, industrijsku granu ili (Stock exchange određenu grupu hartija od vrednosti. Njihova osnovna funkcija jeste da order) kvantitativno iskazuju, odnosno mere dnevne fluktuacije tržišnih cena u odnosu Instrukcija berzanskom posredniku da kupi ili proda hartiju predstavlja na bazni period (100). Berzanski indeksi moguodređenu biti proseci i indeksi. Proseci nalog. Nalozi predstavljaju se dostavljaju pismenim putem, telefonom, (averages) aritmetičku sredinu grupe cena hartija odtelefaksom, vrednosti, dok elektronskom poštom. Postoji velikiizražene broj naloga koji senamogu ispostaviti: prema indeksi predstavljaju proseke u odnosu prethodno utvrđene bazne vrsti tržišne postoji tržišni nalog (po najboljoj - najvećoj za prodavca, a najnižoj vrednosti. Razlika izmeđuceni proseka i indeksa nije u praksi takozajasno kupca), limitirani nalog (po tačno određenoj ceni naznačenoj u nalogu), stop izražena. nalog; prema vremenskom perioduberzanskih za koji važe razlikuju se dnevni nalozi, koji Postoji veliki broj raznovrsnih indeksa. Najpoznatiji berzanski indeksi važesuu Dau toku Džons jednog (Dow dana, Jones) nedeljni, mesečni, na otvaranju, na zatvaranju, sistem indeksa, koji je ujedno i najstariji do sistem opoziva (važi dok ga investitor povuče) prema količini postojiod tipičan berzanskih indeksa. On se nesastoji od itd; četiri različita indeksa, kojih je (sadrži zaokružen iznos, obično 100 hartija) (sadrži iznos od najpoznatiji Dau Džons industrijski prosek i - netipičan DJIA (Dow jones manji Industrial Average) zaokruženog), i brojni drugi30nalozi. koji prati cene akcija najvećih kompanija koje se kotiraju na Njujorškoj berzi. Drugi veliki sistem berzanskih indeksa jeste S&P 500 kompozitni prosek akcija BERZANSKI (Standard&Poor’s Composite 500 Stocks) koji prati cene akcija 500 kompanija. POSREDNICI On se takođe sastoji iz nekoliko pojedinačnih berzanskih indeksa. Pored toga, (Stockbrokers) svaka razvijena berza u svetu razvija svoj indeks na osnovu kotiranih hartija od Finansijske institucije koje su specijalizovane za poslove posredovanja između vrednosti. prate berzanske indekse i na osnovu njihovih ostalih učesnikaInvestitori na finansijskom tržištu. Berzanski posrednici su učesnici kojikretanja su donose odluku o tome kada će da kupe ili prodaju hartije od vrednosti. ovlašćeni od strane Komisije za hartije od vrednosti za trgovinu hartijama od vrednosti. Prema načinu obavljanja trgovine, postoje brokeri, dileri i brokerskoBERZANSKI dilerske firme. Prema vrsti finansijskih instrumenata kojima trguju postoje IZVEŠTAJI (Stock specijalizovani i mešoviti berzanski posrednici, a prema statusu na tržištu postoje market reports) - članovi berze i nezavisni berzanski posrednici. Berzanski berzanski posrednici Jedan od osnovnih berze jeste da daje kriterijume, informacije koje o svim značajnim posrednici, članovi berze,zadataka moraju da ispune određene propisuje dešavanjima na berzi. Veliki broj finansijskih novina svakodnevno informiše svaka berza posebno, kako bi mogli da trguju na berzi. Uloga berzanskih javnost je, i potecijalne investitore o na berzi u vidu berzanskih izveštaja. posrednika dakle, prvenstveno nakretanjima sekundarnom finansijskom tržištu, mada Berzanski sadržezasve bitne tržište. informacije o pojedinačnim hartijama pružaju i usluge izveštaji koje su vezane primarno Povezujući kupce i prodavce kotiranim na različitim berzama. Izveštaji sadrže podatke najvišoj i najnižoj i pružajući ostale usluge, ovi posrednici omogućavaju efikasnoo funkcionisanje postignutoj ceni i uostvarenje poslednje njegovih 52 nedelje, naziv akcije, odnosno finansijskog tržišta osnovnih funkcija. Pored emitenta poslova koji izdaje akcije, zatim seposrednici daje skraćeni simbolusiuge pod kojim se akcija pojavljuje posredovanja berzanski pružaju konsaltinga, portfolio na berzi, potominvestiranja se navode itd. podaci o dividendi, prinosu, odnosu zarade, zatim menadžmenta, Poslovi, odnosno usluge koje cene nude i berzanski obim trgovanja akcijom, najviša najniža cena kojomsavetodavnih se trgovalo tog danaui, na posrednici su: trgovina hartijama od i vrednosti, pružanje usluga 2 i trgovinom 3 4 hartijama 5 6 vrednosti, 7 čuvanje 8 9 od vrednosti, 10 11 vezi sa1emisijom od hartija Akcij Sim Prinos Obi Najviš Prom vođenje52portfolija hartija odDiv vrednosti zaOdnos račun korisnika usluga Najniž itd. Imaju veoma Cen a % m a a . cene je i regulisano a stroga nedelj pravila ponašanja, a njihovo poslovanje 1oo cenazakonom. cena cene e zarade na Berzanski posrednici po našem zakonu su banke, Poštanska štedionica i najviš društva, koji dobiju saglasnost Narodne banke Jugoslavije zatv. za osiguravajuća a obavljanjeI trgovine, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovine, eskontne, lombardne i žiro firme, založni zavod, Radi lakšeg čitanja otkupne izveštaja, hartije su grupisane firme. prema sektorima kojima zalagaonice, menjačnice, firme, brokersko-dilerske kompanije koje su ih emitovale pripadaju. BROKERI Pored berzanskih izveštaja koji se objavljuju u novinama (od koji su najvažnije (Brokers) Financial Times i Wall Street Journal), tržišne cene se mogu pratiti i putem Posrednici u trgovini finansijskim instrumentima na finansijskom tržištu. Brokeri mogu da nastupaju kao: 1) komisionari - trguju u svoje ime, a za račun svojih 16

LEKSIKON POJMOVA mogu imati i savetodavnu ulogu. Provizija koju naplaćuju za obavljene transakcije zavisi od broja hartija koje su predmet transakcija, kao i njihove vrednosti. Pravilo je da se provizija naplaćuje pošto je transakcija izvršena. Postoje brokeri koji pružaju kompletan obim usluga (full-service brokerages firms) i samim tim naplaćuju veće provizije svojim klijentima, ali zato ovi brokeri vrše kompletno istraživanje i analizu tržišta i savetuju svoje klijente koje bi akcija trebalo da preduzmu. Nasuprot tome, postoje diskontni brokeri (discount brokerages firms) koji ne pružaju savetodavne usluge, već samo izvršavaju naloge svojih klijenta. Za to naplaćuju proviziju, koja zavisi od veličine transakcije, i značajno je manja od provizije koju naplaćuju brokeri koju pružaju kompletnu uslugu. U poslednje vreme se, uporedo sa razvojem Interneta, sve više javljaju on-line brokerske kuće (on-line brokers) koje pružaju usluge trgovine hartijama preko Interneta. ČLANOVI BERZE (Stock exchange members) Registrovani berzanski posrednici koji su ispunili uslove berze da mogu trgovati instrumentima sa listinga. Svaka berza pojedinačno propisuje uslove koji se moraju ispuniti da bi berzanski posrednik mogao da stekne status člana berze. Svi članovi imaju ista prava i obaveze na berzi. Svaki član ima svoje mesto na berzi i plaća ga. Na zaključene transkacije na berzi, članovi berze plaćaju proviziju berzi. Članovi berze su najčešće brokeri i dileri, a neke berze dalje raščlanjavaju ove učesnike. DILERI (Dealers) Trgovci hartijama od vrednosti koji nastupaju: • u svoje ime i za svoj račun, kao principali, • u svoje ime a za račun svojih klijenata, kao komisionari i • u ime i za račun klijenata, kao zastupnici. Kada nastupaju kao principali, oni kupuju hartije u svoje ime i za svoj račun, a zatim ih prodaju klijentima. Dileri zaradu ostvaruju na razlici u ceni po kojoj su hartije kupili odnosno prodali. Pošto trguju za sopstveni račun, dilerima je potreban veliki kapital. Rizik kojim su izloženi je mnogo veći nego kod brokera, ali je zato i mogućnost dobitka mnogo veća. Veliki broj posrednika radi i kao broker i kao diler pa se veoma često upotrebljava termin brokesko-dilerska kuća. Neki dileri se na tržištu pojavljuju kao kreatori tržišta (market maker). Oni su istovremeno spremni da kupe i prodaju određenu količinu hartija po konkretnoj ceni. Market maker - i u isto vreme daju nalog ponude i nalog tražnje za određenom hartijom i na taj način održavaju tržište te hartije likvidnim. DILERSKO TRŽIŠTE (Dealer market) Sistem trgovine hartijama od vrednosti. Kod ovog sistema, transakcije obavljaju između dilera koji imaju ulogu principala, jer trguju za svoj račun, razliku od aukcijskog metoda gde su brokeri predstavljali agente koji trguju račun svojih klijenata. Dilersko tržište je kontinuirano tržište na kome neprekidno izvršavaju nalozi kupovine i prodaje. U skladu sa tim, i cene hartija

se za za se od 17

fizičko prisustvo na berzi, već oni mogu da trguju i iz svojih kancelarija. Berze u svetu sve više prelaze na ovaj sistem trgovine. Najpoznatije dilersko tržište na svetu je NASDAQ (National Association of Securities Dealers Automated Quotation System), vanberzansko tržište u SAD-u. EMITENTI (Issuers) Emitenti su učesnici koji se na finansijskom tržištu javljaju na strani ponude. Oni emituju različite vrste hartija od vrednosti i na taj način nastoje da pribave nedostajući kapital za poslovanje i razvoj. Emitenti mogu biti: preduzeća, bankarsko-finansijske organizacije i državne i paradržavne institucije i organizacije. Preduzeća se kao emitenti javljaju onda kada im je neophodan kapital za normalno poslovanje i razvoj. Bankarsko-finansijske organizacije se kao emitenti hartija od vrednosti mogu javiti u svoje ime i za svoj račun (radi finansiranje sopstvenog poslovanja), u svoje ime i za tuđ račun (pribavljaju kapital za potrebe svojih komitenata) i u tuđe ime i za tuđ račun (kada posreduju u ime svojih komitenata u cilju pribavljanja kapitala). Državne i/ili paradržavne institucije i organizacije se javljaju kao emitenti hartija onda kada su im potrebna sredstva za premošćavanje nesklada između budžetskih prihoda i rashoda, kao i onda kada emisijom nastoje da reše različite infrastrukturne probleme i probleme privrednog razvoja. FINANSIJSKA BERZA (Stock exchange) Finansijska berza je institucionalizovano tržište kapitala, koje ima za cilj da omogući kupoprodaju hartija od vrednosti, utvrdi tržišne vrednosti hartija i stabilizuje tržišne uslove i odnose pri transakcijama kapitalom. Finansijske berze su izuzetno značajne na tržištu, jer njihovo učešće u ukupnom obimu transakcija stalno raste. Sa razvojem svetskog finansijskog tržišta i porastom obima transakcija, dolazi i do specijalizacije finansijskih berzi za poslovanje određenim vrstama hartija. Danas se, u osnovi, razlikuju tri organizacione forme finansijske berze - anglosaksonska, kontinentalna i mešovita. Prema vrsti berzanskih poslova koji preovladavaju, razlikujemo promptne i terminske berze. FINANSIJSKI POSREDNICI (Financial intermediaries) Finansijski posrednici pomažu u povezivanju onih subjekata kojima su potrebna sredstva - emitenti, i onih koji imaju višak sredstava raspoloživih za investiranje investitori. Ove institucije pružaju usluge finansijskog posredovanja za sve učesnike na finansijskom tržištu. Oni utiču na obim i realizaciju transakcija na finansijskom tržištu. Posrednici moraju delovati efikasno i brzo, odnosno moraju štititi interese komitenta, koji su često suprotni njihovim. Finansijske posrednike možemo svrstati u nekoliko kategorija: • depozitne institucije — banke, štedno-kreditne asocijacije, štedionice, kreditne zadruge; • nedepozitne institucije ili institucionalne investitore - osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi; • ostale finansijske institucije — finansijske kompanije, zadužbine; 18

LEKSIKON POJMOVA •

specijalizovane posrednike - berzanski posrednici (brokersko-dilerske kuće), investicione banke.

FINANSIJSKO PLANIRANJE (Financial planning) Metod i instrument finansijskog upravljanja, kao i aktivnost koja treba vrednosno da sintetizuje i uskladi sve naturalno iskazane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi konzistentnu celinu. Finansijsko planiranje podrazumeva predvidanje, odnosno unapred projektovano usmeravanje, usklađivanje i raspoređivanje elemenata finansijske funkcije u preduzeću. Za razliku od poslovnog i računovodstvenog planiranja, ovo za predmet ima planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. Zadaci finansijskog planiranja su da anticipira potrebe za finansijskim sredstvima, odnosno gotovinom za naredni poslovni period, utvrdi izvore i način korišćenja gotovine kada je reč o jednom ulaganju u druge oblike poslovnih sredstava, kao i da proceni poslovne rezultate koje treba ostvariti korišćenjem tih sredstava u cirkularnom toku gotovine. FINANSIJSKO TRŽIŠTE (Financial market) Deo integralnog tržišta na kome se sučeljavanjaju ponude i tražnje za finansijskim instrumentima. Instrumenti mogu biti kratkoročni i dugoročni, gotov novac i hartije od vrednosti. Prema predmetu poslovanja, razlikujemo: novčano tržište (sučeljavanje ponude i tražnje za kratkoročnim novčanim sredstvima), devizno tržište (sučeljavanje ponude i tražnje za stranim sredstvima plaćanja i devizama) i tržište kapitala (sučeljavanje ponude i tražnje za dugoročnim finansijskim instrumentima). FJUČERSI (Futures) Standardizovani ugovori između kupca (hedžersa) i prodavca (trejdersa) o kupovini odnosno prodaji određene količine tačno utvrđenih dužničkih (kreditnih) hartija od vrednosti (obično obveznica) jednog budućeg datuma po utvrđenom kursu. Naravno, posebnu veliku grupu čine robni fjučersi (npr. na metale, naftu, žito, soju, meso i dr.). Fjučersima se trguje na specijalizovanim fjučers berzama. Motiv zaključenja ovog ugovora za hedžerse je osiguranje od rizika cena, dok je za trejderse motiv ostvarenje što većeg profita iz spekulativnih poslova. Fjučers ugovore zaključuju pravna lica preko berzanskih posrednika. Ugovorne strane su dužne da pri zaključenju fjučers ugovora polože garantni depozit na berzi za izvršavanje ugovorenih obaveza. Visinu minimalnog depozita utvrđuje upravni odbor berze. Strana koja odustane od ugovora, gubi pravo na povraćaj položenog garantnog depozita. U trenutku zaključenja ugovora nema nikakvog plaćanja niti isporuke hartija. Ugovor se zaključuje preko klirinške kuće, čime se i kupac i prodavac štite od rizika insolventnosti uplatom inicijalne marže, kao garancije za preuzete obaveze.

19 I

HARTIJE OD VREDNOSTI (Securities) Pismena isprava o nekom gradjanskom imovinskom pravu koje je usko vezano za samo postojanje hartije i čije je iskorišćenje uslovljeno držanjem te isprave. Hartije najčešće sadrže oznaku vrste hartije, podatke o izdavaocu, podatke o korisniku, iznos obaveze, mesto i datum izdavanja i potpis izdavaoca. Osnovna dva svojstva hartije su inkorporacija prava i negocijabilnost. Inkorporacija prava znači da je pravo iz hartije neotuđivo od prava na hartiji. Negocijabilnost predstavlja sposobnost hartije za promet, odnosno prenosivost hartije. Hartije možemo podeliti prema nekoliko različitih kriterijuma. Prema načinu ostvarenja prava postoje, hartije na ime, hartije po naredbi i hartije na donosioca. Prema prirodi prava, hartije mogu biti: stvarnopravne (sadrže određeno stvarno pravo, založnica i skladišnica), obligacionopravne (inkorporiraju određenu obligaciju čiji je sadržaj neka tražbina izražena u novcu: ček, menica, obveznica, zapis, certifikat) i hartija sa pravom učešća u kapitalu akcionarskog društva (akcija). Prema ročnosti, razlikujemo kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti. Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu biti: menica, ček, deonica-akcija, obveznica, blagajnički zapisi, državni zapisi, komercijalni zapisi, certifikat o deponovanim sredstvima, finansijski derivati ( opcije i terminski ugovori). INVESTICIONE BANKE (Investment banks) Vrsta finansijskih posrednika čija se uloga prvenstveno vezuje za primarno tržište kapitala. Investicione banke organizuje novu emisiju hartija od vrednosti za emitenta i učestvuju u njihovoj prodaji investitorima. One preuzimaju i plasiraju nove emisije hartija na primarnom tržištu i kupuju i prodaju hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu - obavljaju brokersko-dilerske aktivnosti. Investicione banke savetuju emitenta u pogledu vrste hartije, uslova (cena) i vremena ponude hartije, otkupljuju hartije od emitenta i vrše javnu distribucija emisije. Prilikom prodaje novih hartija investiciona banka može imati dve uloge. U prvom slučaju investiciona banka otkupuje sve hartije od emitenta po utvrđenoj ceni i dalje ih prodaje investitorima po većoj. Investiciona banka se izlaže velikom potencijalnom gubitku kapitala ukoliko pogrešno postavil cenu hartije ili ne uspel da proda celu emisiju kupljenih hartija od emitenta. Pošto bi se izložila velikom riziku, investiciona banka nikada ne radi sama velike količine emisija. Da bi rasporedila rizik mogućeg gubitka investiciona banka formira sindikat potpisnika emisije. Investiciona banka koja je sklopila posao sa ostalim investicionim bankama je vodeći potpisnik (/ead underv/riter) i to ne mora da bude jedna banka, već ih može biti više. Sindikat banaka koristi svoju bazu klijenatainvestitora kojima će ponuditi hartije. Radi povećanja te baze, formira se prodajna grupa (selling group) koja se bavi distribucijom hartija individualnim investitorima. U drugom slučaju, investiciona banke može da se javi samo kao savetodavac i/ili distributer hartija. U tom slučaju, banka se javlja samo kao agent za prodaju hartija koji će uložiti najveći trud prilikom prodaje hartija, ali ipak bez garantovanja

20

LEKSIKON POJMOVA Pored aktivnosti na primarnom i sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, investicione banke obavljaju i brojne druge poslove: korporativno restrukturiranje, finansijski inženjering, konsalting, upravljanje fondovima itd. KAPITALNI DOBITAK (Capital gain) Predstavlja zaradu koja se ostvaruje na osnovu razlike između više prodajne i niže kupovne cene nekog finansijskog instrumenta. Kapitalni dobitak je jedan od motiva za kupovinu akcija. Postoje dve vrste kapitalnog dobitka - realizovani i nerealizovani. Realizovani kapitalni dobitak imamo onda kada je cena instrumenta porasla u odnosu na kupovnu cenu, i taj instrument je prodat po toj većoj ceni na sekundarnom tržištu. Međutim, sve dok se instrument ne proda, reč je o nerealizovanom kapitalnom dobitku. KAPITALNI GUBITAK (Capital loss) Kapitalni gubitak predstavlja negativnu razliku između kupovne i prodajne cene nekog finansijskog instrumenta. Pravi se razlika između realizovanog i nerealizovanog kapitalnog gubitka. Realizovani kapitalni gubitak postoji kada je finansijski instrument kupljen po nižoj a prodat po višoj ceni. Ako se instrument nalazi u portfoliju hartija od vrednosti reč je o nerealizovanom kapitalnom gubitku. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSJI (Securities and exchange commission) Organ koji reguliše odnose na tržištu kapitala. Kroz ovu komisiju država kontroliše izdavanje hartija od vrednosti i rad berzi i berzanskih posrednika. U svim zemljama gde postoji finansijsko tržište, postoji i ova komisija. Uobičajene nadležnosti komisije se odnose na propisivanje regulative kojom se uređuje poslovanje hartijama od vrednosti, sprovođenje važeće regulative i sprečavanje i sankcionisanje zloupotreba na tržištu kapitala, registrovanje i davanje odobrenja za emitovanje hartija od vrednosti, rad brokera i brokerskih kuća, rad berze i kontrolisanje njenog rada itd. Prva komisija za hartije od vrednosti osnovana je u SAD nakon velike ekonomske krize 1929-1933. Cilj je bio da se reguliše tržište hartija od vrednosti. Po ugledu na ovu komisiju formirane su slične organizacije i u drugim zemljama. Kod nas je Komisija formirana 1990. godine. LISTING (Listing) Postupak registrovanja hartija od vrednosti nekog preduzeća na berzi. Da bi neka hartija bila stavljena na listing, da bi mogla da se kotira na berzi, emitent mora da ispuni određene kriterijume, kako u pogledu svojih performansi, tako i u pogledu karakteristika emisije. Ti uslovi se razlikuju od berze do berze, ali neki osnovni se odnose na: veličinu emitenta, dobit koju je emitent ostvario u poslednjih nekoliko godina, minimalnu vrednost emisije hartija od vrednosti, minimalnu količinu hartija od vrednosti, minimalan broj vlasnika hartija od vrednosti itd. Prednosti za emitente čije se hartije kotiraju su to što berza obezbeđuje uređeno tržište, likvidnost, tržišno utvrđivanje cene hartija, tačno i konstantno izveštavanje o trgovini i cenama, 21

1

informacije o listiranim kompanijama, strogu regulativu za zaštitu vlasničkih prava itd. Hartijama koje se ne nalaze na listingu berze, trguje se na vanberzanskom tržištu. Naravno, postoje i nedostaci listinga na berzi: plaćanje naknade berzi za kotaciju, poštovanje svih pravila koje berza propisuje, objavljivanje svih relevantnih podataka o emitentu čije se hartije kotiraju itd. MENICA (Bill of exchange) Hartija od vrednosti, izdata u propisanom obliku, kojom se jedno lice obavezuje da će drugom licu, ili po njegovoj naredbi, isplatiti određeni novčani iznos upisan na njoj u određeno vreme i na određenom mestu. Da bi se jedna hartija od vrednosti smatrala menicom, ona mora da sadrži bitne elemente, i to: oznaku da se radi o menici, bezuslovni nalog za plaćanje novčanog iznosa, ime trasanta, ime trasata, ime remitenta, rok dospeća, datum i mesto izdavanja i mesto plaćanja. Menične radnje su radnje koje preduzimaju lica koja učestvuju u meničnom poslu. Sve menične radnje se mogu svrstati u dve grupe, i to: menične radnje koje se odnose na sticanje prava i obaveza i menične radnje kojima se obezbeđuje ostvarenje meničnih prava. Radnje kojima se stiču prava i obaveze su: izdavanje menice, akceptiranje menice, avaliranje menice, indosiranje menice, umnožavanje, intervencija i isplata menice. Menične radnje kojima se obezbeđuje ostvarenje meničnih prava su: protestovanje, regresiranje, amortizacija, tužba, prigovori, osiguranje menične sume i dr. U odnosu na glavnog dužnika, menica može biti sopstvena i trasirana. MEŠOVITA BERZA (Stock exchange) Mešovita berza je oblik institucionalizovanog tržišta na kome se, pod tačno utvrđenim uslovima, na tačno utvrđenom mestu i u tačno utvrđeno vreme, trguje robom i hartijama od vrednosti. Najveće robne berze su Njujorška berza, Londonska berza i Berza u Amsterdamu. METODE TRGOVANJA NA BERZI (Stock exchange trading) Trgovina sistemom preovladavajuće cene, trgovina po višestrukoj ceni i sistem neprekidne trgovine. Trgovina sistemom preovladavajuće cene se koristi kod nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti i hartija kod kojih je fluktuacija cene i razlika između cene ponude i cene tražnje velika. Kotacija se otvara cenom poslednje transakcije ostvarene za tu hartiju na berzi, nakon čega predstavnici članova berze predaju naloge za kupovinu i prodaju rukovodiocu kotacije, koji nakon najviše nekoliko minuta utvrđuje preovladavajuću cenu (to je cena po kojoj se ostvaruje najveći promet). Kod trgovine po višestrukoj ceni, rukovodilac kotacije otvara trgovinu određenom hartijom i saopštava početnu cenu (cena poslednje zaključene transakcije na berzi). Nakon ovoga, predstavnici članova berze saopštavaju svoje kupoprodajne naloge rukovodiocu kotacije, koji neprekidno sučeljava ponudu i tražnju. Trgovina se zaključuje onda kada se izjednače ponuda i tražnja. Sistem neprekidne trgovine se primenjuje kod veoma aktivnih hartija od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti u grupe od najmanje deset, pri čemu kao kriterijume 22

r LEKSIKON POJMOVA koristi obrt, prethodnu aktivnost, zajednički interes za trgovinu i dr. Ovako formirane grupe se dodeljuju rukovodiocu kotacije i njima se trguje ili u određeno vreme tokom sastanka ili u fizički odvojenom delu sale za trgovanje, a sama trgovina se odvija kao i kod sistema po višestrukoj ceni. G3VEZNICA (Bonds) Kreditna hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da če licu naznačenom u njoj (obveznica na ime) ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu, isplatiti određenog dana iznos anuitetnog kupona ili pun iznos na koji glasi ako se otplata vrši odjednom. Delovi obveznice su plašt i anuitetni (kamatni) kuponi. Obveznice se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. Prema načinu ostvarivanja prava, razlikujemo obveznice na ime i obveznice na donosioca. S obzirom na sigurnost naplate, obveznice mogu biti garantovane i negarantovane. Prema ročnosti, obveznice mogu biti kratkoročne i dugoročne. Prema prinosu koji donose investitoru, razlikuju se: obveznice sa fiksnim prinosom, obveznice sa promenljivim prinosom i obveznice sa pravom učešča u dobiti. Zavisno od toga ko se javlja kao emitent, sve obveznice se mogu svrstati u dve grupe: obveznice koje izdaje javni sektor (državne obveznice, obveznice državnih preduzeća i organizacija i komunalne obveznice) i obveznice koje izdaje privatni sektor (hipotekarne založnice, obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija, korporativne obveznice). OPCIJE (Options) Izvedene hartije od vrednosti koje njihovim imaocima (kupcima opcija) daju pravo da svakog radnog dana, do isteka poslednjeg dana važnosti, kupe ili prodaju određenu količinu robe, novca ili druge hartije od vrednosti (obično akcija), s tim što oni ovo pravo ne moraju da iskoriste. Prodavac opcije, međutim, ima obavezu da proda ili kupi predmet opcije kada vlasnik opcije isti podnese na realizaciju. Opcijski ugovor zaključuju pravna lica, preko berzanskih posrednika. Pri zaključenju opcijskog ugovora prodavac je dužan da berzi dostavi garanciju za izvršenje svojih ugovornih obaveza. Opcijski ugovor je predmet kupoprodaje od dana zaključivanja do dana dospelosti utvrđenog ugovorom. Prilikom zaključenja opcijskog ugovora kupac je dužan da prodavcu plati premiju, kao naknadu za mogućnost kupovine ili prodaje finansijskog instrumenta koji je predmet tog ugovora. Cena opcije se naziva izvršnom cenom i ona je predmet ugovaranja između kupca i prodavca opcije. Opcijama se trguje na terminskim berzama efekata, od kojih je najpoznatija čikaška berza opcija. Postoji veliki broj različitih vrsta opcija. Prema tome da li kupcu daje pravo na kupovinu ili na prodaju instrumenta koji je u osnovi, opcija može biti: kupovna (pokrivena i nepokrivena), prodajna i kupovna i/ili prodajna. Prema mogućnosti korišćenja prava iz opcije, opcija može biti američka i evropska. Zavisno od odnosa izvršne i tržišne cene osnovne hartije, razlikuju se: opcija na istom, opcija na dobitku i opcija na gubitku. Osim ovih, postoje i restriktivne opcije, trostruke opcije, dugoročne opcije, egzotične opcije itd.

23 i

Danas se trguje opcijama na valute, opcijama na kratkoročne i dugoročne državne obveznice (opcije na kamatne stope), opcijama na indekse akcija i obveznica i opcijama na fjučerse. OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA (Insurance companies) Finansijski posrednici koji za određenu naknadu (premiju) preuzimaju rizik pojave određenog događaja (specifikovanog u ugovoru) u određenom vremenu, a u ime svog klijenta, i njemu isplaćuju ugovorenu sumu novca ukoliko se odigra osigurani događaj. Osiguravajuće kompanijž ostvaruju profit na razlici primljenih premija i zahteva za isplatu. Brojni su rizici koji se mogu osigurati (rizici vezani za životne okolnosti, rizici vezani za imovinu pojedinca, preduzeća). Postoje dva osnovna tipa osiguranja: osiguranje života i opšte osiguranje. PENZIONI FONDOVI (Pension funds) Institucionalni investitori koji obezbeđuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda nakon prestanka njihovog radnog veka. Ove institucije mogu osnovati preduzeća, sindikati, država i lokalni organi vlasti. Oni se nazivaju osnivačima ili sponzorima fondova. Zavisno od osnivača, penzione fondove je moguće podeliti na privatne i javne penzione fondove. Privatne penzione fondove osnivaju preduzeća, sindikati, udruženja ili sami pojedinci, a javne ili državne osniva država i državni organi. Generalno, postoje dva načina finansiranja penzionih fondova. Jedan je distributivni - kada zaposleni izdvajaju sredstva iz svojih dohotaka i ona se raspodeljuju sadašnjim penzionerima (tzv. pay as you go princip), a drugi je princip kapitalizacije, kada penzioni fondovi ulažu sredstva, koja su dobili od sponzora, na finansijskom tržištu u razne oblike finansijske aktive i na taj način postižu stabilnost prihoda za penzionere. PORTFOLIO HARTIJA OD VREDNOSTI (Securities portfolio) Skup različitih hartija od vrednosti koje poseduje pojedinac ili institucija. Vlasnik kreira portfolio u skladu sa svojim željama, ciljem investiranja i sklonostima ka riziku. Cilj formiranja portoflia jeste da se kombinacijom hartija od vrednosti različitih karakteristika u pogledu prinosa, rokova i rizika, smanji ukupni rizik portfolija. Raznovrsne hartije u portfoliju predstavljaju diversifikovani portfolio. Poenta diverzifikovanog portfolija hartija od vrednosti jeste upravo u tome što gubici od jedne hartije mogu da se nadoknade, ili čak premaše, profitom koji se ostvari od druge hartije (disperzija rizika). ROBNA BERZA (Commodity stock exchange) Institucionalizovano robno tržište na kome se koncentrišu ponude i tražnje za određenom vrstom robe. Ove berze su značajne jer doprinose ujednačavanju cena robe, standardizaciji i tipizaciji robe i uklanjanju nepotrebnih posrednika u prometu. Predmet trgovine na ovim berzama su lako zamenljive, standardizovane robe koje se kupuju i prodaju u velikim količinama, a koje ne moraju biti prisutne 24

LEKSIKON POJMOVA Robne berze rade po unapred utvrđenim pravilima i u određeno vreme, a promet se vrši na berzanskim sastancima kojima mogu prisustvovati samo određena lica i članovi berze. Poslovi na berzi se zaključuju u najkraćem mogućem roku, a obavljaju se pod kontrolom berzanske uprave i nadzorom državnih organa. TRŽIŠTE KAPITALA (Capital market) Tržište kapitala obuhvata odnose ponude i tražnje dugoročnih finansijskih instrumenata (akcije, obveznice). Kao emitenti na ovom tržištu se javljaju pravna lica (akcije i obveznice), država i lokalni organi vlasti (obveznice). Investitori na ovom tržištu su investicioni fondovi, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, preduzeća i pojedinci. Dugoročne hartije od vrednosti (efekti) su hartije kod kojih je rok dospeća duži od jedne godine (obveznice), i vlasničke hartije od vrednosti (akcije). Samim tim se, generalno, hartije od vrednosti tržišta kapitala dele na dužničke, kreditne (obveznica) i vlasničke (akcija). Fluktuacije u ceni ovih hartija su mnogo veće nego što je to slučaj kod kratkoročnih hartija od vrednosti, pa su, samim tim, i manje sigurne investicije u odnosu na hartije tržišta novca, ali su zato i potencijalni profiti veći. Tržište kapitala je manje likvidno u odnosu na tržište novca, s obzirom na to da se hartijama tržišta novca više trguje nego hartijama tržišta kapitala. Značaj ovog tržišta se ogleda u tome što se finansiraju dugoročna ulaganja preduzeća, vlada i domaćinstava. Na ovom tržištu se pribavlja kapital koji je neophodan za privredni rast i utvrđuje se njegova cena. Tržište hartija od vrednosti predstavlja deo finansijskog tržišta i obuhvata odnose ponude i tražnje dugoročnih hartija od vrednosti. Značajni učesnici na ovom segmentu tržišta su institucionalni investitori, kao što su penzioni fondovi, osiguravajuća društva, investicioni fondovi. TRŽIŠTE NOVCA (Money market) Na tržištu novca se trguje kratkoročnim dužničkim finansijskim instrumentima žiralnim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti koje izdaje država, finansijske institucije i korporacije. Pod kratkoročnim finansijskim instrumentima podrazumevaju se instrumenti čiji je rok dospeća do godinu dana. Instrumenti tržišta novca su, najčešće, visokokvalitetne hartije od vrednosti, sa malim rizikom naplate, koji za neke hartije skoro i da ne postoji. Zbog kratkog roka dospeća, ovi instrumenti imaju male fluktuacije u ceni, pa je i rizik manji. Njima se veoma mnogo trguje, tako de je njihovo tržište veoma likvidno. Instrumenti tržišta novca služe finansijskim subjektima da zadovolje svoje potrebe za kratkoročnom likvidnošću, odnosno reše probleme kratkoročnog finansiranja. Na ovom tržištu se vrši alokacija kratkoročnih finansijskih sredstava i sprovode mere monetarne politike. Tržište novca je izuzetno značajan segment ukupnog finansijskog tržište jer se, između ostalog, na njemu utvrđuje kratkoročna kamatna stopa, koja je pokazatelj cene koštanja novca i kredita. Osnovni instrumenti tržišta novca su: kratkoročne državne obveznice, certifikat o depozitu, bankarski akcept, komercijalni zapis, blagajnički zapis, repo instrumenti, eurovaluta itd.

25

Istraživanje i razvoj

DIFERENCIRANI PROIZVOD (Differentiated product) Proizvod kod koga kupac uočava prednosti i različitosti u odnosu na druge proizvode. Ova diferenciranost se postiže različitošču tehnologije procesa ili tehnologije proizvoda, ili tehnologije i proizvoda i procesa. Fleksibilne tehnologije karakteriše mogućnost da se na osnovu iste tehnologije procesa generiše više različitih, diferenciranih proizvoda. IMITATIVNI IR (imitative R&D) Model IR, razvijen u odnosu na sposobnosti razvoja generičkih tehnologija koji se oslanja na već razvijenu ključnu tehnološku osnovu i dalje se IR orijentiše ka imitativnim programima unapređenja tehnološke osnove pre svega po ugledu na druge firme u istoj vrsti delatnosti. Mogućnosti IR usmerene su ka inkrementalnim inovacijama po ugledu na već razvijena, gotova rešenja kod drugih, i to u što kraćem vremenu. Nalaze se u osnovi strategije “drugi na tržište" ili “drugi bolji” preduzeća - sledbenika. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ (IR) (Research and Development - R&D) Aktivnost i jedna od funkcionalnih oblasti organizacije koja je ključna pretpostavka tehnoloških inovacija koje se, u najužem smislu, događaju u oblasti novih proizvoda/usluga (inovacije proizvoda/usluga) i u oblasti unapređivanja i razvoja novih tehnoloških procesa (inovacija procesa). Inovacioni procesi u firmi podrazumevaju širi skup aktivnosti, u čijoj osnovi su aktivnosti istraživanja i razvoja (IR). Razvijaju se i novi fleksibilniji modeli IR, bolje prilagođeni potrebama razvoja tehnologije u preduzeću: lančani, tržišni i drugi, kojima se prevazilaze nedostaci linearnog, sekvencijalnog modela. Upravljanje istraživanjem i razvojem neposredno se vezuje za strateško upravljanje preduzećem, i nove generacije IR podrazumevaju integrisanje svih delova organizacije, kao i delova okruženja relevantnih za koncentrisanje kreativnog potencijala radi ostvarenja efikasnog i efektivnog IR-a.

27

KOMERCIJALIZACIJA PROIZVODA (Product commercialization) Komercijalizacija predstavlja proces koji se odvija posle razvoja proizvoda, a odnosi se na predstavljanje proizvoda tržištu. Proces obuhvata lansiranje, razvoj marketing programa i materijala, razvoj distributivnih kanala, razvoj prodajne mreže, razvoj treninga, trening učesnika u procesu komercijalizacije, kao i razvoj servisne mreže. KASTOMIZIRANI PROIZVODI (Customized products) Kastomizirani proizvodi predstavljaju proizvode koji su nastali kao odgovor na specifične zahteve kupaca. Potrebno je da kompanije koje žele da primene ovaj koncept poseduju veoma detaljan proces razvoja proizvoda, sa veoma detaljnim fazama i jasnim tokovima informacija. MARKET-PULL MODEL (Market-pull model) Model "tržište koje gura” oslanja se na shvatanje da je tržite primarno u određivanju pravaca razvoja tehnologije i inovacija. Polazeći od potreba kupaca i razvoja tržišta, preduzeće uvodi novu tehnologiju, obezbeđujući proizvode i usluge koje kupci traže. Skraćivanjem životnog ciklusa tehnologije, proizvoda i usluga, kao i zaoštravanjem konkurencije na tržištima, ovom modelu se zamera da nosi opasnost da kada se proizvod ili usluga pojave na tržištu, tražnja bude već zadovoljena ili prevaziđena. MREŽNA EKSTERNALNOST (Netvvork externality) Direktni efekat mreža koji se odnosi na činjenicu da je vrednost proizvoda direktno povezana sa brojem korisnika proizvoda i zavisi od broja kupljenih proizvoda. Primer su faks uređaj, telefon, Internet. Ovaj efekat se naziva “spoljni” (externalities), jer nije u direktnoj vezi sa karakteristikama samog proizvoda. Specifičnosti odnosa firme i korisnika sagledavaju se i kroz uticaj i efekte koji inovacije imaju na korisnike. OSNOVNA ISTRAŽIVANJA (Basic research) Nazivaju se i fundamentalna istraživanja, jer se odnose na istraživanja u svim oblastima čovekove delatnosti, a cilj je širenje granica Ijudskog saznanja i nauke, To su inicijalna istraživanja čiji je rezultat naučno otkriće koje se daljim istraživanjima razvija u ideje (invencije) o mogućoj primeni; ideje se potom proveravaju dok se ne ostvari inovacija kao pronalazak koji je proveren, primenjen u praksi i komercijalizovan. PLATFORMSKI PROIZVODI (Platform products) Proizvodi nastali na već postojećoj tehnološkoj osnovi ili platformi. Kompanije pre razvoja određenog proi^voda razvijaju platformu, koju kasnije ugrađuju u što više 28

LEKSIKON P03M0VA proizvoda, kako bi se proizvodi pojednostavili sa stanovišta razvoja i održavanja i kako bi se smanjili troškova razvoja. PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA (Applied research) Druga faza naučnoistraživačke aktivnosti, slede osnovna (fundamentalna) istraživanja. Usmerena su ka praktičnim ciljevima i konkretnoj primeni. Ideje (invencije) o razvoju proizvoda i procesa su neposredni rezultat primenjenih istraživanja. To su istraživanja u određenim, usmerenim oblastima nauke i primene. POSTUPKOM IZAZVANI PROIZVODI (Process-push products) Proizvodi koji nastaju kao produkt nekog postupka. Primer je papir, koji se ne može odvojiti od postupka prerade celuloze. Ovo su proizvodi masovne proizvodnje. Nije retko da se otkrivanjem nekog novog postupka, razvije i proizvod koji koristi taj postupak. Druga mogućnost je da se pre razvoja određenog proizvoda, izabere postupak u kome će proizvod nastati, ali je tada razvoj takvog proizvoda ograničen mogućnostima izabranog postupka. PROIZVODI ZASNOVANI NAZNANJU (Knowledge-based products) Proizvodi tipa farmaceutskih, kompjutera, softvera, telekomunikacione opreme, vasionskih letelica, fabričke automatizacije, biotehnologije. Imaju nizak stepen oslonca na prirodne resurse, a veoma jako uporište u znanju, (know-how). To su proizvodi visokih tehnologija, složeni, skupi za razvoj, proizvodnju i distribuciju potrošačima. Troškovi po jedinici proizvoda su kasnije niski. RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA (Development research) Treća faza naučno-istraživačke aktivnosti; slede primenjena istraživanja i bave se ispitivanjem ideja (invencija) sa stanovišta konkretne primene u praksi. Obuhvataju izradu prototipa, testiranje i simulaciju što, kao neposredni rezultat, vodi uspostavljanju novih proizvoda i procesa, novih tehnologija. Razvojna istraživanja su predstavljena na trećem nivou hijerarhije tehnološke piramide. SPECIFIKACIJA PROIZVODA (Product specifikation) Predstavlja precizan, merljiv i detaljan opis onoga šta proizvod treba da obavlja. Da bi se opisao jedan proizvod, potrebnoje više specifikacija. Specifikacija ne govori o tome kako zadovoljiti potrebe kupaca, već o tome šta sve treba postići da bi se kupci zadovoljili. Sinonimi za specifikaciju proizvoda su zahtevi proizvoda i inženjerske karakteristike. Specifikacije sadrže metrike i vrednosti. Vrednosti se mogu predstaviti brojno, oblašću definisanosti i nejednakošću. Razvoj specifikacija predstavlja deo procesa razvoja koncepta proizvoda. Kod velike većine proizvoda dovoljno je postaviti specifikacije, na osnovu kojih će se razviti proizvod koji će tačno zadovoljiti postavljene specifikacije. Kod tehnološki složenih proizvoda

29

potrebno je najpre definisati ciljne specifikacije, koje predstavljaju nadu i težnje oko mogućnosti budućeg proizvoda. Kako se razvoj proizvoda približava konačnom definisanju koncepta, tako će se javiti i određena tehnološka ograničenja koja će uticati na realizaciju postavljenih ciljeva, pa je, posle selekcije konačnog koncepta, potrebno definisati finalne specifikacije. Kod nekih proizvoda će čak doći i do revizije konačnih specifikacija u daljim fazama procesa razvoja. STRATEGY-PULL MODEL Model "strategija koja vuče", oslonjen na koncepciju i shvatanje da se poslovnom strategijom definišu stepen i oblasti u kojima se može nametati tržištu nova tehnologija (proizvodi i usluge), a u kojima se mora reagovati na iskazane potrebe kupaca ili, anticipiranjem tih potreba, usmeravati dinamika tehnologije. Model objedinjuje technology-push i market-pull koncept, dodajući i druge elemente (pravne, društvene, ekološke, ekonomske), značajne za strateško poslovno opredeljenje preduzeća, kojim se dalje uspostavljaju tehnološka, marketinška, proizvodna i druge funkcionalne strategije kojima se obezeđuju poslovni uspeh i konkurentnost na duži rok. TECHNOLOGY-PUSH MODEL Model «tehnologija koja gura» oslonjen na koncepciju i shvatanje da je istraživačko-razvojna delatnost firme primarno zadužena za nove tehnologije i tehnološke inovacije koje menadžment preduzeća «gura» kroz sve potrebne faze (proizvodnja, marketing) do kupca. Modelom se objašnjava ključni odnos: istraživanje i razvoj dovodi do novih tehnologija, one se ugrađuju u praksu i kao novi proizvod ili usluga, nude, nameću tržištu i kupcima. Osnovna zamerka je što ne polazi od potreba na tržištu, već se nova tehnologija uvodi i primenjuje da bi se tek na kraju postavilo pitanje tržišta i realne tražnje za proizvodima/uslugama. U situaciji monopola, ovaj model ima opravdanja. TRŽIŠTEM IZAZAVANI PROIZVODI (Market-pull products) Tržištem izazvani proizvodi predstavljaju proizvode koje kompanija počinje da razvija otkrivanjem mogućnosti za njihovo plasiranje na tržište. Tada kompanija koristi svu raspoloživu tehnologiju da bi zadovoljila potrebe tržišta. ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA Promena prodaje i dobiti određenog proizvoda/grane/delatnosti tokom dužeg vremenskog perioda. Osnovne faze su: uvođenje, rast, zrelost i opadanje. Uvođenje znači pojavu novog proizvoda na tržištu. Rast prodaje je u početku spor, a sa porastom tražnje, prodaja počinje naglo da raste. Zrelost nastupa sa zasićenošću tržišta, kada prodaja dostiže vrhunac. Opadanje nastupa kada proizvod izgubi privlačnost za kupca i prodaja se smanjuje. Predstavlja se krivom

30

Kontrola kvaliteta

DORADA (Revvork) Mera preduzeta na neusaglašenom proizvodu da bi on ispunio specificirane zahteve. INTEGRALNA KONTROLA KVALITETA PROIZVODA (Integral quality control) Zbir svih aktivnosti i akcija na kontrolisanju projektovanog, ostvarenog, potrebnog i upotrebnog kvaliteta. KONTROLA KVALITETA (Quality control) Predstavlja skup aktivnosti i akcija usmerenih na: planiranje potreba i načina sprovođenja kontrole kvaliteta, utvrđivanje nivoa kvaliteta nekog entiteta u odnosu na planirane zahteve, učestvovanje u preduzimanju mera u slučaju odstupanja, izveštavanje o ovim rezultatima i učestvovanje u analizi ovih rezultata. Proces sprovođenja kontrole kvaliteta naziva se kontrolisanje. U odnosu na tehnološki proces, kontrola kvaliteta može se podeliti na: ulaznu (prijemnu), procesnu (međuoperacijsku) i završnu kontrolu kvaliteta. Kontrola kvaliteta nekad predstavlja i organizacionu celinu unutar poslovnog sistema. KONTROLA KVALITETA 100% (100% Quality control) Kontrola kvaliteta koja se sprovodi na svakoj jedinici proizvoda isporučene serije. Nije primenjiva za kontrolu kvaliteta onih proizvoda čijom se proverom krakteristika kvaliteta proizvod oštećuje ili uništava. Karakterišu je veliki troškovi. KONTROLNA KARTA (Control chart) Dokument za praćenje kvaliteta uzorkovanjem u određenom vremenskom periodu. KONTROLNETAČKE (Control point) Mesta u tehnološkom toku izrade nekog proizvoda ili pružanja usluga gde se sprovodi kontrola kvaliteta

31

KOREKCIJA (Correction) Aktivnost preduzeta da bi se otklonile neusaglašenosti. NEUSAGLAŠENOST (Nonconformance) Neispunjenje specificiranih zahteva NEUTRALNI NIVO KVALITETA (Neutral quality level) Postotak defektnih delova (p) koji odgovara verovatnoći prihvatanja (odbijanja) serije od P(p) =50% (0.5) NULTI DEFEKT (Zero defect) Proizvodnja bez proizvoda lošeg kvaliteta. KARAKTERISTIKA KVALITETA (Quality characteristic) Veličina na nekom entitetu koja, direktno ili indirektno, utiče na osobine kvaliteta posmatranog entiteta značajne za njegovog kupca, korisnika ili potrošača. To je osnovni građevinski blok iz kojeg je sastavljen kvalitet. To su, na primer, masa, dužina, hemijski sastav, ukus, miris, vreme, gustina i sl. U ISO 9000:2000 definiše se kao svojstvena karakteristika proizvoda, procesa ili sistema koja se odnosi na zahteve. PLAN KONTROLE KVALITETA (Quality control plan) Dokument koji definiše osnovne aktivnosti i resurse neophodne za kontrolisanje u toku izrade nekog proizvoda ili procesa pružanja usluga. PLANOVI PRIJEMA (Acceptance plans) Propisuju kombinacije uzoraka na osnovu kojih se donosi odluka o prijemu robe (materijala, polufabrikata, delova opreme itd). Odluka o prijemu se temelji na verovatnoći koliko loših komada može sadržati serija ako je uzorak pokazao određeni broj neispravnih komada. Podela planova prijema može se izvršiti prema više kriterijuma: prema vrsti karakteristika kvaliteta (planovi prijema za atributivne ili numeričke karakteristike kvaliteta), prema broju uzoraka (jednostruke, dvostruke ili višestruke planove prijema), prema mestu upotrebe u odnosu na tehnološki proces (planovi prijema ulazne, međuoperacijske ili završne kontrole kvaliteta). REKLAM ACIJA (Reclamation) Mera kojom kupac, korisnik ili potrošač reaguje na pojavu neusaglašenosti na proizvodu ili usluzi.

32

LEKSIKON POJMOVA SAMOKONTROL A (Self controll) Kada se odnosi na kvalitet, predstavlja kontrolu kvaliteta koju obavlja radnik na radnom mestu na kome se i stvara karakteristike kvaliteta koja je predmet kontrolisanja. To je proces koji podrazumeva delegiranje odgovornosti za kontrolu kvaliteta na nivo radnog mesta gde se i stvara kvalitet. Ona podrazumeva postojanje određene motivisanosti, samosvesnosti i odgovornosti radnika koji vrši samokontrolu u smislu sprečavanja stvaranja neusaglašenosti na predmetu rada. Koncepcija samokontrole nije ograničena samo na kontrolu kvaliteta; to je univerzalna koncepcija koja se podjednako odnosi i na kontrolu troškova, isporuke, sigurnosti na radu i sl. Kad se primenjuje na kontrolu kvaliteta, odnosi se na sve procese rada unutar poslovnog sistema, a ne samo na osnovni proces stvaranja proizvoda ili pružanja usluga. Radnik koji sprovodi samokontrolu naziva se samokontrolor. STATISTIČKA KONTROLA KVALITETA (Statistical quality control) Kontrola kvaliteta, zasnovana na statistici. Koristi na nauci zasnovane metode za donošenje odluka u vezi sa predmetom kontrole kvaliteta, a na osnovu manjeg broja pregledanih jedinica (uzorka). ŠKART (Scrap, Rejection, Garbage) Neusaglašen proizvod koji nema potrebnu upotrebnu vrednost koja ispunjava minimum zahteva, a ne može se doraditi. TOTALNA KONTROLA KVALITETA (Total quality control) Termin koji je prvi pomenuo A. Feigenbaum 1951. godine, dajući pri tome širi značaj kontroli kvaliteta i upravljanju kvalitetom unutar poslovnog sistema, smatrajući da je ona deo i obaveza svih podsistema poslovnog sistema, a ne samo onog dela poslovnog sistema gde se stvara proizvod ili pruža usluga. USAGLAŠENOST (Conformance) Ispunjenost specificiranih zahteva

33

Marketing menadžment

CILJNO TRŽIŠTE (Target market) Izabrani tržišni segment na koji se organizacija orijentiše radi zadovoljavanja potreba kupaca u datom planskom periodu. Izbor ciljnog tržišta se vrši na osnovu prethodno izvršenih istraživanja tržišta, analiza resursa i sredstava koje treba angažovati tokom zadovoljenja potreba ciljnog tržišta. Izbor ciljnog tržišta je prva faza u definisanju marketinške strategije. DIREKTAN MARKETING (Direct marketing) Marketinški sistem, kojim se na neposredan način ostvaruje kontakt sa postojećim i potencijalnim kupcima. Zasnovan je na pojedinačnim korisničkim dosijeima, koji se čuvaju u bazi podataka. Direktan marketing može biti realizovan preko tri klasične marketing funkcije: istraživanja tržišta, prodaje i promocije. DISTRIBUCIJA (Distribution) Usmeravanje, pod najpovoljnijim ekonomskim uslovima, proizvoda i usluga do krajnjih potrošača, uz uvažavanje njihovih potreba i zahteva. Distribucija proizvoda podrazumeva izbor kanala distribucije (skup različitih posredničkih mreža i nivoa koji se koriste u kretanju proizvoda/usluga od proizvođača do potrošača). Efikasnost distribucije zavisi od dubine i širine kanala i efikasnosti sistema fizičke distribucije, odnosno od razvijenosti sistema infrastrukture, tj. sistema transporta, te informacionih sistema za potrebe upravljanja i rukovođenja materijalnim vrednostima, odnosno zalihama. EKONOMSKAPROPAGANDA (Advertising) Komunikacijska aktivnost proizvođača u cilju obaveštavanja i ubeđivanja kupaca o potrebi i prednosti kupovine određenih proizvoda i usluga. Njena moć delovanja je velika: omogućava obraćanje širokom auditorijumu, a korišćenjem 35

čime se utiče na sadašnje i potencijalne kupce da kupe reklamirane proizvode/usluge. EKONOMSKI PUBLICITET (Economic publicity) Specifični oblik promocije, koji se koristi za popularisanje posebnih marketinškihih napora i akcija koje organizacija preduzima radi osvajanja određenih tržišnih pozicija i poboljšanja imidža proizvoda/usluge. Primenjuje se često i na nivou nacionalne ekonomije, sa ciljem da se privuče strani kapital radi zajedničkog ulaganja, pridobije međunarodna finansijska podrška i sl. Specifičnost ekonomskog publiciteta je obezbeđivanje uredničkog prostora ili vremena u medijima, za razliku od plaćenog prostora. FLUKTUACIJA CENA (Price fluctuation) Menjanje cena karakteristično za cene koje se formiraju na osnovu uticaja tržišnih zakonitosti. Do fluktuacije cena može doći usled promena odnosa ponude i tražnje, ekonomske politike, politike cena, inflatornih kretanja itd. GLOBALNI MARKETING (Global marketing) Integrisanje proizvodnje i potrošnje u reprodukcionom lancu na najširem globalnom nivou, kroz povezivanje poslovnih subjekata na bazi zajedničkog ulaganja, odnosno zajedničkog proizvoda i zajedničke dobiti, a radi poboljšanja kvaliteta proizvodnje, proizvoda i potrošnje i životnog standarda, uz očuvanje zdrave životne sredine i uz racionalno korišćenje raspoloživih resursa. INDEKS KONJUKTURE (Conjuncture index) Kretanje privredne i tržišne konjukture, nacionalne i međunarodne ekonomske situacije u sferi ponude i tražnje, proizvodnje, prometa, cena, raznih oblika potrošnje i dr. INSTRUMENTI MARKETING MIKSA (Marketing mix instruments) Elementi marketinga, čijom kombinacijom organizacija nastoji da utiče na nivo zadovoljenja potreba kupaca i obim prodaje, a preko toga i na nivo dobiti. Osnovni instrumenti marketing miksa su: proizvod, distribucija i prodaja, cena i promocija. Cilj kombinovanja marketinških instrumenata jeste kvalitetno i blagovremeno usklađivanje marketinških napora i aktivnosti na opsluživanju i zadovoljenju potreba ciljnog tržišta. Organizacija razvija one instrumente marketing miksa koje može da kontroliše i menja, zavisno od promena u okruženju. INTEGRISANA MARKETINŠKA KOMUNIKACIJA (Integrated marketing communications) 36

LEKSIKON POJMOVA odnosi s javnošću, ekonomski publicitet, komunikacijske aktivnosti direktnog marketinga, izgled i pakovanje proizvoda, komunikacijski aspekt cene i prodajno okruženje) uključuje u stepenu potrebnom za određenu situaciju, udruživanjem radi svrhu omogućavanja jasnoće, konzistentnosti i maksimalnog komunikacijskog uticaja, integracijom pojedinačnih efekata. KOMPLEMENTARNI PROIZVOD (Complementary product) Dopunski proizvod, koji sa nekim drugim proizvodom čini celinu. U trgovini označava onaj proizvod čiji je plasman tesno povezan sa plasmanom nekog drugog proizvoda. KONJUKTURNI CIKLUS (Conjuncture cycle) Periodično smenjivanje promena u privrednoj aktivnosti, u nejednakim vremenskim razmacima, u literaturi poznatih kao: faza ekspanzije (širenja) i kontrakcije (sužavanja) privrednog potencijala. Svaki privredni ciklus započinje fazom "privrednog oživljavanja”, da bi se završio fazom depresije. Između ove dve faze postoje još: faza "poleta" (koja sledi posle oživljavanja) i faza "krize", koja prethodi depresiji. Period privredne ekspanzije počinje oživljavanjem i završava se poletom, a period kontrakcije počinje krizom a završava se depresijom. Između ova dva perioda umeće se stagnacija, prelomna tačka između ova dva izrazito suprotna kretanja privrednih aktivnosti. KUPOVNA MOĆ (Purchasing power) Vrednost ili snaga novca, odnosno snaga i spremnost kupca da kupuje proizvod. Kupovna moć novca iskazuje se količinom robe koja se može njime kupiti u određenom vremenu. Na osnovu kupovne moći formira se intervalutni kurs kojim se utvrđuje paritet pojedinih valuta. Veličina kupovne moći uslovljena je visinom nacionalnog dohotka i njegovom raspodelom. Pored kvantitativnih pokazatelja, kupovna moć se formira i pod uticajem kvalitativnih elemenata kao što su: psihologija kupovine, motivi kupovine, potrebe kupaca i redosled zadovoljavanja tih potreba, navike, nivo obrazovanja, promene u okruženju itd. LIČNA PRODAJA (Personal selling) Instrument promocije koji se koristi u procesu prodaje i zasniva se na uključivanju elemenata ličnog ubeđivanja u prodajnu komunikaciju. Suština procesa lične prodaje je interakcija između njenih subjekata - ciljnih kupaca i posebno odabranih i obučenih prodavaca, koja se ogleda u uspostavljanju dvosmerne i neposredne komunikacije.

37

LIZING (Leasing) Specifičan metod prodaje: proizvođač kupcu daje u zakup svoj proizvod. Po isteku određenog roka, korisnik proizvoda dobija pravo da otkupi proizvod, po odbitku rate koju je platio za prethodno korišćenje proizvoda. MARKETING (Marketing) Društveni i menadžment proces, koji putem kreiranja ideja, proizvoda i/ili usluga i definisanjem sistema ponude vodi ka procesu razmene proizvoda/usluga od vrednosti sa drugima, pojedincima ili grupama, a sa namerom da se zadovolje njihove potrebe i želje i da se ostvari "optimalni" profit. MARKETING FILOZOFIJA (Marketing philosophy) Pristup prema kome se, pri upravljanju organizacijom, polazi od informacija iz okruženja i od tržišta: proizvodi se polazeći od potreba kupaca, a plasman proizvoda/usluga se vrši primenom optimalnih kombinacija instrumenata marketing miksa, nastojeći da se udovolji potrebama i željama kupaca bolje od konkurencije. Marketing filozofija sagledava organizaciju unutar tržišta i okruženja, a vođena je činjenicom da na promene treba reagovati brže od konkurenata. MARKETING FUNKCIJA (Marketing function) Uspešno izvršavanje poslova i zadataka u okviru marketing funkcije zasniva se na jasno definisanom cilju, politici i strategiji marketinga, kao i na efikasnoj kontroli. Marketing funkcija se može posmatrati sa makro i mikroaspekta. Makroaspekt marketing funkcije: posmatra se na nivou nacionalne ekonomije i uključuje aktivnosti koje preduzimaju privredni i neprivredni subjekti radi zadovoljenja sadašnje i buduće tražnje. Osnovne aktivnosti su: praćenje i proučavanje promena na tržištu i u okruženju, obezbeđenje tržišnih informacija, kupovina i prodaja robe, distribucija, obezbeđenje bankarskih usluga, usluga komunikacije, regulative i kontrole marketinškog okruženja. Mikroaspekt marketing funkcije obuhvata marketinške aktivnosti pojedinačnih privrednih i neprivrednih subjekata organizovanih kao posebne organizacione jedinice. To su: istraživanje tržišta, prodaja, fizička distribucija, komunikacija i promocija, marketinško planiranje i kontrola. MARKETING INFORMACIONI SISTEM (Marketing information system) Obuhvata informacije o poslovnom okruženju (kupci i/ili potrošači, dobavljači, konkurenti, distributeri, poslovni partneri i dr.), informacije institucionalnog karaktera i državne regulative. Osnovne komponente marketing informacionog sistema su: ulazne komponente (kako, iz kojih izvora i u koje vreme informacije moraju biti pribavljene); komponente transformacije (metode i postupci koji se primenjuju u obradi informacija); komunikacijske komponente (mesto, vreme i oblik dostavljanja informacija) i izlazne komponente - prilagođene korisnicima. Sa

38

LEKSIKON POJMOVA aspekta sadržaja, stepena informisanosti i vrsta aktivnosti, razlikuju se: sistemi prikupljanja podataka, sistemi obrade podataka i izveštajni sistemi. Izveštajni informacioni sistemi obuhvataju: računovodstveni informacioni sistem (informacije 0 prodaji, zalihama, izvršenju plana prodaje i sl.), obaveštajni marketinški informacioni sistem (informacije iz okruženja i tržišta) i podsistem marketinškog ! 0 gde su koeficijenti u matematičkom modelu (parametrima modela ili parametrima sistema) dati matricama: a ^ — II Cj lll x n > — II ij II» I I I > b ~ || bi llm x I • Za rešavanje problema LP postoji veliki broj softverskih alata, solvera, a kao metoda se efikasno koristi simpleks metoda. X

LITLOVA FORMULA Jedinstven naziv za sledeća tri zakona (formule) koji važe za sisteme masovnog usluživanja: 1 Očekivani broj klijenata u sistemu masovnog usluživanja jednak je proizvodu intenziteta dolazaka i srednjeg vremena provedenog u sistemu. 2. Očekivani broj klijenata u redu sistema masovnog usluživanja jednak je proizvodu intenziteta dolazaka i srednjeg vremena provedenog u redu.3. Srednje vreme koje klijent provede u sistemu usluživanja jednako je zbiru srednjeg vremena provedenog u redu čekanja i srednjeg vremena usluživanja. Navedena tri zakona (jednačine) povezuju četiri performanse tako da je poznavanje jedne od njih dovoljno da se korišćenjem LF izračunaju ostale. MATEMATIČKI MODEL OPTIMIZACIJE matematički model u kome su jasno definisani: upravljačka promenljiva koju treba odrediti (obično vektor x = (X|, .... x n ) čije su komponente realne i/ili celobrojne vrednosti), skup ograničenja koji određuje skup D dopustivih vrednosti upravljačke promenljive (obično je D = { x e R" | g,(.v) /(x), x e D gde je f(x) kriterijumska funkcija a D skup svih dopustivih rešenja. Vrednost kriterijuma f* = f(x*) koja odgovara optimalnom rešenju naziva se optimalna vrednost (kriterijuma) ili optimum. Ima autora koji pod optimalnim rešenjem ili optimumom podrazumevaju par (x*,r), što se može smatrati pitanjem konvencije. Data definicija optimuma naziva se i globalnim optimumom, za razliku od lokalnog optimuma koji se definiše na nekom podskupu dopustivog skupa. OPTIMIZACIJA Matematička disciplina koja se bavi razvojem modela i metoda za nalaženje najboljeg elementa iz skupa raspoloživih alternativa. Kao sinonim koristi se naziv matematičko programiranje pri čemu se termin programiranje u ovom kontekstu razlikuje od termina programiranje u računarstvu i bliži je značenju koji u srpskom jeziku ima pojam planiranje (nalaženje najboljeg plana uz pomoć matematičkog modela). U najjednostvanijem slučaju, zadatak optimizacije se formuliše kao problem nalaženja vrednosti realnih ili celobrojnih (upravljačkih) promenljivih iz dopustivog skupa rešenja tako da se optimizira (maksimizira ili minimizira) vrednost 98

LEKSIKON POJMOVA kriterijumske funkcije. Termin optimizacija se u drugačijem značenju koristi u inženjerskoj i svakodnevnoj praksi kada označava postupak poboljšanja performansi nekog procesa ili proizvoda mada, po pravilu, ne postoji dokaz da je novodobijeno rešenje najbolje (optimalno). PERT-COST Iterativna tehnika koja se koristi kada je potrebno skratiti trajanje projekta uz minimalne dodatne troškovi, ili je potrebno minimizirati vreme trajanja projekta uz poznate dodatne troškove. POUZDANOST Karakteristika proizvoda (sistema) da sačuva svoje funkcionalne karakteristike; izražava se verovatnoćom da će komponenta (sistem) vršiti traženu funkciju pod određenim radnim uslovima i tokom određenog perioda vremena. Kao naučna disciplina, pouzdanost se zasniva na primenjenoj matematici. Osnovni matematički aparat je teorija verovatnoće, matematička statistika i teorija slučajnih procesa, a za popravljive elemente i teorija masovnog opsluživanja. U praksi se javljaju i rešavaju problemi pouzdanosti hardvera (složenih sistema, njihovih komponenti i elemenata), softvera i čoveka. Pouzdanost se može povećati na više načina; izborom i ugradnjom pouzdanijih i kvalitetnijih komponenti i delova, ostvarivanjem boljih uslova u kojima sistem radi, pažljivo propisanom i realizovanom eksploatacijom sistema, dodavanjem redundanse sistemu. PRINCIP OPTIMALNOSTI Princip koji je formulisao R. Belman: «optimalna politika ima osobinu da, bez obzira na početno stanje i početnu odluku, preostale odluke moraju konstituisati optimalnu odluku u odnosu na stanje koje je nastalo iz početne odluke». Primenjuje se za rešavanje zadataka upravljanja koji se formulišu kao problemi višestepenog procesa odlučivanja. Pojednostavljeni iskaz za princip optimalnosti je da «optimalno upravljanje ima osobinu da je i u delovima optimalno». PO je jedan od osnovnih principa u teoriji optimizacije. Osnova je za dinamičko programiranje. REDUNDANSA Dodatni (redundantni) delovi koji nisu neophodni za funkcionisanje sistema sve dok su njegovi osnovni delovi ispravni. Svrha uvođenja redundantnih delova je povećanje pouzdanosti sistema. Jedan redundantni deo može služiti kao redundansa samo jednom delu sistema ili biti u funkciji redundanse više istovetnih delova istog sistema. Redundansa može biti aktivna, pasivna i poluaktivna. Aktivnu (vruću) redundansu čine delovi koji su u sistem ugrađeni tako da sa korespodentnim osnovnim delovima paralelno izvršavaju funkciju. Delovi koji stoje u rezervi pa se, u slučaju otkaza korespodentnih osnovnih delova, automatski ili ručnim zamenama uključuju ili postavljaju na mesta otkazalih delova zovu se pasivna (hladna) redundansa. Redundantni sistem čine osnovni delovi (komponente, podsistemi) i njima pridruženi redundantni delovi

99

SIMPLEKS METODA Metoda za rešavanje problema linearnog programiranja. Iterativno se ispituje optimalnost ekstremne tačke konveksnog hiperpoliedra koji predstavlja skup dopustivih rešenja; ako tekuće rešenje nije optimalno, prelazi se na susednu ekstremnu tačku koja daje bolju vrednost funkcije cilja i proces nastavlja dok se ne zadovolji kriterijum optimalnosti. SM se smatra jednim od najznačajnijih tehnoloških dostignuća XX veka, posebno za oblast računarstva. U razvijenim nacionalnim ekonomijama se dnevno rešava na desetine hiljada posebnih zadataka linearnog programiranja, uglavnom korišćenjem SM. TRANSPORTNI PROBLEM (TP) Problem nalaženje najekonomičnijeg plana prevoza jedne vrste robe iz n mesta proizvodnje u m mesta potrošnje. U linearnom TP ukupni troškovi linearno zavise od jediničnih troškova transporta i prevezene količine robe. Optimalni plan transporta je plan kojim se minimiziraju ukupni troškovi transporta pri čemu moraju biti zadovoljene tražnje u mestima potrošnje i ograničenja na raspoloživost robe u mestima proižvodnje. Pored toga, u realnim problemima se uzimaju u obzir dodatna ograničenja kao što su raspoloživost saobraćajnica, kapacitetima prevoznih sredstava itd. TEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJA Skup metoda koje se koriste za planiranje, praćenje i kontrolu realizacije projekta. Ona se zasniva na matematičkoj algebri, teoriji grafova, statistici i računarskim naukama i omogućuje analizu strukture, vremena, troškova i resursa potrebnih za realizaciju projekta. TEHNIKA ZA OCENU I PREGLED PROGRAMA (Program Evaluation and Revievv Technique - PERT-Time) Tehnika koja se koristi za određivanje trajanja projekta kada se daju verovatnosne procene trajanja svih aktivnosti. Unapred su poznata optimistička, najverovatnija i pesimistička vremena trajanja i na osnovu njih je određuje očekivano trajanje i varijansa za svaku aktivnost. TEORIJA IGARA Matematička disciplina koja se bavi analizom društvenih pojava i procesa u situacijama kada postoji konflikt ili delimični konflikt između dva ili više učesnika, donosioca odluke, odnosno igrača. Cilj ove teorije je da odredi ponašanje učesnika koje je za njih najpovoljnije, pod pretpostavkom da su racionalni i da razmišljaju strateški, tj. uzimajući u obzir moguće postupke drugih učesnika i njihove resurse Konflikt je regulisan strogo definisanim pravilima kao u društvenim igrama poput pokera, monopola, šaha i sl. Teorija igara se bavi raznim tipovima igara, pri čemu se igre klasifikuju po različitim kriterijumima na kooperativne i nekooperativne, simetrične i nesimetrične, igre nulte sume i igre nenulte sume, simultane i sekvencijalne, igre sa potpunim i nepotpunim informacijom, beskonačne i konačne.

100

leksikon pojmova REDOVA ČEKANJA Oblast operacionih istraživanja u kojoj se izučavaju sistemi masovnog usluživanja (SMO). Iz populacije u SMO, po pravilu slučajno, pristižu klijenti koji čekaju u redu ili bivaju odmah prihvaćeni od strane kanala usluživanja (servera) i posle usluge napuštaju sistem. Osnovni zadatak je analizirati performanse sistema kao što su: srednja vremena zadržavanja klijenta u redu i u sistemu, prosečna iskorišćenost kanala usluživanja, prosečna dužina reda, prosečan broj klijenata u sistemu. verovatnoća da će klijent biti uslužen bez čekanja itd. TEORIJA

VREMENSKE REZERVE Za aktivnosti koje se ne nalaze na kritičnom putu se mogu izračunati vremenske rezerve koje pokazuju za koliko se aktivnost može produžiti ili se pomeriti početak njenog izvršavanja, a da to ne izazove kašnjenje projekta.

101

Planiranje

ANALIZA GEPA (Gap analysis) Gep predstavlja razliku između odredenog cilja kao planske odluke j “status-quo“ predviđanja. Analiza gepa je tehnika koja pomaže da se preispita i zatvori gep između ciljeva koje preduzeće namerava da realizuje i onoga što je verovatno da će se ostvariti ukoliko se ništa ne preduzme. ANALIZA OKRUŽENJA (Environmental analysis) U strateškom planiranju analiza okruženja podrazumeva analizu operativnog i opšteg okruženja, kao i međusobnog delovanja preduzeća i okruženja. Identifikuju se i predviđaju šanse, pretnje i ogranićenja iz eksternog okruženja. INPUT-OUTPUT ANALIZA (Input-output analysis) Metoda sistematskog analiziranja međusobnih odnosa između outputa robe ili usluga jedne industrije, ili čitave privrede, i količine proizvoda ili usluga potrebnih da bi se postigao dati obim proizvodnje. Kao empirijska osnova za input-output analizu služe matrice input-output odnosa ili međusektorske tabele. U njima su prikazani podaci o strukturi ostvarene proizvodnje i o strukturi reprodukcione i finalne potrošnje i spoljnotrgovinske razmene, kao i o strukturi formiranja i primarne raspodele društvenog proizvoda. PORTFOLIO PROIZVODA (Product portfolio) Metoda strateškog planiranja. U analizi portfolija proizvoda koristi se matrica kojom se ispituje odnos različitih proizvoda i tržišta, kod diverzifikovanog preduzeća. Bazična portfolio matrica (BCG) ima dimenzije: relativno tržišno učešće (apscisa) i rast tržišta (ordinata). Složenije verzije portfolio analize uključuju i višefaktorske portfolio matrične modele. SINERGIJA (Synergy)

103

daju 5"). U preduzeću to znači da organizacione jedinice koje međusobno sarađuju mogu biti produktivnije nego da deluju izolovano. STRATEŠKO PLANIRANJE (Strategic plannirtg) Proces uspostavljanja osnovne svrhe postojanja preduzeća, određivanja ciljeva i formulisanja strategije preduzeća. To je planiranje na duži rok, koje se, pre svega, odnosi na preduzeće kao celinu. SWOT ANALIZA (SVVOT analysis) SWOT je akronim od engleskih reči: strengths (snage), weaknesses (slabosti), opportunities (šanse) i threaths (pretnje). Predstavlja alat za planiranje strategije kojim se sučeljavaju interne snage i slabosti preduzeća sa eksternim šansama i pretnjama.

104

Poslovno pravo

MATIČNI BROJ (Record number) Pored imena, izuzetno je važan i matični broj pod kojim se preduzeće vodi kod nadležnog organa za statistiku. Ovaj broj služi za identifikaciju organizacije. I on se upisuje u sudski registar. U svim poslovnim aktima organizacije namenjenih trećim licima mora postojati i ovaj broj, pored firme i sedišta, oznake suda kod koga je registrovana organizacija, broja registarskog uloška i broja računa. Nema valjane fakture, narudžbenice ili memoranduma na kojima nije naznačen matični broj organizacije. Matični broj je značajan za poslovne komunikacije, ali i u realizaciji jedinstvenih informacionih sistema lokalnih, republičkih i saveznih organa, kao i informacionih sistema koji se formiraju po drugim osnovama i za druge namene. On olakšava davanje i prijem odgovarajućih podataka o organizaciji (npr. o bonitetu). Naravno, matični broj je i ključ za povezivanje različitih baza podataka na osnovu kojih se može dobiti kompletnija slika o organizaciji. Istovremeno, ovaj broj može predstavljati ključ i za brojne opasnosti koje prete organizaciji usled povezivanja raznovrsnih baza i podataka koji se u njima nalaze. POSLOVNE KNJIGE (Business books) Javne knjige u koje se unose knjigovodstveni podaci određeni propisanim kontnim planom. Vode se hronološki. Mogu biti povezane u celinu ili se voditi po sistemu slobodnih listova, a mogu biti prenesene na neko od sredstava za automatsku ili mikrografsku obradu podataka, tako da se, po potrebi, mogu odštampati ili prikazati na ekranu. One se moraju voditi tako da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagledavanje svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga. Podležu posebnom režimu javnih isprava, što znači da se svaka promena ili prepravka mora posebno navesti i to učiniti na zakonom propisani način. Podaci koji se u njoj nalaze tretiraju se kao tačni i istiniti, a ako se to želi opovrgnuti, teret dokazivanja suprotnog pada na onog ko sumnja. Čuvaju se do propisanih rokova, a njihovo nevođenje je privredni prestup. Trgovački zakonik Kraljevine Jugoslavije propisivao je da je "svaki trgovac dužan, prema prirodi i obimu preduzeća, svoje knjigovodstvo udesiti tako da se iz njega jasno i potpuno vidi njegovo imovno stanje, poslovi koji su u vezi sa njegovim trgovačkim radom i njihovo kretanje." Preciznije određenje je dato u Trgovačkom

105

zakonu za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju iz 1875. godine, koji je predvideo da je svaki trgovac dužan "voditi svezane, list po list tekućimi brojevi označene i uzicom parafirane knjige, koje podpuno iskazuju poslove njegove i stanje imovine njegove, stojeć mu međutim uz to prosto služiti za kojim god bilo načinom knjigovodstva i pri ovom koji god živućim jezikom". POSLOVNO PRAVO (Business law) Termin potiče iz prava SAD (Business Law) u kojem se u početku koristio kao sinonim za Trgovačko pravo (Commercial Law, Mercantile Law). Vremenom Poslovno pravo postaje posebna grana prava i skup pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji nastaju između raznih subjekata. Ono je kompleksno pravo koje se može formirati kao sistem koji bi obuhvatao ''iš^ pravnih disciplina, povezanih u sistem Poslovnog prava. U tim poslovnim odnosima pojavljuju se raznolike stvari, činjenice, stanja, radnje, prava i obaveze i aktivnosti kojima se poslovanje realizuje. To je organizovanje, proizvodnja, distribucija, finansiranje, potom konkurencija, cene, monopoli, zaposlenost, zastupanje, socijalna sigurnost, zaštita potrošača, pravni poslovi, aktivnosti kojima se one sprečavaju ili ugrožavaju, pa razni oblici kriminala i nedozvoljenih radnji i sl. Posebno je značajan triangl proizvodnja1 iz dugoročnih izvora finansiraju se kratkoročno vezana sredstva. KOEFICIJENT OBRTA (Turnover coefficient) Broj koji pokazuje koliko se puta obrnu poslovna ili obrtna sredstva, u celini ili u pojedinim delovima, u nekom vremenskom periodu, najčešće u toku jedne godine.Koeficijent obrta pokazuje stepen iskorišćenosti sredstava. Zapravo, pod obrtom se praktično podrazumeva broj dana tokom kojih neko sredstvo načini put N-R-P-R1-N1, tako da se koeficijent obrta obrtnih sredstava računa po obrascu: pri čemu je: CK CK — cena koštanja, K ^ ~ OBSp ° B Sp — prosečna vrednost obrtnih sredstava. Poželjno je da koeficijent obrta ima što veću vrednost, jer je brži obrt pretpostavka veće rentabilnosti. KONSOLIDOVANI BILANS (Consolidated balance) Cilj konsolidovanog bilansa je da iskaže kako finansijsku situaciju, tako i zajedničke poslovne rezultate grupe preduzeća pravno autonomnih, ali međusobno vezanih odnosima svojstvenim centrala - filijala. Zbog toga se za uspostavljanje konsolidovanog bilansa ne računa na pravnu suštinu različitih preduzeća ili društva, u svrhu konsolidacije svako od njih se tretire kao služba, pogon ili filijala jednog preduzeća.

154

LEKSIKON POJMOVA KREDIT (Credit) Dužničko-poverilački odnos, u kome poverilac ustupa izvesnu vrednost drugoj osobi na određeno vreme i uz određenu nadoknadu. Predmet ove transakcije je, najčešče novac. Prema predmetu kredita, razlikuju se robni i novčani krediti. Robni kredit je danas vrlo redak. Mnogo je zastupljeniji novčani, koji, s obzirom na zajmodavca, može biti komercijalni i bankarski. Komercijalni kredit daje prodavac kupcu: daje se u robi a vraća u novcu, dok se bankarski kredit i daje i vraća u novcu. Prema davaocu kredita zarzlikuju se bankarski, konzorcijalni, javni, domaći i inostrani. Prema korisnicima, krediti se dele na industrijske, agrarne, trgovačke, zanatske, komunalne i državne. Prema svrsi, postoje proizođački i potrošački krediti. Prema rokovima vraćanja, krediti se dele na kratkoročne (do jedne godine), srednjoročne (do tri godine) i dugoročne (preko tri godine). Prema obliku, krediti mogu biti eskontni, lombardni, hipotekarni, akceptni, avalni i rambursni. KREDITNI BILANS (Credit balance) Kreditni bilansi su ne samo oni koje sačinjavaju kreditne institucije u svrhu njihove kreditne politike, nego i oni koje sačinjavaju i privredna preduzeća radi dobijanja dugoročnih ili kratkoročnih kredita od određenih kreditora. Karakteristično je za kapitalističke kreditne bilanse da se sačinjavaju tako da, po pravilu, u sebi sadrže "skrivene gubitke", iz razloga prikazivanja bolje imovinske situacije i poboljšanja kreditne sposobnosti zajmotražioca. LIKVIDACIJA (Liquidation) Postupak izvođenja određenih operacija radi prestanka poslovanja jednog preduzeća. U ove operacije se ubrajaju sve mere koje treba preduzeti da bi se sva sredstva preduzeća pretvorila u novac, ili odgovarajuću novčanu vrednost, sva potraživanja trećih lica — poverilaca saznala, procenila i izmirila, odnosno izmirile sve obaveze prema organima vlasti. Najčešći razlog likvidacije preduzeća jeste postojanje velikih finansijskih problema u poslovanju, naročito gubitaka. LIKVIDACIONI BILANS (Liquidation balance) Privred'no preduzeće može da prestane sa obavljanjem svoje delatnosti na razne načine. Svakako je tzv. likvidacija najčešći način prestanka postojanja i poslovanja preduzeća. U trenutku likvidacije treba biti načisto sa tim kolika je realna vrednosti svih sredstava u funkciji i van funkcije, svih postojećih obaveza prema poveriocima svih vrsta, kako bi se suprotstavljanjem vrednosti raspoloživih sredstava svim obavezama utvrdilo: da li je kvantum vrednosti sredstava dovoljan da se iz njih izmire sve obaveze (po određenom redosledu), ili je vrednost sredstava manja (u kom slučaju negativna razlika predstavlja čisti poslovni gubitak), ili je vrednost

155 1

sredstava veća (kad pozitivna razlika, tj. višak vrednosti sredstava iskazuje krajnji čisti poslovni dobitak). Da bi se sve ovo ostvarilo, nameću se, kao bezuslovne, sledeće radnje: • inventarisanje svih imovinskih delova (i aktivnih i pasivnih), • procenjivanje svih sredstava i obaveza (kod procene aktivnih imovinskih delova se upražnjava tzv. metod likvidacione cene, tj. one cene koja je po pravilu niža i od knjigovodstvene i od dnevne) i • bilansiranje celokupnog imovinskog stanja. Ovo bilansiranje celokupnog imovinskog stanja označava, zapravo, izradu "likvidacionog bilansa". LIKVIDNOST (Liquidity) Brzina pretvorljivosti nekog segmenta aktive u novac. Najčešće označava sposobnost nekog ekonomskog subjekta da izvršava i izmiruje svoje obaveze (dugove) u roku dospeća. Likvidnost je kritična za opstanak preduzeća jer nesolventna preduzeća koja ne mogu izmiriti svoje dugove, poverioci mogu oterati u bankrot. Sudovi mogu takva preduzeća da nateraju na prestanak poslovanja i rasprodaju imovineda bi se namirili poverioci. LOMBARDNI KREDIT (Collateral credit) Menjači u Lombardiji, u srednjem veku, razvili su posebnu vrstu zajma, time što su tražili od korisnika da im ustupi u zalog izvesne pokretne vrednosti. U pitanju je, dakle, realni zajam. Po nazivu pomenute italijanske pokrajine, ovaj zajam je nazvan lombardnim zajmom. Davalac zajma ima pravo da se naplati prvenstveno iz založenih stvari — u smislu založnog prava - i to ukoliko dužnik ne bi izmirio svoju obavezu u ugovorenom roku i na ugovoreni način. Založno pravo deluje, prema tome, ne samo prema založenom dužniku, nego i prema trećim licima. MARŽA SIGURNOSTI (Margine of safety) Pokazatelj strukture izvora sredstava preduzeća; pokazuje odnos između sopstvenih i tuđih izvora i izračunava se po obrascu: pri čemu je: MS — _ Sl - sopstveni izvori; 77 Tl - tuđi izvori Marža sigurnosti je povoljna kada je veća od 1. Ukoliko npr. u preduzeću x ona iznosi 1,40, to znači da na svaki jedan dinar, finansiran iz tuđih izvora, dolazi 1,40 dinara finansiranih iz sopstvenih izvora.

156

LEKSIKON POJMOVA MERDŽER (Merger) Spajanje dva ili više preduzeća u jednu organizaciju koja predstavlja nov poslovni entitet. Vezuje se za strategiju eksternog rasta, pri čemu preduzeća mogu biti iz različitih zemalja. NETO DOBIT (Net profit) Iznos od ostvarene bruto dobiti, koji preduzeću ostaje na raspolaganju po podmirivanju obaveza prema državi. Može se reći da je zapravo to pravi finansijski rezultat uspešnosti poslovanja privrednog subjekta. Neto dobit se može raspodeljivati na deo za razvoj, na dividende akcionara, na potrošnju, višak radnicima i slično. NETO OBRTNA SREDSTVA (Net working assets) Predstavljaju razliku između vrednosti ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih kratkoročnih obaveza, odnosno dugoročne izvore finansiranja obrtnih sredstava. Polazi se od pretpostavke da preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnih sredstava, pri istoj brzini konverzije zaliha i potraživanja u gotovinu, ima i veći stepen likvidnosti. OBRTNA SREDSTVA (VVorking assets) Sredstva koja, uz osnovna sredstva, služe preduzeću za izvršenje njegovih osnovnih poslovnih zadataka. Obrtna sredstva u proizvodnom ciklusu menjaju prvobitnu formu i posle završenog ciklusa se ponovo javljaju u svom početnom obliku. Sastoje se od stvari i novčanih sredstava. Stvari čine zalihe materijala i sirovina, nedovršeni proizvodi i gotovi proizvodi. U novčana stedstva se ubrajaju gotovina u blagajni i na žiro-računu u banci, potraživanja i kratkoročni plasmani. OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA (Optimal capital structure) Politika strukture kapitala polazi od toga da sa dugom raste rizik, ali i da visoki dug vodi do više stope prinosa kapitala. Optimalna struktura kapitala je ona koja predstavlja optimalni balans između rizika i prinosa, i usled toga, maksimizira cenu akcije. OSNOVNA SREDSTVA (Fixed assets) Sastoje se od stvari, pravai novčanih sredstava. U stvari spadaju: zemljište, osnovno stado, građevinski objekti, dugogodišnji zasadi, mašine, uređaji, alati, transportna sredstva, pogonski i poslovni inventar. Kod svakog osnovnog sredstva razlikuje se nabavna vrednost i sadašnja vrednost. Nabavna vrednost obuhvata fakturnu vrednost i troškove transporta i montaže. Sadašnja vrednost

157

PLAN NOVČANIH TOKOVA (Cash flow plan) Vrsta finansijskog plana koji sadrži sve očekivane primitke novčanih sredstava s jedne, i sve očekivane odlive novčanih sredstava u određenom vremenskom periodu (mesec, nedelja, dan), s druge strane. Svrha sastavljanja ovog plana je sagledavanje i blagovremeno obezbeđenje likvidnosti preduzeča. PORESKI (FISKALNI) BILANS (Tax (fiscal) balance) Poreski (fiskalni) bilans je poseban proizvod kapitalističkog društva i njemu imanentne oštre protivrečnosti između individualnih vlasničkih interesa i interesa državnih poreskih organa (fiska - otuda i naziv fiskalni bilans). Nastojanje privatnog kapitala da što veći deo profita zadrži za sebe, nagnalo je državni fisk da se služi svim sredstvima koja će maksimalno objektivizirati finansijski rezultat poslovanja preduzeća. Osnovni cilj poreskih organa je da utvrde realnu poresku osnovicu radi pravilnog razrezivanja poreza i primenjivanja odgovarajuće poreske stope. PRAVILA FINANSIRANJA (Funding rules) Kriterijumi za izbor sredstva finansiranja. Svrha pravila je da preduzećima posluže kao smernica za donošenje odluka o finansiranju. Ona treba da istovremeno posluže spoljnim poslovnim partnerima kao osnova za ocenjivanje finansijske situacije preduzeća. Ova pravila se dele u dve grupe: • pravila finansiranja, bez obzira na imovinu (misli se na sredstva iskazana u aktivi, odnosno u pasivi bilansa - tzv. pravila vertikalnog metoda finansiranja), • pravila finansiranja imovine - tzv. pravila horizontalnog finansiranja. RENTABILNOST (Profitability) Odnos dobiti prema prosečno korišćenim sredstvema. Rentabilnost se može meriti na bazi ukupnog prihoda i na bazi sredstava. Na bazi ukupnog prihoda, rentabilnost se može izračunati kao odnos bruto dobiti i ukupnog prihoda, ili neto dobiti i ukupnog prihoda. Rentabilnost se, na bazi sredstava, meri kao odnos bruto dobiti prema prosečno angažovanim poslovnim sredstvima, ili neto dobiti prema prosečno angažovanim poslovnim sredstvima. REVOLVING KREDIT (Revolving credit) Osnovna karakteristika revolving kredita je u tome što se, s obzirom na ponovljivost posla, preduzećima ne odobrava kredit u celom iznosu već do jednog limita, s tim što se kredit automatski obnavlja po iskorišćavanju kredita do određenog limita. Automatizam obnavljanja se zove revolving sistem, po čemu je

158

LEKSIKON POJMOVA SALDO RACUNA (Account balance) Termin potiče od italijanske reči saldo (ostatak). Naime, to je ostatak stanja jednog imovinskog dela, cifarskih izraženog na njegovom računu, posle dopisivanja i otpisivanja svih ostalih promena na tom imovinskom delu. SOLVENTNOST (Solvency) Sposobnost podmirivanja ne samo dospelih obaveza, već i obaveza koje će tek dospeti u određenom roku. Za utvrđivanje solventnosti se koristi tzv. opšti racio likvidnosti: ORL=™, KrO pri čemu su: ObS - obrtna sredstva, KrO - kratkoročne obaveze. STEPEN POKRIĆA (Leverage) Odnos tuđih izvora i ukupne aktive, koji se utvrđuje prema obrascu: 77 SP =------, pričemuje: Tl - tuđi izvori; UA - ukupna aktiva. UA Ukoliko stepen pokrića u preduzeću x iznosi 0,28, to znači da je svaki dinar ulaganja u sredstva ovog preduzeća, finansirnan iz tuđih izvora sa 0,28 dinara, ili sa 28%. STEPEN SAMOFINANSIRANJA (Level of self-funding) Odnos sopstvenih i ukupne aktive, koji se utvrđuje prema obrascu: SJ SS P ri čemu je: Sl - sopstveni izvori; UA - ukupna aktiva. Ovaj pokazatelj je komplementaran sa pokazateljem stepen pokrića, odnosno SP+SS= 1 VALUTA (Currency) Valuta je novčana jedinica monetarnog sistema jedne zemlje (npr. srpska valuta je dinar, francuska franak itd). Pojam valuta obuhvata samo efektivne novčanice, odnosno ne obuhvata novčane surogate, kao što su: čekovi, menice, akreditivi, bez obzira na to što oni glase na određenu valutu. VRSTE PLAĆANJA (Kinds of paymen) Postoje dve osnovne vrste plaćanja - gotovinsko i bezgotovinsko. Gotovinska plaćanja između preduzeća skoro i da ne postoje. Stoga je domenantno

159 ✓

preko žiro-računa preduzeća. Kao vid bezgotovinskog međunarodnog plaćanja javlja se kompenzaciono i kliriško plaćanje. ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJA ((Banker's) golden rule of funding) Nepisani zakon kreditne privrede a traži da se primljeni tuđi kapital ne sme koristiti vremenski nepovoljnije nego što je dobijen, što treba shvatiti kao zahtev da kratkoročno dobijena finansijska sredstva treba da budu uložena samo kratkoročno, a dugoročni krediti da budu odobravani samo iz dugoročno primljenih sredstava. ZLATNO BILANSNO PRAVILO (Balancing golden rule) U užem smislu, predstavlja zahtev "da se vrši dugoročno sopstveno finansiranje samopostrojenja (osnovnih sredstava), a obrtna imovina samo kratkoročnim ili ukupnim tuđim kapitalom". Zlatno pravilo u širem smislu postavlja prošireni zahtev "da ne samo postrojenja (tj. osnovna sredstva), već i obrtna imovina, ukoliko je trajno vezana u preduzeću, treba da bude finansirana dugoročnim kapitalom".

160

Upravljanje inovacijama

INOVACIJA (Innovation) Generalno: proces pretvaranja mogućnosti u nove ideje i njihovo stavljanje u široku praktičnu upotrebu - uspešna primena novih ideja. Specifičan oblik promene, novine, alat preduzetnika za sticanje kompetitivne prednosti i povećanje efikasnosti obavljanja poslovnih aktivnosti i procesa. Naučna disciplina - menadžment inovacija koji se može praktično primenjivati. INOVACIJA PROCESA (Process innovation) Adopcija novih ili značajno poboljšanih metoda prozvodnje. Ovi metodi mogu obuhvatiti promene u opremi ili u organizaciji proizvodnje, ili i jedno i drugo. Ti metodi mogu biti usmereni ka proizvodnji novih ili usavršenih proizvoda, koji ne mogu biti proizvedeni u konvencionalnoj fabrici ili upotrebom konvencionalnih metoda, ili, suštinski, ka povećanju efikasnosti proizvodnje postojećih proizvoda, odnosno, sniženju troškova proizvodnje. INOVACIJA PROIZVODA (Product innovation) Razvoj novih proizvoda i usavršavanje postojećih proizvoda. Radikalne inovacije proizvoda: nameravana upotreba, karakteristike performansi, svojstva, karakteristike dizajna ili korišćenje materijala ili komponenata značajno se razlikuje u poređ|enju sa prethodno realizovanim proizvodima. Inkrementalne inovacije proizvoda - proizvod čija je performansa značajno povećana ili poboljšana. Prost proizvod može biti usavršen (u smislu poboljšanih performansi ili smanjenih troškova) kroz korišćenje komponenata ili materijala sa većim performansama, ili se kompleksan proizvod, koga čini više integrisanih tehničkih podsistema, može usavršiti parcijalnim promenama jednog od podsistema.

161

INVENCIJA (tnvention) Ideja o novom, izum, pronalazak. Razlikuje se od otkrića, koje predstavlja naučno saznanje o nečemu što objektivno postoji. Zato se invencija može posmatrati kao praktična primena otkrića u smislu tehničkih izuma i umetničkih proizvoda mašte. Predstavlja inicijalni elemenat inovacije i prvu fazu inovacionog procesa (projekta), na čijem izlazu se očekuje inovacija kao realizacija početne invencije. INTELEKTUALNA SVOJINA (Intellectual property) Posebna pravna disciplina, skup pravnih normi i generička .oznaka za skup duhovnih tvorevina u vezi sa kojima stvaraoci imaju zakonom određena ovlašćenja moralnog i imovinskog karaktera. Značajan mehanizam aproprijacije koristi od inovacije i zaštite prava inovatora, a obuhvata 1) pravo industrijske svojine: pronalazačko pravo (patentna zaštita, tehničke inovacije i know-how), pravo industrijskog dizajna, pravo znakova razlikovanja i sprečavanja nelojalne konkurencije i 2) autorsko pravo, koje se odnosi na autorska dela iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti; imovina i sredstva kojima se može trgovati (mogu se kupovati i prodavati, iznajmljivati ili rentirati) i koja su neopredmećena, neopipljiva, za razliku od fizičkih sredstava, kao što su zgrade, oprema ili zalihe. Vezuje se za kreativne aktivnosti, za komercijalnu reputaciju i good-vviH. Prava intelektualne svojine omogućavaju vlasniku tog prava privilegovan položaj koljim on može da eksploatiše ta prava i da istovremeno spreči druge koji bi eventualno ta prava mogli da ugroze. Nosioci ovog prava, dakle, mogu da održe i prisvoje (aproprišu) vrednost koja je asocirana sa njihovom intelektualnom svojinom KRIVA UČENJA (Learning curve) U proizvodnji predstavlja opadanje jediničnih troškova proizvoda sa porastom kumulativnog autputa. Učenjem se značajno smanjuju troškovi proizvodnje kod sve većeg broja proizvedenih jedinica istog proizvoda (kumulativni autput).Učenje, iskustvo, rutina u eksploataciji tehnologije stiču se tokom vremena njene eksploatacije i predstavljaju značajan faktor efikasnosti i produktivnosti određene tehnologije. Projektovanje krive učenja za novu tehnologiju u preduzeću osnova je za uspostavljanje konkurentske strategije, posebno strategije cena. Matematički se izražava obrascem: C-a-Qb, gde su Ctroškovi inputa za Q-tu jedinicu proizvedenog autputa, a-trošak prve proizvedene jedinice, Q-obim proizvodnje, b- parametar kojim se izražava brzina opadanja troškova po jedinici proizvoda sa povećanjem kumulativnog autputa, vrednost parametara a i b zavise od vrste proizvoda i od organizacije u kojoj se tehnologija eksploatiše. Kašnjenje između investiranja u tehnološku inovaciju i početka rasta produktivnosti, odlaganje pozitivnih efekata primene nove tehnologije zbog potrebe adaptacije, učenja i promena koje treba da prate svaku novu tehnologiju — u organizaciji i upravljanju, kvalifikacijama i znanju zaposlanih, u proizvodnom sistemu i sl. Bitan instrument planiranja tehnološke promene.

162

Upravljanje kvalitetom

AKREDITACIONO TELO (Accreditation body) Akreditaciono telo je poslovni sistem osnovan sa ciljem da proverava i ocenjuje kompetentnost i stalnu sposobnost sertifikacionih tela da pruže usluge sertifikacije. Akreditaciona tela, na osnovu izvršenih provera i ocene sposobnosti sertifikacionih tela da ispune zahteve odnosnih standarda i/ili kriterijuma, izdaju ili ne izdaje akreditiv za rad sertifikacionom telu. Akreditaciona tela se u osnovi formiraju na nivou države radi ocene kompetentnosti i akreditacije poslovnih sistema u oblastima: • kalibrisanja, • merenja, • testiranja, • inspekcije, • sertifikacije sistema, produkata, procesa i kadrova Međutim, osnovni razlog za postojanje akreditacionih tela i sprovođenje akreditacije je podizanje nivoa kvaliteta poslovnih sistema, a preko njih i kvaliteta produkata, radi poboljšanja njihove konkurentnosti i tržišnog položaja u svetskoj trgovinskoj razmeni. Kroz sistem akreditacije država treba da obezbedi smanjenje trgovinskih prepreka u razmeni sa drugim državama. Ove prepreke su se javljale uglavnom zbog sumnje u kvalitet proizvoda i/ili usluge koji su predmet međusobne razmene. Poslovni sistemi i fizička lica koji kroz proveru i ocenu njihove usaglašenosti iskažu potreban nivo kompetentnosti akredituju se od strane akreditacionog tela. Prethodno opisan proces naziva se procesom akreditacije. ALATI KVALITETA (Quality tools) Alati koji se koriste kao podrška upravljanju kvalitetom unutar poslovnog sistema. Najčešće se pominje sedam alata kvaliteta, i to: Paretov dijagram, dijagram uzrok- posledica, tabela za prikupljanje podataka, histogram, stratifikacija, kontrolna karta, dijagram korelacije.

163

BALANCED SCORECARD (BSC) Novi pristup strategijskom menadžmentu koji su 90-tih godina razvili Robert Kaplan (Harvard Business School) i David Norton (Balanced Scorecard Collaborative). To je menadžmet sistem (ne samo sistem merenja performansi poslovnog sistema i njegovih delova) koji omogućava poslovnom sistemu da razjasni svoju viziju i strategiju i da je efikasno sprovede. BSG ostvaruje vezu između internih procesa poslovnog sistema, i eksternih izlaza iz poslovnog sistema kroz stalno poboljšanje performansi i rezultata poslovanja. BSC daje podršku tradicionalnim finansijskim pokazateljima uspeha poslovanja kroz proaktivno vrednovanje i drugih faktora kao što su: veštine, kompetentnost i motivacija zaposlenih, informacionih tehnologija, uspeđnosti i raspoloživosti procesa, inovacije produkata, lojalnosti i odnosa sa korisnikom, državnoj regulativi ... BSC posmatra poslovni sistem kroz četiri perspektive i razvija metriku, sakuplja podatke i analizira ih u odnosu na svaku od njih. Te perspektive su: • perspektiva učenja i rasta, •

perspektiva poslovnih procesa,

•

korisnička perspektiva,

finansijska perspektiva. BSC je razvijen na pristupima menadžmentu kvalitetom i uključuje, pored ostalog, ka korisniku definisan kvalitet, kontinulana poboljšanja, uključenost zaposlenih i, primarno, na merenju i podacima zanovan menadžment. •

CILJ KVALITETA (Quality goal, Quality objective) Ono što se traži ili želi postići u vezi sa kvalitetom, Ciljevi kvaliteta se u principu zasnivaju na politici kvaliteta date organizacije. Ciljevi kvaliteta specificiraju se za odgovarajuće funkcije i nivoe organizacije. (JUS ISO 9000:2001) DOKUMENT (Document) Informacija (podatak značajan za poslovni sistem) i njen medijum na kojem se nalazi. (ISO 9000:2000) HIJERARHIJA DOKUMENTACIJE (Hierarchy of documentation) Struktura dokumentacije koja se koristi u sistemu menadžmenta kvalitetom može se opisati kroz određenu hijerarhiju. Ova struktura olakšava distribuciju, održavanje i razumevanje dokumentacije. Hijerarhija dokumentacije je i posledica potrebe da se za različite nivoe menadžmenta, pa do nivoa izvršilaca, definišu procesi sa različitim nivoima detaljnosti. Uobičajena struktura dokumentacije sistema menadžmenta kvalitetom, prema ISO TR 10013, obuhvata: • poslovnik o kvalitetu • procedure • radna uputstva • obrasce 164

r LEKSIKON POJMOVA • • •

planove kvaliteta eksterne dokumente zapise

ISO 9000 Serija međunarodnih standarda i uputstava sistema menadžmenta kvalitetom izdata 1987, godine. ISO 9000 je najpoznatiji i najšire prihvaćeni set standarda od osnivanja ISO organizacije 1947. godine. Danas se ovi standardi primenjuju u najmanje 150 zemalja širom sveta i u preko 350.000 sertifikovanih sistema upravljanja kvalitetom, nezavisno od veličine, delatnosti ili oblika vlasništva poslovnih sistema. IŠIKAVA DIJAGRAM (RIBLJA KOST) (Fishbone chart, Cause and effect diagram) Grafički prikaz oblika riblje kosti pomoću kojeg se prikazuje uticaj pojedinih potencijalnih uzroka na pojavu neusaglašenosti. Dijagram se koristi za prikupljanje ideja tipa uzrok-posledica, njihovu analizu i otkrivanja osnovnog uzroka problema. Uticaji se grupišu uobičajeno u nekoliko kategorija: mašina, čovek, materijal, alat, metoda i sl.. IZJAVA O POLITICI KVALITETA (Quality policy statement) Dokument definisan od strane menadžmenta poslovnog sistema koji specificira osnovne namere, ciljeve i obaveze poslovnog sistema u pogledu kvaliteta KOREKTIVNA MERA (Corrective action) Mera za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. Korektivna mera se preduzima da bi se sprečilo ponavljanje dešavanja, dok se preventivna mera preduzima da bi se sprečilo dešavanje (JUS ISO 9000:2001). KVALIMETRIJA (Qualimetry) Deo nauke o kvalitetu koja se bavi proučavanjem razvoja i primene metoda merenja ili ocenjivanja kvaliteta. KVALITET (Quality) Prema ISO 9000:2000, to je nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika (znači da postoje u nečemu, naročito kao trajna karakteristika) ispunjava zahteve (potrebe ili očekivanja koji su iskazani, u principu podrazumevani ili su obavezni) KVALITET PROIZVODA (Quality of qood) Predstavlja skup osobina kojima se ostvaruje kvalitet usluge, sa ciljem da se postigne kvalitet čovekovog rada i življenja.

165

OBEZBEĐENJE KVALITETA (Quality assurance) Sve planirane i sistematske aktivnosti ugrađene u poslovni sistem i prikazane kao potrebne za obezbeđenje odgovarajućeg poverenja da će entitet ispuniti zahteve za kvalitet. Deo menadžmenta kvalitetom usredsređen na obezbeđenje poverenja da su ispunjeni zahtevi kvaliteta. OSTVARENI KVALITET (KVALITET IZRADE) (Accomplished quality) Onaj kvalitet koji se upravljanjem dobija u procesu proizvodnje, a koji utvrđuje kontrola kvaliteta. PDCA (Plan-Do-Control-Action) Skup neprekidnih i sistematičnih aktivnosti koje se primenjuju za poboljšanje proizvoda i usluga. Primenu ovog ciklusa na sve faze životnog veka proizvoda ili usluge, i na procese i ukupno poslovanje unutar poslovnog sistema, kao koncept kontinualnog poboljšanja, predstavio je 1950. godine Deming, pa ovaj pristup postaje poznat i kao Demingov ciklus. Primenjen u Japanu 50-tih godina prošlog veka, aktuelan je sve do danas kao jedan od pristupa na unapređenju kvaliteta unutar poslovnog sistema. Prestavlja se u obliku kruga koji objedinjuje osnovne aktivnosti: planiranje, realizaciju, kontrolu, povratno delovanje i ponovno planiranje u narednom ciklusu čime se krug ponavlja u cilju stalnog unapređenja kvaliteta odabranog entiteta unutar poslovnog sistema. PLANIRANJE KVALITETA (Quality planning) Prema ISO 9000:2000, deo menadžmenta kvalitetom - usredsređen na uspostavljanje ciljeva kvaliteta i na utvrđivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih resursa za ispunjavanje ciljeva kvaliteta. POBOLJŠANJE KVALITETA (Quality improvement) Mere pokrenute u poslovnom sistemu za povećanje efektivnosti i efikasnosti procesa, a radi postizanja dodatne koristi za poslovni sistem i njegove korisnike. Deo menadžmenta kvalitetom, usredsređen na povećavanje sposobnosti da se ispunjavaju zahtevi kvaliteta. POTREBNI KVALITET (Necessary quality) Onaj kvalitet koji određuje korisnik, odnosno potrošač, da bi, preko određenih vrsta usluga, zadovoljio svoje potrebe. PREVENTIVNA MERA (Preventive Action) Mera za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene moguće situacije (JUS ISO 9000:2001).

166

LEKSIKON POJMOVA PRIRUČNIK (POSLOVNIK) (Quality Manual) Osnovni dokument poslovnog sistema koji opisuje dokumentacioni sistem podrške realizaciji njegovih procesa. Definiše se na nivou: • poslovnog sistema, • delova poslovnog sistema (sistem menadžmenta kvalitetom, sistem menadžmenta zaštitom životne sredine, priručnik za laboratorije i sl.), • produkata (proizvoda ili usluga) PROJEKTOVANI KVALITET (KVALITET KONSTRUKCIJE) (Design quality) Onaj kvalitet koji se definiše u konstrukciono tehnološkoj dokumentaciji. PROVERA KVALITETA (Quality audit) Sistematičan, nezavisan i dokumentovan proces za dobijanje dokaza provere (zapisi, izjave o činjenicama ili druge informacije koje su relevantne za kriterijume provere i koje se mogu verifikovati) i njegovo objektivno vrednovanje, da bi se utvrdio stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi provere (skup koji čine: politika, procedure ili zahtevi koji se koriste za poređenje). Provere se sprovode prema definisanom programu i planu provera (skup jedne ili više provera koje treba izvršiti u planiranom periodu, a koje su usmerene ka specifičnom cilju). Provere kvaliteta obavljaju proverivači, tj. kadrovi osposobljeni za plgnifanje i izvođenje provera. POLITIKA KVALITETA (Quality policy) Sveobuhvatne namere i vođenje organizacije koji se odnose na kvalitet, kako ih zvanično izražava najviše rukovodstvo. Politika kvaliteta se usklađuje sa opštom politikom organizacije i daje okvir za uspostavljanje ciljeva kvaliteta (JUS ISO 9000:2001). Politika kvaliteta je skup pravila po kojima se odlučuje i određuju akcije vezane za kvalitet proizvoda, kvalitet rada, kvalitet organizovanja, kvalitet posluživanja, kvalitet usluga i kvalitet uslova rada. POSTUPCI ZA RAD (VVorking procedures) Dokumenta koja koja definišu redosled i način odvijanja procesa, povezujući pri tome veći broj procesa unutar jednog od podsistema poslovnog sistema. PROCEDURE (Procedures) Dokumentovano propisan način delovanja i upotrebe resursa na realizaciji procesa. Pojavni oblici procedura su: tehnologije za rad, postupci za rad, uputstva za rad. SERTIFIKACIONO TELO (Certification body) Privredni subjekti, nevladine organizacije koje se bave proverom i ocenom usklađenosti predmeta provere, sa definisanim specifikacijama i kriterijumima za

167

proveru i ocenu. Poslovni sistemi koji se bave ovim poslom se u USA nazivaju Registrari ili Registraciona tela (Registrar ili Registrar body), a u Evropi Sertifikaciona tela (Certification body). Zavisno od predmeta provere, formirana su i različita sertifikaciona tela koja se, u okviru svojih područja kompetentnosti, bave proverom i ocenom: kvaliteta sistema (upravljanja kvalitetom, upravljanja zaštitom životne sredine, upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti, sigurnosti informacija ...), kvaliteta proizvoda i usluga, kvaliteta procesa. Zadatak sertifikacionog tela je da nezavisno vrednuje (proveri i oceni) stepen usaglašenosti nekog entiteta i da, shodno rezultatima ovih aktivnosti, kroz (ne)izdavanje sertifikata, javno objavi svoju odluku o njegovom statusu. Sertifikaciono telo sprovodi proces sertifikacije kao nezavisan i nepristrasan proces provere i ocene stepena ispunjenosti zahteva standarda i/ili drugih oblika specifikacije nekog entiteta i (ne)izdavanja sertifikata po tom osnovu. SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM (SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM) (Quality Management System) Prema ISO 9000:2000, sistem menadžmenta kojim se, sa stanovišta kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja. SIX SIGMA Sveobuhvatni i prilagodljiv sistem za dostizanje, održavanje i unapređenje poslovnog uspeha. Six sigma se zasniva na identifikaciji i razumevanju korisnikovih zahteva, doslednoj upotrebi činjenica i podataka, njihovoj statističkoj analizi i primeni rešenja kroz upravljanje i poboljšanje poslovnih procesa. Cilj primene six sigma sistema je da se dosegne skoro do savršenstva u ispunjavanju korisnikovih zahteva i potreba. SPIRALA KVALITETA (Spiral of quality) Obuhvata skup međusobno povezanih procesa, grafički prikazanih u obliku spirale, kroz koje se stvara kvalitet unutar poslovnog sistema. To su: istraživanje, razvoj, konstrukcija, tehnička priprema, planiranje proizvodnje, nabavka, instrumentacija, proizvodnja, kontrola procesa, kontrola kvaliteta, ispitivanje, prodaja, servis. Kroz povratne informacije na višem nivou, spirala se razvija dalje, kroz ponovni ciklus prethodbno navedenih procesa. Spiralom kvaliteta se naglašava širi značaj kvaliteta unutar poslovnog sistema i njegovih delova, kroz koje se dostiže podobnost za upotrebu nekog proizvoda ili usluge. STABILNOST PROCESA (Process Stability) Karakteristika kvaliteta procesa da stvara vrednosti izlaza u predvidljivim, očekivanim granicama. Proces koji se odvija samo pod uticajem slučajnih, a ne i sistematskih fakora, koji utiču na vrednost izlazne karakteristike kvaliteta stabilan je proces. Ovakav proces se naziva proces pod kontrolom. Stabilnost procesa prati se upotrebom kontrolnih karata.

168

LEKSIKON POJMOVA UPOTREBNI KVALITET (Usable quality) Onaj kvalitet koji se doređuje u procesu upotrebe i potrošnje pri stvaranju kvaliteta usluga kojima se zadovoljavaju potrebe čoveka. UPRAVLJANJE KVALITETOM (MENADžMENT KVALITETOM) (Qality management) Prema ISO 9000:2000, prestavlja skup koordiniranih aktivnosti za vođenje organizacije u odnosu na kvalitet i upravljanje njome u tom smislu Quality Management UPUTSTVA ZA RAD (VVork instruction) Dokumenta koja detaljno opisuju način realizacije procesa na nižim nivoima dekompozicije i na jednom radnom mestu. ZAPIS (Record) Dokument koji pokazuje objektivni dokaz sprovedene aktivnosti ili postignutih rezultata.

169

Upravljanje proizvodnjom

CIM SISTEM (Computer integrated manufacturing system) Kompjuterski integrisana proizvodnja - proizvodni sistem, koji se sastoji od podsistema: CAP (Computer Aided Planning) - planiranje podrškom računara; CAD (Computer Aided Design) - projektovanje podrškom računara; CAM (Computer Aided Manufacturing) - proizvodnja podržana računarom; CAQ (Computer Aided Quality) - kvalitet podrškom račuara. Na osnovu iskazanog možemo reći da je ovim umrežavanjem formiran kompletan informacioni sistem kompletnog proizvodnog sistema. FLEKSIBILNA PROIZVODNJA (Flexible production) Proizvodnja koja je po organizaciji, strukturi opreme i tehnologiji takva da se prilagođava promenama na tržištu i zahtevima tržišta. GRUPNA PROIZVODNJA (Group production) Proizvodnja gde su radna mesta raspoređena po grupama istih vrsta radnih mesta. Na njima se proizvod izrađuje u celini. GRUPNA TEHNOLOGIJA (Group technology) U osnovi fleksibilnih proizvodnih sistema je koncept grupne tehnologije koji, u suštini predstavlja organizaciju procesa s obzirom na karakteristike proizvoda. Grupna tehnologija polazi od grupisanja sličnih delova proizvoda u familije delova koji imaju zajedničke karakteristike: veličinu, oblik ili postupak tehnološke obrade. Prema ovim kriterijumima formiraju se proizvodne ćelije u kojima se proizvode familije delova koji se dalje sklapaju u gotov proizvod i one su fleksibilne. Budući da su ćelije sposobne da proizvode više varijanti delova iz familije, daljom kombinacijom različitih delova pri sklapanju gotovog proizvoda postiže se odgovarajuća fleksibilnost proizvodnje i povećanje proizvodnog asortimana. Primena grupne tehnologije podrazumeva dva osnovna koraka: prvo, određivanje 171

familije delova i, drugo, organizacija i raspored mašina i radnih mesta po sistemu fleksibilnih proizvodnih ćelija u kojima se mora naći oprema koja je neophodna za proizvodnju odgovarajućih delova iz familije. JUST - IN TIME (Just - In - Time) U užem smislu, vremenska sinhronizacija tokova u procesu rada. LANSIRANJE U PROIZVODNJU (Launching in production) Podrazumeva obezbeđenje materijala, alata, specijalnog alata, pomoćnog pribora i dokumentacije za nesmentani proizvodni proces. Sažeto rečeno, lansiranjem u proizvodnju označava se početak rada na transformaciji materijala u proizvod. LINIJSKA PROIZVODNJA (Line production) Proizvodnja gde su radna mesta raspoređena jedno do drugog, po pretežnom rasporedu operacija, čineći tako liniju. MATERIJALNA KARTA (Material card) Evidencija promena količine materijala na zalihama (zbog trošenja i nabavke), rezervisanje i blokiranje raspoložive zalihe materijala za planirane radne naloge i naručivanje novih količina materijala za planirane radne naloge. MRP I (Material requirements planning (MPR I)) Sistem za planiranje i kontrolu potrebnih resursa. Omogućava izračunavanje količine potrebnih materijala po vrstama i vremenu za potrebe proizvodnih preduzeća. MRP II (Manufacturing resource planning (MPR II)) Proširenje sistema MPR I za potrebe poslovnih sistema koji pružaju usluge. NORMATIV MATERIJALA (Normativ material table) Dokumetnt, koji sadrži kompletnu količinu materijala i njegov odgovarajući kvalitiet. Sa ovakvim sadržajem može se sačiniti potreban materijal za jednu seriju. POKA

172

LEKSIKON POJMOVA POVRATNICA MATERIJALA Dokument koji se koristi po završenom poslu, da bi se u skladište vratili neiskorišćeni elementi, materijal ili delovi iz kooperacije. PREVENTIVNO ODRŽAVANJE (Preventive maintenance) Održavanje opreme odgovarajućim tretiranjem, u planiranim intervalima, radi potpune eliminacije ili smanjenja mogućnosti da oprema otkaže. PROIZVODNO (OPERATIVNI) MENADŽMENT (Industrial (operational) management) Definiše tehnološke operacije, kao elemente transformacije ulaza u zahtevani izlaz (proizvod ili uslugu), koju je zahtevao kupac. Proizvodno (operativni) menadžment se odigrava u sadašnjosti, dok se strategijski menadžment odigrava u budućnosti. RADIONIČKI CRTEŽ (Working dravving) Deo tehničke dokumentacije, koji sadrži sve podatke o obliku, dimenzijama, vrsti obrade, tolerancijama, vrsti materijala, količini materijala, oznaci, konstruktoru i crtaču. Tu se crta samo jedan element proizvoda, koji nije standardan, i sadrži onoliko projekcija koliko je potrebno da se vidi, a da se pri tom na pogreši. Ovaj crtež služi za izradu tehnološkog postupka, služi za proizvodnju i tehničku kontrolu. RADNA LISTA (Working list) Dokument kojim se prenose tehnološki podaci za izvođenje operacija, podaci za dirigovanje proizvodnjom na radnom mestu, kao i evidentiranje obračunskih podataka, posle izvođenja operacija. RADNI NALOG (Working order) Dokument, koji sadrži broj za koji se vezuju sva ostala dokumenta, naziv i količinu proizvoda, elemenata, roka početka i završetka proizvodnje, kao i overu tehničke kontrole o kvalitetu izrađenog proizvoda. Za složene proizvode (sastoje se iz više od 30 elemenata), koji se proizvode na više različitih mesta, posebno se ispostavljaju radionički nalozi, koji su šifrom vezani za radni nalog. Sem kazanog, u radnom nalogu se evidentiraju vrednosti utroška rada i materijala. Knjiga radnih naloga se vodi u operativnoj pripremi, a obrađuju u proizvodnji i materijalnom knjigovodstvu. SASTAVNICA PROIZVODA (Product component list) Dokument koji sadrži sve elemente, podskolove i sklopove proizvoda, a sačinjava se na osnovu projektno-konstruktivne dokumentacije. Sadrži sledeće: • oznaku crteža i šifru, radi lakše identifikacije, • količinu elemenata za podsklop, sklop i proizvod, 173

•

specifikaciju materijala sa količinom,

•

osnovne geometriske dimenzije i karakteristike svakog elementa,

• neke specifičnosti podsklopova, sklopova i proizvoda. Sastavnica je jedan od osnovnih dokumenata za pripremanje proizvodnje. Sadrži celokupnu strukturu proizvoda i redosled montaže. Pomoču nje se može izračunati potrebna količina materijala, gotove robe, elemenata, podsklopova, sklopova i delova iz kooperacije, za jedan ili više proizvoda, vršiti planiranje montaže.

UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM (Maintenance management) Utvrđivanje šta će se, kada i gde održavati. Praćenje kako se odvija održavanje uz upoređenje sa planovima. Cilj upravljanja održavanjem je uočavanje i brzo organi- zovanje otklanjanja poremećaja u proizvodnji, brzo sprovođenje potrebnih promena itd. Osnovne opcione veličine su: obim, kvalitet, rok, troškovi. ZNAČKA MATERIJALA Dokument, koji služi za identifikaciju materijala radnog predmeta u toku obrade, kreće se sa radnim predmetom.

174

Upravljanje tehnološkim razvojem

IZBOR TEHNOLOGIJE (Choice of technology) Kompleksan proces odlučivanja, koji podrazumeva analizu brojnih relevantnih faktora i parametara. Izbor nove tehnologije se ostvaruje na osnovu analize: 1.) karakteristika postojeće tehnologije preduzeća na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja tehnološkog nivoa postojeće tehnologije; 2.) planiranih ciljeva i zadataka koje nova tehnologija treba da ispuni u okviru ciljeva razvoja poslovanja, i 3.) odgovarajuće ponude tehnologija, ocene i vrednovanja po svim relevantnim faktorima tehnologije koja bi potencijalno mogla da bude iskorišćena u konkretnoj organizaciji. Tehnologiju treba svestrano ocenjivati kako bi se što veći broj relevantnih faktora uključio u analizu, jer je izbor konkretne tehnologije i buduća uspešna eksploatacija jedno od opredeljujućih faktora konkurentnosti i ukupne profitabilnosti preduzeća. MENADŽMENT OPERACIJA (Operations management) Oblast menadžmenta koja otkriva zakonitosti, principe i modele funkcionisanja organizacije u cilju stalnog unapređivanja njenih performansi, polazeći od osnovnih operacija koje učestvuju u stvaranju nove vrednosti, izražene kroz proizvode/usluge. Ostvaruje se kompleksnim aktivnostima predviđanja, planiranja, usmeravanja, koordinacije i kontrole operacija u lancu stvaranja nove vrednosti u organizaciji. Objedinjuje strateško i operativno upravljanje kojim se odabire program proizvoda i usluga koji će zadovoljiti potrebe kupaca, i obezbeđuje efikasno sprovođenje programa, sve do prodaje proizvoda/usluga na tržištu. ODRŽIVI RAZVOJ (Sustained development) Paradigma kompromisnih težnji da se uravnoteže zahtevi i uticaji mnoštva faktora tehnološkog razvoja informacionog društva. Izrazita je potreba da se smanji jaz između tehnologije i organizacije kao okvira za smišljenu, svrsishodnu primenu tehnologije u korist čoveka i u skladu sa njegovim potrebama i ciljevima, 175 ''I

nastanka, razvoja i primene novih tehnologija, što utiče na usporavanje stope tehnoloških promena, i 2) akceleracija stope organizacionih i društvenih promena, kao okvira za osmišljenu i korisnu primenu novih tehnologija. PATTERN METOD (Pattern method) Tipični predstavnik normativne grupe metoda tehnološkog predviđanja. Normativni metodi su komplementarni eksploratornim metodima tehnološkog predviđanja i u praksi se zajedno koriste. Pattern je engleski pojam i znači pomoć planiranju kroz tehničku procenu brojeva značajnosti. Metod stabla značajnosti u osnovi Pattern metoda tehnološkog predviđanja vezuje se za metod stabla odlučivanja, razvijenog u oblasti teorije odlučivanja. Stablo značajnosti se razvija da bi se ocenila poželjnost ciljeva u budućnosti, kao i da bi se odredila ona strateška tehnološka područja koja je potrebno razvijati da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Na taj način se određuju i prioriteti u odnosu na moguće pravce tehnološkog razvoja u budućnosti. Ovaj metod je prvi put primenila kompanija Honeywell u vojnim, vazduhoplovnim i medicinskim istraživanjima. Krajnji cilj primene Pattern metoda je da pomogne planerima u identifikovanju dugoročnih pravaca razvoja, koji će doprineti ostvarivanju postavljenih ciljeva. POKAZATELJI TEHNOLOŠKOG PROGRESA (Technological progress indicators) Na nivou preduzeća predstavljaju meru tehnološkog progresa pojedinih komponenti tehnologije: opreme, proizvoda, materijala, energije, istraživanja i razvoja, investicija, zaštite okoline, kadrova, organizacije i upravljanja. Pokazatelji su kvantitativne i kvalitativne prirode i izražavaju tehnološki progres globalno i parcijalno, a mogu biti ekonomsko-finansijski, tehnološki, organizacioni. Analiza tehnološkog niova i napretka u preduzeću ostvaruje se komparativnom metodom: poređenjem ostvarenih pokazatelja u više sukcesivnih perioda u prošlosti za jedno preduzeće, poređenjem sa prosečnim vrednostima tog pokazatelja za privredu u celini, pripadnu privrednu granu, grupaciju, ili poređenjem sa odgovarajućim vrednostima tog pokazatelja ostvarenog u najuspešnijim preduzećima pripadne delatnosti i sa vrednostima pokazatelja ostvarenim u preduzećima razvijenih zemalja. PROIZVODI (Products) Predstavljaju izlaz tehnološkog sistema i određeni su količinom, kvalitetom, cenom i vremenom. Karakteristike proizvoda zavise od karakteristika ulaza u tehnološki sistem: količine, kvaliteta, cene i vremena ulaznih elemenata tehnološkog sistema, od karakteristika samih tehnoloških procesa, kao i od tržišnih uslova. Upravljanje tehnologijom u preduzeću obezbeđuje strateški izbor i dinamiku promena tehnološke osnove koja će obezbediti tržišni uspeh, a operativno, obezbeđuje efikasnost u primeni tehnologije, ostvarujući optimalne odnose ulaza i izlaza tehnološkog sistema, kao i efikasnost u odvijanju tehnoloških operacija

176

LEKSIKON POJMOVA STOPA TEHNOLOŠKOG PROGRESA (Rate of technological progress) Agregatni kvantitativni izraz ostvarenog tehnološkog napretka u određenom periodu. Određuje se primenom modela Kob-Daglasove proizvodne funkcije, koji je prvobitno nastao i primenjen je za sagledavanje tehnološkog progresa na makro- nivou. Model je dalje prilagođen za primenu na nivou preduzeća i uvedeno je niz pretpostavki i ograničenja za njegovu primenu na mikro-nivou. Kob-Daglasova proizvodna funkcija uspostavlja relaciju između proizvodnje (Q), rada kao proizvodnog faktora (L), kapitala kao proizvodnog faktora (K), faktora rasta proizvodnje uslovljenog tehnološkim progresom (A), elasticiteta obima proizvodnje prema proizvodnim faktorima rada i kapitala (L,B). Izraz za izračunavanje stope tehnološkog progresa je: m = d Q/Q - B dK/K - L dUL, gde je m oznaka za stopu tehnološkog progresa, a đoznačava diferencijal. TEHNOLOGIJA (Technology) Obuhvata napore i odnos čoveka prema prirodi i društvu, u cilju zadovoljenja njegovih potreba. Etimološki potiče od grčkih reči tehne koja znači veštinu, umeće ili znanje da se posao uradi i logos, koja znači nauka. Tehnologija obuhvata najpogodnije instrumente, metode i sredstva kojima čovek prilagođava prirodu i društvo svojim potrebama, i rezultat je kreativnosti i delovanja Ijudi u prirodnom i društvenom okruženju. Obuhvata skup tehnika i metoda koji proširuju mogućnost Ijudskog delovanja na prirodu i pomažu njegovom upravljanju društvenim procesima, a rezultat su naučnih rešenja. Tehnologija se javlja u svim svrsishodnim aktivnostima Ijudi okrenutim stvaranju nove vrednosti, bilo da je reč o materijalnoj proizvodnji ili van nje. Tehnologije se nalaze u osnovi proizvodnje materijalnih dobara ili pružanja usluga. U preduzeću se tehnologija javlja u tri ključne oblasti: tehnologija proizvoda, tehnologija procesa i informaciona tehnologija. Ključne komponente su: oprema, materijal, energija, Ijudi odgovarajućih sposobnosti i kvalifikacija, organizacija, upravljanje, tehnološki know-how, građevinski objekti, zaštita čovekove radne i životne sredine, proizvodi i usluge. TEHNOLOŠKI PROCES (Technological process) Deo tehnološkog sistema u kome se obavlja transformacija, pretvaranje ulaza sistema u željeni izlaz, i stvara nova vrednost. Predstavlja povezivanje tehnoloških operacija radi pretvaranja nižih u više upotrebne vrednosti, uz svrsishodno delovanje čoveka. Među opšte tehnološke procese ubrajaju se: tehnološki procesi pripreme sirovina, tehnološki procesi hemijske prerade, tehnološki procesi fizičke obrade i tehnološki procesi završne obrade. U tehnološkim procesima se odvijaju sledeće osnovne aktivnosti: operacija, transport, čekanje, kontrola, skladištenje. TRANSFER TEHNOLOGIJE (Technology transfer) Prenošenje rezultata istraživanja i razvoja na radne operacije, ubrzavanje primene rezultata istraživanja u praksi, prenos nauke i tehnologije svakom 177

korisniku što je moguće ranije i razumljivije, prenos i usaglašavanje rešenja, u obliku postojeće nauke i tehničkog znanja, sa problemima u praksi. Transfer tehnologije se još naziva procesom od četiri 'l', što bi značilo : Ideja - Invencija Inovacija - Imitacija (difuzija). Razlikuju se vertikalni i horizontalni transfer tehnologije. Vertikalni obuhvata aktivnosti vezane za naučnoistraživački rad - od fundamentalnih, primenjenih, razvojnih istraživanja, sve do pojave inovacija i primene u praksi. Horizontalni transfer tehnologije znači prenos tehnološkog znanja - opredmećenog i neopredmećenog - u bilo kojoj od faza vertikalnog transfera tehnologije, na nova područja čovekove aktivnosti, u nove geografske prostore, u druge organizacije, gde mogu da nađu korisnu primenu. U praksi je teško razdvojiti dva oblika transfera tehnologije, jer nijedan oblik nije moguć bez postojanja onog drugog - međusobno su isprepleteni i zajednički deluju kao faktor tehnološkog napretka. UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM (Technology management) U organizaciji obuhvata upravljanje dinamikom tehnologije, inovacijama (inovacionim procesima) i upravljanje konkretnim tehnološkim sistemima, procesima i operacijama kao izrazom implementirane tehnologije. Upravljanje dinamikom tehnologije i inovacijama obuhvata horizontalni i vertkalni transfer tehnologije, objedinjujući aktivnosti istraživanja i razvoja i nabavke gotovih tehnologija, u naporu da se neprekidnim tehnološkim napretkom preduzeća obezbede konkurentska pednost i poslovni uspeh. Upravljanje tehnološkim sistemima, procesima i operacijama podrazumeva upravljanje postojećom tehnologijom koja je primenjena u preduzeću. Upravljanje tehnologijom je strateško i operativno. Strateško upravljanje tehnologijom se bavi efektivnošću tehnologije i, oslanjajući se primarno na ključne eksterne faktore poslovanja, opredeljuje dinamiku promena tehnologije i karakter, stepen, brzinu i pravovremenost uvođenja tehnoloških inovacija. Operativno upravljanje tehnologijom kao primarni cilj postavlja efikasnost tehnologije koja je u primeni i, uz oslonac primarno na interne informacije, operativni menadžment tehnologije se bavi pitanjima ostvarenja tehnoloških sistema, uz optimalni odnos ulaza i izlaza, što bliže karakteristikama projektovane tehnologije. UPRAVLJANJE TEHNOLOŠKIM RA2VOJEM (Managing technological development) Sistematska aktivnost upravljanja vertikalnim i horizontalnim transferom tehnologije, a naglasak je na uspostavljanju ciljeva, predviđanju uslova pod kojima će se ciljevi ostvariti, praćenju realizacije ciljeva u budućnosti i usmeravanju svih aktivnosti ka njihovom ispunjenju. Pri tome postoji povezanost i usklađenost ciljeva na različitim nivoima, i to u smislu ostvarivanja odgovarajuće hijerahije medu njima. Upravljanje tehnološkim razvojem se ostvaruje uspostavljanjem odgovarajuće upravljačke hijerarhijske strukture koja vodi računa o različitim kriterijumima i aspektima značajnim za uspostavljanje ovakve vrste odnosa. Na nivou preduzećaj upravljanje tehnološkim razvojem je deo strateškog upravljanja tehnologijom, Štrateško upravljanje tehnologijom 178

LEKSIKON POJMOVA upravljanje svim dinamičkim komponentama promene tehnologije, koji će dovesti do postizanja planiranih i željenih ciljeva tehnološkog i razvoja poslovanja u budućnosti. Ciljevi se odnose, pre svega, na postizanje željenog stanja tehnološkog nivoa i napretka u budućnosti. Osnovni ciljevi tehnološkog razvoja su društveno-organizacione, ekonomsko-finansijske i tehnološke prirode. Različiti kvantitativni i kvalitativni modeli omogućavaju praćenje realnog stanja tehnološkog nivoa i napretka i ispunjenost ciljeva, što je osnova efikasnog upravljanja tehnološkim razvojem. USLUGA (Service) Izlaz tehnološkog sistema koji predstavlja rezultat transformacije ulaznih elemenata i, kao «čista» usluga predstavlja neopredmećeni produkt koji se ne može skladištiti, već se «troši» čim se proizvede. Klasifikuju se s obzirom na «opipljivost» ili «opredmećenost», zavisno od toga u kojoj je meri u pružanju usluge prisutna i prodaja odgovarajućih materijalnih dobara. Kao niski stepen opipljive usluge smatra se usluga finansijske prirode u bankama, obrazovanje u školama. usluge pravne prirode ili zabava. Visok stepen opipljivosti, ili manje «čisti» oblik usluge, sreće se kod, na primer, ugostiteljskih usluga, prodaje u trgovini, supermarketima i

Upravljanje troškovima

AMORTIZACIJA (Depreciation) Proces rabaćenja i realnog trošenja sredstava za rad do kojeg nužno dolazi usled njihove upotrebe tokom proizvodnje. Reč je o fizičkom obezvređivanju, materijalnom habanju i amortizovanju mašinskih postrojenja, alata, fabričkih zgrada, poslovnih prostorija i ostalih osnovnih sredstava. Predmet amortizacije može biti svako osnovno sredstvo osim zemljišta. Trošenje osnovnih (fiksnih) sredstava ostvaruje se u svakom pojedinačno uzetom proizvodnom procesu, tako da se za odgovarajući iznos vrednosti, zavisno od brzine savlađivanja faze proizvodnje i vremena prometa, smanjuje početna vrednost sredstava za rad. Pored fizičkog trošenja i sukcesivnog habanja osnovnih sredstava, postoji i njihovo ekonomsko (moralno) rabaćenje. Zapravo, pojava ekonomski efikasnijih i proizvodno rentabilnijih sredstava isključuje iz procesa rada brojne oblike oruđa za rad, iako fizički ona još nisu dotrajala. Ona su ekonomski obezvređena, proizvodno su zastarela i tehnički prevaziđena, a to znači, vodeći računa o merilima produktivnosti rada, i ekonomski potpuno amortizovana. Posmatrano računovodstveno, amortizacija je trošak koji se odnosi na smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava. Osnovica za amortizaciju je nabavna vrednost osnovnog sredstva. Amortizacione stope su različite za pojedine vrste osnovnih sredstava, zavisno od veka njihovog trajanja. Vek upotrebe većine osnovnih sredstava treba razmotriti pri izradi godišnjih računovodstvenih iskaza i korigovati amortizacione stope za tekući i buduće periode, ukoliko se očekuju znatne promene. CENA KOŠTANJA (Cost price) Novčani izraz troškova proizvodnje. U slučajevima u kojima proizvođač nema nikakvih obaveza direktno uslovljenih elementima proizvodnje, cena koštanja je identična troškovima reprodukcije. Ona je tada jednaka zbiru troškova materijala, troškova sredstava i troškova rada. Cena koštanja se smatra jednim od najznačajnijih pokazatelja u poslovanju. Ona obeležava granicu rentabilnosti na proizvodnji jednog proizvoda ili celokupne proizvodnje. Sintetizujući sve troškove, cena koštanja predstavlja tačku ispod koje prodajna cena ne bi trebalo da se spušta, jer ispod te tačke nastaje faza gubitka. U suprotnom, kada je vrednost realizovanih proizvoda veća od cene koštanja može se govoriti o rentabilnom poslovanju preduzeća.

181

DEGRESIJA TROŠKOVA (Degression of costs) Relativno sporija promena troškova u odnosu na promene obima proizvodnje. Raspon obima proizvodnje u kojem troškovi proizvodnje u ukupnoj visini rastu sporije u odnosu na porast obima proizvodnje, naziva se degresijom troškova. U ovoj zoni se povećavaju ukupni troškovi, ali se povećanje odvija po opadajućoj stopi. Degresija troškova je posledica karakteristike dinamike relativno fiksnih troškova. Tada je koeficijent reagibilnosti relativno fiksnih troškova manji od 1. Degresija relativno fiksnih troškova prisutna je samo do određene gornje granice obima poslovanja, a zatim postepeno prelazi u progresiju relativno fiksnih troškova. DINAMIKA TROŠKOVA (Cost dynamics) Predstavlja karakter promenljivosti troškova u nizu uzastopnih perioda. Sa promenom obima poslovanja menjaju se i troškovi. Između te dve dinamike obima poslovanja i troškova, postoji određena korelaciona zakonitost. Ona se koristi za odabiranje optimalnog obima poslovanja, planiranje i minimiziranje troškova po jedinici prihoda. Međuzavisnost dinamike troškova i obima poslovanja izražava se koeficijentima reagibilnosti troškova. Ti koeficijenti se dobijaju deljenjem koeficijenata dinamike troškova i koeficijenata obima poslovanja. PLANSKI TROŠKOVI (Planed costs) Planirani troškovi za određeni period, najčešće za godinu dana. Kao osnova za utvrđivanje tih troškova često se primenjuje suma stvarnih troškova minulih perioda, a isto tako i predviđanja o kretanju troškova u periodu na koji se oni odnose. PROPORCIONALNI TROŠKOVI (Proportional costs) Varijabilni troškovi koji se u masi menjaju srazmerno promeni obima poslovanja. Međutim, po jedinici fizičkog obima rada oni ostaju nepromenjeni u dinamici sukcesivnih perioda. U ovu grupu troškova ubrajaju se troškovi materijala za izradu, troškovi pogonske energije, utrošci radne snage radnika zaposlenih u tehnološkoj operativi i drugo. Koeficijent reagibilnosti proporcionalnih troškova iznosi 1. RABAT (Discount) Razne vrste prodajnih popusta, finansijskih i materijalnih stimulacija, kojima se kupci stimulišu i podstiču da kupuju proizvode i usluge kod određenog preduzeća. Najčešći oblici ovih popusta i stimulacija su: kasa-skonto, količinski rabat, sezonski rabat i funkcionalni rabat. U sistemu rabata prodajnu cenu svojih proizvoda formira proizvođač, s tim što od ove priznaje određeni fiksni iznos ili procenat za pokriće troškova i formiranje akumulacije trgovine. Ključni atribut rabata u formiranju prodajne cene predstavlja obavezu trgovine da se pridržava 182

LEKSIKON POJMOVA proizvođač. Na taj način se sprečavaju špekulacije na račun proizvođača, a i potrošači se štite, jer istu robu mogu svuda dobiti po istoj ceni. REMANENTNOST TROŠKOVA (Cost remainance) Zaostajanje promena troškova pri prelasku iz više u nižu zonu obimau odnosu na promene koje su nastajale u ranijim prelascima iz niže u višu zonu obima poslovanja. Ova pojava je karakteristična za dinamiku relativno fiksnih troškova i uslovljava usporenije smanjenje relativno fiksnih troškova, u odnosu na smanjenje obima poslovanja. Pojava je posledica težnje da se, i pri smanjenju obima poslovanja, zadrži manje uspostavljeni nivo operativnih troškova. STANDARDNI TROŠKOVI (Standard costs) Troškovi koji bi u narednom periodu, u određenim uslovima, trebalo da budu ostvareni uz pretpostavku racionalnog korišćenja sredstava i rada. Oni predstavljaju troškove utvrđene unapred, na bazi naučnih metoda. TROŠKOVI PO MESTIMA (Costs by places) Razvrstavanje troškova po sektorima, pogonima, odeljenjima, ekonomskim jedinicama i sl., naziva se podela troškova po mestu nastajanja. TROŠKOVI PO NOSIOCIMA ("Cosfs by carries) Razvrstavanje troškova po proizvodima i uslugama, naziva se podela troškova po nosiocima. TROŠKOVI ZALIHA (lnventory costs) Značajan faktor materijalnog i finansijskog poslovanja. Sa aspekta troškova, zalihama je neophodno upravljati, da bi se odredila količina takozvanih “ekonomskih zaliha”, koje mogu biti previsoke i preniske. Previsoke zalihe povlače veće troškove za kamate, manipulisanje, angažovanje prostora, osiguranje itd. U obratnom slučaju kada su zalihe preniske, ili nedovoljne, preduzeću se suprotstavlja problem obezbeđivanja kontinuiteta u poslovanju. Obično se razmatraju tri grupe troškova zaliha: troškovi nabavke, troškovi držanja zaliha, troškovi usled nedostatka zaliha. UKALKULISANI TROŠKOVI (Included costs, already calculated costs) Troškovi dobijaju karakter ukalkulisanih odmah nakon njihovog nastajanja odnosno evidentiranja u knjigovodstvu preduzeća. Suma ukalkulisanih troškova ukazuje koliko je ukupno nastalo troškova u određenom periodu po različitim osnovama.

1

UKUPNI TROŠKOVI (Total costs) Apsolutna veličina određenog oblika troškova, odnosno apsolutna veličina svih vrsta troškova uzetih u celini. Mogu se razlikovati ukupni fiksni, ukupni varijabilni i ukupni troškovi (ukupni varijabilni i ukupni fiksni troškovi zajedno).

184

INDEKS AKCEPTNI KREDIT AKCIJA AKCIJSKI KAPITAL AKCIONARSKO DRUŠTVO AKREDITACIONO TELO AKREDITIV AKTIVA AKVIZICIJA ALATI KVALITETA ALGORITAM ALGORITAM ZAKUUČIVANJA AMORTIZACIJA ANALITIČKI HIJERARHUSKI PROCES ANALITIČKO KNJIGOVODSTVO ANALIZA GEPA ANALIZA OKRUŽENJA ANALIZA POSLA ANALIZA PROJEKTA ANALIZA OSETUIVOSTI ANUITET APSENTIZAM APSENTIZAM RADNIKA ARITMETIČKA SREDINA AUKCIJSKO TRŽIŠTE AVALNI ILI KAUCIONI KREDIT AVANS B2B B2C BALANCED SCORECARD (BSC) BARTER BAZA MODELA BAZA ZNANJA (Ekspertni sistemi) BERZA BERZANSKE KRIZE BERZANSKI INDEKSI BERZANSKI IZVEŠTAJI BERZANSKI NALOG BERZANSKI POSREDNICI BIHEJVIORISTIČKA TEORUA BILANS BILANS SANIRANJA BILANS STANJA

BONI TET BRO KERI BRU TO DOBI T BUDŽETI ODREĐENI POLITIKOM PREDUZEČA BUDŽETIRANJE OD NULE CARINSKA UNIJA CELOBROJNO PROGRAMIRANJE CENA CENA KOŠTANJA CENTRALIZACIJA CENTRALNA GRANIČNA TEOREMA CENTRALNI MOMENAT CENTRI KONTROLE CESIJA CIU KVALITETA CIUNI AUDITORIJUM CIUNO TRŽIŠTE CIM SISTEM CMS CRM (Customer Relatioship Management) CSS CVP ANALIZA ČINIOCI MOTIVACIJE ČLANOVI BERZE DAMPING DECENTRALIZACUA DEFLACUA DEGRESIJA TROŠKOVA DELEGIRANJE DELFI METOD DEVALVACIJA DEVIZA DEVIZNI SISTEM DEVIZNO TRŽIŠTE DIFERENCIRANI PROIZVOD DIGITALNA BIBLIOTEKA DILEMA ZATVORENIK DILERI DILERSKO TRŽIŠTE DIMENZIJE ORGANIZACIONE STRUKTURE DINAMIKA TROŠKOVA DIREKTAN MARKETING DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI DISKONTINUALNE ORGANIZACIONE 185

DIVIDENDA DIVIZIONI TIP ORGANIZACIJE DOKUMENT DOKUMENTARNI AKREDITIV DOKUMENTARNI ROBNI AKREDITIV DORADA DRUŠTVENA OCENA INVESTICIJE DUGOROČNIIZVORI EFIKASNOST E-GOVERNMENT (E-UPRAVA) EKONOMIČNOST EKONOMUA (VREDNOST) INFORMACIJE EKONOMUA OBIMA EKONOMSKA ANALIZA EKONOMSKA PROPAGANDA EKONOMSKA UNUA EKONOMSKI PUBLICITET EKSPERIMENT EKSPERTSKI SISTEM EKSTERNI ODNOSI S JAVNOŠĆU EKSTERNO PRI8AVUANJE ELEKTRONSKA TRGOVINA (ETRGOVINA) ELEKTRONSKI POTPIS ELEKTRONSKO POSLOVANJE E-MARKETING EMISIONA BANKA EMITENTI E-OBRAZOVANJE ESKONTOVANJE ETALON (PRIMARNI, SEKUNDARNI, RADNI) FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDŽA FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDŽA FAKTORI POLITIKE CENA FIKSNI TROŠKOVI RNANSUSKA ANALIZA FINANSUSKA BERZA FINANSIJSKA KONSTRUKCUA FINANSUSKA KONTROLA FINANSUSKA STABILNOST FINANSUSKI INFORMACIONI SISTEM FINANSUSKI INSTRUMENTI FINANSUSKI POSREDNICI FINANSUSKI RIZIK FINANSUSKO KNJIGOVODSTVO FINANSUSKO PLANIRANJE FINANSUSKO RAČUNOVODSTVO FINANSIJSKO TRŽIŠTE FINANSIRANJE FIZIBILITI STUDIJA FJUČERSI 186

FRANSIZING FUNKCIJA FUNKCIONALNI RUKOVODILAC GENERALNI PROJEKAT ORGANIZACIJE GLAVNA KNJIGA GLOBALIZACIJA POSLOVANJA GLOBALNA KORPORACUA GLOBALNI MARKETING GLOBALNO POSLOVNO UMREŽAVANJE GODIŠNI ZAVRŠNI BILANS GRANIČNI METOD GRANIČNI TROŠAK GRUPNA PROIZVODNJA GRUPNA TEHNOLOGIJA GRUPNO ODLUČIVANJE (GO) HARTIJE OD VREDNOSTI HEDŽING HEURISTIKA HUERARHUA CIUEVA HUERARHUA DOKUMENTACUE HIJERARHUA POTREBA HIPOTEKARNI KREDIT HIPOTEZA HOLDING IGRA NULTE SUME IMITATIVNI IR INDEKS KONJUKTURE INDIKATORI EFIKASNOSTI POSLOVANJA INDOSIRANJE INDUSTRUSKI PARK INFORMACIJA INFORMACIONI SISTEM UUDSKIH RESURSA INICIJALNA JAVNA PONUDA - IPO INKREMENTALNE PROMENE (Organizacija) INKUBATOR INOVACIJA INOVACIJA PROCESA INOVACUA PROIZVODA INOVATIVNI TIP ORGANIZACIJE INPUT-OUTPUT ANALIZA INSTRUMENTI MARKETING MIKSA INSTRUMENTI PLAĆANJA INTEGRACIJA INTEGRALNA KONTROLA KVALITETA PROIZVODA INTEGRISANA MARKETINŠKA KOMUNIKACIJA INTELEKTUALNA SVOJINA INTERNA STOPA RENTABILNOSTI INTERNET INTERNI ODNOSI S JAVNOŠĆU INTERPRETER INTERVAL POVERENJA INTRANET INVENCIJA INVESTICUA

LEKSIKON POJMOVA INVESTICIONE BANKE INVESTICIONI FONDOVI INVESTICIONI PROGRAM INVESTICIONI PROJEKTI INŽENJER ZNANJA (Veštačka iteligencija) ISO 9000 ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ (IR) IŠIKAVA DIJAGRAM (RIBUA KOST) IZBOR TEHNOLOGUE IZJAVA O POLITICI KVALITETA IZVORI MOĆI LIDERA JAVA VIRTUALANA MAŠINA JAVNO PREDUZEĆE JEDINSTVENI JEZIK MODELIRANJA JEDNOKRATNI I REVOLVING AKREDITIVI JUST-IN-TIME KADROVANJE KADROVI KADROVSKA POLITIKA KADROVSKA SLUŽBA KADROVSKI MENADŽMENT KAPITAL KAPITALNI DOBITAK KAPITALNI GUBITAK KARAKTERISTIKA KVALITETA KASTOMIZIRANI PROIZVODI KLASA KLIJENT-SERVER ARHITEKTURA KNJIGOVODSTVENI BILANS KOEFICIJENT DETERMINACIJE KOEFICUENT FINANSIJSKE STABILNOSTI KOEFICIJENT KORELACIJE KOEFICIJENT OBRTA KOLEKTIVNI UGOVOR Komercijalizacija proizvoda KOMISIJA ZA HARTUE OD VREDNOSTI KOMPAJLER KOMPLEMENTARNI PROIZVOD KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJI KONFLIKTI KONKURENTNOST KONSOLIDOVANI BILANS KONTIGENCIJSKI PRISTUP UPRAVUANJU KONTIGENT - KVOTA KONTINGENTNO PLANIRANJE

KOREKTIVNA MERA KORISNIČKI INTERFEJS KORPORACIJA KORPORATIVNA STRATEGUA KORPORATIVNI IDENTITET KORPORATIVNI IMIDŽ KORPORATIVNI ODNOSI S JAVNOŠĆU KORPORATIVNI PUBLICITET KOVARUANSA KREDIT KREDITNI BILANS KRIVA UČENJA KRIZNI MENADŽMENT KUPOVNA MOĆ KVALIMETRIJA KVALITET KVALITET PROIZVODA LANAC VREDNOSTI (Organizacija) LANSIRANJE U PROIZVODNJU LICENCE LIČNA PRODAJA LIDERSTVO LIKVIDACIJA LIKVIDACIONI BILANS LIKVIDNOST LINEARNO PROGRAMIRANJE LINEARNO PROGRAMIRANJE LINIJSKA PROIZVODNJA LINIJSKI TIP ORGANIZACIJE LINIJSKO-FUNKCIONALNI TIP ORGANIZACIJE LINIJSKO-ŠTAPSKI TIP ORGANIZACIJE LISTING LITLOVA FORMULA LIZING LOBIRANJE LOMBARDNI KREDIT MALA PRIVREDA MALO I SREDNJE PREDUZEĆE (MSP) MALO PREDUZEĆE MARGINALNI TROŠKOVI MARKETING MARKETING FILOZOFUA MARKETING FUNKCIJA MARKETING INFORMACIONI SISTEM MARKETINŠKA KOMUNIKACUA MARKETINŠKA KONTROLA MARKETINŠKA STRATEGIJA MARKETINŠKA STRATEGIJA DISKONTNIH CENA MARKETINŠKA STRATEGIJA UVOĐENJA NOVOG PROIZVODA NA TRŽIŠTE MARKETINŠKA TAKTIKA MARKETINŠKI PLAN MARKETINŠKO ISTRAŽIVANJE MARKET-PULL MODEL MARŽA SIGURNOSTI

187

MASOVNA KOMUNIKACUA MATEMATIČKI MODEL OPTIMIZACIJE MATERIJALNA KARTA MATIČNI BROJ MATRIČNI TIP ORGANIZACIJE MEDIJANA MENADŽERSKA REŠETKA MENADŽMENT OPERACIJA MENADŽMENT ORGANIZACIONIH PROMENA MENADŽMENT ZNANJA MENICA MERČENDAJZING MERDŽER MERILO MERNA JEDINICA MERNE BAZE MEŠOVITA BERZA METOD "TROŠKOVI PLUS" METOD MAKSIMALNE VERODOSTOJNOSTI METOD NAJMANJIH KVADRATA METODA KRITIČNOG PUTA METODA STRUKTURIRANJA PROJEKTA -WBS METODE TRGOVANJA NA BERZI METODOLOGIJA METODOLOGIJA SOFTVERSKOG INŽENJERSTVA METROLOGIJA MIKS PROIZVODA/USLUGA MIKS PROMOCIJE MISIJA KOMPANUE MISIJA MSP-A MISIJA PREDUZEČA MOBILNA TRGOVINA (MTRGOVINA) MOBILNO POSLOVANJE MOČ TESTA MODEL PRODAVCA NOVINA MODEU PONAŠANJA POTROŠAČA MODELOVANJE POSLOVNIH PROCESA MODIFIKACIJA KANALA DISTRIBUCIJE MODUS MOTIVACIJA MOTIVACIONI CIKLUS MREŽNA EKSTERNALNOST MREŽNE ORGANIZACIJE MRP I MRPII MULTINACIONALNA KOMPANIJA NABAVNA CENA NAČUi OSNIVANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA NAREDBA NELINEARNO PROGRAMIRANJE 188

NEUSAGLASENOST NEUTRALNI NIVO KVALITETA NIVO ZNAČAJNOSTI NORMALNA RASPODELA NORMATIV MATERDALA NULTI DEFEKT OBEZBEĐENJE KVALITETA OBIČAN MOMENAT OBJEKAT OBJEKTNO-ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE OBRTNA SREDSTVA OBVEZNICA OCENJIVANJE OČEKIVANA VREDNOST ODNOSI SA MEDIJIMA ODRŽAVANJE SOFTVERA ODRŽIVI RAZVOJ OGRANIČENA KONKURENCIJA OLIGOPOL OUGOPSON OPCIJE OPERACIONA ISTRAŽIVANJA OPIS RADNOG MESTA OPORTUNITETNI TROŠAK OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA OPTIMALNO REŠENJE OPTIMIZACIJA ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA ORGANIZACIJA ORGANIZACIJA PROJEKTA ORGANIZACIONA KULTURA ORGANIZACIONA STRUKTURA ORGANIZACIONA ŠEMA ORGANIZACIONA TRANSFORMACIJA ORGANIZACIONI RAZVOJ OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA OSNOVNA ISTRAŽIVANJA OSNOVNA SREDSTVA OSTVARENI KVALITET (KVALITET IZRADE) PANEL METODA PARAMETAR PARAMETARSKA METODA PARAMETARSKE HIPOTEZE PASIVA PATTERN METOD PDCA PENETRACUA TRŽIŠTA PENZIONI FONDOVI PERT-COST PLAN PLAN KONTROLE KVALITETA PLAN NOVČANIH TOKOVA PLANIRANJE PLANIRANJE KVALITETA PLANIRANJE MEĐUNARODNIH POSLOVNIH AKTIVNOSTI

1 LEKSIKON POJMOVA PLANIRANJE RESURSA PLANIRANJE TROŠKOVA PROJEKTA PLANIRANJE VREMENA REALIZACUE PROJEKTA PLANOVI PRIJEMA PLANSKI TROŠKOVI PLATFORMSKI PROIZVODI PLATNI BILANS POBOUŠANJE KVALITETA PODACI PODELA RADA POKA YOKE POKAZATEUI TEHNOLOŠKOG PROGRESA POUMORFIZAM POLITIKA KVALITETA PORESKI (FISKALNI) BILANS PORTAL PORTEROV MODEL ANALIZE KONKURENTSKIH SILA PORTFOLIO HARTIJA OD VREDNOSTI PORTFOLIO PROIZVODA POSLOVNA INTEUGENCIJA POSLOVNA KOMUNIKACUA POSLOVNA POLITIKA POSLOVNE KNJIGE POSLOVNI MODEL POSLOVNI PODACI POSLOVNO PRAVO POSTUPCI ZA RAD POSTUPKOM IZAZVANI PROIZVODI POTENCUALNO TRŽIŠTE POTRAŽIVANJA POTREBNI KVAUTET POUZDANOST POUZDANOST SOFTVERA POVEĆANJE AKCUSKOG KAPITALA POVRATNICA MATERUALA PRAĆENJE I KONTROLA PROJEKTA PRAĆENJE I KONTROLA RESURSA PRAĆENJE I KONTROLA TROŠKOVA PROJEKTA PRAVILA FINANSIRANJA PREDINVESTICIONA STUDIJA PREDRADNIK PREDUZEĆE PREDUZETNIK PREDUZETNIŠTVO PREISPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVA PRENOSIVOST PRETHODNA STUDUA OPRAVDANOSTI PREVENTIVNA MERA PREVENTIVNO ODRŽAVANJE PRIBAVUANJE

PRISTUPI PROJEKTOVANJU ORGANIZACIJE PROCEDURA PROCEDURALNO ORUENTISANI JEZICI PROCEDURALNO PROGRAMIRANJE PROCEDURE PROCES GRUPNOG ODLUČIVANJA PRODAJA PROFESIONALNA ORIJENTACUA PROFESIONALNA ORIJENTACUA (Psihološki aspekti) PROFESIONALNA SELEKCUA PROFESIONALNO PONAŠANJE (POSLOVNI BONTON) PROFITABILNOST PROGRAM PROGRAMIRANJE PROGRAMSKI JEZICI PROGRAMSKI JEZIK C# PROGRAMSKI JEZIK JAVA PROIZVOD U RUKE PROIZVODI PROIZVODI ZASNOVANI NA ZNANJU PROIZVODNO (OPERATIVNI) MENADŽMENT PROJEKAT PROJEKTNA ORGANIZACIJA PROJEKTNI RESURSI PROJEKTNI TIM PROJEKTOVANI KVALITET (KVALITET KONSTRUKCIJE) PROJEKTOVANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE PROJEKTOVANJE SOFTVERA PROMENUIVE ODLUČIVANJA PROMOCIJA PROMOTIVNA STRATEGIJA PROPORCIONALNI TROŠKOVI PROVERA KVALITETA PSIHOLOGUA MENADŽMENTA PSIHOLOGIJA ORGANIZACIJE PSIHOLOGIJA RADA RABAT RAČUN - KONTO RAČUNOVODSTVENA ANALIZA RAČUNOVODSTVENA KONTROLA RAČUNOVODSTVENI STANDARDI RADIONIČKI CRTEŽ RADNA LISTA RADNI NALOG RADNI ODNOS 189

RECNIK PODATAKA REDUNDANSA REGIONALNA EKONOMSKA INTEGRACIJA REGRESIONA ANALIZA REGRESIONI KOEFICIJENTI REINŽENJERING REKLAMACIJA RELACIONI MARKETING RELATIVNI FIKSNI TROŠKOVI (UKUPNI) RELATIVNO TRŽIŠNO UČEŠĆE REMANENTNOST TROŠKOVA RENTABILNOST RESURSI REVOLVING KREDIT ROBNA BERZA ROBNA MARKA RUKOVODILAC PROJEKTA RUKOVOĐENJE SALDO RAČUNA SAMOKONTROLA SASTAVNICA PROIZVODA SAVLADAVANJE OTPORA PROMENAMA SCM (Supply Chain Management) SEGMENTACIJA TRŽIŠTA SELEKCIJA KANDIDATA SERTIFIKACIONO TELO SERVER SERVISNO ORDENTISANA ARHITEKTURA SIMPLEKS METODA SIMULACIJA SINERGIJA SINERGIJA SISTEM UPRAVUANJA KVALITETOM (SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM) SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUCIVANJU SITUACIONA TEORIJA RUKOVODENJA SIX SIGMA SKLADIŠTE PODATAKA SLUČAJEVI KORIŠĆENJA SMANJENJE AKCIJSKOG KAPITALA SMART KARTICA SOCIJALNE GRUPE SOFTVERSKO INŽENJERSTVO SOLVENTNOST SPECIFIKACIJA PROIZVODA SPECIJALIZACIJA SPECIJALNI DOGAĐAJ SPIRALA KVALITETA SPONZORSTVO SREDNJE KVADRATNA GREŠKA STABILNOST PROCESA STANDARDIZACIJA STANDARDNI TROŠKOVI STARTEGIJA DIVERZIFIKACIJE PROIZVODA/USLUGE 190

STATISTICKA POPULACIJA STATISTIČKO TESTIRANJE HIPOTEZA STATISTIKA STEJKHOLDER (Organizacija) STEPEN POKRICA STEPEN SAMOFINANSIRANJA STEPENI SLOBODE STIL VOĐENJA STOPA TEHNOLOŠKOG PROGRESA STOREFRONT MODEL STRATEGIJA STRATEGIJA BRZOG "UBIRANJA PLODOVA" STRATEGIJA DIFERENCIJACIJE PROIZVODA/USLUGE STRATEGIJA DIFERENCIJACIJE PROIZVODA/USLUGE STRATEGIJA ELIMINACIJE PROIZVODA/USLUGE STRATEGIJA PROLIFERACUE ROBE STRATEGIJA RASTA STRATEGIJA RAZVOJA PROIZVODA STRATEGIJA RAZVOJA TRŽIŠTA STRATEGIJA SELEKCIJE PROIZVODA/USLUGE STRATEGIJA STANDARDIZACUE STRATEGIJSKE PROMENE STRATEGY-PULL MODEL STRATEŠKE POSLOVNE JEDINICE (SPJ) STRATEŠKI CIUEVI STRATEŠKI MENADŽMENT STRATEŠKO PLANIRANJE STRES STRUKTURIRANE ODLUKE STUDIJA IZVODUIVOSTI STUDIJA OPRAVDANOSTI SUDSKI REGISTAR SWOT ANALIZA ŠKART "ŠTA AKO" ANALIZA TECHNOLOGY-PUSH MODEL TEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJA TEHNIKA ZA OCENU I PREGLED PROGRAMA TEHNOLOGIJA TEHNOLOŠKI PROCES TELEWORK TEORIJA IGARA TEORIJA REDOVA ČEKANJA TESTIRANJE SOFTVERA TIMSKI RAD TIPOLOGIJA ORGANIZACIONIH PROMENA TIPOLOGIJA TRŽIŠTA TIPSKI MODELI ORGANIZACIONE STRUKTURE TOTALNA KONTROLA KVALITETA TOTALNA KONTROLA KVALITETA

LEKSIKON POJMOVA TRANSNACIONALNE KORPORACDE (TNCs) TRANSPORTNI PROBLEM (TP) TRAŽNJA TRO-NIVOJSKA ARHITEKTURA TROŠKOVI TROŠKOVI PO MESTIMA TROŠKOVI PO NOSIOCIMA TROŠKOVI ZALIHA TRŽIŠNI IZAZIVAČ TRŽIŠNI LIDER TRŽIŠNI SLEDBENIK TRŽIŠTE KAPITALA TRŽIŠTE NOVCA TRŽIŠTEM IZAZAVANI PROIZVODI UKALKULISANI TROŠKOVI UKUPNI TROŠKOVI UNAPREĐENJE PRODAJE UPOTREBNI KVALJTET UPRAVUAČKO RAČUNOVODSTVO UPRAVUANJE HAOSOM UPRAVUANJE INVESTICIJAMA UPRAVUANJE ISTRAŽIVANJEM I RAZVOJEM UPRAVUANJE KOMUNIKACIJAMA UPRAVUANJE KVALITETOM (MENADŽMENT KVALITETOM) UPRAVUANJE ODRŽAVANJEM UPRAVUANJE PROJEKTOM UPRAVUANJE PROMENAMA UPRAVUANJE PUTEM CIUEVA UPRAVUANJE RIZIKOM UPRAVUANJE TEHNOLOGIJOM UPRAVUANJE TEHNOLOŠKIM RAZVOJEM UPRAVUANJE TOTALNIM KVALITETOM UPRAVNI ODBOR UPUTSTVA ZA RAD URL USAGLAŠENOST USLUGA UZORAK VALUTA VARDANSA VIRTUALNE ORGANIZACIJE (KORPORACUE) VIRTUELNE ORGANIZACIJE VIZIJA MSP-a VOĐENJE VREMENSKE REZERVE VRSTE AKCIJA VRSTE PLAČANJA ZAJEDNIČKO ULAGANJE ZAKON VEROVATNOČA (RASPODELA VEROVATNOĆA) ZAPIS ZAPOŠUAVANJE NA DAUINU ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJA ZLATNO BILANSNO PRAVILO

ZNAČKA MATERIJALA ZNANJE ŽIVOTNI CIKLUS ORGANIZACDE ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA WEB 2.0 WEB SERVIS XML