Laboratorijske analize - Ukratko i prevedeno na običan jezik - Šta znače dobijene dijagnoze krvi

1 Mnogi bi da što pre saznaju nalaz ili dijagnozu koji im, najčešde, ne znače ništa dok ih ne "prevede" lekar. Laboratorijski nalazi su, bar za vedinu naše prosečno obrazovane populacije, još tajanstveni vid komunikacije između lekara različitih specijalnosti. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: onih koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda delijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom "krvna slika" i drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva. Te analize počinju uzimanjem krvi, najčešde iz jagodice prsta ili vene na ruci, a u tom uzorku se zatim testiraju različiti sastojci, zavisno od toga šta lekar želi da proveri. Najčešde je to broj crvenih ili belih krvnih zrnaca i koliki je njihov odnos... Ove analize su neophodne da bi se postavila valjana dijagnoza i usmerilo lečenje širokog dijapazona bolesti. Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je gotovo potpuno bezbolno, a u vedini laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva specijalna priprema, baš kao što se nakon preduzimanja ove dijagnostičke procedure Ljudi odmah mogu vratiti svojim uobičajenim aktivnostima. Ipak, u cilju dobijanja što verodostojnijih rezultata, najčešde se savetuje uzdržavanje od jela na dvanaest sati pre davanja krvi.

Normalne vrednosti krvi To su vrednosti koje pokazuju statistički nivo pojedinih parametara krvi kod vedeg dela zdrave, odrasle populacije. Kad pacijent dobije podatak da njegovi nezultati "nisu normalni", reč je o odstupanju od tih normalnih vrednosti i ne mora značiti da se na osnovu toga može sa sigurnošdu ustanoviti kakva je vrsta promena nastupila: lekar de tek uz druge dijagnostičke procedure modi da kaže šta takav rezultat znači u svakom pojedinačnom slučaju.

Kompletna krvna slika Zašto se obavlja ova analiza? Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremedaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Kada se vrši testiranje? Kao deo rutinskog lekarskog pregleda. Uzorak? Krv se uzima iz vene ruke ili jagodice prsta, odnosno iz pete kod novorođenčadi.

2

Broj belih krvnih zrnaca Šta testiramo? Bela krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Kada je njihov broj uvedan, to ukazuje da telo proizvodi vedi broj ovih delija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povedava se rizik od infekcije. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se i kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize. Zašto se obavlja ova analiza? Ako lekar sumnja da se radi o infekciji ili alergijskoj reakciji, ali i u slučajevima pradenja efekta preduzetog lečenja (kod primene lekova koji smanjuju broj belih krvnih zrnaca). Kada se vrši testiranje? Ono je najčešde deo celokupnog pregleda krvi (kompletna krvna slika), zajedno sa brojem eritrocita i trombocita. Uzorak? Iz vene na ruci ili jagodice prsta, ili iz pete kod novorođenčadi.

Hemoglobin Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On je "nosač" kiseonika u krvi. Svakim udahom krv u pludima dobija kiseonik i zahvaljujudi upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad delija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vradanjem krvi u pluda, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.

Krvne pločice Krvne pločice ili trombociti su po veličini mnogo manje od belih ili crvenih krvnih zrnaca, a imaju ulogu zaustavljanja krvavljenja kada dođe do oštedenja krvnih sudova.

Test na mokradnu kiselinu

3

Zašto se obavlja ova analiza? Ovo ispitivanje se vrši kako bi se ustanovio nivo mokradne kiseline u telu. Ona je, inače, proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Ako je nivo mokradne kiseline nizak, znači da nema nikakvih posebnih simptoma, dok povišeni nivo dovodi do njenog taloženja u tkivima. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve tredine preko mokrade, a jednu tredinu putem stolice. Kada se vrši testiranje? U slučaju povišenog stvaranja mokradne kiseline javlja se giht, odnosno taloženje mikrokristala prvenstveno u zglobovima. Razlog povišenog nivoa mokradne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnodi, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštedenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih delija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokradna kiselina. Uzorak? Krv se uzima iz vene na ruci.

Glukoza Zašto se obavlja ova analiza? Da bi se odredilo da li je ili nije nivo glukoze u krvi u normalnim granicama, što pomaže u otkrivanju dijabetesa ili hipoglukemije. Kada se vrši testiranje? Nekoliko puta godišnje u slučajevima kad neko stalno obavlja poslove pradene stresom, a koje prate simptomi hiperglukemije i hipoglukemije i u trudnodi. Kod dijabetičara se nivo glukoze u krvi mora meriti i po nekoliko puta dnevno. Uzorak? Krv se uzima iz vene na ruci, a oni koji sami mere nivo glukoze iz jagodice prsta.

Bilirubin Dobija se razaranjem hemoglobina. Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštedenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povedano razaranje crvenih krvnih zrnaca.

4 Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Pojedini lekovi koji ošteduju jetru takođe mogu da dovedu do povišenja nivoa bilirubina.

Kalcijum Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega. Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti pradenih razgradnjom kostiju. Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.

Hlor Predstavlja neorganski anjon u vandelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povradanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog pludnog emfizema, šederne bolesti, prekomernog znojenja, poremedaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze. Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.

Holesterol Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega. Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, loše kontrolisane šederne bolesti, snižene funkcije štitne žlezde, hroničnog oštedenja jetre (upala, ciroza) i bubrega (nefrotski sindrom). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi. Smanjen je kod pothranjenosti, anemije, akutnog hepatitisa i ponekad hipertireoze i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde ...

5

Kreatin kinaza (CPK) CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje delijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišidi i mozak. Stoga se njegovo povišenje nivoa u krvi javlja u svim slučajevima gde bivaju oštedena i razorena pomenuta tkiva srčani infarkt, povrede mišida, mišidne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praden nekrozom.

Kreatinin Dobija se metabolisanjem kreatina i izlučuje filtriranjem kroz glomerule bubrega. Na osnovu njegove koncentracije u serumu indirektno se može zaključivati o funkcionisanju bubrega tj. njihovoj sposobnosti da iz organizma izlučuju raspadne produkte metabolizma. Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokradnim putevima i oštedenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima.

Gama glutamil transpeptidaza ili transferaza (GGT) Izrazito je osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Povišena je kod akutnog i hroničnog hepatita *upale oštedenja jetrinih delija+, ciroze jetre, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primamih ili metastatskih tumora jetre, oštedenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti, upale pankreasa i zlodudnom tumoru pankreasa.

Gvožđe u serumu Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujudi apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povedanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre. Smanjeno je kod manjka gvožđa prilikom infekcija različitog porekla, oboljenja bubrega (nefroze i hronične bubrežne insuficijencije), u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja delija krvi (hematopoeze+.

Gvožđe - sposobnost vezivanja u serumu Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Kada u serumu ima manje gvožđa, onda postoji i povedana potreba i sposobnost njegovog vezivanja u serumu

6 npr. kod anemija, krvavljenja, trudnodi i akutnog hepatitisa. Sposobnost vezivanja je smanjena kod visokih vrednosti serumskog gvožđa razaranja crvenih krvnih zrnaca, akutnih i hroničnih infekcija, ciroze jetre, uremije i raka.

Mlečna dehidrogenaza (LDH) Uglavnom je raspoređena u telesnim tečnostima i delijama i katalizira međusobno pretvaranje laktata i piruvata. Povišena je kod svih stanja pradenih propadanjem tkiva srca, bubrega, skeletnih mišida, jetre, pluda, kože. Takođe i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.

Magnezijum Prvenstveno je međudelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišida kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova. Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešde intravenski ili u vidu injekcija. S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češdi njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre.

Kisela fosfataza Nalazi se u visokim koncentracijama u tkivu prostate i crvenim krvnim zrncima. Povišena je kod raka prostate koji se širi van kapsule žlezde ili daje udaljene metastaze, kod leukemije i multiplog mijeloma sa jakim promenama na kostima.

Alkalna fosfataza Visoke koncentracije ovog enzima se nalaze u kostima u rastu, u žuči, i u posteljici trudnica (placenti). Povedanje nivoa u dečjem uzrastu ne govori sigurno o postojanju oboljenja mada, kao i kod odraslih, može da govori o bolestima kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak+, ali i kod oboljenja jetre i tokom normalne trudnode.

7

Fosfor Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D, a smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremedaja acidobazne ravnoteže.

Kalijum Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišida, pre svega, u smislu njihove oštedene kontraktilne sposobnosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli. Smanjen je kod slabe ishrane, gladovanja, neadekvatne apsorpcije u organima za varenje ili velikog gubitka povradanjem ili dijarejom tj. putem bubrega (poremedaji nadbubrežne žlezde, davanje diuretika, metabolička alkaaloza).

Proteini u serumu Pod uticajem je ishrane i funkcije vitalnih organa jetre i bubrega. Uglavnom se uočava smanjenje koncentracije albumina kod pothranjenosti, lošeg varenja, povedanog gubitka putem bubrega, kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

Fibrinogen Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu. Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja. Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnodi, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.

Natrijum Zajedno sa anjonima predstavlja najvedi deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje negulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Povedan je kod deficita vode u telu, traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema, a smanjen u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka.

8

Transaminaze SGOT i SGPT Unutardelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišidima i mozgu. Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštedenju prvenstveno ovih organa akutna infekcija ili toksično ošdtedenje jetre, infarkt miokarda, ciroza ili rak jetre. SGOT je povišen kod distrofije mišida, dermatomiozitisa i mioglobinurije.

Trigliceridi Masnoda iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u delijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga. Povišen je nivo kod povedanog unosa hranom, oštedenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šederne bolesti, nefrotskog sindroma, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istadi stres.

Urea Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokrade. Povišena je kod bolesti bubrega čija je funkcija „čišdenja" organizma oštedena u slučajevima nefritisa, postojanja prepreke u mokradnim putevima, smanjenog bubrežnog krvotoka, stanjima šoka. Smanjene vrednosti se ređe viđaju kod pothranjenosti i insuficijencije jetre.

Sedimentacija Ukazuje na mogude postojanje organskog oboljenja. Ubrzana je kod upala, razaranja delija, masivnih trovanja, u trudnodi i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija. dr Đorđe Cakid, Miloš Lazid

9 Dopuna na gore ispisani odlicni tekst o laboratorijskoj analizi krvi, a u kojem se nalaze i skracenice kod elektronskog izveshtaja laboratorijske analize krvi (kada se u laboratorijskom nalazu krvi umesto nashih reci nalaze engleske skracenice (npr. umesto Leukociti - WBC (White blood cells); LYM# (iliti ukupan broj limfocita); MCH, HCT, LYM WBC i sl.). Moze biti od pomoci da bude sami svoj hematolog :)

------HEMATOLOGIJA · sedimentacija eritrocita · kompletna krvna slika (leukociti, diferencijalna krvna slika, eritrociti, hemoglobin, hematokrit, MCV, MCH, MCHC, RDW, trombociti, MPV) više o hematološkim pretragama: Brzina sedimentacije eritrocita (SE) je nespecifični pokazatelj upale, povišena je kod infekcija, artritisa, reumatske groznice, infarkta miokarda, malignih bolesti, također i za vrijeme trudnode i nakon intenzivnog vježbanja Kompletna krvna slika (KKS) je najčešde ordiniran test koji daje važne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta, radi se kao dio redovnog rutinskog pregleda kao screening za široki raspon bolesti, kod anemija, infekcija, malignih bolesti. KKS uključuje broj leukocita, eritrocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit Eritrociti su stanice koje sadrže hemoglobin i sudjeluju u prenosu kisika i ugljičnog dioksida u organizmu. Hemoglobin je proteinski kompleks koji prenosi kisik iz pluda u tkiva i ugljik dioksid iz tkiva natrag u pluda, koncentracija hemoglobina i/ili eritrocita je smanjena kod anemija Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvaliteti eritrocita. MCV (mean cell volume) – prosječni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita MCH (mean cell hemoglobin) - prosječna količina hemoglobina u eritrocitu MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosječna koncentracija hemoglobina u litri eritrocita RDW (red cell distribution width) – mjera varijabilnosti veličine eritrocita Osnovna funkcija Leukocita je obrana organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita ima zasebne funkcije. Neutrofilni granulociti zajedno s Monocitima čine osnovu fagocitnog obrambenog sustava u organizmu. Na ovaj način sudjeluju u obrani organizma od bakterijskih infekcija. Eozinofilni granulociti sudjeluju u obrani organizma od alergijskih agensa i parazitarnih infekcija. Limfociti proizvode antitijela i sudjeluju u obrani od virusa. Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i također sudjeluju u alergijskom odgovoru Trombociti su stanice koje sudjeluju u zgrušavanju krvi, manjak trombocita izaziva sklonost krvarenju, višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi MPV (mean platelet volume) - prosječni volumen trombocita - daje informaciju o veličini trombocita PDW - (platelet distribution width) – prosječni volumen trombocita - daje informaciju o veličini trombocita

10

OSNOVNE BIOKEMIJSKE PRETRAGE · glukoza · bilirubin · AST, ALT, GGT, AP – jetreni enzimi · amilaza · urea · kreatinin · urati · lipidogram (trigliceridi, kolesterol, HDL, LDL) · proteini · albumini · imunoglobulini (IgA, IgG, IgM) · elektroliti (Na, K, P, Ca) · željezo, UIBC, TIBC · kreatin kinaza, laktat dehidrogenaza – srčano-mišidni enzimi · feritin više o osnovnim biokemijskim pretragama: ALANIN AMINOTRANSFERAZA (ALT) Jetreni enzim, povišenu koncentraciju enzima nalazimo kod velikog broja jetrenih bolesti trakta (izrazito je povišen kod virusnih hepatitisa), kod bolesti pankreasa (kronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta. ALBUMIN Albumin je protein koji se sintetizira u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže fluida u organizmu. Smanjene koncentracije albumina nalazimo jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (bisalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opeklina i enteritisa ALKALNA FOSFATAZA (ALP) Mjerenje ALP-a se koristi u dijagnostici hepatobilijarnih bolesti (izrazito povišen kod kolestaze) i bolesti kostiju povezanih sa povedanom aktivnošdu osteoblasta. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa de davati umjereno povišene vrijednosti ALP-a u serumu. Također ALP je fiziološki povišen kod djece i trudnica i tredem trimestru trudnode. AMILAZA Amilaza je povišena u serumu oboljelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti žlijezda slinovnica (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (kolecistits, kolangitis, kolelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima

11 ASPARTAT AMINOTRANSFERAZA (AST) AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišidu, te manje u mozgu, bubrezima, gušterači, pludima i u nizu drugih organa. Povišene vrijednosti AST-a nalazimo kod infarkta miokarda, mišidne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrijednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, povišen kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog kroničnog hepatitisa) BILIRUBIN Bilirubin je razgradni produkt hemoglobina. Povišenje koncentracije bilirubina ima za posljedicu pojavu žute boje kože, sklera ili sluznica. Razlikujemo 4 vrste žutica: hemolitička žutica (povedana razgradnja hemoglobina), opstruktivna žutica (zastoj u bilijarnom traktu), hepatocelularna žutica (poremedaj ekskretorne funkcije jetrenih stanica) i funkcionalna žutica. UREA Ureja je glavni metabolički produkt dušikovih tvari u organizmu i iz tijela se izlučuje putem urina. Povišena koncentracija ureje u serumu nalazimo kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povedana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i ozljeda. Kod dugotrajnog gladovanja i teških oštedenja jetre koncentracija ureje je snižena KALCIJ Kalcij se u organizmu nalazi najvedim dijelom u kostima, manjim dijelom u plazmi (1-2%), promjena koncentracije kalcija u serumu promijenjena je u bolesti kostiju (osteoporoza, tumori s metastazama u kostima), alkoholizmu, nekim malignim bolestima, akutnom pankreatitisu KOLESTEROL Koncentracija kolesterola povišena je: u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu nasljednih bolesti (hiperkolesterolemija tip IIa) Hipokolesterolemija je mnogo rjeđa od hiperkolesterolemije, nalazi se obično kod hiperfunkcije tiroideje, a niske koncentracije se mogu nadi kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštedenje jetre (ciroza i teški kronični hepatitisi). KREATININ Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gdje se dijelom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu ovisi prvenstveno o glomerularnoj filtraciji pa je to dobar pokazatelj funkcije bubrega. Zato se kod smanjene funkcije bubrega nalazimo povišenu koncentraciju kreatinina u serumu NATRIJ Smanjene koncentracije natrija u serumu nalazimo kod: gastrointestinalnih poremedaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcija nadbubrežne žlijezde (nedostatak aldosterona), bubrežnih bolesti (kronični glomerulonefritis), jakog znojenja i infektivnih bolesti

12 (pneumonija) Povišene koncentracije natrija nalazimo kod: hiperfunkcije nadbubrežne žlijezde, kod pretjeranog gubitka tekudine (povradanje, proljev) KALIJ Smanjene koncentracije kalija u serumu nalazimo kod: gubitka uslijed prekomjerne diureze, povradanja, proljeva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tekudine, hiperfunkcije nadbubrežne žlijezde, nedovoljne prehrane i naglog prijelaza kalija iz ekstracelularne tekudine u stanicu (dijabetička acidoza) Povišene koncentracije kalija nalazimo kod: terapije kalijem, kronične bubrežne insuficijencije, hiperfunkcije nadbubrežne žlijezde GAMA GLUTAMIL TRANSFERAZA (GGT) Najviše -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog crijeva i mozgu, nalazi se na mjestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. Porast aktivnosti -GT-a smatra se najosjetljivijim pokazateljem oštedenja jetre. Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnom virusnom hepatitisu, agresivnom kroničnom hepatitisu, pankreatitisu, infarktu miokarda. GLUKOZA Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale djelovanjem složenog hormonskog sustava. Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes mellitus, feokromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod prirodnih grešaka u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre HDL KOLESTEROL Od ukupnog kolesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL kolesterol , odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Osobe koje imaju snižene vrijednosti HDL kolesterola imaju vedi rizik od obolijevanja od koronarnih bolesti. LDL KOLESTEROL LDL kolesterol ili «loši kolesterol» i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu ŽELJEZO Željezo je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je dio hemoglobina, mioglobina, citokroma i mnogih enzima. Glavno skladište željeza je retikuloendotelni sustav, zatim jetra, slezena, koštana srž i bubrezi. Smanjena koncentracija željeza u serumu (hiposideremija) opdenito je posljedica nedostatka željeza u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak željeza (nefroza, nefritis, teža

13 krvarenja) ili smanjeno otpuštanje željeza iz RES-a (akutne i kronične infekcije, autoimune bolesti). Hipersideremiju nalazimo kod hemolitičkih anemija, kod trovanja olovom, u cirozi jetre, te kod hemokromatoze i hemosideroze. KAPACITET VEZANJA ŽELJEZA Transferin je protein koji prenosi željezo u serumu, o količini transferina u serumu ovisi koliko se željeza može vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezanja željeza u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan dio transferina ima vezano željezo, dok je drugi dio transferina slobodan, tj. nezasiden. Taj dio transferina koji još može vezati željezo zove se nezasideni kapacitet vezanja željeza, UIBC (unsaturated iron binding capacity). TIBC je smanjen u cirozi, hemokromatozi, nefrozi, kroničnim infekcijama i malignim bolestima. Porast TIBC-a. Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom željeza u organizmu, kod nekroze jetre zbog otpuštanja feritina, te kod žena koje su na oralnih kontraceptivima, LAKTAT DEHIDROGENAZA (LDH) LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišidima i eritrocitima Povišen je u megaloblastičnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, šoku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj žutici, bubrežnim bolestima, metastatskom karcinomu. FOSFOR (P) Fosfor je uz kalcij važan za izgradnju kostiju, također je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih putova. Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod pretjerane konzumacije alkohola i kao posljedica uzimanja nekih lijekova UKUPNI PROTEINI Proteini su sastavljeni od -aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama, dok složeni proteini imaju i neproteinsku ili prostetičku skupinu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog tlaka, enzimska, obrambena, građevna, puferska, transportna, hormonska itd. Povedana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i kroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale). Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomjerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povedanog katabolizma proteina (hipertireoza, DM, nefroza, malapsorpcija) TRIGLICERIDI Povišena koncentracija triglicerida - Hipertrigliceridemija – diabetes mellitus, opstruktivna žutica, nefroza, hipotireoza. Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrijednosti i može se nadi kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja jetrenih bolesti. URAT (MOKRADNA KISELINA) Mokradna kiselina je krajnji produkt razgradnje egzogeno unesenih i endogenih purina. Vedinom se

14 izlučuje urinom (75%) Uzrok povišenja mokradne kiseline (hiperurikemija) može biti povedana sinteza, povedano unošenje purina hranom ili smanjeno izlučivanje putem bubrega. Javlja se kod bolesti bubrega, gihta, leukemija i ponekad u hipertrigliceridemiji, alkoholizmu, eklampsiji i respiratornoj acidozi

SPECIJALISTIČKE PRETRAGE TUMORSKI MARKERI · AFP · CA 15-3 · CA 19-9 · CA-125 · CEA · hCG · PSA · fPSA više o pojedinim tumorskim markerima: AFP (-feto protein) jetra, ovariji i testisi, također fiziološki povišen za vrijeme trudnode CA 15-3 (Cancer antigen 15-3) rak dojke, ponekad pluda i jajnici CA 19-9 (Cancer antigen 19-9) pankreas, ponekad debelo crijevo i žučni vodovi CA-125 (Cancer antigen 125) jajnici, povišen i u endometriozi i nekim benignim promjenama CEA (carcino-embrionic antigen) debelo crijevo, dojka, pluda, štitnjača, jetra, cerviks, mjehur, poviše je i kod pušača hCG (human chorionic antigen) testisi, uterus, fiziološki povišen u trudnodi PSA (Prostate specific antigen) prostata, povišen je i kod hipertrofije prostate, prostatitisa

HORMONI ŠTITNJAČE · T3 · T4 · TSH · fT3 · fT4 · dodatni testovi za ispitivanje funkcije funkcije štitnjače: antitijela štitnjače više o testovima za ispitivanje funkcije štitnjače Štitnjača proizvodi dva hormona tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), ovi hormoni reguliraju tjelesne funkcije: brzinu rada srca, sintezu proteina, metabolizam ugljikohidrata, produkciju i razgradnju kolesterola i triglicerida. Koncentracija hormona štitnjače u krvi regulirana je sa tirotropinom (TSH)

15

SPOLNI HORMONI Analize spolnih hormona korisne su za : otkrivanje ovulacije, kontrolu terapije usmjerene na izazivanje ovulacije, ispitivanje amenoreje, otkrivanje smanjene funkcije spolnih žlijezda i neplodnosti · LH · FSH · E2 · testosteron · progesteron · prolaktin · HCG više o spolnim hormonima: Izlučivanje hormona spolnih žlijezda i razvoj spolnih stanica kontroliraju gonadotropini iz hipofize (LH, FSH). Najvažniji hormoni iz spolnih žlijezda su testosteron iz Leydigovih stanica testisa i estradiol (E2) iz folikularnih stanica jajnika. U muškaraca LH izaziva izlučivanje testosterona iz Leydigovih stanica, a FSH spermatogenezu. Kod žena se u cikličkim promjenama koncentracija hormona priprema maternica za usađivanje oplođenog jajašca: U prvoj polovici ciklusa, LH i FHS stimuliraju razvoj folikula u jajnicima i izlučivanje estrogena. U sredini ciklusa naglo se povedava izlučivanje LH, što dovodi do ovulacije i pretvaranje jednog folikula u žuto tijelo koje izlučuje estrogene i progesteron: Ako se jajašce ne ugnijezdi, žuto tijelo propada, koncentracije hormona se snizuju, endometrij se razgradi i oljušti i počinje menstruacija. Ako je došlo do oplodnje, jajna stanica se usadi, razvije se placenta koja proizvodi HCG (korionski gonadotropin) Povišena koncentracija prolaktina obično je poslijedica adenoma hipofize koje kod žena izaziva neplodnost i amenoreju Koncentracije spolnih hormona kod žena treba tumačiti u odnosu na fazu menstrualnog ciklusa

PRETRAGE IZ URINA · rutinski pregled urina (test traka i mikroskopski pregled) · mikroalbumin · droge u urinu · urinokultura · -HCG – test na trudnodu više o pretragama iz urina RUTINSKI PREGLED Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma te o stanju genitalno-urinarnog sistema. Rutinska analiza urina sa test trakama je dio rutinskog liječničkog pregleda, kod sistematskih pregleda, kod primanja pacijenta u bolnicu i kod pradenja tijeka bolesti Rezultati ovih jednokratnih traka mogu dati informaciju o metabolizmu ugljikohidrata, funkciji bubrega i

16 jetre, acidobaznoj ravnoteži, prisustvu bakterija i koncentraciji otopljenih tvari u urinu. Kod mikroskopskog pregleda prisutnost staničnih elemenata i cilindra u urinu uglavnom ukazuje na postojanje bolesti. U urinu možemo nadi i bakterije kao znak upale. Kod nekih metaboličkih bolesti (giht, cistinurija) od dijagnostičkog značaja je i nalaz kristala u urinu, također u urinu se može nadi i na kristale lijekova (sulfonamidi) DROGE U URINU kvalitativni test metamfetamin, kokain, kanabinoidi, opijati

SEROLOŠKE I MOLEKULARNE PRETRAGE · Hepatitis A, B, C · Sifilis · Epstein Barr · Borellia · Cytomegalovirus · Humani papiloma virus – dokazivanje i tipizacija · Herpes simplex · Chlamydia Trachomatis · Toxoplasma · Rubella · HLA – DNA tipizacija u autoimunim bolestima (reumatiodini artritis, ankilozantni spondilitis, neurološke bolesti, psorijaza) TORCH panel - Testiranje na grupu infektivnih bolesti koji su posebno opasni za trudnice jer mogu izazvati oštedenje kod novorođenčeta uključuje slijedede testove: toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirus i herpes simplex virus SPOLNO PRENOSIVE BOLESTI Neke od spolno prenosivih bolesti ne pokazuju jasne simptome, ali mogu izazvati trajne posljedice (neplodnosti), zato je kod seksualno aktivnih osoba važno napraviti screening Chlamydia trachomatis – Klamidiju često zovu «tiha epidemija» jer je veliki dio ljudi zaražen, a da nemaju nikakve simptome. Ova bakterijska bolest je lako izlječiva, ali ako se ne liječi može imati za posljedicu neplodnost Humani papiloma virus – HPV – čest uzročnik raka grlida maternice kod mladih žena Hepatitis B i Hepatitis C – virusne infekcije koje se mogu prenijeti seksualnim kontaktom, a izazivaju teška oštedenja jetre AIDS – spolno prenosiva bolest koja napada imunološki sustav Genitalni herpes – izaziva neugodni svrbež u genitalnoj regiji

17 PRETRAGE KOAGULACIJE · PV · APTT · faktori koagulacije

OSTALE PRETRAGE · krvna grupa i RH faktor · hemoglobin A1c · AST, ASTA · osteokalcin, -cross laps – testovi za osteoporozu · reuma faktori · RIST/RAST – testovi za alergije

18 Dovoljna je samo jedna kap neke telesne tečnosti da bi se brzim testovima za nekoliko minuta utvrdilo da li je neka osoba obolela od tumora, infarkta, čira na želucu, opasne angine i drugih infekcija. Brzim testom mogude je utvrditi i da li neko uzima drogu

U pojedinim razvijenim zemljama često se preduzima takozvani skrining, pregledi stanovništva zahvaljujudi kojima su neke bolesti gotovo potpuno iskorenjene ili drastično smanjene. U ovakvoj, masovnoj proveri zdravlja od pomodi su i brzi testovi. Poslednjih nekoliko godina zdrastvene ustanove ih sve češde koriste za brzu dijagnostiku , ali ih kupuju i pojedinci koji žele da se oslobode sumnje na neku bolest. Jeftini su, nabavljaju se u obližnjoj apoteci i jednostavni za upotrebu. O kakvim je testovima reč? To su brzi dijagnostički imuno-hromatografski testovi bazirani na reakciji antigen-antitelo. Ovim testovima se može postaviti dijagnoza na osnovu različitih telesnih tečnosti: pljuvačke, urina, seruma, plazme ili krvi. Najčešde se rezultat dobije posle 5 do 15 minuta, najduže sat ili dva. U našoj zemlji koriste se brzi testovi za utvrđivanje alergije, pojedinih vrsta raka, u postavljanju dijagnoze infarkta, infektivnih bolesti, hepatitisa Be, Ce, sifilisa, malarije. Za sada ih nabavljaju samo pojedine klinike, laboratorije i domovi zdravlja. Neki od njih mogu se kupiti u apoteci, kao što je test za otkrivanje ovulacije, dokazivanje trudnode i droge iz urina. Brzi testovi su pouzdani Koliko su nalazi brzih testova tačni? Svi ovi testovi klinički su ispitani i provereni veoma osetljivim metodama, pa su tek onda pušteni na tržište, saznajemo od mr sci ph Marice Markovid, specijaliste medicinske biohemije iz „Biomedike”. Generalni stav inostranih i domadih stručnjaka je da se negativan rezultat na brzom testu smatra definitivnim, a kada je pozitivan obavezno se preduzima dodatna, složenija laboratorijska provera. Poslednjih godina takođe je veoma popularan, naročito među roditeljima, test kojim se za nekoliko minuta utvrđuje prisustvo droge u urinu. Od naše sagovornice saznajemo da drogu u organizmu nije uvek jednostavno utvrditi. U našoj zemlji samo nekoliko najvedih ustanova, među kojima nacionalni Institut za toksikologiju i Institut za bezbednost, imaju aparat za dijagnostikovanje droge i njenih metabolita. Međutim, rezultat analize se relativno dugo čeka. Da bi se u krvi ili urinu utvrdila hipnotička supstanca potreban je ceo dan. Osim toga, neophodna je i posebna stručnost. Biohemičar koji obavlja ovu analizu mora dobro poznavati put razgradnje droge u različite metabolite, bududi da ona ima iste podstanice u razgradnji kao i pojedini lekovi. Sa brzim testom ova dilema je isključena. Njime se može

19 dijagnostikovati i HIV, bolest koja je rasprostranjena među narkomanima. Ovu populaciju je teško ubediti da dođu u laboratoriju na pregled, a sa brzim testovima je lako otidi u njihove grupe, odagnati im sumnje i upozoriti ih na mogudu opasnost. Brzim testom određuje se i proponin u krvi, marker infarkta miokarda. Za analizu je dovoljna samo kap krvi iz prsta i ved za 10 minuta može se utvrditi da li je bolesnik dobio srčani udar. Po mišljenju naše sagovornice ovaj test bi trebalo da ima svaki dom zdravlja i svaki porodični lekar, da bi se dobila trka sa vremenom i zaustavilo propadanje srčanog mišida. Kada se radi uobičajenim laboratorijskim metodama ista analiza traje bar jedan sat, a to je relativno spora procedura za lečenje infarkta. Otkriva anginu Brza dijagnostika je važna i za otkrivanje helikobakter pilori, bičaste bakterije koja izaziva gastritis i čir na želucu. Može se utvrditi iz kapljice krvi ili izdisajnim, ureaza testom. Reakcija nastupa odmah, posebno ako je bolest u akutnoj fazi. Ova bakterija je osetljiva samo na određene antibiotike, zato je za lečenje važno da se prvo otkrije uzročnik zapaljenja sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva, a tek potom odredi terapija. Kod utvrđivanja bakterije streptokoke grupe A, izazivača angine brzi testovi su takođe od velike pomodi. Bris iz grla se stavi u epruvetu sa rastvorom i ostavi da stoji dva minuta. Zatim se dve kapi tečnosti spuste na pločicu i prema reakciji se prepoznaje prisustvo ili odsustvo bakterije. Ukoliko je test pozitivan pojavide se na pločici crvena nit, a lečenje antibioticima može odmah da počne. U laboratoriji se takav rezultat dobija mnogo sporije tek za 48 sati, ali je dijagnostički vredniji bududi da utvrđuje i broj bakterija i antibiotik na koje su osetljive, ističe naša sagovornica. Testovi kojima se brzo dijagnostikuju neke vrste tumora za sada nisu u prodaji i koriste se samo u laboratoriji. Ima ih više vrsta: za detekciju raka prostate, tumora debelog creva, jetre. Po rečima naše sagovornice, zdravstveni i ekonomski značaj ovih testova je veliki. Jeftinija bi bila provera čitavog stanovništva brzim testom za otkrivanje raka debelog creva nego lečenje samo jednog bolesnika od ove bolesti. Ovaj test se zasniva na tome što mesecima, čak i godinama pre otkrivanja ovog raka nastaju krvarenja koja se ne opažaju golim okom. Čim se sumnjive promene otkriju brzim testom, ispitivanja se nastavljaju složenijim metodama i odmah preduzima lečenje u ranoj fazi bolesti. Postoje i brzi cervikalni brisevi koji treba da potvrde ili odagnaju sumnju kod prvih promena na grlidu materice, kada je rak potpuno izlečiv. Najvedu popularnost brzi testovi su stekli na dokazivanju trudnode. Odnedavno parovi koji žele potomstvo brzim testom iz kapljice urina žene mogu da saznaju da li je vreme za oplođenje jajne delije koje traje samo 24 časa mesečno. Brza dijagnostika posebno je korisna u svim slučajevima kada treba isključiti sumnju na neku bolest jer se tako štedi i na vremenu, ali i na skupim laboratorijskim analizama. Vera Boškovid

20 RBC-eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela WBC-leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica PLT-trombociti (krvna pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja Hb - koncentracija hemoglobina Hct - udeo krvnih delija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi MCV - srednja zapremina eritrocita MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima RDW - širina distribucije eritrocitra,sortiranje eritrocita po veličini MTV - prosečna srednja zapremina trombocita NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE rbc - žene 3.86 - 5.08x1012/l - muškarci 4.34 - 5.72x1012/l Hb - žene 119 - 157 g/l - muškarci 138 - 175 g/l Htc - žene 0.356 - 0.470 l/l - muškarci 0.41 - 0.53 l/l MCV 83 - 97.2 fl MCH 32.9 pg MCHC 320 - 360 g/l RDW 9.0 - 13.8 % wbc- 3.4 - 9.7x109/l Eozinofili 0 - 7% Baziofili -nesegmentirani -segmentirani 0-1% 0-2% 44 - 72 % Limfociti 20 - 46 % Monociti 2 - 12 % plt- 158 - 424x109/l MTV 6.8 - 10.4 fl (MTV je isto što i MPV) jerivlajko

21 ALKALNA FOSFATAZA - enzim kojeg proizvode kosti, jetra i bubrezi. • Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za muškarce; 68-234 U/l za žene • Povedane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i ponovne izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. AZOTEMIJA, UREMIJA - gomilanje azotnih spojeva u krvi zbog poremedene funkcije bubrega. U norrnalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokrade. • Normalne vrednosti ureje u krvi: 2,8-8,3 mmol/l • Povedane vrednosti znače da bubrezi ne rade kako treba. Lagano povišenje ponekad može da bude prouzrokovano vedim unosom beiančevina branom (meso, jaja) u danima pre analize. BILIRUBIN - materija koju proizvodi jetra iz bemoglobina razorenih, starih crvenih krvnih delija. • Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/l • Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci mogu da budu dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, protivuplani lekovi), postojanje kamena u žuči ili virusna upala - hepatitis (A, B i C) GLIKEMIJA - pokazuje količinu glukoze (šedera) u krvi • Normalne vrednosti u krvi: 4,2-6,4 mmol/l • Treba da se zabrinete ved kod laganog porasta vrednosti, jer to govori o sklonosti ka šedernoj bolesti. To treba proveriti dodatnim analizama. HEMOGLOBIN - belančevina koja sadrži gvožđe i prenosi kiseonik; najvažniji sastojak crvenih krvnih delija. • Normalne vrednošti u krvi: 138-175 g/l za muškarce, a 119-157 g/l za žene • Treba da se zabrinete kod nižih vrednosti jer pokazuju manjak gvožđa u krvi, što može da bude uzrok anemije iti malokrvnosti (npr. zbog obilnih menstruacijskih krvarenja). KREATININ - otpadna materija koja se iz organizma odstranjuje mokradom • Normalne vrednošti u krvi: 80-125 mikromola/l za muškarce, a 64-107 mikromola/l za žene • Treba da se zabrinete čak i ako su vrednosti vrlo malo povedane jer to pokazuje da bubrezi ne "pročišdavaju" krv kako bi trebalo. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma. SEDIMENTACIJA - brzina kojom se krvne delije (uglavnom crvene, ali i bele i trombociti) izdvajaju iz seruma. Povedana sedimentacija je znak upale (od prehlade do upale zuba), ali sedimentacija može da bude povedana i zbog niza drugih razloga. • Normalne vrednosti: 2-15 milimetara na sat • Povedana sedimentacija je znak da u organizmu postoji neka upala, mada može da bude znak i nekih drugih poremedaja. TRANSAMINAZE - enzimi koje uglavnom (ali ne isključivo) proizvodi jetra, a prisutni su u krvi u dva

22 oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT). • Normalne vrednosti u krvi: 6-26 U/l (AST), 6-34 U/l (ALT) • Znatno povedanje može da bude posledica prevelike telesne težine ili lošeg rada jetre zbog preteranog konzumiranja alkohola, preterane upotrebe lekova ili pak hepatitisa. TRIGLICERIDI - vrsta masnoda u krvi koje u celosti dolaze iz hrane. • Normalne vrednosti u krvi: manje od 2,0 mmol/l • Treba da se zabrinete kod povedanja vrednosti i pripazite na ishranu (previše šedera, masnoda, alkohola). Povedane vrednosti nalaze se i kod ljudi koji boluju od dijabetesa. UKUPNI HOLESTEROL - meri se holsterol tj. najvažnija masnoda u krvi. • Normalne vrednosti u krvi: manje od 5 mmol/l • Povišene vrednosti ukazuju na to da je u ishrani previše masti životinjskog porekla, Treba. paziti i na HDL, tzv. zaštitni holesterol čije su vrednosti normalne ako je vedi od 2,0 mmol/l. I minimalno smanjenje upuduje na povedani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoda na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar). Povedani HDL je pak pokazatelj zaštidenosti od kardiovaskularnih bolesti. NALAZ MOKRAĆE Važni podaci odnose se na materije koje normalno ne bi smele da budu prisutne u mokradi. ERITROCITI: nalaz u mokradi upuduje na poremedaj u funkcionisanju bubrega ili mokradnih puteva, te na mogudi mokradni kamenac. GLUKOZA: šeder u mokradi upuduje na šedernu bolest. LEUKOCITI: nalaze se u sedimentu mokrade kada se radi o upali urinarnog trakta ili nekog njegovog dela, na primer mehura (više od 5-10 leukocita u vidnom polju). PROTEINl: ako ih ima mnogo, ukazuju na izmenjen rad bubrega. No ne treba paničiti ako se javljaju samo u tragovima. URINOKULTURA: izvrsno je ako u mokradi nisu nađene bakterije. Ako je pronađen bito koji mikroorganizam, verovatno se radi o upali urinarnog trakta, posebno ako je količina veda od 10 (na 5 stepen).

23 PRAVILA Prilikom davanja urina i krvi na analizu, potrebno je poštovati određena pravila. Urin - Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuda higijena pacijenta. Krv - Prilikom davanja krvi na analizu ne treba uzimati hranu 12 sati pre vađenja krvi, a može da se pije voda i čajevi bez šedera. Ujutro, pre vođenja krvi ne sme se ništa jesti, piti, pušiti i uzimati lekovi.

KRV - HEMATOLOŠKI PARAMETRI Hemoglobin - normalno: 110-165 g/l • Snižene vrednosti su najčešde znak anemije. • Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi. Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8-5,8 xE12/1 • Snižene vrednosti su najčešde znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. • Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi. Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13xE9/l • Rezultat niži od granične vrednosti najčešde je znak virusne infekcije, a viši bakterijske. Trombociti (krvne pločice zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l • Povedan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. • Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Sedimentacija eritrocita -normalna:2-12 mm/h mm/2h To je nespecifičan parametar. • Povedan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala... • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

KRV - BIOHEMIJSKI PARAMETRI Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut • Može biti slabolipemičan (slabozamuden), lipemičan (zamuden) i mlečno lipemi/čan (jako zamuden), što ukazuje na povedanu masnodu u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povedanih vrednosti bilirubina. Glukoza - normalno: 3,5-6,1 mmol/l • Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka. Stanje bubrega

24 Urea - normalno 1,7-8,3 mmol/l Kreatinin - normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l • Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povedana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica vede fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. • Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte. Elefctroliti Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l • Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l • Poviišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika Stanje zglobova Mokradna kiselina - normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L • Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokradne kiseline u zglobovima). • Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj. Masnode u krvi Holesterol Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l HDL holesterol (dobar) Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l • Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povedan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove. LDL holesterol (loš) Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l • Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povedava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze. Trigliceridi Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l • Povišene vrednosti najčešde su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj. Stanje jetre ALT - normalna: 8-41 IJ/I • Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštedenje jetre, najčešde izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pida, sokova... AST - normalna: 7-38 IJ/I • Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštedenje jetre ili neka druga oboljenja (na

25 primer neka mišidna oboljenja) Gama GT - normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I • Povišene vrednosti se najčešde javljaju kod alkoholičara i znak su ostedenja jetre. Bilirubin ukupni -Normalan:1,1-18,8 umol/l • Povišene vrednosti se javljaju kod oštedenja jetre i opstrukcije žučnih puteva. • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj. Kosti Alkalna fosfataza -normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/I Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju. • Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povedanu razgradnju kostiju i na mogudi razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena. Pankreas S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I • Povišen nivo ukazuje na poremedaj u funkciji pankreasa. Koštana srž Gvožđe - normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

KRV - OSTALI PARAMETRI Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l To je nespecifičan parametar. • Povedan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala… • Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj. Proteini - normalni: 66-87 g/l • Snižene vrednosfi su znak oštedena sintetske funkcije jetre, osim u trudnodi kada se snižene vrednosti često javljaju. (PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

26

ANALIZA URINA Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od ovoga, mogud je znak nastanka nekog oboljenja. Izgled - normalno: bistar izgled • Zamuden urin - ukazuje na povedan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu nadi u sedimentu urina. Boja - normalno: žuta boja • Tamnosmeđ urin - ukazuje na povedanje bilirubina, što je najčešde znak oštedenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povedan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan. • Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešde ukazuje na oštedenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešde kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštedenje mokradnih kanala i bešike. Reakcija - normalno: kisela reakcija • Alkalna reakcija - najčešde ukazuje na bakterijsku infekciju. Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025 • Povedana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremedaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštedenja bubrega. Nastaje i usled povedanog gubitka vode - povradanje, dijareja, kao i visoka temperatura. • Snižena je najčešde kod povedanog izlučivanja urina. Proteini - normalno: negativni • Mogu da budu pozitivni usled povedane fizičke aktivnosti ili u trudnodi, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa. Glukoza - normalno: negativna • Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povedanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešde dešava kod dijabetičara. Urobilinogen - normalno: negativan Bilirubin - normalno: negativan • Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštedenja jetre ili žuči. Aceton - normalno: negativan • Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.

27 SEDIMENT URINA Eritrociti sveži - normalno: negativni • Pozifivni su najčešde znak prisustva mokradnih kamenaca ili peska u bubregu i mokradnim putevima. Eritrociti bledi - normalno: negativni • Pozitivni su najčešde znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega. Leukociti - normalno: do5 • Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešde ukazuje na neki upalni proces u organizmu. Epitelne delije pločaste - normalno: malo • Ove delije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema vedi dijagnostički značaj. Epitelne delije okrugle - normalno: negativne • Pozitivan nalaz ukazuje najčešde na oštedenje bubrega. Bakterije - normalno: negativne • Pozitivan nalaz je najčešde znak bakterijske infekcije, a može da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda. Urati amorfni - normalno: negativni • Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj. Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo • Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu. Kristali mokradne kiseline - normalno: negativni • Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega. Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni • Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije. Sluz - normalno: negativna ili malo • Pozitivan nalaz nema vedi dijagnostički značaj. Gljivice - normaho: negativne • Pozitivan nalaz je najčešdi znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara. Cilindri - normalno: negafivni

28 • Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboijenje. Spermatozoidi - normalno: negativni • Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštedenje prostate. spec. med biohemije Dragana Vučid - načelnica Službe laboratorijske dijagnostike mr ph Jelena Cvijetinovid - Dom zdravlja "dr Milutin Ivkovid", Palilla

29 avremenim laboratorijskim analizama u krvi se mogu otkriti sastojci i procesi koji su nesumnjivi pokazatelji bolesti. Rezultati analiza se koriste u lečenju, a sve češde i u sprečavanju bolesti

Biohemisjksi analizator

Hemijski procesi u organizmu mogu se pratiti preko: - krvi, - urina, - suza, - pljuvačke, - stolice i - drugih telesnih tečnosti. Danas se izvodi više od 500 različitih biohemijskih analiza. Na osnovu njih, mogude je postaviti preciznu dijagnozu, odrediti terapiju, pratiti njeno delovanje i prevenirati bolesti. Po rečima dr sc Mirke Ilid, specijaliste medicinske biohemije i načelnice Centra za urgentnu laboratorijsku dijagnostiku u Institutu za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije, krvna slika je osnovna analiza i test stanja organizma. Određuje se prema krvnim delijama, koje se sastoje od: - crvenih krvnih zrnca (eritrociti), - belih krvnih zrnca (leukociti) i - krvnih pločica (trombociti). Kada se kaže „loša krvna slika” prvenstveno se misli na anemiju, odnosno na smanjeni broj i kvalitet eritrocita, ali je ona pokazatelj i drugih bolesti. Pregledom krvne slike određuje se udeo: - krvnih delija u ukupnoj krvi (hematokrit), - broj eritrocita, - središnji obim eritrocita (MCV), - srednja koncentracija eritrocita (RDV), - koncentracija hemoglobina u eritrocitima (MCHC). Analiza krvne slike uključuje i utvrđivanje broja i vrste leukocita. Ima veliki dijagnostički i terapijski značaj, posebno kada treba utvrditi da li je infekcija virusnog ili bakterijskog porekla. Broj trombocita (Tr) i njihov prosečni srednji volumen (MTV) takođe je neophodan za ispitivanje krvne slike. Opadanje i porast trombocita ukazuju na više dijagnoza.

30

Stres smanjuje gvožđe Na smanjenu količinu gvožđa u krvi utiču različiti činioci i pojedine hronične bolesti među kojima su reumatoidni artritis i maligna oboljenja. Utvrđeno je da fizički i mentalni stres, takođe, smanjuje gvožđe. Poremedaji u metabolizmu gvožđa koji prate pojedine anemije otkrivaju se posebnim analizama, pre svega TIBC analizom i ispitivanjem feritina. Nivo feritina u krvnoj plazmi zavisi od količine gvožđa u rezervama organizma, izuzev kod oboljenja jetre i pojedinih malignih bolesti. Gvožđe se u nalazi i u hemoglobinu, belančevini eritrocita. Kada se hemoglobin otkrije testovima u stolici, ispljuvku i urinu, pouzdan je znak krvarenja u organima za varenje, disanje i izlučivanje urina. Ponekad su ona u stolici neznatna i bolesnik ih ne opaža. Laboratorijska provera skrivenih krvarenja (okultna krvarenja) u stolici ima rani dijagnostički značaj u otkrivanju mnogih bolesti organa za varenje. Osim osnovnih, rade se i mnoge specifične analize. U slučajevima trovanja gasom, na primer, ispituje se i količina ugljen-monoksida u eritrocitima. Ovaj gas se vezuje za isto mesto u hemoglobinu kao i kiseonik, ali 200 puta brže. Iz tog razloga i male količine ugljen-monoksida u atmosferi skupljaju se u organizmu i smanjuju sposobnost hemoglobina za prenos kiseonika. Analizom krvi gradskog stanovništva može da se nađe oko 10 odsto ugljen-monoksida vezanog za hemoglobin. Kod zdravih osoba dovoljno je uraditi kompletnu krvnu sliku jednom godišnje, kaže dr Mirka Ilid. Kod obolelih, zavisno od stanja i simptoma, biohemijske analize se rade i češde. Pa ipak, krvna slika nije jedini pokazatelj zdravlja, bududi da i oboleli od malignih i nekih drugih bolesti mogu imati normalnu krvnu sliku. Kada su laboratorijski nalazi dobri, ali su u suprotnosti sa kliničkom slikom koju lekar dobija pregledom pacijenta, preduzimaju se i dodatne analize. Rezultati osoba sa poremedajem funkcije štitaste žlezde mogu, na primer, biti u granicama normale, ali kada se požale da im se dlanovi znoje i srce brzo kuca , lekar nalaže i ispitivanje hormona štitaste žlezde. Srčani markeri Kod srčanih bolesnika rade se i posebne analize – takozvani srčani markeri u krvi kojima se proverava stepen oštedenja srčanog mišida i poremedaji funkcije srca. U slučaju akutnog infarkta i srčane slabosti, kada je bolesniku potrebno odmah odrediti odgovarajudu terapiju i pratiti njeno delovanje, ispituju se CK i CKMB markeri, troponini i trombocitni markeri. I u našoj zemlji primenjuju se i najnoviji srčani markeri kao što su natri-uretalni peptidi, steroidi, citokini, slobodne masne kiseline. Funkcije srca i delovanje terapije kod hroničnih bolesnika proverava se srčanim enzima CK i CKMB, trombocitnim markerima i ALT, AST, LDH testovima. Sumnju na oboljenja jetre potvrđuje analiza bilirubina u krvnoj plazmi, jetrini enzimi ALT, AST i alkalna fosfataza. Ovi testovi pokazuju i mogude propadanje jetrinih delija i vrstu oboljenja. Koristi se i veliki je broj pojedinačnih analiza za procenu različitih funkcija jetre. Za ispitivanje bolesti i funkcija pankreasa prvo se koriste laboratorijski testovi za ispitivanje pankreasne amilaze i lipaze, a ukoliko se utvrde odstupanja od normalnih vrednosti i veliki broj drugih analiza.

31

Koliko su rezultati analiza tačni? Po rečima doktorke Ilid aparati za automatsko izvođenje biohemijskih analiza, novi reagensi, kompjuterska obrada podataka i stručna osposobljenost biohemičara, doprineli su velikoj tačnosti dobijenih podataka i povedali broj urađenih analiza. Vedina državnih i privatnih laboratorija uključena je u kontrolu kvaliteta i nastoje da svoj rad usklade sa visokim ISO standardima. Laboratorija u kojoj radi je sertifikovana i akreditovana za najhitnije analize, a nedavno je dobila i nacionalnu nagradu za kvalitet rada. Osim stručnosti osoblja i savremenih aparata na tačnost dobijenih rezultata utiče i priprema za laboratorijski pregled koja podrazumeva da se dan uoči odlaska u laboratoriju ne uzima hrana posle 18 časova. Pre davanja krvi i urina za analizu ne treba uzimati ni lekove. Biohemičari osim izvođenja analiza učestvuju i u tumačenju dobijenih rezultata, ali svaki nalaz treba pokazati lekaru, naglašava naša sagovornica. Vera Boškovid

32 koji pct? :) http://en.wikipedia.org/wiki/PCT DIJAGNOSTICKI HEMATOLOŠKI TESTOVI-koji se rade su: krvna slika, WBC, RBC, HGB ,HCT, PLT, PCT, SE, MCV, MCH, MCHC, RDW, MPV, diferencijalna krvna slika, limfociti, monociti, granulociti,vreme krvarenja,vreme koagulacije. Prokalcitonin (PCT) je novi dijagnostički parametar za pradenje bakterijskih upala i sepsi. Uloga prokalcitonina (PCT) je po nekima protivrečna kod novorođenčadi zbog brze promene njegove koncentracije tokom prvih sati života. Važan je kod otkrivanja uzročnika sepse, tj. (najčešde) bakterijskog patogena. Odnsono Molekularne metode mogU postati mogude alternative klasičnim mikrobiološkim tehnikama za otkrivanje i identifikaciju. Primer - Proteini: Albumini C-reaktivni protein (CRP) Glikirani hemoglobin (HbA1c) Karboksihemoglobin (COHb) Prokalcitonin (PCT) Proteini ukupni Transferin (TIBC, UIBC) Troponin I Prokalcitonin (PCT), detekcija bakterijske infekcije 3.9 ng/mL: senzitivnost 41%, specifičnost, 100% >= 2.6 ng/mL: razvoj septičnog šoka OR 38.3 2.6 ng/mL: senzitivnost 74%, specifičnost, 75%; PLR 2.96 1.1 ng/mL: senzitivnost 97%, specifičnost 78%, LR 3.8-7 0.6 ng/mL: senzitivnost 69.5%, specifičnost 64.6% >0.5 ng/mL: senzitivnost 90.6%, 83.6% Srednja vrednost: specifičnost 74%, senzitivnost 80% Vise o prokalcitonin (PCT) na linku: http://www.tmg.org.yu/v300304.htm, odnosno (PDF tekst) ANALIZA PCT-a: http://www.kbsm.hr/klinkemija/...alcitonin_Vol_8_3-4_1998-3.pdf