Leksikon bibliotekarstva

ENCIKLOPEDIJSKI

LEKSIKON BIBLIOTEKARSTVA SASTAVIO:

Dr KOSTA

GRUBAčIC

ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA S A R A J E V 0, l 9 6 4.

•

-

UVODNE NAPOMENE Želja je 'uzmu u obzir 1)

sastavljača

da

čitaoci

naročito sledeće: Primčnik je namenjen

u razmatranju ovoga

priručnika

prvenstveno onima koji se bave bibli- '

otečkom, izdava.čkom

i knjižarskom delatnošću, a može koristiti (kao podsetnik i sadržajni pregled iz stručne i bliske oblasti) takođe bib liofilima i ostalim ljudima knjige. On predstavlja prvi leksikon ovakve

vrste u našoj zemlji iako već postoje leksikoni iz raznih drugih oblasti. Kod nas je bibliotekarstvo tek u razvitku i vrlo su malobrojni ma kakvi primčnici iz te oblasti. 2) U poređenju sa bibliotečkim leksikonima u inostranstvu, on sadrži veliki broj obrađenih tema i termina koji nisu obuhvaćeni tim leksikonima (iz. oblasti naše štamparske i knjižarska-izdavačke delatnosti, našeg bibliotekarstva i naše knjige uopšte). Stoga može poslužiti takođe mnogim interesentima u inostranstvu. 3) Metod izrade je u velikoj meri eklektičnog karaktera. To je uslovljeno i samim nastojanjem sastavljača da budu obuhvaćeni svi najvažniji termini iz svih poznatih bibLiotečkih leksikona. Pozitivnost takvog metoda u ovom slučaju može se zaključiti i na osnovu činje­ nica da u nekim leksikonima nedostaje znatan broj termina koji su obrađeni u drugim leksikonima, i obratno. 4) Pošto se nauka i tehnika stalno razvijaju, stvaraju se i novi pojmovi i izrazi. Stoga je t1'ebalo da u leksikonu bude zastupljena savremena bib lio loška terminologija. To p1'edstavlja posebnu teškoću u pogledu stvaranja izraza na našem jeziku. Stoga su upotrebljeni ne samo internacionalni nego ponekad i drugi posebni izrazi (engleski, nemački i dr.) izrazi. Osim toga, u nizu slučajeva potrebno je bibliotekarima da znaju najvažnije specifične izraze na stranim jezicima (kod slovenskih jezika nije toliko neophodno, jer postoji izvesna srodnost sa našim jezikom). 5) Kod ogromne većine termina nije bilo neophodno opstrno objašnjenje dok je za neke upotrebljeno više stranica teksta (biblioteke, štamparstvo, izdavačka delatnost, o literaturi, bibliografija, katalogizacija, klasifikacija, stručno osposobljavanje bibliotekara, i dr.) u nameri da leksikon koristi naročito onima koji se spremaju za bibliotekarski poziv ili već vrše taj poziv ponekad bez najpotrebnijih pomagala. 6) Kod izvesnih tema odnosno kod opširnije obrađenih pojmova primenjen je većinom deduktivni postupak U tome smislu što se naj-

pre općenito objasni pojam i istorijat u inost1'anstvu i posebno (znatno detaljnije) kod nas. Inače po svom sadržaju i nekim drugim odlikama ovaj priručnik ima u mnogome enciklopedijsko obeležje bibliotekarstva. 7) Neosporno je da su uneseni izvesni termini (naročito iz književnosti) koji nisu neophodni za ovakav priručnik, ali je sastavljač ubeđen da oni nisu suvišni, naročito kao podsemik prilikom obrađi­ vanja i nabavljanja knjižnog materijala, u pružanju raznih informacija itd. U tu svrhu date su takođe, kao prilog, ne samo bibliotečke nego i najvažnije opšte skraćenice (naše i strane), i bibliografija koja ima pretežno leksikološki karakter. 8) Sastavljač se, na žalost, ograđuje u pogledu potpunosti, koji često i u odnosu na ostale podatke u leksikonu nije lakši od samostalnog obrađipanja teksta. Izbor. je bio naročito težak i delikatan pri na'vođenju periodiČ1i,ih publikacija~ izdavačkih kuća i zaslužnih ličnosti tt oblasti bibliotekarstva. Tako, na primer, po pravilu pomenuti su samo li8tOVii časopisi koji su postojali pre ovog stoleća i koji se ističu ~čim o$'obitim. • 9) .Kad: se sve navedeno uzme u obzir onda sastavljaču izgleda opravdana nađa da će svi dobronamerni interesenti uvideti ono što je pozitivno postignuto ovim priručnikom i da će svojim opravdanim prim~db~ma isavetima pom.oći da u eventualnom novom izdanju b1.iduotklonjef1,e 9teške i nedostaci koji su 'OVde proistekli .i koji su u velikoj meri uslovljeJt.i činjenicom da je sastavljač ovaj težak i ()bima1'l. posao obavio . sam. Sarajevo, no11embra 1963. K.

Grubačić

A ABECEDA je poseban naziv za redasled slova naše latinice. Nesumnjiva slič­ nost ukazuje na to da sve abecede, alfabeti, azbuke u svetu potiču od zajedničkog izvora. Još pre 1500. godine pre n. e. počeli su Feničani da pišu reči svoga (semitskog) jezika pomoću 22 egipatska simbola. Njima su obeležavali svoje suglasnike. Semitski jezici ni danas ne moraju obeležavati samoglasnike, jer je struktura jezika takva da ne može nastati nesporazum. Prema tome ova prva »abeceda« bila je ustvari samo »beceda«. Grčki kolonisti i trgovci, koji su govorili jednim indoevropskim jezikom, bogatim suglasnicima, morali su međutim uvesti znake za samoglasnike kada su preuzeli feničansko pismo i preinačili ga za svoje potrebe. Od Grka su preuzeli slova Hali i prilagodili ih glasovima svoga jezika. Od ova dva pisma potiču abecede odnosno redosledi slova kod jezika evropskih naroda. ABECEDARIUM (abecedarij um) je početnica za učenje čitanja i pisanja PO redosledu abecede. Od polovine XIX stoleća ovaj naziv je zamenjen (na primer kod Nemaca se takva početnica otada zoVe Fibel, kao što je kod nas bukvar). Inače, takve početnice su postojale još pre pronalaska štamparije. ABBEY, JOHN ROLAND (1896-) savremeni bibliofil koji raspolaže jednom od najlepših kolekcija poveza, kao j kolekcijom knjiga sa ilustracijama, uglavnom reprodukovanim > akvatintom i > litografijom.

ABOLlCIONISTICKA L1TERATUKl (lat. abolitio = ukidanje) odnosi se na društveno-politički pokret za ukidanje ropstva u SAD (1830-1860). Glavni predstavnik takve literature bio je U. L. Harison, izdavač lista »Oslobodilac« (»Liberator«) koji je izlazio u Bostonu 1835-1865. (Bilo je osnovano i Američko antirobovsko udruženje). U najvažnija dela abolicionističke literature spadaju: »Neminovna kriza Juga« od H. R Helpera, »Ciča Tomina koliba« od Bičer-Stoja, pesme Dž. G. Uitera i U. Uitmena, roman »Rob ili sećanja Arčj-Mura« od R. Hildreta i dela drugih američkih pisaca i javnih radnika (A. Linkolna, U. Filipsa, i dr.) koja su naročito doprinela buđe­ nju oslobodilačke svesti Crnaca. ABONEMENT (franc.), v. Pretplata. ABREVIJATURA (lat. abbreviare) iIi abrevijacija (lat. abbreviatio) znači skraćivanje nekog teksta ili reči, a onaj koji skraćuje zove se abrevijator (abrevijator je i papin pisar koji izrađuje papine breve, tj. razna pisma, diplome, povelje). Skraćivanje može da bude različito, na primer sastavljanjem slogova od više reči (NA-MA, GRA-MAG) ili inicijalno skraćivanje reči (SKJ, FNRJ, PTr) i dr. ABRIDGEMENT (engl.) skraćena verzija knjige koja inače zadržava osnovni karakter. originala. ABSTRACT (eng\.) siže, kratak sadržaj onoga što je napisano u knjizi, brošuri ili članku. ACONDITION, skraćeno A. C. ili A. Cond., francuski znači: pod uslovom,

AC~ERMANN -ADRESA~

.

uslovno, što je naziv za uslovni promet između izdavača i sortimentske knjižare. ACI(ERMANN, Rudolf (1764-1834) pronašao postupak da papir postane nepromočiv i uveo litografiju ti Engleskoj gde je izdavao niz odlično opremljenih putopisa i prvi započeo. izdavanje ilustrovanih časopisa i magazina. ACME COLOUR SEPARATOR elektronska mašina kojom se sa pozitiva u boji dobijaju slogovi negativa u neko1ika obojena tona. ACTA -SANCTOR(jM(lat.) je zbirka podataka o životIl svetaca. 04 1643-1940. izdato 67 svezaka od strane Bolandista (osnivač: Johann BolI and). AD LITTERAM '(lat.) bukvalno, doslovno. ' .. AD NOTAM (lat.) zapamtiti, zabeležiti, imati u vidu, uzeti na znanje .. AD PUBLlCANDUM (lat.), oznaka da je predmet za objayljivanje. AD (JSVMDELPHINI, v. In usum DelphinL ADAfTA~IJA (liit. adaptatio) općeni­ to znači priIagođav.imj~, a u bibliotečkom sQ1isljl oznaČilva slobodan' prevod, ili preradu' nekog napisa u svrhu' njegovog podešavanja u određene svrhe. '. ADAM, Robert' (1728--1792) engleski arhitekta značaj/l.n po tome što je napravio niz crteža' razvalina' Dioklecijanove .palate u' Splitu. Ti su crteži, rezani u bakru, objavljeni 1763. u Londonu. '. AĐAMSPRESS šfamparska mašina, ustvari savršeniji oblik ručnog stroja što ga je pronaŠao Isaac Adams (otud naziv stroJa) iz Bostona u prvoj polovini XIX stoleća; posle n,*oliko decenija potisnut cilindričnim strojem. ADDlTAMENTUM (lat.) je 02inaka za dodatak odn. doptinLi nekog dela, upotrebljava se i kaonašlovrepličkih spisa. ADRESA (engl. address) je 'akt kojim parlamentu nekim zemljam~ (parlamentarnitri' monarhijama) daje svoj stav prema političkim pitanjima koja monarh iznosi u svojoj tzv, prestonoj besedi. To je,

naročito u današnje doba, postala formalnost koje se, ipak, još pridržava Engleska. U bib1iografskom odn. bibliotečkom smislu naziv koji označava mesto izdavača i godinu izdanja (na naslovnoj strani knjige); na primer za knjigu od Isidore Sekulić »Zapisi o mom narodu« adresa je: Beograd, Prosveta, 1948. ADENDA i I(OIUGENDA je neko dodavanje (lat. addenda) i popravljanje (lat. corrigenda) koje obično autor vrši na kraju knjige ili na ivici pisanog odnosno štampanog teksta. Ta dodavanja i ispravljanja imaju ponekad veliki naučni i bibliografski značaj, naravno zavisno od ličnosti samog autora. .. ADESPOTA (grč.) su spisi nepoznatoga autora. ADUGAT (lat. adligatum, privezano) označava povezanost Jedne ili više publikacija ili pak rukopisa sa nekom drugom publikacijom odnosno rukopisom tako da to čini jednu svesku. No, iako je to mešovita sveska, ipak prilikom bib Iiotečke obrade (signiranje, katalogizacija, klasifikacija) prvo delo (publikacija, rukopis) u redosledu poveza služi kao glavno, određujuće. Takvo spajanje uobičava­ no je još odavna, prvenstveno iz praktič­ nih razloga da bi se bolje sačuvali razni, naročito sitni .spisi, leci i drugi dokumenti kulturnog i istorijskog karaktera. ADNEX (lat.) je dodatak, prilog (obično na kraju publikacije). ADREMA je skraćeni naziv za /l.dresograf,. tj. mašinu za štampanje a'dresa i 'raznih drugih naziva i popisa, a U bibliotekarskom radu služi prvenstveno za umnožavanj~ kataloških listića. ADRESAR je knjiga koja sadržava alfabetski popis stanovnika nekog mesta, ili popis lica određenog zanimanja, ili pak popis stanova, i dr. sa naznakom njihove adrese. Danas postoje adresari jz raznih oblasti zanimanja i udruživanja (adresar knjižara, biblioteka. instituta, školil, profesionalnih 'udruženja, itd.). Smatra se da je prvi poznati adresar nastao u Londonu >~~

••

.1

\

I,

...

ADRESOGRAF ~ Al(CESIJA (1595). zatim u Parizu (1691). Lajpcigu (1701) itd. Ti i drugi stariji adresari obuhvatali su obično popis plemića ili drugih visokotitularnih osoba. dok su danas adresari najčešće iz trgovinske ili neke druge poslovne oblasti. ADRESOGRAF, v. Adrema. ADVERZARIJA (Jat. adversaria = ono što se nalazi nasuprot) znači obično koncept-svesku u kojoj se nalaze napomene i druge razne zabeleške koje se kasnije obrade i srede kao zasebno delo. Sam naziv potiče još iz vremena starih Rimljana kada su na praznim stranicama knjiga (jer se pisalo na jednoj strani. a svaka suprotna stranica je ostajala prazna) stavljane beleške u vidu gramatič­ kih, kritičkih i drugih napomena uz tekst. AELFRIC SOCIETY, štamparsko društvo osnovano u Londonu sa zadatkom da objavljuje anglosaksonske svetovne i crkvene napise. AFISIRATI (Jat. affigere. franc. aficher) znači lepiti oglas (affiche) odnosno oglasom obznaniti. Postoji specijalna afišna hartija na kojoj se štampaju razni oglasi koji se potom Jepe na razne table, stubove i druga vidna mesta. AFORIZAM (grč.) je sažeto. izražena misao. obično u vidu izreke. a postoje či­ tava filozofsko-literarna dela koja su napisana aforistički (na primer dela La Rochefoucauld. »Misli« Božidara Kneževića. i dr.). AGENDA. (lat.) ima danas značenje podsetnika, cenovnika. i sl.. dok je ranije ta reč imala gotovo isključivo značenje Iiturgijske knjige lut. evang. crkve. AlTKEN. Robert. štampar iz Filadelfije koji je 1782. godine izdao prvu kompletnu bibliju štampanu u Severnoj Americi. AKADEMIE-VERLAG GMBH, izdavačka kuća !stočnonemačke Akademije nauka u Berlinu. osno 1947. AKADEMSKA IZDA.NJA su periodičke i druge publikacije raznih akademija i sličnih visokonaučnih ustanova. Sama reč

7

akademija značila je u staroj Grčkoj vrt gde je Platon sa svojim učenicima raspravljao o filozofskim pitanjima. Kasnije su taj naziv dobile razne više i visoke ustanove za obrazovanje. nauku. umetnost. Srpska akademija nauka, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. zatim razne druge akademije i naučne ustanove publikuju izveštaje o svom radu kao i dela svojih članova ili neka dr. naučna dela. Obično se kaže da su to akademijina izdanja. a upotrebljava se{i izraz akademski spisi. AKADEMSKI SAVET SFRJ osnovan je 1948. godine sa zadatkom da objedinjuje rad naučnih akademija. istražuje i predlaže mere za usavršavanje naučnog rada i da reprezentuje jugoslovensku nauku. U Savet ulaze po 3 predstavnika iz naučnih akademija pojedinih republika. pri Savetu postoji 15 nacionalnih .komiteta koji održavaju veze sa međunarod­ nim naučnim unijama. Od 1953. izdaje »Bulletin scientifique«. AKATIST (grč.) je crkvena pesma odn. skup od 24 ili 25 kratkih crkvenih pesama, svaka se zavr~ava sa »aIiIuja« (hvalite gospoda) ili sa »raduj se«. U vizantijskom crkvenom pesništvu ima dosta akatista. a ima ih zabeleženih i na srpskom, (iz vizant. ili originalnih). A.KAUSTIKA (grč.) je štampanje upotrebom specijalnog preparata (štampanje bez razjedanja i kvašenja). AKCENT iIi akcenat (lat.) je naglasak. naglašavanje a takođe i dijalektički znak (iznad iIi ispod slova) za određi­ vanje prirode glasa. odn. naglašavanja. U srpskohrvatskom književnom govoru postoje četiri akcenta: kratki silazni (kamen). dugi silazni (noć). kratki uzlazni (žena) i dugi uzlazni (ruka). Naglasak ima velikog značaja za lepotu govora.

=

AKCESIJA (od lat. accessio pristupanje, .priraštaj) znači pristupanje II neko nadleštvo radi sticanja prakse. a u bibliotečkom smislu prinovu literature za knji-

AI . Opšta prirodno-naučna dela i matema~ičke nauke; Q. Fizika i meteorologija:' R. Hemija~ S. Prirodne nauke: T. Poljoprivreda i šumarstvo,' Tehnologija;' U. MediCina. Kao što se vidi gornje šeme odgova:raju tadašnjem stanju nauka, imaju izvesne haotičnosti u rasporedu. (odvajanje opštih prirodnonaučriih spisa i fizike i he"'l~ mije iz. grupe prirodnih nauka, izostavljao'''' nje takve drušfvene nauke kao što je politička ekonomija, i niza teoretskih i prakti.čkih· disciplin~ koje več tada' postojale), a prenebregnuta sui osnovna logič­ ka pravila kiasifikaclje,naročito u' pogledu redosledrie povezanosti· i srodnosti, pa f sami nazivi pojedinih grupa zvuČe 'nelogično (»kulturna istorija i opšta nauka o religiji«, kao dil suštinu kulturne istoriJe čini opšta nauka o religiji) itd. Šema »Nemačke nacionalne biblIografije,«: l. Općenito. ,Knjiga i pismo: Viso~o školstvo. 2.' Religija. Teologija. 3. filQzq.Iija. Psihologija.-4;· .Nauka o pravu. 5. Privredne i socijalne' 'nauke. 6: Politika. Uprava. 7. Nauka o jeziku i književnosti. 8. Lepa' književnost. 9~ Omladinska literatura. 10. Pedagogika. Omladinski pokret. ll. Skolske knjige: 12.' Likovne u·metnosti. 13. Muzika. PoiodŠk Igra. 14. Istorija: Kulturna istorija. Etnografija; 15. Geografija. 16. Karte; atlasi: 17. Medicina. 18. Prirodne nauke. 19. Matematika; 20. Tehnika. Zanat. 2l. Trgovina. Saobraćaj. 22. ' PoljQpriyreda j šumarstvo, vrtlarstvo. 23. Gimnastika, sP9rt.igre.. 24. Domaeifl'stvo. Razno. Heinrich ~oloff (Lehrbuch der. Sachkatalogisierung, Leipzig, 1954. str. 51) primećuje da gornjašetna nosi bibliografski karakter i' da. bibibHotekar neke od ovih grupa spojio (7 i 8,9 i l J.15 i 16), .a neke razdvojio odnosno razdelio (70'18) i da Je za ~bib1iotekarski siste.m ovakva šemanepdhvatljiva. Inače šema je skroz idealistički postavljena, r~dosle:.d

su

152

kLASIFIKAcIJA 1(NJIZNOG FONDA _ _ ,_._ _ _ _ _ _ ._ _____ . _____________ _ _ ___ ~

je u ixvesnim slučajevIma prosto paradohsalan (između privrede i trgovine stavljene umetnosti, istorija, medicina i niz drugih grupa) itd,

"ll

I(lasifikacija u »I(ni;(naja palata« obuhvata 31 grupu i to ovim redom: L

Marksizam-Lenjinizam,

2.

l(PSS,

3.

I(otnsomol, 4. Društvene nauke, 5. Filozofija, društveno-politička učenja, 6. Istorija, 7. Politička ekonomija, 8. Međunarodni odnosi, politika i nauka II inostranstvu, 9. Komunistička izgradnJa Sovjetskog Saveza, 10. Statistika narodne privrede, ll. Finansije, 12. Rad, 13. Država i pravo, 14. Vojska, 15. Prirodne nauke, Matematika, 16. Tehnika, Industrija, 17. Poljoprivreda, 18. Saobraćaj, transpVeselin Masleša«; u S k o p l j u: Pečatnica »Goce Delčev«,

n a e e t i n j u: Stamparsko preduze»Obod«. STAMPARIJE U NOB, vidi: Stamparije u Jugoslaviji. STAMPARSKA GREŠKA je greška nastala prilikom slaganj a. STAMPARSKA SLOVA, slova određe­ nog oblika i veličine, koji su određeni tipometrički prema broju tipografskih tačaka (vidi o tome!), a po veličini odnoće

STAMPARSTVO sno broju tih tačaka imaju ovaj redosled. Briljant - 3 tačke (punkta), Dijamant 4, Perl 5, Nonparel 6, Kolonel 7, Petit 8, Borgis 9, Garmond 10, Cicero 12, Miti 14, Tercija 16, Tekst 20, Dupli cicero 24, Dupla tercija 32, Kanon (3 cicera) 36, Veliki kanon 42, Misal (4 cicera) 48. Nazivi i veličine nisu u svim zemljama ISti pa su u praktičnom saobraćaju navodi samo broj tipometr. tačaka. O štamparskim slovima pojedinačno vidi prema njihovim na7 1vima i još: Non plus ultra, Insertio, Mignon, Korpus. STAMPARSTVO, naziv za celokupnu delatnost oko proizvodnje pisane reči uopšte (knjige, listovi, časopisi, plakati, tiskanice i dr.), a ponekad taj naziv ima značenje jedino procesa štampanja odnosno štamparske tehnike. Pre štampanja umnožavanje pisane reči vršeno je prepisivanjem (većinom kaluđeri), pa je umnožavanje bilo sporo, oskudno i nesigurno, što u velikoj meri važi i za drvorez i bakrorez i razna mehanička umnožavanja sve do pronalaska štampanja sa pokretnim slovima. Smatra se da je još u X stoleću u Kini bio pronađen način štampanja pokretnim slovima, on je praktikovan zatim u Japanu i nekim drugim azijskim zemljama. U Evropi je prvi Gutenberg izumeo oko 1440. godine ručnu spravu za izlivanje odvojenih slova i drvenu presu, a prvu štampariju sa pokretnim slovima osnovao je u Majncu 1448. godine

SUND LITERATURA

261

(najpre je štampao »Donat« a zatim Bibliju). Postoje izvesna sporna pitanja o tome da li baš Gutenbergu pripada zasluga koja mu se ipak zvanično priznaje u pogledu pronalaska štampanja sa pokretnim slovima, ali je neosporno da je ubrzo posle osnivanja štamparije u Nemačkoj došlo do primene veština štampanja u više evropskih zemalja. Kod nas je 1493. godine proradila Obodska štamparija (vidi o tome), a 1494. godine štam:,~ parija u Senju. Ali i u inostranstvu i kod:'" nas štampane su za dugo vremena uglavnom samo knjige i to u malom broju, a periodične publikacije tek u XVII stoleću (smatra se da je prvi dnevni list »La Gazette« izišao 30. V 1631. godine u Parizu), a sa ubrzanim ekonomskim i celokupnim društvenim razvitkom razvijala se i tehnika štampanja (Pronalasci sve savršenijih mašina, vidi posebno o glavnim vrstama štampanja) i sve veći tiraž raznovrsnih publikacija. Vidi posebno: štampanje, Tipografija, Slog, Kliše, Fototipija, Autotipija, Hromotipija, litografija, Visoka štampa, Duboka štampa, Grafička industrija, štamparije u Jugoslaviji. STIHVORT, v. Schlagwort. SU-KING, čuvena knjiga konfučijani­ zrna, zbornik mitova i raznih predanja od najstarijih vremena do VIIlstoleća. SUND LITERATURA, literatura niskog umetničkog i etičkog kvaliteta. (gangsterske i slične priče i romani)

q:- n

T količina odn. papira 4 stranice za pisanje (arak papira), 16 štampanih stranica, (štamparski tabak je određena veličina hartije koja se upotrebljava za štampanje, format je različit prema veličini i formatu publikacije), a ima značenje fascikule ili delova veće publikacije, ponekad je to i sinonim za skripta. TABELA (lat.) je pregled brojčanih i raznih drugih podataka koji služe za upoređivanje, dokazivanje i dokumentovanje. Ona je često u vidu stubaca iznad kojih je označeno šta se navodi, o čemu su i kakvi podaci. Tabele imaju takođe znače­ nje slika, crteža i sl. reprodukcija u knjizi (često na kraju knjige) i one su obično na tvrđoj hartiji a poleđina im je veći­ nom prazna. TABLICA, pregled cifarskih ili grafič­ kih podataka sređenih tako da mogu poslužiti u određene svrhe, kao što je to slučaj recimo sa logaritamskim tablicama, tablicama gađanja, indeksnim tablicama Decimalne klasifikacije, itd. TABULA PEUTINGERIANA, v. Kartografija. TAHIGRA.flJA. (grč.) je stenografija staroga veka, sastojala se od delova grč­ kih slova. Pronađena je na voštanim pločama i papirusima u Egiptu. TAKVIM (arap.), godišnjak, kalendar. Do početka XIX veka i u Turskoj bio uobičajen ovaj naziv umesto izraza saInama. Takvimom se često naziva u saInamama samo kalendarij, koji pored osta-

TABAK (arap.: debag) je

veličina

log sadrži vreme pojedinih islamskih molitava. TA.LMUD (na novojevrejskom čenje«), jevrej3ka sveta knjiga, sadrži predanja, učenja i propise jevrejske religije. Pretpostavlja se da je knjiga sastavljena oko 500. godine, ali u stvari postoje dve verzije: palestinska (oko 330. godine) i vavilonska (oko 550. godine) iako se vavilonski tekst smatra obaveznim. Sastoji se iz dva dela: l) M i s n a, tj. zbirka učenja verske i pravne sadržine (molitve, bračni zakoni, civilno i krivično pravo, ritualni obredi, itd.), 2) G e m a r a, zbirka objašnjenja uz Misnu koja su dali amarejci, učitelji koji su delovali do kraja V stoleća. Misna je napisana novijim jevrejskim jezikom u kojem ima dosta aramejskih, grčkih i latinskih reči; ona je kasnije prevedena na latinski i nemački jezik. Pojedini delovi Talmuda prevedeni su još na neke jezike. Postoji mnogo komentara uz Talmud. TANJUG (skraćenica od Telegrafska agencija Nova Jugoslavija), osnovana 5. novembra 1943. godine u Jajcu (njen prvi direktor Vladislav Ribnikar) , prikuplja i daje vesti iz zemlje i inostranstva. TEKSOPRINT, fotografski postupak za prenošenje štamparskog pisma za ofset i duboku štampu. TEKST (lat.) je deo ili odlomak pisanog ili štampanog sadržaja, odnosno ceo takav sadržaj, a takođe naziv za popratne reči uz muzički komad, zatim: odlomak iz Biblije kao i naziv za vrstu štamparskih slova veličine 71/2 mm, odnosno

= »u-

TEKSTUALNO IZDANJE 20 tipografskih tačaka (danas se više ne upotrebljava za knjige). TEKSTUALNO IZDANJE (tekstualno inače znači doslovno, beleženje od reči do reči) je pUblikacij a koj a sadrži samo tekst (na primer nekog zakona) za razliku od izdanja sa komentarom odnosno raznim tumačenjima od strane izdavača i dr. TEKSTURA (lat.), naziv za gotsku minuskulu jer liči na rešetkasto tkanje. Gutenberg je svoju 42-rednu Bibliju štampao pismom koje podražava teksturu. v. Textur. TEKTURA (lat.), parče hartije, obič­ no u vidu pantljike na kojoj je ispravan tekst pa se nalepi na mesto pogrešnog teksta u knjizi. TEKUĆA BIBLIOGRAFIJA, vidi: Periodična bibliografija. TELEGRAFSKA AGENCIJA, vidi: Novinska agencija. TELEGRAFSKA AGENCIJA NOVA JUGOSLAVIJA, vidi: Tanjug. »LE Tl!;Ll!;GRAPHE OFFICIEL DES PROVINCES ILLYRIENNES«, list što ga je pod uredništvom Charles Nodier izdavala francuska uprava u Ljubljani dvaput nedeljno, 1810~1813. TELON IM (grč.) skraćeni pseudonim, .sastoji se od završnog slova imena i prezimena autora, na primer: O. C. (od Stevo Miladinović) . TELONISUIM (grč.) pseudonim koji se sastoji od jednog ili više završnih slova imena ili prezimena autora, na primer: -ić, -ov, -n, itd. TEMA (grč.) ima .više značenja, kao: naziv nekog predavanja ili rasprave, pismenog zadatka, umetničkog sastava, a takođe glavna misao ili glavni predmet o kome se piše ili govori, zatim motiv muzičke kompozicije, i dr. TEMATIKA (grč.) je skup više ili svih tema o kojima se piše ili govori. TERCA (lat.: tertia) je vrsta štamparskih slova veličine 6 mm, odnosno 16 tipografskih tačaka.

TIPOGRAFIJA

263

TERMINOLOGIJA (lat. i grč.) je skup stručnih izraza iz oblasti određene nauke, umetnosti, zanata, profesije, i dr. TETRALOGIJA (grč.) je literarno ili muzičko delo sastavljeno iz četiri dela koja svojom zajedničkom idejom i suštinom sačinjavaju celinu (na primer u drami). TEUBNER, B. G., izdavačka kuća, osnovana 1811. godine u Lajpcigu (sada je u Stutgartu). Izdaje dela iz oblasti. prirodnih i tzv. duhovnih nauka, a naro-" čito su poznata: Bibliotheca scriptorum Graecorum et Romanorum, Thesaurus linguae latinae, Enciklopedija matematičkih nauka i sl. TEXTUR, nemački naziv za gotsko pismo, a »textus« je naziv za gotsko pismo koje se upotrebljavalo u XII i xm stoleću u liturgijskim knjigama. v. Tekstura. TEXTUS, vidi: Textur. TEZA (grč, lat.) je postavka, tvrđenje u logici i nauci uopšte (teza i antiteza), a takođe nacrt ili osnova za izvesnu diskusiju, često u vidu pitanja koje je i kratko obrađeno, a to je i sinonim za doktorskuđisertacij u. TEZAURUS (grčki: thesaurus = blago) je prenosna oznaka za obimne zbornike, za opsežne i iscrpne rečnike, a upotrebljava se i kao naslov za bibliografije. THOU, Jacques Auguste De (l553~ 1617>,. čuveni francuski bibliofil (bio ta· kođe bibliotekar i državnik) posedovao biblioteku rariteta (oko 1000 rukopisa i oko 8000 knjiga). TIPIK, vrsta trebnika u pravoslavnim crkvama, sadrži pravila za liturgijske obrede i život monaha. TIPOGRAF (grč.) je slagač štamparskih znakova. (što vrši ručno ili mašinom) TIPOGRAFIJA (grč.) u užem. smislu znači .poznavanje veš tine štampanja, delatnost oko slaganja slova za štampanje, kao i rezultat te delatnosti. Vidi: Stamparstvo, štampanje.

TIPOGRAFSKA TACKA -

264

TIRA2

pamti i raspoređuje desetine hiljada znakova u sekundi i obavlja razne druge poslove štampanje, rasturanja, dokumentacije, itd. TIPOMETRIJSKA JEDINICA, vidi: Tipografska tačka. TlPOMETRIJSI(A TAČKA, vidi Tipograf sk a tačka. TIPOVI BIBLIOTEKA ili vrste biblioteka s obzirom na njihove zadatke i organizaciju najčešće su: masovne (narodne, popularne i to: seoske, gradske, reonske, zadružne), stručne (profesionalne, sindikalne i sl.), naučne (naučnih društava i ustanova), školske biblioteke, dečje biblioteke, itd. Vidi: Biblioteke. TlRAZ (franc.: tirage) je određeni broj primeraka publikacije, odnosi se na jedno izdanje odnosno štampanje i na osnovu tiraža izdavač izračunava cenu publikacije. v. Tiraž izdanja u Jugoslaviji, Tiraž izdanja u inostranstvu. Tiraž izdanja u inostranstvu

TIPOGRAFSKA (ili tipometrijska) je jedinica za merenje veličine štamparskih slova. Tipografska tačka iznosi 3,76 mm. Sistem takvog merenja potiče iz XVIII stoleća i usvojen je gotovo svuda izuzev u anglosaksonskoj jezičkoj oblasti gde tipografska tačka iznosi 0,331 mm. Vidi: Grafička mera, štamparska slova. TIPOGRAFSKI ELEKTRONSKI MOZAK, izum novijeg vremena. U tipografiji sve više preovlađuje automatizacija, naročito uvođenjem· elektronskih mozgova u proces štampanja. Upotrebljava se perforirana vrpca za upravljanje radom linotipa, zatim fotoni i drugi aparati za kliširanje fotografija, za štampanje i prenošenje reklamnih otisaka, a transmisjoni uređaji omogućuju istovremeno štampanje više izdanja listova u raznim mestima. Transmisionim aparatima šalju se negativi teksta či­ tavih stranica, itd. Elektronski mozak TAČKA

Prema Statist. god. SFRJ 1963. ovako izgleda međunarodni pregled za: a) izdate knjige u 1961.