Lacan

BIBLIOTEKA DANASNJI SVET

Urednik MIODRAG PAVLOVIC

lAK LAKAN

SPISI (izbor)

,,

PROSVETA-BEOGRAD

Stadijum ogledala kao tvoritelj. funkcije. Ја kakva nam se otkriva u psihoanalitickom isku'stvu

Naвlcv oтiginala

Jacques Lacan ECRITS Le champ freudien collection dLrigee par Jacqџes Lacan aux ::ltditions du Seuil, Paris, 1966.

Saopstenje па XVI medunaтodnom kongтesu za psihoana!izu, и Ciтihu, 17. jula 1949.

•

Nije mi se Oinilo bezvrednim da vas podsetim na koncepciju stadijuma ogledala, koju sam, ima vec trinaest godina, u veo na nasem poslednj em kongresu, i koj а ј е otada, uglavnom, u8la u upotrebu kod francuske grupe - posebno mi se to danas ne cini izlisnim, s obzirom na svetlost sto ga ta koncepcija unosi u funkciju ја (је) u iskustvu koje nат о njemu daje psihoanaliza. Za to iskustvo treba reci da nas suprotstavlja svoj filosofiji koja proizilazi neposredno iz Cogito-a. Mozda se medu vama neko seca vida pona8anja od kojeg polazimo, i koji је razjasnila jedna Cinjenica uporedne psihologije: ljudsko mladunce u dobu kad ga nakratko, ali jos za neko vreme, simpanzo nadmasuje u instrumentalnoj inteligenciji, medutim, vec prepoznaje u ogledalu svoju sliku kao takvu. N а to prepoznavanje је ukazala rasvetljavajuca mimika Aha-Erlebnis, u kojoj se, prema Keleru (Kбhler), izrazava situacioni opazaj, sustinsko vreme intelektuainog Oina. Ovaj cin se, nalme, ne iscrpljuje, kao kod majmuna, u jednom stecenoj kontroli praznine slike; kod deteta se taj cin odmah ozivljuje u nizu gestova u kojima ono isku8ava, kao u igri, odnos pokreta koje slika preuzima i njegove odrazene okoline, kao oi odnos ove virtuelne slozenosti sa. realnoscu koju dete udvaja, recimo, u vlastitom telu, i osobama, tj. predmetima, koji se nalaze pored njega. 5

Znamo jos od Boldvina (Baldwin) da se ovo moze vec sa sest meseci starosti, а ponavljanje toga dogadaja cesto nas је navodilo da razmisljamo о uzbиdlji­ vom prizorи dojenceta pred ogledalom, dojenceta koje jos ne hoda, ра i ne stoji, ali koje cvrsto stisnиto uz coveka ili kakvи ogradи (sto mi и Francuskoj zovemo trotte-bebe), sa velikom radoscи savladиje smetnje tog oslonca, kako Ьi svoje drzanje podesilo \Пsе ili manje nagnиtom polozajи i vratilo, da Ьi ga иstalilo, trenиtni \Пd slike. Do osamnaest meseci ova ·aktivnost zadrzava za nas smisao koji јој pridajemo - i koji, mada do osamnaest meseci ostaje proЬlematican, ne otkriva manje liЬidi­ nalni dinamizam no sto otkriva ontoloskи struktиrи ljиd­ skog sveta koja se иvlaci и nasa razmisljanja о paranoicnoj spoznaji. Dovoljno је stadijum ogledala shvatiti kao poistovecivanje, и punom smislи koji analiza daje tom terminи: tj. kao preobra2aj koji se zblva и sиbjektи kad иsvaja slikи njena је predodredenost za taj fazni efekat dovoljno naznacena иpotrebom, и teoriji, latinskog termina imago. Radosno иsvajanje vlastite ogledalne slike od strane Ьiса, koje је ovo dete na stиpnjи infans-a, jos zagnjиreno u motornu nemoC i zavisno и ishrani, pokazaCe цаm., prema tome, da se и jednoj egzemplarnoj sitиaciji ispoljava simbolicka matrica и kojoj se ја sedimentuje и prvoЬitnom oЬlikи, pre no sto se objektivizиje и dijalektici poistovecivanja sa drиgim i pre nego sto ти jezik (langage) и иniverzalijama иsposta\П njegovи fиnkcijи zЬiti,

sиbjekta.

~~

Ako bismo hteli da ga иnesemo и jedan poznati i protokol, ovaj оЬИk, иostalom, mogli bismo bolje ozna!, Citi kao ja-idea! (je-idea!),' и tom ·smislи sto се i taj 1

U ovom

~lanku

prevod Frojdovog ldeat Ich, koji smo u-svo-

jili, ostavljamo u njegovoj neoЬiCnosti, ne obrazlaZu~i ga, dodajuCi da od tada nismo ostali pri tom prevodu. 6

oblik, takode, Ьiti izvor drиgostepenih poistovecivanja, и kojima prepoznajemo ·fиnkcije liЬidinalne normalizacije. Ali Ьitno је da taj oblik postavlja instancи Ја (moi), pre njegovog drиstvenog odredenja, na liniji fikcije, tako da ta instanca nikad nije svodiva na samи jedinkи - ili, tacnije, ta instanca се se samo asimptoticno spojiti sa postojanjem sиbjekta, ma kakav Ьiо иspeh dijalektickih sinteza роmоси kojih on kao ја mora da razresi razmirice sa vlastitom realnoscи. Sиbjektи је potpиni oЬlik tela, oЬlik preko kojeg pri\Пdno prethodi sazrevanjи svoje moci, dat samo kao Gesta!t, to се reCi и spoljasnjosti и kojoj је, nema sиm­ nje, taj oЬlik pre оЬrаzијисе nego obrazovno, ali и kojoj је on toliko istaknиt da zamrzava spoljasnjost i izokrece njenи simetrijи sиprotno vrtlogи kretnji cijim se izazivacem sиbjekt oseca. Tako ovaj Gesta!t, Cija se plodnost mora smatrati povezanom sa vrstom, iako је njegov pokretacki stil jos neprepoznatljiv - preko ta dva vida svoga pojavljivanja - simbolizиje mentalnи stalnost ја, dok, istovremeno, иnapred oЬlikиje njegovo оtиdијисе odrediste; on је, ipak, риn korespondencija koje sjedinjиjи ја sa Шgиrom и kоји se covek projektиje kao u utvare koje ga savladuju, kao aиtomat najzad, u kojem svet njegovog fabrikovanja tezi u dvosmislenom odnosu ka svrsetkи. Za imago-e, naime - povlasceni smo sto ih vidimo kako se ocrtavaju zasenjenih lica, и nasem svakodnevnom iskustvu i и polиtami simbolicke delotvornosti2 izgleda da је ogledalna slika prag \Пdljivog sveta, ako poverиjemo rasporedu u ogledalи, koje predstavlja halucinatorno i snovito imago na8eg te!a, Ьilo da su posredi njegove individиalne crte, tj. njegove slabosti, ili njegove objektivne projekcije, ili da zapazamo ulogи masinerije ogledala u pojavlj-ivanjи dvojnika u kojem se ispoljavaju psihicke realnosti, uostalom heterogene. 2 Up. Cl. Levi-Strauss, L'eficacite symbolique, Revue d'histoire des religions, januar-februar, 1949.

7

Bioloskim eksperimentisanjem је potvrdeno da Gesta!t oЬlikovno deluje na organizam; sam Gesta!t, medutim, toliko је stran ideji psiblcke uzrocnosti da se ne moze razloziti da Ьismo ga kao takvog !izrazili. On nije manje priznat nego sto је priznato da је za sazrevanje gonade goluЬice neophodan pogled jednog pripadnika njenog roda, malo је va2\an njegov pol - efekat se doЬija samim stavljanjem polja odra2\avanja ogledala na dohvat jedinke. Prelazak putujuceg skakavca, od samotnika u jato, isto је tako postignut izlaganjem jedinke, u izvesnoj fazi, iskljuCivo vizuelnom delovanju slicne slike, pod uslovom ako se ova pomice na nacin dovoljno blizak nacinima kretanja svojstvenim jedinkinoj vrsti. То su cinjenice koje se upisuju u homeomorficni poredak poistovecivanja koji Ьi obuhvatio pitanje smisla oЬlikovne i erogene lepote. Ovde nas isto tako interesuju mimeticke cinjenice, shvacene kao heteromorficno poistoveCivanje, ukoliko postavljaju proЬlem znacenja prostora za zivi organizam jer psiholoski koncepti izgledaju isto toИko podesni da tu unesu neku svetlost, koliko i smesni napori koji su poduzimani s namerom da se mimeticke cinjenice svedu na takozvani vladajuci zakon prilagodavanja. Setimo se samo kako је Ьlesnula misao (tada jos mladog i tek izgnanog iz socioloskog zabrana u kojem је Ьiо formiran) Roze Кајоа (Roger Caillois) kad је, pod terminom !egendarne psihostenije, morfoloski mimetizam zamenio opsesijom prostora u njegovom derealizujucem efektu. Mi smo sami pokazali u drustvenoj dijalektici, koja strukturira ljudsku spoznaju kao paranojicku, 3 razlog koji tu spoznaju cini samostalnijom od zivotinjske spoznaje u odnosu na polje sila · zelje, ali koji је (ljudsku spoznaju), takode, odreduje u ono »malo realnosti« (>,peu de realite«) u kojem se odaje nadrealisticko zadovo!jstvo. А ova razmisljanja nas podsticu da u prostornom hvatanju, koje ispoljava stadijum ogledala, prepoznamo kod ' Up. Ь:cтits, р. 111, 1 р. 180. 8

l\

coveka efekat, koji cak prethodi drustvenoj dijalektici, organske nedostatnosti njegove prirodne realnosti, ako uopste terminu priroda damo neki. smisao. Prema tome, funkcija stadijuma ogledala pokazuje nam se kao poseban slucaj funkcije imago, koja se sastoji u ustanovljavanju odnosa organizma sa njegovom realnoscu - ill, kako se kaze, odnosa Innenwe!t-a sa Umwe!t-om. Ali izvesno rasprskavanje organizma u njegovoj nutrini, prvoЬitni razdor koji odaju znaci nelagodnosti i motorne neuskladenosti iz prvi!Y meseci, menjaju kod coveka odnos sa prirodom. Objektivno shvatanje anatomske nedovrsenosti piramidalnog sistema, kao sto su humoralne remanencije materinskog organizma, potvrduje, kao podatak istinske specificne prevremenosti ro!lenja kod coveka, glediste koje formuliSemo. Primetimo, uzgred, da su embriolozi pгiznali taj podatak kao takav, oni to zovu feta!izacija, da Ьi odredili preovladivanje takozvanih viSih aparata nevraksa i posebno korteksa, koje cemo, zahvaljujuci psihohirurskim intervencij ama, shvatiti kao intraorgansko ogledalo. Ovaj razvoj је dozivljen kao prolazna dijalektika koja formiranje jedinke odlucno projektuje u istoriju: stadijum og!eda!a је drama ciji se unutarnji napon Ьаса od nedostatnosti ka predujmljivanju - i koja subjektu, uhvacenom na mamac prostornog poistovecivanja, snuje fantazme koji nadolaze jedan za drugim od iskomadane sИke tela, do oЬlika koji cemo, zbog njegove potpunosti, zvati ortopedskim - i Ьаса se ka na kraju prihvacenom oklopu otudujuceg identiteta, koji се svojom krutom strukturom obeleZiti sav mentalni razvoj jedinke. Ne rada li tako prekid kruga od Innenwe!t-a do Umwe!t-a neiscrpnu kvadraturu ponovnih overavanja Ја. То iskomadano telo, ја sam takode taj termin uneo u nas sistem teorijsi>princip realnosti