Kulturne Potrebe, Navike i Ukus Gradjana Srbije i Makedonije

Ova knjiga je objavljena uz finansijsku pomoć Evropske kulturne fondacije. Stavovi izraženi u njoj su stavovi autora i Odbora za građansku inicijativu i ni na koji način ne mogu biti tumačeni kao da odražavaju zvanične stavove Evropske kulturne fondacije.

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Predrag Cvetičanin

Odbor za građansku inicijativu Niš, 2007

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Izdavač: Odbor za građansku inicijativu Za izdavača: Bogdan Đurović Recenzenti: prof. dr Milena Dragićević-Šešić prof. dr Dragan Žunić Lektura: Vesela Katić Grafička obrada: Ivan Stojić Likovna oprema: Zoran Jovanović Fotografija na koricama: Dušan Mitić - Car Ideja za dizajn korica: Oliver Musovik Tiraž: 500 Štampa: Sven, Niš Niš, 2007.

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

O

va knjiga je namenjena onima koji kreiraju kulturnu politiku u Srbiji i Makedoniji - na nivou država, regiona ili gradova, kao i onima koji formulišu umetničku i poslovnu politiku kulturnih institucija, nevladinih organizacija i umetničkih grupa. A posebno onima koji žele da unaprede saradnju Makedonije i Srbije. Ona je deo projekta “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije” Odbora za građansku inicijativu iz Niša (Srbija), Centra za savremenu umetnost iz Skopja i Centra za balkansku saradnju “Loja” iz Tetova (Makedonija), koji je finansijski podržala European Cultural Foundation. Njegovo jezgro čini anketno istraživanje čiji je cilj bio da se stekne uvid u kulturne prakse građana Srbije i Makedonije. Projekat još uključuje i upoznavanje oficijelnih i nezavisnih kulturnih institucija, nevladinih organizacija i umetničkih grupa u Srbiji i Makedoniji sa rezultatima istraživanja, koji bi trebalo da im budu od pomoći u razvijanju inovativne kulturne politike, individualnih i zajedničkih projekata i drugih oblika međusobne saradnje u oblasti kulture. Anketiranje na terenu je obavljeno u periodu oktobar - decembar 2005. godine. Od planiranih 1485 ispitanika u Srbiji anketirano je ukupno 1364 (91,9% planiranog uzorka), a u Makedoniji je od planiranih 990 ispitanika anketirano 896 (90,5% planiranog uzorka). U Srbiji je za realizaciju 1364 upitnika bilo potrebno 1650 kontakata, a u Makedoniji za obavljanje 896 intervjua skoro 1100 kontakata, odnosno i u jednom i u drugom slučaju bi se na osnovu broja odbijanja moglo zaključiti da blizu 20% populacije nije reprezentovano u uzorku. Anketiranje je obavljeno uz pomoć standardizovanog upitnika koji je imao sto pitanja u Srbiji i devedeset i pet pitanja u Makedoniji. U Srbiji je za anketiranje korišćen upitnik na srpskom jeziku, a u Makedoniji dva upitnika: na makedonskom i albanskom (uz odgovarajuće prilagođavanje pojedinih pitanja u upitniku na albanskom jeziku). Upitnik se i u Srbiji i u Makedoniji sastojao od sedam baterija pitanja. Prva grupa pitanja odnosila se na standardne socio-demografske varijable poput pola, godine rođenja, mesta rođenja, mesta boravka, nacionalnosti, veroispovesti, obrazovanja, zanimanja ispitanika, kojima su dodata pitanja o mestu rođenja, obrazovanju, zanimanju oba roditelja ispitanika i njihovih roditelja (baba i deda ispitanika i po očevoj i po majčinoj liniji). Druga baterija pitanja bila je namenjena sticanju uvida u materijalno stanje ispitanikove porodice i njihove potrošačke navike. Uz pomoć treće grupe pitanja pokušali smo da steknemo uvid u pogled na svet ispitanika, odnosno u njihove druge vrednosne preferencije pored estetskih (u moralnoj, religioznoj i političkoj sferi), da bismo utvrdili da li



Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije između estetskih izbora i drugih vrednosnih izbora ispitanika postoji neka vrsta homologije (kao što bi se moglo očekivati). Drugi deo upitnika bio je posvećen, u ovom istraživanju, zavisnim varijablama: kulturnim potrebama i kulturnim navikama građana Srbije i Makedonije, njihovim estetskim preferencijama (ukusima) i kulturnoj ponudi u mestima u kojima žive, odnosno njihovoj oceni te kulturne ponude. Kroz ovih sedam baterija pitanja iz upitnika i podatke iz dopunskog listića dobijeno je pravo bogatstvo podataka o tome šta ispitanici u uzorku i (uz određenu statističku grešku pri prenošenju nalaza sa uzorka na populaciju) građani Srbije i Makedonije u domenu kulture vole, šta rade, šta znaju, koliko na kulturu troše i šta od kulturnih proizvoda i opreme imaju (što sve zajedno čini njihov kulturni stil). Tome treba dodati i obilje tzv. socio-demografskih podataka o ispitanicima i njihovim precima koji omogućavaju ne samo identifikaciju pozicije ispitanika u socijalnom prostoru danas (i njihove lične socijalne trajektorije), nego i identifikaciju porodične profesionalne, obrazovne i urbane trajektorije kroz tri generacije. Od ovog mnoštva podataka za potrebe ove studije analizirali smo i prikazali samo podatke za koje smo procenili da bi mogli biti od koristi onima koji praktično kreiraju kulturnu politiku – na nivou država (Makedonije i Srbije), gradova i opština, kulturnih institucija, nevladinih organizacija, formalnih i neformalnih umetničkih grupa. Iz tog razloga ova studija uglavnom ostaje na deskriptivnom nivou, odnosno opisuje kulturne prakse (kulturne potrebe, kulturne navike, ukuse i kulturne stilove) građana Makedonije i Srbije i daje njihovu distribuciju među rodnim, starosnim, teritorijalnim, obrazovnim i profesionalnim grupama. U knjizi se najpre mogu naći podaci koji se tiču omiljenih načina provođenja slobodnog vremena građana Srbije i Makedonije, o mestu koje među ovim aktivnostima imaju kulturne aktivnosti i tome kako se ispitanici (u uzroku), odnosno građani (u populaciji) mogu grupisati u zavisnosti od vrsta omiljenih aktivnosti u dokolici. Ona zatim pruža uvid u to kakve su kulturne navike građana Makedonije i Srbije, to jest, njihova faktička ponašanja u domenu kulturne recepcije (čitanje knjiga, slušanje muzike, odlasci na koncerte, u pozorište, bioskope, galerije, muzeje) i u oblasti kulturne produkcije (da li se bave umetnostima, amaterski ili profesionalno, kojim umetnostima se bave i da li imaju neki hobi). Svi ovi podaci omogućavaju da se upoređivanjem kulturnih potreba i navika ispitanika diferenciraju četiri grupe (aktivne publike, potencijalne publike, prinudne publike i nepublike) unutar pozorišne publike, koncertne publike, publike likovnih umetnosti, bioskopske i književne publike, kao i da se identifikuju kreativna i nekreativna grupa u domenu kulturne produkcije. To dalje daje priliku da se ove kulturne grupe uporede sa socio-demografskim grupama, to jest da se utvrdi njihova distribucija među pripadnicima ženskog i muškog pola, mlade, srednje i starije generacije,



Uvod grupama različitog stepena obrazovanja i među profesionalnim grupama, kao i njihov teritorijalni raspored u Srbiji i Makedoniji. U ovom istraživanju proveravali smo i valjanost tipologije ukusa koja pretpostavlja postojanje šest tipova ukusa: četiri “čista” ukusa (folklorni ukus, urbani ukus, konvencionalni ukus i elitni ukus) i dva tipa omnivora (elitni omnivori i rurbani omnivori) koja je prvi put upotrebljena u našem istraživanju “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije” (Pro Helvetia, 2002). Takođe smo konstruisali i po prvi put primenili sintetičku kategoriju kulturnog stila koja objedinjava dimenzije kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa i posedovanja kulturno relevantnih dobara i opreme i koja pokazuje ulogu i značaj kulturnih resursa i kulturnih praksi u stilu života ispitanika, ili, drugačije rečeno, mesto simboličke kulture (kulture u užem smislu) u njihovom načinu života (kultura u širem, antropološkom smislu). Osim što pruža uvid u kulturne prakse građana Makedonije i Srbije i priliku za utvrđivanje njihovih sličnosti i razlika, istraživanje takođe omogućava komparaciju kulturnih aktivnosti građana Makedonije i Srbije sa aktivnostima građana još dvadeset osam evropskih zemalja. Naime, u anketni listić bio je uključen i veliki broj pitanja iz istraživanja “Europeans’ Participation in Cultural Activities” (“Učešće Evropljana u kulturnim aktivnostima”) koje je Eurostat sproveo aprila 2002. godine u tadašnjih petnaest zemalja Evropske Unije i istraživanja “New Europeans and Culture” (“Novi Evropljani i kultura”) rađene marta-aprila 2003. godine u (tada) deset zemalja kandidata za prijem u EU, kao i u Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj. I na kraju, u poslednjem poglavlju, uprkos tome što ova knjiga ima prvenstveno praktičnu namenu, nije bilo moguće izbeći teorijska razmatranja pitanja uzroka - zašto su kulturne potrebe, kulturne navike, ukusi i kulturni stilovi građana Srbije i Makedonije takvi kakvi jesu i zašto je njihova socijalna distribucija takva - i pitanja funkcije koje kulturne prakse u ovim društvima vrše.

Podaci o uzorku Oba uzorka pravljena su kao stratifikovani, četvoroetapni, slučajni uzorci (stratified multistage random sample). Stratumi su određeni na osnovu teritorijalnog rasporeda stanovništva. U okviru svakog stratuma populacija je podeljena na segmente od cca 1% punoletnog stanovništva (60.000 u Srbiji, odnosno 20.000 u Makedoniji). Na taj način je u svakoj populaciji dobijeno približno 100 segmenata. U prvoj etapi je uzorkovana jedna trećina segmenata populacije. U   Oba istraživanja izvedena su, kao i naše, na nacionalno proporcionalnim uzorcima sa prosečno 1000 ispitanika po zemlji, tako da su u istraživanju iz 2002. ukupno anketirane 16.162 osobe, a u istraživanju iz 2003. godine 12.124 ispitanika.



Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije drugoj etapi su unutar svakog segmenta definisane slučajne staze (random path) tako što su slučajno odabrani polazna tačka i pravac kretanja. Tako je odabrana grupa od 100 domaćinstava, nešto preko 300 stanovnika, iz koje će se odabrati ispitanici. U trećoj etapi su birani stanovi (domaćinstva) u kojima je anketiranje bilo obavljeno, da bi se u poslednjoj etapi u svakom domaćinstvu birao ispitanik iz tog domaćinstva. Za izbor segmenata i domaćinstava korišćeni su slučajno generisani brojevi pomoću on-line random number generator-a dostupnog na adresi www.random.org. Polazne tačke i ispitanici u domaćinstvu birani su pomoću Kišovih tablica. Populacija koja je predmet proučavanja i iz koje je uzet uzorak je punoletno stanovništvo Republike Srbije (bez Kosova), odnosno Republike Makedonije. Podaci o populaciji preuzeti su iz zvaničnih statističkih publikacija: “Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2002. Prvi rezultati popisa po opštinama i naseljima Republike Srbije”, (Beograd, 2003, Savezni zavod za statistiku i Republički zavod za statistiku Srbije), odnosno “Попис на населението, домаћинствата и становите во република Македонија, 2002 - Книга XIII”, (Скопје, 2005, Државен завод за статистика “Даме Груев”). Okvir uzorka u oba slučaja čine punoletna lica, stalno nastanjena na teritoriji Srbije, odnosno Makedonije, koja su u vreme anketiranja bila dostupna i sposobna da daju odgovore na pitanja iz ankete. Uzorak ne reprezentuje lica koja su u vreme anketiranja i u naredna tri dana bila van stalnog mesta boravka, lica koja su u isto vreme boravila u zatvorenim ustanovama (vojnim, zatvorskim, bolnicama) i lica koja iz različitih razloga nisu bila u stanju da komuniciraju. Takođe, uzorak nije reprezentativan za stanovnike naselja sa manje od 500 stanovnika, ako su takva naselja udaljena više od 30 km od regionalnog centra. U odnosu na ukupnu populaciju, okvir uzorka je manji za manje od pola procenta ukupnog stanovništva. Što se stratuma tiče, populacija Srbije podeljena je na šest stratuma: 1. Beograd, 2. Vojvodina, 3. Posavina, Šumadija i Pomoravlje, 4. Podunavlje i Timočka krajina, 5. Jugozapadna Srbija i 6, Jugoistočna Srbija. U okviru svakog stratuma posebno je uzorkovano urbano i neurbano stanovništvo na osnovu njihovog proporcionalnog udela u ukupnom stanovništvu. U ukupan uzorak u Srbiji ušlo je 1485 ispitanika, a od toga seosko stanovništvo je činilo 43.7% uzorka u centralnoj Srbiji, 43.3% u Vojvodini i 18.6% na području Beograda. Populacija Makedonije podeljena je pak na pet stratuma: 1. Skopje i okolina, 2. Severoistok (kumanovski kraj) 3. Severozapad (Tetovo, Gostivar, Debar) 4. Jugozapad (Prilep, Bitola, Ohrid) i 5. Jugoistok (dolina Vardara južno od Skopja, štipski i strumički kraj). U uzorak u Makedoniji ušlo je 990 ispitanika,



Uvod od čega sa područja Skopja 12,4% seoskog stanovništva, a u ostalim delovima Makedonije 36,1% seoskog stanovništva . Uporedni pregled demografskih karakteristika uzoraka u Srbiji i Makedoniji može se videti na tabelama 1, 2, 3 i 4. Tabela 1 – Pol ispitanika SRBIJA 734 623 7 1364

Ženski pol Muški pol Nema podataka TOTAL

SRBIJA % 53,8% 45,7% 0,5% 100%

MAKEDONIJA 423 469 4 896

MAKEDONIJA % 47,2% 52,3% 0,4% 100%

Tabela 2 – Starost ispitanika SRBIJA MAKEDONIJA

N 1364 896

Mean 42,38 40,45

Std. Deviation 15,70 15,27

Tabela 3A – Nacionalna pripadnost ispitanika u Srbiji NACIONALNA PRIPADNOST Srpske nacionalnosti Muslimanske/bošnjačke nacionalnosti Makedonske nacionalnosti Druge nacionalne manjine Nema podataka TOTAL

SRBIJA 1187 55 8 90 24 1364

SRBIJA % 87,0% 4,0% 0,6% 6,6% 1,8% 100%

Tabela 3B – Nacionalna pripadnost ispitanika u Makedoniji NACIONALNA PRIPADNOST Makedonske nacionalnosti Albanske nacionalnosti Srpske nacionalnosti Druge nacionalne manjine Nema podataka TOTAL

MAKEDONIJA 713 123 16 40 4 896

MAKEDONIJA % 79,6% 13,7% 1,8% 4,5% 0,4 100%

  Uzorak ove veličine omogućava da se procene parametara populacije sa sigurnošću od 95% vrše sa greškom od 2,5% (kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,5% (kada je varijansa 10%) u slučaju uzorka u Srbiji, odnosno sa greškom od 3,1% kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,8% (kada je varijansa 10%) u slučaju uzorka u Makedoniji.



Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 4 – Obrazovanje ispitanika Nije išao/la u školu

SRBIJA 12

SRBIJA % 0,9%

MAKEDONIJA 14

MAKEDONIJA % 1,6%

Nepotpuna osnovna škola

33

2,4%

27

3,0%

Osnovna škola

143

10,5%

101

11,3%

Srednja stručna škola

654

47,9%

324

36,2%

Gimnazija Viša škola Fakultet

115 166 196

8,4% 12,2% 14,4%

133 52 211

14,8% 5,8% 23,5%

Magisterijum/ specijalizacija

10

0,7%

17

1,9%

Doktorat Nema podataka TOTAL

5 30 1364

0,4% 2,2% 100%

2 15 896

0,2% 1,7% 100%

TEORIJE KULTURNE PARTICIPACIJE Termin kulturna participacija objedinjava aktivnosti kulturne proizvodnje (bavljenje umetnošću - amaterski ili profesionalno - ili nekim kreativnim hobijem) i dva tipa kulturne potrošnje (posete kulturnim institucijama i kulturnim događajima na jednoj, odnosno recepcija umetničkih i kulturnih sadržaja kod kuće, na drugoj strani). Od ova dva aspekta kulturne participacije, proučavanja kulturne potrošnje su mnogo raširenija, te razmatranja o kulturnim potrebama, interesovanjima, navikama, aktivnostima, preferencijama, ukusima, kulturnim stilovima i stilovima života uobičajeno nose ovu teorijsku etiketu. Savremene teorije kulturne potrošnje uglavnom se dele u dve velike grupe. Na jednoj strani su teorije koje povezuju aktivnosti kulturne potrošnje sa društvenim klasama. Ovo je dominantna tradicija čiji su najznačajniji predstavnici Pjer Burdije [npr. Bourdieu: 1964; Bourdieu: 1969; i posebno Bourdieu: 1979] i Herbert Gans [Gans: 1974; odnosno dopunjeno izdanje Gans: 1999]. Uz sve svoje specifičnosti njoj pripadaju i Ričard Peterson [Peterson: 1983; Peterson: 1992; Peterson: 1997; Peterson & Simkus: 1992; Peterson & Kern 1996] i Pol Dimađo [DiMaggio: 1987; DiMaggio & Peterson: 1975; DiMaggio & Useim: 1978; DiMaggio & Mohr: 1985].   Razlozi za to su očigledni: za razliku od kulturne proizvodnje, u aktivnostima kulturne potrošnje učestvuju svi ili gotovo svi članovi društva; upravo zato ona ima značajne posledice na socijalne procese, borbe i grupisanja, a imajući u vidu njene ekonomske efekte, kulturna potrošnja predstavlja značajno polje interesovanja za kulturnu industriju, kulturne institucije i marketinške agencije.

10

Uvod Na drugoj strani nalazi se nekoliko grupa teorija koje smatraju da veza kulturne potrošnje i društvenih klasa u savremenim post-industrijskim društvima prestaje da bude od važnosti. Jedna od njih, koja se najčešće određuje kao koncepcija “nove srednje klase”, pretpostavlja da u savremenim postindustrijskim društvima većina stanovništva ima sličan životni standard i da su razlike u stilovima života između klasa male. Prema ovim shvatanjima, smanjivanje razlika između stilova života i ekspanzija robne proizvodnje učinili su dokolicu i potrošnju izuzetno važnim u svakodnevnom životu. Po njima socijalna grupisanja u postindustrijskim društvima više ne proizilaze iz borbi oko raspodele materijalnih dobara, već iz različitih kulturnih stilova koji presecaju granice klasa i zanimanja. U uslovima uznapredovalog bogatstva stilovi potrošnje, a ne više profesionalna zanimanja postaju socijalni markeri [npr. Saunders: 1986; Featherstone: 1991; Bonner & du Gay: 1992; Wilson: 1980; Barbalet: 1986; Neveu: 1990; Pakulski & Waters: 1996]. Druga grupa teorija u okviru ovog pristupa, koja je poznata kao koncepcija “novih identiteta”, polazi od toga da sa povećanjem kompleksnosti savremenih društava identiteti postaju sve fleksibilniji, da uticaj koji klasna pripadnost vrši na stilove života postaje samo jedan od mnogih faktora (kao što i kultura postaje samo jedan od načina iscrtavanja socijalnih granica), te da se zajednice formiraju na bazi etničkih, rodnih, religioznih, nacionalnih i teritorijalnih identiteta [Kellner: 1992; Castells: 1996; Maffesoli: 1993; Maffesoli: 1996]. Štaviše, prema ovoj koncepciji, klasne subkulture postaju toliko podeljene da je moguće naći uverljiviju potvrdu o vezi rase, etniciteta i teritorijalnih pripadnosti i kulture, nego kulture i klasa [Hall: 1992]. Prema trećoj grupi teorija u ovom korpusu - teorijama “države blagostanja” postojanje države blagostanja može uticati na kulturnu potrošnju na dva načina. Prema jednom pristupu, delovanje mehanizama države blagostanja ojačava vezu između kulturne potrošnje i klasne pripadnosti tako što, ujednačavajući materijalnu potrošnju, primorava pripadnike elitnih grupa da pronađu izvor vlastitog izdvajanja u kulturnim aktivnostima [Sobel: 1983]. Drugi pristup zastupa stanovište da država blagostanja i njene aktivnosti omogućavaju više individualne slobode i slabe vezu između ekonomskih klasa i kulturne potrošnje, te da je država blastostanja fundamentalni promoter jednakosti i dekompozicije klasnih podela u savremenim društvima [Warde: 1994]. Činjenica da društva u Srbiji i Makedoniji nisu postindustrijska i postmoderna, već da su se ova društva, kao posledica socijalnih trauma prouzrokovanih raspadom jugoslovenske zajednice, u mnogo čemu vratila u predindustrijsko i predmoderno stanje; da jačanje značaja etničkih, religioznih, polnih identiteta među građanima   To naravno ne poriče postojanje postmodernih fenomena u ovim društvima, niti pak postmodernih stilova života u njima. S tim što oni predstavljaju egzotični izuzetak, a ne pravilo. Upravo neverovatna mešavina predmodernih, modernih i postmodernih fenomena u ovim društvima ih i čini naizmerno interesantnim za sociološku analizu.

11

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Makedonije i Srbije nije posledica nove fleksibilnosti identiteta, već pre njihovog pokušaja ukorenjivanja u tradicionalne fiksirane kolektivne identitete; te da se o delovanju države blagostanja u njima u pravom smislu reči ne može govoriti, dovodi do toga da je primena ove druge grupe teorija u našim uslovima, po našem mišljenju, neadekvatna. Osim toga, koncipiranju ovog istraživanja na takav način da ono ispituje uticaj takozvanih “tvrdih” socioloških varijabli doprineli su i rezultati našeg istraživanja kulturnih potreba, navika i ukusa građana Srbije iz 2002. godine. Ovi rezultati su, na potpuno iznenađenje istraživača, pokazivali izuzetno snažan uticaj socijalnog porekla ispitanika, formalnog obrazovanja ispitanika i pripadnosti određenom zanimanju na njihove kulturne potrebe, navike i ukus. Iznenađenje nije poticalo od toga što bi to bili u teorijskom smislu neočekivani rezultati (naprotiv!), klasna uslovljenost kulturnih praksi izuzetno je dobro dokumentovana u čitavom nizu istraživanja u poslednjih četvrt stoleća na primerima od Francuske, preko Italije, Nemačke, Holandije, Švedske, Čehoslovačke, Mađarske, do Izraela i SAD, nego zato što se pretpostavljalo da u uslovima kakvi su postojali u Srbiji u poslednjih petnaestak godina - kombinacije masovne nezaposlenosti, crne berze i potpune degradacije sistema obrazovanja - ovi faktori ne mogu imati značajnije delovanje. Pokazalo se, međutim, da su efekti eksplicitnog obrazovanja kroz obrazovni sistem i implicitnog obrazovanja u kome su zapise diktirali uslovi egzistencije (klasna, rodna, starosna, teritorijalna pripadnost) snažniji i trajniji nego što smo mislili.

DRUŠTVENA PREDISPONIRANOST KULTURNIH PRAKSI Izvesno je da u knjižici ovog obima i sa ovom namenom nema mogućnosti (a ni potrebe) da se bilo koja od kompleksnih teorija kulturne participacije detaljno prikaže. Umesto toga na početku ovog poglavlja pokušaćemo da skiciramo glavne postavke studija: “Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa” Pjera Burdijea, “Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa” Herberta Gansa i niza tekstova Ričarda Petersona koji su bili glavna inspiracija u formulisanju našeg istraživanja. Kao što će postati jasno tokom čitanja knjige, retko koji od njihovih stavova i nalaza je mogao biti preuzet u izvornom obliku i u celini, ali će, nadamo se, odstupanja i specifičnosti rešenja koja smo pokušali da primenimo proučavajući kulturne prakse građana Srbije i Makedonije biti razumljiva u odnosu na ove, u   Predrag Cvetičanin, ”Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije”, OGI/Pro Helvetia, 2002. godine   Pierre Bourdieu: “La distinction: critique sociale du jugement”, Les Éditions de Minuit, Paris, 1979   Herbert J. Gans: “Popular Culture and High Culture: An Analysis and Evaluation of Taste, Basic Books, New York 1974, dopunjeno izdanje iz 1999. godine

12

Uvod sferi proučavanja kulturne participacije, jako poznate stavove. Ostaje još da se nadamo da će ovi ultrakratki prikazi nekim čudom biti razumljivi za laike, a ne suviše banalni za stručnjake.

Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa Burdijeova knjiga “Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa” je nesumnjivo centralna studija u čitavoj ovoj oblasti, u odnosu na koju se definišu i slična i suprotna teorijska stanovišta. Od trenutka kada se pojavila 1979. godine (a posebno nakon izdanja na engleskom jeziku 1984. godine) pa do danas, teorija koja je u njoj formulisana i empirijski nalazi generisali su pravu poplavu panegirika i kritika i, što je najvažnije, empirijskih testiranja širom sveta – od Francuske do Švedske, od Holandije do Izraela, od SAD do Kine. U Burdijeovom izuzetno bogatom i kompleksnom sociološkom opusu u kome se prepliću sociološki, filozofski i etnografski nalazi, ova studija zajedno sa delom “Reprodukcija: elementi za teoriju sistema obrazovanja”10 zauzima centralno mesto i predstavlja pre jedno od temeljnih formulisanja Burdijeove opšte sociološke pozicije, nego prosto proučavanje kulturne potrošnje. U njoj Burdije postavlja sebi dva “neskromna” zadatka: da pokuša da dâ naučne odgovore na pitanja iz Kantove “Kritike moći suđenja” pronalazeći u strukturi društvenih klasa osnovu sistema klasifikacije koji strukturišu percepciju društvenog sveta i definišu objekte estetskog uživanja i da izvrši rekonceptualizaciju Veberovog modela socijalne stratifikacije – odnosno “promisli odnos klase i statusa (Stand)”. Može se reći da je centralna tema Burdijeovog opusa reintegracija ekonomskih i kulturnih dimenzija društva, odnosno uvođenje kulturne dimenzije u sociološka proučavanja stratifikacije i klasa. U delu “Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa”, na tragu Veberovog multidimenzionalnog shvatanja društva koje karakterišu međusobna ukrštanja, presecanja i sukobi klasa, staleža i stranaka, Burdije razvija teoriju o tome kako kultura i kulturna potrošnja doprinose reprodukciji klasnog sistema u savremenim društvima. A za razliku od Vebera, koji ne pretpostavlja univerzalni model odnosa klasa i statusa, Burdije pokušava da pokaže da između ekonomskih pozicija (klasa) i stilova života (statusnih grupa) postoji invarijantni odnos: klase se uvek pojavljuju kao statusne grupe čiji kulturno stratifikovani   Oni, pak, koji ne žele da se zamaraju teorijom, odnosno razlozima zašto smo primenili određena rešenja, mogu da odmah pređu na pregled rezultata.   Pierre Bourideu “Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste”, Routledge and Kegan Paul, London 1984 10  Pierre Bourdieu, J-C. Passeron “La reproduction: Eléments pour une théorie du système d’enseignement”, Ed. de Minuit, Paris, 1970, englesko izdanje “Reproduction: in Education, Society and Culture, Sage, London, 1990.

13

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije ukusi i dobra legitimišu sistem ekonomske dominacije prikazujući ga u neprepoznatljivoj formi. Po njemu, interesno orijentisano ponašanje se ne može rezervisati samo za ekonomsku sferu, već je ono prisutno i u svim drugim, pa i u kulturnim praksama. Ljudi upotrebljavaju svoje resurse (svoj kapital11) i pokušavaju da maksimalizuju svoje profite, ne samo u sferi ekonomije nego i u polju kulture. A u sferi kulture resursi jesu simboličke sposobnosti, ukusi i dobra (kulturni kapital12) kojima se ostvaruje simbolički profit (socijalni ugled ili prestiž). Ova upotreba kapitala radi ostvarenja profita prikazuje se u sferi kulture kao bezinteresna potraga za univerzalno prihvaćenim simboličkim dobrima, a oni koji koriste nasleđeni kulturni kapital predstavljaju se kao oni koji se od običnog sveta ne razlikuju slučajno stečenim bogatstvom, nego urođenom superiornošću ukusa i kulturnih sposobnosti, čime se legitimiše njihova dominacija13. Burdije smatra da su sve kulture podjednako arbitrarne, a da je model čistog estetskog suda ukusa, koji je Kant definisao u “Kritici moći suđenja”, ključni element u (arbitrarnoj) dominantnoj kulturi zapadnih društava14. Čisti estetski 11  Po Burdijeu nije moguće razumeti strukturu i funkcionisanje društva ako se u analizu ne uvede pojam kapitala u svim njegovim formama, a ne samo u formi koju koristi ekonomska nauka. Ekonomski interes je samo jedan od mnogih - postoji onoliko interesa koliko i vrednosti koje se mogu maksimalizovati. Po njemu, kapital se pojavljuje u tri osnovna vida: kao ekonomski kapital koji se neposredno i direktno može konvertovati u novac i može biti institucionalizovan u vidu vlasničkih prava; kulturni kapital, koji se pod određenim uslovima može konvertovati u ekonomski kapital i može biti institucionalizovan u formi obrazovnih kvalifikacija; i socijalni kapital koji čini sistem društvenih veza i poznanstava koji može biti konvertovan, u određenim okolnostima, u ekonomski kapital i može biti institucionalizovan u formi statusnih titula. Kao što se može videti, ova ekonomska metafora funkcionisanja društva podrazumeva akumulaciju svih tipova kapitala i konverziju i rekonverziju jednih tipova kapitala u druge. 12  Kulturni kapital postoji u tri forme: u otelovljenom stanju, tj. u formi trajnih telesnih i misaonih dispozicija; u objektiviranom stanju – u formi kulturnih dobara (slika, knjiga, instrumenata…) i u institucionalizovanom stanju, u formi akademskih kvalifikacija.. 13  Ovo stanovište o urođenosti ukusa i kulturnih sposobnosti, koje legitimiše sistem dominacije prikazujući ga u neprepoznatljivoj formi - kao posledicu lične obdarenosti - Burdije naziva “harizmatskom ideologijom”. Njoj nasuprot, on zastupa koncepciju da su kulturne potrebe i kulturne preferencije rezultat učenja. Komunikacija sa umetnošću je, na svom prvom nivou, uvek akt dekodiranja koji podrazumeva poznavanje šifre ili koda. Oni kojima ovo znanje nedostaje osećaju se izgubljeni u haosu zvuka i ritmova, boja i linija. Ova intelektualistička koncepcija, po Burdijeu, prividno protivureči iskustvu ljubitelja umetnosti, jer je u njihovom slučaju ovladavanje kodovima neophodnim za uživanje u umetnosti obavljeno neprimetno, u kontaktu sa umetničkim delima, u njihovim najranijim danima, u porodičnom krugu. 14  Po Burdijeu društveni poredak i društvene norme se reprodukuju kroz proces u kome glavnu ulogu imaju indirektni kulturni mehanizmi, a ne direktna socijalna kontrola bazirana na sili. Ovaj proces nametanja simboličkih sistema i značenja (tj. kulture) grupama i klasama na način koji oni doživljavaju kao legitiman Bourdije naziva “simboličkim nasiljem”. Činjenica da se ovaj proces doživljava kao legitiman zamagljuje odnose moći koji su pretpostavka njegove uspešnosti. Istovremeno, tako usvojena kultura doprinosi sistematskoj reprodukciji tih odnosa moći. Simboličko nasilje ostvaruje se uglavnom putem “pedagoške akcije”, odnosno kultura se usvaja kroz tri oblika obrazovanja: obrazovanje u porodici, difuzno obrazovanje koje se ostvaruje u kontaktima sa dru-

14

Uvod sud ukusa, čija je osnovna karakteristika bezinteresnost, po Burdijeu nema svoju osnovu, kako je to Kant mislio, u apriornim principima i univerzalnim ljudskim karakteristikama, već u načinu života društvenih grupa koje su pošteđene ekonomskih briga. Odnos prema umetničkim delima i svetu estetskog uopšte [estetska dispozicija], koji karakteriše sposobnost za sublimaciju primarnih potreba i impulsa [bezinteresnost], samo je jedan aspekt njihovog ukupnog odnosa prema stvarnosti (omogućenog bezbednom udaljenošću u odnosu na svakodnevnu borbu za opstanak), koji karakteriše stilizacija života, primat forme nad funkcijom, primat manira nad sadržajima. Isto tako, popularni, vulgarni ukus koji je baziran na kontinuitetu između umetnosti i života i koji pretpostavlja podređivanje forme funkciji, samo je jedan aspekt odnosa prema stvarnosti onih grupa koje ekonomske nužnosti ne uspevaju da drže na distanci. Njihovi estetski izbori uvek su bazirani na redukciji umetnosti na stanovište života – na zadovoljstvu čula i na etičkim sudovima. Na taj način, oni predstavljaju pravu suprotnost kantijanskoj estetici. Burdije razlikuje tri zone ukusa koje približno odgovaraju obrazovnim nivoima i društvenim klasama: 1) legitimni ukus, to jest, ukus za legitimna umetnička dela - što se kod pravih esteta kombinuje sa naklonošću prema vrhunskim delima onih umetnosti koje su još uvek u procesu legitimacije, poput filma, džeza ili popularne muzike – koji je sve prisutniji ukoliko obrazovni nivo raste, a najzastupljeniji je kod onih frakcija dominantne klase koje su najbogatije u obrazovnom kapitalu; 2) osrednji (middle-brow) ukus koji preferira manje značajna dela legitimnih umetnosti i najbolja dela popularnih umetnosti i koji je prisutniji u srednjim klasama nego u radničkoj klasi; i 3) popularni ukus, čiji nosioci pokazuju sklonost ka delima legitimne umetnosti koja su izgubila svoj prestiž kroz proces popularizacije i delima popularne umetnosti koja nemaju umetničke pretenzije, koji je najrasprostranjeniji u radničkoj klasi i varira obrnuto proporcionalno sa posedovanjem obrazovnog kapitala. Ako su pak estetski sudovi samo jedan aspekt ukupnog odnosa prema stvarnosti društvenih grupa, onda se, po Burdijeu, granica između estetske sfere (sfere kulture u užem smislu) i načina života (sfere kulture u antropološkom smislu) pokazuje kao proizvoljna. Prvi korak u naučnom proučavanju ukusa i kulturne konzumcije utoliko jeste, po njemu, rušenje barijera koje čine legitimnu kulturu posebnim univerzumom i reintegracija estetske potrošnje u svet obične potrošnje, u nameri da se utvrde smisleni odnosi koji objedinjavaju - u stilove života - prividno nesamerljive izbore “kao što su preferencije u muzici i hrani, slikarstvu i sportu, literaturi i stilu frizure”. gim članovima društva i institucionalno obrazovanje koje se ostvaruje kroz školski sistem. Pedagoška akcija, koja se percipira kao legitimna i neutralna, u stvari izražava interese dominantnih grupa i teži da reprodukuje nejednaku raspodelu kulturnog kapitala među klasama, na taj način reprodukujući socijalnu strukturu. Kultura koja se prenosi putem “simboličkog nasilja” proizvoljna je kao i bilo koja druga kultura i po svojoj sadržini i po načinu usvajanja. Ono što dominantnu kulturu čini dominantnom jesu, u stvari, činioci moći koji stoje iza nje.

15

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Posredujuća instanca između objektivnih uslova egzistencije i stilova života jeste sistem relativno trajnih dispozicija koji Burdije naziva habitus. Habitus, zajedno sa pojmovima polja i kapitala jeste jedan od centralnih pojmova u njegovoj teoriji prakse. Ona se smatra jednim od uspešnijih pokušaja nadilaženja sukoba između subjektivizma i objektivizma u socijalnoj teoriji, odnosno međusobno isključivih shvatanja ljudskog delovanja kao rezultata individualnih odluka ili kao posledice uticaja nadindividualnih struktura. Jedan od razloga za Burdijeov odmak od strukturalizma bilo je uviđanje da se faktičko ponašanje ljudi ne odvija u skladu sa normama i pravilima. Na mestu društvenog ponašanja određenog pravilima u Burdijeovom sistemu pojavljuje se pojam socijalnih praksi koje karakteriše fluidnost i nužno improvizatorski karakter. Ovaj improvizatorski karakter praksi u kojima se pojedinci rukovode praktičnim osećanjem ili praktičnom logikom istovremeno je i omogućen i ograničen postojanjem habitusa - stečenog sistema relativno trajnih dispozicija prilagođenih objektivnim uslovima u kojima su konstituisani. Dispozicije koje čine habitus predstavljaju osnovu za generisanje praksi i smisaonih percepcija i procena. One predisponiraju aktere [važno je primetiti - ne uslovljavaju, niti uzrokuju] da rade određene stvari i percipiraju i procenjuju stvari na određeni način. Habitus se u većoj meri stiče kroz iskustvo nego kroz eksplicitno učenje i generiše društveno kompetentna ponašanja pre kroz naviku i rutinu nego kroz svesno korišćenje određenih znanja. Po Burdijeu, dispozicije i generativne klasifikatorne sheme koje čine osnovu habitusa otelotvorene su u ljudskim bićima. On vidi telo kao mnemoničku napravu u koju se tokom procesa socijalizacije kodiraju same osnove kulture - praktične taksonomije habitusa. Iz toga proizilazi njegova trajnost. U ranim godinama života ustanovljen habitus ima uticaja na svo naknadno učenje i društveno iskustvo. Na drugoj strani, habitus dejstvuje samo u odnosu sa socijalnim poljem – tako da isti habitus može da proizvodi veoma različite prakse u zavisnosti od toga šta se zbiva u polju. Ali i ove prakse u različitim socijalnim poljima pokazuju stilsku koherenciju ili tematsko jedinstvo. To ukazuje na prenosivi karakter dispozicija (habitusa) - sposobnost bazičnih dispozicija da strukturišu i kreiraju ponašanje i u drugim društvenim poljima, a ne samo u onima u kojima su nastale. Pri tome, dispozicije prilagođene jednom polju prevode se u prakse u skladu sa logikom drugog polja. Po Burdijeu, društvo se sastoji iz mnoštva socijalnih polja. Polja predstavljaju socijalne arene u kojima se odvijaju borbe oko specifičnih resursa i dobara koji su u igri. On definiše polja kao strukturisane sisteme društvenih pozicija, koji određuju situaciju pojedinaca ili institucija koji ih zauzimaju. Socijalna polja su strukturisana na osnovu odnosa snaga među onima koji zauzimaju pozicije u polju i koji stoje u odnosima dominacije, podređenosti ili ekvivalencije u zavisnosti od toga u kojoj meri su im dostupni resursi i dobra oko kojih se u polju vodi borba.

16

Uvod Ta dobra se mogu podeliti u tri kategorije: ekonomski kapital, kulturni kapital i socijalni kapital [vidi fusnotu 10]. Strategije agenata u polju, to jest njihove prakse posvećene su očuvanju ili poboljšanju njihove pozicije u odnosu na kapital koji definiše polje. Socijalne prakse se, po Burdijeu, generišu u odnosu habitusa koji je proizvod objektivnih uslova egzistencije i relacione pozicije u strukturi uslova egzistencije, kapitala u nekom od njegovih vidova i društvenih polja u kojima se odvijaju borbe pomoću i oko ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala, što on izražava pseudonaučnom formulom [(habitus) (kapital)] + polje = prakse. Druga centralna Burdijeova tema u ovoj knjizi tiče se rekonceptualizacije Veberovog modela socijalne stratifikacije, posebno odnosa između klasa i statusa. U pokušaju da definiše odnos klasa i statusa Burdije uvodi u igru i pojmove objektivne klase, konstruisane klase, klasnih frakcija i stilova života. Prvi korak u formulisanju modela stratifikacije jeste identifikacije objektivnih klasa na osnovu pripadnosti određenim zanimanjima. Drugi korak je utvrđivanje, na osnovu podataka iz nacionalnih statistika, ekonomskog i kulturnog kapitala ovih klasa i njihovog međusobnog odnosa. Ako ukupan obim kapitala (ekonomskog i kulturnog) definiše pripadnost klasi, onda kompozicija kapitala (odnos ekonomskog i kulturnog kapitala) definiše pripadnost klasnim frakcijama. Generalno pravilo je da su forme kapitala unutar klasa obrnuto proporcionalne: frakcije koje su bogatije u pogledu ekonomskog kapitala, siromašnije su u pogledu obima kulturnog kapitala. Na ovaj način konstruiše se trodimenzionalni socijalni prostor čije su dimenzije ukupna veličina kapitala, kompozicija kapitala i promene u ove dve karakteristike u vremenu (koje su izražene u prošlim i budućim trajektorijama). To je model koji objedinjava, ne svodeći ih jedno na drugo, Veberove dimenzije klasa i statusa15. Ovako konstruisane klase, po Burdijeu, jesu grupe agenata koji zauzimaju slične pozicije u ovom trodimenzionalnom socijalnom prostoru i koji, pošto se nalaze u sličnim uslovima života i izloženi su sličnim tipovima uslovljavanja, imaju velike šanse da razviju slične dispozicije i interese (habitus), te utoliko i da produkuju slične prakse i usvajaju slične stavove. Teorijski model koji prikazuje odnose objektivnih uslova egzistencije, klasa, klasnih frakcija i stilova života bio bi sledeći: a) objektivni uslovi egzistencije kombinovani sa b) pozicijom u socijalnoj strukturi proizvode c) habitus koji se sastoji od sistema shema koje generišu prakse i dela i sistema shema percepcije i procenjivanja (ukusa), koji zajedno proizvode d) prakse i dela koje čine stil života. 15  U ovakvom sistemu stratifikacije moguće su razne vrste socijalne mobilnosti, od kojih je vertikalna društvena pokretljivost (uzlazna ili silazna) samo jedna. Posebno značajna, po Burdijeu, jeste transferzalna mobilnost koja je rezultat strategija konverzije i rekonverzije, na primer, ulaganja ekonomskog kapitala radi sticanja kulturnog kapitala (obrazovanja) potomaka, kao pretpostavke kasnijeg korišćenja ovog kulturnog kapitala za održanje i uvećanje ekonomskog kapitala.

17

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Po Burdijeu, dva osnovna organizaciona principa socijalnog prostora (društva) – ukupni obim kapitala i njegova kompozicija – određuju i strukturu i promene kulturne potrošnje i šire, čitav univerzum životnih stilova. U kulturnoj potrošnji glavna opozicija, formirana na bazi ukupnog obima kapitala, postoji između praksi označenih zbog njihove retkosti kao istaknutih i otmenih, koje se vezuju za frakcije najbogatije u ekonomskom i kulturnom kapitalu i praksi koje se društveno identifikuju kao vulgarne, zato što su jednostavne i uobičajene i koje se vezuju za frakcije najsiromašnije u oba ova tipa kapitala. Poziciju između njih zauzimaju prakse koje se društveno opažaju kao pretenciozne zbog očiglednog nesklada između ambicija i mogućnosti. Ova fundamentalna opozicija specifikuje se u zavisnosti od kompozicije kapitala. Tako, na primer, dominantnu klasu koja poseduje veliki obim kapitala karakteriše “ukus slobode” (estetska dispozicija) - težnja ka stilizaciji i formalizaciji prirodnih funkcija, čime se one uzdižu iznad vulgarne materijalnosti. Time se istovremeno ukazuje na udaljenost života ovih klasa od neposrednog delovanja ekonomskih i socijalnih nužnosti. Unutar ove klase dominantna frakcija (buržoazija), koja duguje svoj položaj posedovanju ekonomskog kapitala, preferira umetnost koju karakteriše poricanje društvenog sveta, hedonizam i lakoća. Podređene frakcije dominantne klase (intelektualci i umetnici), pak, koji svoj položaj duguju posedovanju kulturnog kapitala, protive se buržoaskoj sklonosti ka ukrašavanju i razmetanju u ime asketske estetike jednostavnosti i čistote. Suprotnost ukusu dominantne klase jeste “ukus nužnosti” radničkih klasa (poljoprivrednika i radnika). Ne posedujući ni ekonomski ni kulturni kapital, oni se nalaze u neprestanoj borbi sa ekonomskim i socijalnim nužnostima koje oblikuju njihov habitus i razvijaju sklonost ka onome što je funkcionalno, neformalno, prirodno i čulno. Između ovih suprotnosti nalaze se malograđanski slojevi koje karakteriše “pretenciozni ukus”. Ovi slojevi bi želeli da se odvoje od radničkih klasa i prikažu kao deo dominantne klase, ali im za to nedostaje i kapital i odgovarajući habitus. Zbog toga oni pokušavaju da usvoje spoljašnje znakove životnih stilova dominantnih klasa, pokušavajući da se prikažu kao ono što nisu. Po Burdijeu, ukus vrši klasifikaciju i istovremeno klasifikuje onog koji vrši klasifikaciju. Ukus ujedinjava i odvaja. Kao proizvod delovanja određenih uslova egzistencije ukus ujedinjava sve one koji dele slične uslove egzistencije i odvaja ih od onih čiji su uslovi egzistencije različiti. I to odvaja ih na drastičan način, jer je ukus osnova za izbor svega ostalog što ljude u toku života okružuje – drugih ljudi i stvari – i svega što oni predstavljaju za druge ljude16. Predstavljeni kao rezultat individualnih, prirodnih obdarenosti, a ne društvenog uslovljavanja i učenja, 16  Možda najdrastičniji primer jeste, po Burdijeu, klasna endogamija – pojedinci se uglavnom sreću i venčavaju unutar istih, a ne različitih stilova života, te utoliko unutar istih, a ne različitih klasa i klasnih frakcija.

18

Uvod kulturne prakse i ukusi, po Burdijeu, kroz društvenu selekciju i kroz legitimaciju društvenih razlika doprinose reprodukciji klasne dominacije.

Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa Knjiga “Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa” pojavila se 1974. godine17 i u njoj se Herbert Gans (Herbert J. Gans) bavi trima temama važnim i za našu studiju: odnosom visoke i popularne kulture, tipologijom ukusa i instrumentima kulturne politike bazirane na modelu kulturne demokratije. Po rečima samog Gansa, uprkos tome što knjiga predstavlja sociološku studiju popularne i visoke kulture i njihovog mesta u američkom društvu, ona počiva na dva vrednosna suda: (1) da popularna kultura reflektuje i izražava estetičke i druge potrebe mnogih ljudi, što je čini kulturom, a ne samo komercijalnim poduhvatom i (2) da svi ljudi imaju pravo na kulturu koju biraju, nezavisno od toga da li je ona visoka ili popularna. [Gans:1999:xi] Kritika masovne ili popularne kulture stara je najmanje dva veka18. Četiri glavne teme u savremenoj kritici tiču se negativnog karaktera produkcije masovne kulture i negativnih efekata masovne kulture na visoku kulturu, na publiku masovne kulture i na društvo. Po Gansu, iako ne treba jednostavno odbaciti optužbe koje se masovnoj kulturi obično stavljaju na teret, suština spora je mnogo dublja. Kao što zastupnici visoke kulture optužuju masovnu kulturu kao vulgarnu i patološku, isto tako zastupnici popularne kulture napadaju visoku kulturu kao snobovsku, feminiziranu i lažno intelektualističku. Kao što se kritičari masovne kulture zgražavaju nad standardizacijom i shematizacijom dela masovne kulture i nad sadržajima koji po njima glorifikuju nasilje, tako se na drugoj strani obični konzumenti masovne kulture zgražavaju nad devijantnim ponašanjima umetnika i sadržajima koje oni prikazuju. Obe strane posmatraju suparničke kulture na osnovu vlastitih merila i nisu zadovoljne onim što vide. Dok visoka kultura svoje napade na masovnu kulturu vrši kroz knjige i časopise, običan svet zaziva cenzuru, policiju i sudove i vrši političke pritiske na institucije koje pomažu elitnu umetnost. U slučaju ovih sukoba oko kulture debata je, u stvari, mnogo ozbiljnija – ona se tiče prirode dobrog života i posebno toga kakva kultura i čija kultura treba da dominira u društvu.

17  Izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige pojavilo se 1999. godine. Osnovni tekst je ostao nepromenjen, a dopune se ogledaju u novom uvodu i postskriptima nakon svakog od tri poglavlja. 18  O kritici masovne kulture vidi još i: Dominic Strinati: “An Introduction to Theories of Popular Culture”, Routledge, London, New York, 1995. i Antonjina Kloskovska: “Masovna kultura – kritika i odbrana”; Matica srpska, Novi Sad, 1985.

19

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Po Gansu, dihotomna podela kultura i ukusa na visoku kulturu i masovnu kulturu, odnosno elitni ukus i masovni ukus je prejednostavna19. Umesto oštre podele na visoki ukus i jedinstveni homogeni masovni ukus Gans predlaže tipologiju koja sadrži pet kultura ukusa i pet publika ukusa. Sama ideja o tipologiji ukusa, u ovom, kao i u drugim slučajevima, bazirana je i na svakodnevnim uvidima i na rezultatima istraživanja koji pokazuju da estetski izbori nisu nasumični, već pokazuju jasnu matricu koja ostaje stabilna i pri prelasku iz jedne u drugu oblast (npr. muzika, film, časopisi, oblačenje, hrana…). Po Gansu, postojanje ovog relativno koherentnog sistema preferencija počiva na sličnim vrednostima i estetskim standardima. Te vrednosti i standardi predstavljaju osnovu onoga što on naziva kultura ukusa (taste culture), dok ljudi koji vrše slične izbore iz sličnih razloga - to jest, dele ove vrednosti i standarde - čine, po njemu, publiku ukusa (taste public). Gans insistira da kulture ukusa nisu koherentni vrednosni sistemi, niti pak publike ukusa organizovane grupe. Kulture ukusa su agregati sličnih vrednosti i uglavnom, ali ne uvek, sličnih sadržaja, dok su publike ukusa agregati ljudi koji uobičajeno (ali ne uvek) na osnovu sličnih vrednosti biraju slične stvari iz dostupne kulturne ponude. Gans navodi da nema jednostavne korelacije između kultura ukusa i viših i nižih klasa, ali da je odabir umetnosti i zabave ipak presudno određen raspoloživim socio-ekonomskim resursima, materijalnim i simboličkim. Odnosno, tipovi ukusa su - uprkos tome što on priznaje i uticaje drugih činilaca kao što su starost, rasna, etnička i religozna pripadnost, mesto stalnog boravka – ipak prvenstveno klasno određeni. Ovih pet tipova kultura ukusa on naziva visoka kultura, viša-srednja kultura, niža-srednja kultura, niska kultura i kvazifolkorna niska kultura ukusa. Ovi termini u njegovom teorijskom sistemu ne označavaju hijerarhijske nivoe kultura ukusa, nego društvenu poziciju nosilaca ovih tipova ukusa. Po njemu, sve kulture ukusa jesu bazirane na određenim vrednostima i estetskim standardima i sve (a ne samo visoka kultura ukusa) primenjuju ove (različite) standarde u svojim izborima20. Utoliko se može reći da - ukoliko ih posmatramo imajući u vidu potrebe 19  Po njemu, takvom bi se mogla smatrati i trostepena podela na Highbrow, Middlebrow i Lowbrow ukus, koja je ušla u opštu upotrebu nakon knjige Rasela Lajnsa (Russell Lynes) “Kreatori ukusa” (Tastemakers). 20  Standardi visoke kulture ukusa su eksplicitni, u određenoj meri kodifikovani i neprestano su u upotrebi u radu teoretičara, umetničkih kritičara i obrazovane javnosti. Standardi svih drugih kultura ukusa su, tome nasuprot, implicitni, nekodifikovani i o njima se retko raspravlja u javnosti, časopisima ili akademskim ustanovama, te su utoliko u velikoj meri nevidljivi. Iz tog razloga visoka kultura ukusa ima mnogo više uticaja no što bi veličina ili status njene publike mogli da garantuju. Po Gansu su i sve druge kulture bazirane na estetskim standardima i raspolažu kriterijumima za razlikovanje uspešnih i neuspešnih kulturnih tvorevina. Ljudi koji vole vestern filmove jednako dobro mogu razlikovati dobre od loših vesterna, kao i oni koji razlikuju dobre i loše teatarske predstave. Po njemu, razlika između ove dve publike je u stepenu estetskog obrazovanja i sposobnosti da vlastita osećanja izraze u odgovarajućem estetskom vokabularu, a sličnosti u tome što i jedni i drugi teže lepoti.

20

Uvod odgovarajućih grupa u publici - kulture ukusa nisu bolje ili gore jedne od drugih, nego su jednostavno različite. Visoka kultura (high culture) se razlikuje od drugih kultura ukusa po tome što u njoj dominiraju stvaraoci i kritičari i publika koja deli standarde i perspektive stvaralaca. Obe ove grupe čine visokoobrazovani ljudi, koji pripadaju višoj ili višoj srednjoj klasi i uglavnom imaju akademska zanimanja ili zanimanja koja pripadaju cenjenim profesijama (lekari, advokati itd). Ova kultura je raznovrsnija i menja se brže od drugih kultura ukusa. Dela u kojima pripadnici ove publike uživaju uključuju i tradicionalna i savremena dela različita i u pogledu sadržaja i forme. Ono što je još razlikuje od ostalih kultura ukusa jeste to što njeni pripadnici poklanjaju posebnu pažnju pitanjima konstrukcije kulturnih proizvoda – forme i sadržaja, metoda, prikrivenog i otvorenog simbolizma. Viša-srednja kultura (upper-middle culture) predstavlja kulturu ukusa velike većine viših-srednjih slojeva američkog društva. Iako dobro obrazovani, ovi slojevi ne smatraju visoku kulturu ukusa zadovoljavajućom. Oni preferiraju umetnost koja je prvenstveno orijentisana prema sadržaju, a ne prema formalnim eksperimentima i inovacijama. Pa ipak, po Gansu, teško bi se mogla izdvojiti neka umetnost specifična za ovu kulturu ukusa, već njeni pripadnici uglavnom konzumiraju ona dela visoke umetnosti koja postanu popularna. Pripadnici ove kulture ukusa se u velikoj meri oslanjaju na umetničke kritičare da im pomognu u razlikovanju njihove umetnosti od dela visoke kulture ukusa, s jedne strane, odnosno dela kulture nižih-srednjih slojeva s druge strane, kada se šire putem istih medija. Ova kultura ukusa se, po Gansu, najbrže širi u Americi kao posledica eksplozije visokog obrazovanja. Niža-srednja kultura (lower-middle culture) je u brojčanom pogledu dominantna kultura američkog društva. Ona privlači pripadnike srednjih i nižih-srednjih socijalnih slojeva (računovođe, učitelje, niže predstavnike poslova “belih okovratnika”). Ova publika nije posebno zainteresovana za “kulturu” (pod čime podrazumevaju visoku i višu srednju kulturu), ali nije prema njoj ni neprijateljska. Niža-srednja publika čini najveći deo publike masovnih medija i grupu prema kojoj se većina medijskih programa pravi. Ona se, po Gansu, može, više no druge publike ukusa, podeliti na konzervativnu i progresivnu frakciju, u zavisnosti od toga koji se sadržaji smatraju prihvatljivim u umetnostima i medijima. Niska kultura (low culture) je kultura starijih nižih-srednjih klasa i posebno kvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika. Po Gansu, ona je do sredine 1950-ih godina bila dominantna kultura ukusa, nakon čega ju je u pogledu brojnosti zamenila niža-srednja kultura ukusa. Publika niske kulture je otvoreno neprijateljska prema “Kulturi” – pod čim podrazumevaju visoku i višu-srednju kulturu. Kao što su uopšte socijalne prakse radničkih klasa striktno rodno podeljene, tako su i “muški” i “ženski” sadržaji i tipovi umetnosti u ovoj kulturi jasno diferencirani. Publika niske kulture većinu sadržaja dobija putem medija, tako da je prinuđena

21

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije da deli mnoge programe sa publikom niže-srednje kulture, reinterpretirajući ih tako da odgovaraju vrednostima radničke klase. Kvazi-folkorna niska kultura (quasi-folk low culture) je mešavina folkorne kulture i komercijalne niske kulture nastale pre II svetskog rata. Ovo je kultura ukusa siromašnih ljudi koji rade nekvalifikovane manuelne poslove, uglavnom ruralnog porekla, čije se školovanje završilo sa osnovnom školom i od kojih mnogi nisu belci. Iako je ova publika i dalje mnogobrojna, njen niski status i mala kupovna moć uslovljavaju da se njihovim kulturnim potrebama posvećuje malo pažnje, te da se oni uglavnom moraju zadovoljavati sadržajima namenjenim publici niske kulture ukusa. Podaci o ovoj publici su nedovoljni, ali izgleda kao da se radi o jednostavnijoj verziji niske kulture, sa istovetnim rodnim podelama, popularnošću melodrame, akcionih komedija i moralnih drama, tabloida, stripova, starih vesterna i sapunskih opera. Na bazi ovih razmatranja Gans je u poslednjem poglavlju knjige formulisao principe i instrumente kulturne politike u čijoj je osnovi estetski i kulturni pluralizam. Od dva osnovna stava na kojima se bazira kulturna politika za koju se zalaže, jedan se odnosi na kulture ukusa, a drugi na publike ukusa. Po Gansu, ako posmatramo samo kulture ukusa odvojeno od publika koje ih čine, može se reći da su više kulture bolje ili bar obuhvatnije i informativnije od nižih. Ali, on takođe navodi da u demokratskim društvima nije moguće formulisati politiku (policy) ne uzimajući u obzir potrebe ljudi na koje ona utiče. Utoliko ni u ovom slučaju nije moguće evaluirati kulture ukusa nezavisno od njihovih publika. Ono što moramo imati u vidu jesu različite kulturne sposobnosti različitih grupa u publici i posebno različite društveno-ekonomske i obrazovne mogućnosti da se ove kulturne sposobnosti steknu. Neprimerenost zahteva kritičara masovne kulture postaje jasna kada se razume da oni praktično zahtevaju od svih članova društva da usvoje standarde koje postavlja visoka kultura – i da to traže od ljudi kojima društvo nije pružilo mogućnosti (prvenstveno obrazovne) da steknu kulturne veštine za to potrebne. Utoliko drugi osnovni stav koji navodi Gans jeste da evaluacija svake kulture ukusa mora uzeti u obzir i odgovarajuću publiku ukusa, odnosno da evaluacija svake tvorevine kulture mora biti povezana sa estetskim standardima i drugim osnovnim karakteristikama njene publike. Ukoliko kulture ukusa izražavaju karakteristike i standarde svojih publika, one su, po Gansu, jednake vrednosti. Ova dva prividno kontradiktorna stava čine osnovu kulturne politike koju predlaže Gans. Po njemu, društvo bi trebalo da pokuša da ostvari politiku koja svima pruža maksimalne obrazovne i druge mogućnosti i koja ohrabruje sve da učestvuju u visokoj kulturi. A da, u međuvremenu, dok takve mogućnosti ne budu dostupne svima, podržava i ohrabruje stvaranje kulturnih sadržaja koji zadovoljavaju potrebe i odgovaraju standardima postojećih publika ukusa. Ove dve alternative

22

Uvod kulturne politike Gans naziva (1) “kulturna mobilnost” koja obezbeđuje svim građanima ekonomske i obrazovne preduslove da oni biraju visoku kulturu; i (2) “supkulturno programiranje” (za koje se Gans zalaže) koje podržava sve kulture ukusa – podjednako i visoke i niske.

Omnivori i univori – drugačiji načini ispoljavanja društvene uslovljenosti ukusa Ričard Peterson se obično smatra, zajedno sa Polom Hiršom (Paul M. Hirsch), Hauardom Bekerom (Howard S. Becker) i Dajanom Krejn (Diana Crane), utemeljivačem dominantnog pristupa u američkoj sociologiji kulture 1970-ih i 1980-ih, poznatog pod imenom “produkcija kulture” (production of culture approach)21. Iako se u okvirima ove perspektive i danas kreće značajan broj sociologa kulture, Petersonov uticaj danas se mnogo više vezuje za niz tekstova u kojima se (sa saradnicima) bavio problemima kulturne potrošnje - kao što su “Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i unovora”22; “Kako muzički ukusi obeležavaju profesionalne statusne grupe” (zajedno sa Albertom Simkusom)23; “Promene visokog ukusa: od snoba ka omnivoru” (zajedno sa Rodžerom Kernom)24 i “Uspon i pad highbrow snobizma kao obeležja statusa”25. Jedna od socijalnih funkcija ukusa jeste obeležavanje simboličkih granica društvenih grupa. Istraživači i teoretičari iz prve polovine XX veka, od Maksa Vebera (M.Weber) i Emila Dirkema (E.Durhkeim), preko Torstena Veblena (T.Veblen), Georga Zimla (G.Simmel) i Lojda Vornera (W.L.Warner) do Dejvida Rismana (D.Riesman) i Irvinga Gofmana (E.Goffman), uglavnom su se bavili vezom koja postoji između socijalnog statusa i ukusa. Petersonov projekat u ovoj oblasti mogao bi se okarakterisati kao pokušaj da se promenjeni odnos kulturne potrošnje 21  Ovaj pristup podrazumeva, po rečima samog Petersona, proučavanje kako su simbolički elementi kulture oblikovani sistemima u okviru kojih se stvaraju, distribuiraju, evaluiraju, proučavaju i čuvaju. Po njemu, četiri oblasti u kojima je pristup produkcije kulture bio najplodotvorniji bila su proučavanja: 1) “čuvara vrata” (Gatekeepers); 2) sistema nagrađivanja; 3) tržišnih struktura i 4) umetničkih karijera. 22  Richard A. Peterson “Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore”. Poetics 21, p. 243-258, 1992. 23  Richard A. Peterson and Albert Simkus “How musical tastes mark occupational status groups”. In: Michele Lamont and Marcel Fournier (eds.), Cultivating differences: Symbolic boundaries and the making of inequality, p. 152-186. Chicago, IL: The University of Chicago Press, 1992. 24  Richard A. Peterson and Roger M. Kern ”Changing highbrow taste: From snob to omnivore”, American Sociological Review 61, p. 900-907, 1996. 25  Richard A. Peterson “The rise and fall of highbrow snobbery as a status marker”. Poetics 25, p. 75-92, 1997.

23

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije i socijalnog statusa u postindustrijskim društvima s kraja XX veka empirijski ustanovi i teorijski obrazloži. U jednom od ranih tekstova koji je napisao zajedno sa (takođe klasikom američke sociologije kulture) Polom Dimađom26, Peterson je pokazao na primeru razvoja američke folk muzike da hipoteza o masifikaciji - koja pretpostavlja gubitak značaja regionalnih, etničkih, religioznih, profesionalnih i drugih osnova kulturne različitosti i pojavu homogenizovane masovne kulture - nije tačna. Ali i da, na drugoj strani, više nije moguće ustanoviti jednostavnu korelaciju između društvenih klasa (definisanih pomoću zanimanja, prihoda i obrazovanja) i muzičkih ukusa. U slučaju kantri muzike, pripadnost rasi (publika kantri muzike je isključivo belačka) i određenoj starosnoj grupi (uglavnom pripadnici sredovečne generacije) jednako je snažno određivala obrasce kulturnog izbora kao i pripadnost radničkim zanimanjima27. Iz tog razloga Peterson i Di Mađo su smatrali da bi u daljim empirijskim istraživanjima savremene kulture bilo plodonosnije da se, umesto od društvenih klasa, krene od “kulturnih klasa” - od grupa koje imaju slične obrasce kulturne potrošnje, te da se potom traga za njihovim socijalnim korelatima. Nekoliko godina kasnije, Peterson je pošao ovim putem uređujući jedan od brojeva časopisa “American Behavioral Scientist”28 posvećen “obrascima kulturnih izbora”. U tekstu koji je napisao zajedno sa Majklom Hjuzom29 (M.Hughes) Peterson je, uzimajući u obzir širok spektar aktivnosti (pored kulturnih aktivnosti u užem smislu, još i sportske aktivnosti, putovanja, aktivnosti u domaćinstvu i dr.), utvrdio postojanje osam obrazaca kulturnih izbora u američkom društvu i pokazao da se za odsečnu podelu na niski, srednji i visoki kulturni obrazac (Lowbrow, Middlebrow, Highbrow) ne može naći empirijska potvrda30. Istraživanje je pokazalo da se samo 1% ispitanika moglo posmatrati kao čista highbrow publika, te da većina onih koji su učesnici umetničkih dešavanja jednako često participiraju i u svim ostalim aktivnostima. To je autore navelo da pretpostave da se osnovna dimenzija u odnosu na koju se obrasci kulturnih izbora definišu može predstaviti kao kontinuum, na čijem se jednom kraju nalaze oni koji su aktivni (u svim posmatranim aspektima), a na drugom oni koji su pasivni ili otuđeni. 26  Richard A. Peterson and Paul DiMaggio, “From Region to Class, The Changing Locus of Country Music: A Test of the Massification Hypothesis”, Social Forces, vol 53:3, 1975, p. 497 - 506 27  Štaviše, po autorima, činjenica da je i publika američke zabavne muzike (easy listening music) takođe dominantno belačka, sredovečna i iz radničkih slojeva ukazuje na promenjen odnos društvenog i kulturnog grupisanja u poslednjoj četvrtini XX veka. 28  American Behavioral Scientist, vol. 26, 1983. 29  Michael Hughes and Richard A. Peterson, “Isolating cultural choice patters in the U.S. population, American Behavioral Scientists, 26, 1983, p. 459 - 487 30  I drugi autori koji su prezentirali svoja istraživanja u ovom broju časopisa utvrdili su postojanje dosta velikog broja kulturnih obrazaca u publici u američkom društvu – od četiri (Sobel) do četrnaest (Grinberg i Frank).

24

Uvod Trebalo je učiniti samo mali korak od ovih rezultata do stanovišta o drugačijoj vezi između društvenog statusa i kulturnih aktivnosti u društvima kasnog XX veka. U tekstovima Kako muzički ukusi obeležavaju profesionalne statusne grupe” (zajedno sa Albertom Simkusom) i Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i univora” iz 1992. godine, Peterson je formulisao koncepciju o tome da se obim aktivnosti u slobodnom vremenu i raznovrsnost kulturnih izbora danas pojavljuje kao glavna razlika između statusnih grupa. Dva ključna nalaza u ispitivanju odnosa profesionalnog statusa i muzičkog ukusa koje su sproveli Peterson i Simkus bili su da se, prvo, hijerarhija ukusa danas više ne može vizuelno predstaviti kao stub u kome se ukusi ređaju jedan iznad drugog, već pre kao piramida na čijem se vrhu nalazi elitni ukus, sa sve više i više alternativnih formi na istom nivou kako se spuštamo niz ovu piramidu ukusa. Istovremeno, pri približavanju dnu piramide, muzički ukusi u sve većoj meri ne obeležavaju samo profesionalni status, već ukazuju na statusne granice između starosnih, rodnih, rasnih, regionalnih, religijskih grupa i grupa u pogledu različitih stilova života, koje sve dele isti statusni nivo u pogledu zanimanja. I drugo, da kulturna elita svoju izuzetnost više ne obeležava ekskluzivnim visokim ukusom i ekskluzivnim (“snobovskim”) aktivnostima, nego poznavanjem i potrošnjom i svih drugih (i masovnih) umetničkih formi i većim obimom učešća u najrazličitijim aktivnostima u dokolici. Ako ovu heterogenost ukusa i aktivnosti elite najbolje odslikava termin “omnovori”, onda se kao njihova suprotnost na dnu piramide pojavljuju grupe čiji pripadnici imaju nizak društveni status i istovremeno uzak spektar kulturnih aktivnosti i relativno homogen (jednosmeran) ukus, koje su Peterson i Simkus označili kao “univore”. Tokom 1990-ih ovi termini su ušli u opštu upotrebu i pokazali se kao korisna teorijska oruđa za razumevanje promenjene prirode kulturnih praksi u dobu koje se još označava kao post-moderno i kao doba globalizacije31. Sam Peterson je u tekstu napisanom u saradnji sa Rodžerom Kernom 1996. godine “Promene visokog ukusa: od snoba ka omnivoru” pokušao da ukaže na moguće razloge promene u načinu isticanja elitnog statusa. Omnivore, po njemu, ne karakteriše nediskriminativno prihvatanje svega što se na kulturnom tržištu nudi, nego prvenstveno otvorenost prema drugačijim kulturnim praksama. Time oni predstavljaju suprotnost snobovštini koja je bazirana na krutim pravilima o tome šta nikako ne može biti predmet uživanja kulturne elite. Mogući razlozi koji su doveli do ove promene u ponašanju, po Petersonu i Kernu, uključuju: (1) strukturalne promene koje se tiču porasta životnog standarda, širenja obrazovanja, geografske i socijalne mobilnosti. To dovodi u kontakt ljude sa različitim ukusima, što uz prezentaciju umetnosti putem masovnih medija 31  Ova Petersonova koncepcija indukovala je u poslednjih desetak godina veliki broj istraživanja, studija i članaka u kojima su proveravane ove teze – od Sjedinjenih Američkih Država, preko Holandije i Nemačke, do postsovjetske Rusije.

25

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije smanjuje mogućnost da se poznavanje umetnosti koristi kao osnov za socijalno isključivanje; (2) vrednosne promene u smislu istorijskog trenda koji vodi sve većoj toleranciji za one koji su nosioci različitih društvenih (kulturnih) vrednosti; zatim (3) promene u svetu umetnosti koje su (prvenstveno kroz delatnost avangardnih pokreta i razvoj umetničkog tržišta) dovele do urušavanja devetnaestovekovnog jedinstvenog standarda o tome šta je vredna umetnost i odgovarajuće prakse odbacivanja svega što se u taj standard nije uklapalo; (4) promenu generacijske politike, u smislu da pripadnici generacija poslednje četvrtine XX veka više nisu videli svoju pripadnost popularnoj kulturi kao prolaznu fazu u procesu sazrevanja, već pre kao alternativu etabliranoj elitnoj kulturi; i (5) promenu politike dominantnih statusnih grupa, koje su se od strategije odbacivanja popularne kulture okrenule strategiji neutralizacije njenih subverzivnih potencijala kroz njeno uključivanje u dominantnu kulturu. U nizu tekstova koji se bave prvenstveno testiranjem i preciziranjem Petersonovih nalaza Koen van Ejk (C. van Eijck)32 je ukazao na socijalne procese koji dovode do pojave omnivora, na dimenzije (sheme ili diskurse) koji se nalaze u osnovi savremenih obrazaca kulturnih izbora i socijalne nosioce omnivornog ukusa. Jedan od početnih uvida van Ejka jeste da se nalazi do kojih su došli Peterson i Simkus (na osnovu podataka iz US General Social Survey 1982) i Peterson i Kern (na osnovu podataka iz US General Social Survey 1992) odnose na agregate, to jest socijalne statusne grupe, te da se utoliko ne mogu direktno prevesti na nivo individua. Nalazi koji govore o tome da je za određene statusne grupe karakterističan omnivorni ukus ne znače nužno da su pojedinačni pripadnici ovih statusnih grupa omnivori. Jednako se može desiti da su ove statusne grupe jednostavno kulturno heterogene, te da omnivorni ukus statusne grupe proizilazi iz ove heterogenosti33. Van Ejk je takođe ukazao i da se Peterson, iako je praktično uveo u teorijsko razmatranje problem obrazaca kulturnih izbora, vrlo malo bavio načinima na koje pojedinci u svojoj potrošnji kombinuju kulturne produkte. Njegova koncepcija o omnivorima i univorima prvenstveno se bavila pitanjima obima kulturnih izbora (koliko žanrova se kombinuje), a zapostavljala je pitanja sadržaja izbora (odnosno, koji se žanrovi kombinuju). 32  Koen van Eijck, “Socialization, education and life-style: How social mobility increases the cultural homegeneity of status groups”, Poetics, vol. 25, 1999, p. 195 – 224; zatim Koen van Eijck, “Richard A. Peterson and the culture of consumption” Poetics, vol. 28, 2000, p. 207 – 224; i Koen van Eijck “Social differentiation in musical taste patterns”, Social Forces, vol. 79, No. 3, 2001, p. 1163 - 1185 33  Peterson je pojavu omnivornog ukusa vezivao za fenomen socijalne mobilnosti. S jedne strane, mnoge socijalno mobilne osobe očuvavaju tokom života bar delimično kulturne preferencije i navike stečene u mladosti. To bi moglo da dovede do omnivornog ukusa na nivou individua. S druge strane, imajući u vidu da je, kao rezultat širenja visokog obrazovanja, većina socijalne mobilnosti u savremenim društvima uzlazna, to dovodi da se u grupama visokog statusa nalaze i pojedinci regrutovani iz različitih društvenih slojeva i sa različitim ukusima.

26

Uvod U tekstu “Društvena diferencijacija obrazaca muzičkog ukusa” (2001) van Ejk je, na jednoj strani, razmatrao procese koji dovode do toga da se kulturne prakse elitnih grupa mogu smatrati omnivornim i, na drugoj strani, pokušao da utvrdi osnovu na kojoj se bazira kombinovanje muzičkih žanrova u obrasce kulturnih izbora. Radeći na podacima dobijenim u anketiranju “Participacija u kulturnim aktivnostima holandskog stanovništva” (Intomart 1987) van Ejk je utvrdio da, iako postoje razlike između elitnih društvenih grupa i ostalih statusnih grupa u pogledu raznovrsnosti kulturnih izbora, one nisu značajne. Posebno zato što su se one prvenstveno pojavljivale u pogledu broja muzičkih žanrova za koje su ispitanici navodili da ih slušaju “povremeno”, a ne u pogledu broja stvarno omiljenih muzičkih žanrova. Zbog toga se, sledeći teorijska razmatranja Gerharda Šulcea (G.Schulze) i Sajmona Frita (S.Frith), okrenuo ispitivanju sadržaja obrazaca kulturnih izbora. Gerhard Šulce je u svom delu “Die Erlebnisgesselshaft”34 (“Društvo doživljaja”) identifikovao tri sheme koje predstavljaju osnovu za oblikovanje kulturnih izbora. Ove sheme on naziva “shema visoke kulture” (Hochkulturschema), “trivijalna shema” (Trivialschema) i “shema uzbuđenja/napetosti” (Spannungsschema)35. Shema visoke kulture podrazumeva razliku između umetnosti i života – umetnost se odnosi na uzvišeno, duhovno i apsolutno. Umetnost, po ovoj shemi, ne služi samo da se u njoj uživa, već da se iz nje nešto i nauči, a tipična forma ponašanja publike ogleda se u uzdržanom ponašanju koje se koncentriše na ono što nude izvođači. U trivijalnoj shemi život i umetnost su manje odvojeni. Najvažnija stvar u ovom diskursu su autentičnost i socijalna funkcija umetnosti. Publici je dozvoljeno da učestvuje u predstavi tapšanjem i uzvicima i da doprinosi stvaranju opuštene atmosfere. U ovoj umetnosti izražavaju se tradicionalne, folklorne vrednosti, a publika u njoj ne traži intelektualno i duhovno uzdizanje, već sigurnost kroz konformizam. Shema uzbuđenja je istorijski najmlađa od ove tri sheme i karakteriše je pojava izvođača poput Elvisa Prislija, Fetsa Domina, Bila Hejlija i drugih. Ovu shemu najbolje karakterišu komercijalnost i zabava, a eskapizam je njena primarna funkcija. Uživanje u ovoj umetnosti je telesna aktivnost – igranje, smejanje, nekonvencionalno ponašanje – posebno u slučaju muzičke umetnosti. Šulce takođe identifikuje pripadnike publike koji prelaze tradicionalne granice umetničkih obrazaca, odnosno koji pripadaju više no jednoj shemi. Po njemu radi se o mladim, dobro obrazovanim, socijalno uzlazno mobilnim pojedincima koji čine novu srednju klasu i čiji se stil života može odrediti kao postmoderan. Njihovi 34  Gerhard Schulze, “Die Erlebnisgesellschaft: Kustsociologie der Gegenwart” Frankfurt, Kampus, 1995. 35  Van Ejk ukazuje da tri diskursa koje je u tekstu “Šta je dobra muzika” (“What is Good Music”, Canadian University Music Review, Vol. 10, 1990, p. 92 – 102) identifikovao Sajmon Frit (S.Frith) – umetnički diskurs, folklorni diskurs i pop diskurs, u osnovi odgovaraju ovim Šulceovim shemama.

27

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije obrasci kulturne potrošnje uključuju kulturne izbore i aktivnosti u dokolici, koji se tradicionalno smatraju međusobno nespojivim – posetu zabavnim parkovima i muzejima, slušanje klasične i pop muzike. Po Šulceu, pripadnici ovih grupa kombinuju klasičnu muziku i pop muziku ili džez, ali ne uključuju u svoje izbore muziku koja pripada trivijalnoj shemi ili folk diskursu. Van Ejk je na svom uzorku, uz pomoć faktorske analize, uspeo da dosta jasno identifikuje upravo ova četiri obrasca o kojima govori Šulce: highbrow faktor, folk faktor, pop faktor i faktor novih omnivora. Ovi faktori se nisu razlikovali samo po sadržaju njihovih izbora, nego i po obimu. Pokazalo se da grupa koju je Van Ejk definisao kao “nove omnivore” ima daleko širi spektar preferencija od drugih grupa. Analizirajući njihovo socijalno poreklo, pokazalo se da oni, kako je to Šulce pretpostavljao, zaista dolaze iz redova visokoobrazovanih, socijalno uzlazno mobilnih, mladih ljudi. Na taj način je Van Ejk mogao i da objasni zašto nije bilo značajnijih razlika između statusnih grupa u pogledu obrazovanja/zanimanja. Pokazalo se da se visokoobrazovana grupa sastojala od dva segmenta: starije grupe, čije su preference bile okrenute klasičnoj umetnosti i mlađe grupe, koju su činili novi omnivori. Time se ujedno pokazalo da za razumevanje savremenih kulturnih praksi ispitivanje sadržaja obrazaca kulturnih izbora nije ništa manje važno od ispitivanja njihovog obima i da, ponovo za razliku od Petersonovih nalaza, elitne statusne grupe u pogledu zanimanja i obrazovanja ne postaju kao celine sve više i više omnivori, već se u njima pojavljuju jasno definisani socijalni nosioci omnivornog ukusa – nove srednje klase.

Pretpostavke Pre nego što pređemo na prikaz rezultata, da još samo ukažemo na neke od osnovnih pretpostavki koje su vodile ovo istraživanje. Na tragu saveta Petersona i Dimađa odlučili smo se da naša polazna tačka bude kulturna stratifikacija. Umesto da grupišemo ispitanike u klasne, statusne ili obrazovne grupe i da potom ispitujemo njihove kulturne potrebe, navike i ukuse, mi smo se opredelili za obrnut pristup. Na osnovu podataka iz istraživanja rekonstruisali smo kulturne grupe: tipove publike (imajući u vidu njihove kulturne preferencije i njihovu participaciju u kulturnim aktivnostima, to jest njihove kulturne potrebe i navike); grupe koje dele iste tipove ukusa i diskursa (na osnovu njihovih preferencija i znanja u/o umetnosti), i, na kraju, grupe koje pripadaju istom kulturnom stilu (sintetička varijabla koja objedinjava sve ove aspekte i još posedovanje kulturno relevantnih dobara) - a potom pokušali da utvrdimo njihove socio-demografske korelate. Sledeći (uglavnom) Burdijea, pretpostavili smo da će osnovne determinante kulturnih praksi (kulturnih potreba, navika, ukusa) građana Srbije i Makedonije

28

Uvod biti, na jednoj strani, uslovi njihove primarne socijalizacije (operacionalizovani kroz uticaj obrazovanja i zanimanja njihovih roditelja i mesto rođenja ispitanika) i, na drugoj strani, njihov aktuelni položaj u društvenoj strukturi, odnosno njihovi uslovi egzistencije (operacionalizovani kroz obrazovanje i zanimanje ispitanika i njihovo mesto boravka). Brojna empirijska istraživanja rađena širom sveta pokazuju da ove dve grupe socijalnih faktora oblikuju kulturnu participaciju, te da njihove kombinacije produkuju različite tipove kulturnih praksi. Za potrebe utvrđivanja relativne snage delovanja ovih faktora u Srbiji i Makedoniji, formulisali smo dve alternativne hipoteze koje smo označili kao “hipotezu o primarnoj socijalizaciji” i “hipotezu o kulturnoj adaptaciji”. Po hipotezi o primarnoj socijalizaciji, neformalno obrazovanje koje se tokom detinjstva i mladosti neprimetno stiče u porodici presudno određuje kulturne sklonosti i kulturne resurse pojedinaca, ostavljajući malo prostora za njihovo sazrevanje, razvoj ili promenu. Hipoteza o kulturnoj adaptaciji pak, veću snagu delovanja pripisuje iskustvima koja pojedinci stiču kroz vlastito formalno obrazovanje, kroz odnose u poslovnom okruženju i u mestu boravka i procesima prilagođavanja socijalnom okruženju kroz koje pojedinci prolaze - te pretpostavlja veću fleksibilnost u oblikovanju i menjanju kulturnih praksi. Da pomenemo još jednom da se ovi uticaji međusobno ne isključuju, nego da su komplementarni, a da su ovi alternativni pristupi formulisani samo iz želje da se izmeri relativna objašnjavalačka snaga svakog od njih posebno. I da dodamo još samo da smo, osim faktora koji utiču na sve aspekte kulturnih praksi, pretpostavili da na oblikovanje kulturnih navika utiču još i ukupni prihodi ispitanika i njihovih porodica kroz (možda banalnu, ali faktičku) finansijsku mogućnost/nemogućnost da sebi priušte odlazak na kulturne događaje, učešće u nekoj privatnoj kulturnoj aktivnosti ili kupovinu kulturnih dobara. Pretpostavke o uticajima na razvoj kulturnih praksi mogle bi se grafički predstaviti ovako:

29

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Na tragu stavova Herberta Gansa pretpostavili smo da u Makedoniji i Srbiji postoji veći broj kultura ukusa i publika ukusa. Smatrali smo da je 2007. godine, posle nebrojenog niza radova o kritičkim potencijalima popularne kulture koju su pokrenula istraživanja Birmingemskog centra za savremene studije kulture (CCCS) krajem 1960-ih i početkom 1970-ih, malo deplasirano govoriti o kritikama koje su upućivane masovnoj kulturi u prvoj polovini XX veka i pretpostaviti postojanje elitnog ukusa na jednoj strani i homogenog masovnog ukusa na drugoj36. Smatrali smo, takođe, da je podela na Highbrow, Middlebrow and Lowbrow ukuse prejednostavna i da ne uspeva da uhvati specifičnost tipova ukusa i njima odgovarajuće publike u Makedoniji i Srbiji. Već u istraživanju iz 2002. godine, pretpostavili smo postojanje četiri tipa ukusa ili četiri publike ukusa: elitnog ukusa, konvencionalnog ukusa, urbanog ukusa i folklornog ukusa. Rezultati tadašnjeg istraživanja su pokazali da se jasno mogu identifikovati bar još dve grupe u publici: oni koji jednako uživaju u umetničkim delima klasične/avangardne umetnosti i urbane popularne kulture i prelaze granice elitnog i popularnog diskursa (nazvali smo ih elitnim omnivorima) i grupe za koje je teško odrediti da li je njihov ukus folklorni ili urbani, jer prelaze granice između folklornog i globalnog popularnog diskursa –– koje smo nazvali rurbanim omnivorima). Nasuprot Petersonu, osim u slučaju elitnih omnivora koji su kombinovali proizvode tradicionalne, avangardne i urbane popularne kulture (ali su bili malobrojni), socijalni položaj omnivora u Srbiji nije ukazivao da se radi o elitnim društvenim grupama – naprotiv. Uglavnom se radilo o grupama nezaposlenih mladih ljudi, odraslih u predgrađima, čije se obrazovanje po pravilu završavalo na nivou srednjih stručnih škola. Na tragu ovih rezultata, ali i stavova Koena van Ejka, Sajmona Frita i Gerharda Šulcea, pretpostavili smo da u Srbiji i Makedoniji postoje četiri tipa-publike ukusa (elitni ukus, konvencionalni ukus, urbani ukus i folkorni ukus) koji pripadaju trima kulturnim diskursima (globalni elitni kulturni diskurs, globalni popularni kulturni diskurs i folklorni kulturni diskurs) i dve publike ukusa koji prelaze granice ovih diskursa: elitni omnivori i rurbani omnivori37. 36  Čak i ozbiljni kritičari popularne kulture danas ne mogu prenebregnuti činjenicu izrazite heterogenosti popularne kulture. Razlike među umetničkim formama, estetskim obrascima i karakteristikama publike su u popularnoj kulturi tolike da su često veće od razlika u odnosu na tradicionalnu elitnu umetnost i publiku. Stanovište o homogenom masovnom ukusu i homogenoj masovnoj publici pretpostavljalo bi da istoj masovnoj umetnosti pripadaju i da se istoj publici obraćaju Mile Kitić i Darkwood Dub, Era Ojdanić i Disciplina Kičme, Indira Radić i E-Play (u Srbiji), odnosno Evto Pupinovski i Superhicks ili Naum Petreski i Anastasia (u Makedoniji). 37  O definisanju ovih tipova ukusa i njihovoj operacionalizaciji u ovom istraživanju videti u poglavlju “O ukusima i diskursima” u ovoj studiji.

30

Uvod Grafički bi se ova shema mogla predstaviti ovako:

Osim već pomenutih očekivanih uticaja zanimanja, obrazovanja i mesta rođenja ispitanika i njihovih roditelja, pretpostavili smo da će se publike ukusa deliti i po starosti: 1) da će folklorni ukus i tradicionalni elitni ukus biti karakteristični za starije generacije; 2) da će u okviru globalnog popularnog kulturnog diskursa mladi pre biti nosioci urbanog ukusa, a stariji konvencionalnog ukusa, te da će 3) nosioci oba tipa omnivornog ukusa biti pripadnici mlađih generacija. Važno je još primetiti da shema nije vrednosna. Model pretpostavlja da se određene društvene grupe (u pogledu obrazovanja, zanimanja i uslova primarne socijalizacije) u želji da zadovolje svoje estetske potrebe dominantno obraćaju određenim tipovima žanrova (muzičkim, filmskim, televizijskim, likovnim, književnim, itd), a da se neki žanrovi u njihovim kulturnim praksama ne pojavljuju ili manje pojavljuju. A istovremeno se u modelu podrazumeva da postoje dobri i loši romani, dobre i loše pozorišne predstave, dobre i loše opere, dobri i loši stripovi i dobre i loše pesme novokomponovane narodne muzike. O tome da li je neki ukus dobar ili loš odlučuje se na nivou konkretnog suđenja o konkretnim umetničkim delima i unutar žanrova, a ne između njih. To što ova shema nije vrednosna ne znači, međutim, da se sami akteri u kulturnom životu prema svojim i tuđim ukusima odnose kao da su oni jednake vrednosti. Kultura je izrazito hijerarhijsko polje, a razlike u ukusima se uspostavljaju ne

31

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije samo između kulturnih miljea, diskursa i žanrova, nego i unutar žanrova, između umetnika, izvođača i konkretnih dela. U sporovima oko ukusa, kako kaže Gans, ulog je, u stvari, mnogo veći. Priroda ovih sporova tiče se prirode dobrog života i posebno toga kakva kultura i čija kultura treba da dominira u društvu38. Kako je svaki socijalni kontakt istovremeno i akt procenjivanja drugog, ljudi upotrebljavaju ukuse da podignu simboličke granice između njih i onih kategorija ljudi koje ne vole, pri čemu odbacivanje i prezir nisu privilegija ni jedne od socijalnih grupa. Ako viši slojevi preziru vulgarne i primitivne kulturne prakse neobrazovanih i onih koji rade fizičke poslove, ovi ništa manje ne odbacuju njihovu kulturu kao odrođenu, izveštačenu i feminiziranu. Proučavanje odnosa simboličkih i socijalnih granica je poslednjih godina postalo jedan od fokusa istraživačke delatnosti u čitavom nizu nauka, poput antropologije, istorije, političkih nauka, socijalne psihologije i sociologije. Centralna tema koja se provlači kroz sve discipline tiče se pokušaja razumevanja uloge koju simbolički resursi (konceptualne razlike, interpretativne strategije, kulturne tradicije) imaju u stvaranju, održavanju, osporavanju i rušenju institucionalizovanih socijalnih granica (klasnih, rodnih, rasnih i teritorijalnih)39. Uloga koju kulturne prakse igraju u uspostavljanju simboličkih i socijalnih granica bila je takođe predmet brojnih istraživanja [Bourdieu:1979; Douglas and Isherwood: Hebdige: 1979; Hughes and Peterson: 1984; Lamont 1992; Bryson: 1996; Bryson 1997]. Tako je, na primer, Betani Brajson u jako poznatom tekstu “Sve osim heavy metala”40 ispitivala kako ljudi upotrebljavaju ukuse da podignu simboličke prepreke između njih i onih kategorija ljudi koje ne vole, odnosno kako se ukusi koriste kao osnova za simboličko i socijalno isključivanje. Lorens Levin (L.W.Levine) je u knjizi “Highbrow/Lowbrow: nastanak kulturne hijerarhije u Ame38  Na istu temu Burdije kaže: “To znači da su igre umetnika i esteta i njihove borbe oko monopola umetničke legitimnosti manje nevine no što izgledaju. U svakom sukobu oko umetnosti u pitanju je nametanje umetnosti života, to jest, pretvaranje arbitrarnog načina života u legitiman način života koji odbacuje sve druge načine života kao arbitrarne” [Bourdieu:1984:57] (prevod sa engleskog P.C.) 39  Ovim pitanjima odnosa simboličkih i socijalnih granica, odnosno korišćenja kulturnih praksi za podizanje simboličkih barijera među grupama se posebno bavila Mišel Lamont. Vidi npr. Michèle Lamont “Money, Morals and Manners: The Culture of the French and the American Upper-Middle Class”, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1992; Michèle Lamont and Marcel Fournier (eds), “Cultivating Differences: Simbolic Boundaries and the Making of Inequality”, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1992; Michèle Lamont and Annette Lareau, “Cultural Capital: Allusions, Gaps and Glissandos in Recent Theoretical Developments”, Sociological Theory, vol. 6, no. 2, 1988, p. 153 – 168; Michèle Lamont, John Schmalzbauer, Maureen Waller, Daniel Weber “Cultural and moral boundaries in the United States: structural position, geographic location and lifestyle explanations”, Poetics, vol. 24, 1996, p. 31 – 56; i Michèle Lamont and Virág Molnár, “The Study of Boundaries in the Social Sciences”, Annual Review of Sociology, vol. 28, 2002, p. 167 - 195 40  Bethany Bryson, “Anything but heavy metal”: Simbolic Exclusion and Musical Dislikes, American Sociological Review, vol. 61, 1996, p. 884 - 899

32

Uvod rici”41 pokazao da je uživanje u visokoj umetnosti postalo oznaka visokog statusa u Americi tek krajem XIX veka, kao deo pokušaja da se highbrow Anglosaksonci odvoje od lowbrow imigranata, na čiju se popularnu zabavu gledalo kao na šund i kvarenje morala. Burdijeova koncepcija o kulturnom kapitalu takođe jeste pokušaj da se razume uloga kulturnih resursa u reprodukciji klasnih nejednakosti. U našem istraživanju, borbe na simboličkim granicama u domenu kulturne participacije čine jezgro hipoteze o kulturnoj adaptaciji: da kulturna adaptacija - prilagođavanje kulturnim praksama i ukusima “relevatnih drugih” i uspostavljanje simboličkih granica prema socijalnim grupama u odnosu na koje želimo da se distanciramo – presudno određuju naše kulturne prakse, kulturne stilove i ukuse. Nadamo se da su ove uvodne napomene dovoljne da bi čitaoci mogli da prate prezentaciju rezultata. Naravno, o svemu ovome detaljnije u poglavljima koja slede.

41  Lawrence W. Levine, Highbrow/Lowbrow: the Emergence of Cultural Hierarchy in America”, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988,

33

Kulturne potrebe i navike

K

ulturna participacija obuhvata tri grupe aktivnosti koje se međusobno značajno razlikuju: kulturnu produkciju koja obuhvata amatersko ili profesionalno bavljenje umetnošću ili bavljenje nekim kreativnim hobijem; (“javnu” – out-door) kulturnu recepciju koja se odvija kroz posete programima kulturnih institucija ili, šire, kulturnim događanjima; i (“privatnu” – in-door) kulturnu recepciju koja se najčešće odvija putem medija (televizija, radio, video-plejeri, DVD, vokmeni, diskmeni, MP3 plejeri) i u domu recipijenata42. Kao što smo već pomenuli, studije kulturne participacije uobičajeno se fokusiraju na proučavanje kulturne recepcije (potrošnje). Među istraživanjima kulturne potrošnje razlikujemo četiri glavna pristupa, koji bi se mogli odrediti kao marketinški, ekonomski, psihološki i sociološki. Marketinški pristup proučavanju kulturne potrošnje deo je aktivnosti segmentacije tržišta i ciljnog marketinga. Ovaj pristup ima praktične, a ne teorijske ambicije. Segmentacija tržišta počiva na uviđanju da potencijalna publika nije jedinstvena, već da se sastoji od grupa pojedinaca koji imaju slične potrebe, želje, karakteristike, motivaciju i aktivnosti potrošnje - te da se publika (tržište) može podeliti na ove segmente, u odnosu na koje se onda razvijaju specifične strategije marketinga (ciljni marketing). Uobičajeno se govori o četiri osnove za segmentaciju tržišta: geografska segmentacija, demografska segmentacija, psihografska segmentacija i bihejvioralna segmentacija43. Geografska segmentacija tiče se podele publike (tržišta) po mestima (naseljima, delovima grada) gde žive. Posebno u društvima u kojima se klasne podele izražavaju i kroz jasne podele rezidencijalnih oblasti, poznavanje adresa potencijalnih korisnika može biti dovoljan indikator za to kakvu bi marketinšku strategiju trebalo primeniti. Demografska segmentacija podrazumeva podelu publike prema polu, starosti, rasi, etničkim grupama, obrazovanju, zanimanju i sl. Istraživanja trendova participacije pokazala su da su neke od ovih karakteristika jako dobri prediktori ponašanja i preferencija publike. Psihografska segmentacija 42  Od ovog pravila ima i izuzetaka, npr. čitanje knjiga koje spada u privatne (in-door) aktivnosti potrošnje, a ne odvija se putem medija ili pak slušanje muzike putem vokmena, diskmena ili MP3 plejera koje je mnogo češće u javnim prostorima (u autobusima, vozovima, na ulici) nego kod kuće recipijenata. 43  Među najpoznatije sisteme segmentacije tržišta spadaju “Mosaic” i “ACORN” u Velikoj Britaniji. Oba ova sistema kombinuju geografske i demografske osnove segmentacije i počivaju na ideji da slična susedstva (definisana poštanskim brojevima ili oznakama) predstavljaju rezidencijalne oblasti u kojima žive ljudi sa sličnim interesima, zaradama i potrošačkim navikama. “Mosaic” sistem deli sva susedstva u Velikoj Britaniji (definisana poštanskim oznakama) na 12 grupa sa sličnim stilovima života i u okviru njih razlikuje 52 tipa ličnosti. “ACORN” (akronim od A Classification of Residential Neighbourhoods) vrši segmentaciju publike na šest kategorija, sedamnaest grupa na osnovu stilova života i ukupno 54 tipa ličnosti.

34

Kulturne potrebe i navike u okviru marketinškog pristupa obično se tiče grupnih stavova prema kulturi i umetnosti. Kit Digl (K.Diggle) tako razlikuje četiri grupe u publici: 1) posetioce (Attenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i taj svoj stav prevode u aktuelnu kulturnu participaciju; 2) zainteresovane (Intenders44) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i vole da posećuju kulturne događaje, ali iz nekog razloga to ne čine; 3) nezainteresovane (The Indifferent) koji nemaju određene stavove prema umetnosti, niti pak želju da prisustvuju kulturnim i umetničkim predstavama; i 4) neprijateljski raspoložene (The Hostile) koji imaju negativan stav prema umetnosti i nemaju nameru da posećuju događaje u oblasti kulture i umetnosti. Bihejvioralna segmentacija tržišta, ili segmentacija publike na osnovu njihovog ponašanja, vrši se najčešće na osnovu pet kriterijuma: a) kada posećuju kulturne događaje (radnim danima ili vikendom, večernje predstave ili matinee); b) zašto posećuju kulturne događaje (zbog proslave, druženja, poslovno, zbog samoobrazovanja, itd); c) pod kojim okolnostima posećuju kulturne događaje (npr. onda kada su na godišnjem odmoru, onda kada dolaze u grad zbog kupovine, i sl); d) kakvo je njihovo znanje o kulturnim događajima (da li posećuju popularne ili elitne kulturne događaje); i e) koliko često posećuju kulturne dogadjaje (redovni, povremeni, retki posetioci)45. Kulturne institucije i uopšte akteri kulturne politike koje iz praktičnih razloga zanimaju trendovi i promene trendova u kulturnoj participaciji, njihovi socio-kulturni i demografski korelati i segmentacija njihove publike, razumljivo pokazuju najviše interesovanja za rezultate marketinškog pristupa proučavanju kulturne participacije. Problem sa ovim tipom istraživanja, međutim, jeste u tome što ona vrlo često napuštaju deskriptivni nivo (na kome jedino mogu sigurno da se kreću) i kroz postupke imenovanja utvrđenih trendova, obrazaca ili klastera “švercuju” naivno-naučna objašnjenja ustanovljenih činjenica (kao u npr. slučaju pomenutih “Mosaic”-a ili “ACORN”-a). Tradicionalni ekonomski pristup proučavanju kulturne participacije pretpostavlja da su pojedinci racionalni potrošači koji pokušavaju da maksimalizuju zadovoljstvo birajući oblike kulturne participacije koji zadovoljavaju njihove preferencije, imajući u vidu ograničenja zarada na jednoj, odnosno troškova participacije na drugoj strani. U ovom modelu upravo odnos zarada i troškova ima ključnu objašnjavalačku ulogu, dok se individualne preferencije (ukusi) tretiraju kao fiksirani - zavisni od mnoštva socio-demografskih i psiholoških faktora - te utoliko izvan 44  Bukvalan prevod bi bio “nameravaoci”, ali nismo baš bili sugurni da bi ova kovanica bila razumljiva. 45  Iako se do ovih informacija može doći istraživanjem, u razvijenim zemljama gotovo svi ovi podaci dostupni su institucijama kulture i marketinškim agencijama kroz sistem kompjuterizovanih blagajni koji, pogotovu u uobičajenom slučaju plaćanja kreditnim ili debitnim karticama, automatski beleži vreme vaših poseta, broj vaših poseta, da li dolazite sami ili u društvu, koji tip kulturnih događaja posećujete, itd. Uobičajeno je, takođe, da vas prilikom prve posete nekoj kulturnoj instituciji zamole da popunite kratki upitnik koji sadrži pitanja vezana za vašu adresu, starost, obrazovanje, zanimanje, preferirani tip programa, i sl.

35

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije ovog modela. U ovom pristupu nivo participacije posmatra se kao zavisan od odnosa troškova participacije u nekoj konkretnoj kulturnoj delatnosti i troškova nekih drugih, alternativnih, načina provođenja slobodnog vremena [Thorsby and Winter 1979, Nardone 1982, Vogel 2000]. Alternativni ekonomski pristup [Stigler and Becker 1977] pretpostavlja da zadovoljstvo koje pojedinci dobijaju od kulturne participacije ne zavisi samo od zarada, troškova i ukusa, već i od faktora kao što su prethodno umetničko iskustvo, poznavanje umetnosti, obrazovanje i porodična tradicija koji omogućavaju da se isti nivo participacije efektivnije iskoristi. Problem sa ekonomskim pristupima kulturnoj participaciji jeste pak u tome što gotovo sve empirijske studije ukazuju na jako mali uticaj čisto ekonomskih faktora (poput zarada, bogatstva i troškova kulturne participacije). Pokazalo se da ovi faktori ostvaruju uticaj samo kod onih učesnika kulturne participacije koji već imaju pozitivan stav prema kulturi i umetnosti i razvijene kulturne navike, te da promene ekonomskih činilaca (npr. cena karata) doprinose samo preferiranju jednih u odnosu na druge kulturne događaje. Psihološki pristupi proučavanju kulturne participacije pretpostavljaju da psihološke karakteristike pojedinaca (njihove karakterne crte ili vrednosni sistemi) strukturišu načine i trendove potrošnje. U oblasti kulturne potrošnje, dva psihološka pristupa koji se najčešće sreću u praksi jesu sistemi za kategorizaciju publike poznati pod nazivima “VALS” (Values and Life-styles) i “LOV” (The List of Values). Oba ova pristupa razvijena su kao odgovor na kritike marketinških postupaka segmentacije tržišta koji nisu bili utemeljeni ni u kakvim teorijskim pretpostavkama. Oni predstavljaju pokušaj da se, umesto analize neposrednih odnosa socio-demografskih karakteristika potrošača na jednoj i njihovih aktivnosti potrošnje na drugoj strani, ovi odnosi analiziraju uz pomoć posredujuće instance “stila života”. Stil života bi, kao neka vrsta psihološkog profila konzumenata, objedinjavao mnoštvo socijalnih faktora, a istovremeno bi bio utemeljen u postojećim psihološkim teorijama ličnosti i vrednosti. Istraživanja koja su bila bazirana na teorijama ličnosti, tretirala su stilove života kao ponašanja koja izražavaju karakterne osobine ličnosti. U sada već klasičnoj studiji u oblasti marketinga “Devet američkih stilova života”46, Arnold Mičel (A.Mitchell) je kombinujući rezultate istraživanja motivacije Abrahama Maslova (A.Maslow) i studija socijalnih karaktera Dejvida Rismana (D.Reisman) formulisao model segmentacije tržišta na osnovu tipova ličnosti, a ne na osnovu uobičajenih demografskih faktora. Model poznat pod imenom “VALS” (Values and Life-Styles) razlikuje devet tipova ličnosti koji spadaju u tri osnovne grupe. Prvu grupu čine oni čije je ponašanje usmereno na zadovoljenje bazičnih potreba. U nju spadaju tipovi ličnosti koje Mičel određuje kao “Survivors” (oni koji preživljavaju) i “Sustainers” (oni koji trpe). Drugu grupu čine ličnosti koje primarno žele društvenu potvrdu i 46  Arnold Mitchell “The Nine American Life-Styles”, Warner, New York, 1983

36

Kulturne potrebe i navike prihvatanje od strane okruženja i Mičel ih određuje kao “prema-spolja-usmerene potrošače” (outer-directed consumers). Tri tipa ličnosti koje spadaju u ovu grupu Mičel naziva “Belongers” (oni koji pripadaju), “Emulators” (oni koji podražavaju) i “Achievers” (oni koji ostvaruju). Nasuprot ovome, treću osnovnu grupu u tipologiji čine “prema-unutra-usmereni potrošači” (inner-directed consumers) čije je ponašanje prvenstveno određeno njihovim unutrašnjim potrebama. Mičel među njima takođe razlikuje tri tipa koje naziva “I-Am-Me” (Ja-sam-Ja), “Experientals” (oni koji doživljavaju) i “Socially Conscious Individuals” (društveno svesni pojedinci). Izvan ovih osnovnih grupa nalazi se tip ličnosti koji je definisan kao “Integrateds” (oni koji objedinjavaju) koji u svom životu ostvaruju fini balans između unutrašnje orijentacije i orijentacije prema drugima. Svaki od ovih tipova ličnosti u Mičelovoj studiji ima detaljno razrađen psihološki profil47 koji uključuje i potencijalne potrošačke navike. Druga grupa u okviru psiholoških pristupa, osnovu stilova života i različitih aktivnosti potrošnje ne nalazi u karakternim crtama pojedinaca, nego u različitim sistemima vrednosti koje oni usvajaju. Model koji se naziva “LOV” (što je akronim od The List of Values – lista vrednosti) koji je razvila Lin Kale (Lynn R. Kahle)48 baziran je na istraživanjima vrednosti Miltona Rokiča (M. Rokeach). Rokič je razvio instrument (Rokeach’s Value Survay) koji je od ispitanika zahtevao da rangiraju 18 instrumentalnih vrednosti i 18 osnovnih vrednosti po važnosti u njihovim životima. LOV kao klasifikaciona shema koristi modifikovanu i skraćenu verziju ovog instrumenta. Ona na osnovu rangiranja devet bazičnih vrednosti (samopoštovanje, sigurnost, bliski odnosi sa drugima, osećaj ostvarenosti, samoispunjenje, poštovanje drugih, osećaj pripadnosti, uzbuđenje, zabava i uživanje u životu) konstruiše stilove života i predviđa trendove potrošnje. Uprkos značajnim razlikama postoje i sličnosti između ovih pristupa. Jedna od njih je to što oba pristupa operacionalizuju stilove života kao obrasce potrošačkog ponašanja. Još jedna njihova sličnost, i ujedno zajednička slabost, ogleda se u tome što pretpostavljaju da su ličnosti pojedinaca, odnosno njihovi vrednosni sistemi, izvan uticaja društveno-istorijskog konteksta, te da su stilovi života aistorijski i, shodno tome, relativno stabilni fenomeni. Sociološki intreres u proučavanju kulturne participacije fokusira se na ispitivanje toga kako trendovi kulturne participacije izražavaju, reprodukuju i potencijalno transformišu društvene kolektivitete. Tradicionalni sociološki pristup studijama kulturne participacije ispituje vezu između kulturne potrošnje i ključnih društvenih oblika grupisanja (poput pola, starosnih grupa, etničkih grupa, klasa, rasa i dr.) 47  Tako su npr. “Belongers” tradicionalisti, puritanci i nespremni na eksperimente; “Emulators” ambiciozni, statusno-usmereni, takmičarski raspoloženi, a istovremeno nepoverljivi da će biti tretirani ravnopravno od strane establišmenta; “Experientals” usmereni na unutrašnji rast i sazrevanje i na neposredno iskustvo i angažovanje, itd. 48  Lynn R. Kahle “Social Values and Social Change”, Praeger, New York, 1983

37

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije koja se uspostavlja kroz konzumiranje određenih tipova objekata (dela, aktivnosti, događaja) za koje se smatra da signaliziraju pripadnost tim društvenim kolektivitetima. Pretpostavka na kojoj počiva ovakav pristup jeste da su objekti potrošnje (npr. određena umetnička dela) nosioci nedvosmislenih značenja koja izražavaju identitete društvenih grupa, te da je moguće, polazeći od poznavanja objekata kulturne konzumacije (tipova umetničkih dela, umetničkih žanrova, tipova kulturnih aktivnosti, itd) neposredno zaključivati o ukusima pripadnika ovih društvenih grupa. Primeri ovakvih istraživanja su, osim klasičnih socioloških studija Torstena Velbena, Georga Zimla i Lojda Vornera, već pomenuti savremeni tekstovi Ričarda Petersona49 i Pola DiMađa50. Problem sa ovakvim pristupom jeste u tome što počiva na esencijalističkoj koncepciji značenja, prema kojoj kulturni objekti poseduju stabilna značenja koja transcendiraju socio-istorijske kontekste čiji su deo. U vremenu nestajanja granica između elitne i popularne kulture, preklapanja potrošačkih navika različitih društvenih slojeva i grupa, pojave fenomena omnivora koji u podjednakoj meri učestvuju u elitnoj i masovnoj kulturi, ova pretpostavka pokazala se kao problematična. Štaviše, ona je posredno vodila i do danas veoma uticajnih koncepcija o tome da se u postmodernim društvenim okolnostima raskida veza između kulturne potrošnje i društvenih kolektiviteta. Imajući u vidu nedostatke ovih koncepcija Daglas Holt (D.B.Holt) je na tragu istraživanja Pjera Burdijea u oblasti sociologije kulture, Stjuarta Hola (S.Hall), Dika Hebdidža (D.Hebdige) i Pola Vilisa (P.Willis) u oblasti studija kulture i semiotičkih radova Rolana Barta (R.Barth), Žana Bodrijara (J.Baudrillard) i Marka Gotdinera (M.Gottdiener) formulisao alternativni pristup koji na novi način omogućava istraživanje uticaja koji kolektiviteti ostvaruju na kulturnu participaciju i odredio ga kao post-strukturalistički pristup. Osnovni principi poststrukturalističkog pristupa, po njemu, jesu da su značenja objekata i aktivnosti (kao u strukturalizmu) relaciono konstituisana, proizvod sistematskih odnosa razlike, ali da (nasuprot strukturalizmu) jesu suštinski nestabilna, konstituisana kroz delovanje ljudi u određenim socijalnim kontekstima, neodvojiva od istorije i nikada strukturisana samo od strane jednog semiotičkog sistema. Utoliko se trendovi u kulturnoj potrošnji moraju posmatrati kao strukturisani od strane kontekstualizovanih (lokalnih) shema razumevanja, a ne dekontekstualizovanih, univerzalnih crta ličnosti ili vrednosnih sistema, kao u psihološkim pristupima. U post-strukturalističkom pristupu, takođe, kulturni objekti se tretiraju kao polisemni, uz potenciranje mogućnosti njihove različite interpretacije i upotrebe. To implicira da jedni te isti oblici potrošačkog ponašanja mogu imati različita značenja i jedni te isti objekti različite načine upotrebe za pripadnike različitih kolektiviteta. Zbog 49  Na primer, Peterson and DiMaggio 1975; Hughes and Peterson 1983; Peterson and Simkus 1992. 50  Na primer, DiMaggio and Useim 1978; DiMaggio and Mohr 1985; DiMaggio and Ostower 1990.

38

Kulturne potrebe i navike toga se modeli potrošnje u ovom pristupu posmatraju kao pravilnosti u potrošačkim praksama, a ne u potrošačkom ponašanju. To znači da isti modeli kulturne potrošnje podrazumevaju iste sheme interpretacije i upotrebe (kako potrošači razumeju, vrednuju i upotrebljavaju objekte), ali ne nužno i iste objekte kulturne potrošnje. Takođe, za razliku od psihološkog pristupa i tradicionalnog sociološkog pristupa, koji modele potrošnje i stilove života posmatraju kao karakteristike individua koje su zajedničke za određene grupe ljudi, post-strukturalistički pristup ove fenomene posmatra kao bitno socijalne fenomene. Naime, u ovom pristupu kulturna ponašanja i kulturni objekti nemaju imanentna značenja, već se njihova značenja konstituišu kroz uspostavljanje simboličkih granica prema kulturnim ponašanjima i objektima u odnosu na koje naglašavaju svoju različitost. Modeli potrošnje i stilovi života se ne posmatraju u izolaciji, već se njihova značenja razumevaju u odnosu na alternativne modele potrošnje i stilove života kojima se suprotstavljaju. Zbog toga se i tretiraju kao kolektivni fenomeni, pri čemu se podrazumeva da u njihovom strukturisanju učestvuju mnogobrojni kolektiviteti, čije delovanje može biti sinergetsko (usklađeno) ili konfliktualno (suprotstavljeno). I na kraju, modeli potrošnje i stilovi života se posmatraju kao dinamični socio-istorijski konstrukti. Ovi fenomeni se nalaze u procesu neprestane promene, s jedne strane zato što ih ljudi, kao delatni akteri menjuju i, s druge strane, zato što promene društvenih okolnosti menjaju smisao čak i onih modela potrošnje i stilova života koji ostaju neizmenjeni. Uprkos tome što na primereniji način razume društveni karakter kulturne participacije koji se ogleda u društvenom karakteru razumevanja, vrednovanja i upotrebe kulturnih objekata, odnosno što istraživanja kulturne participacije usmerava na studije interpretativnih shema (burdijeovskom terminologijom rečeno kulturnog kapitala u otelovljenoj formi, a ne kulturnog kapitala u objektiviranoj formi), ovaj pristup, sa akcentom na kontekstualizovanim (lokalnim) shemama razumevanja i konstruisanjem smisla modela konzumacije i stilova života u odnosu na njihove lokalne alternative, ima i brojna ograničenja. Među njima je najvažnije to što ovakav tip analize zahteva značajno sužavanje društvenog, istorijskog i prostornog obima istraživanja, te je praktično prilagođen samo etnografskim studijama, dok je u anketnim istraživanjima masovnog obima samo delimično primenljiv. *** Nakon pregleda ovih istraživačkih iskustava, u poziciji smo da jasno odredimo karakteristike našeg istraživanja. Najpre, nasuprot većini studija u oblasti kulturne participacije, naše istraživanje ispituje sve aspekte kulturne participacije: i kulturnu produkciju, i javnu i privatnu kulturnu recepciju građana Makedonije i Srbije.

39

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Drugo, veliki broj istraživanja kulturne konzumacije ograničava se samo na proučavanje aktuelnog aspekta ponašanja recipijenata51, dok izvan razmatranja ostaju pitanja motivacije (interesovanja) aktera za učešće u kulturnoj potrošnji i čitav segment kulturne ponude52. Na tragu istraživačke tradicije u proučavanju potrošačkog ponašanja uopšte, poznatije kao Motivation/Ability/Opportunity Model i njegove primene u domenu kulturne participacije od strane Dženifer Vigins (J.Wiggins)53 smatrali smo da je, da bi uopšte došlo do kulturne recepcije, neophodno da recipijenti imaju motivaciju da participiraju, sposobnost da participiraju i priliku da participiraju, te da istraživanje treba formulisati tako da ispituje sva ova tri nužna aspekta. Zbog toga smo posebno ispitivali interesovanja ispitanika, njihovu sklonost ka umetnosti i omiljene načine provođenja slobodnog vremena (potencijalni aspekt kulturnih praksi), što smo imenovali kao “kulturne potrebe”54 i, na drugoj strani, njihova aktuelna ponašanja u oblasti kulturne potrošnje i kulturne

51  Pitanja koja se u ovakvim istraživanjima uobičajeno postavljaju ispitanicima odnose se isključivo na faktičke aktivnosti u određenom vremenskom periodu, npr. na broj poseta pozorištima, bioskopima, koncertima, muzejima i galerijama u poslednjih godinu dana (ili u poslednjem mesecu) pre anketiranja, na broj pročitanih knjiga u ovom periodu, učestalost čitanja dnevne štampe ili se tiču vremena koje provode gledajući televiziju ili slušajući radio. 52  To često vodi pogrešnim zaključcima. Događa se, npr. da se, u sredinama u kojima ne postoji bioskop ili pozorište, iz odgovora ispitanika koji u poslednjih 12 meseci nisu ni jednom bili u bioskopu ili pozorištu, zaključuje da među ispitanicima nema interesovanja za ovaj tip kulturnih programa. Isto tako se, zanemarujući aspekt interesovanja (motivacije) ispitanika, dešava da pasionirani ljubitelji umetnosti, koji u ispitivanom periodu nisu bili u mogućnosti da pohađaju kulturne događaje (zbog trenutnog nedostatka para, zbog male dece ili bolesti), budu tretirani kao ne-publika. 53  Vidi tekst Jennifer Wiggins “Motivation, Ability and Opportunity to Participate: A Reconceptualization of the RAND model of Audience Development” 54  Kulturne potrebe predstavljaju deo ljudske motivacione strukture – to su težnje koje se zadovoljavaju kroz simboličku komunikaciju. Sam termin kulturne potrebe se inače danas smatra zastarelim. Razlog za to je velikim delom upotreba ovog pojma u marksističkoj istraživačkoj tradiciji. Posebno se koncepcije Frankfurtske i Budimpeštanske škole i njihova razlikovanja između “pravih” i “veštačkih” potreba tretiraju u delu savremene teorije kao nešto što predstavlja ideološki ćorsokak. Danas se mnogo češće mogu sresti termini poput “kulturnih interesovanja”, koji su u skladu sa savremenim postmodernim teorijama koje naglašavaju nestabilnost interesovanja i praksi i nestabilnost i fragmentiranost identiteta koji se kroz njih izgrađuju. Razlozi što smo se ipak odlučili za (nestandardnu) upotrebu ovog “nesavremenog” termina da bismo označili potencijalni aspekt kulturnih praksi jesu uvidi stečeni kroz empirijska istraživanja da su kulturna interesovanja stabilna, štaviše, kada su jednom formirana, gotovo rigidna i da “zahtevaju” zadovoljenje, tj. poprimaju karakteristike potreba; i drugo, da ona pokazuju beskrajne varijacije, ali unutar nekoliko jasno omeđenih segmenata čije su granice društveno određene - to jest da su kulturna interesovanja društveno oblikovana. [O koncepciji društvenog oblikovanja tipova potreba, ali ne u smislu njihove ukorenjenosti u “neotuđenoj/otuđenoj humanosti” videti u: Don Slater “Consumer Culture and Modernity”, a o fleksibilnom pristupu fenomenu identiteta koji uviđa ideološki karakter koncepcije “možeš-biti-sve-što-poželiš” vidi u Harriet Bradley “Fractured Identities: Changing Patterns of Inequality”.]

40

Kulturne potrebe i navike proizvodnje, što smo označili kao “kulturne navike”.55 Naša namera je bila da u istraživanju zabeležimo i sve one koji imaju razvijene kulturne potrebe - vole da odlaze u pozorište, žele da idu u bioskop, uživaju u koncertima klasične, džez ili narodne muzike, ali su zbog nedostatka vremena, zbog nedostatka novca ili nepostojanja kulturnih institucija u njihovom mestu boravka - onemogućeni u njihovom zadovoljavanju. Zatim smo u nizu pitanja, u formi pseudo-testova, ispitivali znanja ispitanika, odnosno njihove kompetencije (sposobnosti) za kulturnu recepciju. Na kraju smo ispitanike pitali za broj i tip kulturnih institucija koje postoje u mestu u kome žive i za broj i tipove programa koji su se odvijali u njihovim mestima boravka u poslednjih godinu dana (kulturna ponuda), kao i o tome da li posećuju kulturne programe u okolnim gradovima i u kojim gradovima. U odnosu na četiri istraživačke tradicije o kojima smo govorili, može se reći da naše istraživanje ima karakteristike i marketinškog56 i tradicionalnog sociološkog pristupa57. Interesovanja aktera kulturne politike i proučavalaca kulturnih fenomena razlikuju se. Oni koji kreiraju kulturnu politiku na nivou država, regiona, gradova ili formulišu poslovnu i kreativnu politiku kulturnih institucija u prvom redu su zainteresovani za trendove kulturne participacije i promene ovih trendova, za karakteristike potencijalne publike i za njihovu socio-demografsku distribuciju, te za razloge za participaciju publike i razloge koji ovu participaciju ometaju. Na drugoj strani, istraživači koji se bave proučavanjem kulturnih fenomena zainteresovani su prvenstveno za objašnjenje uzroka kulturnih praksi i njihovih funkcija u društvu (ili za pojedince) i za razumevanje ovih fenomena. 55  Kulturne navike su tretirane kao aktuelizacija kulturnih potreba, te su utoliko one samo dve strane istog novčića. Osim poseta pozorištu, bioskopu, koncertima, muzejima, galerijama, ispitivali smo i čitanje knjiga, slušanje muzike, korišćenje kompjutera i internet servisa, sviranje, slikanje, pisanje i bavljenje određenim kreativnim zanatima - poput veza, pletenja, drvodeljstva i sl.. 56  Pod odredbom marketinški ovde bi trebalo razumeti da smo se u većem delu studije ograničili samo na deskriptivni pristup. Možda bi tačnije bilo reći da ona u ovom svom aspektu predstavlja studiju u oblasti kulturne statistike. 57  Pod tradicionalno sociološkim pristupom podrazumevamo ono što Daglas Holt naziva “object signification approach”, to jest pristup koji o karakteristikama kulturne participacije zaključuje na osnovu značenja kulturnih proizvoda koji se proizvode/konzumiraju, odnosno značenja kulturnih aktivnosti u kojima se učestvuje. Već smo pomenuli da ovaj pristup ima važna ograničenja i da se njegova neadekvatnost ogleda prvenstveno u pretpostavljanju postojanja stabilnih, esencijalističkih značenja, koja nekako “prebivaju” u samim kulturnim objektima i kulturnim aktivnostima i signaliziraju pripadnost određenim društvenim grupama. S obzirom na to da se radilo o istraživanju anketnog tipa na velikom uzorku, uprkos ovim poznatim manama, ovaj pristup je bio iznuđeno rešenje. Njegove nedostatke pokušali smo, na tragu Holtovih saveta, da ublažimo specifikovanjem pitanja u anketi na nivou detalja koji omogućava zaključke o kontekstualizovanim (lokalnim) interpretativnim shemama (odnosno o kulturnom kapitalu u otelovljenoj formi); pripisivanjem značenja kulturnim dobrima i aktivnostima u odnosu na interpretativne zajednice kojima se obraćaju; triangulacijom rezultata kroz različita polja kulturne potrošnje i pravljenjem bazičnih etnografskih zapisa o ispitanicima i njihovom domu u dopunskom listiću koji su anketari popunjavali odmah po završenom intervjuisanju.

41

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Imajući u vidu korisnike ove knjige, to jest da je ona prvenstveno namenjena kreatorima kulturne politike, centralni njen deo bavi se identifikacijom kulturnih grupa u Srbiji i Makedoniji (na osnovu sličnosti kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa, diskursa i kulturnih stilova) i njihovom distribucijom među rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teoritorijalnim grupama, kao i identifikacijom trendova u njihovoj kulturnoj participaciji. Ovu studiju bi utoliko trebalo posmatrati kao pokušaj pravljenja mape kulturne participacije u Makedoniji i Srbiji, kao iscrtavanje kulturnog zemljopisa, za kojim bi marketinške studije kulturne participacije, sa užim fokusom i užim teritorijalnim obuhvatom, tek trebalo da slede. U poslednjem poglavlju, pak, pokušali smo da odgovorimo na interesovanja teoretičara i istraživača kulturne participacije. U njemu smo testirali teorijski model izložen u uvodnom delu ove studije, koji pretpostavlja da su kulturne prakse oblikovane uslovima primarne socijalizacije i, na drugoj strani, kulturnom adaptacijom, to jest procesom identifikacije sa društvenim grupama kojima ispitanici pripadaju i uspostavljanjem simboličkih granica prema društvenim grupama u odnosu na koje žele da se razlikuju. To što je ova studija komparativna i što se radi u društvima koja su do nedavno bila deo jedne društvene zajednice trebalo bi da nam olakša oba ova posla.

KULTURNE POTREBE – POTENCIJALNI ASPEKT KULTURNE PARTICIPACIJE U našem istraživanju ovaj aspekt kulturne participacije operacionalizovali smo kroz dva pitanja u kojima smo od ispitanika tražili da navedu kako vole da provode slobodno vreme. Prvo pitanje je bilo otvoreno, to jest tražili smo od ispitanika da sami navedu tri omiljene aktivnosti u dokolici, a u drugom pitanju (koje se nalazilo kasnije u upitniku) ponudili smo im dvadeset i jednu aktivnost58 i zamolili ih da ocene (u rasponu od “to najviše volim” do “to izrazito ne volim”) šta od toga vole/ne vole da rade u slobodnom vremenu. Osim opisa omiljenih načina provođenja slobodnog vremena (u otvorenom pitanju) i utvrđivanja odnosa prema različitim aktivnostima ponuđenim u zatvorenom pitanju, u ovom delu analize pokušali smo još da klaster analizom59 identifikujemo grupe ispitanika na osnovu specifičnih kombinacija omiljenih/neomiljenih aktivnosti u dokolici. Sve ove kulturne grupe i identifikovane trendove “ukrstili” smo potom sa standardnim socio-demografskim varijablama (polom/rodom, starosnim 58  U rasponu od odlaska u pozorište, preko gledanje televizije, slušanja klasične, džez, rok ili narodne muzike, razgovora s prijateljima, odlaska u šetnju, odlaska u kafiće, kafane i porodične proslave, do bavljenja sportom, čitanja novina, dekorisanja stana i bavljenja nekim hobijem. 59  Metodom “najbližeg suseda”, a na osnovu podataka iz zatvorenog pitanja.

42

Kulturne potrebe i navike grupama60, obrazovanjem61, zanimanjem62, radnim mestom63, mestom boravka64 i regionom u kome žive65), želeći da utvrdimo i opišemo sličnosti i razlike koje u pogledu kulturnih potreba postoje među rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama. Blagodet komparativnog istraživanja ogleda se u tome što za utvrđene pravilnosti u jednom društvu možete proveravati postoje li i u drugom društvu - te da onda u slučaju utvrđenih sličnosti ispitujete uticaje koji do toga dovode, odnosno u slučaju utvrđenih razlika, tragate za faktorima koji ih uzrokuju. Stoga smo, naravno, i to probali da uradimo. 60  Ispitanike smo podelili u četiri starosne grupe: a) od 18 do 30 godina; b) od 31 do 45 godina; c) od 46 do 65 godina; i d) preko 65 godina. 61  Izvornu osmostepenu skalu obrazovnih nivoa, rekodirali smo za ove potrebe u tri osnovne obrazovne grupe, za koje je najviši nivo obrazovanja: a) osnovna škola; b) srednja škola i c) viša škola i više obrazovanje. 62  Izvornu skalu sa 27 grupa zanimanja, za potrebe utvrđivanja ovih elementarnih distribucija, rekodirali smo u tri grupe zanimanja: a) poljoprivrednike i radnike; b) srednjoslojna zanimanja; c) stručnjake, rukovodioce i vlasnike. Penzionere smo kodirali prema zanimanjima kojima su se bavili, učenike i studente razvrstali smo preko zanimanja njihovih očeva, a nezaposlena lica/domaćice preko zanimanja njihovih zaposlenih partnera ili (u slučaju da nisu oženjeni/udati) preko zanimanja njihovih očeva. 63  Imajući u vidu da se zanimanja za koja su ljudi osposobljeni (njihova struka) u Srbiji i Makedoniji ne podudaraju sa radnim mestima na kojima oni stvarno rade, u našem istraživanju smo od ispitanika tražili dve vrste podataka: 1) koje je njihovo zanimanje, za šta su oni osposobljeni i šta su možda u nekom periodu radili; i 2) koje je njihovo trenutno radno mesto, to jest kako faktički zarađuju za život u ovom trenutku. Osim ovoga, imali smo u vidu da se s razlogom može pretpostaviti postojanje razlika u kulturnim praksama između učenika i studenata (na jednoj), zaposlenih ljudi na određenim radnim mestima (na drugoj) i izdržavanih lica (penzionera, domaćica i nezaposlenih lica) na trećoj strani - koji svi spadaju u istu grupu u pogledu zanimanja. Zbog toga smo izvornu skalu koja se odnosila na trenutna radna mesta ispitanika, rekodirali u devet grupa: a) poljoprivrednike b) radnike c) službenike d) niže rukovodioce e) male privrednike f) stručnjake g) rukovodioce i vlasnike; h) učenike i studente i i) izdržavana lica (penzionere, domaćice i nezaposlene). Prednost ovakve skale je što ispitanike razvrstava na osnovu trenutne faktičke radne situacije. Izvestan njen nedostatak je što u slučaju grupe “učenika i studenata” ona uključuje i starosnu dimenziju, a u slučaju grupe “izdržavanih lica” i starosnu i rodnu dimenziju. 64  S obzirom na to da rezultati brojnih istraživanja ukazuju da se ne samo kulturne navike (to jest faktička kulturna participacija) već i kulturne potrebe (dispozicije za kulturnu participaciju) mogu razlikovati u zavisnosti od postojeće kulturne infrastrukture u mestu boravka, ispitivali smo i ove uticaje. Mesta boravka smo rekodirali u četiri grupe: glavni grad (Beograd i Skopje), veliki gradovi sa preko 100.000 stanovnika, srednji i mali gradovi sa manje od 100.000 stanovnika i sela. 65  Imajući u vidu stavove o kulturnim razlikama koje postoje između regiona unutar Srbije (odnosno Makedonije) koji se često mogu čuti u javnosti, kao i faktičke razlike u pogledu broja i kvaliteta kulturnih institucija između ovih regiona, podelili smo Srbiju na pet i Makedoniju na četiri regiona. Naša podela ne sledi administrativne granice regiona, već pre ustaljene kulturne stereotipe, pa je utoliko, svesni smo, podložna argumentovanoj kritici. Pa ipak, opredelili smo se da u Srbiji razlikujemo a) region koji čine Beograd i okolni gradovi i sela; b) Vojvodinu; c) Šumadiju i Pomoravlje; d) Sandžak i e) južnu i istočnu Srbiju; a u Makedoniji a) region koji čini Skoplje i okolni manji gradovi i sela; b) južnu Makedoniju; c) istočnu Makedoniju; i d) zapadnu Makedoniju.

43

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Važno je još jednom podsetiti da se u slučaju onoga što smo mi odredili kao kulturne potrebe (kulturna motivacija ili kulturna interesovanja) ne utvrđuje šta ispitanici faktički rade u slobodnom vremenu (o tome ćemo govoriti u delu o kulturnim navikama), već šta vole da rade u slobodnom vremenu - prema kojim aktivnostima imaju sklonosti (čak i ako se njima iz nekog razloga ne bave). Na tragu ideje Betani Brajson (B.Bryson) u skalu odgovora u zatvorenom pitanju uključili smo i opcije “to ne volim” i “to izrazito ne volim”, što nam je omogućavalo ne samo da utvrdimo preferencije ispitanika u pogledu načina provođenja slobodnog vremena, nego i prema kojim aktivnostima u slobodnom vremenu pokazuju odbojnost. Pomenuli smo da smo u otvorenom pitanju ostavili mogućnost ispitanicima da sami navedu njihove tri omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu. Može se reći da je malo (i pomalo neprijatno) iznenađenje kad pitate više od dve hiljade ljudi66 za njihove omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu očekujući vatromet razlika – od filatelije do sakupljanja pečurki, od čuvanja golubova do praćenja visoke mode, od klisa do tenisa – a dobijete odgovore koji ukazuju na svega nekoliko osnovnih aktivnosti, poput gledanja televizije, šetnje, druženja s prijateljima, čitanja knjiga, gledanja filmova, bavljenja sportom67. Tako, na primer, u Srbiji, šest najčešće pominjanih aktivnosti - gledanje televizije, druženje s prijateljima, čitanje knjiga, šetanje, spavanje/odmaranje i bavljenje sportom - pokriva više od 60% dobijenih odgovora (vidi tabelu 1A). Od aktivnosti koje spadaju u kulturnu participaciju u užem smislu, osim gledanja televizije i čitanja knjiga, pominjani su još i slušanje muzike, čitanje novina/magazina, gledanje filmova i bavljenje nekom vrstom umetnosti. U Makedoniji je situacija veoma slična. Sa nešto malo izmenjenim redosledom u odnosu na Srbiju, gotovo iste aktivnosti68: šetanje, gledanje TV-a, druženje sa prijateljima, spavanje/odmarenje, čitanje knjiga, aktivnosti u krugu porodice i bavljenje sportom, čine više od 70% pomenutih aktivnosti. I u pogledu aktivnosti koje su iz domena kulturne participacije, osim u redosledu po učestalosti pominjanja, nema nikakve razlike (vidi tabelu 1B).

66  Koji dolaze iz različitih starosnih, obrazovnih, profesionalnih i etničkih grupa. 67  Nije nemoguće da su ovo odgovori koji se daju u krajnje formalnim situacijama kakva je anketiranje, te da bi neformalni razgovori otkrili drugačiju sliku, ali isto tako nije nemoguće da se u našim svakodnevnim životima ništa spektakularno i ne događa. 68  Jedina nova među najpominjanijim aktivnostima jesu aktivnosti u krugu porodice koje je pomenulo 70 ispitanika (u sva tri izbora)

44

Kulturne potrebe i navike tabela 1a omiljeni načini provođenja slobodnog vremena građana srbije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a Druženje sa prijateljima Čitanje knjiga Šetanje Spavanje/odmaranje Bavljenje sportom Čuvanje dece Pecanje/lov Slušanje muzike U krugu porodice Korišćenje kompjutera Čitanje novina Baštovanstvo Gledanje filmova Štrikanje, vez, šivenje Društvene igre (šah, karte) Rad u kući Sa partnerom Bavljenje umetnošću Ostale aktivnosti Nema slobodnog vremena Nema odgovora Total

I izbor 237 (17,4%) 182 (13,3%) 152 (11,1%) 98 (7,2%) 90 (6,6%) 59 (4,4%) 53 (3,9%) 43 (3,2%) 36 (2,6%) 34 (2,5%) 30 (2,2%) 27 (2,0%) 27 (2,0%) 24 (1,8%) 24 (1,8%) 16 (1,2%) 13 (1,0%) 13 (1,0%) 12 (0,9%) 77 (5,4%) 47 (3,4%) 70 (5,1%) 1364 (100%)

II izbor 91 (6,7%) 60 (4,4%) 56 (4,1%) 40 (2,9%) 13 (1,0%) 14 (1,0%) 13 (1,0%) 6 (0,4%) 24 (1,8%) 7 (0,5%) 15 (1,1%) 14 (1,0%) 10 (0,8%) n.p. 12 (0,9%) n.p. 2 (0,1%) 2 (0,1%) 4 (0,3%) 43 (3,2%) n.p. 938 (68,7%) 1364 (100%)

III izbor 25 (1,8%) 23 (1,7%) 24 (1,8%) 11 (0,8%) 1 (0,1%) 9 (0,7%) 6 (0,4%) 2 (0,1%) 7 (0,5%) 4 (0,3%) 10 (0,8%) 2 (0,1%) 6 (0,4%) 5 (0,4%) 2 (0,1%) 1 (0,1%) 1 (0,1%) 1 (0,1%) n.p. 26 (1,9%) 1 (0,1%) 1197 (87,7%) 1364 (100%)

Pošto su i u slučaju Srbije i u slučaju Makedonije ispitanici uglavnom navodili po jednu omiljenu aktivnost69, u pokušaju da utvrdimo kako se ove aktivnosti građana Makedonije i Srbije razlikuju u rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama koristili smo samo odgovore iz prvog izbora.

69 ��������������������������������������������������������������������������������������������� U Srbiji je za prvi izbor odgovore dalo 94,1%, za drugi odgovor 31,3%, a za treći 12,3% ispitanika, a u Makedoniji 91,8%, za drugi izbor 24,8%, a za treći samo 9,9% ispitanika.

45

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije tabela 1b omiljeni načini provođenja slobodnog vremena građana makedonije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Šetanje Gledanje TV-a Druženje sa prijateljima Spavanje/odmaranje Čitanje knjiga U krugu porodice Bavljenje sportom Slušanje muzike Korišćenje kompjutera Čuvanje dece Rad u kući Gledanje filmova Odlazak u prirodu/planinarenje Bavljenje umetnošću Čitanje novina Pecanje/lov Baštovanstvo Ostale aktivnosti Nema slobodnog vremena Nema odgovora Total

I izbor 164 (18,3%) 139 (15,5%) 99 (11,0%) 76 (8,5%) 72 (8,0%) 56 (6,3%) 38 (4,2%) 21 (2,3%) 21 (2,3%) 17 (1,9%) 15 (1,7%) 14 (1,6%) 13 (1,5%) 10 (1,1%) 9 (1,0%) 8 (0,9%) 7 (0,8%) 30 (3,4%) 13 (1,5%) 74 (8,2%) 896 (100%)

II izbor 35 (3,9%) 35 (3,9%) 28 (3,1%) 6 (0,7%) 24 (2,7%) 10 (1,1) 13 (1,5%) 14 (1,6%) 12 (1,3%) 5 (0,6%) 1 (0,1%) 8 (0,9%) 5 (0,5%) 2 (0,2%) 7 (0,8%) 2 (0,2%) 1 (0,1%) 14 (1,6%) n.p. 674 (75,2%) 896 (100%)

III izbor 6 (0,7%) 8 (0,9%) 15 (1,7%) 2 (0,2%) 9 (1,0%) 4 (0,4%) 12 (1,4%) 7 (0,8%) 8 (0,9%) n.p. n.p. 2 (0,2%) 5 (0,5%) 2 (0,2%) n.p. n.p. 1 (0,1%) 8 (0,9%) n.p. 807 (90.1%) 896 (100%)

U oba društva pojavile su se najpre, da tako kažemo, očekivane (stereotipne) polne/rodne razlike. Muškarci i u Makedoniji i u Srbiji češće su kao svoje omiljene aktivnosti navodili bavljenje sportom, lov i ribolov, a žene ručni rad, gajenje cveća, gledanje filmova i šetanje. Osim toga, žene su češće od muškaraca navodile čitanje knjiga kao omiljenu aktivnost u slobodnom vremenu, a muškarci korišćenje kompjutera/interneta, i (možda kao malo iznenađenje) bavljenje različitim umetničkim delatnostima. Takođe nas nije iznenadilo što su interesovanja najmlađe starosne grupe (od 18 do 30 godina) i u Srbiji i u Makedoniji najbogatija i što se ova grupa izdvaja po važnosti (na osnovu učestalosti pominjanja) koju pridaju druženju sa prijateljima, bavljenju sportom, slušanju muzike, gledanju filmova, korišćenju kompjutera, aktivnostima s partnerom i umetničkim aktivnostima. Očekivali smo, osim toga (što se i ostvarilo) da radno aktivne starosne grupe imaju relativno limitiran izbor omiljenih aktivnosti u dokolici. Ispitanici iz starosne grupe od 31 do 45 godina najčešće su pominjali aktivnosti u krugu porodice, slušanje muzike i bavljenje lovom i ribolovom, a oni koji pripadaju starosnoj grupi od 46 do 65 godina češće od drugih su pominjali gledanje televizije, čitanje novina, čitanje knjiga, gajenje

46

Kulturne potrebe i navike cveća, čuvanje dece (verovatno unučadi) i u Makedoniji – planinarenje. Zanimljivo je, a imajući u vidu obilje slobodnog vremena i razumljivo, da ispitanici od preko 65 godina predstavljaju grupu koja se, odmah posle najmlađih, izdvaja i po bogatstvu aktivnosti koje navode kao omiljene u slobodnom vremenu i po frekvenciji njihovog pominjanja. Podrazumeva se da se radi o malo “mirnijim” aktivnostima u poređenju sa aktivnostima najmlađe starosne grupe - prvenstveno o druženju s prijateljima, šetanju, gledanju televizije, čitanju novina, ručniom radu, čuvanju dece (unučadi), gajenju cveća (baštovanstvo), društvenim igrama (šah, karte, itd). Imajući u vidu njihov obrazovni nivo, ispitanike smo razvrstali u tri grupe: one kojima je osnovna škola najviši stepen obrazovanja (uključujući tu i one koji nisu išli u školu i one koji nisu završili osnovnu školu), ispitanike koji imaju srednju stručnu spremu (koji su završili srednje stručne škole ili gimnazije) i one koji su završili višu školu i više obrazovanje (fakultet, magisterijum/specijalizaciju, doktorat). Pokazalo se da grupe sa osnovnim obrazovanjem češće od drugih navode gledanje televizije kao svoju omiljenu aktivnost u slobodnom vremenu, te baštovanstvo i ručni rad (u Srbiji) i spavanje/odmaranje (u Makedoniji). Tipične omiljene aktivnosti u dokolici ispitanika sa srednjom školom su gledanje filmova, slušanje muzike i bavljenje sportom, dok ispitanici sa višim obrazovanjem kao omiljene aktivnosti češće od drugih navode čitanje knjiga, bavljenje umetnošću i, u Makedoniji, planinarenje, lov i ribolov. Ovakvu sličnu podelu (kao što se moglo i očekivati) imamo i kod profesionalnih grupa. Od tri grupe na osnovu zanimanja70 [vidi i fusnotu 61] i devet grupa na osnovu radnog mesta71 [vidi i fusnotu 62], poljoprivrednici i radnici i izdržavana lica (penzioneri, domaćice i nezaposleni) kao svoju omiljenu aktivnost češće navode gledanje televizije i druženje sa prijateljima. Bavljenje sportom, slušanje muzike, čitanje novina i gledanje filmova su omiljene aktivnosti ispitanika koji se bave zanimanjima srednjih slojeva (uglavnom službenici) i učenika i studenata. Stručnjaci, rukovodioci i vlasnici, pak, češće od drugih navode čitanje knjiga i bavljenje nekom vrstom umetnosti. Nema nekih posebnih razlika u pogledu omiljenih aktivnosti teritorijalnih grupa kojima ispitanici pripadaju (na osnovu veličine mesta boravka i regiona u kojima žive). Jedino se u selima, i u Srbiji i u Makedoniji, nešto češće kao omiljene aktivnosti u dokolici pominju aktivnosti u krugu porodice i spavanje/odmaranje (što je verovatno u vezi sa naporima koje zahtevaju poljoprivredni radovi). Iako su statistički testovi pokazali da se u slučaju svih ovih razlika ne radi o slučajnostima na nivou uzorka, nego da oni važe i u populaciji (značajnost na nivou 70  Grupe na osnovu grupa zanimanja: a) poljoprivrednici/radnici; b) zanimanja srednjih slojeva; c) stručnjaci/rukovodioci/vlasnici. 71  Grupe na osnovu radnog mesta: a) poljoprivrednici b) radnici c) službenici d) niži rukovodioci e) mali privrednici f) stručnjaci g) rukovodioci i vlasnici; h) učenici i studenti i) izdržavana lica (penzioneri, domaćice i nezaposleni).

47

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije p < 0,01), tek kada smo u tabelu izvojili samo aktivnosti koje spadaju u kulturnu participaciju u užem smislu, pojavile su se snažnije veze između socio-demografskih varijabli i (kulturnih) aktivnosti u dokolici72. tabela 2A - Srbija zanimanje ispitanika i njihove omiljene aktivnosti kulturne participacije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a Čitanje knjiga Slušanje muzike Čitanje novina Gledanje filmova Bavljenje umetnošću TOTAL

Polj/radnici 139 (61,8%) 69,8% 27 (19,0%) 13,6% 14 (45,2%) 7,0% 9 (33,3%) 4,5% 6 (26,1%) 3,0% 4 (33,3%) 2,0% 199 (43,3%) 100%

S.slojevi 61 (27,1%) 38,1% 58 (40,8%) 36,3% 12 (38,7%) 7,5% 13 (48,1%) 8,1% 13 (56,5%) 8,1% 3 (25,0%) 1,9% 160 (34,8%) 100%

Str/ruk/vlas. 25 (11,1%) 24,8% 57 (40,1%) 56,4% 5 (16,1%) 5,0% 5 (18,5%) 5,0% 4 (17,4%) 4,0% 5 (41,7%) 5,0% 101 (22,0%) 100%

TOTAL 225 (100%) 48,9% 142 (100%) 30,9% 31 (100%) 6,7% 27 (100%) 5,9% 23 (100%) 5,0% 12 (100%) 2,6% 460 (100%) 100%

tabela 2B - M akedonija zanimanje ispitanika i njihove omiljene aktivnosti kulturne participacije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a Čitanje knjiga Slušanje muzike Gledanje filmova Bavljenje umetnošću Čitanje novina TOTAL

Polj/radnici 59 (50,0%) 63,4% 12 (18,5%) 12,9% 10 (50,0%) 10,8% 6 (50,0%) 6,5% 2 (22,2%) 2,2% 4 (50,0%) 4,3% 93 (40,1%) 100%

S.slojevi 37 (31,4%) 54,4% 18 (27,7%) 26,5% 5 (25,0%) 7,4% 3 (25,0%) 4,4% 1 (11,1%) 1,5% 4 (50,0%) 5,9% 68 (29,3%) 100%

Str/ruk/vlasnici 22 (18,6%) 31,0% 35 (53,8%) 49,3% 5 (25,0%) 7,0% 3 (25,0%) 4,2% 6 (66,7%) 8,5% 0 (0%) 0% 71 (30,6%) 100%

TOTAL 118 (100%) 50,9% 65 (100%) 28,0% 20 (100%) 8,6% 12 (100%) 5,2% 9 (100%) 3,9% 8 (100%) 3,4% 232 (100%) 100%

Ako sada pređeno na odgovore koje su ispitanici dali u zatvorenom pitanju, možemo videti da nema bitnijih razlika u odnosu na trendove koje smo do sada uočili. 72  Na primer, u Srbiji je veza između omiljenih kulturnih aktivnosti i: a) obrazovanja (Lambda (λ) = 0,124); b) zanimanja (λ = 0,136), c) radnog mesta (λ = 0,099); d) mesta boravka (λ = 0,116). U Makedoniji nema znakova snažnije veze između omiljenih kulturnih aktivnosti i obrazovanja, te mesta boravka, ali je veza između ovih aktivnosti i zanimanja/radnog mesta slična kao u Srbiji (zanimanje: λ = 0,114; i radno mesto: λ = 0,078)

48

Kulturne potrebe i navike Ispitanici su u zatvorenom pitanju imali priliku da za svaku od dvadeset i jedne ponuđene aktivnosti navedu svoj stav u odnosu na njih zaokruživanjem brojeva u tabeli73, pri čemu je 1 značilo “to najviše volim”; 2 – “to volim”; 3 – neutralan stav74; 4 – “to ne volim” i 5 – “to izrazito ne volim”. Tabela 3A omiljene aktivnosti ispitanika u slobodnom vremenu u srbiji (zatvoreno pitanje) Omiljene aktivnosti Razgovor sa prijateljem Gledanje televizije Odlazak u šetnju Odlazak na porodične proslave Čitanje novina Čitanje knjiga Odlazak u bioskop Odlazak u kafić Slušanje narodne muzike Odlazak u pozorište Dekorisanje stana Sportski dogadjaj Odlazak u kafanu Bavljenje sportom Slušanje rok i džez muzike Odlazak na vašar Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u galerije/muzeje Slušanje klasične muzike Hobi Umetničke aktivnosti

voli

neutral

ne voli

1064 (78,0%) 945 (69,3%) 924 (67,7%) 830 (60,9%) 758 (55,6%) 617 (45,2%) 561 (41,1%) 524 (38,4%) 536 (39,3%) 465 (34,1%) 457 (33,5%) 409 (30,0%) 399 (29,3%) 391 (28,7%) 378 (27,7%) 367 (26,9%) 326 (23,9%) 266 (19,5%) 237 (17,4%) 217 (15,9%) 193 (14,1%)

196 (14,4%) 284 (20,8%) 258 (18,9%) 338 (24,8%) 378 (27,7%) 342 (25,1%) 390 (28,6%) 285 (20,9%) 331 (24,3%) 326 (23,9%) 332 (24,3%) 259 (19,0%) 307 (22,5%) 242 (17,7%) 237 (17,4%) 323 (23,7%) 202 (14,8%) 346 (25,4%) 272 (19,9%) 35 (2,6%) 200 (14,7%)

53 (3,9%) 91 (6,7%) 137 (10,0%) 137 (10,0%) 183 (13,4%) 351 (25,7%) 363 (26,6%) 491 (36,0%) 428 (31,4%) 511 (37,5%) 495 (36,3%) 631 (46,3%) 595 (43,6%) 668 (49,0%) 683 (50,1%) 609 (44,6%) 765 (56,1%) 679 (49,8%) 789 (57,8%) 115 (8,4%) 888 (65,1%)

nema podataka 51 (3,7%) 44 (3,2%) 45 (3,3%) 59 (4,3%) 45 (3,3%) 54 (4,0%) 50 (3,7%) 64 (4,7%) 69 (5,1%) 62 (4,5%) 80 (5,9%) 65 (4,8%) 63 (4,6%) 63 (4,6%) 66 (4,8%) 65 (4,8%) 71 (5,2%) 73 (5,4%) 66 (4,8%) 997 (73,1%) 83 (6,1%)

73  Ispitanicima je davana kartica na kojoj se nalazila tabela sa spiskom aktivnosti, brojevima od 1 do 5 pored svake i legendom koja je definisala značenje brojeva. 74  Neutralno stanovište je bilo izraženo kroz stav: “to mi je prihvatljivo (ako nema ničeg boljeg)”.

49

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 3B omiljene aktivnosti ispitanika u slobodnom vremenu u makedoniji (zatvoreno pitanje) Omiljene aktivnosti Gledanje televizije Razgovor sa prijateljem Odlazak u šetnju Odlazak na porodične proslave Čitanje novina Odlazak u kafić Slušanje narodne muzike Odlazak u bioskop Čitanje knjiga Bavljenje sportom Dekorisanje stana Odlazak u kafanu Sportske priredbe Odlazak u pozorište Odlazak na vašar Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u galerije/muzeje Slušanje rok i džez muzike Umetničke aktivnosti Slušanje klasične muzike Hobi

voli

neutral

ne voli

772 (80,6%) 670 (74,8%) 665 (74,2%) 612 (68,3%) 501 (55,9%) 445 (49,7%) 407 (45,4%) 387 (43,2%) 367 (41,0%) 359 (40,1%) 346 (38,6%) 335 (37,4%) 323 (36,0%) 322 (35,9%) 303 (33,8%) 233 (26,0%) 220 (24,6%) 202 (22,5%) 163 (18,2%) 141 (15,7%) 105 (11,7%)

96 (10,7%) 157 (17,5%) 139 (15,5%) 166 (18,5%) 214 (23,9%) 154 (17,2%) 227 (25,3%) 227 (25,3%) 197 (22,0%) 175 (19,5%) 206 (23,0%) 227 (25,3%) 171 (19,1%) 214 (23,9%) 200 (22,3%) 118 (13,2%) 214 (23,9%) 166 (18,5%) 137 (15,3%) 187 (20,9%) 9 (1,0%)

47 (5,2%) 35 (3,9%) 58 (6,5%) 83 (9,3%) 144 (16,1%) 254 (28,3%) 225 (25,1%) 242 (27,0%) 290 (32,4%) 311 (34,7%) 302 (33,9%) 295 (32,9%) 363 (40,5%) 320 (35,7%) 348 (38,8%) 498 (55,6%) 414 (46,2%) 491 (54,8%) 544 (60,7%) 525 (58,6%) 17 (1,9%)

nema podataka 31 (3,5%) 34 (3,8%) 34 (3,8%) 35 (3,9%) 37 (4,1%) 43 (4,8%) 37 (4,1%) 40 (4,5%) 42 (4,7%) 51 (5,7%) 40 (4,5%) 39 (4,4%) 39 (4,4%) 40 (4,5%) 45 (5,0%) 47 (5,2%) 48 (5,4%) 37 (4,1%) 52 (5,8%) 43 (4,8%) 765 (85,4%)

Iz podataka u tabelama 3A i 3B možemo videti da i u Srbiji i u Makedoniji u pet najomiljenih aktivnosti u slobodnom vremenu spadaju razgovor sa prijateljima, gledanje televizije, šetanje, odlazak na porodične proslave i čitanje novina. Od kulturnih aktivnosti u užem smislu (osim gledanja televizije i čitanja novina) u Makedoniji i Srbiji se još relativno visoko kotiraju čitanje knjiga, odlazak u bioskop, slušanje narodne muzike i odlazak u pozorište, dok se na samom dnu liste nalaze odlazak u galerije/muzeje, slušanje džez i rok muzike, bavljenje umetničkima aktivnostima, slušanje klasične muzike i bavljenje hobijem. Ako odnos ispitanika prema ponuđenim aktivnostima zaista posmatramo kao ocene (tretirajući 1 kao najvišu, a 5 kao najnižu ocenu) i izračunamo prosečnu ocenu koju su aktivnosti dobile u Srbiji i Makedoniji, ta bi tabela izgledala ovako:

50

Kulturne potrebe i navike Tabela 4 Prosečna ocena aktivnosti u slobodnom vremenu u srbiji i makedoniji – aritmetička sredina i standardna devijacija (zatvoreno pitanje) SRBIJA Aktivnosti Razgovor sa prijateljem Gledanje televizije Odlazak u šetnju Odlazak na porod. proslave Bavljenje hobijem Čitanje novina Čitanje knjiga Odlazak u bioskop Slušanje narodne muzike Odlazak u kafić Odlazak u pozorište Dekorisanje stana Sportski dogadjaj Bavljenje sportom Odlazak u kafanu Slušanje rok i džez muzike Odlazak na vašar Odlazak u galerije/muzeje Odlazak u diskoteku/klub Slušanje klasične muzike Bavljenje umet. aktivnošću

Mean (Std.D) 1,96 (0,792) 2,18 (0,846) 2,18 (0,925) 2,29 (0,972) 2,38 (1,432) 2,46 (0,919) 2,67 (1,088) 2,78 (0,996) 2,92 (1,168) 2,93 (1,158) 2,99 (1,058) 3,02 (1,083) 3,16 (1,172) 3,18 (1,165) 3,20 (1,133) 3,25 (1,097) 3,25 (1,156) 3,34 (0,935) 3,39 (1,147) 3,47 (0,988) 3,58 (0,975)

MAKEDONIJA Aktivnosti Mean (Std.D) Bavljenje hobijem75 1,93 (1,165) Gledanje televizije 1,94 (0,831) Razgovor sa prijateljem 2,01 (0,830) Odlazak u šetnju 2,01 (0,905) Odlazak na porod. proslave 2,20 (0,952) Čitanje novina 2,49 (1,002) Odlazak u kafić 2,68 (1,219) Slušanje narodne muzike 2,71 (1,148) Odlazak u bioskop 2,81 (1,092) Čitanje knjiga 2,85 (1,148) Bavljenje sportom 2,86 (1,239) Dekorisanje stana 2,93 (1,194) Odlazak u kafanu 2,93 (1,189) Odlazak u pozorište 3,02 (1,162) Sportski dogadjaj 3,02 (1,255) Odlazak na vašar 3,09 (1,166) Odlazak u galerije/muzeje 3,30 (1,046) Odlazak u diskoteku/klub 3,41 (1,251) Slušanje rok i džez muzike 3,44 (1,131) Bavljenje umet. aktivnošću 3,56 (1,051) Slušanje klasične muzike 3,59 (1,001)

Iz do sada prikazanih rezultata već počinju da se pomaljaju prve bitne karakteristike dokolice građana Makedonije i Srbije. Može se reći da su u obe zemlje omiljene aktivnosti one koje se odvijaju u privatnoj sferi (poput razgovora sa prijateljem, gledanja televizije, šetanja, odlaska na porodične proslave) i one koje su besplatne. Treća bitna karakteristika dokolice građana Srbije i Makedonije jeste da kulturne aktivnosti (sa izuzetkom gledanja televizije) ne spadaju u najpopularnije aktivnosti. Štaviše, neke od njih (poput odlaska u galerije/muzeje, slušanja džez i rok muzike, slušanja klasične muzike i bavljenja nekom umetničkom aktivnošću) spadaju u – imajući u vidu čitav uzorak, odnosno čitavu populaciju – u najnepopularnije aktivnosti. Ako sada pogledamo koje su najomiljenije/najneomiljene aktivnosti u različitim socio-demografskim grupama, videćemo najpre da, u celini gledano, što se tiče polnih/rodnih grupa, nema značajnijih razlika. Izvesne razlike postoje u pogledu 75  Za razliku od svih drugih aktivnosti u tabli, za bavljenje hobijem i u Srbiji i u Makedoniji nedostaje veliki broj odgovora, tako da popularnost ove aktivnosti važi samo za onaj krug koji je odgovorio na ovo pitanje - u Srbiji 26,9% ispitanika, a u Makedoniji samo 14,6% ispitanika.

51

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije kulturnih aktivnosti i to tako da aktivnosti koje se odnose na elitnu umetnost (poput odlaska u pozorište, čitanja knjiga ili slušanja klasične muzike) češće kao svoje omiljene navode žene, a aktivnosti koje spadaju u domen popularne kulture (poput slušanja džeza i rokenrola) muškarci. Nešto značajnije razlike pojavljuju se u popularnosti aktivnosti izvan ovog kruga, koje se uobičajeno i smatraju rodno određenim: kod muškaraca za bavljenje sportom sa prijateljima, odlaske na sportske događaje (i u Srbiji i u Makedoniji)76 i izlaske u kafanu (u Srbiji)77, a kod žena za uređivanje/dekorisanje stana78. Kod starosnih grupa, takođe, nema većih razlika. Štaviše, za najpopularnije aktivnosti (poput razgovora sa prijateljima, gledanja televizije, šetanja, odlaska na porodične proslave) sličnosti u dobijenim odgovorima su gotovo potpune. Razlike se pojavljuju jedino vezano za preferencije najmlađe grupe i to za aktivnosti koje podrazumevaju (najčešće večernje) izlaske na javna mesta – poput kafića79, diskoteka/klubova80, bioskopa81, itd. Specifičnost teritorijalnih ili geografskih grupa (grupa na osnovu mesta boravka i regiona u Makedoniji, odnosno Srbiji), jeste da se u velikom broju slučajeva u istim teritorijalnim jedinicama za iste aktivnosti pojavljuju naglašeno suprotni stavovi82, što je najbolji pokazatelj da interesovanja uopšte i kulturna interesovanja, ni u Srbiji, ni u Makedoniji nisu teritorijalno određena, već da ih strukturišu neki drugi faktori. Jedina granica koja je uočljiva jeste ona koja razdvaja preferencije u korišćenju slobodnog vremena ispitanika iz gradova na jednoj (bez obzira na njihovu veličinu i regione kojima pripadaju) i ispitanika sa sela na drugoj strani. Kao što smo i očekivali, jedine sistematske i stabilne razlike (i u Srbiji i u Makedoniji) u pogledu omiljenih aktivnosti u dokolici pojavljuju se među obrazovnim i profesionalnim grupama. A među ovim razlikama posebno su izražene one koje se odnose na aktivnosti kulturne participacije u užem smislu. Tako, na primer, grupe ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (i još nižim obrazovanjem) imaju negativan

76  Veza između pola i odlazaka na sportske događaje je u oba slučaja statistički značajna, a njena vrednost je u Srbiji (λ = 0,102), a u Makedoniji (λ = 0,075) 77  Može se videti (i u Srbiji i u Makedoniji) da za razliku od kafane, koja se u ovim predelima smatra muškim prostorom (λ = 0,111), nema nikakvih razlika između preferisanja kafića i diskoteka/klubova, koji se smatraju rodno neutralnim. 78  Što je inače i najjača zabeležena veza u oba okruženja (u Srbiji λ = 0,201, a u Makedoniji λ = 0,138) 79  U Srbiji (λ = 0,235), a u Makedoniji (λ = 0,120) 80  U Srbiji (λ = 0,123), a u Makedoniji (λ = 0,121) 81  U Srbiji (λ = 0,122) 82  Npr. značajan broj onih koji u istim teritorijalnim/geografskim grupama uz neke aktivnosti navode odgovore “to najviše volim” i značajan broj onih koji uz te iste aktivnosti daju odgovore “to izrazito ne volim”.

52

Kulturne potrebe i navike stav83 ne samo prema većini tradicionalnih kulturnih delatnosti (poput odlaska u pozorište, čitanja knjiga, slušanja klasične muzike i odlaska u galerije/muzeje), nego i u odnosu na na aktivnosti koje spadaju u popularnu kulturu, poput odlaska u bioskope ili slušanja džez i rok muzike. Od kulturnih aktivnosti u užem smislu, ispitanici sa osnovnim obrazovanjem imaju pozitivan stav samo prema slušanju narodne muzike. Tome nasuprot, ispitanici sa visokim obrazovanjem imaju pozitivan stav prema kulturnim aktivnostima i iz domena elitne kulture i iz domena popularne kulture, a negativan stav jedino prema slušanju narodne muzike84. Kao omiljene aktivnosti ispitanika koji su završili srednju školu kao najviši stepen obrazovanja, pojavili su se, pak, odlasci na sportske događaje, bavljenje sportom sa prijateljima i odlasci u diskoteke/klubove i kafiće. Tabela 5A Odnos obrazovnih grupa prema čitanju knjiga kao aktivnosti u slobodnom vremenu (Srbija) Stav/škola Vole Neutral Ne vole Total

Osnovna (8 -)85 24 (3,9%) 13,3% 32 (9,4%) 17,7% 125 (35,6%) 69,1% 181 (13,8%) 100%

Srednja (12) 324 (52,5%) 43,6% 220 (64,3%) 29,6% 199 (56,7%) 26,8% 743 (56,7%) 100%

Viša (14+) 269 (43,6%) 69,7% 90 (26,3%) 23,3% 27 (7,7%) 7,0% 386 (29,5%) 100%

TOTAL 617 (100%) 47,1% 342 (100%) 26,1% 351 (100%) 26,8% 1310 (100%) 100%

Tabela 5B Odnos obrazovnih grupa prema čitanju knjiga kao aktivnosti u slobodnom vremenu (M akedonija) Stav/škola Vole Neutral Ne vole Total

Osnovna (8 -) 19 (5,3%) 14,1% 17 (9,4%) 12,6% 99 (34,6%) 73,3% 135 (16,1%) 100%

Srednja (12) 175 (48,5%) 38,9% 123 (64,3%) 27,3% 152 (53,1%) 33,8% 450 (53,6%) 100%

Viša (14+) 167 (46,3%) 69,7% 53 (26,3%) 20,8% 35 (12,2%) 13,7% 386 (30,4%) 100%

TOTAL 361 (100%) 43,0% 193 (100%) 23,0% 286 (100%) 34,0% 840 (100%) 100%

83  Čak su, vezano za ove aktivnosti, u ovoj obrazovnoj grupi češći stavovi “to izrazito ne volim”, nego “to ne volim”. 84  Povezanost između nivoa obrazovanja i omiljenih aktivnosti je u ovim slučajevima statistički značajna a njena vrednost, npr. za odlaske u pozorište je (u Srbiji λ = 0,119, Eta = 0,436, a u Makedoniji λ = 0,073, Eta = 0,321), za čitanje knjiga (u Srbiji λ = 0,102, Eta = 0,449, a u Makedoniji λ = 0,086, Eta = 0,444), za odlazak u bioskop (u Srbiji λ = 0,108, Eta = 0,361), itd. 85  Brojevi u zagradama označavaju broj godina školovanja koje ovi nivoi obrazovanja podrazumevaju.

53

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Gotovo istu podelu imamo kod grupa u pogledu zanimanja. Ispitanici koji dolaze iz poljoprivrednih i radničkih zanimanja ispoljavaju negativan stav prema svim aktivnostima koje spadaju u domen kulturne participacije (izuzev narodne muzike), dok ispitanici iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika ispoljavaju pozitivan odnos prema svim kulturnim aktivnostima u užem smislu (i elitnim i popularnim) izuzev – ponovo – narodne muzike86. Specifičnost vezana za poljoprivrednike i radnike u Makedoniji jeste da su oni ne samo za kulturne aktivnosti, nego za gotovo sve aktivnosti (izuzev šetnje, porodičnih proslava, odlaska na sportske događaje i vašare) izražavali negativan stav. Tabela 6A Odnos profesionalnih grupa prema odlasku u pozorište kao aktivnosti u slobodnom vremenu (Srbija) Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total

Poljop/radnici 121 (27,4%) 20,9% 110 (36,8%) 19,0% 348 (71,2%) 60,1% 579 (47,1%) 100%

Srednjoslojna 176 (39,8%) 43,0% 124 (41,5%) 30,3% 109 (22,3%) 26,7% 409 (33,3%) 100%

Str/ruk/vlasnici 145 (32,8%) 59,9% 65 (21,7%) 26,9% 32 (6,5%) 13,2% 242 (19,7%) 100%

TOTAL 442 (100%) 35,9% 299 (100%) 24,3% 489 (100%) 39,8% 1230 (100%) 100%

Tabela 6B Odnos profesionalnih grupa prema odlasku u pozorište kao aktivnosti u slobodnom vremenu (M akedonija) Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total

Poljop/radnici 112 (37,8%) 34,1% 53 (30,3%) 16,2% 163 (59,5%) 49,7% 328 (44,0%) 100%

Srednjoslojna 87 (29,4%) 37,5% 68 (38,9%) 29,3% 77 (28,1%) 33,2% 409 (31,1%) 100%

Str/ruk/vlasnici 97 (32,8%) 53,4% 54 (30,9%) 29,2% 34 (12,4%) 18,4% 185 (24,8%) 100%

TOTAL 296 (100%) 39,7% 175 (100%) 23,5% 274 (100%) 36,8% 745 (100%) 100%

Tabele 5, 6 i 7 ilustruju razlike koje postoje kod obrazovnih i profesionalnih grupa u odnosu na aktivnosti iz domena kulturne participacije. U tabelama 5A i 5B vidi se da tek nešto više od 10% ispitanika (u Srbiji 13,3%, a u Makedoniji 14,1%) čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola voli da čita knjige u slobodnom vremenu, dok na drugoj strani pozitivan stav u odnosu na čitanje knjiga ima oko 70% ispitanika sa višom školom i višim obrazovanjem (i u Srbiji i u Makedoniji 86  U statističkom pogledu ova veza preferencija kulturnih aktivnosti i zanimanja ispitanika je npr. za odlazak u pozorište (u Srbiji λ = 0,136, a u Makedoniji λ = 0,072), za čitanje knjiga (u Srbiji λ = 0,146, a u Makedoniji λ = 0,102), za odlazak u bioskop (u Srbiji λ = 0,079), itd.

54

Kulturne potrebe i navike 69,7%). Takođe, kad posmatramo procente onih koji ovu aktivnost u slobodnom vremenu ne vole (ili izrazito ne vole), vidimo da u Srbiji 69,1%, u Makedoniji 73,3% ispitanika sa osnovnom školom (i nižim obrazovanjem) spada u ovu grupu. Sličnu tendenciju, sa nešto nižim procentima, možemo videti i na tabelama 6. One pokazuju da je moguće uočiti jasnu razliku u preferencijama grupa po zanimanju kada se radi o odlasku u pozorište kao načinu provođenja slobodnog vremena. Tabele 7, nasuprot koncepcijama da se razlika u pogledu preferencija unutar obrazovnih i profesionalnih grupa poklapa sa podelom na elitnu i popularnu kulturu, pokazuju da u Srbiji i Makedoniji ova jednačina ne važi. Negativan odnos grupa sa niskim obrazovanjem, odnosno grupa koje se bave poljoprivrednim i radničkim zanimanjima prema aktivnostima koje spadaju u oblast kulturne participacije i pozitivan odnos visokoobrazovanih grupa i grupa stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika proteže se i na posete bioskopu, kao i na druge (globalne) oblike popularne kulture. Tabela 7A Odnos obrazovnih grupa prema odlasku u bioskop kao aktivnosti u slobodnom vremenu (Srbija) Stav/škola Vole Neutral Ne vole Total

Osnovna (8 -) 28 (5,0%) 15,6% 18 (4,6%) 10,0% 134 (36,9%) 74,4% 180 (13,7%) 100%

Srednja (12) 331 (59,0%) 44,4% 235 (60,3%) 31,5% 180 (49,6%) 24,1% 746 (56,8%) 100%

Viša (14+) 202 (36,0%) 52,1% 137 (35,1%) 35,3% 49 (13,5%) 12,6% 388 (29,5%) 100%

TOTAL 561 (100%) 42,7% 390 (100%) 29,7% 363 (100%) 27,6% 1314 (100%) 100%

Tabela 7B Odnos obrazovnih grupa prema odlasku u bioskop kao aktivnosti u slobodnom vremenu (M akedonija) Stav/škola Vole Neutral Ne vole Total

Osnovna (8 -) 32 (8,4%) 23,2% 25 (11,2%) 18,1% 81 (34,5%) 58,7% 138 (16,4%) 100%

Srednja (12) 219 (57,2%) 48,5% 125 (55,8%) 27,7% 108 (46,0%) 23,9% 452 (53,7%) 100%

Viša (14+) 132 (34,5%) 54,2% 74 (33,0%) 27,4% 46 (19,6%) 18,3% 252 (29,9%) 100%

TOTAL 383 (100%) 45,5% 224 (100%) 26,6% 235 (100%) 27,9 842 (100%) 100%

Jedina od navedenih aktivnosti koja spada u domen kulturne participacije, a izuzetno je popularna među grupama ispitanika sa nižim nivoom obrazovanja i među poljoprivrednicima i radnicima jeste slušanje narodne muzike. Tabele 8A i 8B pokazuju da u Srbiji narodnu muziku voli da sluša 56,9% poljoprivrednika i radnika, 31% ispitanika iz srednjih slojeva i 20,8% ispitanika iz redova stručnja-

55

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije ka, rukovodilaca i vlasnika (pri čemu grupa ljubitelja narodne muzike u čitavom uzorku iznosi 41,3%). U Makedoniji narodnu muziku voli da sluša 57,1% poljoprivrednika i radnika, 46,6% zaposlenih u srednjoslojnim zanimanjima i 36,8% stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (dok je u ukupnom uzorku procenat onih koji vole narodnu muziku 48,8%). Tabela 8A Odnos grupa po tipu zanimanja prema slušanju narodne muzike kao aktivnosti u slobodnom vremenu (Srbija) Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total

Poljop/radnici 329 (65,1%) 56,9% 117 (37,1%) 20,2% 132 (32,7%) 22,8% 578 (47,2%) 100%

Srednjoslojna 126 (25,0%) 31,0% 125 (39,7%) 30,8% 155 (38,4%) 38,2% 406 (33,2%) 100%

Str/ruk/vlasnici 50 (9,9%) 20,8% 73 (23,2%) 30,4% 117 (29,0%) 48,8% 240 (19,6%) 100%

TOTAL 505 (100%) 41,3% 315 (100%) 25,7% 404 (100%) 33,0% 1224 (100%) 100%

Tabela 8B Odnos grupa po tipu zanimanja prema slušanju narodne muzike kao aktivnosti u slobodnom vremenu (M akedonija) Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total

Poljop/radnici 188 (51,5%) 57,1% 69 (36,3%) 21,0% 72 (37,3%) 21,9% 329 (44,0%) 100%

Srednjoslojna 109 (29,9%) 46,6% 72 (37,9%) 30,8% 53 (27,5%) 22,6% 234 (31,3%) 100%

Str/ruk/vlasnici 68 (18,6%) 36,8% 49 (25,8%) 26,5% 68 (35,2%) 36,8% 185 (24,7%) 100%

TOTAL 365 (100%) 48,8% 190 (100%) 25,4% 193 (100%) 25,8% 748 (100%) 100%

Poslednji postupak koju smo primenili u analizi kulturnih potreba jeste klaster analiza, to jest pokušaj da se na osnovu specifičnih kombinacija omiljenih/neomiljenih aktivnosti ispitanici razvrstaju u grupe. Tokom analize (metodom “najbližeg suseda”) izdvojilo se šest grupa (klastera/grozdova) u Srbiji i sedam grupa (klastera/ grozdova) u Makedoniji. Ove grupe u Srbiji nazvali smo: 1) “mrzitelji umetnosti”; 2) “TV fanovi”; 3) “narodnjaci”; 4) “sportski fanovi”; 5) ”ljubitelji umetnosti/antinarodnjaci”; i 6) “ljubitelji umetnosti/života” imajući u vidu njihove najomiljenije i najneomiljenije aktivnosti. U Makedoniji, klastere smo imenovali kao: 1) “ljubitelje diskoteka i kafića”; 2) TV fanove; 3) “sportske fanove”; 4) “mrzitelje umetnosti”; 5) “ljubitelje umetnosti”; 6) “ljubitelje života”; i 7) “mrzitelje života”87. 87  Treba još jednom naglasiti da je klaster analiza statistički postupak koji mehanički razvrstava jedinice (u našem slučaju ispitanike na osnovu njihovih preferencija izraženih brojčano), kao i da se uspešnost razvrstavanja meri statistički - na osnovu stabilnosti rastojanja od centra klastera. Utoliko se značenje/smisao ovakvih grupisanja u njih unosi naknadno (“spolja”) i to manje-više

56

Kulturne potrebe i navike Ponovo imajući u vidu odnos ispitanika prema ponuđenim aktivnostima u slobodnom vremenu (u zatvorenom pitanju) i ocene od 1 (“to najviše volim”) do 5 (“to izrazito ne volim”), tabele 9A i 9B prikazuju klastere u Srbiji na osnovu specifičnih kombinacija omiljenih i neomiljenih aktivnosti, odnosno broj ispitanika u svakom od klastera.

Narodnjaci

Sportski fanovi

Ljubitelji umetnosti

Ljubitelji života

Odlazak u pozorište Odlazak u bioskop Slušanje klasične muzike Slušanje džez i rok muzike Slušanje narodne muzike Odlazak u galeriju/muzej Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u kafanu Odlazak u kafić Odlazak na porodične proslave Odlazak na vašar Odlazak na neki sportski događaj Bavljenje sportom sa prijateljima Razgovor sa prijateljima Odlazak u šetnju Gledanje televizije Čitanje novina Čitanje knjiga Bavljenje umetničkom aktivnošću Uređivanje/dekorisanje stana Bavljenje nekim hobijem

TV fanovi

Aktivnost/ Klaster

Mrzitelji umetnosti

Tabela 9a klasteri na osnovu omiljenih /neomiljenih aktivnosti (srbija)

4,0 3,8 4,1 4,0 3,1 3,9 4,1 3,4 3,8 2,8 3,4 3,3 3,6 2,4 2,7 2,5 2,9 3,5 4,0 3,7 2,4

2,7 2,7 3,4 3,5 2,8 3,2 3,7 3,7 3,3 2,2 3,3 3,7 3,8 1,8 2,0 1,9 2,2 2,2 3,7 2,5 2,4

3,8 3,5 4,2 4,1 1,8 4,0 4,1 3,5 3,8 1,5 2,1 3,7 4,0 1,7 2,4 1,7 2,6 3,6 4,0 3,1 2,5

3,3 2,6 3,9 3,1 2,8 3,7 2,5 2,5 2,0 2,2 3,2 2,1 2,1 2,1 2,4 2,2 2,4 3,1 3,9 3,5 2,4

2,2 2,4 2,5 2,2 4,1 2,5 3,7 3,6 2,9 3,0 4,2 3,8 3,4 2,1 2,1 2,6 2,7 1,9 3,0 2,8 2,3

1,9 1,9 2,5 2,5 3,3 2,6 2,5 2,7 2,0 2,1 3,4 2,6 2,4 1,7 1,7 2,1 2,1 1,7 2,6 2,5 2,3

intuitivno. Već smo upozorili, ali da upozorimo još jednom, da upravo zbog toga treba biti oprezan da se ova “imenovanja” ne protumače kao “objašnjenja” grupisanja ili “razumevanje” smisla ovih grupa (klastera/grozdova), što se često koristi u marketinškim istraživanjima – jer ona to jednostavno nisu. Ukoliko se pak rezultatima klaster analize pristupi kao heurističkom oruđu, bez velikih pretenzija, onda oni mogu biti jako korisni za usmeravanje naše pažnju u određenom pravcu.

57

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 9b broj i procenat ispitanika u klasterima (srbija) Klaster Mrzitelji umetnosti TV fanovi Narodnjaci Sportski fanovi Ljubitelji umetnosti Ljubitelji života TOTAL

No 175 319 195 305 196 174 1364

% 12,8% 23,4% 14,3% 22,4% 14,4% 12,7% 100%

U prvom klasteru koji smo nazvali “mrzitelji umetnosti” ima 175 ispitanika. Ovaj klaster je uglavnom sastavljen od muških ispitanika - u njega je ušlo 119 muškaraca (68,4%) i 54 žene (31%)88. Prosečna starost ovih ispitanika je 52 godine. Ispitanici najčešće dolaze iz redova onih sa završenom srednjom školom (53,7%), a ostatak uglavnom čine ispitanici sa osnovnim obrazovanjem (31,4%). Najviše ih pripada grupi koju smo odredili kao izdržavana lica (domaćice, nezaposleni i penzioneri - njih 43,3%), dok još 39% ove grupe čine poljoprivrednici i radnici (oni zajedno predstavljaju 82,3% ovog klastera). Uglavnom žive u selima u Srbiji (42,3%) i u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika (41,7%). Što se tiče regiona, nešto više od dve trećine ispitanika koji pripadaju ovom klasteru živi u Šumadiji i Pomoravlju (36,6%) i južnoj i istočnoj Srbiji (30,9%). Najomiljenije njihove aktivnosti u slobodnom vremenu su razgovor s prijateljima (2,3889), gledanje televizije (2,53), šetnja (2,69), odlazak na porodične proslave (2,83), čitanje novina (2,91), a najneomiljenije slušanje klasične muzike (4,09), bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (4,02), slušanje džez i rok muzike (4,00), odlazak u pozorište (3,96), odlazak u galeriju/muzej (3,96) i odlazak u bioskop (3,79) – zbog čega smo se i rešili da ovom klasteru nadenemo ovakav naziv. Drugi klaster “TV fanovi” je pretežno ženski – od ukupno 319 ispitanika, 254 su žene (79,6%). Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovom klasteru je 45 godina, ali su ispitanici ravnomerno raspoređeni po starosnim grupama (nešto manje u najstarijoj grupi ispitanika preko 65 godina). Najviše ispitanika ima srednju školu (191 ili 59,9%), ali ih ima dosta i sa višom školom i višim obrazovanjem (102 ili 32%). Pošto najveći broj njih čine izdržavana lica (131 ili 45,2%), većinu žene, a najmanje ih ima u najstarijoj grupi ispitanika, verovatno je da osnovu ove grupe čine domaćice. Gotovo polovina grupe (143 ispitanika ili 44,8%) živi u gradovima koji imaju manje 88  Za dva ispitanika nije bilo podataka o polu. I u svim drugim slučajevima gde zbir ne čini 100%, to je zbog nedostupnosti nekog od podataka. 89  U zagradama se nalaze prosečne ocene (aritmetičke sredine) preferencija izraženih brojčano od 1 do 5, pri čemu je 1 značilo “to najviše volim”; 2 – “to volim”; 3 – neutralan stav; 4 – “to ne volim” i 5 – “to izrazito ne volim”. Shodno tome, što je prosečna ocena bliža jedinici, to su stavovi ispitanika prema ovoj aktivnosti pozitivniji i obrnuto, što je bliža petici, to su stavovi negativniji.

58

Kulturne potrebe i navike od 100.000 stanovnika i to uglavnom u Vojvodini (30,4%) i manjim gradovima u okolini Beograda (28,8%). Omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu pripadnika ovog klastera su gledanje televizije (1,94), razgovor s prijateljima (1,83) i odlazak u šetnju (1,95)90, a najneomiljenije odlazak u diskoteku/klub (3,73), bavljenje sportom sa prijateljima (3,77), odlazak na sportski događaj (3,69), odlazak u kafanu (3,67), bavljenje nekom umetničkom delatnošću (3,67) i slušanje džez i rok muzike (3,55). Više od 80% trećeg klastera koji smo nazvali “narodnjaci” dolazi iz redova izdržavanih lica (50,3%) i poljoprivrednika i radnika (30,3%) i više od polovine iz sela u Srbiji (54,4%). Ukupno je u ovaj klaster razvrstano 195 ispitanika. Ovu grupu ponovo u većem broju čine žene (62% žena : 38% muškaraca) i gotovo u celini ispitanici sa srednjim (47,2%) i nižim nivoom obrazovanja (44,1%). Prosečna starost ovih ispitanika je 53 godine. Što se tiče regiona u Srbiji, pripadnici ove grupe gotovo ravnomerno dolaze iz Šumadije i Pomoravlja, južne i istočne Srbije i Vojvodine. Najneomiljenije aktivnosti u dokolici su za ispitanike iz ove grupe slušanje klasične muzike (4,17), slušanje džez i rok muzike (4,11), odlazak u diskoteku/klub (4,09) i bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (4,01). Najomiljenije aktivnosti su, pak, odlazak na porodične proslave (1,54), odlazak kod prijatelja na razgovor (1,73), gledanje televizije (1,75) i slušanje narodne muzike (1,83), što u prethodne dve grupe sa relativno sličnim preferencijama nije bilo visoko na listi omiljenih aktivnosti, zbog čega smo to i uzeli kao distinktivnu oznaku ove grupe. Pripadnike grupe koja se u analizi izdvojila kao četvrti klaster odredili smo kao “sportske fanove”. Ovu grupu dominantno čine muškarci – od ukupno 305 ispitanika - u nju je razvrstano 240 muškaraca (78,7%) i 65 žena (21,3%). Ispitanici ove grupe su značajno mlađi od ispitanika iz prethodna tri klastera. Njihova prosečna starost je 32 godine i više od polovine njih (53,8%) spada u starosnu grupu od 18 do 30 godina. Tri četvrtine ovih ispitanika ima završenu srednju školu (76,1%) kao najviši nivo obrazovanja, a ravnomerno su raspoređeni među poljoprivrednicima i radnicima (32,1%), zaposlenima u zanimanjima srednjih slojeva (25,7%) i izdržavanim licima (23,9%), među kojima - s obzirom na to da su pripadnici ove grupe uglavnom mlađih godina i muškog pola - verovatno dominiraju nezaposleni. Sedamdeset posto ovih ispitanika živi u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika i selima, a najviše ih je u Šumadiji i Pomoravlju i Vojvodini. Najomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu među pripadnicima ovog klastera su odlazak u kafić (2,04), odlazak kod prijatelja na razgovor (2,06), bavljenje sportom sa prijateljima (2,08), odlazak na neki sportski događaj (2,11) i odlazak na porodične proslave (2,18), a najneomiljenije bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (3,93), slušanje klasične muzike (3,86), odlazak u galeriju/muzej (3,68), odlazak u pozorište (3,29) i čitanje knjiga (3,1). 90  Aktivnosti poput razgovora s prijateljima i odlaska u šetnju su se pokazale najpopularnije i popularne u svim grupama ispitanika, te utoliko nediskriminativne – zbog toga smo se rešili da ovu grupu odredimo prema visokom skoru koje gledanje televizije ima među ispitanicima koji pripadaju ovom klasteru.

59

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Peti klaster nazvali smo “ljubitelji umetnosti/anti-narodnjaci”, zato što su njihove omiljene aktivnosti u dokolici čitanje knjiga (1,94), slušanje džez i rok muzike (2,16), odlazak u pozorište (2,24) i odlazak u bioskop (2,42)91, a najneomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu, i ujedno distinktivne oznake ove grupe, odlazak na vašar (4,19) i slušanje narodne muzike (4,07). Otprilike dve trećine ovog klastera čine žene (65,3%), a prosečna starost pripadnika ove grupe je 41 godina. Velika većina ispitanika iz ovog klastera ima visoko obrazovanje (60,2%), a samo troje iz ove grupe (1,5%) ima završenu jedino osnovnu školu. Uglavnom dolaze iz redova stručnjaka, srednjoslojnih zanimanja i učenika/studenata i najveći broj njih živi u Beogradu i manjim gradovima u Vojvodini. Ukupno u ovom klasteru ima 196 ispitanika. Ispitanici koji su razvrstani u šesti klaster dele sa ispitanicima iz prethodnog klastera sklonost ka umetnosti, ali im istovremeno nisu strani odlasci u diskoteke, kafiće, na sportske događaje i porodične proslave. I još kod njih nije u toj meri izražen negativan odnos prema narodnoj muzici. Možda je ono što najviše izdvaja ovaj klaster u odnosu na ostale upravo pozitivan stav koji ispitanici koji mu pripadaju imaju prema većini aktivnosti koje su navedene u ovom pitanju. S obzirom na to da je preferiranje umetničkih aktivnosti u slobodnom vremenu još izrazitije nego među ispitanicima koji pripadaju petom klasteru, ovaj klaster smo odredili kao “ljubitelje umetnosti/života”. Njihove omiljene aktivnosti su čitanje knjiga (1,73), odlazak u bioskop (1,76), odlazak u pozorište (1,94), slušanje džez i rok muzike (2,49), slušanje klasične muzike (2,51), ali i odlazak u kafić (2,02), odlazak na porodične proslave (2,13), bavljenje sportom s prijateljima (2,45), odlasci na sportske događaje (2,58) i izlasci u diskoteke/klubove (2,52). Kao što se moglo i očekivati, većina od 174 ispitanika koji su ušli u ovaj klaster spada u mlađe starosne grupe - od 18 do 30 godina (41,4%) i od 31 do 45 godina (35,6%). Prosečna starost ovih ispitanika je 36 godina - što ga čini klasterom sa najvećim brojem mladih ispitanika, nakon klastera imenovanog kao “sportiski fanovi”. I u ovom klasteru gotovo dvotrećinsku većinu čine žene (64,4% žena : 35,1% muškaraca), a po 85 ispitanika (po 48,9%) ima srednje i visoko obrazovanje (i njih četvoro osnovno obrazovanje). I ispitanici iz ove grupe dolaze iz redova stručnjaka, srednjoslojnih zanimanja i učenika/studenata i gotovo polovina njih (44,8%) živi u Beogradu, a više od polovine (55,2) u Beogradu i njegovom užem okruženju. Ako sada pređemo na klastere u Makedoniji, možemo prepoznati slične osnove grupisanja. Osim klastera koji su po preferencijama i socio-demografskim karakteristikama gotovo identični onima u Srbiji (poput TV fanova, sportskih fanova, ljubitelja umetnosti i mrzitelja umetnosti), te jednog uglavnom sličnog onom u Srbiji (“ljubitelji života”)92, u Makedoniji su se pojavila još dva “nova” klastera koje smo 91  Pored, u svim grupama prisutnih, razgovora s prijateljima (2,10) i odlaska u šetnju (2,11) 92  U Makedoniji ova grupa ne pokazuje tako intenzivnu sklonost ka umetnosti, te smo ih zato ovde i nazvali samo “ljubiteljima života”, a ne “ljubiteljima života/umetnosti”, kao u Srbiji.

60

Kulturne potrebe i navike nazvali “ljubitelji diskoteka i kafića” i “mrzitelji života”, a nestao je klaster koji smo u Srbiji zvali “narodnjaci”.

Sportski fanovi

Mrzitelji umetnosti

Ljubitelji umetnosti

Ljubitelji života

Mrzitelji života

Odlazak u pozorište Odlazak u bioskop Slušanje klasične muzike Slušanje džez i rok muzike Slušanje narodne muzike Odlazak u galeriju/muzej Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u kafanu Odlazak u kafić Odlazak na porodične proslave Odlazak na vašar Odlazak na neki sportski događaj Bavljenje sportom sa prijateljima Razgovor sa prijateljima Odlazak u šetnju Gledanje televizije Gledanje filmova na DVD/VCR Čitanje novina Čitanje knjiga Bavljenje umetničkom aktivnošću Uređivanje/dekorisanje stana Bavljenje nekim hobijem

TV fanovi

Aktivnost/ klaster

Ljubitelji diskoteka

Tabela 10a klasteri na osnovu omiljenih /neomiljenih aktivnosti (makedonija)

3,3 2,5 3,8 3,2 3,0 3,6 1,7 2,3 1,5 1,8 2,7 2,6 2,3 1,8 1,9 1,9 2,0 2,5 2,8 3,5 3,0 1,8

2,7 2,7 3,8 3,8 2,5 3,4 4,0 3,3 3,2 2,0 2,7 3,4 3,3 2,0 1,9 1,9 2,4 2,3 2,6 3,7 2,5 1,9

3,6 3,2 4,0 3,7 2,8 3,7 3,8 2,4 2,5 2,3 3,5 2,0 2,2 2,0 2,0 1,7 2,4 2,6 3,6 4,2 4,0 2,0

4,0 4,0 4,2 4,3 2,3 4,0 4,4 3,8 4,0 2,1 3,6 3,9 3,8 2,1 2,2 1,8 3,8 3,1 3,9 4,2 3,3 2,0

2,3 2,2 2,6 2,3 3,4 2,6 3,2 3,2 2,4 2,9 3,6 3,5 2,9 2,0 2,0 2,2 2,3 2,3 1,9 2,8 2,5 1,9

2,0 1,9 3,0 3,0 2,1 2,3 2,9 2,1 1,9 1,8 2,2 2,0 1,9 1,8 1,6 1,6 1,8 1,9 2,2 2,7 2,2 1,9

4,3 4,3 4,3 4,3 3,6 4,3 4,3 3,8 4,0 3,7 4,1 4,3 4,4 3,7 4,0 3,9 4,3 4,2 4,0 4,3 4,1 2,1

Tabela 10b broj i procenat ispitanika u klasterima (makedonija) Klaster Ljubitelji diskoteka TV fanovi Sportski fanovi Mrzitelji umetnosti Ljubitelji umetnosti Ljubitelji života Mrzitelji života TOTAL

No 141 186 120 144 145 128 32 896

61

% 15,7% 20,7% 13,4% 16,1% 16,2% 14,3% 3,6% 100%

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije U slučaju prvog klastera (“ljubitelja diskoteka i kafića”) radi se o izuzetno mladoj grupi – prosečna starost 25 godina – čije su omiljene aktivnosti odlasci u kafiće (1,54), odlasci u diskoteke (1,69) i gledanje televizije (1,91), uz neizbežne razgovore s prijateljima (1,77), odlaske na porodične proslave (1,82) i šetnje (1,90). Za njih su najneomiljenije aktivnosti slušanje klasične muzike (3,82), odlazak u galeriju/muzej (3,65), bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (3,49) i odlazak u pozorište (3,33). U ovaj klaster je ušao približno jednak broj ispitanika i ispitanica, a tri četvrtine ove grupe (75,9%) ima završenu srednju školu kao najviši nivo obrazovanja. Nju čine uglavnom nezaposleni mladi ljudi i učenici/studenti koji pretežno žive u Skoplju (31,9) i u manjim gradovima u Makedoniji (36,2), odnosno u Skoplju i njegovom okruženju (45,7%) i južnoj Makedoniji (34,1%). Ovaj klaster čini 141 ispitanik, što je 15,7% uzroka u Makedoniji. Drugi klaster čini grupa ispitanika koju smo kao i u Srbiji označili kao “TV fanove”. Njihove preferencije u pogledu načina provođenja slobodnog vremena i njihove demografske karakteristike su veoma slične onima u Srbiji. U ovom klasteru ima 186 ispitanika i u njemu većinu čine žene (60,8% žena : 38,7% muškaraca). Prosečna starost ispitanika je 46 godina. Najviše ih je u starosnim grupama od 46 do 65 godina (46,5%) i od 31 do 45 godina (29,7%), a najmanje u najstarijoj grupi od preko 65 godina (5,9%). Za više od polovine ispitanika koji su razvrstani u ovaj klaster srednja škola je najviši nivo obrazovanja, ali u ovoj grupi ima i dosta ispitanika sa visokim obrazovanjem (35,5%). Većina u ovom klasteru spada u grupu koju smo odredili kao izdržavana lica (41,6% - ponovo je pretpostavka, imajući u vidu polnu i starosnu strukturu, da se radi prevashodno o domaćicama) i u one koji su zaposleni u srednjoslojnim zanimanjima (30,6% - uglavnom službenici). Najviše ih živi u Skoplju i gradovima sa manje od 100.000 stanovnika u južnoj Makedoniji. Omiljene aktivnosti u dokolici pripadnika ovog klastera su gledanje televizije (1,86), odlazak u šetnju (1,93), razgovor sa prijateljima (1,96), odlazak na porodične proslave (1,97) i čitanje novina (2,26), a najneomiljenije odlazak u diskoteku/klub (4,02), slušanje rok i džez muzike (3,78), slušanje klasične muzike (3,77), bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (3,72), odlazak na neki sportski događaj (3,43) i bavljenje sportom sa prijateljima (3,35). Treći klaster u Makedoniji čine “sportski fanovi”. U ovaj klaster u Makedoniji razvrstano je 120 ispitanika. Veliku većinu njih čine muškarci (85%). Prosečna starost ispitanika u ovom klasteru je 40 godina, a i najviše ih je u starosnoj grupi između 31 i 45 godina. Više od 60% ovih ispitanika je školovanje završilo na srednjoškolskom nivou i najviše ih dolazi iz radničkih zanimanja, poljoprivrede i srednjih slojeva, uz značajan broj izdržavanih lica (nezaposlenih). Što se mesta boravka tiče, oni pretežno žive u manjim gradovima (33,3%) i selima u okolini Skoplja (29,1%) i u samom Skoplju (28,2%), a ima ih srazmerno malo u istočnoj i zapadnoj Makedoniji. Najomiljenije aktivnosti ispitanika iz ove grupe su gledanje

62

Kulturne potrebe i navike televizije (1,75), odlazak na neki sportski događaj (2,00), bavljenje sportom sa prijateljima (2,18), uz uvek prisutne odlazak u šetnju (1,96) i razgovor sa prijateljima (2,04). Aktivnosti koje im nisu omiljene u slobodnom vremenu su pak bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (4,24), slušanje klasične muzike (3,97), uređivanje/ dekorisanje stana (3,96), odlazak u diskoteku/klub (3,84), odlazak u galeriju/muzej (3,69), slušanje džez i rok muzike (3,66) i čitanje knjiga (3,63). Isti ovaj negativni odnos prema aktivnostima koje spadaju u domen (elitne i popularne) kulture - samo još daleko izraženiji - imamo u četvrtom klasteru, te smo ispitanike iz ove grupe (kao i u Srbiji) odredili kao “mrzitelje umetnosti”. Najneomiljenije aktivnosti u dokolici za njih su odlazak u diskoteku (4,41), slušanje džez i rok muzike (4,31), bavljenje nekom umetničkom aktivnošću (4,22), slušanje klasične muzike (4,21), odlazak u pozorište (4,05), itd. Upravo zbog intenziteta negativnog stava prema ovim aktivnostima93 i zbog nedostatka jasnih preferencija za neku od drugih aktivnosti (izuzev standardnih odlaska u šetnju, razgovora sa prijateljima i gledanja televizije), ovaj je klaster i imenovan negativnim predznakom. Klaster čine 144 ispitanika (16,1% uzorka) i u njega su srazmerno ušli i muškarci i žene. Prosečna starost ovih ispitanika je 52 godine i više od polovine ih je u starosnoj grupi od 46 do 65 godina. Od njih 44% je završilo samo osnovnu školu, 44,7% srednju školu, a 11,3% višu školu ili još više obrazovanje. Najviše ih je među izdržavanim licima (domaćice, nezaposleni, penzioneri - 50,7%), a potom i među poljoprivrednicima i radnicima (29,9%). Uglavnom žive u manjim gradovima i selima u centralnoj/južnoj i zapadnoj Makedoniji. Za ispitanike iz petog klastera koje smo označili kao “ljubitelje umetnosti”, karakteristične su preferencije koje su upravo suprotne prethodnoj grupi. Njihove omiljene aktivnosti su čitanje knjiga (1,89), odlazak u bioskop (2,20), odlazak u pozorište (2,26), slušanje džez i rok muzike (2,31) i slušanje klasične muzike (2,55). Ostale omiljene aktivnosti, osim umetničkih, su odlazak u šetnju (1,97), razgovor s prijateljem (2,02), gledanje televizije (2,20) i odlazak u kafić (2,36). Aktivnosti kojima je ova grupa najmanje naklonjena u slobodnom vremenu su: odlazak na vašar (3,64), odlazak na neki sportski događaj (3,50) i slušanje narodne muzike (3,38). Ispitanici iz ove grupe su relativno mladi – njihova prosečna starost je 35 godina. Najviše ih je u starosnoj grupi od 18 do 30 godina (42,1%) i u neposrednoj starijoj grupi (od 31 do 45 godina – 37,2%), dok se retko sreću u najstarijoj starosnoj grupi (2,1%). Preko 55% ih je sa završenom višom školom ili još višim obrazovanjem, a samo dvoje među njima ima završenu jedino osnovnu školu. Uglavnom dolaze iz redova stučnjaka, rukovodilaca i vlasnika, a jedan broj njih se bavi zanimanjima srednjih slojeva. Žive uglavnom u manjim gradovima južne Makedonije i u Skoplju. U ovom klasteru se našlo 145 ispitanika i to nešto više ženskog pola (59,3%). 93  Prosečne ocene preko 4 pokazuju da se jedan broj ispitanika opredelio za stav “to izrazito ne volim”.

63

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Za poslednja dva klastera karakteristični su suprotni stavovi, ne samo prema kulturnim i umetničkim aktivnostima, nego i prema svim aktivnostima koje smo ponudili u ovom pitanju, ili možemo reći suprotni stavovi prema životu. Ispitanici u šestom klasteru koje smo nazvali “ljubitelji života” imaju nediskriminativno pozitivan stav prema maltene svim aktivnostima koje smo naveli, a ispitanici u sedmom klasteru jednako nediskriminativno negativan stav prema svim ovim aktivnostima, pa smo ih zato i nazvali “mrziteljima života”94. U šesti klaster razvrstano je 128 ispitanika - proporcionalno muškog i ženskog pola. Prosečna starost ovih ispitanika je 39 godina, a samo sedmoro njih spada u najstariju grupu od preko 65 godina. Najviše ih je sa završenom srednjom školom (56,3%), a potom i sa višim i visokim obrazovanjem (34,1%) i ravnomerno su rasporedjeni među radničkim, srednjim i stručnjačkim i menadžerskim zanimanjima. Uglavnom žive u gradovima u južnoj i istočnoj Makedoniji. Gotovo da nema aktivnosti u slobodnom vremenu koja se ovoj grupi ne sviđa (najbliži tome su slušanje klasične muzike (2,97) i slušanje džez i rok muzike (2,98), a najomiljenije njihove aktivnosti u dokolici su (uz odlazak u šetnju i razgovor sa prijateljima) gledanje televizije (1,63), odlazak na porodične proslave (1,78), bavljenje sportom sa prijateljima (1,88), odlazak u kafić (1,90), čitanje novina (1,92), odlazak u bioskop (1,94), odlazak u pozorište (1,99) i čitanje knjiga (2,15). Za sedmi klaster, malu grupu u koju su razvrstana tek 32 ispitanika, gotovo da nema aktivnosti u slobodnom vremenu koja im je prihvatljiva. Najmanje negativan odnos oni imaju prema slušanju narodne muzike (3,62), odlasku na porodične proslave (3,66), razgovoru s prijateljima (3,79), odlasku u kafanu (3,84) i gledanju televizije (3,90). U ovoj grupi nešto je više muškaraca no žena i uglavnom je čine izdržavana lica i poljoprivrednici i radnici. Prosečna starost ovih ispitanika je 51 godina i većina ih živi na periferiji Skoplja i selima po Makedoniji. Ako pogledamo klastere u Makedoniji i Srbiji možemo videti da u mnoštvu razlika u preferencijama (na osnovu čega je grupisanje u ove grozdove i izvršeno) jedna od njih ostaje konstantna i omogućava dalje razvrstavanje (i grupisanje) ovih klastera – odnos prema kulturnim aktivnostima u užem smislu. I u Makedoniji i u Srbiji za pripadnike nekih od tipova klastera umetničke aktivnosti koje pripadaju globalnom miljeu spadaju u najneomiljenije aktivnosti, dok za druge, nasuprot tome, spadaju u najomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu95. 94  Ne bi trebalo isključiti mogućnost da su i jedni i drugi u stvari samo želeli da što pre “skinu anketare s vrata”, pa su im onda bez razmišljanja govorili za svaku od aktivnosti istu stvar (to jest da zaokruže isti broj). 95  U Makedoniji su (globalne) forme umetničkih aktivnosti među najneomiljenijima za 1) “ljubitelje kafića i diskoteka”; 2) “sportske fanove”; 3) TV fanove; 4) “mrzitelje umetnosti” i 5) “mrzitelje života”; a najomiljenije za 6) “ljubitelje umetnosti”; i 7) “ljubitelje života”. U Srbiji pak tradicionalne umetničke aktivnosti spadaju u najneomiljenije za 1) “mrzitelje umetnosti”; 2) TV fanove; 3) “narodnjake”; i 4) sportske fanove, a u omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu za 5) “ljubitelje umetnosti/anti-narodnjake” i 6) “ljubitelje umetnosti/života”.

64

Kulturne potrebe i navike Socio-demografska distribucija ispitanika koji pripadaju ovim grupama klastera (nazovimo ih, recimo, klasterima “fanova umetnosti” i “ne-fanova umetnosti”) pokazuje sada već prepoznatljive obrasce. I u Makedoniji i u Srbiji u grupi klastera “fanova umetnosti” ima nešto više žena no muškaraca i ima više ispitanika koji pripadaju mlađim starosnim grupama (od 18 do 30 i od 31 do 45 godina), dok ispitanici starijih grupa, a posebno one najstarije (preko 65 godina), većinski pripadaju klasterima “ne-fanova umetnosti”. U pogledu njihovog teritorijalnog rasporeda podaci su protivurečni: u Srbiji fanova umetnosti ima nešto više u Beogradu i gradovima sa manje od 100.000 stanovnika i u regionu koji čine Beograd i okolni gradovi, a u Makedoniji u gradovima sa više od 100.000 stanovnika i u regionu južne Makedonije. Najznačajnije razlike, međutim, ponovo se pojavljuju među grupama različitog stepena obrazovanja i među profesionalnim grupama. U tabeli 11A možemo videti da od ispitanika čije je najviše završeno obrazovanje osnovna škola, samo sedmoro (ili 3,7% njih) pripada klasterima u kojima su ispitanicima (produktivne ili receptivne) umetničke aktivnosti omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu, a ogromna većina (96,3%) klasterima koje karakteriše, između ostalog, negativan odnos prema (globalnim) elitnim i popularnim umetničkim aktivnostima. Nasuprot tome, među onima koji su završili više škole (i još više nivoe obrazovanja) gotovo polovina (49,9%) pripada klasterima ispitanika kojima su umetničke aktivnosti omiljene aktivnosti. Sličnu situaciju imamo i u Makedoniji. Samo 10% ispitanika sa završenom osnovnom školom i još nižim nivoima obrazovanja pripada klasterima u kojima se nalaze “fanovi umetnosti”, a 90% klasterima koji globalne forme umetnosti ne vole. Među visoko obrazovanima pak, i u Makedoniji, skoro polovina ove grupe (46,6%) pripada klasterima u kojima ispitanici vole da u slobodnom vremenu uživaju u nekoj formi umetnosti. Tabela 11A Obrazovanje ispitanika koji pripadaju klasterima koji vole umetnost i klasterima koji ne vole umetnost (Srbija) Obrazovanje Osnovna škola i niže obrazovanje Srednja škola Viša škola i više obrazovanje TOTAL

Fan klasters 7 (3,7%) 1,9% 160 (20,8%) 43,2% 203 (49,9%) 54,9% 370 (27,1%) 100%

Non-fan klasters 181 (96,3%) 18,2% 609 (79,2%) 61,3% 204 (50,1%) 20,5% 994 (72,9%) 100%

65

Total 188 (100%) 13,8% 769 (100%) 56,4% 407 (100%) 29,8% 1364 (100%) 100%

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 11B Obrazovanje ispitanika koji pripadaju klasterima koji vole umetnost i klasterima koji ne vole umetnost (M akedonija) Obrazovanje Osnovna škola i niže obrazovanje Srednja škola Viša škola i više obrazovanje TOTAL

Fan klasters 14 (9,9%) 5,2% 133 (28,0%) 49,4% 122 (46,6%) 45,4% 269 (30,6%) 100%

Non-fan klasters 128 (90,1%) 21,0% 342 (72,0%) 56,1% 140 (53,4%) 23,0% 610 (69,4%) 100%

Total 142 (100%) 30,6% 475 (100%) 54,0% 262 (100%) 29,8% 879 (100%) 100%

Ovi obrasci se, imajući u vidu visok stepen podudarnosti sa obrazovanim grupama, očekivano ponavljaju i kada u razmatranje uzmemo preferencije pripadnika određenih grupa zanimanja. U Srbiji, među poljoprivrednicima i radnicima 12,3% pripada klasterima u kojima se bavljenje (globalnim) umetničkim formama smatra za poželjene načine provođenja dokolice, dok je među stručnjacima, rukovodiocima i vlasnicima taj procenat 58,1%. U Makedoniji je procenat poljoprivrednika i radnika koji su deo klastera koji su skloni umetnosti nešto veći (23,6%) i sličniji procentu ispitanika koji obavljanju neka od srednjoslojnih zanimanja (24,9%), ali je još uvek jako daleko od procenta ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika,od kojih 54,4% pripada klasterima fanova umetnosti. Tabela 12A Pripadnost profesionalnim grupama ispitanika koji pripadaju klasterima koji vole umetnost i klasterima koji ne vole umetnost (Srbija) Grupe zanimanja Poljoprivrednici/ radnici Srednjoslojna zanimanja

Fan klasters 74 (12,3%) 21,1% 132 (30,7%) 37,3%

Non-fan klasters 529 (87,7%) 56,8% 298 (69,3%) 32,0%

Total 603 (100%) 47,1% 430 (100%) 33,6%

Stručnjaci/ rukovodioci/ vlasnici

144 (58,1%) 41,1%

104 (41,9%) 11,2%

248 (100%) 19,4%

TOTAL

350 (27,3%) 100%

931 (72,7%) 100%

1281 (100%) 100%

66

Kulturne potrebe i navike Tabela 12B Pripadnost profesionalnim grupama ispitanika koji pripadaju klasterima koji vole umetnost i klasterima koji ne vole umetnost (M akedonija) Grupe zanimanja Poljoprivrednici/ radnici Srednjoslojna zanimanja

Fan klasters 81 (23,6%) 32,9% 60 (24,9%) 24,4%

Non-fan klasters 262 (76,4%) 49,3% 181 (75,1%) 34,1%

Total 343 (100%) 44,1% 241 (100%) 31,0%

Stručnjaci/ rukovodioci/ vlasnici

105 (54,4%) 42,7%

88 (45,6%) 16,6%

193 (100%) 24,8%

TOTAL

246 (31,7%) 100%

531 (68,3%) 100%

777 (100%) 100%

*** Na osnovu svega do sada prikazanog moguće je uočiti neke bitne karakteristike dokolice građana Makedonije i Srbije. Najpre, kao što smo već rekli, omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu građana Makedonije i Srbije su one koje se odvijaju u privatnoj sferi i koje su besplatne. I u Makedoniji i u Srbiji kulturne aktivnosti ne spadaju među najpopularnije u dokolici, štaviše neke od njih spadaju u najnepopularnije aktivnosti. Imajući u vidu specifičnosti preferencija različitih društvenih grupa, može se reći da dokolicu građana Srbije i Makedonije u prvom redu strukturiše njihov nivo obrazovanja i tip zanimanja za koje su osposobljeni. Razlike u preferencijama u pogledu aktivnosti u dokolici između ispitanika sa nižim, srednjim i višim nivoom obrazovanja stabilne su, statistički značajne i na identičan način prisutne u oba društva u kojima je ovo istraživanje vršeno. Isto se može reći za preferencije grupa u pogledu zanimanja: poljoprivrednika i radnika na jednoj, službenika i drugih ispitanika koji rade u srednjoslojnim zanimanjima na drugoj i ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika na trećoj strani. Ove razlike se, pri tom, najjasnije ispoljavaju u odnosu prema kulturnim aktivnostima, shvaćenim u užem smislu. Demarkaciona linija između preferencija grupa ispitanika sa visokim obrazovanjem i onih koji obavljaju zanimanja stručnjaka i rukovodilaca/vlasnika na jednoj i preferencija grupa ispitanika sa osnovnim obrazovanjem koji rade u poljoprivredi ili kao radnici na rutinskim poslovima, nije, kao u većini sličnih istraživanja u drugim društvima, između kulturnih aktivnosti koje spadaju u “elitnu” kulturu i onih koji spadaju u “popularnu” kulturu, nego između onih kulturnih aktivnosti koje pripadaju globalnom miljeu (poput odlaska u pozorište, ali i odlaska u bioskop, slušanja klasične muzike, ali i slušanja džez i rok muzike) na jednoj i kulturnih aktivnosti koje pripadaju lokalnom miljeu (poput slušanja narodne muzike) na drugoj strani.

67

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Ostale karakteristike koje se mogu identifikovati tiču se polne/rodne određenosti preferencija jednog broja aktivnosti koje ne spadaju u domen kulturne participacije u užem smislu - poput bavljenja sportom, odlaska na sportske dogadjaje, izlazaka u kafanu, bavljenja lovom i ribolovom (koje preferiraju muškarci), odnosno ručnog rada, gajenja cveća i uređivanja/dekorisanja stana (koje preferiraju žene). Među kulturnim aktivnostima u užem smislu, postoji izvesna (iako statistički ne naročito jaka) veza između preferencija koje su više okrenute elitnim kulturnim aktivnostima (poput čitanja knjiga i slušanja klasične muzike) i pripadnosti ženskom polu, odnosno preferencija okrenutnih popularnim kulturnim formama (poput džeza i rokenrola) i pripadnosti muškom polu. Među starosnim grupama, specifičnošću svojih preferencija izdvaja se najmlađa grupa ispitanika od 18 do 30 godina. Iako je raspon njihovih preferencija širi no kod drugih starosnih grupa i iako pokazuju više sklonosti od drugih starosnih grupa za kulturne aktivnosti u užem smislu, ključna razlika dokolice ispitanika od 18 do 30 godina u odnosu na druge starosne grupe jesu njihove daleko izraženije preferencije za aktivnosti koje se odvijaju u javnom prostoru (poput odlaska u kafiće, diskoteke/klubove, bioskope). Što se tiče teritorijalnih grupa (grupa na osnovu mesta boravka i regiona u kojima žive) može se reći da u pogledu intresovanja i kulturnih interesovanja građana (njihovih kulturnih potreba) nema teritorijalnih razlika. Jedina uočljiva razlika koja se pojavljuje jeste ona između preferencija urbanog stanovništva (bez obzira na veličinu grada) i preferencija ruralnog stanovništva, ali u statističkom pogledu ova veza nije naročito jaka. A sada bi mogli da pogledamo kako stvari stoje u pogledu kulturnih navika građana Makedonije i Srbije.

68

Kulturne potrebe i navike

Kulturne navike – aktuelni aspekt kulturne participacije

I

spitivanje kulturnih navika, odnosno faktičkih aktivnosti kulturne participacije operacionalizovali smo kroz 33 pitanja podeljena u četiri grupe, kojima smo želeli da steknemo uvid u: 1) aktivnosti kulturne produkcije, tj. u to da li se ispitanici bave umetnošću – profesionalno ili amaterski – i da li su se njihovi preci (njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja) bavili umetnošću i kojim umetnostima; 2) medijske navike ispitanika (da li i koliko često gledaju televiziju, slušaju radio, čitaju dnevnu štampu i časopise/magazine, kao i koji su njihovi omiljeni televizijski/radijski programi, omiljene dnevne novine i časopisi); 3) oblike privatne kulturne potrošnje (čitanje knjiga i slušanje muzike); 4) oblike javne kulturne potrošnje (posete pozorištu, bioskopu, galerijama/muzejima, koncertima, kulturnoistorijskim spomenicima, itd). Nakon utvrđivanja osnovnih trendova za svaki od navedenih tipova kulturnih navika na nivou čitavog uzorka (populacije) u Makedoniji i Srbiji, ispitivali smo njihovu socio-demografsku distribuciju, odnosno ima li razlika između kulturnih navika polnih/rodnih, starosnih, obrazovnih, profesionalnih i teritorijalnih grupa. Na kraju ovog poglavlja smo, na osnovu podataka iz istraživanja “Europeans’ Participation in Cultural Activities” iz aprila 2002. godine i “New Europeans and Culture” iz aprila 2003, rađenih na sličnom uzorku kao naše istraživanje i sa sličnim pitanjima, vršili upoređivanje kulturnih navika građana Makedonije i Srbije i građana zemalja Evropske Unije (njenih starih i novih članova).

Aktivnosti kulturne produkcije Ispitujući kulturne potrebe građana Srbije i Makedonije mogli smo da vidimo da bavljenje umetničkim aktivnostima spada u najmanje popularne aktivnosti u slobodnom vremenu. Među ispitanicima u Srbiji ono je najnepopularnije (sa prosečnom “ocenom” 3,58), a u Makedoniji se nalazi na pretposlednjem mestu, pre slušanja klasične muzike (sa prosečnom “ocenom” 3,56). Ne samo što je veliki broj ispitanika svoj odnos prema bavljenju umetničkim delatnostima u slobodnom vremenu izrazio zaokružujući stav 4 (“to ne volim”), nego je i značajan broj onih koji su svoj odnos prema bavljenju umetnošću izrazili zaokružujući stav 5 (“to izrazito ne volim”). Ako bismo mogli da razumemo one koji nemaju sklonosti prema umetnosti i bavljenje umetnošću ne vole, nije baš lako odgonetnuti šta je to što bi moglo da se “izrazito ne voli” u slučaju umetnosti, te toliko slavljene aktivnosti “slobodnog i kreativnog ispoljavanja ljudskosti”. Da li se radi o negativnom odnosu prema

69

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije delatnosti čija se pravila i merila ne razumeju, odbojnosti prema pretencioznim aktivnostima rezervisanim za “više” društvene slojeve, ili o nipodaštavajućem odnosu prema neozbiljnoj aktivnosti u društvima u kojima se većina stanovništva neprestano bori za opstanak – ne znamo. Nažalost, pošto, uspavani pozitivnim odnosom prema umetnosti u krugovima u kojima se krećemo, ovakve razultate nismo očekivali (te u upitniku nismo postavili odgovarajuća pitanja) ostaje nam (za sada) da to prihvatimo kao činjenicu i nagađamo o mogućim razlozima. Tim pre nam je onda bilo interesantno da vidimo ko se faktički među ispitanicima amaterski ili profesionalno bavi umetnošću i da li su se njihovi preci (u prethodne dve generacije) bavili umetnošću. U tabelama 13 možemo videti da je - kroz sve tri generacije - grupa onih koji se amaterski ili profesionalno bave nekom formom umetnosti srazmerno mala, ali da se iz generacije u generaciju njihov broj i procenat povećava. Tako je, na primer, u Srbiji produktivnu grupu u generaciji baba i dedova činilo oko 5% stanovništva (od 3,7% do 5,3%), među roditeljima ispitanika se skoro duplo više (među očevima 7,1% i majkama 10,2%) bavilo/bavi nekom formom umetnosti96, dok se više od 20% ispitanika (21,5%) bavi umetnošću. U Makedoniji danas produktivnu grupu takođe čini oko 20% ispitanika (19,3%), ali je u prethodnim generacijama taj procenat bio nešto niži nego u Srbiji (od 2,5% do 4,2% za generaciju baba i dedova, a 4,8% za očeve i 5,2% za majke ispitanika) Tabela 13A Da li se ispitanik bavi umetnošću i da li su se njegovi preci bavili umetnošću (srbija i makedonija) Ispitanikov Deda po očevoj liniji Deda po majčinoj liniji Baba po očevoj liniji Baba po majčinoj liniji Otac Majka Ispitanik

Bavio/la se 62 (4,5%) 50 (3,7%) 58 (4,3%) 72 (5,3%) 97 (7,1%) 139 (10,2%) 293 (21,5%)

SRBIJA Nije sa bavio/la 1302 (95,5%) 1314 (96,3%) 1306 (95,7%) 1292 (94,7%) 1267 (92,9%) 1225 (89,8%) 1071 (78,5%)

MAKEDONIJA Bavio/la se Nije sa bavio/la 22 (2,5%) 874 (97,5%) 24 (2,7%) 872 (97,3%) 37 (4,1%) 859 (95,9%) 35 (3,9%) 861 (96,1%) 43 (4,8%) 853 (95,2%) 47 (5,2%) 849 (94,8%) 173 (19,3%) 723 (80,7%)

Ispitanike smo pitali i da li su se oni i njihovi preci bavili/bave umetnošću profesionalno ili amaterski. U tabelama 13B i 13C, možemo videti da se povećanje učešća produktivnih grupa u ukupnoj populaciji u našem vremenu uglavnom vezuje za povećanje broja (i procenta) onih koji se amaterski bave umetnošću, dok je povećanje broja i procenta onih koji se profesionalno bave umetnošću – tokom tri generacije – neznatno. 96  I u Srbiji i u Makedoniji su se majke ispitanika nešto češće bavile umetnošću/kreativnim zanatima od njihovih očeva.

70

Kulturne potrebe i navike Tabela 13B Da li (su) se ispitanik i njegovi preci profesionalno ili amaterski bavili /bave umetnošću (Srbija)97 Ispitanikov/Bavio se Deda po očevoj liniji Deda po majčinoj liniji Baba po očevoj liniji Baba po majčinoj liniji Otac Majka Ispitanik

Profesionalno 10 (0,7%) 12 (0,9%) 2 (0,2%) 4 (0,3%) 24 (1,8%) 14 (1,0%) 34 (2,5%)

Amaterski 49 (3,6%) 35 (2,7%) 10 (0,8%) 22 (1,7%) 70 (5,2%) 70 (5,2%) 253 (18,7%)

Ne 1254 (95,5%) 1270 (96,4%) 1301 (99,0%) 1291 (98,0%) 1261 (93,0%) 1268 (93,8%) 1065 (78,8%)

Total 1313 (100%) 1317 (100%) 1313 (100%) 1317 (100%) 1355 (100%) 1352 (100%) 287 (100%)

Tabela 13C Da li (su) se ispitanik i njegovi preci profesionalno ili amaterski bavili /bave umetnošću (M akedonija) Ispitanikov/Bavio se Deda po očevoj liniji Deda po majčinoj liniji Baba po očevoj liniji Baba po majčinoj liniji Otac Majka Ispitanik

Profesio. 3 (0,3%) 6 (0,7%) 1 (0,1%) 2 (0,2%) 7 (0,8%) 3 (0,3%) 17 (1,9%)

Amaterski 17 (2,0%) 20 (2,3%) 7 (0,9%) 10 (1,2%) 42 (4,7%) 19 (2,1%) 150 (16,9%)

Ne 841 (97,7%) 836 (97,0%) 850 (99,1%) 849 (98,6%) 836 (94,5%) 864 (97,5%) 720 (81,2%)

Total 861 (100%) 862 (100%) 858 (100%) 861 (100%) 885 (100%) 886 (100%) 887 (100%)

Imajući u vidu uvreženo svakodnevno mišljenje da se umetnički talenat nasleđuje i isto tako česte teorijske koncepcije o tome da se sklonost ka umetnosti i umetničke dispozicije stiču (uče) u porodičnoj klimi umetnosti sklonih porodica, zanimalo nas je da li se može utvrditi postojanje nečeg takvog kao što je porodična umetnička tradicija, to jest da li se ispitanici čiji su se roditelji (i roditelji njihovih roditelja) bavili/bave umetnošću i sami češće bave umetnošću. Iz naših podataka prezentiranih u tabeli 14 vidi se da to nije slučaj. U Srbiji se, na primer, umetnošću bavi 6,6% ispitanika čiji su se roditelji bavili umetnošću, ali i 14,9% ispitanika čiji se roditelji njome nisu bavili. A u slučaju 7,3% ispitanika koji se ne bave umetnošću, njihovi roditelji su se umetnošću bavili/bave. Slične odnose između ispitanika i njihovih roditelja imamo i u Makedoniji, kao i kada (u obe zemlje) posmatramo da li su se ispitanici i njihove babe i dede bavili umetnošću (vidi tabelu 14). Utoliko izgleda da jednostavna jednačina po kojoj se umetnički talenat i sklonost ka bavljenju umetnošću nasleđuju/stiču u okviru porodice ne važi (ili bar ne važi u Srbiji i Makedoniji) 97  Podaci u tabeli 13A su dobijeni iz odgovora na pitanje kojom su se umetnošću bavili/bave ispitanik i njegovi preci. Uglavnom nešto veći brojevi onih koji se bave umetnošću u odnosu tabele 13B i 13C (koje su dobijene na osnovu pitanja da li su se ispitanik i njegovi preci profesionalno ili amaterski bavili umetnošću) potiču, s jedne strane, od manjeg broja slučajeva u kojima nije bilo odgovora (missinga) i, s druge strane, otud što smo doneli odluku da u produktivne grupe uvrstimo i one koji su se bavili/bave nekom vrstom kreativnih zanata poput drvodeljstva, izrade tapiserija, vezova i sl. 71

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 14 Porodična umetnička tradicija – ispitanici i njihovi preci98 (Srbija i Makedonija) srbija Ispitanici + Ispitanici Ispitanici + Ispitanici -

roditelji + 90 (6,6%) 100 (7,3%) dede/babe + 116 (8,5%) 158 (11,6%)

roditelji 203 (14,9%) 971 (71,2%) dede/babe 177 (13,0%) 913 (66,9%)

makedonija roditelji + roditelji 32 (3,6%) 141 (15,7%) 53 (5,9%) 670 (74,8%) dede/babe + dede/babe 39 (4,4%) 134 (15,0%) 45 (5,0%) 678 (75,7%)

U upitniku smo od ispitanika tražili i podatke kojim se umetnostima bave i to u dva pitanja. Prvo pitanje odnosilo se na njihovo bavljenje umetnošću bilo kada tokom života, a drugo na bavljenje umetničkim aktivnostima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja. Prvo pitanje je bilo otvoreno, odnosno ispitanicima smo prepustili da sami napišu kojim su se sve umetnostima bavili, dok smo im u drugom pitanju ponudili 10 različitih umetničkih aktivnosti i zamolili ih da zaokruže kojima od njih su se bavili u poslednjih godinu dana pre anketiranja, sami ili u grupi, profesionalno ili amaterski (uz mogućnost da zaokruže više aktivnosti). Dobijeni rezultati u odgovorima na oba pitanja su bili veoma slični. Gotovo polovina ispitanika koji se bave umetnošću u Makedoniji i Srbiji bavi/la se nekom formom muzičke aktivnosti (sviranje, pevanje, ples), a još oko 30% nekom od vizuelnih umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, fotografija, film). Književnošću se bavi nešto manje od 10%, pozorišnom umetnošću oko 5%, kao i kreativnim zanatima (drvodeljstvo, tapiserije, vez...). U Srbiji se, od onih ispitanika koji se bave umetnošću, nešto preko 5% bavi istovremeno većim brojem umetnosti, a u Makedoniji je taj procenat 3,5%. Tabela 15 da li se i kojom se umetnošću bave ispitanici Bave se umetnošću Ne bave se umetnoću TOTAL KOJOM UMETNOŠĆU Muzikom Vizuelnim umetnostima Književnošću Pozorišnom umetnošću Kreativnim zanatima Više umetnosti TOTAL

SRBIJA 293 21,5% 1071 78,5% 1364 100% SRBIJA 143 48,8% 79 27,0% 26 8,9% 14 4,8% 16 5,5% 15 5,1% 293 100%

(Srbija i Makedonija) MAKEDONIJA 173 19,3% 723 80,7% 896 100% MAKEDONIJA 80 46,2% 56 32,4% 13 7,5% 9 5,2% 9 5,2% 6 3,5% 173 100%

98  U tabeli 12 (+) pored ispitanika, njihovih roditelja i njihovi baba i deda označava da su se oni bavili umetnošću, a (-) da se nisu bavili umetnošću.

72

Kulturne potrebe i navike I u slučaju umetničkih aktivnosti u poslednjih 12 meseci pre anketiranja dobijeni su slični podaci, uz neka uočiljiva odstupanja. Na primer, iz tabele 16 se može videti da, kada zaokružuju konkretne aktivnosti umesto da sami pretpostavljaju da li nešto spada u domen umetnosti ili ne (verovatno da je ples najizrazitiji takav primer), ispada da se veći broj njih bavi umetničkim aktivnostima, posebno u Makedoniji (u Srbiji je taj odnos 23,6%: 21,5%, a u Makedoniji 31,8%: 19,3%). Muzika i vizuelne umetnosti ostaju najpopularnije umetničke forme, a značajno je manji broj onih koji se u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bavio pozorišnom umetnošću (koja je verovatno za jedan broj starijih ispitanika bila deo mladosti), dok je značajno veći broj onih koji se bave većim brojem umetnosti (ponovo verovatno računajući tu ples, pevanje u krugu prijatelja i sl). Tabela 16 da li su se i kojom su se umetnošću bavili u 12 meseci pre anketiranja (Srbija i Makedonija) Bavili su se umetnošću Nisu se bavili umetnošću TOTAL KOJOM UMETNOŠĆU Muzikom Vizuelnim umetnostima Književnošću Pozorišnom umetnošću Više umetnosti TOTAL

SRBIJA 322 23,6% 1042 72,4% 1364 100% SRBIJA 149 46,3% 66 20,5% 30 9,3% 3 0,9% 74 23,0% 322 100%

MAKEDONIJA 285 31,8% 611 68,2% 896 100% MAKEDONIJA 125 43,9% 64 22,5% 27 9,5% 7 2,5% 62 21,8% 285 100%

Kao što smo već pomenuli, u produktivnu grupu (u uzorku i populaciji) svrstali smo sve one koji se bave/bavili su se nekom vrstom umetnosti (profesionalno ili amaterski), ali i sve one koji se bave/bavili su se nekom vrstom kreativnih zanata (drvodeljstvom, izradom tapiserija, vezom, itd). Kad smo posmatrali distribuciju ovako definisane produktivne grupe među društvenih grupama, pokazalo se da socijalni i demografski faktori nemaju snažniji uticaj na to ko se kreativno bavi umetnošću - i to kako u generaciji ispitanika, tako i u dve prethodne generacije njihovih predaka. Statistički posmatrano, veze nijednog od posmatranih faktora (pol, starost, obrazovanje, zanimanje, radno mesto, mesto boravka, region boravka) i pripadnosti produktivnim grupama nisu takve da bi zasluživale pažnju. Manje razlike koje je bilo moguće uočiti ogledaju se najpre u tome što se u Srbiji žene nešto češće bave i umetnošću i kreativnim zanatima, dok u Makedoniji to važi samo za kreativne zanate. Kao što se moglo i očekivati, u oba slučaja, umetnošću se među starosnim grupama najčešće bavi najmlađa grupa (od 18 do 30 godina), dok su za najstariju generaciju (preko 65 godina) rezervisani kreativni zanati - i to uglavnom

73

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije za ženski segment ove grupe. U raščlanjenoj shemi obrazovnih grupa pokazalo se da sklonost ka bavljenju umetnošću raste sa podizanjem nivoa obrazovanja (u Srbiji od završene gimnazije naviše, a u Makedoniji od završene više škole i na još višim nivoima obrazovanja). Takođe se, među grupama po osnovu zanimanja, ispitanici koji spadaju u red stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika češće bave umetnošću od drugih (i u Srbiji i u Makedoniji). U generaciji očeva i majki ispitanika u Srbiji moguće je uočiti još jasniju razliku između grupe visokoobrazovanih i grupe ispitanika koji pripadaju grupama zanimanja stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika i drugih obrazovnih i profesionalnih grupa, dok se u generaciji baba i dedova ta granica spušta naniže - razdvajajući one koji imaju završenu srednju školu (i više obrazovanje) i obavljaju srednjoslojna zanimanja na jednoj i one sa nižim obrazovanjem i one iz redova poljoprivrednika i radnika, na drugoj strani. U Makedoniji, u generaciji očeva i majki ispitanika, razlika među onima koji su se bavili umetnošću u pogledu obrazovanja i profesionalnih grupa gotovo da nema, a u prethodnoj generaciji (baba i dedova) za muški deo populacije u produktivnu grupu uglavnom su spadali oni sa visokim obrazovanjem, dok je za ženski deo ove grupe obrazovnu granicu predstavljala srednja škola. Što se tiče teritorijalnog rasporeda i u Srbiji i u Makedoniji uočljiva je urbana/ruralna podela u kojoj je bavljenje umetnostima češće u gradovima, a kreativnim zanatima na selu. Ako bismo pokušali da sažmemo ovo što je do sada izloženo, mogli bismo kazati da je produktivna grupa relativno mala, ali da se u tri posmatrane generacije broj i procenat onih koji su se bavili/bave umetnošću neprestano povećavao - posebno kroz porast broja onih koji se umetnošću bave amaterski - tako da danas u Srbiji i Makedoniji produktivnu grupu čini oko 20% stanovništva. Među onima koji se bave umetnošću gotovo polovina se bavi nekom formom muzičke umetnosti (sviranjem, pevanjem, plesom), dok su druge na listi po popularnosti vizuelne umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, fotografija, film). Pokazalo se, takođe, da pripadnost produktivnoj grupi relativno malo zavisi od društvenih faktora, uključujući tu i porodičnu tradiciju u bavljenju umetnošću.

Medijske navike Za ogroman broj ispitanika (građana) Srbije i Makedonije mediji, a posebno televizija, predstavljaju glavni izvor kulturnih sadržaja. Gledanje TV-a je, da podsetimo, bilo prvo na listi u Srbiji i drugo u Makedoniji (u otvorenom pitanju), odnosno prvo na listi u Makedoniji, a drugo u Srbiji (u zatvorenom pitanju) među omiljenim načinima provođenja slobodnog vremena. Ispitujući medijske navike građana Makedonije i Srbije pitali smo ih najpre koliko gledaju televiziju (radnim danom i vikendom) i koji su njihovi omiljeni programi. U tabelama 16 može se videti da samo mali broj ispitanika u Srbiji i Makedoniji

74

Kulturne potrebe i navike (između 3% i 6%) ne gleda televiziju, da najveći broj ispitanika (građana) gleda televiziju dnevno do 3 sata (pri čemu se broj sati gledanja povećava tokom vikenda), te da se broj onih koji pred televizorom provode više od 5 sati dnevno kreće oko 5% radnim danom i oko 10% vikendom. Tabela 16A Koliko gledaju TV radnim danom i vikendom (Srbija) Radnim danom 59 (4,5%) 259 (19,7%) 670 (51,0%) 263 (20,0%) 56 (4,3%) 8 (0,6%) 1315 (100%)

Ne gledaju TV Do sat vremena 1 do 3 sata dnevno 3 do 5 sati dnevno 5 do 10 sati dnevno Više od 10 sati dnevno TOTAL

Vikendom 44 (3,4%) 156 (11,9%) 590 (45,0%) 386 (29,4%) 113 (8,6%) 22 (1,7%) 1311 (100%)

Tabela 16B Koliko gledaju TV radnim danom i vikendom (Makedonija) Radnim danom 56 (6,4%) 209 (23,7%) 242 (48,1%) 154 (17,5%) 32 (3,6%) 6 (0,7%) 881 (100%)

Ne gledaju TV Do sat vremena 1 do 3 sata dnevno 3 do 5 sati dnevno 5 do 10 sati dnevno Više od 10 sati dnevno TOTAL

Vikendom 28 (3,2%) 103 (11,8%) 329 (37,6%) 309 (35,3%) 83 (9,5%) 24 (2,7%) 876 (100%)

U pitanju o omiljenim televizijskim programima od ispitanika smo tražili da zaokruže koje sve tipove programa gledaju (od ponuđenih 10 mogućnosti), a da potom među njima izaberu i rangiraju tri svoja omiljena programa. Pokazalo se da se kao omiljeni televizijski programi (i u Srbiji i u Makedoniji i identičnim redosledom) pojavljuju filmovi, vesti, muzički programi, sportski programi i TV serije. Tabela 17A Koje programe gledaju na TV (Srbija) Vesti TV serije Muzički program Sportski program Filmovi Dokumentarni program Talk shows Ostali programi TOTAL

I izbor 217 (18,7%) 153 (13,2%) 117 (10,1%) 192 (16,5%) 272 (23,4%) 79 (6,8%) 43 (3,7%) 90 (7,7%) 1163 (100%)

75

II izbor 144 (12,6%) 123 (10,8%) 189 (16,6%) 135 (11,8%) 263 (23,1%) 84 (7,4%) 99 (8,7%) 103 (9,0%) 1140 (100%)

III izbor 147 (13,4%) 102 (9,3%) 147 (13,4%) 73 (6,6%) 214 (19,5%) 90 (8,2%) 137 (12,5%) 190 (17,3%) 1100 (100%)

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 17B Koje programe gledaju na TV (Makedonija) Vesti TV serije Muzički program Sportski program Filmovi Dokumentarni program Talk shows Ostali programi TOTAL

I izbor 220 (32,9%) 101 (15,1%) 81 (12,1%) 62 (9,3%) 128 (19,2%) 46 (6,9%) 13 (1,9%) 17 (2,5%) 668 (100%)

II izbor 64 (9,8%) 69 (10,6%) 136 (20,9%) 114 (17,5%) 146 (22,4%) 60 (9,2%) 19 (2,9%) 43 (6,6%) 651 (100%)

III izbor 69 (11,0%) 37 (5,9%) 109 (17,3%) 65 (10,3%) 156 (24,8%) 56 (8,9%) 39 (6,2%) 98 (15,6%) 629 (100%)

U pogledu vremena koje provode gledajući televizijski program (radnim danom i vikendom) nema značajnijih razlika među socio-demografskim grupama99, ali su se kod izbora televizijskih programa pojavile značajne polne/rodne i generacijske razlike100. Kao što se moglo i očekivati, sportski programi i vesti su se pokazali kao omiljeni “muški” programi, a televizijske serije, muzički programi i filmovi kao omiljeni “ženski” programi. U tabelama 18, na primer, možemo videti da žene skoro 14 puta (u Srbiji) i 7 puta (u Makedoniji) manje gledaju sportske programe od muškaraca, ali da 8 puta (u Srbiji) i 4 puta (u Makedoniji) više gledaju televizijske serije. Muškarci skoro duplo češće navode vesti kao svoj omiljeni tip programa, a žene (u Srbiji) više no dvostruko češće navode filmske i muzičke programe101.

99  Manje razlike ogledaju se u tome što televiziju manje gledaju radno aktivne grupe (starosne grupe od 31 do 45 i 46 do 65 godina), a češće pripadnici najmlađe (od 18 do 30 godina) i najstarije grupe (preko 65 godina) i u tome što među onima koji ne gledaju televiziju ili je gledaju dnevno do sat vremena ima najviše onih sa visokim obrazovanjem. 100  Statistička veza između pola i tipa televizijskog programa je λ = 0, 108 (u Srbiji), a veza između generacijske pripadnosti i tipova televizijskog programa λ = 0,094 (u Srbiji) i λ = 0,109 (u Makedoniji). 101 ��������������������������������������������������������������������������������������� U Makedoniji polnih/rodnih razlika u pogledu popularnosti filmskih i muzičkih programa gotovo da nema.

76

Kulturne potrebe i navike Tabela 18A Pol i izbor televizijskog programa (Srbija) Procenat žena u odnosu na muškarce SRBIJA

Vesti TV serije Muzički p. Sportski p. Filmovi Dokum. p. Talk shows Ostali TOTAL

Muškarci

Žene

60,4% 11,8% 29,9% 93,2% 30,6% 43,0% 38,1% 28,7% 45,0%

39,6% 88,2% 70,1% 6,8% 69,4% 57,0% 61,9% 71,3% 55,0%

% žena u odnosu na muškarce 65,6% 747,5% 243,4% 7,3% 226,8% 132,6% 162,5% 248,4% 122,2%

Tabela 18B Pol i izbor televizijskog programa (Makedonija) Procenat žena u odnosu na muškarce MAKEDONIJA

Vesti TV serije Muzički p. Sportski p. Filmovi Dokum. p. Talk shows Ostali TOTAL

Muškarci

Žene

60,6% 19,8% 50,6% 87,1% 46,1% 54,3% 69,2% 41,2% 52,1%

39,4% 80,2% 49,4% 12,9% 53,9% 45,7% 30,8% 58,8% 47,9%

% žena u odnosu na muškarce 65,0% 405,1% 97,6% 14,8% 116,9 84,2% 44,5% 142,7% 91,9%

Kad govorimo o značajnim polnim/rodnim razlikama u preferencijama različitih tipova televizijskih programa trebalo bi podsetiti da su brojna etnografska istraživanja televizijske publike [verovatno najpoznatije David Morley, Family Television, 1986] pokazala da, ne samo što postoje snažne polne/rodne razlike u preferencijama televizijskih programa, nego i dva različita tipa gledanja među muškarcima i ženama. Za muškarce za koje je dom (uglavnom) mesto dokolice, gledanje televizije je obično aktivnost kojoj se pristupa zbog nje same i sa punom pažnjom. Na drugoj strani, čak i za zaposlene žene, dom je (najčešće) mesto brojnih obaveza, tako da gledanju televizije pristupaju kao uzgrednoj aktivnosti koju obavljaju vršeći druge poslove, posvećujući joj samo deo svoje pažnje. Nikolas Eberkrombi (N.Abercrombie) čak zastupa stanovište102, generalizujući ove 102  U N.Abercrombie: Television and Society, Polity Press, Oxford, 1996.

77

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije pristupe, da svim kulturnim tvorevinama (a ne samo televizijskim programima) možemo prići na jedan od dva načina koje on naziva “literarni pristup” (literary mode) i “video pristup” (video mode). Literarni pristup, kao što se iz imena može zaključiti, za svoju osnovu ima čitanje knjiga i predstavlja odnos u kome se kulturnim objektima posvećuje puna pažnja. Video pristup, nasuprot tome, tipičan je za gledanje filmova (programa) uz pomoć video rikordera ili DVD-a i uključuje stanke, premotavanja i ponovna gledanja nekih delova, a u slučaju televizijskih programa česte promene kanala, paralelena gledanja više programa i posvećivanje delimične pažnje onome što se gleda. Po Eberkrombiju, ovakav pristup, na koji su žene prinuđene prirodom njihove uloge u domaćinstvu (po Morliju), karakterističan je u celini za odnos prema kulturnim tvorevinama iz domena popularne kulture, dok je literarni pristup taj koji zahtevaju tvorevine visoke (elitne) kulture. Kao i u drugim sličnim istraživanjima u svetu, pokazalo se i da generacijska pripadnosti ima snažan uticaj na preferencije televizijske publike. Generalni trend koji se obično uočava, da je za mlađe generacije televizija prvenstveno izvor zabavnih sadržaja, a za starije generacije izvor informacija, potvrdio se i u našem istraživanju. I u Makedoniji i u Srbiji najmlađoj generaciji (od 18 do 30 godina) omiljeni programi su muzički program, sportski program i filmovi. Generacija od 31 do 45 godina ovome dodaje još dokumentarne programe i talk shows, da bi za generaciju od 46 do 65 godina i za generaciju od preko 65 godina vesti bile daleko najpopularniji tip televizijskog programa. Tabela 19A Starosne grupe i izbor TV programa (Srbija) Vesti TV serije Muzički program Sportski program Filmovi Dokum. program Talk shows Ostali programi TOTAL

18 – 30 godina

31 – 45 godina

46 – 65 godina

Preko 65 godina

TOTAL

23 (10,6%) 6,6% 49 (32,0%) 14,1% 54 (46,2%) 15,5% 71 (37,0%) 20,4% 99 (36,4%) 28,4% 19 (24,1%) 5,5% 6 (14,0%) 1,7% 27 (30,0%) 7,8% 348 (29,9%) 100%

48 (22,1%) 13,8% 36 (23,5%) 10,3% 25 (21,4%) 7,2% 62 (32,2%) 17,8% 111 (40,8%) 31,8% 27 (34,2%) 7,7% 15 (34,9%) 4,3% 25 (27,8%) 7,2% 349 (30,0%) 100%

98 (45,2%) 27,9% 50 (32,7%) 14,2% 31 (26,5%) 8,8% 48 (25,0%) 13,7% 55 (20,2%) 15,7% 27 (34,2%) 7,7% 17 (39,5%) 4,8% 25 (27,8%) 7,2% 351 (30,2%) 100%

48 (22,1%) 41,7% 18 (11,8%) 15,7% 7 (6,0%) 6,1% 11 (5,7%) 9,6% 7 (2,6%) 6,1% 6 (7,6%) 5,2% 5 (11,6%) 4,3% 13 (14,4%) 11,3% 115 (9,9%) 100%

217 (100%) 18,7% 153 (100%) 13,2% 117 (100%) 10,1% 192 (100%) 16,5% 272 (100%) 23,4% 79 (100%) 6,8% 43 (100%) 3,7% 90 (100%) 7,7% 1163 (100%) 100%

78

Kulturne potrebe i navike Tabela 19B Starosne grupe i izbor TV programa (Makedonija) Vesti TV serije Muzički program Sportski program Filmovi Dokum. program Talk shows Ostali programi TOTAL

18 – 30 godina

31 – 45 godina

46 – 65 godina

Preko 65 godina

TOTAL

17 (7,7%) 8,1% 35 (34,7%) 16,6% 46 (56,8%) 21,8% 24 (38,7%) 11,4% 66 (51,6%) 31,3% 13 (28,3%) 6,2% 4 (30,8%) 1,9% 6 (35,3%) 2,8% 211 (31,6%) 100%

70 (31,8%) 32,6% 21 (20,8%) 9,8% 28 (34,6%) 13,0% 23 (37,1%) 10,7% 44 (34,4%) 20,5% 20 (43,5%) 9,3% 5 (38,5%) 2,3% 4 (23,5%) 1,9% 215 (32,2%) 100%

105 (47,7%) 52,5% 41 (40,6%) 20,5% 6 (7,4%) 3,0% 13 (21,0%) 6,5% 15 (11,7%) 7,5% 10 (21,7%) 5,0% 3 (23,1%) 1,5% 7 (41,2%) 3,5% 200 (29,9%) 100%

28 (12,7%) 66,7% 4 (4,0%) 9,5% 1 (1,2%) 2,4% 2 (3,2%) 4,8% 3 (2,3%) 7,1% 3 (6,5%) 7,1% 1 (7,7%) 2,4% 0 (0%) 0% 42 (6,3%) 100%

220 (100%) 32,9% 101 (100%) 15,1% 81 (100%) 12,1% 62 (100%) 9,3% 128 (100%) 19,2% 46 (100%) 6,9% 13 (100%) 1,9% 17 (100%) 2,5% 668 (100%) 100%

Zanimljivo je, takođe, da obrazovni nivo i pripadnost određenim grupama zanimanja, koji su snažno uticali na preferencije u izboru omiljenih aktivnosti u slobodnom vremenu (a posebno kulturnih potreba), nemaju značajniji uticaj na izbor omiljenih televizijskih programa. Manje razlike koje se mogu primetiti tiču se nešto izraženijih preferencija za gledanje vesti, muzičkih programa i TV serija kod ispitanika sa nižim obrazovanjem i ispitanika koji rade u poljoprivredi i radničkim zanimanjima; preferiranje sportskih programa i talk shows kod ispitanika sa srednjoškolskim obrazovanjem koji obavljaju službeničke poslove; te filmova i dokumentarnih programa kod ispitanika sa visokim obrazovanjem i onih koji dolaze iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Može se reći da je već uobičajeno da novije tehnologije u oblasti zabave (i informisanja) gotovo u potpunosti potiskuju svoje starije “pretke”103, ali se pokazalo da radio, masovni medij ranog XX veka, uspeva da opstane uprkos sveprisutnosti televizije i sve većoj prisutnosti interneta. Razlozi za to verovatno jesu što radio nije samo tehnološko sredstvo, nego i medij sa specifičnim karakteristikama. Moguće je da su dve njegove karakteristike posebno doprinele njegovom opstanku: činjenica da on od svih medija traži najmanje aktivne pažnje (neki čak govore o radiju kao o “zvučnim tapetama”) i drugo, što je, delimično baš zbog toga, dostupan/slušljiv u svim prilikama – u kući, u kolima, na poslu i na pikniku. 103  Primera u samo poslednjih tridesetak godina ima jako mnogo: od gramofona, magnetofona, kasetofona do CD plejera, video-rikordera do DVD-a, vokmena i diskmena do MP3 i MP4 uređaja, pisaćih mašina i kompjutera, telefona i mobilnih telefona, floopy diskova različitih veličina do USB-a itd.

79

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije U tabeli 20 možemo videti da, iako slušanje radija ne može da se takmiči sa učestalošću gledanja televizije, ipak gotovo polovina uzorka (i populacije) u Srbiji i Makedoniji često sluša radio. Na drugoj strani, radio uopšte ne sluša oko 35% ispitanika u Srbiji i oko 25% ispitanika u Makedoniji. Pokazalo se takođe da nema značajnih razlika u učestalosti slušanja radija između socio-demografskih grupa104. Tabela 20 Da li i koliko često slušaju radio (Srbija i Makedonija) Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta mesečno Ređe od jedanput mesečno Ne sluša radio TOTAL

533 220 71 29 27 462 1342

SRBIJA 39,7% 16,4% 5,3% 2,2% 2,0% 34,4% 100%

MAKEDONIJA 337 37,9% 210 23,6% 65 7,3% 19 2,1% 25 2,8% 234 26,3% 890 100%

Među omiljenim radijskim programima, kao i u rezultatima svih drugih nama poznatih istraživanja, dominiraju muzika i (sekundarno) vesti. Podele omiljenih programa slične su onima u slučaju televizije. Pripadnost obrazovnim i profesionalnim grupama ima malo uticaja, dok se generacijske razlike ogledaju u preferiranju muzike od strane mlađih generacija (za koje je slušanje radija, maltene, sinonim za slušanje muzike), a radijskih informativnih programa od strane starijih generacija. Rodne podele takođe idu istom linijom kao u slučaju televizije – ispitanice su kao svoje omiljene radijske programe navodile muzičke programe, a ispitanici sportske i informativne programe. Tabela 21A Koje programe slušaju na radiju (Srbija) Vesti Muzički program Sportski program Dokumentarni program Talk shows Servisne informacije Ostali programi TOTAL

I izbor 100 (14,0%) 525 (73,5%) 35 (4,9%) 5 (0,7%) 28 (3,9%) 15 (2,1%) 6 (0,8%) 713 (100%)

II izbor 149 (31,2%) 115 (24,1%) 62 (13,0%) 23 (4,8%) 78 (16,3%) 9 (1,9%) 42 (8,8%) 478 (100%)

III izbor 68 (21,0%) 44 (13,6%) 55 (17,0%) 21 (6,5%) 74 (22,8%) 4 (1,2%) 58 (17,9%) 324 (100%)

104  Manje razlike uključuju to da žene i mlađe generacije slušaju radio svaki dan nešto češće od proseka, a muškarci i starije generacije nešto ređe od proseka, te da se radio malo više sluša u glavnim gradovima (Beogradu i Skoplju), a u Srbiji i u selima, nego u ostalim gradovima.

80

Kulturne potrebe i navike Tabela 21B Koje programe slušaju na radiju (makedonija) Vesti Muzički program Sportski program Dokumentarni program Talk shows Servisne informacije Ostali programi TOTAL

I izbor 141 (26,6%) 338 (63,7%) 32 (6,0%) 5 (0,9%) 7 (1,5%) 0 (0%) 8 (1,3%) 531 (100%)

II izbor 60 (15,2%) 133 (33,7%) 90 (22,8%) 30 (7,6%) 57 (14,4%) 1 (0,3%) 24 (6,1%) 395 (100%)

III izbor 40 (14,1%) 25 (8,8%) 52 (18,4%) 27 (9,5%) 41 (14,5%) 5 (1,8%) 93 (32,9%) 283 (100%)

Kao što se moglo pretpostaviti, najizrazitije razlike među socijalno-demografskim grupama su se pojavile u slučaju korišćenja najnovije tehnologije – kompjutera i internet servisa. U Srbiji i u Makedoniji gotovo polovina uzorka (populacije) uopšte ne koristi kompjuter, a nešto više od četvrtine (28,0% u Srbiji i 26,8% u Makedoniji) koristi kompjuter svaki dan. Korišćenje internet servisa je srazmerno još ređe. U Srbiji internet servise svaki dan koristi 17,1%, a u Makedoniji 14,3% ispitanika iz uzorka, dok ih uopšte ne koristi 56,8% (u Srbiji), odnosno 58,2% (u Makedoniji) Tabela 22 Da li i koliko često koriste kompjuter (Srbija i Makedonija) Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta mesečno Ređe od jedanput mesečno Ne koriste kompjuter TOTAL

370 143 46 33 31 698 1321

SRBIJA 28,0% 10,8% 3,5% 2,5% 2,3% 52,8% 100%

MAKEDONIJA 240 26,8% 126 14,1% 38 4,3% 19 2,1% 30 3,4% 441 49,3% 894 100%

Tabela 23 Da li i koliko često koriste internet servise (Srbija i Makedonija) Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta mesečno Ređe od jedanput mesečno Ne koriste internet servise TOTAL

219 146 56 40 93 729 1283

SRBIJA 17,1% 11,4% 4,4% 3,1% 7,2% 56,8% 100%

81

MAKEDONIJA 124 14,3% 130 15,0% 44 5,1% 31 3,6% 33 3,8% 505 58,2% 867 100%

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Dok nema nikakvih razlika između polnih/rodnih grupa u korišćenju kompjutera i internet servisa, sve ostale socijalne podele ostavljaju jasan trag na korišćenje ovih medija. Zbog jasnije slike, ispitanike smo podelili u dve osnovne grupe: one koji koriste (bez obzira koliko često) i one koji ne koriste kompjutere i internet servise. U tabelama 24 može se videti kako generacijski opada broj onih koji koriste kompjutere105. U najmlađoj generaciji imamo dvostruko više (u Srbiji) i trostruko više (u Makedoniji) onih koji koriste kompjutere u odnosu na one koji ih ne koriste, dok je u najstarijoj generaciji desetostruko (u Srbiji) i sedamnaestostruko (u Makedoniji) više onih koji ne koriste kompjutere. Tabela 24a Starosne grupe i korišćenje kompjutera (Srbija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste kompjuter) 18 – 30 31 – 45 46 – 65 65+ TOTAL

SRBIJA Ne koriste 30,0% 43,5% 71,8% 91,1% 52,8%

Koriste 70,0% 56,5% 28,2% 8,9% 47,2%

% 42,8% 77,0% 254,6% 1023,6% 111,9%

Tabela 24B Starosne grupe i korišćenje kompjutera (Makedonija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste kompjuter) 18 – 30 31 – 45 46 – 65 65+ TOTAL

MAKEDONIJA Ne koriste 23,7% 42,3% 76,4% 94,6% 49,4%

Koriste 76,3% 57,7% 23,6% 5,4% 50,6%

% 31,1% 73,3% 323,7% 1751,8% 97,6%

Jednako snažni uticaji se mogu primetiti i između pripadnosti različitim obrazovnim grupama i korišćenja kompjutera/internet servisa106. U Srbiji u grupi čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola ima deset i po puta više onih koji ne koriste kompjutere, a u grupi sa visokim obrazovanjem dva puta više onih koji 105  Statistički izražena veza između generacijske pripadnosti i korišćenja kompjutera i internet servisa je u Srbiji za kompjutere (λ = 0,334, Eta = 0,431), a za internet (λ = 0,229, Eta = 0,410), a u Makedoniji za kompjutere (λ = 0,429, Eta = 0,501) a za internet servise (λ = 0,316, Eta = 0,484) 106  Veza između nivoa obrazovanja i korišćenja kompjutera i internet servisa u Srbiji je λ = 0,213, Eta = 0,367 (za korišćenje kompjutera), odnosno λ = 0,164, Eta = 0,355 (za internet servise), dok je u Makedoniji za korišćenje kompjutera (λ = 0,310, Eta = 0,468), a za internet servise (λ = 0,210, Eta = 0,421).

82

Kulturne potrebe i navike koriste kompjutere od onih koji ih ne koriste. Slične, samo još drastičnije odnose imamo u Makedoniji (vidi tabelu 25B). Tabela 25A Grupe po obrazovanju i korišćenje kompjutera (Srbija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste kompjuter) Škola Osnovna Srednja Viša TOTAL

SRBIJA Ne koriste 91,3% 54,3% 33,3% 52,8%

Koriste 8,7% 45,7% 66,7% 47,2%

% 1049,4% 118,8% 49,9% 111,9%

Tabela 25B Grupe po obrazovanju i korišćenje kompjutera (Makedonija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste kompjuter) Škola Osnovna Srednja Viša TOTAL

MAKEDONIJA Ne koriste 93,7% 51,2% 22,9% 49,6%

Koriste 6,3% 48,8% 77,1% 50,4%

% 1487,3% 104,9% 29,7% 98,4%

Imajuću u vidu ulogu koju kompjuteri danas imaju u velikom broju nemanulenih zanimanja očekivano je da zanimanja koja ispitanici obavljaju još snažnije utiču na korišćenje/nekorišćenje kompjutera i internet servisa107 (vidi tabele 26). Blizak svakodnevnom iskustvu je i nalaz da mesto boravka ima uticaja na korišćenje kompjutera/interneta. Oni se najčešće koriste u glavnim gradovima (Skoplju i Beogradu), a potom nivo njihove upotrebe polako opada kako se mesto boravka smanjuje. Tabela 26A grupe po zanimanju i korišćenje interneta (Srbija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste internet) zanimanje Polj/rad. Srednji St/ruk/vlas TOTAL

SRBIJA Ne koriste 74,5% 48,3% 32,6% 57,2%

Koriste 25,5% 51,7% 67,4% 42,8%

% 292,2% 93,4% 48,4% 133,6%

107  Statističke analize su pokazale da je veza između pripadnosti određenoj grupi zanimanja i korišćenja kompjutera/internet servisa izuzetno jaka. U Srbiji je, npr. za korišćenje kompjutera ta veza izražena kroz statistike koji su rezultat metoda statističke redukcije greške (λ = 0,289), a za korišćenje interneta (λ = 0,190), dok je u Makedoniji ta veza pripadnosti određenim grupama zanimanja i korišćenja kompjutera (λ = 0,362), a za upotrebu internet servisa (λ = 0,248).

83

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 26B grupe po zanimanju i korišćenje interneta (M akedonija) (procenat onih koji ne koriste, u odnosu na one koji koriste internet) zanimanje Polj/rad. Srednji St/ruk/vlas TOTAL

MAKEDONIJA Ne koriste 75,0% 58,0% 29,5% 58,1%

Koriste 25,0% 42,0% 70,5% 41,9%

% 300,0% 138,1% 41,8% 138,6%

Ako se od najsavremenjih medija vratimo prvom masovnom mediju uopšte – štampi - moći ćemo, takođe, da uočimo zanimljive trendove. I u Srbiji i u Makedoniji dosta veliki broj ispitanika navodi da čita dnevnu štampu (u oba slučaja preko 80%), a značajan broj – u Srbiji tačno polovina, a u Makedoniji i nešto više od polovine ispitanika iz uzorka (u populaciji) - da redovno čita dnevnu štampu. Tabela 27 Da li i koliko često čitaju dnevne novine (Srbija i Makedonija) Čitaju dnevnu štampu 5 do 7 dana nedeljno 3 do 4 dana nedeljno 1 do 2 dana nedeljno ređe od jednom nedeljno ne čitaju novine TOTAL

SRBIJA 418 (30,8%) 260 (19,2%) 261 (19,2%) 148 (10,9%) 269 (19.8%) 1356 (100%)

MAKEDONIJA 311 (35,1%) 186 (21,0%) 156 (17,6%) 83 (9,4%) 150 (16,9%) 886 (100%)

Iako je broj onih koji ne čitaju časopise/magazine nešto veći nego u slučaju dnevne štampe (u Srbiji 36,4%, a u Makedoniji 33,8%) ipak je i procenat onih koji bar jednom mesečno čitaju časopise (u obe zemlje) dosta veliki, posebno kad se uporedi sa podacima o čitanju knjiga (o kojima ćemo govoriti nešto kasnije). Tabela 28 Da li i koliko često čitaju časopise (Srbija i Makedonija) Čitaju časopise 1 nedeljno ili češće 1 do 3 puta mesečno ređe od jednom mesečno ne čitaju časopise TOTAL

SRBIJA 314 (23,7%) 355 (26,8%) 173 (13,1%) 481 (36,4%) 1323 (100%)

MAKEDONIJA 282 (32,2%) 183 (20,9%) 114 (13,0) 296 (33,8%) 875 (100%)

Ono što je posebno zanimljivo jeste da, kada uzmemo u obzir čitanje dnevne štampe, postoje vrlo male razlike među rodnim, starosnim, obrazovnim, profe-

84

Kulturne potrebe i navike sionalnim i teritorijalnim grupama108, dok je, nasuprot tome, čitalačka publika časopisa/magazina izrazito društveno podeljena. Iz tabela 29 može se videti da u Makedoniji i Srbiji redovne i povremene čitaoce časopisa/magazina uglavnom čine žene109. Među starosnim grupama čitalačku publiku čine dve mlađe generacijske grupe (od 18 do 45 godina), dok oni koji imaju preko 45 godina, a posebno preko 65 godina časopise ne čitaju110. Tabela 29A Pol i čitanje časopisa /magazina (srbija) SRBIJA Čitaju časopise Redovno Povremeno Ne čitaju TOTAL

Muškarci 83 (26,7%) 13,8% 207 (39,3%) 34,4% 311 (64,8%) 51,7% 601 (45,6%) 100 %

Žene 228 (73,3%) 31,8% 320 (60,7%) 44,6% 169 (35,2%) 23,6% 717 (54,4%) 100%

TOTAL 311 (100%) 23,6% 527 (100%) 40,0% 480 (100%) 36,4% 1318 (100%) 100%

Tabela 29B Pol i čitanje časopisa /magazina (Makedonija) Čitaju časopise Redovno Povremeno Ne čitaju TOTAL

MAKEDONIJA Muškarci Žene 106 (37,7%) 175 (62,3%) 23,1%% 42,4% 159 (53,9%) 136 (46,1%) 34,7% 32,9% 193 (65,4%) 102 (34,6%) 42,1% 24,7% 450 (52,6%) 413 (47,4%) 100% 100%

TOTAL 281 (100%) 32,3% 295 (100%) 33,9% 295 (100%) 33,9% 871 (100%) 100%

Čitalačka publika časopisa/magazina je takođe snažno podeljena na osnovu kriterijuma obrazovanja i pripadnosti određenim grupama zanimanja. Iz tabela 30 i 31 vidi se da ispitanici čiji je najviši nivo obrazovanja osnovna škola i ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika retko čitaju časopise (iako relativno često čitaju 108  U publici koja redovno čita dnevnu štampu (u obe zemlje) ima više muškaraca nego žena, najviše ispitanika iz generacije stare između 31 i 45 godina, visokoobrazovanih stručnjaka/rukovodilaca/vlasnika i ispitanika iz glavnih gradova (Beograda i Skoplja). Oni koji ne čitaju dnevnu štampu pripadaju uglavnom generacijama starijim od 45 godina, bave se radničkim zanimanjima ili poljoprivredom i žive na selu. 109  U Srbiji statistički izraženo jačina veze između pripadnosti polu/rodu i čitanja časopisa iznosi λ = 0,131, a u Makedoniji λ = 0,127. 110  Između čitanja časopisa/magazina i pripadnosti određenoj starosnoj grupi statistički mereno jačina veze je u Srbiji λ = 0,132, a u Makedoniji λ = 0,185.

85

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije dnevnu štampu), a da čitalačku publiku časopisa čine oni sa završenim srednjim školama i višim nivooom obrazovanja i oni koji obavljaju službenička zanimanja i zanimanja stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika111. Takođe, tendencija da se dnevna štampa redovno čita uglavnom u Beogradu i Skoplju, a ne čita u selima, još je jača u slučaju magazina. Tabela 30 grupe po obrazovanju i čitanje časopisa Čitaju časopise redovno povremeno ne čitaju TOTAL

Osnovna škola (8-) 12 (3,8%) 6,9% 35 (6,6%) 20,0% 128 (26,6%) 73,1% 175 (13,2%) 100%

SRBIJA Srednja škola (12) 195 (62,1%) 25,8% 302 (57,2%) 40,0% 255 (53,6%) 34,2% 755 (57,1%) 100%

Više škola i više (14+) 107 (34,1%) 27,2% 191 (36,2%) 48,6% 95 (19,8%) 24,2% 393 (29,7%) 100%

Tabela 31 grupe po zanimanju i čitanje časopisa Čitaju časopise

Polj/radnici

redovno

71 (30,2%) 21,6% 94 (34,3%) 28,6% 164 (65,6%) 49,8% 329 (43,3%) 100%

povremeno ne čitaju TOTAL

(Srbija) TOTAL 314 (100%) 23,7% 528 (100%) 39,9% 481 (100%) 36,4% 1323 (100%) 100%

(Makedonija)

MAKEDONIJA Srednjoslojna Str/ruk/vlasnici TOTAL zanimanja 86 (36,6%) 78 (33,2%) 235 (100%) 36,0% 40,8% 31,0% 89 (32,5%) 91 (33,2%) 274 (100%) 37,2% 47,6%) 36,1% 64 (25,6%) 22 (8,8%) 250 (100%) 26,8% 11,5% 32,9% 239 (31,5%) 191 (25,2%) 759 (100%) 100% 100% 100%

Ukupno gledano, može se reći da medijske navike građana Srbije i Makedonije nose jasan polni/rodni i generacijski pečat. To se posebno može videti u izboru televizijskih i radijskih programa. Uticaj pola snažan je i u definisanju čitalačke publike časopisa/magazina (i nešto manje dnevne štampe), dok se generacijski uticaji posebno snažno osećaju u upotrebi kompjutera i internet servisa. Tradicionalne determinante kulturne potrošnje – obrazovni nivo i profesionalna pripadnost – nemaju veliki uticaj u oblikovanju medijskih navika u Makedoniji i Srbiji, izuzev u slučajevima u kojima korišćenje medija zahteva tehničku obučenost (kao u slučaju kompjutera) ili čitalačke navike (kao u slučaju časopisa/magazina). 111  Statistička jačina veze obrazovanja i pripadnosti čitalačkoj publici časopisa je u Srbiji λ = 0,117, a u Makedoniji λ = 0,177, dok je jačina veze pripadnosti grupama zanimanja i čitanja časopisa i u Srbiji i u Makedoniji λ = 0,144.

86

Kulturne potrebe i navike

Kulturna potrošnja u privatnoj sferi Aktivnosti kulturne potrošnje koje se odvijaju u domu ispitanika, daleko od očiju javnosti, često se smatraju pravim znacima kulture ličnosti, za razliku od oblika javne kulturne potrošnje (posete kulturnim događajima - pozorištima, koncertima, galerijama), čija je jedna od funkcija uvek i socijalna prezentacija. To posebno važi za čitanje knjiga i posedovanje kućnih biblioteka i slušanje muzike i posedovanje muzičke kolekcije (u formi magnetofonskih zapisa, audio kaseta, ploča ili, danas češće, kompakt diskova i MP3 zapisa). Želeći da uporedimo čitalačke navike i navike slušanja muzike u Makedoniji i Srbiji sa navikama građana Evropske Unije (starih i novih članova) preuzeli smo jedan broj pitanja iz upitnika korišćenih u istraživanju Eurostata iz 2002. i 2003. godine. Ispitanike smo pitali za veličinu njihovih kućnih biblioteka i broj pročitanih knjiga u poslednjih 12 meseci pre anketiranja i to a) za potrebe posla; b) iz obrazovnih razloga (zadati tekstovi); c) iz obrazovnih razloga (po vlastitom izboru) i d) knjiga koje su čitali za vlastito zadovoljstvo. Pitali smo ih takođe za učestalost slušanja muzike i za to koji su njihovi omiljeni muzički žanrovi. Pokazalo se da značajan broj ispitanika (86,5% u Srbiji i 82,9% u Makedoniji) ima bar po neku knjigu u kući, ali i da je većina tih biblioteka dosta skromna. U Srbiji 48,8% ispitanika, a u Makedoniji 49,7% ispitanika ima do 50 knjiga u svojoj biblioteci. Procenat onih koji u kući imaju biblioteku koja bi se mogla smatrati solidnom (preko 200 knjiga) u Srbiji je 16,3%, a u Makedoniji 12,5%. Tabela 32 Broj knjiga u kućnoj biblioteci (Srbija i Makedonija) Kućna biblioteka Nema knjiga u kući 1 – 25 knjiga 26 – 50 knjiga 51 – 200 knjiga 201 – 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL

SRBIJA 179 (13,5%) 340 (25,6%) 308 (23,2%) 286 (21,5%) 129 (9,7%) 88 (6,6%) 1330 (100%)

MAKEDONIJA 151 (17,1%) 203 (22,9%) 237 (26,8%) 183 (20,7%) 77 (8,7%) 34 (3,8%) 885 (100%)

Od socijalno-demografskih faktora, kao što se moglo i očekivati, presudan uticaj na sklonost ka kupovini knjiga i formiranju biblioteke ima obrazovanje ispitanika. U slučaju ostalih faktora oni ili nemaju snažniji uticaj; ili je teško razlučiti njihov nezavisni uticaj u odnosu na obrazovanje (kao u slučaju grupa zanimanja); ili

87

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije pak dobijeni rezultati pokazuju tendencije koje idu u suprotnim pravcima – kao u slučaju odnosa pola i veličine biblioteke (u Srbiji i Makedoniji)112. Što se uticaja obrazovanja tiče, u tabelama 33 možemo videti da nivo obrazovanja u obe zemlje snažno utiče na sklonost ka formiranju kućnih biblioteka. U Srbiji među ispitanicima čije je najviše obrazovanje osnovna škola, 36,7% nema knjiga u kući, a još 41,1% poseduje male kućne biblioteke sa do 25 knjiga (ukupno 77,8% svih sa osnovnim obrazovanjem). Samo jedan ispitanik ima biblioteku sa 200 do 400 knjiga i još jedan biblioteku od preko 400 knjiga. Kod ispitanika sa srednjom školom, najviše ih ima biblioteke sa do 50 knjiga (54,6%), dok među ispitanicima sa višim obrazovanjem preko 60% ima biblioteke u kojima ima više od 50 knjiga. Slična je situacija i u Makedoniji. Među ispitanicima sa osnovnom školom njih skoro polovina (46,8%) nema knjiga u domaćinstvu, a još nešto više od četvrtine (27,3%) ima do 25 knjiga u kući. U ovoj grupi samo dva ispitanika imaju biblioteku sa više od 200 knjiga, a niko nema biblioteku veću od 400 knjiga. I u Makedoniji ispitanici sa srednjom školom uglavnom imaju biblioteke malog obima (do 50 knjiga), dok oko 60% ispitanika sa višom školom (i višim obrazovanjem) ima biblioteke sa više od 50 knjiga. Tabela 33A Grupe po obrazovanju i veličina kućne biblioteke (Srbija) Broj knjiga Nema knjiga 1 – 25 knjiga 26 – 50 knjiga 51 – 200 knjiga 201 – 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL

Osnovna i niže (8-) 66 (36,9%) 36,7% 74 (21,8%) 41,1% 29 (9,4%) 16,1% 9 (3,1%) 5,0% 1 (0,8%) 0,6% 1 (1,1%) 0,6% 180 (13,5%) 100%

SRBIJA Srednja škola (12) 98 (54,7%) 13,1% 206 (60,6%) 27,5% 203 (65,9%) 27,1% 157 (54,9%) 21,0% 55 (42,6%) 7,4% 29 (33,0%) 3,9% 748 (56,2%) 100%

Viša škola i više (14+) 15 (8,4%) 3,7% 60 (17,6%) 14,9% 76 (24,7%) 18,9% 120 (42,0%) 29,9% 73 (56,6%) 18,2% 58 (65,9%) 14,4% 402 (30,2%) 100%

TOTAL 179 (100%) 13,5% 340 (100%) 25,6% 308 (100%) 23,2% 296 (100%) 21,5% 129 (100%) 9,7% 88 (100%) 6,6% 1330 (100%) 100%

112  U Srbiji su ispitanice mnogo češće imale velike biblioteke, dok je među ispitanicima bilo više onih koji su navodili da nemaju knjiga u kući, ali je u Makedoniji bio obrnut slučaj.

88

Kulturne potrebe i navike Tabela 33B Grupe po obrazovanju i veličina kućne biblioteke (Makedonija) Broj knjiga Nema knjiga 1 – 25 knjiga 26 – 50 knjiga 51 – 200 knjiga 201 – 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL

Osnovna i niže (8-) 65 (43,6%) 46,8% 38 (19,1%) 27,3% 25 (10,9%) 18,0% 9 (5,0%) 6,5% 2 (2,6%) 1,4% 0 (0,0%) 0,0% 139 (16,0%) 100%

MAKEDONIJA Srednja škola (12) 78 (52,3%) 16,6% 130 (65,3%) 27,6% 130 (56,5%) 27,6% 83 (45,1%) 17,6% 35 (46,1%) 7,4% 15 (45,5%) 3,2% 471 (54,3%) 100%

Viša škola i više (14+) 6 (4,0%) 2,3% 31 (15,6%) 12,0% 75 (32,6%) 29,1% 89 (49,2%) 34,5% 39 (51,3%) 15,1% 18 (54,5%) 7,0% 258 (29,7%) 100%

TOTAL 149 (100%) 17,2% 199 (100%) 22,9% 230 (100%) 26,5% 181 (100%) 20,9% 76 (100%) 8,8% 33 (100%) 3,8% 868 (100%) 100%

U odgovorima na pitanja o broju pročitanih knjiga u poslednjih 12 meseci pre anketiranja dobijeni su vrlo slični podaci kao u istraživanju iz 2002. godine, koje smo tada smatrali poražavajućim113. U odgovorima na ova pitanja pokazalo se da u Srbiji 80,2% ispitanika u godinu dana pre istraživanja nije pročitalo ni jednu knjigu za potrebe posla, a da je u Makedoniji taj procenat 72,9%. Takođe, skoro četiri petine ispitanika nije pročitalo za godinu dana ni jednu knjigu iz obrazovnih razloga (bilo da su u pitanju zadati tekstovi ili tekstovi po slobodnom izboru). Nešto bolji rezultati se pojavljuju u slučaju knjiga koje su čitane za vlastito zadovoljstvo, ali i tu gotovo polovina ispitanika (populacije) nije pročitala ni jednu jedinu knjigu u 12 meseci pre anketiranja (u Srbiji 45,6% ispitanika, a u Makedoniji 48,9% ispitanika). Tabela 34 Broj pročitanih knjiga za potrebe posla u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija i M akedonija) Broj pročitanih knjiga Nijedna 1 – 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga total

Srbija 995 (80,2%) 141 (11,4%) 48 (3,9%) 26 (2,1%) 31 (2,5%) 1241 (100%)

Makedonija 539 (72,9%) 118 (16,0%) 54 (7,3%) 16 (2,2%) 12 (1,6%) 739 (100%)

113  U međuvremenu smo imali prilike da vidimo (slične) rezultate velikog broja međunarodnih komparativnih istraživanja, a bilo je i vremena da emocionalni naboj malo splasne.

89

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 35 Broj pročitanih knjiga iz obrazovnih razloga (zadati tekstovi) u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija i M akedonija) Broj pročitanih knjiga Nijedna 1 – 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga total

Srbija 981 (79,5%) 90 (7,3%) 85 (6,9%) 42 (3,4%) 36 (2,9%) 1234 (100%)

Makedonija 534 (75,2%) 67 (9,4%) 56 (7,9%) 29 (4,1%) 24 (3,4%) 710 (100%)

Tabela 36 Broj pročitanih knjiga iz obrazovanih razloga (po slobodnom izboru) u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija i M akedonija) Broj pročitanih knjiga Nijedna 1 – 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga total

Srbija 969 (77,8%) 136 (10,9%) 88 (7,1%) 28 (2,2%) 24 (1,9%) 1245 (100%)

Makedonija 535 (77,9%) 91 (13,2%) 32 (4,7%) 19 (2,8%) 10 (1,5%) 687 (100%)

Tabela 37 Broj pročitanih knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija i M akedonija) Broj pročitanih knjiga Nijedna 1 – 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga total

Srbija 599 (45,6%) 355 (27,0%) 171 (13,0%) 94 (7,1%) 96 (7,3%) 1315 (100%)

Makedonija 370 (48,9%) 237 (31,3% 92 (12,2%) 31 (4,1%) 26 (3,4%) 756 (100%)

Jedan od nalaza koji se potvrdio u našem istraživanju tiče se sličnih obrazaca u kupovini, posedovanju i čitanju knjiga. I u pogledu čitanja knjiga obrazovni nivo presudno određuje kulturne navike. U Makedoniji i Srbiji veliki broj ispitanika sa osnovnim obrazovanjem tokom 12 meseci pre anketiranja nije pročitao ni jednu knjigu za vlastito zadovoljstvo (u Makedoniji 89,7%, a u Srbiji 84,7%). I među onima sa srednjom školom više od 80% ispitanika u Makedoniji (82,3%) i nešto manje od 80% u Srbiji (77,5%) nije pročitalo više od 3 knjige godišnje, dok tek nešto više od 30% ispitanika sa višim i visokim obrazovanjem u Makedoniji (32,5%) i nešto više od 40% ispitanika u Srbiji (47,6%) čita više od četiri knjige godišnje – a oko 6% u Makedoniji i oko 15% u Srbiji više od jedne knjige mesečno.

90

Kulturne potrebe i navike Tabela 38A Grupe po obrazovanju i broj pročitanih knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 meseci pred anketiranje (Srbija) Broj knjiga Nijedna 1 do 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga TOTAL

Osnovna i niže (8-) 155 (25,9%) 84,7% 19 (5,4%) 10,4% 5 (2,9%) 2,7% 4 (4,3%) 2,2% 0 (0,0%) 0,0% 183 (13,9%) 100%

SRBIJA Srednja škola (12) 351 (58,6%) 47,2% 225 (63,4%) 30,3% 88 (51,5%) 11,8% 41 (43,6%) 5,5% 38 (39,6%) 5,1% 743 (56,5%) 100%

Viša škola i više (14+) 93 (15,5%) 23,9% 111 (31,3%) 28,5% 78 (45,6%) 20,1% 49 (52,1%) 12,6% 58 (60,4%) 14,9% 389 100%

TOTAL 599 (100%) 45,6% 355 (100%) 27,0% 171 (100%) 13,0% 94 (100%) 7,1% 96 (100%) 7,3% 1315 (100%) 100%

Tabela 38B Grupe po obrazovanju i broj pročitanih knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 meseci pred anketiranje (M akedonija) Broj knjiga Nijedna 1 do 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Više od 12 knjiga TOTAL

Osnovna i niže (8-) 104 (28,7%) 89,7% 10 (4,3%) 8,6% 2 (2,2%) 1,7% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 116 (15,6%) 100%

MAKEDONIJA Srednja škola (12) 195 (53,7%) 49,1% 132 (56,4%) 33,2% 45 (48,9%) 11,3% 14 (46,7%) 3,5% 11 (44,0%) 2,8% 397 (53,4%) 100%

Viša škola i više (14+) 64 (17,6%) 27,7% 92 (39,3%) 39,8% 45 (48,9%) 19,5% 16 (53,3%) 6,9% 14 (56,0%) 6,1% 231 (31,0%) 100%

TOTAL 363 (100%) 48,8% 234 (100%) 31,5% 92 (100%) 12,4% 30 (100%) 4,0% 25 (100%) 3,4% 744 (100%) 100%

Za razliku od čitanja knjiga, slušanje muzike je jedna od aktivnosti kulturne participacije koja je najviše prisutna u svakodnevnim životima. Iako se o muzici često govori kao o “najaristokratskijoj” od svih umetnosti, jednako bi se, imajući u vidu različitost muzičkih žanrova, moglo govoriti kao o “najdemokratskijoj” od svih umetnosti.

91

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 39 Koliko često slušaju muziku (Srbija i Makedonija) Muziku slušaju Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Jednom nedeljno 1 do 3 puta mesečno Ređe od jednom mesečno Ne slušaju muziku total

Srbija 778 (59,8%) 334 (25,7%) 67 (5,1%) 25 (1,9%) 31 (2,4%) 66 (5,1%) 1301 (100%)

Makedonija 498 (58,5%) 203 (23,8%) 51 (6,0%) 32 (3,8%) 20 (2,3%) 48 (5,6%) 852 (100%)

Nema posebnih razlika u pogledu frekvencije slušanja muzike među posmatranim socio-demografskim grupama. Verovatno najznačajnija uočena razlika ogleda se u stalnom smanjivanju broja i procenta onih - od najmlađe ka najstarijoj generaciji - koji muziku slušaju svakodnevno. U starosnoj grupi od 18 do 30 godina ogromna većina (75,5% ove grupe u Makedoniji i 78% u Srbiji) muziku sluša svakodnevno, a samo mali broj njih uopšte ne sluša muziku (troje ispitanika u Makedoniji i dvoje u Srbiji). Nasuprot tome, u najstarijoj grupi procenat onih koji svakodnevno slušaju muziku je ispod polovine (41,5% u Makedoniji i 40,6% u Srbiji). Od ostalih razlika možemo pomenuti još i to da žene (u oba slučaja) nešto češće navode da muziku slušaju svaki dan, a da je među onima koji muziku ne slušaju procentualno nešto više muškaraca. Među obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama nema značajnijih razlika u pogledu učestalosti slušanja muzike. Ispitanike smo zamolili i da izraze svoj stav prema ponuđenih 15 muzičkih žanrova u rasponu od “najviše volim da slušam” do “smeta mi kad čujem”114. Iz dobijenih odgovora prezentovanih u tabelama 40, možemo videti da se, po popularnosti, muzički žanrovi mogu grupisati u tri celine. I u Srbiji i u Makedoniji žanrovi sa najširom popularnošću su starogradska muzika, zabavna muzika i izvorna narodna muzika. U Srbiji ih voli oko 60%, a u Makedoniji oko 70% ispitanika, a ne voli ih nešto više od 15% ispitanika u Srbiji i tek nešto više od 10% ispitanika u Makedoniji. Može se čak reći da su oni najpopularniji zahvaljujući tome što ne “vređaju” ničiji ukus, to jest prihvatljivi su svim polnim, starosnim, obrazovnim i profesionalnim grupama. Drugu grupu muzičkih žanrova čine rok/pop, novokomponovana i klasična muzika. Za razliku od prva tri žanra, ovi muzički žanrovi snažno dele ispitanike (građane) u Srbiji i Makedoniji na osnovu bitnih socijalnih dimenzija (starosti, obrazovanja, grupa zanimanja, mesta i regiona boravka). Pri tom su broj i procenat onih koji ih vole i onih koji ih ne vole uglavnom u ravnoteži. Treću grupu muzičkih žanrova čine opera/opereta na 114  Značenja brojčanih oznaka bila su 1 = najviše volim da slušam; 2 = volim da čujem; 3 = ne smeta mi kad čujem; 4 = ne volim da slušam; 5 = smeta mi kad čujem; 6 = ne znam šta je to. Za rezultate prikazane u tabelama 40 podatke smo rekodirali tako što su stavovi 1 i 2 rekodirani kao “vole da slušaju”, stav 3 kao neutralni stav, a stavovi 4 i 5 kao “ne vole da slušaju”.

92

Kulturne potrebe i navike jednoj strani115 i čitav niz muzičkih žanrova koji čine savremenu popularnu muziku (od dance/house, techno, hip-hopa, do hard rocka i heavy metala, punka i regea, uključujući tu i turbo-folk). Kod ovih muzičkih žanrova broj i procenat onih koji ih ne vole uvek je bar dvostruko veći od broja i procenta onih koji ih vole. Treba još primetiti da je za značajan broj savremenih globalnih popularnih muzičkih žanrova (poput dance/house, techno, hip-hopa) bilo između 10-15% odgovora “ne znam šta je to”, verovatno kod starijeg dela populacije (ispitanika). Tabela 40A Omiljeni muzički žanrovi (Srbija) Tip muzike Starogradska muzika Zabavna muzika Izvorna narodna muzika Rock/pop Novokomponovana Klasična muzika Dance/house Džez i bluz Turbo folk Rege Opera/opereta Techno Hard rock/Heavy metal Rap/hip-hop Punk

Vole 823 (64,0%) 798 (62,3%) 764 (59,4%) 604 (47,8%) 500 (39,0%) 374 (29,2%) 332 (29,7%) 349 (27,7%) 325 (25,9%) 232 (22,5 %) 205 (16,2%) 168 (15,4%) 135 (12,4%) 112 (10,4%) 108 (10,2%)

Neutral 267 (20,8%) 275 (21,5%) 289 (22,5%) 216 (17,1%) 280 (21,8%) 349 (27,2%) 217 (19,4%) 281 (22,3%) 257 (20,5%) 211 (20,5%) 300 (23,7%) 181 (16,5%) 160 (14,7%) 180 (16,7%) 131 (12,3%)

Ne vole 196 (15,2%) 208 (16,2%) 234 (18,2%) 443 (35,1%) 502 (39,2%) 560 (43,6%) 567 (50,8%) 632 (50,1%) 674 (53,7%) 598 (57,0%) 760 (60,1%) 745 (68,1%) 796 (73,0%) 787 (72,9%) 824 (77,5%)

Total 1286 (100%) 1281 (100%) 1287 (100%) 1263 (100%) 1282 (100%) 1283 (100%) 1116 (100%) 1262 (100%) 1256 (100%) 1030 (100%) 1265 (100%) 1094 (100%) 1091 (100%) 1079 (100%) 1063 (100%)

Tabela 40B Omiljeni muzički žanrovi (Makedonija) Tip muzike Starogradska muzika Zabavna muzika Izvorna narodna muzika Novokomponovana Rock/pop Klasična muzika Dance/house Džez i bluz Rege Techno Rap/hip-hop Punk Hard rock/Heavy metal Opera/opereta

Vole 568 (68,2%) 565 (68,2%) 560 (66,4%) 418 (51,3%) 313 (39,8%) 194 (23,9%) 191 (26,6%) 180 (22,8%) 162 (23,9%) 148 (20,3%) 127 (17,5%) 111 (15,7%) 111 (15,4%) 108 (13,5%)

Neutral 166 (20,0%) 169 (20,4%) 181 (21,5%) 208 (25,5%) 155 (19,7%) 253 (31,2%) 136 (19,0%) 187 (23,7%) 125 (18,4%) 119 (16,3%) 139 (19,1%) 112 (15,8%) 130 (18,1%) 202 (25,2%)

Ne vole 98 (11,8%) 95 (11,5%) 102 (12,1%) 189 (23,2%) 318 (40,5%) 364 (44,9%) 390 (54,44) 423 (53,5%) 392 (57,7%) 463 (63,4%) 461 (63,4%) 484 (68,5%) 479 (66,5%) 491 (61,3%)

Total 832 (100%) 829 (100%) 843 (100%) 815 (100%) 786 (100%) 811 (100%) 717 (100%) 790 (100%) 679 (100%) 730 (100%) 727 (100%) 707 (100%) 720 (100%) 801 (100%)

115  Koja je uglavnom ocenjena kao izveštačeniji i od običnog sveta udaljeniji, te utoliko nepopularniji muzički oblik od drugih formi klasične muzike, među kojima su neke kompozicije vremenom postale opšte prihvaćene. 93

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Ako u učestalosti slušanja muzike nije bilo razlika među socio-demografskim grupama, onda se u pogledu preferencija određenih muzičkih žanrova otvorilo mnoštvo razlika duž važnih društvenih dimenzija. Najmanje razlika naravno ima u pogledu najpopularnijih žanrova. Za starogradsku muziku gotovo da ih nema i može se reći da je vole ispitanici iz svih društvenih slojeva. Izvornu narodnu muziku takođe vole skoro svi socijalni slojevi, ali je najviše vole ispitanici sa osnovnom školom, koji se bave poljoprivredom, žive na selu i u regionima Šumadije i Pomoravlja, odnosno u istočnoj i zapadnoj Makedoniji. Zabavna muzika je takođe široko popularna, s tim što njenu publiku posebno čine ispitanici iz gradova, koji se bave srednjoslojnim zanimanjima (posebno službenici i niži rukovodioci), ispitanici sa višim obrazovanjem, a među njenom publikom je – i u Makedoniji i u Srbiji – nešto više žena no muškaraca. Starosna dimenzija je ta u odnosu na koju se ispitanici koji vole/ne vole starogradsku i izvornu narodnu muziku najviše razlikuju. U generacijskoj grupi od 46 do 65 godina u Srbiji npr. 80,6% pripadnika voli izvornu narodnu muziku, kao i 86,4% ispitanika iz generacije od preko 65 godina (vidi tabelu 41). U Makedoniji izvornu narodnu muziku voli 86,5% ispitanika starih između 46 i 65 godina, kao i 85,1% pripadnika najstarije generacije. Na drugoj strani, među pripadnicima najmlađe generacije u Srbiji izvornu narodnu muziku voli 29,7% ispitanika, a u Makedoniji 44%. Slični odnosi važe i za starogradsku muziku. Tabela 41 Starost ispitanika i slušanje izvorne narodne muzike Starost/Stav 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina TOTAL

Vole 113 (29,7%) 14,8% 229 (58,3%) 30% 307 (80,6%) 40,2% 114 (86,4%) 14,9% 736 (59,3%) 100%

SRBIJA Neutral 135 (35,5%) 46,7% 93 (23,7%) 32,2% 51 (13,4%) 18,6% 10 (7,6%) 3,5% 289 (22,5%) 100%

Ne vole 132 (34,7%) 56,4% 71 (18,1%) 30,3% 23 (6,0%) 9,8% 8 (6,1%) 3,4% 234 (18,2%) 100%

TOTAL 380 (100%) 29,5% 393 (100%) 30,6% 381 (100%) 29,6% 132 (100%) 10,3% 1286 (100%) 100%

Snažne generacijske razlike javljaju se i među publikom rok/pop muzike116. Generacija do 45 godina i u Makedoniji i u Srbiji voli rokenrol muziku, dok među starijima jedva da ima onih koji vole da je slušaju – u Makedoniji, u generaciji ispitanika starih između 46 i 65 godina samo 7,7%, a u najstarijoj generaciji bukvalno niko (vidi tabelu 42). U Srbiji generacijska podela podseća na lik u ogledalu: među 116  U Makedoniji statistički mereno jačina veze između generacijske pripadnosti i sklonosti ka rokenrol muzici je λ = 0,316, a u Srbiji λ = 0,284.

94

Kulturne potrebe i navike pripadnicima najmlađe generacije 72% ispitanika voli da sluša rokenrol muziku, dok u najstarijoj generaciji 71,5% ne voli da je sluša. Među ispitanicima starim od 31 do 45 godina 56,5% voli, a u generaciji od 46 do 65 godina 56,4% ne voli da sluša rokenrol. Tabela 42 starost ispitanika i slušanje rok /pop muzike (λ = 0,316) Starost/Stav 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina TOTAL

Vole 170 (60,7%) 54,3% 119 (46,5%) 38,0% 24 (11,2%) 7,7% 0 (0,0%) 0,0% 313 (39,9%) 100%

MAKEDONIJA Neutral Ne vole 63 (22,5%) 47 (16,8%) 40,6% 14,8% 43 (16,8%) 94 (36,7%) 27,7% 29,7% 46 (21,4%) 145 (67,4%) 29,7% 45,7% 3 (8,8%) 31 (91,2%) 1,9% 9,8% 155 (19,7%) 317 (40,4%) 100% 100%

TOTAL 280 (100%) 35,7% 256 (100%) 32,6% 215 (100%) 27,4% 34 (100%) 4,3% 785 (100%) 100%

Rokenrol publika je podeljena i po obrazovnom kriterijumu117 (Vidi tabelu 43). Među ispitanicima u Makedoniji čiji je najviši nivo obrazovanja osnovna škola 80,4% ne voli rok/pop muziku, a 8,7% voli. Među ispitanicima sa visokim obrazovanjem pak tačno polovina voli rokenrol, a ne voli nešto manje od 30% ispitanika. Podaci prikupljeni u Srbiji su ovome vrlo slični. Tabela 43 Obrazovanje ispitanika i slušanje rok /pop muzike (Makedonija λ = 0,135) Stav/Škola Vole Neutral Ne vole TOTAL

Osnovna škola (8-) 8 (2,6%) 8,7% 10 (6,6%) 10,9% 74 (23,7%) 80,4% 92 (11,9%) 100%

MAKEDONIJA Srednja škola Više škola i (12) više (14+) 179 (58,1%) 121 (39,3%) 40,9% 50,0% 32 (60,5%) 50 (32,9%) 21,0% 20,7% 167 (53,5%) 71 (22,8%) 38,1% 29,3% 438 (56,7%) 242 (31,3%) 100% 100%

TOTAL 308 (100%) 39,9% 152 (100%) 19,7% 312 (100%) 40,4% 772 (100%) 100%

Duž obrazovne dimenzije se jasno razdvajaju i ispitanici koji vole/ne vole novokomponovanu narodnu muziku na jednoj, odnosno klasičnu muziku na drugoj 117  U Srbiji je statistički izražena jačina veze između obrazovanja ispitanika i naklonosti ka rokenrol muzici λ = 0,127, a u Makedoniji je λ = 0,135.

95

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije strani. (Vidi tabele 44 i 45). U Srbiji skoro 70% ispitanika sa osnovnom školom voli novokomponovanu narodnu muziku, a skoro 60% ispitanika sa visokim obrazovanjem je ne voli. Na drugoj strani, skoro 80% ispitanika sa osnovnom školom ne voli klasičnu muziku, a za tačno polovinu ispitanika sa visokim obrazovanjem (50,4%) ona je ili omiljeni muzički žanr ili muzika koju vole. Slične, iako donekle blaže tendencije imamo i u Makedoniji. Tabela 44 Obrazovanje ispitanika i slušanje novokomponovane narodne muzike (λ = 0,187) Stav/Škola Vole Neutral Ne vole TOTAL

Osnovna škola (8-) 120 (24,0%) 67,4% 33 (11,8%) 18,5% 25 (5,0%) 14,0% 178 (13,9%) 100%

SRBIJA Srednja škola (12) 304 (60,8%) 41,7% 172 (61,4%) 23,6% 253 (50,4%) 34,7% 729 (56,9%) 100%

Više škola i više (14+) 76 (15,2%) 20,3% 75 (26,8%) 20,0% 224 (44,6%) 59,7% 375 (29,3%) 100%

TOTAL 500 (100%) 39,0% 220 (100%) 21,8% 502 (100%) 39,2% 1282 (100%) 100%

Tabela 45 Obrazovanje ispitanika i slušanje klasične muzike (λ = 0,160) Stav/Škola Vole Neutral Ne vole TOTAL

Osnovna škola (8-) 18 (4,8%) 10,5% 19 (5,4%) 11,1% 134 (23,9%) 78,4% 171 (13,3%) 100%

SRBIJA Srednja škola (12) 164 (43,9%) 22,4% 217 (62,2%) 29,7% 350 (62,5%) 47,9% 731 (57,0%) 100%

Više škola i više (14+) 192 (51,3%) 50,4% 113 (32,4%) 29,7% 76 (13,6%) 19,9% 381 (29,7%) 100%

TOTAL 374 (100%) 29,2% 349 (100%) 27,2% 560 (100%) 43,6% 1283 (100%) 100%

Pripadnost određenim profesionalnim grupama pokazala se takođe kao jako dobar prediktor muzičkih preferencija ispitanika118. Na primer, u Srbiji poljoprivrednici/radnici čine najveći deo publike novokomponovane narodne muzike (65,3%), a ispitanici iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika predstavljaju 118  Posebno u Srbiji, gde je statistički mereno jačina veze između pripadnosti određenim grupama zanimanja i slušanja novokomponovane narodne muzike λ = 0,233, odnosno klasične muzike λ = 0,142, a između aktuelnog obavljanja određenih poslova (radnog mesta) i slušanja novokomponovane narodne muzike λ = 0,203, odnosno klasične muzike λ = 0, 115. U Makedoniji imamo prisutne iste trendove, samo je veza između pripadnosti grupama zanimanja odnosno aktuelnog obavljanja tipa poslova (radnog mesta) nešto slabija.

96

Kulturne potrebe i navike samo 6,3% ove publike (vidi tabelu 46). U Makedoniji poljoprivrednici/radnici čine gotovo polovinu publike novokomponovane narodne muzike (47,7%), a oni koji pripadaju zanimanjima stručnjaka/rukovodilaca/vlasnika nešto manje od dvadeset posto (19,8%) Tabela 46 Zanimanje ispitanika i slušanje novokomponovane narodne muzike (Srbija) Stav/Zanimanje Vole Neutral Ne vole TOTAL

Polj/radnici 309 (65,3%) 53,9% 126 (48,3%) 22,0% 138 (28,9%) 24,1% 573 (47,3%) 100%

SRBIJA Srednjoslojna 134 (28,3%) 33,2% 95 (36,4%) 23,5% 175 (36,6%) 43,3% 404 (33,3%) 100%

Str/ruk/vlasnici 30 (6,3%) 12,8% 40 (15,3%) 17,0% 165 (34,5%) 70,2% 235 (19,4%) 100%

TOTAL 437 (100%) 39,0% 261 (100%) 21,5% 478 (100%) 39,4% 1212 (100%) 100%

Isto tako, u Srbiji npr. klasičnu muziku voli 15,8% anketiranih poljoprivrednika i radnika i 55,5% ispitanika iz redova stručnjaka/rukovodilaca/vlasnika. U Makedoniji među poljoprivrednicima/radnicima 21,3% voli klasičnu muziku, a 51,3% ne voli; dok među stručnjacima, rukovodiocima i vlasnicima klasičnu muziku voli 41% ispitnika. (vidi tabelu 47). Tabela 47 Zanimanje ispitanika i slušanje klasične muzike (Makedonija) Stav/Zanimanje Vole Neutral Ne vole TOTAL

Polj/radnici 63 (35,8%) 21,2% 73 (34,6%) 24,6% 161 (51,3%) 54,2% 297 (42,4%) 100%

MAKEDONIJA Srednjoslojna Str/ruk/vlasnici 38 (21,6%) 75 (42,6%) 17,2% 41,0% 82 (38,9%) 56 (26,5%) 37,1% 30,6% 101 (32,2%) 52 (16,6%) 45,7% 28,4% 221 (31,5%) 183 (26,1%) 100% 100%

TOTAL 176 (100%) 25,1% 211 (100%) 30,1% 314 (100%) 44,8% 701 (100%) 100%

Novokomponovanu narodnu muziku u Srbiji najviše vole poljoprivrednici, radnici, mali privrednici i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni), a najmanje stručnjaci, službenici i učenici/studenti. U Makedoniji, osim poljoprivrednika i radnika, novokomponovanu narodnu muziku još vole i rukovodioci/vlasnici i niži rukovodioci.

97

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 48 R adno mesto ispitanika i slušanje novokomponovane narodne muzike (Srbija λ = 0,209) R.Mesto/Stav Poljo­ privrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/ studenti Izdržavana lica TOTAL

Vole 28 (73,7%) 6,8% 120 (50,2%) 29,3% 37 (27,8%) 9,0% 33 (42,3%) 8,1% 30 (46,2%) 7,3% 9 (8,7%) 2,2% 5 (26,3%) 1,2% 19 (21,8%) 4,6% 128 (48,7%) 31,3% 409 (39,9%) 100%

SRBIJA Neutral 4 (10,5%) 1,8% 54 (22,6%) 24,2% 32 (24,1%) 14,3% 20 (25,6%) 9,0% 11 (16,9%) 4,9% 14 (13,6%) 6,3% 6 (31,6%) 2,7% 21 (24,1%) 9,4% 61 (23,2%) 27,4% 223 (21,8%) 100%

Ne vole 6 (15,8%) 1,5% 65 (27,2%) 16,5% 64 (48,1%) 16,3% 25 (32,1%) 6,4% 24 (36,9%) 6,1% 80 (77,7%) 20,4% 8 (42,1%) 2,0% 47 (54,0%) 12,0% 74 (28,1%) 18,8% 393 (38,3%) 100%

TOTAL 38 (100%) 3,7% 239 (100%) 23,3% 133 (100%) 13,0% 78 (100%) 7,6% 65 (100%) 6,3% 103 (100%) 10,0% 19 (100%) 1,9% 87 (100%) 8,5% 263 (100%) 25,7% 1025 (100%) 100%

Tabela 49 R adno mesto ispitanika i slušanje klasične muzike (Srbija λ = 0,115) R.Mesto/Stav Poljo­ privrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/ studenti Izdržavana lica TOTAL

Vole 2 (5,6%) 0,7% 35 (14,5%) 12,3% 47 (35,1%) 16,5% 25 (32,5%) 8,8% 16 (25,8%) 5,6% 64 (60,4%) 22,5% 9 (47,4%) 3,2% 29 (33,0%) 10,2% 57 (21,7%) 20,1% 284 (27,7%) 100%

SRBIJA Neutral 3 (8,3%) 1,0% 74 (30,7%) 24,2% 43 (32,1%) 14,1% 23 (29,9%) 7,5% 20 (32,3%) 6,5% 34 (32,1%) 11,1% 3 (15,8%) 1,0% 33 (37,5%) 10,8% 73 (27,8%) 23,9% 306 (29,8%) 100%

98

Ne vole 31 (86,1%) 7,1% 132 (54,8%) 30,3% 44 (32,8%) 10,1% 29 (37,7%) 6,7% 26 (41,9%) 6,0% 8 (7,5%) 1,8% 7 (36,8%) 1,6% 26 (29,5%) 6,0% 133 (50,6%) 30,5% 436 (42,5%) 100%

TOTAL 36 (100%) 3,5% 241 (100%) 23,5% 134 (100%) 13,1% 77 (100%) 7,5% 62 (100%) 6,0% 106 (100%) 10,3% 19 (100%) 1,9% 88 (100%) 8,6% 263 (100%) 25,6% 1029 (100%) 100%

Kulturne potrebe i navike Što se klasične muzike tiče, u Makedoniji je vole stručnjaci i rukovodioci/vlasnici, a izrazito je, procentualno izraženo, ne vole poljoprivrednici. U Srbiji, pak, osim stručnjaka i rukovodilaca/vlasnika klasičnu muziku natprosečno vole i službenici, a ne vole poljoprivrednici, radnici i izdržavana lica (vidi tabelu 49). Pokazalo se takođe da socijalna dimenzija urbano – ruralno ima snažan uticaj na muzičke preferencije ispitanika. Lokalne muzičke forme, poput izvorne narodne muzike, novokomponovane narodne muzike i starogradske muzike popularnije su u ruralnim sredinama, dok su globalne muzičke forme - računajući tu i žanrove tipične za elitni ukus (klasična muzika, opera/opereta) i globalne popularne žanrove (džez i bluz, pop/rock, zabavna muzika i niz savremenih rokenrol i elektro žanrova) - popularnije u urbanim sredinama. U tabeli 50 možemo videti da popularnost novokomponovane narodne muzike postepeno raste od Beograda prema selima u Srbiji. U Makedoniji, osim u selima, novokomponovana narodna muzika se nešto više sluša u gradovima sa preko 100.000 stanovnika. Obrnuti odnos imamo za klasičnu muziku, koja se najviše sluša u Beogradu (57,7% ispitanika), a najmanje u selima (16,3% ispitanika), s tim što se u Srbiji klasična muzika nešto više sluša u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika no u većim gradovima. U Makedoniji se upravo u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika klasična muzika sluša najviše (29,7% ispitanika), a najmanje na selu (10,7% ispitanika) – što predstavlja izvesno odstupanje od “pravila”. Tabela 50 Mesto boravka ispitanika i slušanje novokomponovane narodne muzike (Srbija λ = 0,175) M.boravka/Stav Beograd Gradovi sa više od 100.000 st. Gradovi sa manje od 100.000 st. Sela u Srbiji TOTAL

Vole 35 (15,9%) 7,0% 54 (30,5%) 10,8% 180 (37,9%) 36,1% 230 (56,2%) 46,1% 499 (39,0) 100%

SRBIJA Neutral 49 (22,3%) 17,5% 49 (27,7%) 17,5% 97 (20,4%) 34,6% 85 (20,8%) 30,4% 280 (21,9%) 100%

Ne vole 136 (61,8%) 27,1% 74 (41,8%) 14,7% 198 (41,7%) 39,4% 94 (23,0%) 18,7% 502 (39,2%) 100%

TOTAL 220 (100%) 17,2% 177 (100%) 13,8% 475 (100%) 37,1% 409 (100%) 31,9% 1281 (100%) 100%

Osim razlika u pogledu veličine mesta boravka ispitanika i njihovih muzičkih preferencija, analize su pokazale i uticaj regionalnih razlika. U Srbiji novomponovana narodna muzika se procentualno najviše sluša u Šumadiji i Pomoravlju i južnoj i istočnoj Srbiji, gde se najmanje sluša klasična muzika (vidi tabelu 51). U Makedoniji se novokomponovana narodna muzika procentualno najviše sluša u

99

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije istočnoj i zapadnoj Makedoniji, dok se u južnoj Makedoniji najviše sluša klasična muzika. Klasična muzika se najmanje sluša u zapadnoj Makedoniji i Skoplju. Tabela 51 R egioni u Srbiji i slušanje klasične muzike (λ = 0,111) SRBIJA M.boravka/Stav Beograd i okolna mesta Vojvodina Šumadija i Pomoravlje Sandžak Južna i istočna Srbija TOTAL

Vole

Neutral

Ne vole

TOTAL

176 (46,7%) 47,1% 83 (26,9%) 22,2% 54 (17,3%) 14,4% 16 (47,1%) 4,3% 45 (18,0%) 12,0% 374 (29,2%) 100%

95 (25,5%) 27,3% 83 (26,9%) 23,9% 89 (28,4%) 25,6% 12 (35,3%) 3,4% 69 (27,6%) 19,8% 348 (27,1%) 100%

106 (28,1%) 18,9% 142 (46,1%) 25,4% 170 (54,3%) 30,4% 6 (17,6%) 1,1% 136 (54,4%) 24,3% 560 (43,7%) 100%

377 (100%) 29,4% 308 (100%) 24,0% 313 (100%) 24,4% 34 (100%) 2,7% 250 (100%) 19,5% 1282 (100%) 100%

Građani Srbije i Makedonije malo čitaju knjige, ali često slušaju muziku. Na učestalost čitanja knjiga jasan uticaj ima obrazovanje ispitanika, dok u slučaju muzike nema nikakvih razlika u pogledu frekvencije slušanja. Međutim, pri izboru omiljenih muzičkih žanrova preferencije se jasno strukturišu duž osnovnih socijalnih dimenzija: obrazovanja i zanimanja/radnog mesta za sve muzičke žanrove i starosne dimenzije duž koje se, na jednoj strani, grupišu preferencije ispitanika za izvornu narodnu muziku i starogradsku muziku, a na drugoj strani preferencije za različite tipove savremene popularne muzike (pop/rock, dance/house, techno, hip-hop, hard rock/heavy metal, rege, uključujući tu i turbo-folk muziku). Takođe, teritorijalne podele među urbanim i ruralnim okruženjima, koje u do sada prikazanim nisu imale većeg uticaja, u oblikovanju preferencija za muzičke žanrove dobijaju značajno mesto. O svemu ovome, naravno, detaljnije u poglavlju o ukusima i diskursima.

Kulturna potrošnja u javnoj sferi Kada se vrše ispitivanja kulturne potrošnje istraživanje se obično fokusira na posete kulturnim događajima (pozorišnim predstavama, koncertima, izložbama), pa je ovaj aspekt kulturne potrošnje postao gotovo sinonim za kulturnu participaciju u celini. Želeći da budemo u prilici da uporedimo kulturnu potrošnju građana Srbije i Makedonije sa kulturnom potrošnjom građana okolnih zemalja (novih članica

100

Kulturne potrebe i navike EU) i za ovaj aspekt kulturne potrošnje preuzeli smo jedan broj pitanja iz upitnika Eurostata iz 2002. i 2003. godine. Ispitanike smo pitali koliko su puta prisustvovali kulturnim događajima u periodu od 12 meseci pre anketiranja. Pitanja su se odnosila na posete pozorišnim, bioskopskim, baletskim predstavama, koncertima i izložbama u galerijama/muzejima; kao i posete kulturno-istorijskim spomenicima, arheološkim nalazištima, muzejima u inostranstvu, te posete sportskim događajima i odlascima u biblioteku119. U tabelama 51 i 52 možemo videti da građani Srbije i Makedonije ne posećuju baš često kulturne događaje. Oko 70% ispitanika iz Makedonije i Srbije nije ni jednom u godinu dana pre anketiranja bilo u pozorištu ili u muzeju, oko 60% nije bilo ni na jednom koncertu, a oko polovine nije ni jednom bilo u bioskopu120. Da se ne radi samo o odsustvu iz kulturnog javnog života, nego da se prvenstveno radi o odsustvu iz javnog života u celini, naznaka nam može biti i to što skoro 60% ispitanika nije u ovom periodu bilo ni na sportskim događajima. Osim ove grupe koja praktično ne učestvuje u javnom kulturnom životu, moguće je među ispitanicima (građanima Makedonije i Srbije) uočiti još dve grupe: onu koja povremeno (1 - 3 puta godišnje) odlazi u kulturne institucije i posećuje kulturne programe i grupu onih koji se mogu smatrati redovnom publikom. Grupu povremenih posetilaca čini između 20 i 30% ispitanika (u slučaju gotovo svih kulturnih događaja/kulturnih institucija), tako da grupu redovnih posetilaca uglavnom čini negde oko 10% ispitanika (građana Srbije i Makedonije). Među njima, između 1 i 3% ispitanika (populacije) participira u javnom kulturnom životu bar jednom mesečno, odnosno više od 12 puta godišnje. U razmišljanjima o kulturnoj politici u Srbiji i Makedoniji i u njenom formulisanju trebalo bi svakako imati ove podatke na umu. Kao što bi trebalo imati na umu da oni nisu jednoznačni. Oni pokazuju i da ogroman deo populacije ne učestvuje/ne želi da učestvuje u ovako koncipiranom javnom kulturnom životu, da su za veliki deo populacije ovi kulturni programi nedostupni (konceptualno, finansijski i teritorijalno) i da postoji potreba za dobrim poslovnim marketinškim pristupom i za osmišljenim programima socio-kulturne animacije.

119  Ispitanicima su u pitanjima bili ponuđeni odgovori o učestalosti njihovih poseta kulturnim događajima/institucijama u poslednjih 12 meseci pre anketiranja sa pet opcija: a) nijednom; b) 1 do 3 puta; c) 4 – 6 puta; d) 6 do 12 puta; i e) više od 12 puta. 120  Iako smo u upitniku, zbog poređenja, zadržali pitanja o posetama baletskim predstavama, arheološkim nalazištima i muzejima u inostranstvu, nismo se ni nadali da će učestalost posete njima biti veća no što se pokazalo, to jest da više od 90% građana njih ne posećuje.

101

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 51A Koliko su puta prisustvovali kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija) Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Više od 12 puta TOTAL

Pozorište 937 (70,1%) 270 (20,2%) 78 (5,8%) 34 (2,5%) 18 (1,3%) 1337 (100%)

SRBIJA Koncerti 836 (62,2%) 338 (25,2%) 97 (7,2%) 44 (3,3%) 28 (2,1%) 1343 (100%)

Bioskop 706 (52,5%) 405 (30,1%) 123 (9,1%) 61 (4,5%) 51 (3,8%) 1346 (100%)

Galerije/muzeji 997 (74,3%) 232 (17,3%) 74 (5,4%) 20 (1,5%) 18 (1,3%) 1341 (100%)

Balet 1277 (95,4%) 55 (4,1%) 4 (0,3%) 0 (0,0%) 2 (0,1%) 1338 (100%)

Tabela 51B Koliko su puta prisustvovali kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (M akedonija) Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Više od 12 puta TOTAL

Pozorište 583 (67,4%) 166 (19,2%) 68 (7,9%) 32 (3,7%) 16 (1,8%) 865 (100%)

Bioskop 465 (53,5%) 251 (28,9%) 86 (9,9%) 41 (4,7%) 26 (3,0%) 869 (100%)

MAKEDONIJA Koncerti Galerije/muzeji 476 (54,6%) 605 (70,0%) 289 (33,1%) 194 (22,5%) 71 (8,1%) 47 (5,4%) 20 (2,3%) 9 (1,0%) 16 (1,8%) 9 (1,0%) 872 (100%) 864 (100%)

Balet 812 (94.0%) 38 (4.4%) 9 (1,0%) 2 (0,2%) 3 (0,3%) 864 (100%)

Tabela 52A Koliko su puta posetili u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija) Biblioteku Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Više od 12 puta TOTAL

908 (67,7%) 211 (15,7%) 90 (6,7%) 50 (3,7%) 83 (6,2%) 1342 (100%)

SRBIJA Arheološka nalazišta 1204 (90,0%) 111 (8,1%) 12 (0,9%) 4 (0,3%) 7 (0,5%) 1338 (100%)

Kulturne spomenike 997 (74,3%) 245 (18,3%) 48 (3,5%) 29 (2,1%) 22 (1,6%) 1341 (100%)

Muzeje u inostranstvu 1216 (90,7%) 93 (6,9%) 16 (1,2%) 7 (0,5%) 9 (0,7%) 1341 (100%)

Sportske događaje 796 (59,5%) 275 (20,6%) 115 (8,6%) 67 (5,0%) 85 (6,4%) 1338 (100%)

Tabela 52B Koliko su puta posetili u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Makedonija) Biblioteku Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Više od 12 puta TOTAL

577 (66,2%) 150 (17,2%) 51 (5,9%) 28 (3,2%) 65 (7,5%) 871 (100%)

SRBIJA Arheološka nalazišta 662 (72,9%) 190 (22,3%) 30 (3,5%) 4 (0,5%) 7 (0,8%) 853 (100%)

Kulturne spomenike 532 (61,4%) 228 (26,3%) 67 (7,7%) 27 (3,1%) 12 (1,4%) 866 (100%)

102

Muzeje u inostranstvu 741 (86,2%) 82 (9,5%) 28 (3,3%) 4 (0,5%) 5 (0,6%) 860 (100%)

Sportske događaje 485 (55,6%) 191 (21,9%) 84 (9,6%) 53 (6,1%) 59 (6,8%) 872 (100%)

Kulturne potrebe i navike Među socijalnim grupama postoje jasne razlike u pogledu stepena učešća u aktivnostima javne kulturne potrošnje. U tabelama 53 možemo videti kako se unutar obrazovnih grupa strukturišu odnosi onih koji posećuju i onih koji ne posećuju kulturne događaje/institucije. Ako je pretpostavka da je ponašanje “relevantnih drugih”, onih sa sličnim obrazovnim i profesionalnim statusom nešto što oblikuje i naše ponašanje, onda možemo videti kako se uticaj obrazovanja i pripadnosti grupama zanimanja izražava u oblasti javne kulturne potrošnje. U Srbiji, unutar grupe čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola, ima 12,5 puta više onih koji tokom godinu dana pre anketiranja nisu bili u biblioteci, 6 puta više onih koji ni jednom nisu bili u bioskopu, 9,5 puta više onih koji nisu otišli ni na jedan koncert, 21 put više onih koji nisu bili ni na jednoj izložbi i skoro 17 puta više onih koji ni jednom nisu otišli u pozorište. Među visokoobrazovanima, na drugoj strani, grupa koja odlazi na koncerte, bioskopske i pozorišne predstave veća je od grupe onih koji ih ne posećuju, a u slučaju poseta biblioteci i galerijama/muzejima grupa onih koji pozajmljuju knjige i odlaze na izložbe neznatno je manja od onih koji to ne čine. (I u Makedoniji imamo podatke koji su veoma slični). Tabela 53A Procenat ispitanika unutar obrazovanih grupa koji ne posećuju kulturne događaje/institucije u odnosu na one koji ih posećuju (Srbija) Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorište

Osnovno 1269,9%3121 609,2% 941,7% 2122, 2% 1685,7%

Srednje 239,0% 108,3% 168,1% 395,0% 306,5%

Visoko obrazov. 105,8% 63,1% 96,1% 121,2% 97,2%

* procenat onih koji posećuju kulturne događaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Tabela 53B Procenat ispitanika unutar obrazovanih grupa koji ne posećuju kulturne događaje/institucije u odnosu na one koji ih posećuju (M akedonija) Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorište

Osnovno 1860, 8% 880,4% 870,9% 1150,0% 1269,8%

Srednje 217,5% 104,9% 107,9% 278,8% 221,5%

Visoko obrazov. 89,0% 62,8% 68,1% 113,2% 110,5%

* procenat onih koji posećuju kulturne događaje je merilo, odnosno iznosi 100% 121  Tabele pokazuju odnos onih koji posećuju kulturne programe i onih koji ne posećuju kulturne programe unutar istih obrazovanih/profesionalnih grupa. Procenat onih koji posećuju je uzet kao standard (i iznosi 100%), tako da je, na primer, podatak da je u grupi sa osnovnim obrazovanjem 1269,9% onih koji ne posećuju biblioteku pokazatelj da je grupa onih koji ne pozajmljuju knjige veća 12,699 puta od one koju čine članovi biblioteke iz ove obrazovne grupe.

103

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Nešto manje drastične, ali u osnovni slične nalaze imamo i u slučaju grupa u pogledu zanimanja. U Makedoniji, unutar grupe poljoprivrednika i radnika imamo 4,5 puta više onih koji nisu ni jednom bili u biblioteci u poslednjoj godini dana pre anketiranja; 4,5 puta više ispitanika koji nisu bili ni na jednoj izložbi u ovom periodu, skoro 3,5 puta više onih koji nisu bili u pozorištu i dva puta više onih koji tokom 12 meseci pre anketiranja nisu bili ni na jednom koncertu, niti u bioskopu. U grupi zanimanja koju čine dominantni socijalni slojevi (stručnjaci, rukovodioci i vlasnici), osim u slučaju poseta galerijama/muzejima (u Makedoniji), grupa onih koji participiraju u javnom kulturnom životu veća je (nekad i duplo) od grupe onih koji to ne čine (vidi tabele 54). Tabela 54A Procenat ispitanika unutar grupa zanimanja koji ne posećuju

kulturne događaje/institucije u odnosu na one koji ih posećuju Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorište

Polj/radnici 468,2% 191,5% 255,9% 754,7% 635,3%

Srednji slojevi 155,7% 89,0% 155,7% 267,6% 201,2%

(Srbija)

Str/ruk/vlasnici 88,7% 45,3% 77,6% 71,2% 64,2%

* procenat onih koji posećuju kulturne događaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Tabela 54B Procenat ispitanika unutar grupa zanimanja koji ne posećuju kulturne događaje/institucije u odnosu na one koji ih posećuju (M akedonija) Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorište

Polj/radnici 449,5% 206,7% 215,5% 429, 1% 336,7%

Srednji slojevi 159,1% 101,6% 96,5% 213,5% 189,0%

Str/ruk/vlasnici 73,3% 45,1% 56,5% 104,5% 87,9%

* procenat onih koji posećuju kulturne događaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Najznačajniji uticaj na aktivnosti javne kulturne potrošnje ima generacijski faktor (za neke od aktivnosti javne kulturne potrošnje) i aktuelno obavljanje određenih poslova, odnosno radno mesto ispitanika. U slučaju frekvencije odlazaka u bioskope i na koncerte generacijske razlike su drastične. U tabelama 55 i 56 može se videti da broj i procenat ispitanika (građana) koji odlaze u bioskope i na koncerte konstantno opada sa porastom broja godina ispitanika, da bi u najstarijoj generacije (preko 65 godina) jedva bilo onih koji posećuju koncerte i bioskope. Moguće je da tome, osim loših uslova u koncertnim dvoranama/bioskopima, doprinosi i to što se koncerti i bioskopske predstave obično smatraju načinima zabave mladih, te izvesnoj nelagodnosti koju starije osobe osećaju s tim u vezi.

104

Kulturne potrebe i navike Tabela 55 Starosne grupe i posete bioskopu (Srbija) (λ = 0,317) 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina Total

Posećuju 289 (72,4%) 42,5% 216 (52,9%) 33,8% 112 (27,9%) 17,5% 23 (16,8%) 3,6% 640 (47,6%) 100%

Ne posećuju 110 (27,6%) 15,6% 192 (47,1%) 27,2% 289 (72,1%) 41,0% 114 (83,2%) 16,2% 705 (52,4%) 100%

Total 399 (100%) 29,7% 408 (100%) 30,3% 401 (100%) 29,8% 137 (100%) 10,2% 1345 (100%) 100%

Tabela 56 Starosne grupe i odlazak na koncerte (Makedonija) (λ = 0,295) 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina Total

Posećuju 205 (70,0%) 51,8% 132 (48,5%) 33,3% 49 (19,4%) 12,4% 10 (18,5%) 2,5% 396 (45,5%) 100%

Ne posećuju 88 (30,0%) 18,5% 140 (51,5%) 29,5% 203 (80,6%) 42,7% 44 (81,5%) 9,3% 475 (54,5%) 100%

Total 293 (100%) 33,6% 272 (100%) 31,2% 252 (100%) 28,9% 54 (100%) 6,2% 871 (100%) 100%

Najsnažniju vezu koja postoji između aktivnosti javne kulturne potrošnje i radnog mesta ispitanika i to u skoro čitavom spektru ovih aktivnosti (mnogo snažniju, npr. no što je to uticaj obrazovanja) nije jednostavno objasniti. Moguće je da aktuelni poslovi koje ispitanici obavljanju122 objedinjavaju dimenzije pripadnosti profesionalnim i obrazovnim grupama na jednoj strani i finansijske mogućnosti ispitanika na drugoj. I u Makedoniji i u Srbiji publiku koja posećuje kulturne događaje uglavnom čine stručnjaci, rukovodioci/vlasnici, službenici i učenici i studenti, dok u javnom kulturnom životu uglavnom ne učestvuju poljoprivrednici, radnici, mali privrednici i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni). 122  Da podsetimo da smo u istraživanju pravili razliku između onoga za šta su ispitanici obučeni da rade i šta su možda nekada tokom svog života (“srećnijih vremena”) radili, što smo označili kao zanimanje ispitanika i aktuelnih poslova koje obavljaju i kojima obezbeđuju sredstva potrebna za život, što smo označili kao radno mesto ispitanika. U grupama zanimanja imali smo u vidu specifičnu statusnu kulturu ovih grupa i pripadnost ovim grupama pripisali smo i izdržavanim licima (učenicima, studentima, domaćicama, nezaposlenima i penzionerima) čiji im radno aktivni članovi porodice pripadaju ili kojima su oni sami nekada pripadali.

105

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 57 R adno mesto ispitanika i odlazak u pozorište (Srbija) (λ = 0,140) Poljoprivrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/studenti Izdržavana lica Total

Posećuju 2 (5,1%) 0,6% 46 (18,4%) 13,5% 66 (46,2%) 19,3% 27 (32,9%) 7,9% 13 (20,6%) 3,8% 75 (68,8%) 21,9% 13 (68,4%) 3,8% 39 (43,3%) 11,4% 61 (22,4%) 17,8% 342 (32,1%) 100%

Ne posećuju 37 (94,9%) 5,1% 204 (81,6%) 28,1% 77 (53,8%) 10,6% 55 (67,1%) 7,6% 50 (79,4%) 6,9% 34 (31,6%) 4,7% 6 (31,6%) 0,8% 51 (56,7%) 7,0% 211 (77,6%) 29,1% 725 (67,9%) 100%

Total 39 (100%) 3,7% 250 (100%) 23,4% 143 (100%) 13,4% 82 (100%) 7,7% 63 (100%) 5,9% 109 (100%) 10,2% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 272 (100%) 25,5% 1067 (100%) 100%

Tabela 58 R adno mesto ispitanika i poseta galerijama /muzejima (Srbija) (λ = 0,141) Poljoprivrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/studenti Izdržavana lica Total

Posećuju 1 (2,6%) 0,4% 39 (15,6%) 14,1% 43 (30,1%) 15,6% 26 (31,7%) 9,4% 9 (14,1%) 3,3% 72 (66,7%) 26,1% 11 (57,9%) 4,0% 30 (33,3%) 10,9% 45 (16,5%) 16,3% 276 (25,8%) 100%

Ne posećuju 38 (97,4%) 4,8% 211 (84,4%) 26,6% 100 (69,9%) 12,6% 56 (68,3%) 7,1% 55 (85,9%) 6,9% 36 (33,3%) 4,5% 8 (42,1%) 1,0% 60 (66,7%) 7,6% 228 (83,5%) 28,8% 792 (74,2%) 100%

106

Total 39 (100%) 3,7% 250 (100%) 23,4% 143 (100%) 13,4% 82 (100%) 7,7% 64 (100%) 6,0% 108 (100%) 10,1% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 273 (100%) 25,6% 1068 (100%) 100%

Kulturne potrebe i navike U tabelama 57 i 58 jasno možemo videti ove tendencije. Oni koji odlaze u pozorište u Srbiji obavljaju poslove stručnjaka i rukovodilaca/vlasnika, a mogu se naći i među službenicima, te učenicima/studentima. Publiku pozorišta, s druge strane, ne čine poljoprivrednici (94,5% grupe), radnici (81,6% grupe) i mali privrednici (79,4% grupe). Slično i u slučaju poseta galerijama/muzejima. Najviše posetilaca izložbi dolazi iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, dok se službenicima, učenicima i studentima ovde priključuju još i niži rukovodioci. Velika većina poljoprivrednika (njih 97,4%), malih privrednika (85,9%), radnika (84,4%) i domaćica, penzionera i nezaposlenih (83,5%) uopšte ne odlazi na izložbe. U tabelama 59 i 60 možemo videti da se ove pravilnosti pojavljuju i u Makedoniji i u slučaju kulturnih aktivnosti koje (uglavnom) spadaju u popularnu kulturu – poseta bioskopima i koncertima. Među učenicima/studentima (78,3%), stručnjacima (73%), nižim rukovodiocima (63,3%), rukovodiocima/vlasnicima (53,8%) i službenicima (41,3%) natprosečno se nalaze oni koji idu u bioskope, dok poljoprivrednici (88,2%), domaćice, penzioneri i nezaposleni (64,4%) i radnici (58,7%) daleko ispod proseka idu u bioskop. U slučaju odlazaka na koncerte (vidi tabelu 60), niži rukovodioci (koji idu nešto ređe) i mali privrednici (koji idu nešto češće) zamenili su mesta, ali su osnovni obrasci ostali isti. Tabela 59 R adno mesto ispitanika i posete bioskopu (Makedonija) (λ = 0,236) Poljoprivrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/studenti Izdržavana lica Total

Posećuju 4 (11,8%) 1,1% 62 (41,3%) 17,0% 34 (47,2%) 9,3% 31 (63,3%) 8,5% 24 (55,8%) 6,6% 65 (73,0%) 17,8% 7 (53,8%) 1,9% 36 (78,3%) 9,9% 102 (35,4%) 27,9% 365 (46,6%) 100%

Ne posećuju 30 (88,2%) 7,2% 88 (58,7%) 21,0% 38 (52,8%) 9,1% 18 (36,7%) 4,3% 19 (44,2) 4,5% 24 (27,0%) 5,7% 6 (46,2%) 1,4% 10 (21,7%) 2,4% 186 (64,6%) 44,4% 419 (53,4%) 100%

107

Total 34 (100%) 4,3% 150 (100%) 19,1% 72 (100%) 9,2% 49 (100%) 6,3% 43 (100%) 5,5% 89 (100%) 11,4% 13 (100%) 1,7% 46 (100%) 5,9% 288 (100%) 36,7% 784 (100%) 100%

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 60 R adno mesto ispitanika i odlazak na koncerte (Makedonija) (λ = 0,189) Poljoprivrednici Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci/ vlasnici Učenici/studenti Izdržavana lica Total

Posećuju 7 (20,6%) 2,0% 57 (37,5%) 16,6% 36 (50,7%) 10,5% 16 (32,7%) 4,7% 22 (51,2%) 6,4% 58 (64,4%) 16,9% 8 (61,5%) 2,3% 40 (87,0%) 11,6% 100 (34,7%) 29,1% 344 (43,8%) 100%

Ne posećuju 27 (79,4%) 6,1% 95 (62,5%) 21,5% 35 (49,3%) 7,9% 33 (67,3%) 7,5% 21 (48,8%) 4,8% 32 (35,6%) 7,2% 5 (38,5%) 1,1% 6 (13,0%) 1,4% 188 (65,3%) 42,5% 442 (56,2%) 100%

Total 34 (100%) 4,3% 152 (100%) 19,3% 71 (100%) 9,0% 49 (100%) 6,2% 43 (100%) 5,5% 90 (100%) 11,5% 13 (100%) 1,7% 46 (100%) 5,9% 288 (100%) 36,6% 786 (100%) 100%

I u uvodnom delu studije pretpostavili smo da u slučaju kulturnih navika uticaj mogu imati i finansijske mogućnosti ispitanika, koje inače imaju relativno malu ulogu u kulturnoj participaciji. Rezultati koje smo dobili u istraživanju, u pogledu ovog finansijskog aspekta, nisu potpuno jasni. Ispitanike smo u pogledu prihoda po članu domaćistva podelili u tri grupe: one čiji je prihod po članu domaćinstva ispod 100 EUR mesečno (8000 dinara u Srbiji, odnosno 6000 denara u Makedoniji) koji čine oko polovine uzorka (populacije) u Srbiji i nešto ispod 60% populacije u Makedoniji; one čiji je mesečni prihod po članu domaćinstva između 100 i 250 EUR (nešto manje od 40% u Srbiji i nešto više od 30% u Makedoniji) i grupu dobrostojećih za uslove u Srbiji i Makedoniji sa mesečnim prihodom po članu domaćinstva koji je preko 250 EUR (npr. za četvoročlanu porodicu to su zarade od preko 1000 EUR mesečno) koji čine oko 10% uzorka (populacije) u obe zemlje. Tabela 61 Prihod po članu domaćinstva (Srbija i Makedonija) Prihod po članu domaćinstva Do 100 EUR Između 100 i 250 EUR Preko 250 EUR Total

SRBIJA 654 (49,7%) 506 (38,4%) 156 (11,9%) 1316 (100%)

108

MAKEDONIJA 494 (58,5%) 273 (32,3%) 78 (9,2%) 845 (100%)

Kulturne potrebe i navike Ispitanike smo pitali i koliko obično mesečno mogu da izdvoje za zadovoljenje svojih kulturnih potreba, odnosno za kulturne aktivnosti (odlaske na koncerte, u bioskop, kupovinu knjiga, CD-a, DVD-a itd). Na osnovu dobijenih podataka i ovde su se izdvojile tri grupe: ispitanici koji mesečno izdvajaju za kulturne aktivnosti manje od 1000 dinara u Srbiji, odnosno 1000 denara u Makedoniji123, koji čine 65,1% uzorka (populacije) u Srbiji i 72,1% uzorka (populacije) u Makedoniji, drugu grupu čine oni koji mesečno troše na kulturne aktivnosti do 50 EUR (4000 dinara odnosno 3000 denara) i čine oko 30% uzorka u Srbiji i 25% uzorka u Makedoniji; i relativno mali broj onih (5,3% u Srbiji i 2,6% u Makedoniji) koji mesečno za zadovoljenje kulturnih interesovanja troše preko 50 EUR. Tabela 62 Sredstva koja mesečno izdvajaju za zadovoljenje kulturnih potreba (Srbija i Makedonija) Sredstva za kulturne potrebe Do 12/17 EUR Do 50 EUR Preko 50 EUR Total

SRBIJA 873 (65,1%) 396 (29,6%) 71 (5,3%) 1340 (100%)

MAKEDONIJA 607 (72,1%) 213 (25,3%) 22 (2,6%) 842 (100%)

Kada smo ukrstili mesečne prihode ispitanika i njihove kulturne aktivnosti pokazalo se da za neke od njih (poput odlaska u bioskop ili na koncerte) postoji statistički snažna veza između ovih varijabli. Tako, na primer, i u Srbiji i u Makedoniji ispitanici iz grupa onih čiji je mesečni prihod po članu domaćinstva manji od 100 EUR procentualno značajno manje idu u bioskop od ispitanika druge dve grupe, među kojima gotovo da nema razlike (vidi tabelu 63). Na drugoj strani, u slučaju odlaska u pozorište nije ustanovljena značajnija veza između prihoda i poseta pozorišnim predstavama. Tabela 63 Prihodi po članu domaćinstva i odlasci u bioskop u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (Srbija) (λ = 0,239) Prihod/odlasci u bioskop Do 100 EUR Između 100 i 250 EUR Preko 250 EUR Total

Išli su 210 (32,8%) 34,3% 303 (60,2%) 49,5% 99 (63,9%) 16,2% 612 (47,1%) 100%

Nisu išli 430 (67,2%) 62,7% 200 (39,8%) 29,2% 56 (36,1%) 8,2% 686 (52,9%) 100%

Total 640 (100%) 49,3% 503 (100%) 38,8% 155 (100%) 11,9% 1298 (100%) 100%

123  U vezi s ovim, moramo da priznamo da je u upitniku došlo do greške, pa su se i u Srbiji i u Makedoniji, uprkos različitoj vrednosti dinara i denara našli iznosi od 1000 dinara/denara. Verovatno da je zbog toga što je vrednost 1000 dinara nešto manja (oko 12 EUR, a 1000 denara oko 17 EUR) procenat onih koji se nalaze u ovoj grupi u Makedoniji nešto veći (vidi tabelu 62)

109

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Takođe, (vidi tabelu 64) ustanovljene su značajne razlike između visine dostupnih sredstava za kulturne aktivnosti i odlazaka u bioskop (i u Srbiji i u Makedoniji), ali ne i u slučaju koncerata i pozorišnih predstava, tako da je teško dati konačan sud o uticaju dostupnih finansijskih sredstava na ovaj aspekt kulturne potrošnje. Tabela 64 Mesečna sredstva koja mogu da izdvoje za kulturne potrebe i odlasci u bioskop u poslednjih 12 meseci pre anketiranja (M akedonija) (λ = 0,123) Sredstva/odlasci u bioskop Do 17 EUR (1000 denara) Između 12 i 50 EUR Preko 50 EUR Total

Išli su 261 (44,0%) 65,6% 128 (61,8%) 32,2% 9 (45,0%) 2,3% 398 (48,5%) 100%

Nisu išli 332 (56,0%) 78,2% 79 (38,2%) 18,7% 11 (55,0%) 2,6% 422 (51,5%) 100%

Total 593 (100%) 72,3% 207 (100%) 25,2% 20 (100%) 2,4% 820 (100%) 100%

Od ostalih socijalnih determinanti, uprkos tome što su se kulturne potrebe (preferencije) muškaraca i žena u priličnoj meri razlikovale, pokazalo se da u konkretnim kulturnim aktivnostima (kulturnim navikama) značajnijih polnih/rodnih razlika nema. Očekivali smo takođe da će mesto boravka imati snažniji uticaj na kulturne navike građana, posebno imajući u vidu potpuno različitu kulturnu infrastrukturu u glavnim gradovima i ostatku Srbije i Makedonije (a posebno u malim mestima). Međutim, ako je jasnu vezu bilo moguće primetiti u slučaju bioskopa, poseta ostalim kulturnim institucijama se nije razlikovala u meri u kojoj smo to očekivali. Nakon ovog pregleda kulturnih navika građana Srbije i Makedonije u prilici smo (sada) da ih uporedimo sa kulturnim navikama građana okolnih zemalja koje su u poslednjih nekoliko godina postale članice Evropske Unije.

Poređenje kulturnih navika građana Srbije i Makedonije sa kulturnim navikama građana susednih zemalja (članica EU) Istraživanja “European’s Participation in Cultural Activities” (“Učešće Evropljana u kulturnim aktivnostima”) and “New Europeans and Culture” (“Novi Evropljani i kultura”) urađena su na zahtev Evropske komisije 2002. i 2003. godine. Prvo istraživanje obuhvatilo je u to vreme petnaest zemalja Evropske Unije, a drugo tadašnjih trinaest zemalja kandidata za prijem u Evropsku Uniju (Litvaniju, Estoniju, Latviju, Poljsku, Češku Republiku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Kipar, Maltu,

110

Kulturne potrebe i navike Bugarsku, Rumuniju, i Tursku124). U oba istraživanja, kao i u našem, korišćeni su stratifikovani, višeetapni, slučajni uzorci (stratified multistage random sample) koji su obuhvatali oko 1000 ispitanika.125 Jedina bitna razlika u uzorkovanju ogleda se u tome što su u ovim istraživanjima anketirani ispitanici od 15 godina naviše, dok su u našem istraživanju ispitanici bili stariji od 18 godina. Utoliko su među dobijenim rezultatima bila moguća smislena poređenja. Istraživanja “Učešće Evropljana u kulturnim aktivnostima” i “Novi Evropljani i kultura” ispitivala su kulturne aktivnosti građana tadašnjih članova EU i njihovih budućih članica (posete kulturnim događajima, čitanje knjiga, slušanje muzike, gledanje televizije, slušanje radija, čitanje dnevne štampe i magazina, upotreba kompjutera i umetničke aktivnosti građana), pa smo, želeći da sagledamo kulturne navike građana Makedonije i Srbije u kontekstu, u naše istraživanje uključili jedan broj pitanja iz ovih Eurobarometar anketa. Kada smo dobijene rezultate u pogledu poseta kulturnim događajima građana Srbije i Makedonije uporedili sa opštim prosekom zemalja kandidata za prijem u EU pokazalo se da se u slučaju gotovo svih aktivnosti (izuzev za posete baletskim predstavama i kulturno-istorijskim spomenicima u Srbiji), građani Srbije i Makedonije nalaze iznad ovog proseka126 (vidi grafikone 1 i 2). Ista slika se dobija i kada uporedimo procenat ispitanika koji nisu pohađali kulturne događaje u godinu dana pre anketiranja. Samo je u slučaju baleta i poseta muzejima u inostranstvu procenat onih koji ih nisu posećivali veći u Srbiji i Makedoniji od proseka tadašnjih zemalja kandidata. Tome još treba dodati i da se u pogledu poseta kulturno-istorijskim spomenicima Srbija nalazi tačno na nivou proseka ovih budućih članica EU. U svim drugim slučajevima procenat onih koji nisu posećivali kulturne događaje/kulturne institucije u Makedoniji i Srbiji se nalazi daleko ispod proseka zemalja kandidata (vidi grafikone 3 i 4)

124  Prvih deset zemalja primljeno je u Evropsku Uniju 2005. godine, a Bugarska i Rumunija 2007. godine, dok je Turska ostala u statusu kandidata za prijem u EU. 125  Izuzeci su bili Nemačka sa 2047 ispitanika (jer su istraživanja vršena posebno u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj) i Kipar sa 500 ispitanika. 126 ��������������������������������������������������������������������������������������������� Prosek se ovde odnosi na skalu sa vrednostima od 1 do 5 (u kojoj 1 znači “nikada”, a 5 znači “više od 12 puta), pri čemu je centralna pozicija izražena numeričkom vrednošću 3, koja znači “4 do 6 puta”. Ovo rešenje su iskoristili timovi Eurostatovih istraživanja, pa smo mi dobijene podatke u Makedoniji i Srbiji samo uključili u grafikon (tabelu).

111

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Grafikon 1 Poseta kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anktiranja (prosek za zemlje kandidate 2005/2007, srbiju i makedoniju)

Grafikon 2 Poseta kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anktiranja (prosek za zemlje kandidate 2005/2007, srbiju i makedoniju)

112

Kulturne potrebe i navike Grafikon 3 Procenat ispitanika koji nisu pohađali kulturne događaje/institucije u poslednjih 12 meseci pre anktiranja

Grafikon 4 Procenat ispitanika koji nisu pohađali kulturne događaje/institucije u poslednjih 12 meseci pre anktiranja

Ako uporedimo posete kulturnim institucijama/kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja, ne samo sa prosekom za sve zemlje kandidate, nego sa kulturnim aktivnostima građana u pojedinačnim zemljama, kulturne

113

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

navike građana Makedonije i Srbije ne izgledaju više tako nerazvijene kao što su izgledale posmatrane nezavisno od njihovog okruženja127. U pogledu poseta pozorištu, građani Makedonije i Srbije nalaze se među onima koji su najčešće gledali pozorišne predstave u poslednjih godinu dana pre anketiranja. Najveći procenat građana – pozorišnih posetilaca - među zemljama kandidatima imala je Estonija (41%), a Makedonija (sa 32%) i Srbija (sa 30%) nalaze se iznad proseka za tadašnjih petnaest članica Evropske Unije (24%) i daleko iznad proseka za zemlje kandidate (17%) (vidi grafikon 5). Slična situacije je i u pogledu odlazaka u bioskop (vidi grafikon 6). Grafikon 5 Procenat ispitanika koji su u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bili u pozorištu

127  Struktura svih prikazanih grafikona je ista – uvek je najpre prikazana zemlja među zemljama kandidatima čiji građani u najvećem procentu posećuju date kulturne događaje/kulturne institucije (bez obzira na to da li se radi o susednoj zemlji), a potom zemlje iz neposrednog okruženja Makedonije i Srbije, sa kojima su poređenja i najsmislenija. U svim grafikonima su takođe dati i prosek za zemlje EU (iz 2004. godine) i prosek za zemlje kandidate (u to vreme) koji smo označili sa “EU 2005”.

114

Kulturne potrebe i navike Grafikon 6 Procenat ispitanika koji su u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bili u bisokopu

Po učestalosti odlazaka na koncerte, građani Makedonije su, zajedno sa građanima Litvanije, najaktivniji u Istočnoj Evropi, a i građani Srbije češće odlaze na koncerte od građana ostalih zemalja u okruženju i od proseka za građane EU (vidi grafikon 7). Što se tiče poseta galerijama i muzejima, među zemljama u kojima je sprovedeno anketiranje, Makedonija se nalazi pri vrhu, iza Češke i Mađarske, a ispred Slovenije i iznad proseka za građane EU, dok se Srbija nalazi u sredini liste sa 26% građana koji su posećivali izložbe u godini dana pred anketiranje (vidi grafikon 8). Grafikon 7 Procenat ispitanika koji su u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bili na koncertima

115

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Grafikon 8 Procenat ispitanika koji su u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bili u muzeju/galeriji

I po frekvenciji korišćenja bibliotečkih usluga, Makedonija i Srbija se nalaze pri vrhu među posmatranim zemljama. One se nalaze nešto iznad proseka za tadašnju evropsku petnaestoricu, a daleko iznad proseka zemalja kandidata (vidi grafikon 9). Grafikon 9 Procenat ispitanika koji su u poslednjih

12 meseci pre anketiranja koristili usluge biblioteke

Procenat građana koji poseduju knjige u kući dosta je veliki u svim zemljama u kojima je vršeno istraživanje. Jedan od nalaza Eurostata bio je da su posedovanje knjiga i televizijskih aparata jedina skoro univerzalno prisutna kulturna dobra u

116

Kulturne potrebe i navike gotovo svim domaćinstvima. Građani Srbije (sa 87%) i Makedonije (sa 83%) nalaze se negde na sredini liste, na čijim se krajevima nalaze građani Češke Republike (99%) i Slovenije (96%), odnosno Rumunije i Turske (sa po 75% domaćinstava koja poseduju bar po neku knjigu). Grafikon 10 Da li poseduju kućnu biblioteku

Ne samo što češće od drugih nemaju knjiga u kući, nego građani Turske, Srbije, Rumunije i Makedonije često imaju i male biblioteke (do 25 knjiga). Na drugoj strani, građani Estonije i Mađarske natprosečno često imaju biblioteke sa preko 400 knjiga (19% Estonaca i 16% Mađara). Šest posto građana Srbije sa velikim kućnim bibliotekama nalazi se negde u sredini ove liste. U Makedoniji pak 4% građana ima biblioteke sa više od 400 knjiga i to je, sa izuzetkom Turske, najmanji zabeleženi procenat. Grafikon 11 procenat građana koji poseduju malu biblioteku (do

117

25 knjiga)

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Grafikon 12 Procenat građana koji poseduju veliku kućnu biblioteku (preko 400 knjiga)

Brojna istraživanja su pokazala da između obrazaca posedovanja knjiga i njihovog čitanja postoji korelacija. Veličina kućnih biblioteka se pokazala kao dobar indikator čitalačkih navika građana u zemljama u kojima je vršeno istraživanje. Kao što bi se na osnovu veličine njihovih kućnih biblioteka moglo predvideti, građani Estonije i Mađarske se nalaze na vrhu liste po procentu građana koji čitaju za vlastito zadovoljstvo (ne za potrebe posla). Prosek čitanja knjiga i u zemljama tadašnje evropske petnaestorice je takođe izuzetno visok. Građani Srbije i Makedonije pak, jedino u ovom domenu zaostaju za građanima zemalja u okruženju. Sa 54% građana koji čitaju beletristku Srbija se nalazi na začelju, ispred Turske (sa 53% građana) i Makedonije, koja je sa 51% građana na samom kraju liste. Grafikon 13 Procenat ispitanika koji su u godinu dana pre anketiranja pročitali bar jednu knjigu za vlastito zadovoljstvo

118

Kulturne potrebe i navike Nešto je bolja situacija u pogledu čitanja dnevnih novina i magazina. Građani Makedonije i Srbije nalaze se u oba slučaja u sredini liste. Ako pak uzmemo u obzir da 35% ispitanika u Makedoniji i 31% ispitanika u Srbiji navodi da redovno čita dnevnu štampu (od 5 do 7 dana u nedelji), onda se u pogledu čitanja štampe građani ovih zemalja nalaze među aktivnijima u Istočnoj Evropi (vidi grafikone 14 i 15). Grafikon 14 Da li čitaju dnevnu štampu

Grafikon 15 Koliko često čitaju dnevnu štampu128

128  Grafikon prikazuje učestalost čitanja dnevne štampe po zemljama. Prvi isečak odgovara učestalosti “od 5 do 7 dana u nedelji”; drugi “od 3 do 4 dana u nedelji”; treći “ 1 do 2 dana u nedelji”; četvrti “ređe od jednom nedeljno” i poslednji označava procenat ispitanika (građana) koji ne čitaju dnevnu štampu. Tako npr. u Mađarskoj 46% ispitanika čita dnevnu štampu od 5 do 7 puta nedeljno, 11% od 3 do 4 dana nedeljno, 16% jedan do dva puta nedeljno, 14% ređe od jednom nedeljno i 13% ne čita dnevne novine.

119

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Što se tiča čitanja časopisa, iz grafikona 16 i 17 možemo videti da se ono u Srbiji i Makedoniji u pogledu procenta onih koji čitaju i u pogledu učestalosti čitanja nalazi na prosečnom nivou (u odnosu na druge zemlje obuhvaćene istraživanjem). Grafikon 16 Da li čitaju časopise/magazine

Grafikon 17 Koliko često čitaju časopise/magazine129

Od ostalih medijskih navika, građani (i u Makedoniji i u Srbiji) u velikom procentu gledaju televiziju (95% u Srbiji i 94% u Makedoniji). Što se pak radija tiče, građani Makedonije i (posebno) Srbije ređe od drugih slušaju radio. U tabelama 65 i 66 možemo videti da, za razliku od Slovenije, Mađarske i zemalja EU, u ko129  Grafikon prikazuje učestalost čitanja časopisa/magazina. Prvi isečak odgovara vrednosti od “jednom nedeljno ili češće”; drugi vrednosti 1 do 3 puta mesečno; treći “ređe od jednom mesečno” i četvrti označava ispitanike koji ne čitaju časopise/magazine.

120

Kulturne potrebe i navike jima gotovo svi građani slušaju radio, značajan procenat građana Srbije (34%) i Makedonije (24%) nema takve navike, te se i u pogledu učestalosti slušanja nalaze na poslednjem mestu. Tabela 65 Gledanje televizije/slušanje radija Zemlja Mađarska Turska EU EU 2005 Slovenija Bugarska Srbija Makedonija Rumunija

TV 99% 99% 98% 98% 98% 95% 95% 94% 93%

Zemlja Slovenija EU Mađarska EU 2005 Bugarska Rumunija Turska Makedonija Srbija

radio 98% 93% 93% 84% 81% 78% 76% 74% 66%

Tabela 66 Koliko često slušaju radio Zemlja Slovenija Mađarska EU EU 2005 Bugarska Rumunija Turska Srbija Makedonija

Svaki dan 78% 69% 66% 52% 48% 47% 40% 40% 38%

Nekoliko puta nedeljno 11% 11% 17% 18% 18% 14% 21% 16% 24%

Jednom nedeljno 2% 4% 3% 4% 3% 3% 6% 5% 7%

do 3 puta mesečno 7% 10% 9% 9% 12% 13% 9% 4% 5%

Nikad 2% 7% 7% 16% 19% 22% 24% 34% 26%

Jedan od nalaza koje smo najmanje očekivali jeste da građani Makedonije i Srbije spadaju u one koji najčešće koriste kompjutere i internet. Ne znamo koliko su ispitanici u svojim odgovorima bili iskreni, ali i po procentu onih koji ih koriste i u pogledu učestalosti korišćenja kompjutera i internet servisa, građani Makedonije i Srbije nalaze se na samom vrhu. Ono što, pri tom, treba imati u vidu, jeste da se upravo u slučaju korišćenja kompjutera i internet servisa situacija najbrže menja, tako da činjenica da je anketiranje u zemljama tadašnje evropske petnaestorice vršeno krajem 2001. godine, u zemljama kandidatima aprila-maja 2003. godine, a u našem istraživanju krajem 2005. godine takođe nije bez značaja.

121

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Grafikon 18 Procenat onih koji koriste kompjutere

Grafikon 19 Procenat onih koji koriste internet servise

U celini gledano, kroz poređenja sa kulturnim aktivnostima građana iz neposrednog okruženja, mogli smo videti da u gotovo svim oblastima kulturnog života (izuzev kod čitanja beletristike) građani Makedonije i Srbije spadaju u kulturno najaktivnije. To je u izvesnom smislu bacilo i drugačije svetlo na kulturne podele unutar Makedonije i Srbije - na one koji participiraju u kulturnom životu i one koji ostaju izvan domena tradicionalno definisane kulturne politike. Za one komentatore sklone euforiji, nije na odmet da još jednom podsetimo da se u svim ovim visokim procentima radi, u stvari, o onima koji su u godinu dana pred istraživanje bar jednom: bili u pozorištu, bioskopu, muzejima, galerijama, biblioteci, baletu; koji su pročitali bar jednu knjigu tokom godine dana; koji bar ponekad čitaju dnevnu štampu i časopise; i koji s vremena na vreme uključe kompjuter. Ukratko, to baš i nije nešto čime bismo se mogli ponositi.

122

Kulturne potrebe i navike *** Slika koja izranja nakon analize kulturnih navika, mnogo je kompleksnija nego ona koju smo dobili posle analize kulturnih potreba (motivacije za participaciju u kulturnim aktivnostima). Ne samo što se često događa da se motivacija i faktičke aktivnosti ne podudaraju, nego se pokazalo i da su društvene determinante kulturnih navika mnogostruke i ne uvek istog smera delovanja. Na primer, pokazalo se da pripadnost produktivnoj grupi relativno malo zavisi od društvenih faktora, uključujući tu i porodičnu tradiciju u bavljenju umetnošću. Mogli smo, takođe, videti da medijske navike građana Srbije i Makedonije nose prvenstveno polni/rodni i generacijski pečat, što se posebno može videti u izboru televizijskih i radijskih programa. Uticaj pola snažan je i u definisanju čitalačke publike časopisa (i nešto manje dnevne štampe), dok se generacijski uticaji naročito snažno osećaju u upotrebi kompjutera i internet servisa. Na drugoj strani, pak, najvažnije determinante kulturnih potreba – obrazovni nivo i pripadnost grupama zanimanja – nemaju veliki uticaj u oblikovanju medijskih navika u Makedoniji i Srbiji, izuzev u slučajevima u kojima korišćenje medija zahteva tehničku obučenost (kao u slučaju kompjutera) ili čitalačke navike (kao u slučaju časopisa/magazina). Što se tiče privatne kulturne potrošnje, iz rezultata istraživanja mogli smo videti -ono što manje-više iz svakodnevnog iskustva znamo - da građani Srbije i Makedonije nemaju razvijene čitalačke navike, ali da često slušaju muziku. Pokazalo se, kao što bi se moglo i očekivati, da na učestalost čitanja knjiga jasan uticaj ima obrazovanje ispitanika, dok u slučaju muzike nema nikakvih razlika u pogledu frekvencije slušanja. Međutim, pri izboru omiljenih muzičkih žanrova preferencije se jasno strukturišu duž osnovnih socijalnih dimenzija: obrazovanja i zanimanja/ radnog mesta za sve muzičke žanrove i starosne dimenzije duž koje se, na jednoj strani, grupišu preferencije ispitanika za izvornu narodnu muziku i starogradsku muziku, a na drugoj strani preferencije za različite tipove savremene popularne muzike. Takođe, teritorijalne podele među urbanim i ruralnim okruženjima, koje u do sada prikazanim nisu imale većeg uticaja, u oblikovanju preferencija za muzičke žanrove dobijaju značajno mesto. Najjasnije razlike među socijalnim grupama pojavljuju se u pogledu učešća u (socijalnim) aktivnostima javne kulturne potrošnje. Iako je veza između obrazovanja ispitanika i njihove pripadnost grupama zanimanja i aktivnosti ovog tipa kulturne potrošnje očigledna, najznačajniji uticaj na aktivnosti javne kulturne potrošnje ima generacijski faktor i faktičko obavljanje određenih poslova, odnosno radno mesto ispitanika. Od ostalih socijalnih determinanti, uprkos tome što su se kulturne potrebe (motivacija i preferencije) muškaraca i žena u priličnoj meri razlikovale, pokazalo se da u konkretnim kulturnim aktivnostima (kulturnim navikama) značajnijih polnih/rodnih razlika nema. Očekivali smo, takođe, da

123

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije će veza između mesta boravka i kulturnih navika građana biti snažnija, posebno imajući u vidu potpuno različitu kulturnu infrastrukturu u glavnim gradovima i ostatku Srbije i Makedonije. Međutim, ako je jasnu vezu bilo moguće primetiti u slučaju bioskopa, poseta ostalim kulturnim institucijama se nije razlikovala u meri u kojoj smo to očekivali. U celini se može reći da građani Srbije i Makedonije ne posećuju baš često kulturne događaje i nemaju razvijene kulturne navike. Iz dobijenih podataka moglo se videti da oko 70% ispitanika iz Makedonije i Srbije nije ni jednom u godinu dana pre anketiranja bilo u pozorištu ili u muzeju, oko 60% nije bilo ni na jednom koncertu, a oko polovine nije ni jednom bilo u bioskopu. Osim ove grupe koja praktično ne učestvuje u javnom kulturnom životu, moguće je među ispitanicima (građanima Makedonije i Srbije) uočiti još dve grupe: onu koja povremeno posećuje kulturne programe (i koju čini između 20% i 30% ispitanika) i grupu onih koji se mogu smatrati redovnom publikom (u kojoj učestvuje oko 10% ispitanika). Među njima, između 1% i 3% ispitanika (populacije) participira u javnom kulturnom životu bar jednom mesečno, odnosno više od dvanaest puta godišnje. Tome treba dodati i da u godinu dana pre istraživanja 80,2% ispitanika u Srbiji i 72,9% nije pročitalo ni jednu knjigu za potrebe posla, a gotovo polovina ispitanika (populacije) nije pročitala ni jednu jedinu knjigu za vlastito zadovoljstvo (u Srbiji 45,6% ispitanika, a u Makedoniji 48,9% ispitanika). Pa ipak, kada smo dobijene rezultate u pogledu kulturnih aktivnosti građana Srbije i Makedonije uporedili sa opštim prosekom zemalja kandidata za prijem u EU i kulturnim aktivnostima građana u pojedinačnim zemljama, pokazalo se da se u slučaju gotovo svih aktivnosti (izuzev za čitanje knjiga, posete baletskim predstavama i kulturno-istorijskim spomenicima), građani Srbije i Makedonije nalaze iznad ovog proseka. To samo pokazuje da se strukturalne sličnosti među zemljama iz okruženja, ogledaju i sličnoj strukturi publike i kulturnih stilova – te da se u svima njima ogroman broj građana nalazi izvan tradicionalno definisanog domena kulturne politike.

124

Kulturne potrebe i navike

Publika i kulturna ponuda

I

deja o zasebnom analiziranju motivacije za kulturnu participaciju (ono što smo u ovom istraživanju odredili kao kulturne potrebe) i faktičkih aktivnosti kulturne participacije (ono što smo imenovali kulturnim navikama) imala je za cilj rekonstruisanje, na osnovu odnosa “kulturnih potreba” i “kulturnih navika” ispitanika, četiri tipa publike. Ovaj konstrukt je trebalo da nam omogući kompleksniju analizu publike u odnosu na istraživanja koja, s jedne strane, u publiku uključuju sve one koji su faktički pohađali kulturne događaje u određenom vremenskom periodu130 (iako nemaju sklonosti ka umetnosti), a iz publike isključuju sve one koji vole umetnost i osećaju potrebu za komunikacijom sa umetničkim delima, ali su u posmatranom periodu (iz nekog razloga) bili sprečeni da participiraju u kulturnim aktivnostima. Smatramo da je ova poslednja grupa, potencijalna publika, u stvari najzanimljivija za analizu i da je posebno interesantna za sve aktere kulturne politike, naročito prilikom razvijanja vlastite marketinške strategije ili strategije socio-kulturne animacije. Sama ideja se oslanja na koncepciju Kita Digla, koji, da podsetimo, razlikuje četiri grupe u publici: 1) posetioce (Attenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i taj svoj stav prevode u aktuelnu kulturnu participaciju; 2) zainteresovane (Intenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i vole da posećuju kulturne događaje, ali iz nekog razloga to ne čine; 3) nezainteresovane (The Indifferent) koji nemaju jasno određen stav prema umetnosti, niti pak želju da prisustvuju kulturnim i umetničkim predstavama; i 4) neprijateljski raspoložene (The Hostile) koji imaju negativan stav prema umetnosti i nemaju nameru da posećuju događaje u oblasti kulture i umetnosti. Naša klasifikacija publike je nešto drugačija i polazi od podele na dve grupe ispitanika u pogledu njihovih kulturnih potreba (onih koji vole i onih koji ne vole određeni tip umetnosti, odnosno imaju/nemaju motivaciju da u određenom tipu kulturnih aktivnosti učestvuju) i na dve grupe ispitanika u pogledu njihovih kulturnih navika (one koji su u godinu dana pre anketiranja pohađali kulturne događaje u toj oblasti i one koji ih nisu pohađali). Logički, među ovim grupama moguće su četiri kombinacije. Prvu grupu čine oni koje smo nazvali “aktivnom publikom”. To su ispitanici koji vole određeni tip umetnosti, imaju motivaciju da učestvuju u određenim kulturnim aktivnostima131 i koji su učestvovali u tim kulturnim aktivnostima u posmatranom periodu. Drugu grupu koju smo nazvali “potencijalnom (ili pasivnom) publikom”, čine ispitanici koji vole određeni tip umetnosti, imaju motivaciju da učestvuju u kulturnim aktivnostima, ali u posmatranom periodu u njima nisu učestvovali. Treću grupu čine ispitanici

130  Najčešće mesec dana ili godinu dana pre anketiranja. 131  Odnosno, oni koji su u našem istraživanju naveli da to vole da rade u svom slobodnom vremenu

125

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije koji nemaju sklonosti ka određenim tipovima kulturnih aktivnosti132, ali su faktički, u posmatranom periodu, ipak bili posetioci kulturnih događaja određenog tipa (prateći nekog, oponašajući nekog ili jednostavno “ubijajući vreme”). Njih smo nazvali “prinudnom publikom”. I na kraju, četvrtu grupu čine ispitanici koji niti imaju motivaciju da učestvuju u kulturnim događajima određenog tipa, niti su pak u njima učestvovali. Ovu grupu smo odredili kao “ne-publiku”133. Na osnovu odgovora dobijenih iz pitanja o omiljenim načinima provođenja slobodnog vremena i odgovora o učestalosti poseta kulturnim događajima (i broju pročitanih knjiga) u periodu od 12 meseci pre anketiranja, rekonstruisali smo aktivnu, potencijalnu, prinudnu publiku i ne-publiku za osam tipova kulturnih aktivnosti: 1) pozorišnu publiku; 2) bioskopsku publiku; 3) publiku za izložbe dela likovnih umetnosti, 4) bibliotečku publiku; 5) čitalačku publiku; 6) publiku za koncerte klasične muzike; 7) publiku za koncerte savremene popularne muzike; i 8) publiku za koncerte narodne muzike. U tabelama 67 možemo videti pripadnost ispitanika ovim tipovima publike. Tabela 67A – Tipovi publike u Srbiji Publika pozorišna bioskopska likovna bibliotečka čitalačka klasične muzike rok muzike narodne muzike

aktivna 347 (29,1%) 601 (46,1%) 292 (22,9%) 403 (31,1%) 671 (51,2%) 82 (6,3%) 281 (21,6%) 106 (8,2%)

potencijalna 409 (31,8%) 347 (26,6%) 313 (24,5%) 544 (42,0%) 288 (22,0%) 427 (32,9%) 334 (25,7%) 761 (58,8%)

prinudna 23 (1,8%) 31 (2,4%) 43 (3,4%) 19 (1,5%) 22 (1,7%) 12 (0,9%) 100 (7,7%) 14 (1,1%)

ne-publika 481 (37,4%) 325 (24,9%) 629 (49,3%) 329 (25,4%) 329 (25,1%) 777 (59,9%) 583 (44,9%) 414 (32,0%)

Total 1287 (100%) 1304 (100%) 1277 (100%) 1295 (100%) 1310 (100%) 1298 (100%) 1298 (100%) 1295 (100%)

Tabela 67B – Tipovi publike u Makedoniji Publika pozorišna bioskopska likovna bibliotečka čitalačka klasične muzike rok muzike narodne muzike

aktivna 258 (30,6%) 375 (44,3%) 203 (24,3%) 264 (31,3%) 358 (49,5%) 44 (5,2%) 217 (25,3%) 93 (10,8%)

potencijalna 270 (32,0%) 233 (27,5%) 225 (26,9%) 291 (34,5%) 128 (17,7%) 284 (33,3%) 151 (17,6%) 541 (63,0%)

prinudna 20 (2,4%) 23 (2,7%) 48 (5,7%) 25 (3,0%) 14 (1,9%) 16 (1,9%) 98 (11,4%) 15 (1,7%)

ne-publika 295 (35,0%) 215 (25,4%) 360 (43,1%) 263 (31,2%) 223 (30,8%) 509 (59,7%) 393 (45,8%) 210 (24,4%)

total 843 (100%) 846 (100%) 836 (100%) 843 (100%) 723 (100%) 853 (100%) 859 (100%) 859 (100%)

132  Odnosno, naveli su da to ne vole da rade u slobodnom vremenu. 133  Manje neodređeno, na primeru pozorišne umetnosti, to bi značilo da “aktivnu publiku” čine oni koji vole pozorište i odlaze u pozorište, “potencijalnu publiku” oni koji vole pozorište, ali u njega ne odlaze (iz nekog razloga), da “prinudnu publiku” čine oni koji ne vole pozorište, a ipak u njega idu, a “ne-publiku” oni koji niti vole pozorište, niti ga posećuju.

126

Kulturne potrebe i navike Pošto se pokazalo da prinudna publika za sve tipove kulturnih aktivnosti134 predstavlja toliko malu grupu (između 1% i 3% uzroka i u Makedoniji i u Srbiji) da, s jedne strane, analize koje smo imali nameru da vršimo u njoj ne bi imale smisla, a s druge strane, da njeno izostavljanje ne bi bitno uticalo na analize drugih tipova publike, rešili smo da je ne uključimo u analizu pojedinačnih publika (odnosno da te podatke rekodiramo kao missinge). Najveći deo ovog poglavlja posvetili smo analizi preostalih tipova publike -aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike - u odnosu na i do sada posmatrane socio-demografske dimenzije: polne/rodne, starosne, obrazovne, profesionalne135 i teritorijalne136. Osim opisivanja karakteristika svakog od tipova publike, pokušali smo i da utvrdimo opšte pravilnosti u odnosima između pripadnosti važnim socijalno-demografskim grupama i različitim tipovima publike. Nakon detaljnog prikaza socijalnog profila aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike za osam tipova kulturnih aktivnosti, ovde smo još izložili rezultate ispitivanja uticaja ranih iskustava participacije u kulturnim događajima na kulturne prakse ispitanika (odnosno njihovu pripadnost određenim tipovima publike). Želeći da testiramo pretpostavke o uticaju ranog formiranja kulturnih navika na njihov potonji razvoj, ispitanike smo pitali da li su ih roditelji vodili na lutkarske predstave, pozorišne predstave, izložbe, bioskope, koncerte kad su bili mali. Zamolili smo ih, takođe, da nam odgovore, u želji da vidimo kakav značaj oni sami pridaju ranim iskustvima sa umetnošću, da li oni svoju decu vode na kulturne događaje. Na bazi pretpostavke da se kulturna participacije retko ograničava samo na jednu granu umetnosti ili samo na jedan tip kulturnih događaja, već da ona predstavlja specifičan odnos prema vlastitom slobodnom vremenu (i vođenju vlastitog života), pokušali smo da klaster analizom rekonstruišemo tri “generalna tipa publike”, te da kroz njihovu analizu sažmemo dobijene rezultate u istraživanju pojedinačnih publika. Osim opisivanja socijalnih karakteristika ovih tipova publike, ispitivali smo još (i u pojedinačnim tipovima publike i u generalnoj publici) koji su to razlozi zbog kojih pripadnici publike ne dolaze na njihove predstave/koncerte/izložbe, odnosno pod kojim bi ih uslovima posećivali češće. Mi smo ispitanicima ponudili da 134  Broj ispitanika koji pripada ovoj publici je nešto značajniji samo u slučaju rokenrol publike (11,4% u Makedoniji i 7,7% u Srbiji). Nemamo podataka koji bi nam omogućili da objasnimo zašto je to tako – ostaje nam samo da nagađamo da jedan broj mladih ljudi odlazi na koncerte rok muzike (iako je ne voli) u potrazi za društvom i za partnerima. 135  U pogledu učešća ispitanika iz tri grupe zanimanja za koje su osposobljeni ili su ih nekada i vršili (grupa poljoprivrednika i radnika, grupa srednjoslojnih zanimanja i grupa stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika) i devet grupa konstruisanih na osnovu faktičkih aktivnosti koje ispitanici obavljaju: poljoprivrednika, radnika, službenika, nižih rukovodilaca, malih privrednika, stručnjaka, rukovodilaca/vlasnika, učenika i studenata i izdržavanih lica (domaćica, penzionera i nezaposlenih) 136  Na osnovu veličine mesta boravka (glavni grad, gradovi sa više od 100.000 stanovnika, manji gradovi i sela) i na osnovu regiona (pet regiona u Srbiji i četiri regiona u Makedoniji).

127

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije se izjasne o osam mogućih razloga za odustajanje od odlaska na kulturne događaje, odnosno o značaju osam uslova čije bi ih ispunjavanje podstaklo da participiraju češće. Pošto smo pretpostavili da će se kao jedan od važnijih razloga pojavljivati novac koji je moguće odvojiti za te namene, analizirali smo razlike u prihodu po članu domaćinstva i u sredstvima koja ispitanici mesečno izdvajaju za zadovoljenje svojih kulturnih potreba među pripadnicima različitim tipovima publike, da bismo videli u kojoj meri oni utiču na kulturnu participaciju. Drugi, manji deo ovog poglavlja posvetili smo analizi kulturne ponude u Srbiji i Makedoniji i posebno teritorijalnim razlikama u kulturnoj ponudi, imajući u vidu veličinu mesta boravka ispitanika i njihov regionalni raspored. Upoređivanjem teritorijalnog rasporeda tipova publike i teritorijalnih razlika u kulturnoj ponudi, pokušali smo da izbegnemo još jednu od jednostranosti istraživanja kulturne participacije. U njima se često zaboravlja da motivaciju i sposobnost za kulturnu participaciju mora da prati i prilika za kulturnu participaciju i da se participacija ne odvija pod jednakim uslovima za sve, već da su razlike u kulturnoj participaciji (koje se uobičajeno tumače kao razlike u motivaciji i sposobnostima) često samo prerušene razlike u dostupnoj kulturnoj ponudi. Time smo ujedno zaokružili naše ispitivanje publike, njenih kulturnih potreba i navika.

Pozorišna publika Analiza pozorišne publike u Srbiji AKTIVNA POZORIŠNA PUBLIKA Aktivnu pozorišnu publiku u Srbiji čini 29,6% uzorka (populacije)137. Većinom je čine pripadnice ženskog pola (61,6%: 38,4%) i uglavnom ispitanici iz dve mlađe starosne grupe – prosečna starost ispitanika koji čine aktivnu pozorišnu publiku je 39 godina. U starosnim grupama od 18 do 30 godina i od 31 do 45 godina aktivnoj pozorišnoj publici pripada trećina ispitanika, u generaciji od 45 do 65 godina četvrtina, a u generaciji preko 65 godina 17,2%. U njoj jedva da ima ispitanika čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola (ima ih ukupno 7 ili 4,1% ove grupe). Od ispitanika sa srednjom školom, četvrtina (24,1%) 137  Naravno, procenat zastupljenosti u uzroku i u populaciji nije identičan. Da podsetimo, uzorak ove veličine omogućava da se procene parametara populacije sa sigurnošću od 95% vrše sa greškom od 2,5% (kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,5% (kada je varijansa 10%) u Srbiji, odnosno sa greškom od 3,1% kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,8% (kada je varijansa 10%) u slučaju uzorka u Makedoniji. Na to još treba dodati i iskrivljenje koje nastaje kao posledica odbijanja jednog broja ispitanika da odgovore na pitanja iz ankete (u našem istraživanju oko 20%), kao i zbog odsustva odgovora na jedan broj pitanja koje smo ovde analizirali. Uprkos tome, ne samo što uzorak ovog tipa omogućava generalizacije, nego i razlike između parametara uzorka i parametara populacije nisu tolike da se, uz ovo upozorenje, ne bi moglo govoriti o karakteristikama populacije na osnovu dobijenih podataka.

128

Kulturne potrebe i navike ulazi u sastav aktivne publike, dok kod ispitanika sa visokim obrazovanjem više od polovine (51,7%) predstavlja aktivnu pozorišnu publiku. Sličan slučaj je i sa grupama zanimanja, gde 11,7% poljoprivrednika i radnika učestvuje kao aktivna publika, nešto više od jedne trećine ispitanika srednjoslojnih zanimanja i 60% stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. U pozorišnom životu natprosečno učestvuju ispitanici koji zauzimaju radna mesta stručnjaka (69,6%), rukovodilaca i vlasnika (68,4%) i službenika (48,5%) i još i učenici i studenti (41,7%). Što se tiče mesta boravka, među ispitanicima iz Beograda aktivnu pozorišnu publiku čini 47,5%, u slučaju i velikih i malih gradova jedna trećina ispitanika, a među ispitanicima sa sela samo 12,6%. Među regionima u Srbiji aktivna pozorišna publika je prisutna iznad proseka u Beogradu i njegovoj okolini (37,2%), u Vojvodini (33,1%) i Sandžaku (38,2%), a ispod proseka u Šumadiji i Pomoravlju (26,6%) i južnoj i istočnoj Srbiji (17,2%). POTENCIJALNA POZORIŠNA PUBLIKA. I potencijalnu pozorišnu publiku u Srbiji čini otprilike trećina uzorka (populacije). Većinski je čine žene (i ponovo u sličnom procentu 59,9%:40,1%), samo što je ova publika nešto starija – njihova prosečna starost iznosi 42 godine. U svim starosnim grupama potencijalna publika obuhvata oko 30% ispitanika, što predstavlja primetno povećanje učešća generacije od 45 do 65 godina u odnosu na aktivnu pozorišnu publiku iz njihovih redova. U pogledu obrazovanja najveći rast u odnosu na učešće u aktivnoj publici beleže ispitanici sa srednjom školom. Među potencijalnom pozorišnom publikom nalazi se po 35% ispitanika iz grupa sa srednjim i visokim obrazovanjem, dok samo 13,5% ispitanika čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola (što čini 4,1% aktivne publike) voli da posećuje pozorišne predstave - iako iz nekog razloga to ne čini. Slično ovome u potencijalnoj pozorišnoj publici natprosečno učestvuju ispitanici koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima (39,6%), a potprosečno ispitanici iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (28,2%) i poljoprivrednika i radnika (29,1%). Treba primetiti da i ovaj procenat poljoprivrednika i radnika predstavlja priličan rast u odnosu na deo ove grupe koji pripada aktivnoj pozorišnoj publici. Što se tiče radnih mesta ispitanika, dok je procenat poljoprivrednika u potencijalnoj pozorišnoj publici ostao isti kao u aktivnoj pozorišnoj publici (5,3%), procenat radnika koji bi želeo da učestvuje u pozorišnom životu se značajno povećao (sa 16,2% na 30,2%). Iznad proseka u potencijalnoj pozorišnoj publici učestvuju niži rukovodioci (41%), mali privrednici (38,7%), učenici i studenti (36,9%) i izdržavana lica (32,6%). Natprosečno u potencijalnoj pozorišnoj publici učestvuju i ispitanici iz Beograda i gradova sa manje od 100.000 stanovnika. Među regionima u Srbiji, kao i u slučaju aktivne pozorišne publike, iznad proseka u potencijalnoj pozorišnoj publici se nalaze ispitanici iz Beograda i okruženja (39,1%), Vojvodine (34,1%) i Sandžaka (41,2%), a ispod proseka ispitanici iz Šumadije i Pomoravlja (28,8%) i južne i istočne Srbije (23,6%)

129

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije NE-PUBLIKA POZORIŠNE UMETNOSTI. Ne-publika za pozorišnu umetnost u Srbiji je malo veća grupa od prethodne dve (38,1%). U njoj učestvuje gotovo polovina ispitanika muškog pola (46,7%), čineći većinu ne-publike (u odnosu 55,9% : 44,1%). Prosečna starost pripadnika ne-publike je 45 godina, a najviše ih ima u generacijama od 45 do 65 godina (45,8% ove grupe) i preko 65 godina (52,3% ove grupe). Koliki je uticaj formalnog obrazovanja na kulturne potrebe i navike jasno se može videti iz činjenice da ne-publici za pozorišnu umetnost pripada 82,4% ispitanika čiji je najviši nivo obrazovanja osnovna škola, 40,9% onih sa srednjom školom i samo 12,5% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slične odnose imamo u i slučaju grupa zanimanja. U ne-publici pozorišne umetnosti nalazi se skoro 60% poljoprivrednika i radnika (59,2%), 26% ispitanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima i samo 11,5% ispitanika iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kada se u obzir uzmu radna mesta ispitanika, u ne-publici za pozorišnu umetnost najviše učestvuju poljoprivrednici (skoro 90 posto ove grupe – 89,5%), radnici (53,6%), izdržavana lica (45,2%) i mali privrednici (41,9%). Natprosečno ne-publiku pozorišne umetnosti u Srbiji čine ispitanici (građani) gradova sa više od 100.000 stanovnika (42,3% ove grupe) i stanovnici sela (njih 58,8%), a što se tiče regionalnog rasporeda, skoro 60% ispitanika iz južne i istočne Srbije spada u grupu ne-publike, kao i 44,7% ispitanika iz Šumadije i Pomoravlja.

Analiza pozorišne publike u Makedoniji AKTIVNA POZORIŠNA PUBLIKA. Aktivnu pozorišnu publiku u Makedoniji čini 31,3% uzorka. Za razliku od Srbije, u njoj nema značajnih polnih/rodnih razlika. Prosečna starost ispitanika koji je čine je 37 godina, a među starosnim grupama se, kao i u Srbiji, mogu primetiti jasne razlike između učešća ispitanika iz dve mlađe generacije (koje učestvuju sa 35,5% i 36,6%) i ispitanika iz starijih generacija: oni iz generacije od 46 do 65 godina učestvuju sa 24,4%, a ispitanici iz najstarije generacije sa samo 14,9%. Pozorišna publika u Makedoniji je jasno podeljena duž obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Iz redova ispitanika sa osnovnim obrazovanjem samo osmoro (što čini 6% ove grupe, a 3,2% aktivne publike) učestvuje u aktivnoj pozorišnoj publici, dok skoro 30% ispitanika sa srednjom stručnom spremom i 46,9% ispitanika sa visokim obrazovanjem predstavlja njen deo. Među grupama zanimanja najzastupljeniji su stručnjaci, rukovodioci i vlasnici (52,2%), potom (nešto iznad proseka) ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (33,2%) i, na kraju, poljoprivrednici i radnici (21,5%). Kada smo posmatrali faktička radna mesta koja ispitanici zauzimaju, pokazalo se da, kao i u Srbiji (doduše u nešto izmenjenom redosledu) u aktivnoj pozorišnoj publici natprosečno učestvuju rukovodioci i vlasnici (63,6%), stručnjaci (52,4%), učenici

130

Kulturne potrebe i navike i studenti (47,7%) i službenici (39,4%). U Makedoniji aktivna pozorišna publika je najzastupljenija u gradovima sa preko 100.000 stanovnika (49,5%), potom u Skoplju (32,1%), u manjim gradovima (30,9%) i značajno manje po selima (18,3%). Kada smo analizirali regionalni raspored ispitanika pokazalo se da sa najvećim procentom u pozorišnoj publici učestvuju ispitanici iz istočne Makedonije (49,2%), potom iz južne Makedonije (34%), iz Skopja i okolnih mesta (30,3%), a najmanje ispitanici iz zapadne Makedonije (19,2%). POTENCIJALNA POZORIŠNA PUBLIKA. Potencijalna pozorišna publika u Makedoniji je malo veća od aktivne (32,8% - identično kao u Srbiji). Prosečna starost ovih ispitanika je 40 godina, a snažne generacijske podele iz aktivne publike su ovde nestale, s tim što je najstarija generacija najmanje zastupljena i u ovoj publici (19,1%). Na drugoj strani, pojavile su se polne/rodne razlike – žene u potencijalnoj publici (sa 36,7%) učestvuju nešto više od muškaraca (29,2%). Slično kao u Srbiji, nema razlika između nivoa učešća u potencijalnoj publici ispitanika sa srednjom školom i visokim obrazovanjem (33,9%), a i nivo učešća ispitanika sa osnovnom školom je značajno porastao u odnosu na aktivnu publiku (28,6%). Još jedna sličnost ogleda se u tome što su ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja procentualno najzastupljeniji u sastavu potencijalne publike (35,5%), što se može videti i u natprosečnoj zastupljenosti malih privrednika (37,5%), službenika (36,4%), nižih rukovodilaca (35,4%) i jako visokom procentu učešća radnika u potencijalnoj publici (37,2%). Iako su ispitanici sa sela manje zastupljeni u potencijalnoj publici, razlika u pogledu mesta boravka gotovo da nema, dok se u pogledu regionalne zastupljenosti jasno mogu odvojiti ispitanici iz regiona Skoplja i južne Makedonije (koji u potencijalnoj publici učestvuju sa 36,1%, odnosno 35,6%), od ispitanika iz zapadne i istočne Makedonije (čiji procenat učešća je 24%, odnosno 20,6%). POZORIŠNA NE-PUBLIKA. Pozorišna ne-publika u Makedoniji čini poslednju trećinu uzorka (populacije – 35,8%). U njoj nešto više učestvuju muškarci (38,2%) nego žene (33,2%). Prosečna starost ispitanika koji čine pozorišnu ne-publiku je 43 godine i dok su razlike među genercijama do 65 godina - kod kojih se učešće kreće oko 35% - neznatne, ispitanici sa više od 65 godina učestvuju u ne-publici sa čak 66%. Takođe, snažne obrazovne i profesionalne podele u aktivnoj publici (koje prati odsustvo podela u potencijalnoj publici) dovele su do jednako snažnih podela u ne-publici. Tako u ne-publici učestvuje 65,4% ispitanika sa osnovnom školom i skoro polovina grupe poljoprivrednika i radnika (48,7%); 36,3% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i 31,4% onih koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja; i 19,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem i 15,7% onih koji dolaze iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Iznad proseka, kad posmatramo faktički način zarađivanja za život, u sastav pozorišne ne-publike ulaze samo poljoprivrednici i izdržavana lica. U ne-publici procentualno iznad proseka učestvuju ispitanici

131

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije sa sela (54,2%) i iz manjih gradova (35,8%), a među regionima iznad proseka po učešću u pozorišnoj ne-publici su samo ispitanici iz zapadne Makedonije.

BIOSKOPSKA PUBLIKA Analiza bioskopske publike u Srbiji AKTIVNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Aktivna bioskopska publika u Srbiji je značajno veća od aktivne pozorišne publike. Nju čini gotovo polovina ispitanika (populacije) – 47,2%. U aktivnoj bioskopskoj publici procentualno podjednako učestvuju ispitanici muškog i ženskog pola, a prosečna starost onih koji je čine je 35 godina (četiri godine manje no u slučaju aktivne pozorišne publike). Da je mladost jedna od bitnih karakteristika aktivne bioskopske publike može se videti i po učešću skoro tri četvrtine (74%) ispitanika iz najmlađe starosne grupe i više od polovine (51,8%) ispitanika iz starosne grupe od 31 do 45 godina. Na drugoj strani, samo 26,8% iz generacije od 46 do 65 godina i samo 16,7% ispitanika starijih od 65 godina aktivno posećuje bioskope. Iako su razlike u pogledu obrazovanja i pripadnosti grupama zanimanja očigledne i u sastavu aktivne bioskopske publike, ipak je učešće ispitanika sa osnovnim obrazovanjem veće (12,4%) nego u slučaju aktivne pozorišne publike, a posebno je značajno veće učešće ispitanika iz redova poljoprivrednika i radnika (33,3% ove grupe). U aktivnoj bioskopskoj publici u najvećem procentu učestvuju studenti i učenici (79,5% grupe), stručnjaci (70,5%), rukovodioci i vlasnici (66,7%), službenici (59,3%) i niži rukovodioci (56,6%), dok najmanje učešće imaju poljoprivrednici (samo 8,1% ove grupe). Procentualno iznad proseka u aktivnoj bioskopskoj publici učestvuju ispitanici iz Beograda i gradova sa preko 100.000 stanovnika, dok su ispitanici iz manjih gradova tačno na proseku. Ispod proseka aktivno u bioskopskom životu učestvuju samo ispitanici iz sela. Što se tiče teritorijalnog rasporeda, po učešću u aktivnoj publici jedino su ispitanici iz južne i istočne Srbije daleko ispod proseka (29,8% grupe). POTENCIJALNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Među potencijalnom bioskopskom publikom u Srbiji (koja predstavlja nešto više od četvrtine uzorka) ima više žena no muškaraca i u njoj natprosečno učestvuju ispitanici iz starosnih grupa između 31 i 45 godina (30,9%) i od 46 do 65 godina (32,1%). Prosečna starost pripadnika pasivne bioskopske publike je 44 godine (prosečno dve godine stariji od potencijalne pozorišne publike). Kao i u slučaju pozorišne publike, u potencijalnoj bioskopskoj publici natprosečno učestvuju ispitanici sa završenom srednjom školom i iz grupe srednjoslojnih zanimanja. Kada posmatramo njihova radna mesta možemo videti da u ovoj bioskopskoj publici najviše učestvuju ispitanici koji rade kao mali privrednici (38,7%), rukovodioci/vlasnici (33,3%), radnici (29,9%) i službenici

132

Kulturne potrebe i navike (28,9%). Natprosečno potencijalnu bioskopsku publiku u Srbiji čine ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (32,5% od ove grupe) i oni koji žive u Šumadiji i Pomoravlju (30,7%). BIOSKOPSKA NE-PUBLIKA. Bioskopsku ne-publiku u Srbiji predstavlja 25,5% uzorka (populacije). Prosečna starost ovih ispitanika je 53 godine (što je prosečno 18 godina više od ispitanika koji pripadaju aktivnoj bioskopskoj publici i 9 godina više od potencijalne bioskopske publike). Ova generacijska određenost bioskopske ne-publike najbolje se može videti po učešću u njoj 6,7% ispitanika starih između 18 i 30 godina; 17,3% ispitanika starih od 31 do 45 godina; 41,1% generacije od 46 do 65 godina i čak 59,1% ispitanika sa više od 65 godina. Među pripadnicima bioskopske ne-publike u Srbiji nalazi se nešto više muškaraca no žena, ali ta razlika nije velika. Velike razlike se pojavljuju u pogledu nivoa obrazovanja. U ne-publici učestvuje 74% grupe ispitanika čiji je naviši obrazovni nivo osnovna škola, 22,2% ispitanika čije se obrazovanje završilo srednjom školom i samo 10,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. U pogledu pripadnosti grupama zanimanja razlike su nešto manje: u ne-publici učestvuje 41% poljoprivrednika i radnika; 15% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 9,7% ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Ponovo su poljoprivrednici ti koji sa najvećim procentom učestvuju u ne-publici (ovoga puta bioskopa – čak 75,7%), da bi natprosečno ovoj grupi pripadala i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni – njih 29,8%) i radnici (29,5%). Iznad proseka u bioskopskoj ne-publici učestvuju ispitanici (građani) iz gradova u Srbiji sa preko 100.000 stanovnika (26,9%) i posebno oni sa sela (39,3%), dok se među regionima u Srbiji, kao i u slučaju pozorišne ne-publike izdvajaju ispitanici sa prostora južne i i istočne Srbije (45,3%).

Analiza bioskopske publike u Makedoniji AKTIVNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Aktivnu bioskopsku publiku u Makedoniji čini 45,6% uzorka (populacije). Sa prosečnom starošću od 33 godine, ova publika je još mlađa od one u Srbiji. I u ranijim analizama se moglo uočiti da odlasci u bioskop predstavljaju aktivnost u kojoj uglavnom učestvuju pripadnici mlađih generacija. To se potvrđuje i ovde, gde 65,4% ispitanika mlađih od 30 godina voli filmove i aktivno posećuje bioskope, kao i više od polovine (51%) generacije od 31 do 45 godina. Već u generaciji od 46 do 65 godina samo jedna četvrtina predstavlja aktivnu publiku, da bi kod ispitanika starijih od 65 godina samo 6% posećivalo bioskope. Obrazovne podele u okviru aktivne bioskopske publike u Makedoniji nešto su snažnije nego u Srbiji i jasno dele publiku na one sa osnovnim obrazovanjem na jednoj i ostale na drugoj strani. Samo 9,7% ispitanika sa osnovnom školom učestvuje u ovoj publici, a na drugoj strani skoro polovina

133

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije ispitanika sa srednjom stručnom spremom (47,8%) i više od 60% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Iako su manje snažne, u aktivnoj bioskopskoj publici u Makedoniji su prisutne i podele po grupama zanimanja. U ovoj publici učestvuje skoro 70% ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, skoro polovina ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i nešto više od 30% poljoprivrednika i radnika. Dosta širok krug ispitanika (na osnovu radnih mesta) zauzima mesto iznad proseka u aktivnoj publici, da bi ispod proseka bili samo poljoprivrednici, radnici i izdržavana lica. U aktivnoj bioskopskoj publici mogu se uočiti i jasne razlike u pogledu mesta boravka ispitanika, verovatno povezane sa dostupnošću bioskopa u sredinama različite veličine. Iz Skoplja u aktivnoj bioskopskoj publici učestvuje skoro 60% ispitanika, da bi potom učešće postepeno padalo – u gradovima sa preko 100.000 stanovnika 49,6%, u manjim gradovima 42,1% i u selima 26,4%. Među regionima gotovo da nema nikakvih razlika između regiona Skoplja, južne i istočne Makedonije (svi sa učešćem od oko 50%), da bi učešće ispitanika iz zapadne Makedonije bilo jedva 17,1%. POTENCIJALNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. U Makedoniji ovu publiku čini 28,3%. Za razliku od aktivne bioskopske publike u kojoj nije bilo značajnijih polnih/rodnih razlika, u potencijalnoj bioskopskoj publici (kao i u potencijalnoj pozorišnoj publici) ima više žena. Ispitanici iz ove publike su značajno stariji od ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici – njihova prosečna starost je 41 godina – i među njima nema značajnijih generacijskih razlika. Takođe su i obrazovne i profesionalne podele manje izražene. Ispitanici sa osnovnom i srednjom školom nešto više učestvuju u potencijalnoj publici od ispitanika sa visokim obrazovanjem (na nivou od oko 31%), što se ponavlja i u značajnom učešću poljoprivrednika i radnika i ispitanika iz redova srednjoslojnih zanimanja (na nivou od 30%). Kada posmatramo njihova faktička radna mesta, iznad proseka u potencijalnoj publici učestvuju, osim poljoprivrednika (56,3%) i radnika (33,8%), još i službenici (39,7%). Izuzev ispitanika iz Skoplja, koji u velikom procentu učestvuju u aktivnoj publici (pa ih gotovo nema u potencijalnoj publici), ispitanici iz svih ostalih tipova naselja se nalaze iznad proseka u pogledu učešća u potencijalnoj publici. To je još izraženije u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika, gde u pogledu participacije u ovoj publici gotovo da nema nikakvih razlika među ispitanicima iz različitih regiona. BIOSKOPSKA NE-PUBLIKA. Sa 26,1% ne-publika predstavlja najmanju grupu u bioskopskoj publici u Makedoniji. Ispitanici iz ove grupe – sa prosečnom starošću od 51 godine - prosečno su deset godina stariji od ispitanika koji čine potencijalnu publiku i skoro 20 godina stariji od ispitanika iz redova aktivne publike. U ovu publiku ulazi gotovo tri četvrtine ispitanika starijih od 65 godina, da bi na drugom kraju samo 9% ispitanika mlađih od 30 godina bilo njen deo. Snažne obrazovne i profesionalne razlike u aktivnoj publici ovde se mogu videti kao u ogledalu. U bioskopskoj ne-publici učestvuje skoro 60%, ispitanika sa osnovnim obrazovanjem,

134

Kulturne potrebe i navike 21,2% ispitanika sa srednjom stručnom spremom i 15,6% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Razlike u pogledu pripadnosti grupama zanimanja su manje izražene, ali se ipak mogu jasno uočiti – npr. učešće poljoprivrednika i radnika u nepublici je 38,3%, a stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika 11,8%. Što se tiče mesta boravka ispitanika, iznad proseka po pripadnosti ne-publici nalaze se ispitanici sa sela, a regionalne razlike odvajaju zapadnu Makedoniju sa najvećim učešćem ispitanika u bioskopskoj ne-publici (52,4%) od svih ostalih regiona u kojima se učešće ispitanika kreće u intervalu od 27% - 30%.

PUBLIKA IZLOŽBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI Analiza publike izložbi dela likovnih umetnosti u Srbiji AKTIVNA PUBLIKA IZLOŽBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Aktivna publika izložbi dela likovnih umetnosti u Srbiji je manja i starija od aktivne pozorišne i bioskopske publike. Nju čini nešto manje (23,7%) od četvrtine uzorka (populacije). I u ovoj aktivnoj publici učestvuje više žena (27,5%) no muškaraca (19%), uz međusobni odnos (63% : 37%). Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 42 godine. Za razliku od aktivne pozorišne i bioskopske publike, aktivna publika izložbi dela likovnih umetnosti je ravnomernije raspoređena među starosnim grupama, pri čemu je najviše pripadnika ove publike u generaciji od 31 do 45 godina. Kao i u slučaju drugih umetnosti koje se smatraju za elitne, aktivna publika izložbi dela likovnih umetnosti je snažno obrazovno i profesionalno određena. Tako, na primer, u njen sastav ulazi samo 2,4% ispitanika iz grupe onih sa osnovnom školom (oni ujedno čine samo 1,4% aktivne publike), 17,6% ispitanika čiji je najviši obrazovni stepen srednja stručna sprema i 45,2% grupe ispitanika sa visokim obrazovanjem. Među grupama zanimanja takođe se mogu uočiti jasne razlike. U sastav aktivne publike za izložbe dela likovnih umetnost ulazi samo 8,6% poljoprivrednika i radnika. Među ispitanicima iz grupe srednjoslojnih zanimanja ima 25,6% onih koji aktivno posećuju izložbe, a u grupi ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika taj procenat iznosi 57%. Kad posmatramo radna mesta koja zauzimaju ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici, jasno se mogu odvojiti, na jednoj strani, stručnjaci (65,7%), rukovodioci i vlasnici (56,3%), učenici i studenti (33%), niži rukovodioci (29,3%) i službenici (27,6%), a na drugoj strani poljoprivrednici (2,6%), radnici (9,8%), mali privrednici (12,7%) i izdržavana lica (14,6%). Ispitanici iz Beograda (44,8% ove grupe) pojavljuju se kao najznačajniji deo ove publike, dok su iznad proseka još ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (25%). Istovremeno, samo 10,2% ispitanika sa sela aktivno učestvuje u likovnom životu. Među regionima u Srbiji može se uočiti jasna podela na region

135

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Beograda i okoline i Vojvodine na jednoj (visok stepen učešća u aktivnoj publici), odnosno Šumadije i Pomoravlja i južne i istočne Srbije na drugoj strani (nizak stepen učešća u aktivnoj publici). POTENCIJALNA PUBLIKA IZLOŽBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Potencijalnu publiku izložbi dela likovnih umetnosti u Srbiji čini 25,4% uzorka. U njoj ponovo ima nešto malo više žena, a zanimljivost je da je, za razliku od svih drugih slučajeva, potencijalna publika izložbi, sa prosečnom starošću od 40 godina, nešto mlađa od aktivne publike likovnih umetnosti. Kao i u slučaju aktivne publike i ova potencijalna publika je ravnomerno raspoređena među starosnim grupama, a verovatno da tu razliku u godinama donosi nešto malo više ispitanika iz najmlađe grupe (28,6%). U potencijalnoj publici nema ni toliko izraženih razlika među obrazovnim i profesionalnim grupama. Procentualno iz grupa ispitanika sa srednjom i visokom stručnom spremom dolazi podjednak udeo ispitanika, s tim što zbog najvećeg učešća ispitanika sa srednjom školom u uzorku, oni čine najveći deo ove publike. Slična stvar je i sa grupama zanimanja. U potencijalnoj publici u najvećem procentu učestvuju ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (32%), potom iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (23,5%), ali u ovu grupu ulazi relativno visok procenat (20,7%) poljoprivrednika i radnika. Kad posmatramo radna mesta ispitanika, u potencijalnoj publici likovnih umetnosti procentualno najviše učestvuju službenici (36,2%), mali privrednici (33,3%) i niži rukovodioci (28%). Zanimljivo je, takođe, da ispitanici iz gradova sa više od 100.000 stanovnika ne samo što su srazmerno malo učestvovali u aktivnoj publici za izložbe dela likovnih umetnosti, nego u pasivnoj publici zauzimaju poslednje mesto po svom procentualnom udelu (13,6%). To je nizak procenat učešća, ne samo u odnosu na učešće ispitanika iz Beograda i iz manjih gradova, nego i u odnosu na ispitanike sa sela (25,2%). Takođe, dok ispitanici iz ostalih regiona gotovo ravnomerno učestvuju u potencijalnoj publici likovnih umetnosti (u intervalu od 25 do 30%), ispitanici iz južne i istočne Srbije za ovim procentualno značajno zaostaju (samo 13,8% ove grupe). NE-PUBLIKA ZA IZLOŽBE DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Više od polovine ukupnog uzorka u Srbiji (51%) čini ne-publiku za izložbe dela likovnih umetnosti. To je značajno više od procenta onih koji čine pozorišnu i bioskopsku ne-publiku. Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 44 godine i malo su zastupljeniji u dve starije generacije. U ne-publici, kao i u prethodnim slučajevima, ima više muškaraca nego žena i ponovo pripadnost ne-publici jasno pokazuje uticaj obrazovanja na kulturne prakse. Skoro devet desetina ispitanika sa osnovnom školom (87,6%) pripada ne-publici likovnih umetnosti. Među ispitanicima sa srednjom školom ne-publici pripada nešto više od polovine (55,6%), dok u ovu grupu spada jedna četvrtina ispitanika sa visokim obrazovanjem (25,2%). Pošto podele po grupama zanimanja prate podelu na osnovu obrazovnih nivoa, slične odnose u

136

Kulturne potrebe i navike pogledu učešća u ne-publici imamo i tu. A kako je ne-publika uglavnom inverzna slika aktivne publike, ponovo imamo jasnu podelu u ne-publici na osnovu radnih mesta koja zauzimaju ispitanici. Najveći procenat učešća u ne-publici imaju poljoprivrednici (92,1%), radnici (65,8%), izdržavana lica (60,5%) i mali privrednici (54%), dok su na drugoj strani (sa malim učešćem) stručnjaci (11,1%) i rukovodioci i vlasnici (18,8%). Očekivano, ispitanici iz gradova sa više od 100.000 stanovnika i ispitanici sa sela, koji su pokazivali malo učešće u aktivnoj i pasivnoj publici, čine većinu ne-publike. Ispitanici iz većih gradova učestvuju sa 65,4% ispitanika, dok je procenat kome ispitanici sa sela učestvuju u ne-publici 69,2%. U ne-publiku likovnih umetnosti ulazi najviše ispitanika iz južne i istočne Srbiji (72,4%), ali je procenat ispitanika koji pripadaju ne-publici dosta visok i u Šumadiji i Pomoravlju (56,4%) i u Vojvodini (51,6%).

Analiza publike izložbi dela likovnih umetnosti u Makedoniji AKTIVNA PUBLIKA IZLOŽBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Aktivnu publiku izložbi u Makedoniji čini 25,8% uzorka. Za razliku od Srbije, u ovoj publici nema polnih/rodnih razlika. Posebno uočljivu razliku, međutim, predstavlja to što se u Makedoniji i u ovoj publici održava generalna pravilnost da aktivnost publike pada sa godinama, te da je aktivna publika mlađa od ostalih (što, u Srbiji, za publiku izložbi nije slučaj). Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 37 godina. Za razliku od Srbije, gde nije bilo bitnijih generacijskih razlika, u Makedoniji se, u aktivnoj publici, jasno može povući granica između generacija mlađih i starijih od 45 godina. Ispitanici iz mlađih generacija učestvuju u njoj sa 29,3%, odnosno 32%, dok, na drugoj strani, ispitanici iz generacija starijih od 45 godina učestvuju sa 16,9%, odnosno 17,2%. Sličnost sa situacijom u Srbiji ogleda se pak u snažnoj podeljenosti aktivne publike duž obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Među ispitanicima koji joj u Makedoniji pripadaju ima samo četvoro ispitanika sa osnovnom školom (što čini 3,1% ove grupe i samo 2% aktivne publike). Na drugoj strani, u njoj učestvuje 42,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem i 23% ispitanika sa srednjom školom. Slični odnosi postoje i u pogledu pripadnosti grupama zanimanja. Najveći procenat učešća imaju stručnjaci, rukovodioci i vlasnici (44%). Za njima slede ispitanici koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima (28,6%), da bi poljoprivrednici i radnici učestvovali sa samo 14,8%. Iznad proseka po učešću u aktivnoj publici izložbi, kad posmatramo njihova faktička radna mesta, nalaze se rukovodioci i vlasnici (50%), stručnjaci (47,4%), službenici (32,8%) i mali privrednici (30,8%). Dok se procentualno najviše aktivne publike nalazi u malim gradovima u Makedoniji (32,3%), najmanje ih je, očekivano, u selima (12%). Zanimljivo je, takođe, da se ispitanici iz regiona koji čine Skoplje i

137

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije okolna mesta zajedno sa ispitanicima iz zapadne Makedonije nalaze u grupi onih koji procentualno malo učestvuju u aktivnoj publici (19,2%, odnosno 12,6%), a da procentualno najviše aktivne publike ima u istočnoj Makedoniji (50,8%) i u južnoj Makedoniji (32,2%). POTENCIJALNA PUBLIKA IZLOŽBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Potencijalnu publiku izložbi u Makedoniji čini 28,6% uzroka. Glavna karakteristika ovog tipa publike u Srbiji je odsustvo velikih razlika po svim bitnih socio-demografskim dimenzijama. I situacija u Makedoniji je tome slična. Iako u potencijalnoj publici ponovo učestvuje nešto više žena no muškaraca, te razlike nisu velike. Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je, kao u Srbiji, 40 godina i generacijske razlike među ispitanicima su i ovde zanemarljive. Jedino se po svom niskom procentualnom učešću izdvajaju pripadnici najstarije generacije (sa 15,7% ispitanika). U pogledu obrazovanja, možemo videti da između ispitanika sa srednjom školom i visokim obrazovanjem nema razlika (učešće na nivou 31%), dok su ispitanici sa osnovnom školom manje zastupljeni (19,7%). Poravnavanje razlika u ovoj potencijalnoj publici možda se najbolje može uočiti na primeru pripadnosti grupama zanimanja i radnim mestima, gde se učešće ispitanika iz sve tri grupe kreće u intervalu od 27% do 31% (što je u drugim slučajevima prilično neuobičajeno) i gde se kao najzastupljenije grupe (po osnovu radnih mesta) pojavljuju radnici (34,5%), rukovodioci i vlasnici (33,3%) i niži rukovodioci (31,1%). Među potencijalnom publikom procentualno se izdvajaju ispitanici iz većih gradova (39%), a u regionalnom pogledu ispitanici iz južne Makedonije (30,9%) i iz Skoplja i okolnih mesta (30,6%). NE-PUBLIKA ZA IZLOŽBE DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. U Makedoniji ovaj tip publike predstavlja 45,7% uzorka (populacije). Slično kao u Srbiji, ona predstavlja jednu od najvećih ne-publika. Prosečna starost ovih ispitanika je 43 godine i, kao u Srbiji, ovu publiku uglavnom čine ispitanici iz dve starije generacije (sa 50,6%, odnosno 66,7%). Polnih/rodnih razlika u sastavu ove publike nema, ali se, kao i u drugim slučajevima snažne podeljenosti aktivne publike na osnovu obrazovnih i profesionalnih kriterijuma, ove podele javljaju i u ne-publici. U njoj učestvuje više od tri četvrtine ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (77,2%), 47% ispitanika sa srednjom školom i 26,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slično tome, procentualno su u ne-publici najzastupljeniji poljoprivrednici i radnici (57,9%), potom ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (42,7%) i, na kraju, stručnjaci, rukovodioci i vlasnici (sa učešćem od 24,4%). Osim poljoprivrednika, iznad proseka u ne-publici učestvuju još i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni – 53,7%), ali i učenici i studenti (50%), koji se obično natprosečno nalaze među aktivnom publikom drugih umetnosti. Najveći procenat učešća u nepublici imaju ispitanici koji žive na selu i u Skoplju, a veliki procenat ne-publike

138

Kulturne potrebe i navike u Skoplju čini da i ovaj region (sa učešćem ispitanika od 50,2%) bude odmah iza zapadne Makedonije po stepenu učešća u ne-publici (62,1%).

BIBLIOTEČKA PUBLIKA Analiza bibliotečke publike u Srbiji AKTIVNA BIBLIOTEČKA PUBLIKA. Aktivnu bibliotečku publiku u Srbiji čini nešto preko 30% uzorka (populacije). U njoj učestvuje značajno veći broj žena no muškaraca (međusobni odnos 62,2% : 37,8%). Ova aktivna publika, sa prosečnom starošću ispitanika od 37 godina, spada među najmlađe od ovde ispitivanih (uz aktivnu bioskopsku i rokenrol publiku). Možemo videti da se ovde sa porastom starosti ispitanika, u svakoj narednoj starosnoj grupi procenat onih koji učestvuju u aktivnoj publici smanjuje za više od 10 procenata. Tako među ispitanicima od 18 do 30 godina u aktivnoj bibliotečkoj publici učestvuje 44,6%; u generaciji od 31 do 45 godina 34,8%; među onima od 46 do 65 godina 22,9%, a iz generacije starije od 65 godina u sastav aktivne bibliotečke publike ulazi njih 10,8%. I obrazovne i profesionalne podele jednako snažno presecaju aktivnu bibliotečku publiku. Tako, na primer, u njoj ima samo 10 ispitanika koji su završili samo osnovnu školu (to je 5,8% ove grupe, a 2,5% aktivne publike), 28,6% ispitanika sa završenom srednjom školom i 48,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Iako su broj i procenat radnika i seljaka koji participiraju u aktivnoj bibliotečkoj publici nešto veći i podele po grupama zanimanja su jednako snažne. U aktivnoj publici učestvuje 16,4% poljoprivrednika i radnika, 39,5% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 52,2% ispitanika koji dolaze iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kad u obzir uzmemo radna mesta ispitanika, možemo videti da su u aktivnoj bibliotečkoj publici procentualno daleko najzastupljeniji učenici i studenti (73,8%) i stručnjaci (62,6%)138, dok se u aktivnoj bibliotečkoj publici nalazi npr. samo jedan poljoprivrednik. Nema značajnijih razlika u pogledu mesta boravka ispitanika iz aktivne bibliotečke publike. U svim gradovima, bez obzira na njihovu veličinu, u aktivnoj publici učestvuje oko 35% ispitanika, a čak i u selima je procenat onih koji aktivno koriste bibliotečke usluge srazmerno veliki (22,1%). I u pogledu regionalnog rasporeda nema većih razlika, iako se hijerarhija održava – u ovom slučaju procentualno najveće učešće imaju ispitanici iz Vojvodine, dok je najniži nivo participacije u aktivnoj publici u južnoj i istočnoj Srbiji. POTENCIJALNA BIBLIOTEČKA PUBLIKA. Nju u Srbiji čini oko 40% uzorka (populacije). I u potencijalnoj publici ima više žena nego muškaraca (međusobni odnos 57,7% : 42,3%). Za razliku od aktivne bibliotečke publike, pak, u ovoj grupi 138  Na šta su, ne treba zaboraviti, direktno upućeni i svojim profesionalnim aktivnostima.

139

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije nema velikih generacijskih razlika – prosečna starost ove grupe je 43 godine – a čak je najmlađa starosna grupa procentualno najmanje zastupljena. Ovo generacijsko uravnoteženje prati i odsustvo snažnih podela u pogledu obrazovanja i grupa zanimanja. Procentualno učešće svih grupa zanimanja kreće se u intervalu između 40 i 45%, a u slučaju obrazovnih grupa, ispitanici sa srednjim obrazovanjem i ispitanici sa višim obrazovanjem učestvuju u potencijalnoj bibliotečkoj publici sa po 45%, dok je čak i iz grupe onih za koje je osnovna škola najviši stepen obrazovanja u potencijalnoj publici prisutno 24% ispitanika. I kad posmatramo radna mesta koja ispitanici zauzimaju, samo poljoprivrednici (sa 27,3%) i učenici i studenti (sa 21,3%)139 u nešto manjem procentu učestvuju u pasivnoj bibliotečkoj publici. Balans postoji i u pogledu teritorijalnog rasporeda ove publike. Čak i na selu postoji značajan broj onih koji vole da čitaju i želeli bi da koriste usluge biblioteke (37,4% ispitanika sa sela), a među regionima u Srbiji u potencijalnoj bibliotečkoj publici u nešto manjem procentu učestvuju ispitanici iz Šumadije i Pomoravlja, dok se učešće svih ostalih nalazi na približno istom nivou. BIBLIOTEČKA NE-PUBLIKA. Kao i u slučaju bioskopske publike, bibliotečku ne-publiku u Srbiji čini negde četvrtina uzorka (populacije). Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 48 godina, a u pogledu generacijske pripadnosti imamo obrnutu sliku aktivne bibliotečke publike. Najmanje procentualno učešće ima najmlađa generacija, da bi potom učešće raslo sa povećanjem starosti ispitanika. I u drugim posmatranim dimenzijama, s obzirom na jasne obrazovne i profesionalne podele u aktivnoj publici i balansirano učešće svih grupa u potencijalnoj publici, logično je bilo očekivati obrnuto proporcionalnu zastupljenost ovih grupa u ne-publici u odnosu na aktivnu bibliotečku publiku. Tako u sastav bibliotečke nepublike ulazi 70,2% ispitanika sa osnovnom školom, 25,6% ispitanika sa srednjom školom i samo 6,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. S obzirom na značajno učešće poljoprivrednika i radnika u potencijalnoj bibliotečkoj publici, oni učestvuju u ne-publici sa ne tako velikih 45,5%. Od onih koji obavljaju srednjoslojna zanimanja njih 13,2% pripada ne-publici, kao i 3,8% ispitanika iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Imajući u vidu aktuelna radna mesta ispitanika, najveći procenat učešća u bibliotečkoj ne-publici imaju poljoprivrednici (73,7%), radnici (40,1%) i mali privrednici (26,6%). Među mestima boravka i među regionima u Srbiji samo se Beograd (i njemu pripadajući region) izdvajaju po malom procentu učešća u ne-publici, dok je u ostalim mestima i regionima taj procenat uglavnom ujednačen.

139  Jer se njihova grupa gotovo u celini nalazi među aktivnom bibliotečkom publikom.

140

Kulturne potrebe i navike

Analiza bibliotečke publike u Makedoniji AKTIVNA BIBLIOTEČKA PUBLIKA. Bibliotečka publika u Makedoniji je podeljena na gotovo pravilne trećine uzorka (populacije). Aktivnu publiku čini 32,3% ispitanika. Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 34 godine i, kao i u Srbiji, aktivna bibliotečka publika predstavlja jednu od najmlađih publika. Ona je, pri tom, kao i druge mlade publike, snažno podeljena po generacijskoj osnovi. Dve mlađe generacije učestvuju u aktivnoj publici sa 46,6%, odnosno 33,2%, da bi ispitanici iz generacije između 46 i 65 godina učestvovali sa 18,8%, a iz generacije starije od 65 godina sa 13,7%. Za razliku od Srbije, u Makedoniji u aktivnoj publici, u pogledu učešća, nema velikih polnih/rodnih razlika. Ono pak što je slično sa aktivnom publikom u Srbiji jesu snažne obrazovne i profesionalne podele. U aktivnoj publici učestvuje više od 50% ispitanika sa visokim obrazovanjem, više od 30% ispitanika sa srednjom školom i samo sedmoro (5,3%) ispitanika za koje je osnovna škola najviši obrazovni stepen. Slično tome, u aktivnoj bibliotečkoj publici učestvuje 55,9% ispitanika iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, 36,1% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 17% poljoprivrednika i radnika. Kao u Srbiji, kada posmatramo radna mesta na kojima rade, daleko ispred svih po procentu učestvovanja u aktivnoj bibliotečkoj publici nalaze se učenici i studenti (77,3%), a potom stručnjaci (56,3), niži rukovodioci (42,2%) i službenici (40,3%). U Makedoniji, ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici natprosečno žive u gradovima sa više od 100.000 stanovnika. U pogledu regionalnog rasporeda, pak, gotovo da nema razlika između učešća ispitanika u aktivnoj publici. POTENCIJALNA BIBLIOTEČKA PUBLIKA. Ovu publiku u Makedoniji čini 35,6% uzorka. Za razliku od aktivne publike, u potencijalnoj publici u Makedoniji se mogu uočiti značajne polne/rodne razlike. U njoj značajno više učestvuju žene (40,6%) nego muškarci (31,3%). Prosečna starost ove publike je 40 godina, a nivo učešća starosnih grupa je sličan (36%), osim u slučaju najstarije generacije, koja učestvuje sa 23,5%. Obrazovne razlike, iako nisu jake kao u slučaju aktivne publike i dalje očigledno odvajaju ispitanike sa srednjim i visokim obrazovanjem (sa učešćem od 39%) od ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (21,1%). U potencijalnoj publici, međutim, razlike u učešću grupa zanimanja nestaju, kao što sve grupe u pogledu radnih mesta učestvuju u potencijalnoj publici gotovo na istom nivou (osim učenika i studenata, koji gotovo u celosti pripadaju aktivnoj publici). Najveći procenat učešća u potencijalnoj publici imaju ispitanici iz Skoplja i iz manjih gradova u Makedoniji, dok u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika koji čine potencijalnu publiku većih razlika nema. BIBLIOTEČKA NE-PUBLIKA. Bibliotečka ne-publika čini poslednju trećinu uzorka (populacije) u Makedoniji. Prosečna starost ovih ispitanika je 47 godina, a snažne generacijske podele pojavljuju se i ovde. Dok najstarija generacija u ne-

141

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije publici učestvuje sa 62,7%, učešće najmlađe je 17,7%. U ovoj publici učestvuje značajno veći procenat muškaraca (37,6%), nego žena (26%), a i obrazovne i profesionalne podele prisutne su u ovoj grupi. U ne-publici učestvuje 73,7% ispitanika sa osnovnom školom, 32% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i samo 9,6% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Isto tako, ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika učestvuju sa 51,6%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 26,5%, a stručnjaci, rukovodioci i vlasnici sa 6,2%. Među grupama formiranim na osnovu obavljanja faktičkih poslova (radnih mesta), po procentu učešća u bibliotečkoj nepublici izdvajaju se poljoprivrednici (64,7%), radnici (45%), izdržavana lica (39,4%) i mali privrednici (35%). Dok u pogledu učešća ispitanika iz Skoplja i gradova sa više od 100.000 stanovnika u Makedoniji nema većih razlika (pri čemu je učešće i jednih i drugih u ne-publici ispod proseka), ispitanici iz manjih gradova i sela učestvuju iznad proseka u ne-publici (ispitanici iz malih gradova sa 35,6%, a ispitanici iz sela sa 48,1%). Što se pak tiče regionalnog rasporeda, ispitanici iz zapadne Makedonije značajno više od drugih učestvuju u bibliotečkoj ne-publici (41,1%)

ČITALAČKA PUBLIKA Analiza čitalačke publike u Srbiji AKTIVNA ČITALAČKA PUBLIKA. Čitalačka publika predstavlja izuzetak u odnosu na druge tipove publika, jer se ona tiče aktivnosti privatne (in-door) kulturne potrošnje, te utoliko ne zavisi u toj meri od prisustva kulturnih institucija na jednoj strani, odnosno spremnosti da se učestvuje u javnom životu i dostupnih finansijskih sredstava, na drugoj strani. Samim tim, nije čudno da je aktivna čitalačka publika u Srbiji procentualno najveća od svih ovde analiziranih publika i da čini više od polovine uzorka (i populacije – 52,1%). I ovde važi pravilo koje smo uočili i kod drugih publika: da žene predstavljaju većinu u aktivnoj publici “elitnih” umetnosti, kao i da je aktivna publika mlađa140 i obrazovanija od potencijalne publike, a ova mlađa i obrazovanija od ne-publike. Međusobni odnos muškaraca i žena u aktivnoj čitalačkoj publici je 63% : 37%, a prosečna starost aktivne čitalačke publike u Srbiji je 40 godina. Generacija između 18 i 30 godina u ovoj aktivnoj publici učestvuje sa 62,8%, da bi taj procenat postupno opadao do najstarije generacije, koja u aktivnoj publici učestvuje sa 34,6%. Kao što se moglo i očekivati, aktivna čitalačka publika je snažno podeljena po obrazovnim i profesionalnim osnovama. U ovoj publici učestvuje 72,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 51% ispitanika sa srednjom školom i samo 13,1% ispitanika čiji je najviši stupanj obrazovanja osnovna škola. Tri četvrtine grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika i 60% ispi140  Sa izuzetkom publike za izložbe dela likovnih umetnosti.

142

Kulturne potrebe i navike tanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima participira u aktivnoj čitalačkoj publici, dok među poljoprivrednicima i radnicima procenat učešća iznosi 34,7%. Očekivano, daleko najveći procenat pripadnosti aktivnoj čitalačkoj publici imaju stručnjaci (82,6%), a zatim slede službenici (67,2%), učenici i studenti (63,5%) i rukovodioci i vlasnici (57,9%). Na drugom kraju spektra nalaze se izolovano poljoprivrednici (sa 5,6%), dok se procenat učešća radnika (40,8%) nalazi dosta blizu ostalim grupama (formiranim na osnovu radnog mesta na kojem ispitanici faktički rade). Gotovo tri četvrtine ispitanika iz Beograda (72%) jeste deo aktivne čitalačke publike, zatim dolaze ispitanici iz manjih gradova (58,1%), iz gradova sa više od 100.000 stanovnika (46,3%) i na kraju ispitanici sa sela (sa 35,9%). Među regionima u Srbiji, ispitanici iz Beograda i okoline ponovo procentualno najviše učestvuju u aktivnoj čitalačkoj publici (65,3%), a na drugom kraju spektra se nalaze ispitanici iz Šumadije i Pomoravlja sa učešćem od 39,1%. POTENCIJALNA ČITALAČKA PUBLIKA. Potencijalnu čitalačku publiku u Srbiji čini nešto preko 20% uzorka (populacije). U njoj nema značajnijih razlika u zastupljenosti između muškaraca i žena, kao što i u pogledu starosti postoji balans. Prosečna starost pripadnika ove publike je 43 godine. Logično je postojanje sličnosti između čitalačke i bibliotečke publike (velikim delom to je jedna te ista publika), te utoliko nije čudno što se karakteristike potencijalne bibliotečke publike ovde ponavljaju. U pogledu obrazovanja i zanimanja postoji balans u procentualnom učešću ispitanika sa različitim nivoima obrazovanja, odnosno ispitanika koji pripadaju različitim grupama zanimanja. Kad posmatramo radna mesta ispitanika, samo se niži rukovodioci (sa 35%) svojim procentualnim učešćem donekle izdvajaju, dok se učešće svih drugih grupa (i poljoprivrednika) kreće oko 20%. Isto tako, u pogledu teritorijalnog rasporeda ispitanika (mesta i regiona boravka) nema gotovo nikakvih razlika. ČITALAČKA NE-PUBLIKA. Čitalačku ne-publiku u Srbiji čini četvrtina uzorka (populacije), a njihova prosečna starost je 48 godina. Ponovo je, kao kod bibliotečke publike, generacijski odnos unutar aktivne publike i ne-publike obrnuto proporcionalan. U ne-publici učestvuje procentualno najmanje ispitanika iz genercije od 18 do 30 godina (16,1%), da bi taj procenat konstantno rastao do 41,5% generacije sa preko 65 godina. Kao i u većini slučajeva, muškarci čine veći deo ne-publike (uzajamni odnos je 60,4% : 39,6%). Snažne obrazovne podele, koje posebno odvajaju najmanje obrazovanu grupu od ostalih, očigledne su i u čitalačkoj ne-publici. Tako, npr, u ne-publici u Srbiji učestvuje 68,2% ispitanika sa osnovnom školom, 25,6% ispitanika sa srednjom stručnom spremom i svega 5,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Isto tako, 44,9% poljoprivrednika i radnika predstavlja čitalačku ne-publiku, dok je, na drugoj strani, čini 13% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 4,1% stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. U pogledu radnih mesta, po učešću u ne-publici jasno se izdvajaju poljoprivrednci (72,2% ove grupe) i radnici

143

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije (40,3%), dok je učešće ostalih u čitalačkoj ne-publici slično (i na nižem nivou). Što se tiče mesta boravka, ispitanici iz većih i manjih gradova u Srbiji učestvuju približno jednako u ne-publici, a osnovna razlika se pojavljuje između ispitanika iz Beograda (8%) i ispitanika sa sela (39,4%). Među regionima u Srbiji, u čitalačkoj ne-publici sa procentualno podjednako velikim učešćem participiraju ispitanici iz Šumadije i Pomoravlja i iz južne i istočne Srbije (36%).

Analiza čitalačke publike u Makedoniji AKTIVNA ČITALAČKA PUBLIKA. I u Makedoniji aktivna čitalačka publika čini više od polovine uzorka (populacije – 50,5%). I ovde, kao i u drugim aktivnostima koje spadaju u “elitne” umetnosti, žene (56,3%) procentualno participiraju više nego muškarci (45%). Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 37 godina i, kao u slučaju bibliotečke publike, može se napraviti jasna razlika između ispitanika mlađih od 45 godina i onih starijih. Ispitanici iz generacije mlađe od 30 godina učestvuju sa 60,8% u aktivnoj publici, a ispitanici iz generacije od 31 do 45 godina sa 57,8%. Na drugoj strani, ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina učestvuju u aktivnoj publici sa 35,7%, a oni iz najstarije generacije sa 30,4%. Pošto sličnu situaciju imamo i u Srbiji, može se pretpostaviti, s obzirom na to da čitanje ne podrazumeva izlazak iz kuće i učešće u javnim događajima (kao ostali oblici kulturne potrošnje koje smo ovde posmatrali), da se generacijski uticaji ne ogledaju samo u smanjenju spremnosti da se učestvuje u javnim kulturnim događajima, nego da se sa starenjem gubi i interesovanje za kulturnu participaciju uopšte. Aktivna čitalačka publika u Makedoniji je snažno obrazovno i profesionalno podeljena. U njoj učestvuje 71,5% visokoobrazovanih, 50,5% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i samo devetoro ispitanika sa osnovnom školom (što predstavlja 8,3% ove grupe i samo 2,5% aktivne publike). Ove snažne obrazovne podele prenose se velikim delom i na podele na osnovu grupa zanimanja. Tako, više od tri četvrtine stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika učestvuje u aktivnoj čitalačkoj publici, više od polovine ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i nešto više od 30% ispitanika iz redova poljoprivrednika i radnika. I kada posmatramo grupe koje smo konstruisali na osnovu faktičkih poslova koje ispitanici obavljaju, iznad proseka u aktivnoj publici učestvuju stručnjaci (76,3%), rukovodioci i vlasnici (66,7%), učenici i studenti (63,3%), službenici (62,7%) i mali privrednici (61,8%). U pogledu mesta boravka mogu se uočiti tri grupe ispitanika. Najpre, oni koji žive u Skoplju i učestvuju u aktivnoj publici sa 74,2%. Drugu grupu čine ispitanici iz gradova sa više od 100.000 stanovnika i iz manjih gradova u kojima je učešće u aktivnoj publici 42,9%, odnosno 48,4%. I na kraju, ispitanici sa sela, čije učešće u aktivnoj publici iznosi 25,2%. Ove podele se, donekle, ponavljaju i u pogledu regionalnog

144

Kulturne potrebe i navike rasporeda ispitanika iz ove grupe. Ispitanici iz regiona koji čine Skoplje i okolna mesta učestvuju natprosečno u ovoj publici (61,3%). Ispitanici iz južne i istočne Makedonije se nalaze tačno na proseku sa učešćem od 49,3%, odnosno 50%, da bi učešće ispitanika iz zapadne Makedonije u aktivnoj publici bilo ispod proseka. POTENCIJALNA ČITALAČKA PUBLIKA. Potencijalna čitalačka publika u Makedoniji je relativno mala grupa – čini je samo 18,1% uzorka. To treba dovesti u vezu sa činjenicom koju smo već pominjali, naime, da participacija u ovim aktivnostima ne zavisi od postojanja kulturne infrastrukture, niti u toj meri od finansijskih sredstava (jer se knjige mogu pozajmljivati na čitanje), te je, da tako kažemo, raspon između zaintresovanosti (potrebe) i aktivnosti (navike) manji. Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina, a generacijske podele u njoj su malo neobične. U njoj natprosečno učestvuju ispitanici iz generacije od 18 do 30 godina (21,6%) i ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina (21%), da bi procentualno bili manje zastupljeni ispitanici iz generacije od 31 do 46 godina i ispitanici iz najstarije grupe sa 13,8%, odnosno 8,7%. Snažne polne/rodne, obrazovne i profesionalne razlike u potencijalnoj čitalačkoj publici u Makedoniji nestaju (kao i u Srbiji). Sve obrazovne grupe učestvuju u potencijalnoj publici na istom nivou (17%), a među grupama zanimanja po stepenu učešća nešto su zastupljeniji ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja. Po natprosečnoj pripadnsoti potencijalnoj publici izdvajaju se niži rukovodioci (33,3%), rukovodioci/vlasnici (25%), službenici (23,7%) i radnici (20%). Što se mesta boravka tiče, ispitanici iz gradova sa više do 100.000 stanovnika (38,6%) i iz sela (27%) učestvuju iznad proseka u potencijalnoj publici, dok je učešće ispitanika iz manjih gradova (16%) i Skoplja (7,9%) ispod proseka. Procentualno najzastupljeniji u ovoj publici su ispitanici iz zapadne Makedonije (24,5%), a ispitanici iz ostalih regiona učestvuju u njoj na nešto nižem nivou (17%). ČITALAČKA NE-PUBLIKA. Čitalačku ne-publiku u Makedoniji čini 31,5%. Ona je snažno rodno, generacijski, obrazovno i profesionalno podeljena. Većinu čitalačke ne-publike čine muškarci (međusobni odnos muškaraca i žena je 60,8% : 39,2%). Prosečna starost ovih ispitanika je 47 godina, a generacijske podele u okviru nje su uobičajene za ne-publiku. Najstarija generacija učestvuje u njoj sa 60,9%, a najmlađa sa samo 17,6%. Ispitanici sa najnižim stepenom obrazovanja učestvuju u ne-publici daleko iznad proseka (74,3%), da bi učešće ispitanika sa visokim obrazovanjem bilo neznatno (11,3%). Među grupama na osnovu radnih mesta izdvajaju se poljoprivrednici (60%), radnici (41,4%) i izdržavana lica (38,4%). Ove obrazovne podele i podele na osnovu radnih mesta ponavljaju se i u pogledu participacije u ne-publici grupa zanimanja. U čitalačkoj ne-publici učestvuje samo devet ispitanika iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (5,7% ove grupe i 4,6% ne-publike), dok, na drugoj strani, u ovoj grupi učestvuje više od polovine poljoprivrednika i radnika (51,5%). Ne-publika u Makedoniji je natprosečno pri-

145

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Aktivna pozorišna publika u Srbiji 26.6%

Aktivna bioskopska publika u Srbiji

33.1%

44.6%

38.2%

52.8% 72.7%

37.2%

54.3%

17.2%

29.8%

Aktivna likovna publika u Srbiji 14.6%

Aktivna bibliotečka publika u Srbiji

25.4%

31.5%

42.9%

38.7% 41.7%

35.2%

32.7%

13.8%

20.0%

146

Kulturne potrebe i navike sutna u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika (35,6%) i u selima (47,7%), dok se među regionima po povećanom učešću u ne-publici izdavajaju ispitanici iz zapadne Makedonije.

PUBLIKA KONCERATA KLASIČNE MUZIKE Analiza publike koncerata klasične muzike u Srbiji AKTIVNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE. Aktivnu publiku za koncerte klasične muziku u Srbiji čini samo 6% uzorka. Među generacijama gotovo da nema razlika u pogledu učešća u ovoj publici, a sa prosečnom starošću ispitanika od 41 godine ona spada u starije aktivne publike. I u ovom slučaju imamo veći procenat žena među ljubiteljima klasične muzike (međusobni odnos žena i muškaraca u aktivnoj publici je 71,6% : 28,4%). Kao što se moglo i očekivati, ova publika je jasno obrazovno određena, tako da nemamo ispitanika sa osnovnim obrazovanjem koji spadaju u aktivnu publiku koncerata klasične muzike, od ispitanika sa srednjom školom 3,2% ulazi u sastav ove publike, a iz redova ispitanika sa visokim obrazovanjem 15,6% (što, s druge strane, čini gotovo tri četvrtine (72%) ukupne aktivne publike klasične muzike). Slično tome, u aktivnu publiku koncerata klasične muzike spada 1,6% grupe poljoprivrednika i radnika, 5% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 20,2% grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Iznad proseka po učešću u aktivnoj publici nalaze se stručnjaci (26,9%), učenici i studenti (11,5%), rukovodioci i vlasnici (11,1%) i službenici (6,8%). Pokazalo se da je veza između mesta boravka i pripadnosti različitim tipovima publike klasične muzike statistički značajna i snažna, te da se pojavljuju jasne razlike između pripadnosti aktivnoj publici i života u Beogradu (17,4% ovih ispitanika učestvuje u aktivnoj publici koncerata klasične muzike), u gradovima sa preko 100.000 stanovnika (8%), u manjim gradovima (5,3%) i u selima (1%). Te razlike se pojavljuju i u odnosu na regione u Srbiji, tako da u regionu Beograda 12% ispitanika participira u aktivnoj publici, u Vojvodini 6%, u južnoj i istočnoj Srbiji 4% i u Šumadiji i Pomoravlju 2,1%. POTENCIJALNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE. Potencijalna publika za koncerte klasične muzike u Srbiji čini jednu trećinu uzorka (populacije – 33,2%). Ona je neznatno starija od aktivne publike – prosečna starost ovih ispitanika je 42 godine – a ravnomerna zastupljenost u starosnim grupama je i ovde prisutna. Razlike u procentualnom učešću žena i muškaraca postoje, ali su manje no u slučaju aktivne publike. Iako su se i obrazovne razlike smanjile, ipak u potencijalnoj publici učestvuje 49,1% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 30,7% ispitanika sa završenom srednjom školom i 10,1% ispitanika za koje je osnovna

147

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Aktivna pozorišna publika u Makedoniji

Aktivna bioskopska publika u Makedoniji

30.3%

19.2%

17.1%

50.9%

49.2%

49.2%

34.0%

48.2%

Aktivna likovna publika u Makedoniji 12.6%

Aktivna bibliotečka publika u Makedoniji

19.2%

32.7 %

50.8%

34.0%

33.8%

32.2%

30.6%

148

Kulturne potrebe i navike škola najviši stepen obrazovanja. Takođe, u njoj učestvuje nešto više od polovine stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (50,1%), preko 40% ispitanika iz redova srednjoslojnih zanimanja i 19,5% poljoprivrednika i radnika. Kad pogledamo aktuelna radna mesta ispitanika, možemo videti da se stručnjacima (50%), službenicima (48,1%), rukovodiocima i vlasnicima (44,4%) i učenicima i studentima (41,4%), koji čine osnovu i aktivne publike, priključuju, sa natprosečnim učešćem u potencijalnoj publici, još i niži rukovodioci (37,2%). Razlika koja je odvajala ispitanike iz Beograda i ostalih naselja u Srbiji prisutna je i ovde, s tim što se u potencijalnoj publici pojavljuje nešto veći procenat ispitanika sa sela (23,3%). Takođe, gotovo da nema razlika po nivou učešća u potencijalnoj publici koncerata klasične muzike ispitanika iz ostalih regiona u Srbiji (oko 25%), a izdvaja se samo region Beograda sa učešćem skoro 50% ispitanika u potencijalnoj publici (48,6%). NE-PUBLIKA ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE. Čineći više od 60% uzorka (populacije), ne-publika klasične muzike predstavlja najveću ne-publiku od svih posmatranih u Srbiji. Generalna karakteristika publike koncerata klasične muzike je da unutar nje nema velikih generacijskih razlika, što je izuzetak u odnosu na druge tipove publike (slične, mada ne potpuno identične odnose imamo još samo kod publike za izložbe dela likovnih umetnosti i publike za narodnu muziku). Tako je prosečna starost ne-publike za klasičnu muziku 43 godine (za aktivnu publiku 41, a za pasivnu 42 godine). U nju ulazi dve trećine muških ispitanika (66,8%) i više od polovine ispitanica (55,1%) u Srbiji. Obrazovne razlike se i u ovom slučaju mogu jasnije uočiti u ne-publici: 90% ispitanika sa osnovnom školom ulazi u sastav nepublike klasične muzike, skoro dve trećine ispitanika sa srednjom školom (66,2%) i nešto više od jedne trećine ispitanika sa visokim obrazovanjem (35,3%). Kako se razlike u grupama zanimanja u velikoj meri podudaraju sa nivoima obrazovanja, to se i među ispitanicima koji pripadaju različitim grupama zanimanja mogu uočiti jasne razlike. Tako, npr. u ne-publiku klasične muzike spada 29% ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, više od polovine ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (53,2%) i preko tri četvrtine poljoprivrednika i radnika (78,9%). Kao i u većini drugih ne-publika najveće učešće imaju poljoprivrednici (97,4%), radnici (75,2%), mali privrednici (68,8%) i izdržavana lica (66,3%). Mali procenat ispitanika iz Beograda koji čine deo ne-publike (27,1%), praćen je gotovo podjednakim nivoom učešća u ne-publici ispitanika iz drugih gradova (62%) i još većim učešćem ispitanika sa sela (75,7%). Teritorijalne razlike su na sličan način prisutne i u pogledu rasporeda ispitanika koji pripadaju ne-publici po regionima u Srbiji. Ispitanici iz Beograda se izdvajaju po relativno niskom učešću u ne-publici (39,3%), dok se učešće ispitanika iz drugih delova Srbije u ne-publici kreće oko 70%.

149

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Aktivna publika koncerata klasične muzike u Srbiji 2.1%

Aktivna publika koncerata rok muzike u Srbiji

6.0%

23.1%

8.3%

27.3% 28.6%

12.0%

23.6%

4.0%

18.7%

Aktivna publika koncerata narodne muzike u Srbiji 15.6%

Aktivna čitalačka publika u Srbiji

8.1%

39.1%

14.2%

54.8% 67.6%

2.7%

65.3%

6.0%

43.5%

150

Kulturne potrebe i navike

Analiza publike koncerata klasične muzike u Makedoniji AKTIVNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE. Aktivna publika za koncerte klasične muzike u Makedoniji - sa samo 5,3% uzorka - predstavlja najmanju aktivnu publiku od svih ovde posmatranih. Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 37 godina, što je najčešća prosečna starost ispitanika koji pripadaju aktivnim publikama u Makedoniji. U ovoj maloj grupi gotovo da nema generacijskih razlika - tek se neznatno generacija od 31 do 45 izdvaja po procentu učešća. Uprkos malobrojnosti, u aktivnoj publici se mogu uočiti jasne polne/rodne razlike (međusobni odnos žena i muškaraca je 61,4% : 38,6%) i specifične obrazovne razlike. Naime, među ispitanicima sa osnovnom školom nema učesnika u aktivnoj publici klasične muzike, a ispitanici sa srednjim obrazovanjem (48,8%) i sa visokim obrazovanjem (51,2%) gotovo ravnomerno učestvuju u njoj. Kako neki od ispitanika sa srednjom stručnom spremom pripadaju radničkim zanimanjima, to je udeo u aktivnoj publici stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika na gotovo istom nivou kao i udeo visokoobrazovanih ispitanika (51,3%), da bi na drugoj strani ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika i iz grupe srednjoslojnih zanimanja podelili preostali njen deo, čineći 23,1%, odnosno 25,6% aktivne publike. Kada, pak, posmatramo radna mesta ispitanika, možemo videti da rukovodioci/vlasnici (27,3%), mali privrednici (11,9%) i službenici (6,0%) u nešto većem procentu učestvuju u ovoj aktivnoj publici. Razlike se pojavljuju i u pogledu teritorijalnog rasporeda ispitanika iz aktivne publike. Oni su uglavnom koncentrisani u Skoplju i većim gradovima u Makedoniji, da bi u aktivnu publiku spadala samo dva ispitanika sa sela. I kada imamo u vidu regione u Makedoniji, onako kako smo ih mi konstruisali, može se videti da samo u Skoplju i okolnim mestima ima nešto više aktivne publike. POTENCIJALNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE. Kao i u Srbiji, potencijalna publika za koncerte klasične muzike obuhvata jednu trećinu uzorka (populacije – 33,9%). Sličnosti ovde ne prestaju. Specifičnost publike klasične muzike u oba društva jeste da su razlike u prosečnoj starosti između aktivne, potencijalne publike i ne-publike neznatne, kao i da razlike između nivoa obrazovanja aktivne i potencijalne publike gotovo da ne postoje. Zanimljivo je takođe da su ispitanici iz ove ne-publike obrazovaniji od pripadnika drugih ne-publika. Prosečna starost ispitanika iz aktivne publike je 37 godina, iz potencijalne publike 38 godina, a iz ne-publike 42 godine. Takođe prosečna dužina trajanja obrazovanja ispitanika iz aktivne publike je 13 godina, kao i ispitanika iz potencijalne publike, dok je prosečno trajanje obrazovanja pripadnika ove ne-publike 11 godina (za razliku od uobičajenih devet). To samo pokazuje da i veliki broj ispitanika sa visokim obrazovanjem ne spada u ljubitelje klasične muzike, niti (naravno) odlazi na ove koncerte. Polne/rodne razlike koje su bile uočljive u aktivnoj publici ovde nestaju,

151

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Aktivna publika koncerata klasične muzike u Makedoniji

Aktivna publika koncerata rok muzike u Makedoniji

6.6%

3.5%

27.0%

22.0%

3.0%

25.0%

5.1%

33.7%

Aktivna publika koncerata narodne muzike u Makedoniji 15.5%

Aktivna čitalačka publika u Makedoniji

8.1%

29.6%

9.0%

61.3%

50.0%

13.5%

49.3%

152

Kulturne potrebe i navike a generacijske razlike se ponovo mogu uočiti između generacija mlađih i starijih od 45 godina. Ispitanici iz mlađih generacija učestvuju u potencijalnoj publici na nivou 39,9%, odnosno 35,7%, da bi ispitanici iz starosne grupe od 46 do 65 godina učestvovali sa 27%, a oni iz najstarije grupe sa 26,4%. Trostepena skala koja se uobičajeno javlja među publikom u zavisnosti od nivoa obrazovanja pojavljuje se i u potencijalnoj publici klasične muzike. Ispitanici sa visokim obrazovanjem u ovoj publici učestvuju sa 47,5%, ispitanici sa srednjom stručnom spremom sa 32,8%, a oni sa osnovnim obrazovanjem sa samo 13,8% (u aktivnoj publici klasične muzike, da podsetimo, iz ove grupe nije učestvovao niko). Sličnu skalu imamo i u pogledu grupa zanimanja, gde je na jednom kraju učešće stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika na nivou 51,9%, a na drugom kraju učešće poljoprivrednika i radnika 24,2%. Osim iz redova rukovodilaca/vlasnika, malih privrednika i službenika koji su činili osnov aktivne publike, u potencijalnoj publici iznad proseka učestvuju još i stručnjaci i učenici i studenti. I u potencijalnoj publici ispitanici iz Skoplja i većih gradova u Makedoniji učestvuju iznad proseka, a u pogledu regionalnog rasporeda najveći procenat učešća imaju ispitanici iz južne Makedonije (37,9%) i Skoplja i okolnih mesta (36,4%). NE-PUBLIKA ZA KLASIČNU MUZIKU. Procenat ispitanika koji spadaju u ne-publiku klasične muzike identičan je u Makedoniji i Srbiji i u oba slučaja (sa 61,8%) predstavlja najveću ne-publiku među onima koje smo analizirali. Kao i kod drugih elitnih umetnosti, muškarci u ne-publici klasične muzike učestvuju u većem procentu (63,9%) nego žene (57,4%). Što se generacijskih razlika tiče, dve starije generacije, koje su na nižem nivou učestvovale u aktivnoj publici, procentualno više učestvuju u ne-publici klasične muzike (sa 69,8%, odnosno 67,9%). Obrazovne podele se, takođe, mogu jasno uočiti, pri čemu u ovoj ne-publici učestvuje i dosta veliki procenat ispitanika sa visokim obrazovanjem (43,4%). Ispitanici sa osnovnom školom u njoj učestvuju sa 86,2%, a ispitanici sa srednjom školom sa 62,6%. Po povećanom učešću u ne-publici (tipično za “elitne” umetnosti) izdvajaju se poljoprivrednici (84,8%), radnici (68,5%) i izdržavana lica (63,3%), a na uobičajen način su se odvojile i grupe zanimanja: na jednom polu su poljoprivrednici i radnici (sa učešćem u ne-publici od 73%), a na drugoj kraju stručnjaci, rukovodioci i vlasnici (sa učešćem od 37%). Pošto su ispitanici iz Skoplja i većih gradova u Makedoniji činili osnov i aktivne i potencijalne publike, sasvim je logično da u ne-publici procentualno više učestvuju ispitanici sa sela (82,7%) i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (61,6%). Iz istog razloga, ispitanici iz zapadne Makedonije (sa učešćem od 75,2%) i iz istočne Makedonije (sa učešćem od 68,2%) čine većine ne-publike klasične muzike.

153

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Potencijalna pozorišna publika u Srbiji 26.6%

Potencijalna bioskopska publika u Srbiji

34.1%

30.7%

38.2%

26.9% 15.2%

39.1%

27.0%

17.2%

24.9%

Potencijalna likovna publika u Srbiji 29.0%

Potencijalna bibliotečka publika u Srbiji

23.0%

32.1%

31.4%

47.0% 50.0%

31.5%

51.3%

13.8%

44.1%

154

Kulturne potrebe i navike

PUBLIKA KONCERATA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE Analiza publike savremene popularne muzike u Srbiji ANALIZA AKTIVNE PUBLIKE SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Iako ćemo u tekstu umesto “savremene popularne muzike” koristiti sintagmu “rok muzika” u analizu su, u stvari, ušle posete koncertima najrazličitijih tipova globalne savremene popularne muzike (od hard rocka i heavy metala, do techna, od rege muzike do hip-hopa i od starog rokenrola do dance muzike). Aktivnu publiku rok muzike čini nešto manje od četvrtine uzorka (populacije – 23,2%). Ova publika je snažno generacijski podeljena, ali u njoj polnih/rodnih razlika gotovo da nema. Prosečna starost ispitanika koji ulaze u sastav aktivne publike je 33 godine i, za razliku od npr. publike klasične muzike, ona predstavlja najmlađu aktivnu publiku od posmatranih u Srbiji. Sa svakim prelaskom iz jedne generacijske grupe u sledeću (onako kako smo ih mi konstruisali) može se uočiti značajna promena u pogledu broja i procenta učesnika u aktivnoj rok publici. Iz najmlađe generacije 45% ispitanika ulazi u sastav aktivne publike; iz generacije od 31 do 45 godina 26,6%; među onima koji imaju od 46 do 65 godina u aktivnoj publici učestvuje jedva 8,8%, da bi među ispitanicima starijim od 65 godina u ovu grupu spadalo samo petoro (3,8%). Iako se mogu uočiti razlike u nivou obrazovanja među pripadnicima aktivne publike, koje posebno odvajaju ispitanike sa osnovnom školom od ostalih, analize su pokazale da nema velikih razlika u pogledu obrazovanja ispitanika unutar publike rok muzike141. Značajnije razlike se mogu uočiti među obrazovanjem njihovih roditelja, gde se ponovo javlja ista pravilnost – da je aktivna publika obrazovanija od potencijalne, a ova od ne-publike (odnosno, u ovom slučaju, njihovi roditelji). I razlike u pogledu pripadnosti grupama zanimanja142, iako prisutne, nešto su blaže nego u slučaju drugih aktivnih publika u Srbiji. Poljoprivrednici, radnici, službenici i izdržavana lica učestvuju sa malim procentom u aktivnoj rok publici, da bi među učenicima i studentima (očekivano) bio najveći procenat onih koji aktivno učestvuju u r’n’r aktivnostima (63%). Zatim slede, sa značajno manjim procentom, ali i dalje sa natprosečnim učešćem stručnjaci (43,4%), rukovodioci i vlasnici (42,1%), niži rukovodioci (31%) i mali privrednici (30,5%). Teritorijalni raspored ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici jasno pokazuju zašto se rok muzika smatra urbanim fenomenom. Procenat učešća ispitanika iz gradova (bez obzira na njihovu veličinu) ne razlikuje se bitno (kreće se u rasponu od 25 do 30%), ali je procenat ispitanika sa sela koji čine deo aktivne rok publike samo 13,3%. Ni regionalne razlike nisu 141  To delom potiče i otuda što jedan broj mlađih ispitanika koji većinski čine ovu publiku još uvek nije završio svoje školovanje. 142  Aktivnu publiku čini 39,8% ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, 24,7% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 14,9% poljoprivrednika i radnika.

155

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Potencijalna pozorišna publika u Makedoniji 24.0%

Potencijalna bioskopska publika u Makedoniji

36.1%

30.5%

26.4%

20.6%

29.2%

35.6%

30.7%

Potencijalna likovna publika u Makedoniji 25.2%

Potencijalna bibliotečka publika u Makedoniji

30.6%

26.2%

13.1%

37.7%

33.8%

30.9%

37.2%

156

Kulturne potrebe i navike velike: najveći procenat ispitanika u aktivnoj rok publici je u Vojvodini (27,3%), a najmanji u južnoj i istočnoj Srbiji (18,7%). POTENCIJALNA PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Potencijalnu publiku rok muzike u Srbiji čini druga četvrtina uzorka (populacije – 27,9%). Polnih/rodnih razlika u njoj nema, a i snažne generacijske razlike koje su bile tipične za aktivnu rok publiku u ovoj publici nestaju. Ostala je samo razlika koja odvaja ispitanike iz najstarije generacije od ostalih – oni, naime, ne samo što ne posećuju koncerte rok muzike, nego je u velikom procentu i ne vole. Nasuprot tome, tip obrazovnih podela koji se mogao uočiti u aktivnoj publici prisutan je i ovde. Na jednoj strani se nalaze ispitanici sa osnovnim obrazovanjem koji u veoma malom procentu učestvuju i u aktivnoj (4%) i u potencijalnoj publici (9,1%), a na drugoj strani, gotovo da nema razlika između ispitanika sa srednjom stručnom spremom i ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slično tome, razlika između ispitanika koji pripadaju grupi srednjoškolskih zanimanja i grupi stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika gotovo da nema143, dok se, po smanjenom učešću u potencijalnoj publici, izdvaja grupa poljoprivrednika i radnika (18,8%). Kad posmatramo faktička radna mesta ispitanika, natprosečno u potencijalnoj publici učestvuju službenici (38,5%), stručnjaci (36,4%) i mali privrednici (35,6%), a njima se ovde priključuju i radnici koji u potencijalnoj rok publici učestvuju sa 30,5%. Zanimljivost vezana za teritorijalni raspored ispitanika jeste da su u aktivnoj publici razlike među gradovima bile male, a razlika se pojavljivala u odnosu na ispitanike sa sela. U potencijalnoj publici pak razlike između većih i manjih gradova i sela u Srbiji se poravnavaju (učešće se kreće u intervalu od 23% do 27%), dok na drugoj strani ispitanici iz Beograda u značajno većem procentu (41,1%) participiraju u ovom tipu publike. Logično je da se ista pravilnost ponavlja i u pogledu regionalnog rasporeda pripadnika potencijalne publike rok muzike. NE-PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Ova ne-publika čini skoro polovinu (48,7%) uzorka i populacije u Srbiji. I u njoj nema polnih/rodnih razlika, ali se snažne generacijske razlike ponovo pojavljuju. U ne-publici učestvuje 77,9% ispitanika starijih od 65 godina, dve trećine ispitanika u starosnoj grupi od 46 do 65 godina, 40% ispitanika starih između 31 i 45 godina i jedna četvrtina (24,7%) ispitanika iz najmlađe generacije (od 18 do 30 godina). Kao što je uobičajeno za obrazovno i profesionalno snažno podeljene publike i u ovoj ne-publici te podele jasno dolaze do izražaja. Među ispitanicima sa osnovnim obrazovanjem učešće u ne-publici je 86,9%, među ispitanicima sa srednjom školom 49,2%, a među visokoobrazovanim 28,5%. I podele među grupama zanimanja idu istom linijom. U ne-publici učestvuje jedna četvrtina stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika, 40% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i dve trećine poljoprivrednika 143  Procenat učešća u potencijalnoj publici rok muzike ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja je 36,2%, a iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika 35,8%.

157

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Potencijalna publika koncerata klasične muzike u Srbiji 27.4%

Potencijalna publika koncerata rok muzike u Srbiji

29.1%

20.8%

44.4%

25.8% 28.6%

48.6%

38.2%

21.4%

24.3%

Potencijalna publika koncerata narodne muzike u Srbiji 60.1%

Potencijalna čitalačka publika u Srbiji

55.7%

24.8%

40.0%

24.4% 24.3%

56.5%

20.2%

69.8%

19.8%

158

Kulturne potrebe i navike i radnika. A kada se posmatraju faktička radna mesta, poljoprivrednici (81,6%), radnici (56,6%) i izdržavana lica (51,9%) čine procentualno najzastupljenije ispitanike u ne-publici. Što se teritorijalnog rasporeda tiče, ispitanici sa sela i iz Šumadije i Pomoravlja i regiona južne i istočne Srbije natprosečno učestvuju u ne-publici rok muzike.

Analiza publike savremene popularne muzike u Makedoniji ANALIZA AKTIVNE PUBLIKE SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Aktivna publika rok muzike u Makedoniji je nešto veća nego u Srbiji i predstavlja 28,5% uzorka (populacije). Sa prosečnom starošću ispitanika od 31 godine, ona jeste najmlađa grupa u publici od svih koje smo analizirali. Snažne generacijske razlike unutar ove publike ukazuju i na jednu, sada već opštiju pravilnost. Naime, pokazalo se da su, u slučajevima publike tzv. “popularnih” umetnosti (poput savremene popularne muzike ili filma) generacijske podele izuzetno snažne i da one određuju ko čini publiku, a da, s druge strane, polnih/rodnih podela gotovo da nema. Obrazovne i profesionalne podele javljaju se ovde, takođe, na specifičan način: one jasno odvajaju grupe najnižeg statusa – najneobrazovanije i poljoprivrednike i radnike – od ostalih grupa, što u ostalim publikama nije slučaj. U skladu sa ovim što je rečeno, u aktivnoj publici rok muzike učestvuje 54,9% ispitanika iz generacije mlađe od 30 godina, 30,2% ispitanika iz generacije od 31 do 45 godina, samo 7,1% onih koji pripadaju generaciji staroj između 46 i 65 godina i samo dvoje ispitanika starijih od 65 godina (što je 4% ove generacije i 0,9% aktivne publike). Pravilnost o kojoj smo govorili može se videti i u tome što u aktivnoj rok publici učestvuje samo jedan ispitanik sa osnovnom školom, sto dvadeset ispitanika sa srednjom školom (30,8% ove grupe) i osamdeset devet ispitanika iz grupe sa visokim obrazovanjem (39,9% ove grupe). Među grupama zanimanja pojavljuje se, s druge strane, nešto što više liči na trostepenu piramidu koja je uobičajena za druge publike: stručnjaci, rukovodioci i vlasnici učestvuju u aktivnoj rok publici sa 48,5%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 31,6%, a poljoprivrednici i radnici sa 15,6%. Moguće je da to proizilazi odatle što smo, konstruišući grupe zanimanja, rekodirali najveću grupu u aktivnoj publici - učenike i studenate (78,6%) - na osnovu zanimanja njihovih roditelja. Osim njih, iznad proseka u aktivnoj publici učestvuju još i stručnjaci (52,6%), mali privrednici (38,5%), rukovodioci/vlasnici (33,3%) i službenici (30,5%). Kao i u Srbiji, u Makedoniji ispitanici iz gradova (bez obzira na njihovu veličinu) imaju sličan procenat učešća, koji ih jasno odvaja od ispitanika sa sela. Što se pak regionalnog rasporeda tiče, najveći procenat učešća u aktivnoj publici imaju ispitanici iz južne Makedonije. POTENCIJALNA PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Potencijalnu publiku rok muzike čini 19,8% uzorka (populacije). U ovoj publici nema 159

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Potencijalna publika koncerata klasične muzike u Makedoniji 21.2%

Potencijalna publika koncerata rok muzike u Makedoniji

36.4%

12.0%

24.7%

28.8%

16.7%

37.9%

18.1%

Potencijalna publika koncerata narodne muzike u Makedoniji 56.4%

Potencijalna čitalačka publika u Makedoniji

64.5%

24.5%

73.1%

14.2%

16.7%

64.2%

19.1%

160

Kulturne potrebe i navike polnih/rodnih razlika, a generacijske razlike ogledaju se u tome što se ispitanici iz najstarije generacije (sa učešćem od svega 4%) odvajaju od ostalih ispitanika. Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina. Obrazovne i profesionalne razlike, iako se mogu uočiti, daleko su slabije nego u aktivnoj rok publici. Ponovo je to grupa ispitanika sa osnovnom školom i grupa poljoprivrednika i radnika čiji je procenat učešća očigledno drugačiji od preostale dve grupe. U potencijalnoj rok publici iznad proseka učestvuju službenici (28,8%), niži rukovodioci (26,5%) i mali privrednici (25,6%). Što se pak tiče teritorijalnih podela, iznad proseka u potencijalnoj publici učestvuju samo ispitanici iz Skoplja (29,4%), što onda dovodi do iste pravilnosti u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika (ovog puta sa učešćem ispitanika iz Skoplja od 24,7%). NE-PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Ne-publika rok muzike je i u Makedoniji dosta velika – obuhvata više od polovine uzorka (populacije – 51,6%). Sa prosečnom starošću ispitanika od 48 godina, ona je prosečno daleko starija od aktivne i potencijalne rok publike. To se može videti i u generacijskim podelama unutar ove publike, koje su za razliku od polnih/rodnih podela, ponovo veoma snažne. U ne-publici najstarija generacija učestvuje sa 92%, da bi, na drugoj strani, učešće najmlađe generacije bilo na nivou od 24,1%. I obrazovne podele u ne-publici su dosta snažne i upućuju u istom pravcu kao i podele u aktivnoj publici: ispitanici sa najnižim obrazovanjem (sa učešćem od 88,1%) su jasno odvojeni od ostale dve grupe (čije je učešće 48,5%, odnosno 35,9%). Podele na osnovu grupa zanimanja daju sliku u ogledalu podela u okviru aktivne publike: poljoprivrednici i radnici učestvuju u ne-publici u najvećem procentu (68,8%), da bi taj procenat postupno padao u slučaju ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (49%) i bio najmanji u grupi stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (30,1%). Među ne-publikom, od grupa koje smo konstruisali na osnovu faktičkog obavljanja poslova u svakodnevlju, procentualno najviše učestvuju poljoprivrednici (78,8%), radnici (62,9%), izdržavana lica (60,5%) i niži rukovodioci (53,1%). Ispitanici iz gradova manjih od 100.000 stanovnika i iz sela koji su u vrlo malom procentu učestvovali u aktivnoj i potencijalnoj publici, čine osnovu ne-publike rok muzike (tri četvrtine ispitanici sa sela i više od polovine ispitanika iz manjih gradova). Sličnu situaciju imamo i u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika. Ispitanici iz zapadne i istočne Makedonije koji su u niskom procentu učestvovali u aktivnoj i potencijalnoj publici, u ne-publici učestvuju natprosečno: ispitanici iz zapadne Makedonije sa 66%, a ispitanici iz istočne Makedonije sa 58,3%.

161

Aktivna pozorišna publika u Srbiji Aktivna pozorišna publika u Makedoniji Potencijalna pozorišna publika u Srbiji Potencijalna pozorišna publika u Makedoniji Pozorišna ne-publika u Srbiji Pozorišna ne-publika u Makedoniji Aktivna bioskopska publika u Srbiji Aktivna bioskopska publika u Makedoniji Potencijalna bioskopska publika u Srbiji Potencijalna bioskopska publika u Makedoniji Bioskopska ne-publika u Srbiji Bioskopska ne-publika u Makedoniji Aktivna likovna publika u Srbiji Aktivna likovna publika u Makedoniji Potencijalna likovna publika u Srbiji Potencijalna likovna publika u Makedoniji

PUBLIKA

Pol/rod

24,9% 29,6% M: Ž: 33,5% 32,5% 31,3% M: Ž: 30,2% 28,4% 32,8% M: Ž: 35,6% 29,2% 32,8% M: Ž: 36,7% 46,7% 38,1% M: Ž: 30,9% 38,2% 35,8% M: Ž: 33,2% 46,4% 47,2% M: Ž: 47,9% 47,9% 45,6% M: Ž: 43,3% 25,2% 27,3% M: Ž: 29,0% 23,8% 28,3% M: Ž: 32,9% 28,4% 25,5% M: Ž: 23,0% 28,3% 26,1% M: Ž: 23,8% 19,0% 23,7% M: Ž: 27,5% 26,2% 25,8% M: Ž: 25,3% 24,5% 25,4% M: Ž: 26,2% 27,0% 28,6% M: Ž: 30,3%

%

162 40 godina

40 godina

37 godina

42 godine

51 godina

53 godine

41 godina

44 godine

34 godine

35 godina

43 godine

45 godina

40 godina

42 godine

37 godina

39 godina

Pros.starost Mean 13,39 Std.D. 2,50 Mean 13,39 Std.D. 2,79 Mean 12,13 Std.D. 2,28 Mean 12,24 Std.D. 2,93 Mean 10,17 Std.D. 2,70 Mean 10,46 Std.D. 3,70 Mean 12,62 Std.D. 2,35 Mean 13,25 Std.D. 2,60 Mean 11,96 Std.D. 2,43 Mean 11,64 Std.D. 2,92 Mean 9,92 Std.D. 3,14 Mean 9,96 Std.D. 4,10 Mean 13,64 Std.D. 2,56 Mean 13,58 Std.D. 2,70 Mean 12,22 Std.D. 2,44 Mean 12,42 Std.D. 2,86

Stručnjaci, ruk/ vlasnici, službenici i učenici i studenti Ruk/ vlasnici, stručnjaci, učenici i studenti, službenici Niži rukovodioci, mali privrednici, izdržavana lica Mali privrednici, radnici, niži rukovodioci, službenici Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica, m.privrednici Poljoprivrednici, izdržavana lica Učenici i studenti, stručnjaci, ruk/vlasnici, službenici Svi izuzev poljoprivrednika, radnika i izdržavanih lica M.privrednici, radnici i službenici Poljoprivrednici, radnici, službenici Poljoprivrednici, izdržavana lica Poljoprivrednici, izdržavana lica Stručnjaci, ruk/vlasnici, niži rukovodioci Ruk/vlasnici, stručnjaci, službenici, m.privrednici Službenici, mali privrednici, niži rukovodioci Radnici, niži rukovodioci, rukovodioci/vlasnici Manji gradovi Veći gradovi Veći gradovi

Beograd

Sela

Manji gradovi Sva osim Skoplja V. gradovi i sela

Skoplje

Beograd, gradovi Veći gradovi Beograd, m. gradovi Nema razlika V.gradovi i sela Sela, manji gradovi Beograd i v.gradovi

boravObrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. ka

Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, Rodne, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, regionalne

Južna i istočna Srbija zapadna Makedonija Beograd i Vojvodina Istočna i južna Makedonija Svi osim južne i istočne Srbije Skoplje i južna Makedonija

Nema bitnih podela

Nema bitnih podela

Rodne

Rodne

Rodne, generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, m.boravka

Generacijske i regionalne

Rodne i regionalne

Rodne, generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne

Tip podela u publici

Nema razlika

Beograd, Vojvodina istočna Makedonija Beograd i Vojvodina Skopje i južna Makedonije J i i. Srbija, Šumadija zapadna Makedonija Svi osim južne i istočne Srbije Svi izuzev z.Makedonije Šumadija i Pomoravlje

Regioni

TABELA – KARAKTERISTIKE PUBLIKA U SRBIJI I MAKEDONIJI

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Kulturne potrebe i navike

PUBLIKA KONCERATA NARODNE MUZIKE Analiza publike koncerata narodne muzike u Srbiji AKTIVNA PUBLIKA NARODNE MUZIKE. Prema odgovorima dobijenim u anketi, aktivna publika narodne muzike u Srbiji predstavlja samo 8,3% uzorka (populacije), što očigledno ne odgovara svakodnevnom iskustvu koje se, s tim u vezi, može steći u Srbiji. Jedna mogućnost jeste da su ispitanici, na osnovu pretpostavke da će slušanje narodne muzike u “akademskim” krugovima (a anketiranje verovatno izgleda kao najava takve situacije) biti tretirano kao znak prostote, prikrivali da posećuju koncerte narodne muzike. Druga pretpostavka, koja nam se čini verovatnijom (imajući u vidu da u pitanju o kulturnim potrebama ispitanici nisu krili da vole da slušaju narodnu muziku u slobodnom vremenu), jeste da su ispitanici preozbiljno shvatili reč “koncert”144 te da su isključili sve one slučajeve u kojima su slušali narodnu muziku uživo, ali koji se nisu odvijali u koncertnim dvoranama ili halama. Tome u prilog govori i činjenica da potencijalnu publiku narodne muzike čini skoro 60% ispitanika, što predstavlja najveću potencijalnu publiku od posmatranih u Srbiji. Verovatno je da mnogi među njima, u stvari, spadaju u aktivnu publiku, što bi bilo moguće identifikovati uz nešto bolju formulaciju pitanja ili uz dodatna objašnjenja anketara. Bilo kako bilo, mi smo analizirali podatke onako kako smo ih prikupili, a ovo upozorenje jednostavno treba imati na umu. Među ispitanicima koji pripadaju ovoj aktivnoj publici nema polnih/rodnih razlika, a i generacijske razlike su male (osim u slučaju ispitanika starijih od 65 godina koji su nešto manje zastupljeni). Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 39 godina. I u pogledu starosti i u pogledu obrazovanja ispitanika publika narodne muzike predstavlja jedan od izuzetaka. Starost i obrazovanje u ovoj publici u proseku su isti za ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici i u ne-publici145, dok je najstarija i najneobrazovanija grupa ispitanika koji pripadaju potencijalnoj publici. Po nivou učešća u aktivnoj publici nema razlika između ispitanika sa srednjom školom i sa visokim obrazovanjem (po 9% ovih grupa), dok su ispitanici sa osnovnim obrazovanjem procentualno manje prisutni u aktivnoj publici (3,9%). I u pogledu pripadnosti grupama zanimanja nema gotovo nikakvih razlika (u aktivnoj publici svi učestvuju sa 8%). Kada posmatramo faktička radna mesta koja ispitanici zauzimaju, u ovoj publici procentualno iznad proseka učestvuju niži rukovodioci (15,6%), mali privrednici (14,1%), rukovodioci i vlasnici (10,5%), učenici i studenti (10,2%) i radnici (9,5%). Iako bi se moglo očekivati da najveći broj pripadnika aktivne publike narodne muzike živi na selu, verovatno 144  U pitanju na koliko su koncerata narodne muzike bili u poslednjih 12 meseci pre anketiranja. 145  Prosečna dužina trajanja obrazovanja za ove dve grupe je po 12 godina, a prosečna starost ispitanika iz redova ne-publike je 40 godina.

163

Likovna ne-publika u Srbiji Likovna ne-publika u Makedoniji Aktivna bibliotečka publika u Srbiji Aktivna bibliotečka publika u Makedoniji Potencijalna bibliotečka publika u Srbiji Potencijalna bibliotečka publika u Makedoniji Bibliotečka ne-publika u Srbiji Bibliotečka ne-publika u Makedoniji Aktivna čitalačka publika u Srbiji Aktivna čitalačka publika u Makedoniji Potencijalna čitalačka publika u Srbiji Potencijalna čitalačka publika u Makedoniji Čitalačka ne-publika u Srbiji Čitalačka ne-publika u Makedoniji Aktivna publika klasične muzike u Srbiji Aktivna publika klasične muzike u Makedoniji

PUBLIKA

Pol/rod

56,6% 51,0% M: Ž: 46,3% 46,8% 45,7% M: Ž: 44,5% 26,6% 31,6% M: Ž: 36,3% 31,1% 32,3% M: Ž: 33,4% 39,5% 42,6% M: Ž: 45,3% 31,3% 35,6% M: Ž: 40,6% 34,3% 25,8% M: Ž: 18,4% 37,6% 32,2% M: Ž: 26,0% 42,3% 52,1% M: Ž: 60,3% 45,0% 50,5% M: Ž: 56,3% 24,0% 22,4% M: Ž: 21,2% 17,3% 18,1% M: Ž: 18,7% 33,7% 25,5% M: Ž: 18,5% 37,7% 31,5% M: Ž: 25,0% 3,9% 6,0% M: Ž: 8,4% 3,9% 5,3% M: Ž: 6,7%

%

164 37 godina

41 godina

47 godina

48 godina

39 godina

43 godine

37 godina

40 godina

47 godina

48 godina

40 godina

43 godine

34 godine

37 godina

43 godine

44 godine

Pros.starost Mean 10,62 Std.D. 2,58 Mean 11,92 Std.D. 3,39 Mean 13,05 Std.D. 2,48 Mean 13,70 Std.D. 2,57 Mean 12,07 Std.D. 2,46 Mean 12,41 Std.D. 2,80 Mean 9,68 Std.D. 2,75 Mean 9,65 Std.D. 3,49 Mean 12,75 Std.D. 2,46 Mean 13,38 Std.D. 2,66 Mean 11,77 Std.D. 2,54 Mean 12,17 Std.D. 2,86 Mean 9,68 Std.D. 2,75 Mean 9,81 Std.D. 3,66 Mean 14,57 Std.D. 2,40 Mean 13,82 Std.D. 2,72 sela, manji gradovi

Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica Stručnjaci, učenici i studenti ruk/vlasnici i službenici Ruk/vlasnici, mali privrednici, službenici

Beograd

zapadna Makedonija Šumadija i južna i i.Srbija zap. i istočna Makedonija

Nema razlika

Skoplje i ist. Makedonija

Beograd

Svi osim Beograda zapadna Makedonija

Nema razlika

Svi osim Šumadije

Nema razlika

Nema razlika

Svi izuzev Beograda Skoplje i z.Makedonija

Regioni

Skoplje, veći gradovi Skoplje

Beograd

sela

Poljoprivrednici i radnici

V. gradovi i sela Skoplje i sela raStručnjaci, učenici i studenti Nema zlika Učenici i studenti, stručnjaci, Veći graniži rukovodioci, službenici dovi Svi osim poljoprivrednika i Nema raučenika i studenata zlika Svi osim učenika i studenata Skoplje, mali gradovi Poljoprivrednici, radnici, Svi osim mali privrednici Beograda Poljoprivrednici, radnici, mali gradoizdržavana lica, m.privrednici vi i sela Stručnjaci, službenici, učenici Beograd, i studenti, ruk/vlasnici m. gradovi Stručnjaci, rukovod/vlasnici, Skoplje službenici, učenici/studenti Nema raNiži rukovodioci zlika Niži rukovodioci, rukovodio- veći gradoci /vlasnici, službenici vi sela

Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica, m.privrednici Poljoprivrenici, izdržavana lica, učenici i studenti

boravObrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. ka

Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, obrazovne, profesionalne, m.boravka Rodne, obrazovne, profesionalne, m.boravka

Mesta boravka

Nema podela

Rodne, obrazovne, mesto boravka Generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne

Nema bitnih podela

Obrazovne i profesionalne Generacijske, obrazovne i profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne

Tip podela u publici

TABELA – KARAKTERISTIKE PUBLIKA U SRBIJI I MAKEDONIJI (NASTAVAK)

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Kulturne potrebe i navike zbog nesporazuma na koje smo ukazali, podaci pokazuju da je aktivna publika narodne muzike u Srbiji najprisutnija u gradovima sa više od 100.000 stanovnika i manjim gradovima, a najmanje prisutna u Beogradu i u selima. Kada, s druge strane, imamo u vidu regionalne podele, ova publika je najzastupljenija u Šumadiji i Pomoravlju (što bi se donekle i moglo očekivati). POTENCIJALNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Već smo spomenuli da potencijalnu publiku za narodnu muziku u Srbiji čini 60% ispitanika (populacije). Među njima nema polnih/rodnih razlika, ali se mogu uočiti jasne generacijske razlike. Prosečna starost ispitanika koji pripadaju potencijalnoj publici je 44 godine i može se jasno napraviti razlika između učešća u potencijalnoj publici ispitanika iz dve mlađe generacije (sa procentualnim učešćem od 54%) i dve starije generacije - ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina učestvuju u potencijalnoj publici sa 66,5%, a iz generacije ispitanika sa preko 65 godina sa 69,7%. Podele po obrazovnom kriterijumu su u potencijalnoj publici takođe jasno izražene. Među ispitanicima sa osnovnom školom 77,7% predstavlja deo potencijalne publike, dok ispitanici sa srednjom stručnom spremom u ovoj publici učestvuju sa 60,8%, a oni sa visokim obrazovanjem sa 47,8%. Ovaj, uslovno rečeno, obrnuti sled (u odnosu na sve druge slučajeve aktivne i pasivne publike) može se primetiti i u pripadnosti grupama zanimanja, gde poljoprivrednici i radnici učestvuju sa gotovo 70% u potencijalnoj publici, ispitanici iz srednjoslojnih zanimanja sa 54,5%, a stručnjaci, rukovodioci i vlasnici sa 44,4%. Kada se pak posmatraju faktička radna mesta ispitanika, u potencijalnoj publici za narodnu muziku natprosečno učestvuju poljoprivrednici (86,8%), rukovodioci/vlasnici (68,4%), izdržavana lica (65,6%) i radnici (63,4%). Naša je pretpostavka da ovaj “obrnuti sled” takođe ukazuje da većinu potencijalne publike, u ovom slučaju, u stvari čini aktivna publika. U pogledu mesta boravka, procentualno najviše pripadnika ove publike živi na selu i u gradovima sa više od 100.000 stanovnika, dok su od regiona najzastupljeniji u južnoj i istočnoj Srbiji i u Šumadiji i Pomoravlju. NE-PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Verovatno da su od ova tri tipa publike najtačniji podaci koji se tiču obima i karakteristika ne-publike. Nju čini oko 30% uzorka (populacije). Prosečna starost ovih ispitanika je 40 godina, a i ovde se može primetiti jasna generacijska podela između generacija do 45 i preko 45 godina. Ispitanici iz mlađih generacija u ne-publici procentualno učestvuju sa 36%, dok se u starijim generacijama taj procenat kreće oko četvrtine njihovog ukupnog broja. Najveći procenat učešća u ne-publici narodne muzike imaju ispitanici sa visokim obrazovanjem (43,3%), potom ispitanici sa srednjom školom (30,1%) i na kraju ispitanici za koje je osnovna škola najviši stepen obrazovanja (sa 18,4%). Paralelno ovome, ispitanici iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika učestvuju u ne-publici sa 47,4%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 37,6% i ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika sa 22,3%. Među grupama koje

165

Potencijalna publika klasične muzike u Srbiji Potencijalna publika klasične muzike u Mk Ne-publika klasične muzike u Srbiji Ne-publika klasične muzike u Makedoniji Aktivna publika rok muzike u Srbiji Aktivna publika rok muzike u Makedoniji Potencijalna publika rok muzike u Srbiji Potencijalna publika rok muzike u Makedoniji Ne-publika rok muzike u Srbiji Ne-publika rok muzike u Makedoniji Aktivna publika narodne muzike u Srbiji Aktivna publika narodne muzike u Makedoniji Potencijalna publika narodne muzike u Srbiji Potencijalna publika narodne muzike u Mk Ne-publika narodne muzike u Srbiji Ne-publika narodne muzike u Makedoniji

PUBLIKA

Pol/rod

23,3% 33,2% M: Ž: 36,5% 32,2% 33,9% M: Ž: 35,9% 66,8% 60,8% M: Ž: 55,1% 63,9% 60,8% M: Ž: 57,4% 24,9% 23,2% M: Ž: 22,2% 31,9% 28,5% M: Ž: 25,0% 28,9% 27,9% M: Ž: 27,1% 19,2% 19,8% M: Ž: 20,5% 46,2% 48,7% M: Ž: 50,6% 48,9% 51,6% M: Ž: 54,5% 7,9% 8,3% M: Ž: 8,7% 13,4% 11,0% M: Ž: 8,5% 60,8% 59,4% M: Ž: 58,3% 60,5% 64,1% M: Ž: 68,3% 31,3% 32,3% M: Ž: 33,0% 26,1% 24,9% M: Ž: 23,3%

%

166 37 godina

40 godina

42 godine

44 godine

40 godina

39 godina

48 godina

49 godina

39 godina

41 godina

31 godina

33 godine

42 godine

43 godine

38 godina

42 godine

Pros.starost Mean 12,76 Std.D. 2,61 Mean 13,05 Std.D. 2,98 Mean 10,85 Std.D. 2,61 Mean 11,12 Std.D. 3,45 Mean 12,86 Std.D. 2,36 Mean 13,45 Std.D. 2,52 Mean 12,59 Std.D. 2,62 Mean 12,45 Std.D. 2,92 Mean 10,61 Std.D. 2,85 Mean 10,64 Std.D. 3,66 Mean 11,96 Std.D. 2,17 Mean 12,66 Std.D. 3,15 Mean 11,24 Std.D. 2,80 Mean 11,69 Std.D. 3,28 Mean 12,48 Std.D. 2,84 Mean 12,19 Std.D. 3,72

Stručnjaci, službenici, ruk/ vlasnici, učenici/studenti Učenici/studenti, ruk/vlasnici, stručnjaci, službenici Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica, m.privrednici Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica Učenici/studenti, stručnjaci, ruk/vlasnici, niži rukovodioci Učenici/studenti, stručnjaci, mali privrednici, ruk/vlasnici Službenici, stručnjaci, mali privrednici i radnici Službenici, niži rukovodioci, mali privrednici Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica Poljoprivrednici, radnici, izdržavana lica, n.rukovodioci N. rukovodioci, m.privrednici, ruk/vlasnici, učenici/studenti Službenici, mali privrednici, n.rukovodioci, poljoprivred. Poljoprivrednici, ruk/vlasnici, izdržavana lica, radnici N.rukovodioci, poljoprivred. mali privrednici, radnici Stručnjaci, učenici/studenti, službenici Ruk/vlasnici, učenici i studenti, stručnjaci m.gradovi i sela Veći i manji gradovi Sela i veći gradovi Sela i veći gradovi Veći i manji gradovi Beograd, veći gradovi Skoplje, sela

sela

Skoplje

Beograd

Skoplje, veći gradovi Sva osim Beograda Sela, mali gradovi Sva osim sela Sva osim sela

Beograd

boravObrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. ka Tip podela u publici

Teritorijalne (mesto i region boravka) Skoplje, južna Generacijske, obrazovMakedonija ne, profesionalne Svi osim Obrazovne, profesionalBeograda ne teritorijalne zapadna i i. Obrazovne, profesionalMakedonija ne teritorijalne Generacijske, obrazovne, Vojvodina profesionalne, m.boravka južna Make- Generacijske, obrazovne, donija profesionalne, m.boravka Teritorijalne (mesto i Beograd region boravka) Teritorijalne (mesto i Skoplje region boravka) Šumadija i Generacijske, obrazovne, južna i i.Srbija profesionalne, m.boravka zapadna i Generacijske, obrazovne, i.Makedonija profesionalne, m.boravka Šumadija i Teritorijalne Pomoravlje zapad. i južna Rodne, profesionalne Makedonija Šumadija, juž- Generacijske, obrazovna i i.Srbija ne, profesionalne Istočna MaGeneracijske, obrazovkedonija ne, profesionalne Beograd, Generacijske, obrazovne, Vojvodina profesionalne, teritorijal. z. Makedoni- Obrazovne, profesionalja, Skoplje ne teritorijalne Beograd

Regioni

TABELA – KARAKTERISTIKE PUBLIKA U SRBIJI I MAKEDONIJI (NASTAVAK)

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Kulturne potrebe i navike smo konstruisali na osnovu faktičkog obavljanja poslova izdvajaju se, po učešću u ne-publici, stručnjaci (53,5%), učenici i studenti (45,5%) i službenici (43,6%). U pogledu teritorijalnog rasporeda, kao neka vrsta odgovora na nivo zastupljenosti u potencijalnoj publici (a ne, kao što je to bilo u drugim slučajevima, u aktivnoj publici), najveće prisustvo u ne-publici za narodnu muziku zableženo je među ispitanicima iz Beograda i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika, odnosno u Beogradu i Vojvodini, a najmanje među ispitanicima iz sela i iz regiona južne i istočne Srbije i Šumadije i Pomoravlja.

Analiza publike koncerata narodne muzike u Makedoniji AKTIVNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Sve ono što smo rekli za publiku narodne muzike u Srbiji, važi i u Makedoniji. Iako je narodna muzika u obe zemlje sveprisutna, te iako su koncerti narodne muzike prepuni, a živih nastupa ima i po diskotekama, kafićima, klubovima i pod šatrama na ulici, prema našim podacima aktivnu publiku ove muzike i u Makedoniji čini jako mali broj ispitanika (samo 11% uzorka). Svakodnevno iskustvo koje smo pomenuli nam govori da ovi podaci nisu tačni, već da su ispitanici ili prikrivali svoje odlaske na koncerte narodne muzike, ili su možda smatrali da se pod koncertima podrazumevaju samo solistički koncerti velikih zvezda koji se zaista održavaju retko (i uglavnom u Beogradu ili Skoplju). Kao što je to bio slučaj i u Srbiji, u pogledu starosti i obrazovanja publika narodne muzike u Makedoniji predstavlja izuzetak. Ne-publika narodne muzike je mlađa (37 godina) od aktivne publike (40 godina), dok su - sa prosečnom starošću od 42 godine – najstariji ispitanici koji pripadaju potencijalnoj publici. Istovremeno, kao i u Srbiji, gotovo da nema razlika u nivou obrazovanja između ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici, potencijalnoj publici i ne-publici narodne muzike. Mada je broj ispitanika u aktivnoj publici jako mali, ipak se mogu primetiti značajne polne/rodne razlike – muškarci u ovoj publici učestvuju u većem broju od žena (međusobni odnos je 63,4% : 36,6%). Unutar aktivne publike nema većih razlika u pogledu učešća generacija različite starosti, s tim što je, ipak, učešće najstarije generacije procentualno najmanje (5,7%). Slično tome, iako razlike u pogledu obrazovanja ispitanika koji čine aktivnu publiku nisu velike, može se uočiti da ispitanici sa osnovnom školom učestvuju na nižem nivou od ispitanika iz druge dve obrazovne grupe. Među grupama zanimanja, natprosečno u ovoj aktivnoj publici učestvuju ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (16,9%), a kad posmatramo njihova faktička radna mesta, onda u aktivnoj publici iznad proseka učestvuju službenici (15,9%), mali privrednici (14,6%), niži rukovodioci (14,3%) i poljoprivrednici (11,8%). Procentualno najviše aktivne publike narodne muzike u Makedoniji ima u selima (16%) i u gradovima sa više od 100.000 stanovnika

167

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije (12,3%). Što se pak tiče regionalnog rasporeda, u aktivnoj publici najviše učestvuju ispitanici iz zapadne Makedoniji (15,5%) i iz južne Makedonije (13,5%) POTENCIJALNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Kao i u Srbiji, karakteristike koje smo očekivali u aktivnoj publici za narodnu muziku pojavljuju se u potencijalnoj publici. Potencijalna publika za narodnu muziku je još veća od one u Srbiji i predstavlja 64,1% uzorka (populacije). Prosečna starost ovih ispitanika je 42 godine. U ovoj publici nema velikih generacijskih razlika, a procentualno je najzastupljenija generacija od 46 do 65 godina (74,5%). U njoj nema ni značajnih polnih/rodnih podela, dok obrazovne i profesionalne razlike i ovde imaju smer drugačiji od onog u ostalim aktivnim i potencijalnim publikama koje su bile predmet razmatranja. U potencijalnoj publici za narodnu muziku najviše je ispitanika sa osnovnom školom (71,5%), potom ispitanika sa srednjim obrazovanjem (65,4%), da bi učešće ispitanika sa visokim obrazovanjem bilo 56,9%. Takođe su, među grupama zanimanja, iznad proseka po učešću u ovoj publici samo ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika (70%). Na drugoj strani, kada posmatramo faktička radna mesta ispitanika, ispod proseka se nalaze jedino one grupe koje su u ostalim aktivnim i potencijalnim publikama uvek iznad proseka – stručnjaci, rukovodioci/vlasnici i učenici/studenti. U Makedoniji najveći procenat ispitanika u potencijalnoj publici dolazi iz gradova sa više od 100.000 stanovnika (70,2%) i iz manjih gradova (66,9%), dok se, kada posmatramo regionalne podele, po učešću izdvajaju ispitanici iz istočne Makedonije (73,1%). NE-PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Ne-publika za narodnu muziku čini u Makedoniji otprilike jednu četvrtinu populacije (24,9% uzorka). Kao što smo već pomenuli, sa prosečnom starošću ispitanika od 37 godina, ona je najmlađa među publikama narodne muzike, a i generacijske podele unutar nje su neobične: najveći procenat učešća u ne-publici imaju ispitanici iz najmlađe (34,7%) i iz najstarije generacije (30,2%). U ovoj publici nema snažnijih polnih/rodnih razlika, a procentualno najveći deo ove ne-publike čine najobrazovaniji (29,7%) i oni koji pripadaju grupi stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (35,7%). Kad posmatramo faktička radna mesta ispitanika, oni koji su u manjem procentu učestvovali u potencijalnoj publici – stručnjaci, rukovodioci/vlasnici i učenici i studenti, procentualno su najzastupljeniji u ne-publici. Slično tome, ispitanici iz Skoplja i iz sela, čije je učešće u potencijalnoj publici bilo ispod proseka, čine ovde najveći deo ne-publike. Ovaj visok stepen učešća u ne-publici ispitanika iz Skoplja prenosi se i na značajno učešće u ne-publici ispitanika iz regiona koji čine Skoplje i okolna mesta (27,5%), pri čemu su po svom učešću u ne-publici još zastupljeniji ispitanici iz zapadne Makedonije (28,2%).

168

Kulturne potrebe i navike

Publika i kulturne navike – uticaj rane socijalizacije U ovom istraživanju ispitivali smo i u kojoj meri rani kontakti sa umetnošću, posebno u porodičnom krugu, utiču na pripadnost određenim tipovima publike. Stanovište da rana socijalizacija igra ogromnu ulogu u formiranju kulturnih navika testirana je u tako velikom broju istraživanja i rezultati su u toj meri nedvosmisleni, da se rano oblikovanje ukusa i motivacije za učešće u kulturnim aktivnostima danas smatra gotovo aksiomom. Mi smo ispitanike pitali koliko su često njih, dok su bili deca, njihovi roditelji vodili na lutkarske predstave, pozorišne predstave, u bioskop, na izložbe dela likovnih umetnosti i na koncerte klasične, rok i narodne muzike. Potom smo u analizi pokušali da ustanovimo za svaki od pojedinačnih tipova kulturnih događaja (odnosno pojedinačnih publika) postoje li razlike među ranim iskustvima (sa umetnošću) pripadnika aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike146. Pokazalo se da su razlike u pogledu ranog sticanja kulturnih navika zaista prisutne u publici, te da su ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici, u svim posmatranim slučajevima, roditelji vodili više (i “redovno” i “povremeno”) na kulturne događaje od ispitanika iz potencijalne publike i ne-publike. U tabelama 67 – 70 dat je prikaz ranih iskustava pripadnika pozorišne, bioskopske i publike izložbi likovnih umetnosti u Srbiji i Makedoniji. U njima možemo videti, npr. (u tabeli 67) da su dve trećine ispitanika iz aktivne pozorišne publike njihovi roditelji (dok su bili deca) makar ponekad vodili u pozorište, dok, na drugoj strani, 80% ispitanika iz pozorišne ne-publike nikad nije bilo u pozorištu s roditeljima. Isto tako, možemo videti (u tabeli 69) da je 77% pripadnika aktivne bioskopske publike odlazilo sa svojim roditeljima u bioskop, a da identičan procenat ispitanika iz redova ne-publike (77%) nije nikad bilo u bioskopu tokom detinjstva. Ti odnosi su slični i što se tiče većine drugih pojedinačnih publika – izuzeci su jedino publika klasične muzike (u Makedoniji) i publika narodne muzike (i u Srbiji i u Makedoniji)147 146  Pripadnike različitih tipova pozorišne publike pitali smo da li su ih, dok su bili mali, roditelji vodili na lutkarske i pozorišne predstave, pripadnike različitih tipova bioskopske publike da li su ih roditelji vodili u bioskope, ispitanike iz različitih tipova publike rok muzike pitali smo da li su ih roditelji vodili na koncerte rok muzike, itd. 147  Veza između učestalosti poseta sa roditeljima kulturnim događajima u detinjstvu i pripadnosti različitim tipovima publike je statistički značajna i dosta jaka u gotovo svim posmatranim slučajevima [npr. odlasci u lutkarsko pozorište za pozorišnu publiku (u Srbiji λ = 0,133; u Makedoniji λ = 0,113); odlasci na pozorišne predstave za pozorišnu publiku (u Srbiji λ = 0,202; u Makedoniji λ = 0,239); odlasci u bioskop za bioskopsku publiku (u Srbiji λ = 0,172; u Makedoniji λ = 0,151); odlasci s roditeljima na izložbe za likovnu publiku (u Srbiji λ= 0,140; u Makedoniji λ = 0,190). Veza između pripadnosti rok publici i ranih odlazaka (s roditeljima) na rok koncerte je statistički značajna, ali nešto slabija (u Srbiji λ = 0,061; u Makedoniji λ = 0,071);), da bi izuzeci bili publika koncerta klasične muzike u Makedoniji, gde nema ni statističke značajnosti (u Srbiji je veza statistički značajna i dovoljno jaka λ = 0,076) i publika koncerata narodne muzike, kod koje ova veza ni u Srbiji, ni u Makedoniji nije statistički značajna.

169

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 67 – Da li su pripadnike pozorišne publike roditelji vodili u pozorište kada su bili deca (Srbija) Roditelji vodili u pozorište Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

62 (16,7%) 61,4% 33 (8,1%) 32,7% 6 (1,3%) 5,9% 101 (8,0%) 100%

190 (51,2%) 42,7% 166 (40,9%) 37,3% 89 (18,6%) 20,0% 455 (35,5%) 100%

119 (32,1%) 16,8% 207 (51,0%) 29,2% 383 (80,1%) 54,0% 709 (56,5%) 100%

371 (100%) 29,6% 406 (100%) 32,4% 478 (100%) 38,1% 1255 (100%) 100%

Tabela 68 – Da li su pripadnike pozorišne publike roditelji vodili u lutkarsko pozorište kada su bili deca (M akedonija) Roditelji vodili u lutk. pozorište

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

Aktivna publika Potencijalna publika

25 (9,8%) 55,6% 13 (4,9%) 28,9% 7 (2,4%) 15,6% 45 (5,5%) 100%

89 (34,8%) 41,2% 79 (29,6%) 36,6% 48 (16,7%) 22,2% 216 (26,6%) 100%

142 (55,5%) 25,8% 175 (65,5%) 31,8% 233 (80,9%) 42,4% 550 (67,8%) 100%

256 (100%) 31,6% 267 (100%) 32,9% 288 (100%) 35,5% 811 (100%) 100%

Ne-publika Total

Tabela 69 – Da li su pripadnike bioskopske publike roditelji vodili u bioskop kada su bili deca (Srbija) Roditelji vodili u bioskop Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

140 (23,4%) 71,4% 45 (13,2%) 23,0% 11 (3,4%) 5,6% 196 (15,5%) 100%

325 (54,3%) 60,2% 152 (44,4%) 28,1% 63 (19,6%) 11,7% 540 (42,8%) 100%

134 (22,4%) 25,4% 145 (42,4%) 27,5% 248 (77,0%) 47,1% 527 (41,7%) 100%

599 (100%) 47,4% 342 (100%) 27,1% 322 (100%) 25,5% 1263 (100%) 100%

170

Kulturne potrebe i navike Tabela 70 – Da li su pripadnike publike likovnih umetnosti roditelji vodili na izložbe kada su bili deca (M akedonija) Roditelji vodili na izložbe Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

25 (12,4%) 73,5% 5 (2,3%) 14,7% 4 (1,1%) 11,8% 34 (4,4%) 100%

101 (50,0%) 51,5% 53 (24,2%) 27,0% 42 (12,1%) 21,4% 196 (25,5%) 100%

76 (37,6%) 14,1% 161 (73,5%) 29,9% 302 (86,8%) 56,0% 539 (70,1%) 100%

202 (100%) 26,3% 219 (100%) 28,5% 348 (100%) 45,3% 769 (100%) 100%

Osim što smo želeli da znamo kako su rana iskustva uticala na njihovu kasniju pripadnost aktivnoj, potencijalnoj publici ili ne-publici, namera nam je bila i da proverimo da li pripadnici različitih tipova publike imaju drugačiji odnos prema vlastitoj deci – da li ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici posvećuju više pažnje tome da svoju decu upoznaju sa svetom kulture, ili, burdijeovskom terminologijom, da li više od drugih posvećuju pažnju tome da svoju decu opskrbe kulturnim kapitalom. Za razliku od uticaja ranih iskustava ispitanika na njihove potonje kulturne prakse, gde su veza i njen smer prilično nedvosmisleni, u odgovorima na ovo drugo pitanje dobili smo protivurečne rezultate. U slučaju pozorišne publike i publike dela likovnih umetnosti, veza između pripadnosti različitim tipovima publike i aktivnog pokušaja da se vlastita deca uvedu u svet umetnosti je statistički značajna i izuzetno jaka [za pozorišnu publiku u Srbiji λ = 0,232, a u Makedoniji = 0,301; a kod publike likovnih umetnosti u Srbiji λ = 0,242, a u Makedoniji λ = 0,261 – vidi tabele 71 i 72]. U svim ostalim slučajevima – bioskopske publike i publike svih muzičkih umetnosti – veza nije ni statistički značajna. Tabela 71 – Da li pripadnici pozorišne publike vode svoju decu u pozorište (M akedonija) Vode decu u pozorište

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

Aktivna publika Potencijalna publika

41 (28,1%) 57,7% 20 (11,9%) 28,2% 10 (4,8%) 14,1% 71 (13,5%) 100%

95 (65,1%) 45,0% 64 (38,1%) 30,3% 52 (24,8%) 24,6% 211 (40,3%) 100%

10 (6,8%) 4,1% 84 (50,0%) 37,4% 148 (70,5%) 61,2% 242 (46,2%) 100%

146 (100%) 27,9% 168 (100%) 32,1% 210 (100%) 38,5% 524 (100%) 100%

Ne-publika Total

171

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 72 – Da li pripadnici publike likovnih umetnosti vode svoju decu na izložbe (Srbija) Vode decu na izložbe

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

Aktivna publika Potencijalna publika

33 (18,5%) 68,8% 11 (6,1%) 22,9% 4 (0,9%) 8,3% 48 (6,0%) 100%

107 (60,1%) 45,1% 77 (32,5%) 32,5% 53 (12,1%) 22,4% 237 (29,7%) 100%

38 (21,3%) 7,4% 93 (51,4%) 18,1% 382 (87,0%) 74,5% 513 (64,3%) 100%

178 (100%) 22,3% 181 (100%) 22,7% 439 (100%) 55,0% 798 (100%) 100%

Ne-publika Total

Međutim, kada malo detaljnije pogledamo tabele i u onim slučajevima u kojima nema statističke značajnosti ove veze na nivou čitave publike, može se videti da ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici (ipak) u većem procentu od drugih sa svojom decom pohađaju kulturne događaje. Tako, na primer (vidi tabelu 73), iako malobrojni, ipak 55% ispitanika iz redova aktivne publike koncerata klasične muzike u Srbiji na koncerte vodi sa sobom i decu, za razliku od samo 20% ispitanika iz potencijalne publike i 5% ispitanika iz redova ne-publike. Tabela 73 – Da li pripadnici publike klasične muzike vode svoju decu na koncerte (Srbija) Vode decu na koncerte

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

Aktivna publika Potencijalna publika

9 (21,4%) 52,9% 6 (2,3%) 35,3% 2 (0,4%) 11,8% 17 (2,0%) 100%

14 (33,3%) 16,7% 46 (17,6%) 54,8% 24 (4,5%) 28,6% 84 (10,0%) 100%

19 (45,2) 2,6% 209 (80,1%) 28,3% 511 (95,2%) 69,1% 739 (88,0%) 100%

42 (100%) 5,0% 261 (100%) 31,1% 537 (100%) 63,9% 840 (100%) 100%

Ne-publika Total

Slično tome, iako veza između pripadnosti različitim tipovima rok publike i učestalosti posete koncertima sa decom nije statistički značajna, ipak 30% aktivnih pripadnika rok publike vodi na koncerte sa sobom i svoju decu, za razliku od 15% pripadnika potencijalne publike i samo 8% ispitanika iz redova ne-publike (vidi tabelu 74).

172

Kulturne potrebe i navike Tabela 74 – Da li pripadnici publike rok muzike vode svoju decu na koncerte (M akedonija) Vode decu na koncerte

Redovno

Ponekad

Nikad

Total

Aktivna publika Potencijalna publika

3 (3,8%) 23,1% 2 (2,2%) 15,4% 8 (2,4%) 61,5% 13 (2,6%) 100%

22 (27,5%) 43,1% 11 (12,2%) 21,6% 18 (5,4%) 35,3% 51 (10,1%) 100%

55 (68,8%) 12,5% 77 (85,6%) 17,5% 309 (92,2%) 70,1% 441 (87,3%) 100%

80 (100%) 15,8% 90 (100%) 17,8% 335 (100%) 66,3% 505 (100%) 100%

Ne-publika Total

Ukratko, publike nastaju već u kratkim pantalonicama (i malim haljinicama), a tada počinje i njihova reprodukcija.

ANALIZA GENERALNE PUBLIKE Svakodnevno iskustvo nam pokazuje da se retko dešava da oni koji aktivno participiraju u nekoj kulturnoj aktivnosti apstiniraju u svim drugima. Najčešće je upravo suprotno – pripadnici aktivne publike u jednoj oblasti aktivno učestvuju i u velikom broju drugih kulturnih aktivnosti. Kulturna participacija je deo kulturnog stila i, šire, deo stila života, te se obrasci aktivnog učešća, potencijalnog učešća i ne-participacije najčešće ponavljaju duž širokog spektra aktivnosti. Zato smo i pokušali da na osnovu podataka o pripadnosti aktivnoj, pasivnoj i ne-publici u pojedinačnim kulturnim aktivnostima, uz pomoć klaster analize, konstruišemo nešto što bi predstavljalo generalne tipove publike. U njih smo razvrstali ispitanike koji imaju motivaciju i aktivno participiraju u širokom spektru kulturnih aktivnosti (aktivna publika); one koji imaju sklonost ka umetnosti i motivaciju da učestvuju u kulturnim događanjima, ali uglavnom to ne čine (potencijalna publika) i one ispitanike koji niti imaju motivacije, niti učestvuju u kulturnim aktivnostima (ne-publika). Valja napomenuti i da su publike pojedinačnih umetnosti (kulturnih aktivnosti) bili naši konstrukti, ali da su podaci o generalnoj publici u toj meri rezultat naše prerade (bez ikakvog pokušaja iskrivljenja podataka), da ih treba uzimati sa krajnjim oprezom. Naša poenta, u ovom slučaju, nije bila u preciznom opisivanju karakteristika ove “generalne” publike u Makedoniji i Srbiji, već u potenciranju često prisutnih karakteristika da bi opšte pravilnosti - od kojih smo neke već uočili u analizi pojedinačnih publika - postale još vidljivije.

173

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Analiza generalne publike u Srbiji AKTIVNA PUBLIKA. Aktivnu publiku čini 32,6% uzorka u Srbiji. U njoj ima nešto više žena nego muškaraca, ali ta razlika nije velika. Iz vrednosti statistika koje smo posmatrali može se videti da generalno veza između pola/roda i pripadnosti tipovima publike - iako statistički značajna - nije jaka. Prosečna starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina. Generacijske podele u njoj idu linijom koju smo već videli u analizi velikog broja pojedinačnih publika: na jednoj strani nalaze se ispitanici iz generacija mlađih od 45 godina (sa procentualnim učešćem od 41%, odnosno 36,9%), a na drugoj strani ispitanici stariji od 45 godina (25,1%), odnosno stariji od 65 godina (18,4%). Veza između starosti ispitanika i njihove pripadnosti različitim tipovima publike statistički je značajna i prilično snažna (λ = 0,121, Eta = 0,342). Pokazalo se, međutim, da su najjači uticaji na strukturisanje publike u Srbiji ipak oni koji proizilaze iz obrazovnih i profesionalnih podela. Veza između stepena obrazovanja i pripadnosti određenim tipovima publike je statistički značajna i snažna (λ = 0,208, Eta = 0,502, odnosno njome se može objasniti oko 25% varijanse). Sličnu situaciju imamo i kada posmatramo međusobni odnos pripadnosti ispitanika grupama zanimanja na jednoj, odnosno tipovima publike na drugoj strani (u statističkom pogledu i ova veza je značajna i veoma snažna λ = 0,218). Kada posmatramo samo aktivnu publiku, možemo videti da u njoj učestvuje 56,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 26,9% ispitanika sa srednjom stručnom spremom i samo sedmoro ispitanika sa osnovnom školom (što čini 3,7% ove grupe i samo 1,6% aktivne publike). Slično tome, u aktivnoj publici u Srbiji učestvuje skoro sedamdeset posto ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (69,4%), 37,2% ispitanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima i 14,3% poljoprivrednika i radnika. Kada pak posmatramo radna mesta koja ispitanici faktički zauzimaju, možemo videti da u aktivnoj publici (kao u velikom broju pojedinačnih publika koje smo posmatrali), natprosečno učestvuju stručnjaci (75,9%), rukovodioci i vlasnici (63,2%), učenici i studenti (55,6%) i službenici (45,1%). Analize su pokazale da teritorijalne razlike u Srbiji, iako prisutne, nemaju snažniji uticaj na pripadnost određenim tipovima publike, a da među njima veći uticaj ima veličina mesta boravka nego regionalni raspored ispitanika (veza između regionalne pripadnosti ispitanika i pripadnosti određenim tipovima publike u Srbiji nije statistički značajna). U Srbiji u aktivnoj publici natprosečno učestvuju ispitanici iz Beograda (57,9%) i gradova sa manje od 100.000 stanovnika (36,5%). Kada posmatramo regionalni raspored ispitanika koji pripadaju ovoj publici, može se videti da su oni procentualno najzastupljeniji u Beogradu (45%) i Vojvodini (34,7%)148, a ispod proseka u Šumadiji i Pomoravlju (24,9%) i južnoj i istočnoj Srbiji (20,5%). 148  I u Sandžaku – 41% - uz ogradu koju smo već izneli.

174

Kulturne potrebe i navike POTENCIJALNA PUBLIKA. Potencijalnu publiku čini 40% uzorka u Srbiji. Prosečna starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 41 godina, a unutar nje gotovo da nema generacijskih razlika – sve generacije učestvuju na nivou oko proseka. Takođe, u njoj nema ni polnih/rodnih razlika. Kada posmatramo uticaje pripadnosti obrazovnim i profesionalnim grupama možemo primetiti da su u potencijalnoj publici najzastupljeniji ispitanici sa srednjom stručnom spremom i ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja. To se može uočiti i po natprosečnom učešću u potancijalnoj publici malih privrednika (49,2%), nižih rukovodilaca (44,6%) i službenika (41,7%). U pogledu teritorijalnog rasporeda, iznad proseka u potencijalnoj publici učestvuju ispitanici iz sela (41,5%) i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (41,3%), odnosno iz Sandžaka (51,3%) i Vojvodine (42,5%). NE-PUBLIKA. Ne-publiku čini 27,4% uzorka u Srbiji. Generalno pravilo koje smo mogli uočiti pri posmatranju pojedinačnih publika – da u potencijalnoj publici nema velikih razlika u pogledu dimenzija koje smo posmatrali, a da je nepublika inverzna slika aktivne publike – potvrđuje se i ovde. U ne-publici ima nešto više muškaraca nego žena, iako, ponovo, te razlike nisu velike. Prosečna starost ispitanika iz redova ne-publike je 48 godina, pri čemu, iako generacijske razlike u ne-publici jasnije odvajaju svaku od generacija (onako kako smo ih mi konstruisali) nego što je to bilo u aktivnoj publici, osnovna linija podele i dalje ostaje između ispitanika mlađih od 45 godina (koji u ne-publici učestvuju ispod proseka) i ispitanika iz dve starije generacije (koji u ne-publici učestvuju iznad proseka). Podele po obrazovnim i profesionalnim dimenzijama još se bolje mogu videti u ne-publici. Ovde se jasno može uočiti i ono na šta smo skrenuli pažnju prilikom analize pojedinačnih publika – da je jaz koji odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem od ispitanika sa srednjim obrazovanjem (posebno u slučaju “popularnih” umetnosti kao što su film ili savremena popularna muzika) veći od onoga koji odvaja ispitanike sa srednjom stručnom spremom od onih sa visokim obrazovanjem149. Iz grupe ispitanika sa osnovnim obrazovanjem 72,3% predstavlja deo ne-publike, a na drugoj strani iz redova ispitanika sa srednjom školom u ne-publici učestvuje 27,8% i samo 5,9% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slično tome, 48,4% ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika predstavlja deo ne-publike (i čini njenih 80,7%), a 14,7% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 2,8% ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kao i u slučaju velikog broja pojedinačnih publika, u ne-publici procentualno iznad proseka učestvuju poljoprivrednici (82,5%), radnici (42,7%) i izdržavana lica (32,6%). Što se tiče teritorijalnog rasporeda u ne-publici natprosečno učestvuju ispitanici iz sela (43,3%) i iz gradova sa više od 100.000 stanovnika (29,5%), dok među regionima 149  To isto se, po analogiji, može reći i za razlike između ispitanika koji pripadaju grupama poljoprivrednika i radnika, srednjoslojnih zanimanja i grupi stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika.

175

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije u Srbiji iznad proseka u ne-publici učestvuju ispitanici iz južne i istočne Srbije (40,9%) i iz Šumadije i Pomoravlja (36,1%).

Analiza generalne publike u Makedoniji AKTIVNA PUBLIKA. Aktivnu publiku čini 27% uzorka u Makedoniji. Za razliku od Srbije, u aktivnoj publici u Makedoniji ne postoje nikakve razlike između učešća muškaraca i žena. Štaviše, ako je na nivou čitave publike u Srbiji veza između pola/roda i pripadnosti određenim tipovima publike bila statistički značajna (iako ne snažna), u Makedoniji ona nije ni statistički značajna. I u Makedoniji u generalnoj publici, kao i u većini pojedinačnih publika, važi još jedna od pravilnosti koje smo uočili, naime da u pogledu starosti i obrazovanja među ispitanicima koji pripadaju različitim tipovima publika imamo silazni niz: ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici su mlađi i obrazovaniji od ispitanika iz redova potencijalne publike, dok su ovi mlađi i obrazovaniji od ispitanika iz redova ne-publike150. Prosečna starost ispitanika iz redova generalne publike u Makedoniji je 34 godine (što je pet godina manje nego za aktivnu publiku u Srbiji). Generacijske razlike unutar aktivne publike, poput onih u Srbiji, dele uzorak (populaciju) na dve mlađe i dve starije generacije, što upućuje na zaključak da u posmatranim društvima negde sredinom četrdesetih (u našim konstruisanim generacijama ta granica je 45 godina) počinje, za veliki deo populacije, odustajanje od aktivnog kulturnog života. U najmlađoj generaciji u aktivnoj publici u Makedoniji učestvuje 39,7% ispitanika, a u generaciji od 31 do 45 godina 30,5% ispitanika. Na drugoj strani, iz generacije od 46 do 65 godina u aktivnoj publici učestvuje 12,5% ispitanika, a iz najstarije grupe 10,7% ispitanika151. Obrazovne razlike u publici u Makedoniji su izuzetno snažne (Eta = 0,463) i to se može videti i po podelama unutar aktivne publike. Iz redova ispitanika sa osnovnom školom u aktivnoj publici učestvuje samo jedan ispitanik. Među ispitanicima sa srednjom školom u aktivnoj publici učestvuje 125 ispitanika (što čini 26,3% ove grupe, odnosno 53% aktivne publike i nalazi se malo ispod proseka učešća ovih ispitanika u uzorku), a iz grupe ispitanika sa visokim obrazovanjem u aktivnoj publici učestvuje 110 ispitanika (što čini 42% ove grupe, odnosno 46,6% aktivne publike i daleko je iznad proseka učešća ove grupe u uzorku). Kao što je uobičajeno, slične razlike u pogledu učešća u aktivnoj 150  Što se obrazovanja tiče, to važi i za njihove roditelje – roditelji ispitanika aktivne publike su bolje obrazovani od roditelja ispitanika potencijalne publike, a ovi od roditelja ispitanika nepublike. 151  Kao i u Srbiji, veza generacijske pripadnosti i tipova publike je statistički značajna, te iako slabija od povezanosti obrazovanja, tipova zanimanja ili radnih mesta (na jednoj) i pripadnosti određenim tipovima publike (na drugoj strani), ona je dovoljno snažna (Eta = 0,342).

176

Kulturne potrebe i navike publici imamo i među grupama zanimanja152. Iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika skoro polovina ispitanika učestvuje u aktivnoj publici (48,2%), da bi ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja učestvovali skoro dva puta manje (28,6%), a iz grupe poljoprivrednika i radnika skoro tri puta manje (16,3%). Kada posmatramo radna mesta ispitanika, među njima se u aktivnoj publici ispod proseka nalaze samo poljoprivrednici, radnici, niži rukovodioci i izdržavana lica, dok su svi ostali iznad proseka. Ovo je izraženo i u vrednosti statistika koje smo posmatrali, koji pokazuju da veza radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti određenim tipovim publike nije značajna. To se isto pokazalo i za odnos teritorijalnog rasporeda ispitanika i njihovog učešća u aktivnoj, potencijalnoj publici i ne-publici. U Srbiji veza između regionalnog rasporeda i pripadnosti određenim tipovima publike nije bila statistički značajna, dok je uticaj veličine mesta boravka bio neznatan (ali je veza bila statistički značajna). U Makedoniji ni ove značajnosti nema, ali to ne znači da nema nikakvih razlika u teritorijalnom rasporedu publika. U aktivnoj publici jasna razlika odvaja, na jednoj strani, ispitanike svih gradova (čije se učešće u aktivnoj publici kreće na nivou od 31%) od ispitanika iz sela na drugoj strani (čije je učešće u aktivnoj publici samo 9,1%). U pogledu regionalnog rasporeda, iako razlike među regionima nisu velike, južna i istočna Makedonija prednjače u pogledu učešća ispitanika u aktivnoj publici. POTENCIJALNA PUBLIKA. U Makedoniji u sastav potencijalne publike ulazi 41% uzorka. Kao što smo primetili, u nizu pojedinačnih publika u potencijalnoj publici ima nešto više žena (44%) nego muškaraca (38,4%). Prosečna starost ovih ispitanika je 40 godina, a generacijske razlike odvajaju samo ispitanike iz najstarije generacije (koji u potencijalnoj publici učestvuju sa 26,8%) od ispitanika iz ostalih starosnih grupa (čije se učešće u potencijalnoj publici kreće u intervalu od 40%-42%). Nešto slično tome imamo i kada posmatramo podele duž obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Razlika između učešća ispitanika sa srednjom školom (42,7%) i onih sa visokim obrazovanjem (46,2%) u potencijalnoj publici gotovo da nestaje, a na drugom kraju se nalaze ispitanici za koje je osnovna škola najviši stepen obrazovanja (sa učešćem u potencijalnoj publici od 25,4%). Isto tako, između učešća ispitanika koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja (43,2%) i ispitanika iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika (44,6%) u potencijalnoj publici nema razlika, a razlika se pojavljuje u pogledu učešća ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika (33,2%). Ova tendencija povećanog prisustva ispitanika sa srednjom stručnom spremom i iz grupe srednjoslojnih zanimanja može se videti i u natprosečnom učešću ispitanika iz grupa nižih rukovodilaca (62%) i službenika (50%) u potencijalnoj publici. U pogledu mesta boravka ispitanika može se primetiti značajno povećanje procenta participacije ispitanika iz sela u potencijalnoj publici (u odnosu na učešće u aktivnoj publici) – iako ispod proseka – da bi iznad 152  Ova veza je takođe statistički značajna i dosta snažna (λ = 0,140)

177

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije proseka po učešću u potencijalnoj publici bili stanovnici Skoplja (48,5%) i gradova sa više od 100.000 stanovnika (48%). Među regionima, ispitanici iz zapadne Makedonije i ispitanici koji žive u regionu koji čine Skoplje i okolna mesta – sa gotovo identičnim učešćem od 48,9%, odnosno 48,1% - iznad proseka učestvuju u potencijalnoj publici. NE-PUBLIKA. U ne-publiku ulazi 32% uzorka u Makedoniji. Prosečna starost ovih ispitanika je 47 godina, a generacijske podele predstavljaju sliku u ogledalu podela u aktivnoj publici – iznad proseka su ispitanici iz generacija starijih od 45 godina, a ispod proseka ispitanici iz dve mlađe generacije. Kao odgovor na nešto veće prisustvo ispitanica u potencijalnoj publici, u ne-publici u Makedoniji ima nešto više muškaraca, s tim što, kao i u potencijalnoj publici, te razlike nisu velike. Velike razlike, kao i u aktivnoj publici, mogu se videti između učešća u ne-publici različitih obrazovnih grupa i grupa u pogledu zanimanja. Tako, u ne-publici učestvuje gotovo tri četvrtine ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (73,9%), nešto preko 30% ispitanika sa srednjom školom i 11,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slično tome, više od polovine poljoprivrednika i radnika (50,4%) čini deo ne-publike, skoro duplo manje ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (28,2%) i skoro sedam puta manje (7,3%) iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kada posmatramo faktička radna mesta ispitanika, u ne-publici i u Makedoniji iznad proseka učestvuju poljoprivrednici (67,6%), radnici (43%) i izdržavana lica (39,5%). Ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika učestvovali su u dosta visokom procentu i u aktivnoj publici kao što to čine i u ne-publici (34,6%), što jasno pokazuje da uticaj mesta boravka ispitanika (sam po sebi) nema značajniju strukturišuću snagu, već to čine neki drugi faktori. Osim njih, u ne-publici natprosečno učestvuju i ispitanici iz sela (51,7%). Među regionima, ispitanici iz zapadne Makedonije (40%) i istočne Makedonije (35,7%) iznad proseka participiraju u ne-publici. Ono što smo primetili za ispitanike iz manjih gradova važi, u ovom slučaju, i za ispitanike iz istočne Makedonije. Činjenica da su u ovom regionu druge podele (prvenstveno obrazovne i profesionalne) jako izražene dovodi do toga da u istom regionu imamo iznad proseka i članove aktivne publike i članove ne-publike.

Razlozi za neučestvovanje – uslovi za participaciju Poznavanje razloga zašto neki segment publike ne participira u programima koje organizujemo prva je pretpostavka pravljenja uspešnih marketinških kampanja, kojima bismo pokušali da ih ubedimo da “promene mišljenje”. Prava marketinška istraživanja, pri tom, imaju u vidu konkretan “proizvod” (predstavu, koncert, knjigu...) i vrlo konkretne uslove koji utiču na posetu/kupovinu (cene karata, učešće/

178

Kulturne potrebe i navike odsustvo “zvezda” poznatih lokalnoj publici, dobro/loše stanje dvorane u kojoj se predstava igra, dostupnost/nedostupnost mesta gde se predstava održava, itd). Ono što smo mi pokušali da utvrdimo jeste koji od razloga, među onima koji se najčešće navode da odvraćaju ljude od učešća u kulturnim događajima, imaju, po mišljenju ispitanika iz Srbije i Makedonije, najveći značaj i drugo, ima li razlika između razloga koje navode pripadnici aktivne publike, pasivne publike i ne-publike. Mi smo ispitanike pitali pod kojim bi uslovima češće pohađali kulturne događaje (nego što ih sada pohađaju) - i ponudili im sedam mogućih uslova, te otvorili mogućnost da i oni sami dodaju još jedan koji nije pomenut. Sedam uslova koje smo naveli, čije bi ispunjenje podiglo nivo njihove kulturne participacije su: 1) da imaju više para; 2) da imaju više vremena; 3) da imaju društvo za odlazak na kulturne događaje; 4) da je ponuda kulturnih događaja bogatija, to jest da ih ima više; 5) da su kulturni događaji boljeg kvaliteta; 6) da se dvorane u kojima se kulturni događaji odvijaju u boljem stanju; i 7) da su dvorane u kojima se održavaju kulturni događaji bliže njihovoj kući/stanu. Za svaki od ovih uslova zamolili smo ih da navedu da li je to a) najvažniji uslov; b) ima uticaja; ili c) nema uticaja. Analize smo vršili među pripadnicima pojedinačnih publika. Međutim, kako nema dovoljno prostora da se svi ovi rezultati prikažu, prikazali smo kako rezultati izgledaju za tri tipa generalne publike (koji upućuju u istom smeru kao i rezultati analiza pojedinačnih publika). Iz istog razloga, odabrali smo da prikažemo samo podatke o tome koje uslove ispitanici u Srbiji i Makedoniji smatraju najvažnijim. Procenti u zagradama (u tabelama 73) predstavljaju deo publike određenog tipa (aktivne, pasivne ili ne-publike) koji smatra da je upravo to najvažniji razlog zašto češće ne posećuju kulturne događaje, odnosno najvažniji preduslov koji bi trebalo da bude ispunjen da bi oni participirali više153. Pokazalo se da su se u Srbiji jasno izdvojila tri osnovna preduslova i to kod sva tri tipa publike: da imaju više novca, da imaju više vremena i da ima više kulturnih događaja. Zanimljivo je da pitanju kvaliteta kulturnih događaja među ispitanicima u Srbiji nije posvećena veća pažnja (čak ni kod pripadnika aktivne publike), kao ni razlozima koji se u literaturi često navode kao značajni (dostupnosti mesta održavanja kulturnih događaja i stanje dvorana u kojima se predstave/koncerti/filmovi odvijaju). I postojanje društva za zajednički odlazak na kulturne događaje je za jako mali broj ispitanika bilo značajno pitanje.

153  To što ukupni zbir procenata najvažnijih razloga daleko premašuje 100% za svaki od tipova publike (i kreće se između 140% i 170%) pokazuje da, za razliku od onih koji su pravili upitnik i pretpostavljali da se podrazumeva da najvažniji uslov može da bude samo jedan, naši ispitanici nisu deleli to mišljenje, već su kao najvažnije navodili i po nekoliko uslova. To, međutim, nije ometalo analizu jer su se stvarno najvažniji razlozi, po mišljenju većine ispitanika, jasno izdvojili.

179

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 73A – Najvažniji preduslov za češću kulturnu participaciju (Srbija) Preduslov Da imaju više para Da imaju više vremena Da imaju društvo za izlazak Da ima više kulturnih događaja Da su kult. događaji kvalitetniji Da su dvorane u boljem stanju Da su dvorane bliže kući

Aktivna publika 168 (38,8%) 161 (37,0%) 40 (9,3%) 143 (33,1%) 70 (16,3%) 70 (16,3%) 22 (5,1%)

Potenc. publika 213 (42,1%) 163 (32,6%) 42 (8,5%) 118 (23,6%) 69 (14,0%) 68 (13,8%) 34 (6,9%)

Ne-publika

Total

150 (42,6%) 101 (28,6%) 33 (9,4%) 60 (17,0%) 36 (10,3%) 29 (8,4%) 34 (9,8%)

531 (41,1%) 425 (33,0%) 115 (9,0%) 321 (25,0%) 175 (13,8%) 167 (13,2%) 90 (7,1%)

Iako su među ispitanicima iz sva tri tipa publike u Srbiji prioriteti slični, ipak se oni razlikuju po tome na šta stavljaju naglasak. Pitanje nedostatka para je važnije pitanje za ispitanike iz potencijalne publike i ne-publike, dok je pitanje nedostatka slobodnog vremena važnije za pripadnike aktivne publike. Posebno se u pogledu većeg broja kulturnih događaja kao uslova za češću participaciju (što se među ispitanicima koji pripadaju aktivnoj publici navodi kao važan preduslov) pojavljuju razlike između pripadnika različitih tipova publike. Na drugoj strani, ispitanici iz redova ne-publike154 češće od drugih kao razlog za ne-participaciju navode udaljenost mesta gde se kulturni događaji odvijaju od njihovog stana/kuće. Tabela 73B – Najvažniji preduslov za češću kulturnu participaciju (Makedonija) Preduslov Da imaju više para Da imaju više vremena Da imaju društvo za izlazak Da ima više kulturnih događaja Da su kult. događaji kvalitetniji Da su dvorane u boljem stanju Da su dvorane bliže kući

Aktivna publika 70 (29,7%) 54 (22,8%) 41 (17,4%) 89 (37,9%) 72 (31,4%) 64 (27,7%) 13 (5,8%)

Potenc. publika 172 (50,6%) 117 (35,2%) 89 (26,8%) 121 (36,0%) 98 (30,1%) 74 (22,4%) 32 (10,4%)

Ne-publika

Total

144 (53,1%) 85 (32,0%) 43 (16,3%) 90 (34,0%) 68 (26,0%) 58 (22,2%) 22 (9,2%)

386 (45,6%) 256 (30,7%) 173 (20,8%) 300 (35,9%) 238 (29,1%) 196 (23,8%) 67 (8,7%)

Među ispitanicima u Makedoniji razlike između tipova publike su mnogo veće, a izuzev udaljenosti mesta održavanja kulturnih događaja od kuća ispitanika (i donekle društva za zajednički odlazak na kulturne događaje) svi ostali razlozi (preduslovi) su u igri. Važno je takođe primetiti da je pitanje kvaliteta kulturnih događaja, koje je u Srbiji bilo zanemareno, ovde dobilo značajno mesto. Za ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici najvažniji preduslovi za viši nivo participacije su veći broj kulturnih događaja, poboljšanje njihovog kvaliteta, više finansijskih sredstava na raspolaganju, ali i bolji uslovi u dvoranama u kojima se kulturne aktivnosti odvijaju. Za najveći 154  Naša pretpostavka je da se radi o starijim osobama koje većinski i čine ne-publiku.

180

Kulturne potrebe i navike procenat pripadnika potencijalne publike i ne-publike nedostatak novca za zadovoljenje kulturnih potreba predstavlja najveći problem, ali, osim toga, pripadnici potencijalne publike (poput onih iz aktivne publike) kao preduslove za češću participaciju navode i veći broj i bolji kvalitet kulturnih događaja, ali i više slobodnog vremena. Zanimljivo je da ispitanici iz redova potencijalne publike nešto češće od drugih navode kao važan razlog nedostatak društva za odlazak na kulturne aktivnosti. Za pripadnike ne-publike, osim nedostatka novca, važni razlozi koji uzrokuju ne-participaciju su još nedovoljna kulturna ponuda i nedostatak vremena. Pošto smo očekivali da će nedostatak para biti navođen kao jedan od uzroka koji onemogućavaju češću participaciju u kulturnim aktivnostima, analizirali smo kakav je uticaj prihoda po članu domaćinstva na aktivnosti kulturne participacije i ima li razlika u prihodima ispitanika koji pripadaju različitim tipovima publike. Rezultati analiza pokazali su da veza između prihoda i aktivnosti kulturne participacije statistički nije značajna. To je u skladu sa rezultatima brojnih istraživanja koji pokazuju da između prihoda ispitanika i njihove kulturne aktivnosti ne postoji direktna veza. Ono što u tabeli 74A ipak možemo primetiti jeste da se ispitanici iz aktivne publike u Srbiji procentualno iznad proseka nalaze u grupama prihoda po članu domaćinstva od preko 100 EUR i naviše, ispitanici iz potencijalne publike procentualno učestvuju iznad proseka u grupama prihoda po članu domaćinstva od 50 do 250 EUR, a ispitanici koji pripadaju ne-publici natprosečno učestvuju u grupama na osnovu prihoda do 50 EUR po članu domaćinstva. Tabela 74A – Prosečni mesečni prihod po članu domaćinstva i tipovi publike (Srbija) Ispod 25 EUR 25 - 50 EUR 50 – 100 EUR 100 – 250 EUR 250 – 500 EUR Preko 500 EUR Total

Aktivna publika 15 (18,1%) 3,5% 31 (16,8%) 7,3% 80 (20,7%) 18,7% 218 (42,1%) 51,1% 66 (52,4%) 15,5% 17 (56,7%) 4,0% 427 (32,4%) 100%

Potenc. publika 34 (41,0%) 6,4% 71 (38,4%) 13,4% 159 (41,2%) 30,1% 207 (40,9%) 39,1% 49 (38,9%) 9,3% 9 (30,0%) 1,7% 529 (40,2%) 100%

Ne-publika 34 (41,0%) 9,4% 83 (44,9%) 23,1% 147 (38,1%) 40,8% 81 (16,0%) 22,5% 11 (8,7%) 3,1% 4 (13,3%) 1,1% 360 (27,4%) 100%

Total 83 (100%) 6,3% 185 (100%) 14,1% 386 (100%) 29,3% 506 (100%) 38,4% 126 (100%) 9,6% 30 (100%) 2,3% 1316 (100%) 100%

U Makedoniji, ne samo što veza mesečnih prihoda i kulturne participacije nije statistički značajna, nego se aktivna i potencijalna publike regrutuju iz istih grupa u pogledu prihoda po članu domaćinstva, dok se razlike u pogledu prihoda pojavljuju samo u odnosu na grupu ispitanika koji pripadaju ne-publici (vidi tabelu 74B).

181

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 74B – Prosečni mesečni prihod po članu domaćinstva i tipovi publike (Makedonija) Ispod 25 EUR 25 - 50 EUR 50 – 100 EUR 100 – 250 EUR 250 – 500 EUR Preko 500 EUR Total

Aktivna publika 18 (14,8%) 7,8% 37 (21,0%) 16,1% 56 (28,6%) 24,3% 93 (34,1%) 40,4% 23 (34,8%) 10,0% 3 (25,0%) 1,3% 230 (27,2%) 100%

Potenc. publika 41 (33,6%) 11,9% 70 (39,8%) 20,3% 71 (36,2%) 20,6% 126 (46,2%) 26,6% 30 (45,5%) 8,7% 6 (50,0%) 1,7% 344 (40,7%) 100%

Ne-publika 63 (51,6%) 23,2% 69 (39,2%) 25,5% 69 (35,2%) 25,5% 54 (19,8%) 19,9% 13 (19,7%) 4,8% 3 (25,0%) 1,1% 271 (32,1%) 100%

Total 122 (100%) 14,4% 176 (100%) 20,8% 196 (100%) 23,2% 273 (100%) 32,3% 66 (100%) 7,8% 12 (100%) 1,4% 845 (100%) 100%

Želeli smo da vidimo takođe u kakvom odnosu stoje pripadnost različitim tipovima publika i sredstva koja ispitanici mesečno odvajaju za kulturne aktivnosti. Pokazalo se da ni između ovih varijabli ne postoji statistički značajna veza. Tabela 75A – Tipovi publike i mesečna izdavajanja za kulturu (Srbija) Ispod 12 EUR 12 - 50 EUR 50 – 100 EUR Preko 100 EUR Total

Aktivna publika 197 (22,6%) 44,6% 217 (54,8%) 49,1% 24 (39,9%) 5,4% 4 (40,0%) 0,9% 442 (33,0%) 100%

Potenc. publika 361 (41,4%) 68,2% 140 (35,4%) 26,5% 23 (37,7%) 4,3% 5 (50,0%) 0,9% 529 100%

Ne-publika 315 (36,1%) 85,4% 39 (9,8%) 10,6% 14 (23,0%) 3,8% 1 (10,0%) 0,3% 369 100%

Total 873 (100%) 65,1% 396 (100%) 29,6% 61 (100%) 4,6% 10 (100%) 0,7% 1340 (100%) 100%

Tabela 75B – Tipovi publike i mesečna izdavajanja za kulturu (Makedonija) Ispod 17 EUR 17 - 50 EUR 50 – 100 EUR Preko 100 EUR Total

Aktivna publika 142 (23,4%) 59,4% 90 (42,3%) 37,7% 7 (38,9%) 2,9% 0 (0,0%) 0,0% 239 (28,4%) 100%

Potenc. publika 247 (40,7%) 70,8% 93 (43,7%) 26,6% 6 (33,3%) 1,7% 3 (75,0%) 0,9% 349 (41,4%) 100%

182

Ne-publika 218 (35,9%) 85,8% 30 (14,1%) 11,8% 5 (27,8%) 2,0% 1 (25,0%) 0,4% 254 (30,2%) 100%

Total 607 (100%) 72,1% 213 (100%) 25,3% 18 (100%) 2,1% 4 (100%) 0,5% 842 (100%) 100%

Kulturne potrebe i navike U tabelama 75 možemo videti da ogroman broj ispitanika u oba uzorka (odnosno građana u oba društva) mesečno troši na kulturne aktivnosti manje od 1000 dinara (u Srbiji – 65,1%), odnosno manje od 1000 denara (u Makedoniji 72,1%), a da gotovo svi ispitanici (u Srbiji 95%, a u Makedoniji 97%) na kulturne aktivnosti mesečno troše manje od 50 EUR. Samim tim, ni razlike među njima ne mogu biti velike. *** Na osnovu svega rečenog, sada smo u poziciji da ukažemo na neke osnovne pravilnosti koje smo uočili analizirajući publiku u Makedoniji i Srbiji. Najpre, na osnovu karakteristika publika koje smo posmatrali i tipova podela koji su za njih specifični, može se reći da, uprkos našem izvornom oprezu u odnosu na ovu dihotomiju, podela na “elitne” i “popularne” umetnosti nije bez osnova. Prvo, aktivna publika “popularnih” umetnosti (filma, rokenrola i narodne muzike155) je značajno veća od aktivnih publika “elitnih” umetnosti. Drugo, aktivna publika popularnih umetnosti prosečno mlađa od aktivne publike elitnih umetnosti, što proizilazi iz presudnog značaja koji generacijski faktor ima u podelama unutar publike “popularnih” umetnosti. U slučaju “elitnih” umetnosti, tu ulogu preuzimaju obrazovne i profesionalne razlike. Pri tom, ove razlike ne samo što su blaže u popularnim umetnostima, nego i slede drugačiji obrazac. U “elitnim” umetnostima se može uočiti trostepena piramida koja, po nivou učešća u različitim tipovima publike, jasno odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem, srednjom školom i visokim obrazovanjem156. U “popularnim” umetnostima, ta granica se spušta niže i odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem i one koji pripadaju grupi poljoprivrednika i radnika (koji ispod proseka učestvuju u aktivnoj i potencijalnoj publici, a daleko iznad proseka u ne-publici)157 i na drugoj strani, grupe ispitanika sa srednjim i visokim obrazovanjem (odnosno ispitanike iz grupe srednjoslojnih zanimanja i iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika), među kojima u pogledu učešća u različitim tipovima publika “popularnih umetnosti” gotovo da nema razlika. Četvrto, razlika između “elitnih” i “popularnih” umetnosti se može videti i po veličini “ne-publika”. Tako npr. dve najveće ne-publike u Srbiji i Makedoniji jesu ne-publika za koncerte klasične muzike i za izložbe dela likovnih umetnosti. U njima imamo i najviši stupen odsustva participacije među grupama sa nižim obrazovanjem i grupa poljoprivrednika i radnika – gde između 80% i 90% njih 155 �������������������������������������������������������������������������������������� Neka nam bude dozvoljeno da tvrdimo, nasuprot podacima koje smo naveli, makar na osnovu veličine potencijalnih publika za narodnu muziku i u Makedoniji i u Srbiji. 156  Odnosno ispitanike po grupama zanimanja, koje u velikoj meri prate obrazovne podele: grupu poljoprivrednika i radnika, ispitanike koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja i ispitanike iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika. 157  I obrnuto u slučaju narodne muzike – prema našim podacima bar u potencijalnoj publici i ne-publici.

183

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije pripada ne-publici158. I na kraju, u popularnim umetnostima, polnih/rodnih razlika u publici gotovo da nema – te bismo ih, imajući to u vidu, možda mogli nazvati “unisex” umetnostima. Što se pak tiče polnih/rodnih razlika u “elitnim” umetnostima, u gotovo svima ovde analiziranim, žene procentualno više učestvuju u aktivnoj i potencijalnoj publici, a muškarci u ne-publici (iako te razlike nisu velike)159. Dominantan obrazac generacijskih podela, u kulturnim aktivnostima koje smo analizirali, jeste onaj koji na jednoj strani odvaja ispitanike mlađe od 45 godina (koji u aktivnoj publici učestvuju iznad proseka, a u ne-publici ispod proseka) i ispitanike iz dve generacijske grupe starije od 45 godina (koji u aktivnoj publici učestvuju ispod proseka, a u ne-publici iznad njega). Pošto sličnu situaciju imamo i u slučaju čitalačke publike, koja ne podrazumeva izlazak iz kuće i učešće u javnim događajima (kao ostali oblici kulturne potrošnje koje smo ovde posmatrali), može se pretpostaviti da se generacijski uticaji ne ogledaju samo u smanjenju spremnosti da se učestvuje u javnim kulturnim događajima, nego da se sa starenjem gubi i interes za kulturnu participaciju uopšte (što je blisko svakodnevnom iskustvu). Možda najznačajnija pravilnost koju je bilo moguće uočiti kroz analizu pojedinačnih publika jeste da je aktivnost publike proporcionalna nivou obrazovanja i da opada sa godinama starosti, odnosno da su pripadnici aktivne publike mlađi i bolje obrazovani od pripadnika potencijalne publike, a ovi od pripadnike ne-publike160 Pri tom, ne samo što su ispitanici u gotovo svim aktivnim publikama bolje obrazovani od ispitanika iz potencijalne publike i ne-publike, nego su razlike između obrazovanja njihovih roditelja još jače, što još jednom potvrđuje tezu u velikom značaju neformalnog obrazovanja (koje se tiče u porodičnom domu u ranoj fazi socijalizacije) na kulturnu participaciju. U celini gledano, može se primetiti da su obrazovne i profesionalne podele snažne u aktivnoj publici i ne-publici, dok su u mnogo manjoj meri prisutne u potencijalnoj publici. Štaviše, najbolji način da se one uoče, jeste posmatranje različitog učešća obrazovnih i profesionalnih grupa u ne-publici – među onima koji su isključeni iz kulturnog života. Imajući u vidu ovo što smo do sada rekli i činjenicu da se, kada posmatramo faktička radna mesta koja ispitanici zauzimaju161, u aktivnoj publici najčešće nalaze stručnjaci, rukovodioci i vlasnici, učenici i studenti i (ponekad) službenici; 158  I ne-publika savremene popularne muzike je dosta velika (i u Makedoniji i u Srbiji), samo što je u ovom slučaju činilac koji određuje ko spada u publiku generacijski – od skoro polovine uzorka (populacije) koja spada u ne-publiku više od tri četvrtine ispitanika pripada generacijama starijim od 45 godina. 159  Te pravilnosti su uočene i u velikom broju drugih istraživanja kulurne potrošnje i obično se tretiraju kao “tajna ženske highbrow participacije” 160  Izuzeci od ovog pravila su likovna publika u Srbiji i publika koncerata klasične muzike u Srbiji i Makedoniji (što se tiče starosti) i publika koncerata narodne muzike (u pogledu starosti i obrazovanja). 161  Koja (izuzev učenika i studenata) odgovaraju klasama u Veberovom smislu.

184

Kulturne potrebe i navike u potencijalnoj publici osim službenika, još i niži rukovodioci, mali privrednici i (ponekad) radnici, a u ne-publici najčešće poljoprivrednici, radnici i izdržavana lica, može se reći da ni stanovište da podela na tipove publike prati klasne razlike nije bez osnova162. Jedan od mehanizama koji obezbeđuje uspostavljanje ove veze jesu različita rana iskustva sa umetnošću karakteristična za pripadnike različitih klasa, za koja se i u našem istraživanju pokazalo da snažno utiču na potonji razvoj kulturnih potreba i navika u skoro svim analiziranim tipovim publike163. U slučaju pozorišne publike i publike dela likovnih umetnosti videli smo kako to deluje i u obrnutom vremenskom sledu, to jest, da postoje i razlike među pripadnicima različitih tipova publike u pogledu važnosti koju pridaju ranom sticanju kulturnih navika kod vlastite dece. Da ne bi ostali samo kod ispitivanja uticaja “objektivnih faktora” koji na kulturnu participaciju ispitanika deluju mimo njihove volje, ispitanike smo pitali i za razloge koji ometaju/uslove koji bi pospešili njihovu kulturnu participaciju. U Srbiji su ispitanici iz svih tipova publike smatrali da su nedostatak novca, nedostatak slobodnog vremena i nedovoljan broj kulturnih događaja presudni razlozi koji snižavaju nivo njihove kulturne participacije. Ta slika je nešto kompleksnija u Makedoniji, gde su razlike među tipovima publike veće i gde se kao važni preduslovi višeg nivoa participacije pojavljuju još i kvalitetniji kulturnih programi i i bolje stanje dvorana u kojima se oni odvijaju. Međutim, bar za jedan od ovih faktora – raspoloživi obim finansijskih sredstava – mogli smo da vidimo da nema stvarnog uticaja. Uprkos subjektivnom uverenju građana Srbije i Makedonije da nedovoljno novca za kulturne aktivnosti predstavlja jedan od važnijih razloga njihovog odsustva iz kulturnog života, analize podataka iz našeg istraživanja, potvrdile su da između visine prihoda i kulturne participacije ne postoje direktne veze. U našem istraživanju veze ovih varijabli nisu jake, a nisu ni statistički značajne (odnosno ne možemo tvrditi ni da razlike koje postoje u uzorku, postoje i u populaciji). I na kraju, da završimo ovo poglavlje onim čime ćemo otpočeti sledeće, očekivali smo da će teritorijalne razlike imati više uticaja na pripadnost različitim tipovima publike nego što pokazuju rezultati istraživanja. Pri tom, pokazalo se da ne samo što nema teritorijalnih razlika u participaciji u kulturnim aktivnostima koje predstavljaju deo privatne kulturne potrošnje, nego ni u kulturnim događajima koji predstavljaju deo javne kulturne potrošnje - što pokazuje da prisustvo/odsustvo kulturne infrastrukture ne igra toliko važnu ulogu, kao što bi se moglo pretpostaviti. Bez obzira na to što su statistički testovi pokazali da veza između teritorijalnog rasporeda i učešća u različitim tipovima publike nije jaka (a u nekim slučajevima ni statistički značajna), to ne znači da se kroz analizu pojedinačnih publika nisu 162  Pri čemu službenici i radnici zauzimaju u jednom broju slučajeva međupozicije – službenici (između aktivne i potencijalne publike) i radnici (između potencijalne publike i ne-publike). 163  Izuzeci su, da podsetimo, publika klasične muzike (u Makedoniji) i narodne muzike (u oba društva).

185

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije mogle uočiti razlike. Ono što je očigledno jesu urbane/ruralne razlike u kulturnoj participaciji u oba društva, odnosno razlike između kulturne participacije ispitanika sa sela (na značajno nižem nivou) i ispitanika iz ostalih tipova naselja. Isto tako je bilo moguće uočiti niži nivo kulturne participacije u gotovo svim posmatranim kulturnim aktivnostima u regionima Šumadije i Pomoravlja i južne i istočne Srbije (u Srbiji), odnosno zapadnoj Makedoniji (u Makedoniji).

KULTURNA PONUDA U nizu pseudo-naučnih formula koje prate istraživanja kulturne participacije jedna postulira da kulturna potrošnja jeste proizvod kulturne motivacije i kulturnih sposobnosti, filtriran kroz kulturnu ponudu [(motivacija x sposobnosti): kulturna ponuda] = kulturna potrošnja. Pošto se ispitivanja kulturne potrošnje obično vrše anketama ili etnografskim istraživanjima, odnosno usmeravaju na ispitivanja karakteristika publike (njihove motivacije, preferencija i sposobnosti), onda se obično kulturna ponuda izostavlja iz ovih analiza. Idealni metod za njeno uključenje bilo bi upoređivanje teritorijalnog rasporeda različitih tipova publike ili različitih nivoa kulturne participacije sa pouzdanim mapama rasporeda kulturnih institucija/organizacija i podacima o učestalosti kulturnih programa u posmatranom periodu. U nedostatku takvih mapa mi smo ispitanike zamolili da sami navedu koje sve institucije postoje u mestu njihovog boravka i koliko je u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bilo u njihovom mestu a) koncerata narodne muzike; b) koncerata zabavne muzike; c) koncerata rok muzike; d) koncerata džez muzike; e) koncerata klasične muzike; e) pozorišnih predstava; f) književnih večeri; g) izložbi likovnih dela. Na kraju smo ih pitali, za sve ove tipove kulturnih događaja, da li su zadovoljni kulturnom ponudom u mestu njihovog boravka164. Pokazalo se da je moguće dosta jasno uočiti tri tipa mesta boravka u pogledu dostupnosti kulturnih institucija. Na teritoriji Makedonije i Srbije najrasprostanjenije su biblioteke i domovi kulture (za koje 85% ispitanika u Srbiji i 90% ispitanika u Makedoniji navodi da su im dostupni u mestu boravka). Potom sledi grupa institucija koja obuhvata bioskop, galeriju, pozorište i muzej (za koje između 60 i 75% ispitanika i u Srbiji i u Makedoniji navodi da postoje u mestu gde žive) i, na kraju, imamo institucije klasične muzike (simfonijski orkestar, balet i operu) koje su dostupne za otprilike 15% ispitanika u Srbiji i 25% do 30% ispitanika u Makedoniji. 164  Opcije koje su im stajale na raspolaganju, za ocenu ponude kulturnih događaja u njihovom mestu boravka, bile su: a) veoma sam zadovoljan/na; b) uglavnom sam zadovoljan/na; c) nisam ni zadovoljan/na ni nezadovoljan/na; d) uglavnom nisam zadovoljan/na; e) uopšte nisam zadovoljan/ na i f) za moj ukus ima ih previše.

186

Kulturne potrebe i navike Tabela 76A Procenat ispitanika kojima su dostupne institucije u njihovom mestu boravka (Srbija) Institucija Biblioteka Dom kulture Bioskop Galerija Pozorište Muzej Simf.orkestar Balet Opera

SRBIJA Ne 194 (15,1%) 192 (15,0%) 355 (27,1%) 479 (37,2%) 509 (39,2%) 537 (42,0%) 1042 (83,2%) 1054 (83,8%) 1074 (85,4%)

Da 1088 (84,9%) 1085 (85,0%) 955 (72,9%) 810 (62,8%) 791 (60,8%) 741 (58,0%) 210 (16,8%) 204 (16,2%) 184 (14,6%)

Total 1282 (100%) 1277 (100%) 1310 (100%) 1289 (100%) 1300 (100%) 1278 (100%) 1252 (100%) 1258 (100%) 1258 (100%)

Tabela 76B Procenat ispitanika kojima su dostupne institucije u njihovom mestu boravka (Srbija) Institucija Biblioteka Dom kulture Bioskop Muzej Pozorište Galerija Opera Balet Simf.orkestar

MAKEDONIJA Ne 77 (9,3%) 92 (10,9%) 196 (25,5%) 219 (28,1%) 261 (34,5%) 304 (40,1%) 508 (68,6%) 527 (71,8%) 535 (73,1%)

Da 750 (90,7%) 750 (89,1%) 572 (74,5%) 559 (71,9%) 495 (65,5%) 455 (59,9%) 233 (31,4%) 207 (28,2%) 197 (26,9%)

Total 827 (100%) 842 (100%) 768 (100%) 778 (100%) 756 (100%) 759 (100%) 741 (100%) 734 (100%) 732 (100%)

Ove grupe institucija koje se mogu videti u tabelama 76 saželi smo u tabeli 77, koja odvaja ispitanike (na osnovu njihovog mesta boravka) kojima je dostupan mali broj institucija, prosečan broj institucija i veliki broj institucija165. Tabela 77 Dostupnost institucija u mestu boravka ispitanika Broj kulturnih institucija Mali broj institucija Prosečan broj institucija Veliki broj institucija TOTAL

SRBIJA 309 (25,2%) 710 (57,8%) 209 (17,0%) 1228 (100%)

MAKEDONIJA 135 (18,9%) 362 (50,5%) 219 (30,6%) 716 (100%)

165  Tamo gde postoje najviše dve institucije kulture, to smo tretirali kao mesta sa malim brojem institucija. Mesta boravka u kojima deluje tri do šest institucija kulture kodirali smo kao mesta sa prosečnim brojem institucija, da bi naselja sa više od šest institucija kodirali kao mesta sa velikim brojem kulturnih institucija.

187

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Ispitanike smo zamolili i da navedu koliko je u njihovom mestu boravka bilo koncerata (narodne, zabavne, rok, džez i klasične muzike), koliko pozorišnih predstava, koliko književnih večeri i izložbi dela likovnih umetnosti u poslednjih godinu dana pre anketiranja. Rezultati se mogu videti u tabelama 78. Originalne odgovore rekodirali smo u tri grupe. Prvu čine ona mesta u kojima je u ovom periodu održan samo jedan od tih kulturnih događaja ili ih nije bilo. Drugu grupu čine mesta u kojima su se kulturni događaji odvijali između 2 i 12 puta godišnje (od jednom u šest meseci do jednom mesečno). Treću grupu činila su ona mesta boravka u kojima je u godinu dana pre anketiranja bilo više od 12 kulturnih događaja određenog tipa – odnosno više od jednog mesečno. Tabela 78A Broj kulturnih događaja u mestu boravka tokom 12 meseci pre anketiranja (Srbija) Kul.događaji Koncerti narodne muzike Koncerti zabavne muzike Koncerti rok muzike Koncerti klasične muzike Koncerti džez muzike Pozorišne predstave Izložbe Likovnih dela Književne večeri

0-1 706 (61,2%) 701 (60,9%) 760 (66,5%) 877 (76,9%) 920 (80,9%) 598 (52,2%) 620 (54,4%) 634 (55,7%)

2 -12 243 (21,1%) 267 (23,2%) 220 (19,2%) 126 (11,1%) 95 (8,4%) 265 (23,1%) 285 (25,0%) 294 (25,8%)

12 (+) 205 (17,8%) 184 (16,0%) 163 (14,3%) 137 (12,0%) 122 (10,7%) 283 (24,7%) 233 (20,5%) 211 (18,5%)

Total 1154 (100%) 1152 (100%) 1143 (100%) 1140 (100%) 1137 (100%) 1146 (100%) 1138 (100%) 1139 (100%)

Pošto je u Makedoniji bilo jako malo ispitanika koji su naveli da je u njihovom mestu boravka bilo više od 12 kulturnih događaja određenog tipa, malo smo spustili taj prag. Pitanje smo rekodirali tako što su prvu grupu činila mesta u kojima ili nije bilo kulturnih događaja ili je održan jedan godišnje; u drugu grupu ona u kojoj su kulturni događaji određenog tipa održani između 2 i 6 puta godišnje; i treću grupu mesta gde su oni održavani češće od šest puta godišnje (odnosno bar jednom u dva meseca). Dobijeni rezultati mogu se videti u tabeli 78B.

188

Kulturne potrebe i navike Tabela 78B Broj kulturnih događaja u mestu boravka tokom 12 meseci pre anketiranja (M akedonija) Kul.događaji Koncerti narodne muzike Koncerti zabavne muzike Koncerti rok muzike Koncerti klasične muzike Koncerti džez muzike Pozorišne predstave Književne večeri Izložbe Likovnih dela

0-1 591 (76,7%) 519 (67,1%) 600 (78,7%) 610 (80,7%) 649 (85,2%) 437 (57,5%) 536 (71,2%) 415 (54,4%)

2 -6 (-) 107 (13,9%) 126 (16,3%) 100 (13,1%) 91 (12,0%) 78 (10,2%) 115 (15,1%) 101 (13,4%) 149 (19,5%)

6 (+) 73 (9,5%) 129 (16,7%) 62 (8,1%) 55 (7,3%) 35 (4,6%) 208 (27,4%) 116 (15,4%) 199 (26,1%)

Total 771 (100%) 774 (100%) 762 (100%) 756 (100%) 762 (100%) 760 (100%) 753 (100%) 763 (100%)

Kada smo (slično kao što smo uradili sa institucijama) sabrali ukupan broj kulturnih događaja u određenim sredinama tokom godine dana pre anketiranja, dobili smo sliku koja se može videti u tabeli 79. Tabela 79 Podela mesta boravka na osnovu dostupnosti kulturnih događaja u njima u toku 12 meseci pre anketiranja Broj kulturnih događaja Mali broj kulturnih događaja Prosečan broj kulturnih događaja Veliki broj kulturnih događaja TOTAL

SRBIJA 456 (41,6%) 443 (40,5%) 196 (17,9%) 1095 (100%)

MAKEDONIJA 317 (43,7%) 314 (43,3%) 95 (13,1%) 726 (100%)

Pre nego što krenemo još korak dalje i pokažemo na koji način smo rekonstruisali kulturnu ponudu u mestu boravka ispitanika, da podsetimo još jednom da smo razvrstavanje mesta boravka po zastupljenosti institucija u njima i po broju kulturnih događaja održanih tokom godine dana pre anketiranja napravili na osnovu odgovora ispitanika, a ne na osnovu preciznih (nezavisnih) podatka o broju i tipu kulturnih institucija ili o održavanim kulturnim događajima. Samim tim u odnosu na ovaj tip rekonstrukcije kulturne ponude neophodno je imati dozu rezerve, te ovi podaci nisu pogodni za preciznije statističke analize. Uprkos tome, smatramo da su dovoljno pouzdani da bi se uočilo kako je teritorijalno raspoređena mreža insti-

189

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije tucija, koliko često stanovnici određenih tipova naselja imaju prilike da učestvuju u kulturnim događajima, odnosno, kakva je u njima kulturna ponuda166. U rekonstrukciji kulturne ponude, između ostalog i da bismo testirali korektnost odgovora ispitanika, ukrstili smo podatke o broju kulturnih institucija sa podacima o broju održanih kulturnih događaja. Želeli smo da uočimo i korigujemo ekstreme (npr. malo je verovatno da će u sredinama u kojima postoji mali broj institucija biti održan veliki broj kulturnih događaja i obnuto), te da teritorijalni raspored kulturne ponude posmatramo u odnosu na tu, uravnoteženiju sliku. Dobijeni podaci se mogu videti u tabeli 80. Tabela 80 Kulturna ponuda u Srbiji i Makedoniji Kulturna ponuda Slaba kulturna ponuda Prosečna kulturna ponuda Velika kulturna ponuda TOTAL

SRBIJA 422 (41,4%) 438 (42,9%) 160 (15,7%) 1020 (100%)

MAKEDONIJA 207 (34,7%) 301 (50,5%) 88 (14,8%) 596 (100%)

Takođe smo, radi preciznijeg pokrivanja teritorijalnog rasporeda ispitanika, ukrstili podatke o veličini mesta boravka (glavni grad, gradovi sa preko 100.000 stanovnika, manji gradovi i sela) sa podacima o pripadnosti regionima u Makedoniji (severna, južna, istočna i zapadna Makedonija) i Srbiji (region Beograda, Vojvodina, Šumadija i Pomoravlje, Sandžak i južna i istočna Srbija). Tako smo identifikovali dvanaest tipova teritorijalnih jedinica u Srbiji i deset tipova teritorijalnih jedinica u Makedoniji u kojima je istraživanje vršeno. Kada smo posmatrali prisustvo kulturnih institucija u odnosu na ove, razuđenije teritorijalne mape Makedonije i Srbije pokazalo se da je mali broj kulturnih institucija karakterističan samo za sela (u svim regionima), da je prosečan broj kulturnih institucija tipičan za male gradove u svim regionima, ali i za neke velike gradove u južnoj i istočnoj Srbiji i u Šumadiji i Pomoravlju, a da veliki broj kulturnih institucija navode ispitanici iz Beograda, Novog Sada i Niša. U Makedoniji imamo nešto drugačiju situaciju. Mali broj kulturnih institucija iznad proseka vlastitom mestu pripisuju ispitanici iz svih sela, ali i iz velikih gradova u zapadnoj Makedoniji (Tetovo) i malih gradova u istočnoj Makedoniji. Prosečan broj institucija, osim ispitanika iz malih gradova u svim regionima, navode još i ispitanici iz velikih gradova u severnoj Makedoniji (Kumanovo), da bi veliki broj kultunih institucija navodili ispitanici iz Skoplja i velikih gradova u južnoj Makedoniji (Bitolja i Ohrida). 166  Pretpostavili smo, naime, da većina ispitanika zna koje institucije kulture postoje u mestu gde žive, kao i da su u stanju da procene da li se u njihovom mestu određeni kulturni događaji odvijaju jednom mesečno, jednom u šest meseci ili jednom godišnje.

190

Kulturne potrebe i navike Takođe, što se tiče kulturnih događaja u periodu od godine dana pre anketiranja, o malom broju kulturnih događaja u njihovom mestu boravka svedoče stanovnici sela, ali i velikih gradova u Šumadiji i Pomoravlju i malih gradova u južnoj i istočnoj Srbiji. Prosečan broj događaja u ovom periodu navode, osim ispitanika iz malih gradova iz regiona Beograda, Vojvodine i Šumadije i Pomoravlja, još i ispitanici iz velikih gradova iz južne i istočne Srbije. A o velikom broju kulturnih događaja govore samo ispitanici iz Beograda i Novog Sada. Slika kulturne ponude (rekonstruisane na osnovu odgovora ispitanika) data je u tabelama 81. U tabeli 81A možemo videti da mestima u kojima slabu kulturnu ponudu pripisuju žive ispitanici iz sela (u svim regionima), ispitanici iz malih gradova u južnoj i istočnoj Srbiji i ispitanici iz velikih gradova u Šumadiji i Pomoravlju. Prosečna kulturna ponuda je po ispitanicima u većini malih gradova u Srbiji, ali i u nekim velikim gradovima u Vojvodini i u južnoj i istočnoj Srbiji. Dobra kulturna ponuda bi opet, na osnovu odgovora ispitanika, bila karakteristična samo za Beograd i Novi Sad. Tabela 81A Kulturna ponuda po mestima boravka u Srbiji Mesta boravka Beograd Veliki gradovi u Vojvodini Veliki gradovi u Šumadiji Veliki gradovi u j.i i. Srbiji Manji gradovi u regionu Bgd Manji gradovi u Vojvodini Manji gradovi u Šumadiji Manji gradovi u j.i i. Srbiji Sela u regionu Beograda Sela u Vojvodini Sela u Šumadiji i Pomoravlju Sela u južnoj i istočnoj Srbiji TOTAL

Slaba k. ponuda

Prosečna k.ponuda

Dobra kult. ponuda

Total

20 (12,0%) 4,8% 7 (16,7%) 1,7% 19 (67,9%) 4,5% 24 (40,7%) 5,7% 5 (10,9%) 1,2% 19 (16,7%) 4,5% 17 (13,9%) 4,1% 52 (66,7%) 12,4% 41 (67,2%) 9,8% 69 (80,2%) 16,5% 104 (83,9%) 24,8% 42 (64,6%) 10,0% 419 (42,3%) 100%

46 (27,7%) 11,2% 17 (40,5%) 4,1% 9 (32,1%) 2,2% 27 (45,8%) 6,6% 38 (82,6%) 9,2% 78 (68,4%) 18,9% 99 (81,1%) 24,0% 24 (30,8%) 5,8% 19 (31,1%) 4,6% 17 (19,8%) 4,1% 20 (16,1%) 4,9% 18 (27,7%) 4,4% 412 (41,6%) 100%

100 (60,2%) 62,5% 18 (42,9%) 11,3% 0 (0,0%) 0,0% 8 (13,6%) 5,0% 3 (6,5%) 1,9% 17 (14,9%) 10,6% 6 (4,9%) 3,8% 2 (2,6%) 1,3% 1 (1,6%) 0,6% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 5 (7,7%) 3,1% 160 (16,1%) 100%

166 (100%) 16,8% 42 (100%) 4,2% 28 (100%) 2,8% 59 (100%) 6,0% 46 (100%) 4,6% 114 (100%) 11,5% 122 (100%) 12,3% 78 (100%) 7,9% 61 (100%) 6,2% 86 (100%) 8,7% 124 (100%) 12,5% 65 (100%) 6,6% 991 (100%) 100%

191

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Na osnovu odgovora koje smo dobili od ispitanika u Makedoniji, slaba kulturna ponuda karakteristična je, osim za sela širom Makedonije i za gradove u zapadnoj Makedoniji (bez obzira na njihovu veličinu). Prosečnu kulturnu ponudu mestima u kojima žive ispitanici pripisuju malim gradovima u južnoj i istočnoj Makedoniji, ali i to čine i ispitanici iz velikog grada sa severa zemlje (Kumanova). Dobru kulturnu ponudu, osim ispitanika iz Skoplja, navode još ispitanici Bitolja i Ohrida. Tabela 81A Kulturna ponuda po mestima boravka u Makedoniji Mesta boravka Skopje Veliki gradovi u skopskom regionu Veliki gradovi u južnoj Makedoniji Veliki gradovi u zapadnoj Makedoniji Manji gradovi u južnoj Makedoniji Manji gradovi u istočnoj Makedoniji Manji gradovi u zapadnoj Makedoniji Sela u skopskom regionu Sela u južnoj Makedoniji Sela u zapadnoj Makedoniji TOTAL

Slaba k. ponuda

Prosečna k.ponuda

Dobra kult. ponuda

Total

16 (11,6%) 7,9% 9 (30,0%) 4,4% 1 (3,8%) 0,5% 15 (78,9%) 7,4% 59 (28,6%) 29,1% 19 (28,6%) 29,1% 14 (58,3%) 6,9% 31 (73,8%) 15,3% 18 (78,3%) 8,9% 21 (77,8%) 10,3% 203 (34,5%) 100%

69 (50,0%) 23,2% 21 (70,0%) 7,1% 15 (57,7%) 5,1% 4 (21,1%) 1,3% 123 (59,7%) 41,4% 33 (62,3%) 11,1% 10 (41,7%) 3,4% 11 (26,2%) 3,7% 5 (21,7%) 1,7% 6 (22,2%) 2,0% 297 (50,5%) 100%

53 (38,4%) 60,2% 0 (0,0%) 0,0% 10 (38,5%) 11,4% 0 (0,0%) 0,0% 24 (11,7%) 27,3% 1 (1,9%) 1,1% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 88 (15,0%) 100%

138 (100%) 23,5% 30 (100%) 5,1% 26 (100%) 4,4% 19 (100%) 3,2% 206 (100%) 35,0% 53 (100%) 9,0% 24 (100%) 4,1% 42 (100%) 7,1% 23 (100%) 3,9% 27 (100%) 4,6% 588 (100%) 100%

Imajući u vidu ovo što je rečeno, nije čudno da su kulturnom ponudom uglavnom zadovoljni ispitanici iz gradova (i u Srbiji i u Makedoniji) bez obzira na njihovu veličinu, a nezadovoljni ispitanici iz sela. Ono što je nama posebno bilo intersantno jeste odnos kulturne ponude i tipova generalne publike na prostorima Srbije i Makedonije. Ovi rezultati mogu se videti u tabelama 82.

192

Kulturne potrebe i navike Tabela 82A Odnos kulturne ponude i tipova generalne publike (Srbija) Kult. ponuda Slaba kulturna ponuda Prosečna kult. ponuda Dobra kulturna ponuda Total

Aktivna publika 54 (12,8%) 16,4% 176 (40,2%) 53,3% 100 (62,5%) 30,3% 330 (32,4%) 100%

Potenc.publika 189 (44,8%) 45,3% 179 (40,9%) 42,9% 49 (30,6%) 11,8% 417 (40,9%) 100%

Ne-publika 179 (42,4%) 65,6% 83 (18,9%) 30,4% 11 (6,9%) 4,0% 273 (26,8%) 100%

Total 422 (100%) 41,4% 438 (100%) 42,9% 160 (100%) 15,7% 1020 (100%) 100%

Tabela 82B Odnos kulturne ponude i tipova generalne publike (Makedonija) Kult. ponuda Slaba kulturna ponuda Prosečna kult. ponuda Dobra kulturna ponuda Total

Aktivna publika 27 (13,0%) 14,8% 114 (37,9%) 62,6% 41 (46,6%) 22,5% 182 (30,5%) 100%

Potenc.publika 69 (33,3%) 30,9% 118 (39,2%) 52,9% 36 (40,9%) 16,1% 223 (37,4%) 100%

Ne-publika 111 (53,6%) 58,1% 69 (22,9%) 36,1% 11 (12,5%) 5,8% 191 (32,0%) 100%

Total 207 (100%) 34,7% 301 (100%) 50,5% 88 (100%) 14,8% 596 (100%) 100%

U oba slučaja veza između ovih varijabli je statistički značajna i dosta jaka (u Makedoniji λ = 0,216, a u Srbiji λ = 0,096), ali pomenuli smo da statističke anlize ovde nisu baš najprimerenije. Ono što se, međutim, može videti već u tabelama, jeste da natprosečno aktivnu publiku možemo naći tamo gde je kulturna ponuda dobra ili prosečna, potencijalnu publiku uglavnom tamo gde je kulturna ponuda prosečna ili slaba, a ne-publiku iznad proseka tamo gde je kulturna ponuda slaba. Utoliko, izgleda da veza između pripadnosti određenim tipovima publike, kulturne ponude i teritorijalnog rasporeda obeju ovih varijabli ipak postoji. Imajući ovo u vidu, u novom svetlu se može videti to što su kao preduslov za viši nivo participacije ispitanici iz svih delova publike navodili veći broj kulturnih događaja167. U stvaranju nove publike u Makedoniji i Srbiji potrebni su programi edukacije. Jako su potrebni programi socio-kulturne animacije. Važne su dobro urađene marketinške kampanje. Ali teško da će na tom planu biti nešto moguće uraditi bez poboljšanja kulturne ponude.

167  Kada smo analizirali odgovore ispitanika na to pod kojim bi uslovima njihova participacija bila na višem nivou, nismo razumevali da su nam oni u odgovorima – da ima više kulturnih događaja – govorili da bi bili još daleko aktivniji, kada bi imali šta da gledaju i slušaju.

193

Ukusi i diskursi

K

ulturna potrošnja ne samo što ima dva vida – ono što smo odredili kao kulturnu potrošnju u privatnoj sferi (npr. čitanje knjiga, slušanje muzike ili gledanje DVD-a) i ono što smo nazvali kulturnom potrošnjom u javnosti (npr. odlasci na koncerte, u bioskope, u pozorišta), nego ima i dva aspekta. Mi smo se, do sada, uglavnom bavili prvim (kvantitativnim) aspektom kulturne potrošnje – time koliko često ispitanici, odnosno građani Srbije i Makedonije, posećuju kulturne događaje, gledaju određene televizijske programe, čitaju knjige, novine i časopise, slušaju muziku. Drugi (kvalitativni) aspekt kulturne potrošnje – šta je to što ispitanici biraju i preferiraju među kulturnim proizvodima - ono što se naziva ukusom, jeste tema kojom ćemo se baviti u ovom poglavlju. Ukus se kolokvijalno određuje kao sposobnost procenjivanja lepoga168, a u istraživanjima ovog tipa najčešće se operacionalizuje na dva načina: a) kroz verbalno izražene ocene konkretnih umetničkih dela ili verbalno izražene preferencije određenih umetničkih žanrova; ili b) kroz ponašanje - kulturne aktivnosti – posete određenom tipu kulturnih događaja (npr. rokenrol koncertima ili koncertima klasične muzike), gledanje filmova određenih žanrova, čitanje knjiga određenih autora, itd. Prvi tip operacionalizacije ukusa nalazimo kod Burdijea (1979), Petersona (1992) i Betani Brajson (1996), dok je drugi tip operacionalizacije - korišćenje ponašanja kao izraza preferencija - češći u savremenim istraživanjima [(A.Vander Stichele and R.Laermans: 2006), (Tak Wing Chan and John H. Goldthorpe: 2006), (Jordi Lopes-Sintas and Tally Katz-Gerro: 2005), (Tally Katz-Gerro: 2002), (van Eijck: 2001), (van Eijck: 1999), (van Rees at al: 1999)]. Da pomenemo još samo da se pri ispitivanju ukusa, pored pitanja o preferencijama, često pojavljuju i pitanja o znanjima koja ispitanici imaju o određenoj umetnosti, žanrovima, umetnicima. Ona se uglavnom koriste kao kontrolna pitanja u rekonstruisanju tipova ukusa, ali videćemo da ima slučajeva u kojima se pitanje preferencija i pitanje znanja prepliću, ostavljajući prostor za nesporazume. Pre nego što pređemo na prikaz tipologije ukusa koju smo mi koristili i rezultata dobijenih u našem istraživanju, ukazaćemo samo na nekoliko bitnih momenata u sociološkom razumevanju ukusa u drugoj polovini XX veka, jer su u odnosu na njih razumljiva rešenja koja smo primenili.

168  U najpoznatijoj filozofskoj tradiciji ispitivanja ukusa, kantijanskoj, koja je za nas ovde relevantna između ostalog i zbog toga što Burdije vlastitu (sociološku) koncepciju formuliše njoj nasuprot, ukus se definiše kao: “moć prosuđivanja jednog predmeta ili neke vrste predstavljanja pomoću dopadanja ili nedopadanja, bez ikakvog interesa” (I.Kant, Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd, str 102.)

195

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Sociološke koncepcije ukusa u XX veku Diferenciranje nivoa kulture, primalaca kulture i ukusa nije nešto što sa sobom donosi moderno doba. Podela kulture, njenih primalaca i njihovih ukusa na kulturu elite i narodnu (pučku) kulturu jeste nešto što se javlja sa počecima civilizacije i izdvajanjem kulturnih elita. Pa ipak, razmatranja karakteristika različitih nivoa kulture i njihovih publika jeste nešto što ulazi u fokus naučnih proučavanja sa nastankom masovnog društva, a naročito sa ekspanzijom masovnih medija u drugoj polovini XX veka. U ovom periodu kritika masovne kulture, koja je imala svoje zastupnike i tokom čitavog XIX veka, doživljava svoj vrhunac. Autori poput Dvajta Mekdonalda (Dwaight Macdonald) i Harolda Rosenberga (H.Rosenberg) kulturu i umetnost jasno dele na elitnu umetnost (avangardu) i na masovnu, komercijalnu umetnost (kič) koju prati dominacija principa (najmanjeg) zajedničkog imenitelja u produkciji i homogenizacija ukusa u recepciji. Iako prvu koncepciju o tri nivoa primalaca kulture kao osnovu za podelu kulture možemo naći još početkom XX veka (1915. godine) u knjizi “Sazrevanje Amerike” Van Vik Bruksa169, ona je, takođe, tek u ovom periodu ušla u svakodnevnu upotrebu sa knjigom Rasela Lajnsa “Kreatori ukusa” (The Taste Makers,1954.). To važi i za termine (Highbrow, Middlebrow i Lowbrow) koje je za ove nivoe kulture i ukusa Lajns koristio. Slične podele imamo i u radovima Klementa Grinberga (C.Greenberg)170, koji je formulisao trodelnu klasifikaciju dela umetničke kulture i njima odgovarajućih ukusa, po kojoj jedino avangardna umetnost predstavlja kulturu umetničkih vrednosti, kojoj se, na jednoj strani, suprotstavlja akademizam (tradicionalna umetnost), a na drugoj strani kič (kao sinonim masovne kulture)171; i Edvarda Šilsa (E.Shils)172, koji takođe govori o tri nivoa kulture (rafiniranoj, prosečnoj i brutalnoj kulturi). Uprkos suptilnosti i kompleksnosti Burdijeove koncepcije, njegovo shvatanje o trima zonama ukusa: 1) legitimnom ukusu, to jest, preferencijama za umetnička dela elitne kulture; 2) prosečnom ukusu koji se ogleda u preferiranju manje značajnih dela legitimnih umetnosti i najboljih dela popularnih umetnosti; i 3) popularnom ukusu, čiji nosioci pokazuju sklonost ka delima legitimne umetnosti koja su izgubila svoj prestiž kroz proces popularizacije i delima popularne umetnosti koja nemaju umetničke pretenzije, ostaje u osnovi varijanta ove tročlane tipologije. 169  Van Wyck Brooks, America’s Coming of Age, Amerion Ltd, 1992 (1915). 170  Clement Greenberg, Avant-Gard and Kitch, Partisan Review, 1947 171  Sličnu tipologiju ukusa, ali bez vrednosnog naboja, nalazimo u domaćoj literaturi kod Sretena Petrovića, koji govori o avangardnom, tradicionalističkom i konformističkom ukusu kao tipovima modernog ukusa (vidi S. Petrović, Estetika i Sociologija, Uvod u sociologiju umetnosti, Privredni pregled, Beograd, 1984; i S. Petrović (ur.), Recepcija umetnosti, Istraživanje tipova ukusa beogradskih studenata, Filološki fakultet u Beogradu, Beograd, 1996) 172  Edward Shils: Mass society and its culture. u: Norman Jacobs (ed): Culture for the Millions? Princeton, 1961.

196

Ukusi i diskursi Stanovište Herberta Gansa, izloženo u studiji “Popularna kultura i elitna kultura” (1974), formulisano je kao izazov koncepciji o homogenoj masovnoj umetnosti (i ukusu) po kojoj ona ne predstavlja ništa drugo nego čisto komercijalni poduhvat (čiji je nuzproizvod zaglupljivanje publike i kvarenje ukusa)173. Ovome nasuprot, Gans je tvrdio da je dihotomna podela na elitni i masovni ukus prejednostavna i predložio tipologiju koja sadrži pet kultura ukusa i pet publika ukusa koje on naziva visoka kultura, viša-srednja kultura, niža-srednja kultura, niska kultura i kvazi-folkorna niska kultura ukusa. S druge strane, po njemu sve kulture ukusa jesu bazirane na određenim vrednostima i estetskim standardima i sve (a ne samo visoka kultura ukusa) primenjuju ove (različite) standarde u svojim izborima. Utoliko se može reći da - ukoliko ih posmatramo imajući u vidu potrebe odgovarajućih grupa u publici - kulture ukusa nisu bolje ili gore jedne od drugih, nego su jednostavno različite174. Sledeći važan momenat u sociološkim tipologijama ukusa bila je već pominjana koncepcija Ričarda Petersona i njegovih saradnika o omnivorima i univorima. U radovima s početka 1990-ih, Peterson je formulisao koncepciju o tome da se obim aktivnosti u slobodnom vremenu i raznovrsnost kulturnih izbora danas pojavljuje kao glavna razlika između statusnih grupa. Kulturna elita našeg vremena svoju izuzetnost više ne obeležava ekskluzivnim visokim ukusom i ekskluzivnim (“snobovskim”) aktivnostima, nego poznavanjem i potrošnjom i svih drugih (i masovnih) umetničkih formi i većim obimom učešća u najrazličitim aktivnostima u dokolici. Ako ovu heterogenost ukusa i aktivnosti elite najbolje odslikava termin “omnivori”, onda se kao njihova suprotnost pojavljuju grupe čiji pripadnici imaju nizak društveni status i istovremeno uzak spektar kulturnih aktivnosti i relativno homogen (jednosmeran) ukus, koje su u svom radu iz 1992. godine Peterson i Simkus označili kao “univore”. Za razliku od Burdijea i Gansa, čije koncepcije (kao i teorija o elitnoj i masovnoj kulturi) pretpostavljaju podudaranje između socijalne i kulturne stratifikacije, odnosno korelaciju između pripadnosti određenim socijalnim statusima/klasama i tipovima ukusa, Peterson postulira da se odnos između statusne strukture i strukture ukusa može predstaviti kao odnos dveju piramida (jedne obične i jedne 173  U domaćoj literaturi, izazov shvatanju o homogenoj masovnoj kulturi i homogenom masovnom ukusu, imamo u koncepciji Milene Dragićević-Šešić izloženoj u tekstu: Pokušaj definisanja dominantnih i produktivnih modela kulturnog života u Jugoslaviji, u: Potkulture I, IIS SSO Srbije, Beograd, 1985. 174  Uprkos tome što je za svoj eksplicitni cilj Gans imao suprotstavljanje koncepciji o dihotomnoj podeli na elitnu i (homogenu) masovnu kulturu, njegova teorija se danas veoma često kritikuje kao (doduše nedogmatski) izdanak elitističkih koncepcija. To se, po kritičarima, ogleda u tome što je Gans tvrdio da su više kulture bolje ili bar obuhvatnije i informativnije od nižih (ako ih posmatramo nezavisno od njima odgovarajućih publika ukusa, što u praktičnoj kulturnoj politici, po Gansu, ne treba činiti) i zbog toga što je on kulture ukusa (opet po kritičarima) previše usko vezivao za klase u američkom društvu.

197

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije obrnute). Obična piramida (sa vrhom nagore) jeste metafora koja, po Petersonu, najbolje oličava kulturnu stratifikaciju. Na njenom se vrhu nalazi elitna kultura, sa sve više i više alternativnih formi na istom nivou kako se spuštamo niz ovu piramidu ukusa. Na drugoj strani, obrnuta piramida (koja predstavlja konkretne grupe i individue) jeste metafora statusne strukture u kojoj na najviši status (u ovom aspektu) pretenduju oni koji, u zavisnosti od situacije, mogu komunicirati sa kulturnim tvorevinama iz različitih nivoa kulture (i koje on naziva omnivorima), dok je najniži status rezervisan za one koji su sposobni za komunikaciju sa samo pojedinim tipovima umetničkih tvorevina ili umetničkih žanrova (koje određuje kao univore). Ova koncepcija, iako ne podrazumeva, da tako kažemo, pravolinijski odnos između elitnih društvenih grupa (klasa ili grupa u pogledu socijalnog statusa) i elitnih ukusa, ipak pretpostavlja da između pripadnosti različitim nivoima u društvenoj stratifikaciji i usvajanja i praktikovanja određenih tipova ukusa postoji jasna veza. U novijim svojim radovima, pak, Peterson zastupa stanovište o postojanju dva tipa omnivora (viših i nižih omnivora) i dva tipa univora (viših i nižih univora). Time se ova koncepcija prilagođava rezultatima empirijskih istraživanja u poslednjih desetak godina, ali istovremeno gubi svaku oštricu (i specifičnost), faktički se utapajući u koncepcije koje tvrde da u postmodernom i globalizovanom svetu nestaje veza između socijalne i kulturne stratifikacije, već da su ukusi, kulturni stilovi i stilovi života postali stvar potpuno slobodnog izbora i značajniji socijalni markeri nego što su to tradicionalna obeležja društvenog položaja (poput pripadnosti klasama, rasama, nacijama, religioznim zajednicama, itd). Da pomenemo još samo studiju trojice savremenih australijskih autora Tonija Beneta (T.Bennet), Majkla Emisona (M.Emmison) i Džona Froua (J.Frow) “Raspravljanje o ukusu – svakodnevna kultura u Australiji”175. U ovoj detaljno dokumentovanoj studiji, koja je bazirana na rezultatima istraživanja “Australian Everyday Cultures” ove trojice autora, među ostalim aspektima svakodnevne kulture176 prati se socijalna distribucija tipova muzičkih ukusa u Australiji. Faktorskom analizom omiljenih i najmanje omiljenih muzičkih žanrova ispitanika, oni su izdvojili šest faktora. Osim ispitanika čije se preferencije mogu uklopiti u tradicionalnu trostepenu podelu na Highbrow, Middlebrow i Lowbrow ukuse, autori ove knjige su, određujući ispitanike sa omnivornim ukusom kao one kod 175  Tony Bennett, Michael Emmmison, John Frow, ”Accounting for Tastes – Australian Everyday Cultures”, Cambridge University Press, 1999. Sam naziv je igra reči bazirana na izreci “O ukusima se ne raspravlja” (There is no accounting for tastes), zbog čega smo mi naslov i preveli kao “Raspravljanje o ukusu”. Takođe, pošto plural iz izvornog naziva koji govori o autralijskim svakodnevnim kulturama u srpskom jeziku zvuči malo nakaradno, odlučili smo se za rešenje koje kulturu navodi u singularu. 176  U knjizi se prate načini korišćenja dokolice, kultura na radnom mestu ispitanika, načini uređenja doma, medijska kultura ispitanika, briga o vlastitom telu, fenomeni vezani za čitanje, muzički ukusi i internacionalizacija/amerikanizacija svakodnevne kulture u Australiji.

198

Ukusi i diskursi kojih postoji naklonost za žanrove koji pripadaju različitim kulturnim nivoima, primetili da postoji ne samo jedan, već tri tipa omnivora. Njih su nazvali “highbrow omnivori”, “lowbrow omnivori” i “idealno-tipski omnivori”. Highbrow omnivori ili elitni omnivori izražavaju preferencije za elitne muzičke žanrove (klasičnu muziku i operu), među kojima se mogu naći i neka dela iz “nižih” nivoa kulture. Nasuprot tome, “lowbrow omnivori” preferiraju muzičke žanrove iz domena popularne kulture (folk, bluegrass, rok i bluz muziku) i poneka dela iz highbrow kulture. Konačno, “idealno-tipski omnivori” mešaju dela iz muzičkih žanrova bez ograničenja, odnosno bez dominantnih preferencija, iz sva tri nivoa kulture. Rezultati istraživanja su pokazali da su “highbrow omivori” jednako retki kao i predstavnici “čistog” elitnog ukusa. U Australiji oni su činili samo 1% od više od 2700 ispitanika u uzorku. Na drugoj strani, ispitanici iz grupe koju su definisali kao “lowbrow omivore” činili su jednu četvrtinu uzorka (25,5%), a ispitanici koji su odgovarali “idealno-tipskim omnivorima” učestvovali su u uzorku sa 8,3%. Verovatno najznačajniji uvid australijskih istraživača tiče se uloge koju u rekonstrukciji tipova ukusa igra znanje o umetnosti, o umetničkim žanrovima i umetnicima. Oni su, naime, primetili da je Burdije u svom istraživanju nesvestan postojanja ovog problema, a da Peterson čak, u koncepciji o omnivorima, spaja ova dva aspekta u jedan, čime se otvara problem interpretacije rezultata. U tekstu “Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i univora”177 Peterson, naime, navodi da “omnivor, pripadnik elite razvijenog muzičkog ukusa, može voleti klasičnu muziku, a u isto vreme, u odgovarajućem kontekstu, pokazivati prigodno znanje o širokom spektru muzičkih formi” (str. 255 – prevod P.C.). Po Benetu i ostalim autorima ove knjige, to samo pokazuje da, po Petersonu, omnivori poznaju i druge muzičke (umetničke) forme, ali da ostaje pitanje (koje Peterson ne razmatra), da li ih oni zaista i vole. Na osnovu vlastitog istraživanja, koje je pokazalo da se ne samo “lowbrow omnivori”, nego ni “idealno-tipski omivori” ne mogu naći među elitnim društvenim slojevima, te da se “univori” sa stanovišta preferencija mogu naći na dnu (kako Peterson i očekuje), tako i na vrhu društvene stratifikacione lestvice (što njegova koncepcija ne predviđa), oni su zaključili da se pitanje omnivornog ukusa (u Petersonovom smislu) pre može vezivati za znanje o širokom spektru muzičkih (umetničkih) formi nego za sklonost ka njima.

177  Već citirani tekst: Richard A. Peterson ”Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore”. Poetics 21, p. 243-258, 1992.

199

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Diskursi i sheme U tekstu “Šta je dobra muzika”178 koji se, donekle prerađen, pojavio kao drugo poglavlje knjige “Izvođački rituali”179, Sajmon Frit je ukazao da sporovi oko ukusa nisu u stvari sporovi oko konkretnih muzičkih (umetničkih) dela, već sporovi o tome šta treba vrednovati u muzici (umetnosti)180, te da utoliko razmatranja treba usmeriti ka diskursima koji vrednosnim terminima daju njihova značenja. Svoju koncepciju Frit je izgradio na preseku stanovišta Hauarda Bekera (Howard S. Becker) o tome da, da bismo razumeli umetničke objekte i odgovore ljudi na njih, moramo da razumemo institucionalne i diskurzivne procese (svet umetnosti – the art world) u kojima su oni konstruisani kao umetnička dela i u odnosu na koje se određeni tip estetskih reakcija smatra za društveno odgovarajući; i stanovništa Pjera Burdijea, da pripadnost određenim svetovima umetnosti jeste prvenstveno izraz obima (i tipa) kulturnog kapitala koji ljudi poseduju, te da se reakcije publike mogu razumeti tek kroz razumevanje socijalne organizacije ukusa u jednom društvu. Imajući ova dva komplementarna pristupa u vidu, Frith navodi da se savremena muzika (i šire, umetnost) danas posmatra kroz tri preklapajuća i protivurečna koordinatna okvira, koje on naziva umetnički diskurs, folklorni diskurs i pop diskurs181. Umetnički diskurs izgrađen je u okvirima sveta klasične ili umetničke muzike i devetnaestovekovne visoke kulture. Ključna institucija umetničkog diskursa je akademija, a ključni odnos u ovom umetničkom svetu jeste odnos učitelja i učenika182, koji je izgrađen na pretpostavci da muzičari moraju da prođu kroz fazu “šegrtovanja” i da napreduju kroz niz unapred definisanih faza, da bi bili kvalifikovani da sviraju. Uloga akademije istovremeno jeste i da institucionalizuje odgovarajuće načine pristupa muzici, jer se u okviru ovog diskursa podrazumeva da je i za kulturnu potrošnju neophodno obrazovanje. Pretpostavka je da samo oni koji razviju odgovarajuće interpretativne sposobnosti mogu doživeti duboko značenje velike muzike. Svet klasične muzike je striktno hijerarhijski: u njemu se jasno mogu postaviti granice između kompozitora i izvođača i izvođača i njihove publike. Centralni događaj ovog umetničkog sveta – koncert – predstavljen je 178  Već citirani tekst: What is Good Music”, Canadian University Music Review, Vol. 10, 1990, p. 92 – 102 179  Simon Frith, Performing Rites: Evaluating Popular Music, Oxford University Press, Oxford, 1998. 180  Fritova koncepcija i primeri se odnose na muzičke diskurse i muzičke umetničke svetove, ali se, po analogiji, može proširiti na druge umetničke svetove. 181  Po njemu, kao i sve diskurzivne prakse i muzički diskursi se moraju posmatrati kao efekti specifičnih istorijskih situacija i dovesti u vezu sa promenama u sferi kulture koje nastaju sa razvojem industrijskog kapitalizma počev od XIX veka. 182  U umetničkom svetu klasične muzike učenici, po pravilu, kao svoje reference navode kod koga su studirali, dok se, na drugoj strani, u svetu džeza, reputacija pre stiče po tome s kim ste svirali.

200

Ukusi i diskursi kao transcendentno iskustvo, što je omogućeno i potencirano nizom konvencija: obavezom slušanja sa poštovanjem i u tišini, razdvajanjem prostorija za zadovoljenje telesnih potreba (toaleta, barova i garderoba) od prostorija u kojima se odvija muzički događaj, korišćenjem pozornice i svetala za jasno razgraničenje umetnika od publike183. Izvor folklornog diskursa je folklorni muzički svet. U njemu nema razdvajanja između umetnosti i života i uživanje u muzici je neposredno povezano sa uživanjem u njenim socijalnim funkcijama. Kao i u slučaju sveta klasične umetnosti, ideali sveta folklorne umetnosti okrenuti su tradiciji, samo što, za razliku od njega, akcenat nije na akumulaciji znanja, nego na “čistoti” i pravom (tradicionalnom) načinu kako se stvari rade. Vrednosti folklornog sveta su prirodno, spontano i neposredno. Međutim, Frit ukazuje da one mogu biti realizovane samo zahvaljujući “pažljivoj konstrukciji neformalnosti”, koja postavlja zahteve i pred izvođače i pred publiku i usmerava njihovo ponašanje u određenom pravcu. Ono čemu se u folklornom svetu svesno teži jeste destrukcija glamura. Na strani izvođača, folklorne konvencije zahtevaju da oni izbegnu ponašanja karakteristična za pop pevače, odnosno da izbegavaju izveštačene scenske pokrete i vlastitu stilizovanu prezentaciju. Konvencije zahtevaju minimizaciju razlika između izvođača i publike i objedinjavanje u romantizovanu zajednicu koja učestvuje u zajedničkom kreiranju muzike. Jedan način da se folklorni diskurs posmatra jeste i kao kritika (komercijalizovane) svakodnevice, te se rituali folklorne muzike u ključnim institucijama ovog sveta – klubu i festivalima – mogu razumeti u ovom svetlu. Iz tog razloga se folk festivali i organizuju tako da, umesto jedne grandiozne pozornice, postoji čitav niz malih bina sa neposrednim kontaktom izvođača i publike. Na njima se takođe smatra da je gotovo obaveza zvezda da se na festivalima druže (i popiju poneko piće) sa publikom. Ova težnja ka integraciji umetnosti i života obezbeđuje još jedan evaluativni kriterijum folklornog sveta – o muzici se sudi i na osnovu njenog neposrednog doprinosa društvenosti. Izvor popularnog diskursa je komercijalni muzički svet. Njegove vrednosti su stvorene od strane muzičke industrije i organizovane oko njenih ciljeva. U ovom svetu se muzička vrednost i komercijalna vrednost izjednačavaju, te se uspeh na top listama tretira kao merilo i simbol dobre pop muzike. I svet popularne muzike ima svoje ključne institucije i rituale koji ih prate – promocionalne koncerte i diskoteke – koji, po Fritu, nude specifičnu vrstu rutinirane transcendencije. Oni proizvode i prodaju “zabavu” koja, s jedne strane, predstavlja bekstvo od svakodnevnih obaveza (što je i čini privlačnom), ali je istovremeno, na drugoj strani, integrisana u ritmove svakodnevice (posla i igre, produkcije i potrošnje). 183  Frit ukazuje na to u kojoj meri se npr. konvencije džez nastupa razlikuju od klasičnih koncerata: od ispijanja pića, skatovanja i aplaudiranja tokom svirke do naručivanja kompozicija od muzičara.

201

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Kao što smo u uvodu pomenuli, slično Sajmonu Fritu i nemački sociolog Gerhard Šulce je u svom delu “Die Erlebnisgesselshaft” identifikovao tri sheme koje predstavljaju osnovu za oblikovanje kulturnih izbora koje naziva “shema visoke kulture”, “trivijalna shema” i “shema uzbuđenja/napetosti”. Poput Fritovog umetničkog diskursa shema visoke kulture podrazumeva razliku između umetnosti i života – umetnost se odnosi na uzvišeno, duhovno i apsolutno. Umetnost, po ovoj shemi, ne služi samo da se u njoj uživa, već da se iz nje nešto i nauči, a tipična forma ponašanja publike ogleda se u uzdržanom ponašanju koje se koncentriše na ono što nude izvođači. U trivijalnoj shemi (folklornom diskursu) život i umetnost su manje odvojeni. Najvažnija stvar u njoj su autentičnost i socijalna funkcija umetnosti. Publici je dozvoljeno da učestvuje u predstavi tapšanjem i uzvicima i da doprinosi stvaranju opuštene atmosfere. U ovoj umetnosti izražavaju se tradicionalne, folklorne vrednosti, a publika u njoj ne traži intelektualno i duhovno uzdizanje, već sigurnost kroz konformizam. Popularnom diskursu po Fritu odgovara u Šulceovoj koncepciji shema uzbuđenja koja je istorijski najmlađa i koju karakterišu komercijalnost i zabava i čija je primarna funkcija eskapizam. Uživanje u ovoj umetnosti je telesna aktivnost – igranje, smejanje, nekonvencionalno ponašanje – posebno u slučaju muzičke umetnosti. Šulce takođe identifikuje pripadnike publike koji prelaze tradicionalne granice umetničkih obrazaca, odnosno koji pripadaju više no jednoj shemi. Po njemu, radi se o mladim, dobro obrazovanim, socijalno uzlazno mobilnim pojedincima koji čine novu srednju klasu i čiji se stil života može odrediti kao postmoderan. Njihovi obrasci kulturne potrošnje uključuju kulturne izbore i aktivnosti u dokolici, koji se tradicionalno smatraju međusobno nespojivim – posetu zabavnim parkovima i muzejima, slušanje klasične i pop muzike. Po Šulceu, pripadnici ovih grupa kombinuju klasičnu muziku i pop muziku ili džez, ali ne uključuju u svoje izbore muziku koja pripada trivijalnoj shemi ili folk diskursu.

Tipologija ukusa u Srbiji i Makedoniji Iako se istorijski uslovi nastanka diskursa i shema o kojima govore Sajmon Frit i Gerhard Šulce razlikuju u Srbiji i Makedoniji (u odnosu na situaciju u SAD ili u zemljama zapadne Evrope), te samim tim imaju i određene specifičnosti, pošli smo od toga da je delovanje ova tri diskursa u smislu obezbeđivanja koordinatnih okvira koji definišu šta treba vrednovati u umetnosti184 prepoznatljivo i na našim prostorima. Utoliko smo na tragu stanovišta Sajmona Frita i Gerharda Šulcea 184  Frit diskurse pomalo šaljivo određuje kao “taste forming machines” (mašine za oblikovanje ukusa).

202

Ukusi i diskursi pretpostavili da se ukusi u Srbiji i Makedoniji formiraju u okvirima (i između) elitnog, popularnog i folklornog diskursa.

Naša je pretpostavka da se u okvirima diskursa oblikuju četiri “čista” tipa ukusa: tradicionalni elitni ukus (kao izraz elitnog diskursa), konvencionalni i urbani ukus (kao forme popularnog diskursa) i folklorni ukus (kao oblik ispoljavanja folklornog diskursa), a da, osim ovih “čistih” tipova ukusa, u Srbiji i Makedoniji postoje još dva tipa ukusa koji se formiraju, da tako kažemo, “između” diskursa – čije smo nosioce odredili kao omnivore. Tradicionalni elitni ukus odredili smo kao ukus poznavalaca umetnosti koji imaju sposobnost da umetničkim delima pristupaju u skladu sa tradicionalno definisanim estetskim stavom, bezinteresno, ocenjujući formu dela. Ovaj tip ukusa bi odgovarao legitimnom ukusu (u Burdijeovoj tipologiji) i visokoj kulturi ukusa (u Gansovoj tipologiji). Primarna oblast njihovog kulturnog interesovanja bila bi tradicionalno definisana vrhunska dela umetnosti, uključujući tu i dela avangardne umetnosti. Treba primetiti da su se na početku XXI veka, imajući u vidu da se bar u poslednjih dvadeset godina teško može govoriti o postojanju avangardne umetnosti i avangardnih umetničkih dela, ljubitelji avangardne umetnosti (pomalo paradoksalno) našli u poziciji tradicionalista. Zastupnici elitnog ukusa, po ovoj tipologiji, imali bi sklonosti i ka domaćoj izvornoj narodnoj umetnosti i izvornim

203

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije narodnim umetnostima drugih zemalja i kultura. Pretpostavili smo da će socijalni nosioci elitnog ukusa u Srbiji i Makedoniji biti visokoobrazovani profesionalci u sferi kulture. Konvencionalni i urbani ukus posmatrali smo kao različite izdanke globalnog popularnog diskursa. Pretpostavili smo da će i u jednom i u drugom slučaju socijalni nosioci ovih ukusa biti pripadnici srednjih slojeva, a da će osnovna razlika među njima biti generacijska – da će pripadnici urbanog ukusa biti mlađi od pripadnika konvencionalnog ukusa, iz čega će, u velikoj meri, proizilaziti i ostale značajne razlike (konformistički/nekonformistički odnos prema stvarnosti, spremnost na formiranje potkulturnih grupa na bazi zajedničkih žižnih interesovanja, učestalost kulturne participacije, itd). Konvencionalni ukus, koji smo još nazivali “pristojni” ili “bezbedni” ukus, jeste ukus za ono što “se voli”, što se smatra za neproblematično vredno u jednoj kulturi. Konvencionalni ukus vezuje se za stvaralaštvo - svetski ili u jednoj kulturi - opšteprihvaćenih umetnika. To je ukus bestsellera i kritičarskih nagrada, blockbustera, Nobelovih nagrada, Gremija i Oskara. Za razliku od elitnog ukusa, nosioci konvencionalnog ukusa preferiraju umetnost koja je prvenstveno orijentisana prema sadržaju, a ne prema formalnim eksperimentima i inovacijama. Za razliku od nosilaca urbanog ukusa, dela sa kojima komuniciraju prvenstveno pripadaju tradicionalnim umetničkim formama, a ne masovnoj kulturi. I na kraju, za razliku od nosilaca folklornog ukusa, umetničke forme kojima se oni obraćaju su uglavnom internacionalne (romani, filmovi, pozorišne predstave, šlageri), a ne deo lokalnog folklora. Ovaj tip ukusa u našoj tipologiji odgovara višoj-srednjoj kulturi ukusa u tipologiji koju daje Gans. Pretpostavili smo da će socijalni nosioci konvencionalnog ukusa u Makedoniji i Srbiji biti pripadnici široko shvaćenih srednjih slojeva, a da će se razlike između viših i nižih srednjih slojeva pre uspostavljati na osnovu učestalosti kulturne participacije, nego na osnovu razlika u ukusu185. (Globalni) urbani ukus je, prvenstveno ukus mladih gradskih generacija koje pripadaju onome što se do nedavno moglo označiti kao rock’n’roll kultura. Pod ovim globalni podrazumeva se da su ponašanje, oblačenje, vrednosni sistem, ukus pripadnika ove publike u svim urbanim sredinama sveta (ili onima koje su želele da budu urbane na taj način) - slični. Od svih publika ukusa pripadnici ove publike su najbliži onome što se označavalo kao potkulture mladih186 i to kako po posto185  Tamo gde se pojavljuje razlika u ukusu između pripadnika nižih i viših srednjih slojeva (koji zajedno pripadaju konvencionalnom ukusu) ona bi se ogledala u preferiranju popularnih kulturnih formi od strane predstavnika nižih srednjih slojeva (npr. zabavne muzike, disko hitova, filmskih i književnih hitova), a tradicionalnih kulturnih formi od strane viših srednjih slojeva. Da ostanemo kod primera koje smo naveli, niži srednji slojevi će pre biti zainteresovani za bestsellere i blockbustere, a viši srednji slojevi za dela koja dobijaju kritičarske nagrade. 186  Danas se inače često smatra da je koncept potkultura izgubio svoju analitičku vrednost – o tome vidi u David Muggleton and Rupert Weinzierl (eds.) The Post-Subcultures Reader, Berg, Oxford, New York, 2003 - ali to ovde nije naša tema.

204

Ukusi i diskursi janju jasno definisanog kulturnog stila (oblačenja, muzike, rituala i argoa), tako i po upotrebi stila za suprotstavljanje društvenom establishmentu (i pripadnicima drugih kultura ukusa). Pri tom, dok su potkulture u Velikoj Britaniji187 - potkulture radničke klase, roditeljska kultura urbanih potkultura u svim bivšim jugoslovenskim republikama (pa i u Srbiji i u Makedoniji) jeste kultura srednjih slojeva. Njihova specifičnost se ogleda i u tome što, dok su, po Hebdižu (D.Hebdige), potkulture u Velikoj Britaniji bile odgovor na iskustva života u rasno mešovitom društvu, urbane potkulture (rokera, hipika, pankera, dancera) su na ovim prostorima predstavljale, osim pomodnog praćenja svetskih trendova i odgovor na iskustva ubrzane urbanizacije. Za pripadnike urbanih potkultura famerke, radio Luksemburg, gramofoni i duge kose ili, kasnije, kožne jakne sa nitnama, iscepane majice i jako kratke frizure bile su distinktivne oznake koje su jasno ukazivale na izdvojenost iz nedovoljno urbanizovane sredine i pripadnost globalnom kulturnom modelu. Kulturne preferencije pripadnika urbanog ukusa kreću se u širokom rasponu (globalne) popularne kulture od starog rokenrola i bluza, džeza, do panka, hard-cora, hip-hopa, techna, urbanih filmova, on-the-road književnosti i stripova. Foklorni ukus definisali smo kao ukus formiran u okvirima izvorne narodne kulture. Mi smo pretpostavili da će njegovi nosioci biti ili ljudi koji još uvek žive na selu ili predstavnici prve generacije koja je došla u grad, a čiji se ukus formirao na selu. Imajući u vidu prisutnost medija u selima danas i uticaj koji oni ostvaruju na mlađe generacije, pretpostavili smo da će nosioci folklornog ukusa u Srbiji i Makedoniji biti pripadnici starijih generacija, nižeg obrazovanja, koji se bave poljoprivredom ili radničkim zanimanjima. Njihove preference vezane su za izvornu narodnu umetnost (posebno muziku) i rituale u koje je ona uklopljena, ali i za prvu generaciju novokomponovane narodne muzike koja je još uvek nosila tragove izvornog narodnog melosa, kao i domaće porodične serije188 i određeni tip popularnih domaćih komedija189. Već u istraživanju iz 2002. godine primetili smo da postoje još dve grupe ispitanika čiji izbori i način vrednovanja padaju “između diskursa” i koji primenjuju određene diskurse izvan umetničkih svetova u kojima su oni nastali. Jednu grupu činili su ispitanici čiji su izbori bili bazirani na kombinovanju preferencija za dela elitne umetnosti i dela popularne kulture (rokenrola i džeza) koje smo nazvali predstavnicima alternativnog elitnog ukusa ili elitnim omnivorima. Drugu, jako brojnu grupu, činili su oni koji su paralelno izražavali preferencije karakteristične za folklorni ukus (prvenstveno novokomponovanu narodnu muziku) i preferencije 187  Njihovom “rodnom” mestu i posebno prostoru njihovog najintenzivnijeg studiranja (u radovima teoretičara iz Centra za savremene studije kulture - CCCS) 188  Poput “Kamiondžija”, “Muzikanata”“Građana sela Luga”, “Seljaka” u Srbiji (popularnih i u Makedoniji) ili makedonske serije “Trst via Skopje”. 189  Serijali filmova “Žikine dinastije” i “Tesne kože” u Srbiji (takođe popularnih u Makedoniji) ili makedonskog filma “Vikend na mrtovci”.

205

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije za dela globalne popularne kulture (pop muziku, ali i sapunske opere, telenovele, roto-romane itd)190. Ovu grupu koja je prelazila granice folklornog i popularnog diskursa, primenjujući koordinatne okvire folklornog diskursa na tvorevine globalne popularne kulture i obratno, nazvali smo predstavnicima rurbanog191 ukusa ili rurbanim omnivorima. Da podsetimo da je Petersonovo definisanje omnivornog ukusa bilo bazirano na obimu kulturnih znanja i preferencija, to jest, da su kao omnivori određivani oni koji poznaju i preferiraju veći broj muzičkih (umetničkih) žanrova – a da pitanje sadržaja izbora uopšte nije razmatrano. Videli smo da su u svojim istraživanjima Koen van Ejk i Gerhard Šulce u definisanju ispitanika sa omnivornim ukusom uveli razmatranje pitanja sadržaja izbora192, ostajući na Petersonovom stanovištu da je pripadnost omnivornom ukusu novi način izražavanja visokog društvenog statusa i čak locirajući nove srednje slojeve kao nosioce omnivornog ukusa. Ono što su Toni Benet i drugi članovi tima koji je radio na proučavanju svakodnevne kulture u Australiji doneli kao novinu jeste uvid da, kada posmatramo sadržaje izbora ispitanika sa omnivornim ukusom, postaje jasno da, s obzirom na način kombinovanja žanrova koji pripadaju različitim diskursima, ne postoji samo jedna grupa omnivora. I da, štaviše, omnivori o kojima su govorili Peterson, van Ejk i Šulce (elitni omnivori) predstavljaju izuzetno malu grupu u publici. Nasuprot tome, podaci o druge dve grupe omnivora koje su uočili – “nižim (lowbrow) omnivorima” i “idealno-tipskim omnivorima” pokazivali su da se, s jedne strane, radi o dosta brojnim grupama a, s druge strane, da oni svakako ne pripadaju elitnim društvenim krugovima. Svi ovi nalazi bili su izuzetno korisni za naše istraživanje. U istraživanju iz 2002. godine, mi smo postojanje dve grupe omnivora među publikom u Srbiji jednostavno utvrdili empirijski. Uvidi koje smo u međuvremenu stekli omogućili su nam da stvorimo jedinstvenu konceptualnu shemu (tipologiju ukusa) koju smo primenili u ovom istraživanju. Pripadnici alternativnog elitnog ukusa ili elitni omnivori u našoj tipologiji odgovaraju Petersonovom shvatanju omnivora. Suštinska razlika između zastupnika tradicionalnog i ovog alternativnog elitnog ukusa ogleda se u rasponu i homogenosti/ heterogenosti kulturnih izbora s jedne strane i u odnosu prema delovanju masovnih medija i (posredno) prema popularnoj ili masovnoj kulturi s druge strane193. Najvažnija odlika elitnih omnivora bila bi da se oni na potpuno jednak način odnose 190  U njihovim izborima se dela elitne kulture nisu pojavljivala ili su se pojavljivala izuzetno retko. 191  Niti ruralnog, niti urbanog – već (r)urbanog. 192  Ne postavljajući samo pitanje koliko žanrova kombinuju, nego i koje žanrove kombinuju. 193  Još jedna razlika među njima bi bila generacijska. Naime, kao i u slučaju konvencionalnog i urbanog ukusa, pretpostavili smo da će ispitanici koji pripadaju alternativnom elitnom ukusu (elitni omnivori) biti mlađi od predstavnika tradicionalnog elitnog ukusa.

206

Ukusi i diskursi prema proizvodima tradicionalne i popularne umetnosti, kombinujući ih po svojoj volji, što ih prirodno približava medijski svesnom, retrocitirajućem postmodernom stvaralaštvu. Socijalni nosioci i ovog drugog tipa elitnog ukusa bili bi predstavnici visokoobrazovanih kulturnih profesionalaca. Poslednju, ali možda i najzanimiljiviju grupu za proučavanje čine pripadnici rurbanog ukusa ili rurbani omnivori. Oni umnogome predstavljaju fenomen specifičan za period tranzicije u zemljama na prostoru Balkana194. U kulturnom smislu njih karakteriše uživanje u neobičnoj smeši elemenata iz različitih kulturnih diskursa, koja je najbolje oličena u zaštitnom znaku ovog ukusa – turbo folku. Hibridni spoj ritam mašina, električnih gitara i narodnjačkih melodija, mobilnih telefona i porodičnih slava, nasilja i religioznosti, seksualnih sloboda i tradicionalnosti čini da je o ovoj (sub)kulturi najbolje razmišljati kao o nekoj vrsti paradoksalne, folklorne postmoderne. Pretpostavili smo da će socijalni nosioci ovog “niti-gradskog-nitiseoskog” ukusa biti pripadnici druge i treće generacije potomaka onih koji su u procesu ubrzane urbanizacije došli u gradove, odnosno da je rurbani ukus - ukus ”predgrađa” u bukvalnom i metaforičnom smislu. Pretpostavili smo takođe da se radi o pretežno mlađim ljudima, osnovnog i srednje- stručnog obrazovanja, koji pripadaju radničkim i nižim-službeničkim zanimanjima, ali koji egzistenciju često obezbeđuju tako što se “snalaze” (u rasponu od kriminala, preko držanja tezgi na buvljim pijacama, do malog privatnog biznisa). Osim turbo-folka, kao indikatore rurbanog ukusa koristili smo južnoameričke telenovele, trač magazine, inostrane akcione filmove, te domaće “ratne” i “ulične” filmove.

Ukusi građana Srbije i Makedonije Ispitivanje ukusa u našem istraživanju operacionalizovali smo kroz 20 pitanja. U prvom setu pitanja, od ispitanika smo tražili da navedu svoju omiljenu pesmu, omiljene pevače/pevačice/grupe, kompozitore, pisce, filmske glumce ili glumice, filmske reditelje, slikare, vajare, arhitekte i strip crtače. U drugoj grupi pitanja zamolili smo ih da izaberu po jednu televizijsku seriju (od 16 ponuđenih) i po jedan domaći i inostrani film (od po 12 ponuđenih) koje oni smatraju za najbolje. Takođe smo im u dve tabele ponudili 15 muzičkih žanrova i tražili od njih da u odnosu na svaki od žanrova izraze svoj stav (u prvoj tabeli), odnosno, u drugoj tabeli, stav svog partnera/partnerke195 u rasponu od “to najviše volim da slušam” do “smeta mi kad čujem”. Pitali smo ih još – izvan oblasti umetnosti – za njihove omiljene televizijske stanice, omiljene dnevne novine i časopise. Želeći da vidimo, 194  Po našim uvidima, osim u bivšim jugoslovenskim republikama, ova kultura ukusa je široko rasprostranjena i u Bugarskoj. 195  Onoliko koliko im znanje o njihovom ukusu dozvoljava.

207

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije s jedne strane, u kojoj meri poznaju rad nekih od domaćih umetnika/izvođača, a s druge strane kakav odnos imaju prema njima, ispitanicima smo ponudili imena 12 umetnika (od kojih po dvoje, pretpostavili smo, oličavaju šest tipova ukusa koje smo identifikovali) i zamolili ih da u odnosu na njih navedu a) da li im se sviđaju; b) ne sviđaju; c) ne poznaju njihov rad; ili d) ne znaju ko su. Na kraju, ispitanicima smo, da bismo stekli uvid u njihova znanja o umetnosti, umetničkim žanrovima i umetnicima, postavili pitanja u pseudo-kvizu koji je imao 24 pitanja (po četiri pitanja za svaki od šest tipova ukusa). Kviz je bio konstruisan tako da su ispitanici koji “pripadaju” jednom od postuliranih tipova ukusa mogli izuzetno lako da odgovore na 4 pitanja (iz domena njihovog ukusa), a da su odgovori na ostala pitanja u većoj meri zavisili od njihove informisanosti - poznavanja ostalih umetničkih/kulturnih sfera. Time smo, s jedne strane, dobili informaciju o obimu njihovih “prigodnih” znanja (kako bi rekao Peterson), a s druge strane, to nam je bilo od pomoći pri određivanju pripadnosti tipovima ukusa. Na osnovu svih ovih podataka najpre smo rekonstruisali grupe ispitanika koje pripadaju ovde postuliranim tipovima ukusa196. Potom smo, kao neku vrstu kontrole, klaster analizom rekonstruisali muzičke ukuse ispitanika u Makedoniji i Srbiji197. Na kraju smo ukuse ispitanika podelili na one koji pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu i za sve ove varijable utvrdili njihovu distribuciju duž i do sada posmatranih socijalnih dimenzija. Kada smo na osnovu odgovora ispitanika rekonstruisali šest publika ukusa u Srbiji i Makedoniji pokazalo se da postoje sličnosti u distribuciji ukusa u ova dva društva (vidi tabelu 83). Prvo, u oba slučaja najbrojnija je i procentualno najzastupljenija grupa koju smo odredili kao rurbane omnivore. U Makedoniji ispitanici iz ove grupe čine gotovo polovinu uzroka (49%), a u Srbiji više od trećine uzorka (36,7%). Druga po brojnosti i po procentualnoj zastupljenosti jeste grupa ispitanika sa konvencionalnim ukusom (28,9% u Srbiji i 26,2% u Makedoniji). Grupa ispitanika sa čistim folklornim ukusom je nešto brojnija u Srbiji (23%) nego u Makedoniji (13,6%), dok ispitanici sa urbanim ukusom i u Makedoniji i Srbiji čine oko 10% uzorka. Na kraju, kao u i drugim istraživanjima anketnog tipa, pokazalo se da su ispitanici sa elitnim ukusom (i tradicionalnim i alternativnim) malobrojni.198. Možda nije loše već sada ukazati da, ako posmatramo pripadnost tipova ukusa lokalnom kulturnom miljeu (folklorni i rurbani ukus) i globalnom kulturnom miljeu (urbani, konvencionalni i elitni ukus), sličnosti postaju još očiglednije. Naime, ispitanici čiji ukusi pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i u Srbiji i u Makedoniji čine oko 60% uzroka (62,6% u Makedoniji i 59,6% u Srbiji). Popularnim ukusima 196  Na osnovu dobijenih odgovora na svih dvadeset pitanja, kroz dva talasa nezavisnih kodiranja podataka. 197  Na osnovu odnosa prema 15 ponuđenih muzičkih žanrova. 198  Iz tog razloga smo u daljim analizama spojili ispitanike iz ove dve grupe i tretirali kao ispitanike sa elitnim ukusom.

208

Ukusi i diskursi iz globalnog miljea (urbanom i konvencionanom) pripada i u Makedoniji i u Srbiji nešto više od trećine uzorka (populacije) – 38,3% u Srbiji i 36,3% u Makedoniji, a tome treba dodati još 2% (u Srbiji) i 1,1% (u Makedoniji) ispitanika koji pripadaju elitnim ukusima (iz globalnog kulturnog miljea). Tabela 83 Grupe prema tipovima ukusa Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni omivori Tradicionalni elitni ukus Total

SRBIJA 312 (23,0%) 499 (36,7%) 128 (9,4%) 392 (28,9%) 16 (1,2%) 11 (0,8%) 1358 (100%)

MAKEDONIJA 121 (13,6%) 436 (49,0%) 90 (10,1%) 233 (26,2%) 3 (0,3%) 7 (0,8%) 890 (100%)

Analize polne/rodne distribucije ukusa pokazale su da nema većih razlika između ukusa pripadnika/ca muškog i ženskog pola199. I u Srbiji i u Makedoniji muškaraca ima više među publikom urbanog ukusa, a žena više među ispitanicima konvencionalnog ukusa. Osim toga, u Srbiji muškaraca ima više i među pripadnicima folklornog ukusa – da bi u svim ostalim grupama ukusa polne/rodne razlike bile gotovo nepostojeće. Generacijski faktor, koji se već u analizi kulturnih navika pojavio kao izuzetno važan i u distribuciji ukusa ima značajan uticaj. Statističke analize su pokazale da je veza starosti ispitanika i njihove pripadnosti tipovima ukusa statistički značajna i dosta jaka (u Srbiji λ = 0,166, a u Makedoniji λ = 0,104). Tabela 84A Generacijske grupe i tipovi ukusa (Srbija) Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvenc. ukus Elitni ukus Total

18 - 30 7 (2,2%) 1,8% 211 (42,4%) 52,8% 75 (58,6%) 18,8% 97 (24,7%) 24,3% 10 (37,0%) 2,5% 400 (29,5%) 100%

31 - 45 50 (16,0%) 12,1% 175 (35,1%) 42,3% 46 (35,9%) 11,1% 135 (34,4%) 32,6% 8 (29,6%) 1,9% 414 (30,5%) 100%

46 - 65 171 (54,8%) 42,4% 96 (19,3%) 23,8% 7 (5,5%) 11,7% 121 (30,9%) 30,0% 8 (29,6%) 2,0% 403 (29,7%) 100%

65+ 84 (26,9%) 60,0% 116 (3,2%) 11,4% 0 (0,0%) 0,0% 39 (9,9%) 27,9% 1 (3,7%) 0,7% 140 (10,3%) 100%

Total 312 (100%) 23,0% 498 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1357 (100%) 100%

199  Statističke analize su pokazale da je veza između pripadnosti polu/rodu i tipovima ukusa (onako kako smo ih mi konstruisali) statistički značajna, ali da nije jaka.

209

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 84B Generacijske grupe i tipovi ukusa (Makedonija) Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvenc. ukus Elitni ukus Total

18 - 30 2 (1,7%) 0,7% 178 (40,8%) 59,3% 56 (62,2%) 18,7% 60 (25,9%) 20,0% 4 (40,0%) 1,3% 300 (33,7%) 100%

31 - 45 13 (10,7%) 4,7% 135 (31,0%) 49,1% 34 (37,8%) 12,4% 88 (37,9%) 32,0% 5 (50,0%) 1,8% 275 (30,9%) 100%

46 - 65 76 (62,8%) 29,1% 112 (25,7%) 42,9% 0 (0,0%) 0,0% 72 (31,0%) 27,6% 1 (10,0%) 0,4% 261 (29,4%) 100%

65+ 30 (24,8%) 56,6% 11 (2,5%) 20,8% 0 (0,0%) 0,0% 12 (5,2%) 22,6% 0 (0,0%) 0,0% 53 (6,0%) 100%

Total 121 (100%) 13,6% 436 (100%) 49,0% 90 (100%) 10,1% 232 (100%) 26,1% 10 (100%) 1,1% 889 (100%) 100%

U analizi aritmetičkih sredina i analizi varijanse (ANOVA) pokazalo se, takođe, da su razlike između prosečne starosti ispitanika koji pripadaju različitim tipovima ukusa jako velike. Tako je npr. u Srbiji prosečna starost ispitanika koji pripadaju folklornom ukusu 56 godina, dok su dve najmlađe grupe - grupe ispitanika sa urbanim ukusom (prosečna starost 30 godina) i sa rurbanim ukusom (prosečna starost (36 godina). Ispitanici sa konvencionalnim ukusom (sa 43 godine) i elitnim ukusom (39 godina) se nalaze, po starosti, između ovih grupa. Veza između starosti ispitanika i njihove pripadnosti određenim tipovima ukusa je Eta = 0,551 (što je veza jača od svih drugih veza između tipova ukusa i socio-demografskih varijabli, uključujući tu i vezu sa obrazovanjem ispitanika i obrazovanjem njihovih roditelja). Sličnu (ali ne i potpuno identičnu) situaciju imamo i u Makedoniji. Prosečna starost ispitanika koji pripadaju folklornom ukusu je 58 godina, dok su najmlađi ispitanici koji pripadaju urbanom ukusu (prosečna starost 28 godina) i elitnom ukusu (prosečna starost 34 godine). Između ovih grupa nalaze se rurbani omnivori (prosečna starost 38 godina) i ispitanici konvencionalnog ukusa (41 godina). Veza između biološke starosti ispitnika i njihove pripadnosti publikama ukusa i ovde je izuzetno snažna Eta = 0,520, odnosno ova veza može objasniti čak 27% varijanse. Prema rezultatima gotovo svih istraživanja ukusa, obrazovanje ispitanika i obrazovanje njihovih roditelja igra veoma važnu ulogu u oblikovanju ukusa, a obrazovanje se u velikom broju istraživanja tretira kao najbolji prediktor pripadnosti određenim tipovima ukusa. U našem istraživanju statističke analize su dale unekoliko protivurečne rezultate. U Srbiji su one pokazale da je veza između obrazovanja ispitanika i pripadnosti publikama ukusa statistički značajna i izuzetno snažna (λ = 0,205, Eta = 0,470). U Makedoniji su pak statističke analize bazirane na redukciji greški dale izuzetno

210

Ukusi i diskursi nizak rezultat (λ = 0,011), dok su, na drugoj strani, poređenja artimetičkih sredina i analiza varijanse ukazali na vezu približne snage kao u Srbiji (Eta = 0,463)200. Ono što možemo videti iz tabela 85 jeste da ispitanici sa folklornim ukusom i u Srbiji i u Makedoniji pretežno dolaze iz grupe ispitanika čiji je najviši stepen obrazovanja osnovna škola, dok je za ispitanike iz grupe rurbanih omnivora najčešći nivo obrazovanja srednja stručna škola. U Srbiji se ispitanici urbanog ukusa gotovo ravnomerno regrutuju iz grupa sa srednjim i visokim obrazovanjem, dok pripadnici publike konvencionalnog i elitnog ukusa u velikom procentu dolaze iz redova ispitanika sa visokim obrazovanjem. U Makedoniji su ispitanici sa konvencionalnim i urbanim ukusom - u odnosu na situaciju u Srbiji - zamenili mesta (obrazovne nivoe). Ispitanici sa urbanim ukusom češće imaju visoko obrazovanje, a ispitanici konvencionanog ukusa češće dolaze iz redova onih sa završenom srednjom školom. Poređenja aritmetičkih sredina upućuju na iste ove pravilnosti. Prosečna dužina školovanja ispitanika folklornog ukusa u Srbiji je 10 godina, rurbanog ukusa 11 godina, urbanog ukusa 12 godina, konvencionalnog ukusa 13 godina i elitnog ukusa 15 godina. U Makedoniji prosečna dužina školovanja ispitanika folklornog ukusa je 8 godina, rurbanog ukusa 12 godina, konvencionalnog ukusa 13 godina, urbanog ukusa 14 godina i elitnog ukusa 15 godina. Tabela 85A Obrazovanje ispitanika i tipovi ukusa (Srbija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Osnovna škola (8-)

Srednja škola (12)

Viša škola i više (14+)

Total

Folklorni ukus

128 (41,0%) 68,8% 39 (7,8%) 21,0% 6 (4,7%) 3,2% 13 (3,3%) 7,0% 0 (0,0%) 0,0% 186 (13,7%) 100%

146 (46,8%) 19,0% 351 (70,3%) 45,8% 78 (60,9%) 10,2% 183 (46,7%) 23,9% 9 (33,3%) 1,2% 767 (56,5%) 100%

38 (12,2%) 9,4% 109 (21,8%) 26,9% 44 (34,4%) 10,9% 196 (50,0%) 48,4% 18 (66,7%) 4,4% 405 (29,8%) 100%

312 (100%) 23,0% 499 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1358 (100%) 100%

Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total

200  Za sada ćemo ovo pitanje jačine veze obrazovanja ispitanika i njihovih roditelja (kao i pripadnosti grupama zanimanja i određenim radnim mestima) i pripadnosti određenim tipovima ukusa u Makedoniji ostaviti otvorenim, pa ćemo mu se vratiti na kraju ovog poglavlja.

211

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 85B Tipovi ukusa i obrazovanje ispitanika (Makedonija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Osnovna škola (8-)

Srednja škola (12)

Viša škola i više (14+)

Total

Folklorni ukus

64 (54,2%) 46,4% 62 (14,5%) 44,9% 1 (1,1%) 0,7% 11 (4,8%) 8,0% 0 (0,0%) 0,0% 138 (15,8%) 100%

48 (40,7%) 10,1% 256 (60,0%) 54,1% 37 (42,0%) 7,8% 130 (56,5%) 27,5% 2 (20,0%) 0,4% 473 (54,2%) 100%

6 (5,1%) 2,3% 109 (25,5%) 41,6% 50 (56,8%) 19,1% 89 (38,7%) 34,0% 8 (80,0%) 3,1% 262 (30,0%) 100%

118 (100%) 13,5% 427 (100%) 48,9% 88 (100%) 10,1% 230 (100%) 26,3% 10 (100%) 1,1% 873 (100%) 100%

Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total

Kad posmatramo odnos obrazovanja roditelja ispitanika i pripadnosti ispitanika određenim tipovima ukusa pojavljuju se gotovo isti obrasci. Statistički izražena veza između stepena obrazovanja oca ispitanika i ispitanikove pripadnosti određenim publikama ukusa je u Srbiji (λ = 0,159; Eta = 0,493), a u Makedoniji (λ = 0,00; Eta = 0,470). U slučaju obrazovanja majke ispitanika statistički izražena jačina ove veze je u Srbiji (λ = 0,075; Eta = 0,504), a u Makedoniji (λ = 0,00; Eta = 0,507). Glavna razlika u odnosu na prethodne analize tiče se dužine trajanja obrazovanja ispitanikovih roditelja u Srbiji. Ona se ogleda u tome što su roditelji ispitanika sa urbanim ukusom obrazovaniji od roditelja ispitanika sa konvencionalnim ukusom. To isto imamo i u Makedoniji, s tim što su se ovde takvi odnosi pojavljivali i u slučaju samih ispitanika. Što se tiče pominjanih razlika u rezultatima statističkih analiza u Makedoniji i Srbiji, sličnu situaciju imamo i u slučaju analize veze između pripadnosti ispitanika grupama zanimanja i njihove pripadnosti određenim tipovima ukusa. S jedne strane, u Srbiji, statistici pokazuju značajnost ove veze i njenu dovoljnu snagu (λ = 0,106), a s druge strane, u Makedoniji ova veza jeste statistički značajna (mereno Pearsonovim hi kvadratom), ali je statistik Lambda jednak nuli. Tome nasuprot, na osnovu distribucija u tabelama i u Srbiji i u Makedoniji moguće je uočiti iste pravilnosti (vidi tabele 86)

212

Ukusi i diskursi Tabela 86A Tipovi ukusa i zanimanje ispitanika (Srbija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Poljoprivrednici i radnici

Srednjoslojna zanimanja

Stručnjaci, ruk/ vlasnici

Total

Folklorni ukus

224 (74,7%) 37,3% 239 (51,6%) 39,8% 42 (35,9%) 7,0% 92 (24,9%) 15,3% 4 (16,0%) 0,7% 601 (47,1%) 100%

57 (19,0%) 13,3% 178 (38,4%) 41,6% 42 (35,9%) 9,8% 146 (39,5%) 34,1% 5 (20,0%) 1,2% 428 (33,6%) 100%

19 (6,3%) 7,7% 46 (9,9%) 18,7% 33 (28,2%) 13,4% 132 (35,7%) 53,7% 16 (64,0%) 6,5% 246 (19,3%) 100%

300 (100%) 23,5% 463 (100%) 36,3% 117 (100%) 9,2% 270 (100%) 29,0% 25 (100%) 2,0% 1275 (100%) 100%

Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total

Tabela 86B Tipovi ukusa i zanimanje ispitanika (Makedonija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Poljoprivrednici i radnici

Srednjoslojna zanimanja

Stručnjaci, ruk/ vlasnici

Total

Folklorni ukus

75 (72,8%) 22,2% 188 (49,2%) 55,6% 15 (19,5%) 4,4% 60 (30,0%) 17,8% 0 (0,0%) 0,0% 338 (43,8%) 100%

24 (23,3%) 10,0% 118 (30,9%) 49,2% 19 (24,7%) 7,9% 76 (38,0%) 31,7% 3 (33,3%) 1,3% 240 (31,1%) 100%

4 (3,9%) 2,1% 76 (19,9%) 39,4% 43 (55,8%) 22,3% 64 (32,0%) 33,2% 6 (66,7%) 3,1% 193 (25,0%) 100%

103 (100%) 13,4% 382 (100%) 49,5% 77 (100%) 10,0% 200 (100%) 25,9% 9 (100%) 1,2% 771 (100%) 100%

Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total

Kada smo posmatrali faktička radna mesta ispitanika (vidi tabele 87), pokazalo se da se i ovde mogu dosta jasno utvrditi pravilnosti u pogledu njihove pripadnosti određenim publikama ukusa.

213

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 87A Tipovi ukusa i grupe na osnovu radnog mesta ispitanika (Srbija) Poljopriv Radnici Služb. Niži rukovod. Mali Privred. Stručnj. Rukovod/ Vlasnici Učenici/ Studenti Izdržav. lica Total

Folklorni 26 (65,0%) 13,5% 62 (24,6%) 32,3% 12 (8,5%) 6,3% 13 (15,7%) 6,8% 10 (15,4%) 5,2% 4 (3,6%) 2,1% 4 (21,1%) 2,1% 2 (2,2%) 1,0% 59 (21,4%) 30,7% 192 (17,8%) 100%

Rurbani 10 (25,0%) 2,3% 121 (48,0%) 28,3% 54 (38,0%) 12,6% 35 (42,2%) 8,2% 28 (43,1%) 6,5% 20 (18,2%) 4,7% 5 (26,3%) 1,2% 41 (45,6%) 9,6% 114 (41,3%) 26,6% 428 (39,7%) 100%

Urbani 1 (2,5%) 0,9% 20 (7,9%) 17,2% 12 (8,5%) 10,3% 13 (15,7%) 11,2% 5 (7,7%) 4,3% 17 (15,5%) 14,7% 1 (5,3%) 0,9% 20 (22,2%) 17,2% 27 (9,8%) 23,3% 116 (10,8%) 100%

Konvenc. 3 (7,5%) 0,9% 47 (18,7%) 14,8% 60 (42,3%) 18,9% 21 (25,2%) 6,6% 22 (33,8%) 6,9% 58 (57,2%) 18,3% 8 (42,1%) 2,5% 22 (24,4%) 6,9% 76 (27,5%) 24,0% 317 (29,4%) 100%

Elitni 0 (0,0%) 0,0% 2 (0,8%) 8,3% 4 (2,8%) 16,7% 1 (1,2%) 4,2% 0 (0,0%) 0,0% 11 (10,0%) 45,8% 1 (5,3%) 4,2% 5 (5,6%) 20,8% 0 (0,0%) 0,0% 24 (2,2%) 100%

Total 40 (100%) 3,7% 252 (100%) 23,4% 142 (100%) 13,2% 83 (100%) 7,7% 65 (100%) 6,0% 110 (100%) 10,2% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 276 (100%) 25,6% 1077 (100%) 100%

Tabela 87B Tipovi ukusa i grupe na osnovu radnog mesta ispitanika (Makedonija) Poljopriv Radnici Služb. Niži rukovod. Mali privred. Stručnj. Rukovod/ Vlasnici Učenici/ Studenti Izdržav. lica Total

Folklorni 8 (24,2%) 7,4% 20 (12,7%) 18,5% 3 (4,2%) 2,8% 3 (6,0%) 2,8% 4 (8,9%) 3,7% 3 (3,3%) 2,8% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 67 (23,0%) 62,0% 108 (13,5%) 100%

Rurbani 24 (72,7%) 6,0% 97 (61,4%) 24,4% 31 (43,1%) 7,8% 28 (43,1%) 7,8% 21 (46,7%) 5,3% 32 (34,8%) 8,1% 5 (38,5%) 1,3% 33 (70,2%) 8,3% 126 (43,3%) 31,7% 397 (49,6%) 100%

Urbani 0 (0,0%) 0,0% 10 (6,3%) 12,8% 3 (4,2%) 3,8% 4 (8,0%) 5,1% 2 (4,4%) 2,6% 23 (25,0%) 29,5% 1 (7,7%) 1,3% 9 (19,1%) 11,5% 26 (8,9%) 33,3% 78 (9,7%) 100%

Konvenc. 1 (3,0%) 0,5% 31 (19,6%) 14,8% 32 (44,4%) 15,3% 15 (30,0%) 7,2% 18 (40,0%) 8,6% 30 (32,6%) 14,4% 6 (46,2%) 2,9% 5 (10,6%) 2,4% 71 (24,4%) 34,0% 209 (26,1%) 100%

Elitni 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 3 (4,2%) 33,3% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 4 (4,3%) 44,4% 1 (7,7%) 11,1% 0 (0,0%) 0,0% 1 (0,3%) 11,1% 9 (1,1%) 100%

Total 33 (100%) 4,1% 158 (100%) 19,7% 72 (100%) 9,0% 50 (100%) 6,2% 45 (100%) 5,6% 92 (100%) 11,5% 13 (100%) 1,6% 47 (100%) 5,9% 291 (100%) 36,3% 801 (100%) 100%

Tako, npr, i u Srbiji i u Makedoniji osnovu publike folklornog ukusa čine poljoprivrednici i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni). U Srbiji im se još

214

Ukusi i diskursi priključuje i jedan broj radnika, ali su među radnicima (i u Makedoniji i u Srbiji) ipak najbrojniji rurbani omnivori. Veliki broj učenika i studenata pripada takođe ovom tipu ukusa, dok se drugi deo nalazi u publici urbanog ukusa. Urbani ukus se još često nalazi među stručnjacima, a u Srbiji i među nižim rukovodiocima. Grupe stručnjaka, rukovodilaca, vlasnika i službenika u najvećem procentu pripadaju konvencionalnom ukusu, a u Makedoniji se iznad proseka tu nalaze i mali privrednici. Iako je publika elitnog ukusa toliko mala da su statističke analize neprimerene, ipak se može primetiti da ispitanici sa elitnim ukusom uglavnom dolaze iz grupe stručnjaka. Treba dodati da i u slučaju veze između radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti publikama ukusa imamo razliku u rezultatima statističkih analiza u Srbiji i Makedoniji. Ako se ukus vaspitava u kontaktu sa umetničkim delima, onda nije svejedno da li živite u sredini koja vam pruža mogućnosti za komunikaciju sa umetničkim delima visokog kvaliteta ili ne - kao i to kojoj publici ukusa dominantno pripada vaše okruženje. Samim tim, pretpostavili smo da će i mesto boravka imati određeni uticaj na formiranje ukusa ispitanika. Pokazalo se da se publika folklornog ukusa (kao što bi se moglo i očekivati) uglavnom može naći u selima, gde se nalazi i veliki procenat rurbane publike. U Srbiji ispitanici sa rurbanim ukusom se iznad proseka mogu naći još u manjim gradovima, a u Makedoniji su oni brojniji u gradovima sa više od 100.000 stanovnika. Ispitanici sa elitnim ukusom i konvencionalnim ukusom uglavnom žive u glavnim gradovima (Beogradu i Skoplju), dok se publika konvencionalnog ukusa u Makedoniji još može naći i u manjim gradovima. Dok ispitanici sa urbanim ukusom iznad proseka u Makedoniji žive samo u Skoplju, u Srbiji su oni procentualno više zastupljeni u velikim i malim gradovima nego u Beogradu. Rezultati statističkih analiza pokazuju da je veza između pripadnosti određenoj publici ukusa i mesta boravka ispitanika statistički značajna i u Srbiji i u Makedoniji, s tim što je u Srbiji (λ = 0,063), ponovo jača, no u Makedoniji, gde je statistik Lambda jednak nuli. Sa istog stanovništa može se pretpostaviti da će i život u određenim regionima u Srbiji i Makedoniji imati uticaja na veću ili manju zastupljenost ispitanika u određenim publikama ukusa. U tabeli 88A možemo uočiti da se ispitanici folklornog ukusa u Srbiji iznad proseka nalaze u regionima Šumadije i Pomoravlja i južne i istočne Srbije. U Šumadiji i Pomoravlju su prosečno najzastupljeniji i ispitanici sa rurbanim ukusom. U Vojvodini su natprosečno zastupljeni ispitanici iz grupe sa urbanim i elitnim ukusom, a u Beogradu i okolnim mestima ispitanici konvencionalnog i elitnog ukusa. U Sandžaku su dve najzastupljenije publike ukusa ispitanici sa urbanim i konvencionalnim ukusom 201. Što se tiče statističke 201  Još jednom moramo da ovde ponovimo upozorenje koje smo naveli u odeljku posvećenom istraživanju publika. Od ukupnog uzorka u Srbiji jedino je realizacija uzorka u Sandžaku bila daleko ispod planiranog (urađena je samo jedna trećina upitnika), pri čemu se realizovani uzorak još i sastoji uglavnom od mladih i dobro obrazovanih ljudi. Utoliko za rezultate iz Sandžaka treba imati u vidu da oni reprezentuju mlade i visokoobrazovane ljude iz ovog regiona, ali nažalost ne i čitavu populaciju.

215

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije snage veze između pripadnosti ispitanika određenim regionima u Srbiji i njihove pripadnosti određenim publikama ukusa, ona je statistički značajna, ali još slabija od veze mesta boravka ispitanika i njihovih tipova ukusa (λ = 0,054). Tabela ������ 88A ��� Tipovi ukusa i regioni boravka ispitanika (Srbija) Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total

Beograd 59 (18,9%) 15,3% 120 (24,1%) 31,2% 33 (25,8%) 8,6% 156 (39,8%) 40,5% 17 (63,0%) 4,4% 385 (28,4%) 100%

Vojvodina 66 (21,2%) 19,8% 114 (22,9%) 34,1% 49 (38,3%) 14,7% 97 (24,7%) 29,0% 8 (29,6%) 2,4% 334 (24,6%) 100%

Šumadija 100 (32,1%) 29,0% 160 (32,1%) 46,4% 17 (13,3%) 4,9% 68 (17,3%) 19,7% 0 (0,0%) 0,0% 345 (25,4%) 100%

Sandžak 5 (1,6%) 12,8% 8 (1,6%) 20,5% 7 (5,5%) 17,9% 18 (4,6%) 46,2% 1 (3,7%) 2,6% 39 (2,9%) 100%

J.i I. Srbija 82 (26,3%) 32,3% 96 (19,3%) 37,8% 22 (17,2%) 8,7% 53 (13,5%) 20,9% 1 (3,7%) 0,4% 254 (18,7%) 100%

Total 312 (100%) 23,0% 498 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1357 (100%) 100%

U Makedoniji se ispitanici sa folklornim ukusom iznad proseka mogu naći u zapadnoj Makedoniji. Na drugoj strani, ispitanici sa rurbanim ukusom su u Makedoniji iznad proseka u svim regionima izuzev u južnoj Makedoniji, gde je procentualno najveći broj ispitanika sa urbanim i konvencionalnim ukusom. Najveći broj ispitanika elitnog ukusa živi u regionu koji čine Skoplje i okolna mesta (severna Makedonija). Tabela ������ 88B ��� Tipovi ukusa i regioni boravka ispitanika (Makedonija) Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total

Skopje 45 (37,5%) 12,9% 177 (41,2%) 57,0% 37 (41,1%) 10,6% 83 (36,7%) 23,8% 7 (70,0%) 2,0% 349 (39,8%) 100%

južna Mk 41 (34,2%) 12,6% 136 (31,6%) 41,7% 42 (46,7%) 12,9% 105 (46,5%) 32,2% 2 (20,0%) 0,6% 326 (37,2%) 100%

istočna Mk 6 (5,0%) 8,7% 41 (9,5%) 59,4% 4 (4,4%) 5,8% 17 (7,5%) 24,6% 1 (10,0%) 1,4% 69 (7,9%) 100%

zapadna Mk 28 (23,3%) 21,2% 76 (17,7%) 57,6% 7 (7,8%) 5,3% 21 (9,3%) 15,9% 0 (0,0%) 0,0% 132 (15,1%) 100%

Total 120 (100%) 13,7% 430 (100%) 49,1% 90 (100%) 10,3% 226 (100%) 25,8% 10 (100%) 1,1% 876 (100%) 100%

Osim ovih socijalnih dimenzija koje smo i do sada imali u vidu u analizi različitih aspekata kulturne participacije, ovde smo još, na tragu koncepcija koje ukazuju na važnost ranih iskustava u formiranju ukusa, posmatrali i vezu između mesta rođenja ispitanika i njihove pripadnosti određenim tipovima ukusa. Pokazalo se

216

Ukusi i diskursi da je ova veza (u Srbiji) snažnija od trenutnih teritorijalnih pripadnosti ispitanika (njihovog mesta i regiona boravka - λ = 0,084), ali da sledi njima sličan obrazac. I u Srbiji i u Makedoniji ispitanici sa folklornim ukusom su najčešće rođeni na selu. Ispitanici sa rurbanim ukusom u Srbiji su procentualno najčešće rođeni u malim gradovima, a u Makedoniji u selima i u gradovima većim od 100.000 stanovnika. Ispitanici koji pripadaju urbanom ukusu u Srbiji su iznad proseka rođeni u gradovima (bez obzira na njihovu veličinu – potvrđujući tako vlastiti naziv), a u Makedoniji samo u Skoplju. U Srbiji ovo gradsko poreklo važi i za ispitanike sa konvencionalnim ukusom, dok su u Makedoniji, osim ispitanika sa sela, u ovoj publici ukusa manje zastupljeni još i ispitanici rođeni u velikim gradovima. I na kraju, ispitanici sa elitnim ukusom su iznad proseka rođeni u velikim gradovima i u Beogradu i u Skoplju. Tabela 89A Tipovi ukusa i mesto rođenja ispitanika (Srbija) Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total

Sela u Srbiji 182 (58,7%) 45,4% 116 (23,3%) 28,9% 18 (14,3%) 4,5% 82 (21,0%) 20,4% 3 (11,1%) 0,7% 401 (29,7%) 100%

100.000(-) 97 (31,3%) 14,6% 283 (56,9%) 42,6% 68 (54,0%) 10,2% 207 (52,9%) 31,1% 10 (37,0%) 1,5% 665 (49,2%) 100%

100.000(+) 26 (8,4%) 15,7% 56 (11,3%) 33,7% 25 (19,8%) 15,1% 54 (13,8%) 32,5% 5 (18,5%) 3,0% 166 (12,3%) 100%

Beograd 5 (1,6%) 4,2% 42 (8,5%) 35,3% 15 (11,9%) 12,6% 48 (12,3%) 40,3% 9 (33,3%) 7,6% 119 (8,8%) 100%

Total 310 (100%) 13,7% 497 (100%) 36,8% 126 (100%) 9,3% 391 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1351 (100%) 100%

Tabela ������ 89B ��� Tipovi ukusa i mesto rođenja ispitanika (Makedonija) Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total

Sela u Mk 72 (60,0%) 26,1% 143 (32,9%) 51,8% 7 (7,8%) 2,5% 54 (23,4%) 19,6% 0 (0,0%) 0,0% 276 (31,2%) 100%

100.000(-) 28 (23,3%) 9,2% 144 (33,1%) 47,4% 30 (33,3%) 9,9% 99 (42,9%) 32,6% 3 (30,0%) 1,0% 304 (34,3%) 100%

100.000(+) 11 (9,2%) 7,8% 84 (19,3%) 59,6% 16 (17,8%) 11,3% 28 (12,1%) 19,9% 2 (20%) 1,4% 141 (15,9%) 100%

217

Skopje 9 (7,5%) 5,5% 64 (14,7%) 38,8% 37 (41,1%) 22,4% 50 (21,6%) 30,3% 5 (50%) 3,0% 165 (18,6%) 100%

Total 120 (100%) 13,5% 435 (100%) 49,1% 90 (100%) 10,2% 231 (100%) 26,1% 10 (100%) 1,1% 886 (100%) 100%

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Muzički ukus građana Srbije i Makedonije Želeći da proverimo dobijene rezultate, posebno one koji se tiču veze između socio-demografskih faktora i pripadnosti tipovima ukusa, vršili smo i analize muzičkog ukusa ispitanika na osnovu podataka dobijenih u pitanju u kome smo od njih tražili da navedu svoj odnos prema 15 različitih muzičkih žanrova (u rasponu od “to najviše volim da slušam” do “smeta mi kad čujem”). Najpre smo prikazali frekvencije njihovih odgovora u odnosu na svih 15 ponuđenih muzičkih žanrova, kao i polnu/rodnu, starosnu i obrazovnu distribuciju odgovora/stavova ispitanika. Potom smo klaster analizom rekonstruisali tipove muzičkog ukusa u Srbiji i Makedoniji i analizirali njihovu distribuciju duž i do sada posmatranih socio-demografskih dimenzija. Na kraju ovog dela, na osnovu odgovora “smeta mi kad čujem” u odnosu na muzičke žanrove, ispitivali smo, ono što je Betani Brajson nazvala “estetskom tolerancijom” ispitanika i u kakvoj vezi ona stoji sa nivoom njihovog obrazovanja. Tabela 90A Omiljeni muzički žanrovi (Srbija) Tip muzike Izvorna narodna muzika Novokomponovana Turbo folk Starogradska muzika Zabavna muzika Klasična muzika Opera/opereta Džez i bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Hard rock/Heavy metal Rege

Vole 764 (59,4%) 500 (39,0%) 325 (25,9%) 823 (64,0%) 798 (62,3%) 374 (29,2%) 205 (16,2%) 349 (27,7%) 604 (47,8%) 332 (29,7%) 168 (15,4%) 108 (10,2%) 112 (10,4%) 135 (12,4%) 232 (22,5 %)

Neutral 289 (22,5%) 280 (21,8%) 257 (20,5%) 267 (20,8%) 275 (21,5%) 349 (27,2%) 300 (23,7%) 281 (22,3%) 216 (17,1%) 217 (19,4%) 181 (16,5%) 131 (12,3%) 180 (16,7%) 160 (14,7%) 211 (20,5%)

Ne vole 234 (18,2%) 502 (39,2%) 674 (53,7%) 196 (15,2%) 208 (16,2%) 560 (43,6%) 760 (60,1%) 632 (50,1%) 443 (35,1%) 567 (50,8%) 745 (68,1%) 824 (77,5%) 787 (72,9%) 796 (73,0%) 598 (57,0%)

Total 1287 (100%) 1282 (100%) 1256 (100%) 1286 (100%) 1281 (100%) 1283 (100%) 1265 (100%) 1262 (100%) 1263 (100%) 1116 (100%) 1094 (100%) 1063 (100%) 1079 (100%) 1091 (100%) 1030 (100%)

I u razmatranju muzičkih navika ispitanika ukazali smo da se, po popularnosti, muzički žanrovi mogu grupisati u tri celine (vidi tabele 40). I u Srbiji i u Makedoniji žanrovi sa najširom popularnošću su starogradska muzika, zabavna muzika i izvorna narodna muzika. Drugu grupu muzičkih žanrova čine rok/pop, novokomponovana i klasična muzika. Za razliku od prva tri žanra, ovi muzički žanrovi snažno dele ispitanike (građane) u Srbiji i Makedoniji na osnovu bitnih socijalnih dimenzija (starosti, obrazovanja, grupa zanimanja, mesta i regiona bo-

218

Ukusi i diskursi ravka). Pri tom su broj i procenat onih koji ih vole i onih koji ih ne vole uglavnom u ravnoteži. Treću grupu muzičkih žanrova čine opera/opereta na jednoj strani i čitav niz muzičkih žanrova koji čine savremenu popularnu muziku (od dance/house, techno, hip-hopa, do hard rocka i heavy metala, punka i regea, uključujući tu i turbo-folk). Kod ovih muzičkih žanrova broj i procenat onih koji ih ne vole, uvek je bar dvostruko veći od broja i procenta onih koji ih vole. Tabela 90B Omiljeni muzički žanrovi (Makedonija) Tip muzike Izvorna narodna muzika Novokomponovana Starogradska muzika Zabavna muzika Klasična muzika Opera/opereta Džez i bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Hard rock/Heavy metal Rege

Vole 560 (66,4%) 418 (51,3%) 568 (68,2%) 565 (68,2%) 194 (23,9%) 108 (13,5%) 180 (22,8%) 313 (39,8%) 191 (26,6%) 148 (20,3%) 111 (15,7%) 127 (17,5%) 111 (15,4%) 162 (23,9%)

Neutral 181 (21,5%) 208 (25,5%) 166 (20,0%) 169 (20,4%) 253 (31,2%) 202 (25,2%) 187 (23,7%) 155 (19,7%) 136 (19,0%) 119 (16,3%) 112 (15,8%) 139 (19,1%) 130 (18,1%) 125 (18,4%)

Ne vole 102 (12,1%) 189 (23,2%) 98 (11,8%) 95 (11,5%) 364 (44,9%) 491 (61,3%) 423 (53,5%) 318 (40,5%) 390 (54,44) 463 (63,4%) 484 (68,5%) 461 (63,4%) 479 (66,5%) 392 (57,7%)

Total 843 (100%) 815 (100%) 832 (100%) 829 (100%) 811 (100%) 801 (100%) 790 (100%) 786 (100%) 717 (100%) 730 (100%) 707 (100%) 727 (100%) 720 (100%) 679 (100%)

Imajući u vidu da se često kolokvijalno govori o “muškim” i “ženskim” muzičkim (i umetničkim) žanrovima želeli smo da vidimo ima li polnih/rodnih razlika u odnosima prema muzičkim žanrovima koje smo im mi ponudili. Trend koji smo imali prilike da uočimo i analizi kulturnih potreba i u analizi aktivnosti faktičke participacije (kulturnih navika) može se videti i ovde. Ispitanice uglavnom preferiraju elitne umetničke žanrove (u našem slučaju klasičnu muziku i operu/operetu) i manje agresivne forme popularne kulture (u ovom slučaju zabavnu muziku), dok pripadnici muškog pola generalno preferiraju kulturne proizvode popularne kulture i naročito njene agresivnije forme (poput heavy metala, punka, techna, hip-hopa, itd).

219

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 91A Pol i omiljeni muzički žanrovi (Srbija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Žene/muškarci

ženski 399 (52,4%) 270 (54,1%) 159 (49,8%) 447 (54,5%) 491 (61,7%) 243 (65,5%) 147 (72,4%) 179 (51,6%) 322 (53,5%) 173 (52,6%) 72 (43,1%) 40 (37,4%) 39 (35,1%) 49 (36,3%) 112 (48,7%) 734 (54,1%)

muški 362 (47,6%) 229 (45,9%) 164 (50,2%) 373 (45,5%) 305 (38,3%) 128 (34,5%) 56 (27,6%) 168 (48,4%) 280 (46,5%) 156 (47,4%) 95 (56,9%) 67 (62,6%) 72 (64,9%) 86 (63,7%) 118 (51,3%) 623 (45,9%)

Total 761 (100%) 499 (100%) 323 (100%) 820 (100%) 796 (100%) 371 (100%) 203 (100%) 347 (100%) 602 (100%) 329 (100%) 167 (100%) 107 (100%) 111 (100%) 135 (100%) 230 (100%) 1357 (100%)

Tabela 91B Pol i omiljeni muzički žanrovi (Makedonija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Žene/muškarci

ženski 253 (45,3%) 210 (50,6%) 263 (46,5%) 290 (51,5%) 108 (56,0%) 61 (57,0%) 70 (39,1%) 138 (44,9%) 92 (48,2%) 61 (41,2%) 48 (43,2%) 57 (44,9%) 41 (36,9%) 69 (42,6%) 423 (47,2%)

muški 305 (54,7%) 205 (49,4%) 303 (53,5%) 273 (48,5%) 85 (44,0%) 46 (43,0%) 109 (60,9%) 175 (55,1%) 99 (51,8%) 87 (58,8%) 63 (56,8%) 70 (55,1%) 70 (63,1%) 93 (57,4%) 469 (52,3%)

Total 558 (100%) 415 (100%) 566 (100%) 563 (100%) 193 (100%) 107 (100%) 179 (100%) 313 (100%) 191 (100%) 148 (100%) 111 (100%) 127 (100%) 111 (100%) 162 (100%) 892 (100%)

Snaga generacijskih razlika pojavljuje se veoma jasno i u slučaju muzičkog ukusa (vidi tabele 92). Pripadnici generacija starijih od 45 godina iznad proseka izražavaju preferencije za izvornu narodnu muziku (i u Srbiji i u Makedoniji) i starogradsku muziku (u Srbiji). Ispitanici iz dve mlađe generacije (do 45 godina) natprosečno vole da slušaju džez/bluz i rok/pop i rege muziku, dok se ispitanici iz najmlađe generacije

220

Ukusi i diskursi (od 18 do 30 godina) izdvajaju svojim preferencijama za savremene forme globalne popularne muzike (poput dance/house muzike, techno muzike, hip-hopa, punka). Tabela 92A Generacije i omiljeni muzički žanrovi (Srbija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Generacije

18 - 30 113 (14,8%) 135 (27,1%) 91 (28,1%) 134 (16,3%) 196 (24,6%) 96 (25,7%) 44 (21,5%) 119 (34,1%) 278 (46,0%) 216 (65,1%) 123 (73,2%) 67 (62,0%) 78 (69,6%) 72 (53,3%) 106 (45,7%) 400 (29,3%)

31 - 45 229 (30,0%) 145 (29,1%) 102 (31,5%) 254 (30,9%) 261 (32,7%) 124 (33,2%) 61 (29,8%) 124 (35,5%) 222 (36,8%) 90 (27,1%) 33 (19,6%) 35 (32,4%) 21 (18,8%) 49 (36,3%) 92 (39,7%) 415 (30,4%)

46 - 65 307 (40,2%) 168 (33,7%) 104 (32,1%) 318 (38,7%) 261 (32,7%) 107 (28,6%) 68 (33,2%) 81 (23,2%) 81 (13,4%) 20 (6,0%) 8 (4,8%) 6 (5,6% 11 (9,8%) 11 (8,1%) 29 (12,5%) 407 (29,9%)

65+ 114 (14,9%) 51 (10,2%) 27 (8,3%) 116 (14,1%) 80 (10,0%) 47 (6,8%) 32 (15,6%) 25 (7,2%) 23 (3,8%) 6 (1,8%) 4 (2,4%) 0 (0,0%) 2 (1,8%) 3 (2,2%) 5 (2,2%) 141 (10,3%)

Total 763 (100%) 499 (100%) 324 (100%) 822 (100%) 798 (100%) 371 (100%) 205 (100%) 349 (100%) 604 (100%) 332 (100%) 168 (100%) 108 (100%) 112 (100%) 135 (100%) 232 (100%) 1363 (100%)

Tabela 92B Generacije i omiljeni muzički žanrovi (Makedonija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Generacije

18 - 30 125 (22,4%) 125 (30,0%) 140 (24,7%) 202 (35,8%) 74 (38,1%) 39 (36,1%) 84 (46,7%) 170 (54,3%) 138 (72,3%) 109 (73,6%) 79 (71,1%) 99 (78,0%) 68 (61,3%) 96 (59,3%) 300 (33,5%)

31 - 45 182 (32,6%) 132 (31,7%) 187 (33,0%) 182 (32,3%) 74 (38,1%) 33 (30,6%) 72 (40,0%) 119 (38,0%) 46 (24,1%) 33 (22,3%) 28 (25,2%) 22 (17,3%) 37 (33,3%) 62 (38,3%) 275 (30,7%)

46 - 65 212 (37,9%) 141 (33,8%) 202 (35,6%) 163 (28,9%) 34 (17,5%) 26 (24,1%) 20 (11,1%) 24 (7,7%) 6 (3,1%) 5 (3,4%) 3 (2,7%) 5 (3,9%) 5 (4,5%) 3 (1,9%) 264 (29,5%)

65+ 40 (7,2%) 19 (4,6%) 38 (6,7%) 17 (3,0%) 12 (6,2%) 10 (9,3%) 4 (2,2%) 0 (0,0%) 1 (0,5%) 1 (0,7%) 1 (0,9%) 1 (0,8%) 1 (0,9%) 1 (1,6%) 58 (6,3%)

Total 559 (100%) 417 (100%) 567 (100%) 564 (100%) 194 (100%) 108 (100%) 180 (100%) 313 (100%) 191 (100%) 148 (100%) 111 (100%) 127 (100%) 111 (100%) 162 (100%) 895 (100%)

I preferencije različitih obrazovnih grupa pokazuju već poznate karakteristike. Za ispitanike sa osnovnim obrazovanjem omiljeni muzički žanrovi su izvorna narodna i novokomponovana narodna muzika. U Srbiji ispitanci iz ove obrazovne grupe preferiraju iznad proseka i turbo-folk muziku, koja je omiljeni muzički žanr i za značajan broj 221

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije ispitanika sa srednjom školom. Ispitanici sa srednjom školom preferiraju još i muzičke žanrove koji pripadaju savremenoj globalnoj popularnoj muzici (dance, techno, hip-hop, punk) i generalno pop i rok muziku. Na drugoj strani, ispitanici sa visokim obrazovanjem izražavaju svoje preferencije za klasičnu muziku, operu/operetu i još džez/bluz i pop/rock muziku ostavljajući uglavnom po strani, najaktuelnije muzičke žanrove (vidi tabele 93) Tabela 93A omiljeni muzički žanrovi i obrazovanje ispitanika Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo-folk Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Grupe po obrazovanju

Osnovna škola i niže obrazovanje 155 (20,3%) 120 (24,0%) 70 (21,5%) 129 (15,7%) 89 (11,2%) 18 (4,8%) 7 (3,4%) 8 (2,3%) 28 (4,6%) 11 (3,3%) 9 (5,4%) 2 (1,9%) 6 (5,4%) 3 (2,2%) 6 (2,6%) 179 (13,9%)

Srednja škola 411 (53,8%) 304 (60,8%) 208 (64,0%) 436 (53,0%) 455 (57,0%) 164 (43,9%) 78 (38,0% 180 (51,6%) 357 (59,1%) 221 (66,6%) 116 (69,0%) 72 (66,7%) 75 (67,0%) 82 (60,7%) 121 (52,2%) 735 (57,1%)

Tabela 93B omiljeni muzički žanrovi i obrazovanje ispitanika Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Grupe po obrazovanju

Osnovna škola i niže obrazovanje 107 (19,5%) 78 (19,0%) 96 (17,2%) 64 (11,6%) 6 (3,1%) 6 (5,7%) 6 (3,4%) 8 (2,6%) 7 (3,7%) 6 (4,2%) 8 (7,4%) 6 (4,8%) 4 (3,7%) 4 (2,5%) 123 (14,9%)

Srednja škola 288 (52,5%) 225 (54,7%) 296 (53,0%) 304 (54,9%) 96 (50,0%) 44 (41,5%) 89 (51,1%) 179 (58,1%) 114 (61,0%) 97 (67,4%) 63 (58,3%) 83 (66,9%) 60 (56,1%) 94 (59,5%) 456 (55,1%)

222

(Srbija)

Viša škola i više obrazovanje 198 (25,9%) 76 (15,2%) 47 (14,5%) 258 (31,3%) 254 (31,8%) 192 (51,3%) 120 (58,5%) 161 (46,1%) 219 (36,3%) 100 (30,1%) 43 (25,6%) 34 (31,5%) 31 (27,7%) 50 (37,0%) 105 (45,3%) 373 (29,0%)

Total 764 (100%) 500 (100%) 325 (100%) 823 (100%) 798 (100%) 374 (100%) 205 (100%) 349 (100%) 604 (100%) 332 (100%) 168 (100%) 108 (100%) 112 (100%) 135 (100%) 232 (100%) 1287 (100%)

(Makedonija)

Viša škola i više obrazovanje 154 (28,1%) 108 (26,3%) 166 (29,7%) 186 (33,6%) 90 (46,9%) 56 (52,8%) 79 (45,4%) 121 (39,3%) 66 (35,3%) 41 (28,5%) 37 (34,3%) 35 (28,2%) 43 (40,2%) 60 (38,0%) 248 (30,0%)

Total 549 (100%) 411 (100%) 558 (100%) 554 (100%) 192 (100%) 106 (100%) 174 (100%) 308 (100%) 187 (100%) 144 (100%) 108 (100%) 124 (100%) 107 (100%) 158 (100%) 827 (100%)

Ukusi i diskursi Na osnovu ovih podataka mi smo klaster analizom rekonstruisali tipove muzičkog ukusa. U Srbiji je klaster analiza izdvojila četiri klastera koje smo, na osnovu uočenih karakteristika202 nazvali klasterima: 1) folklornog muzičkog ukusa; 2) rurbanog muzičkog ukusa; 3) urbanog muzičkog ukusa; i 4) konvencionalnog muzičkog ukusa203 (vidi tabele 94 i 95). Tabela 94 K lasteri ispitanika na osnovu njihovog muzičkog ukusa (Srbija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege

Folklorni 1 1.8 2.8 3.3 2.2 2.7 3.9 4.2 4.2 4.1 4.2 4.4 4.4 4.4 4.4 4.2

Rurbani 2 2.1 2.1 2.5 2.2 2.1 3.5 3.8 3.5 2.8 3.2 3.6 4.0 3.8 3.6 3.6

Urbani 3 3.3 3.8 4.0 3.1 2.9 2.8 3.4 2.5 1.7 2.2 2.7 2.9 3.0 2.8 2.5

Konvenc. 4 2.4 4.1 4.4 2.1 2.0 2.1 2.6 2.5 2.4 3.6 4.2 4.2 4.1 4.0 3.4

Tabela 95 Broj i procenat ispitanika koji pripadaju klasterima (Srbija) KLASTERI Klaster 1 – Folklorni ukus Klaster 2 – rurbani ukus Klaster 3 – urbani ukus Klaster 4 – konvencionalni ukus Total

No. 306 477 274 307 1364

% 22,4% 35,0% 20,1% 22,5% 100%

202  Da podsetimo još jednom da smo ispitanike zamolili da izraze svoj stav u odnosu na ponuđene muzičke žanrove, a da su mogući odgovori bili 1 = to najviše volim da slušam; 2 = to volim da slušam; 3 = ne smeta mi kad čujem; 4 = ne volim da slušam; 5 = smeta mi kad to čujem. Samim tim, što su prosečne ocene (aritmetičke sredine odgovora ispitanika) u ovim tabelama bliže jedinici one u većem stepenu izražavaju preferencije za date muzičke žanrove, a što se odgovori više se približavaju petici to u većem stepenu izražavaju nesklonost prema tim muzičkim žanrovima. Posebno obraćajući pažnju na kombinaciju najomiljenijih i najneomiljenih žanrova rekonstruisali smo četiri tipa muzičkog ukusa u Srbiji i tri tipa muzičkog ukusa u Makedoniji. U tabelama 94 i 96 kurzivom smo obeležili najomiljenije muzičke žanrove ispitanika koji pripadaju klasterima i koji su poslužili kao osnov za njihovu identifikaciju. 203  U odnosu na generalnu tipologiju ukusa koju smo napravili nestao je elitni ukus, ali, s obzirom na malobrojnost ovih ispitanika, nije čudno što ih klaster analiza nije prepoznala kao posebnu grupu, već su se verovatno našli u okviru grupe ispitanika sa konvencionalnim ukusom.

223

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Za razliku od Srbije gde su se dve tipologije (globalna tipologija ukusa i tipologija muzičkog ukusa) uglavnom podudarale, klaster analiza muzičkih preferencija u Makedoniji izdvojila je tri klastera koje smo nazvali 1) folklorni muzički ukus; 2) urbani muzički ukus; i 3) lokalni konvencionalni muzički ukus. Dok su prvi i drugi klaster bili relativno čisti i princip njihove organizacije relativno lak za dekodiranje, u slučaju trećeg klastera nismo baš bili načisto šta da radimo. Najomiljeniji muzički žanrovi u ovoj grupi ispitanika bili su zabavna i starogradska muzika, pa smo mislili da bi ih trebalo odrediti kao grupu sa konvencionalnim ukusom. Tome u prilog je govorila i “ocena” klasične muzike (3 - čije je značenje “ne smeta mi kad čujem”), za razliku od npr. odgovora ispitanika iz klastera sa folklornim ukusom, koji je u odnosu na klasičnu muziku bio “ne volim da slušam” (3,9). Na drugoj strani (u tabeli obeleženo bold) ovi ispitanici imaju jednak odnos prema novokomponovanoj narodnoj muzici i rok/pop muzici (2,7) - što smo tretirali kao jedno od glavnih obeležja rurbanih omnivora. Na kraju, kada smo ukrstili generalne tipove ukusa sa klasterima muzičkih ukusa u Makedoniji, ispitanici iz ove grupe muzičkih ukusa našli su se u gotovo podjednakom broju u grupama rurbanog ukusa i konvencionalnog ukusa (u generalnoj tipologiji)204. Zbog toga smo na kraju našim konstrukcijama dodali još jednu – koja nam se čini najparadoksalnija – ali nam je istovremeno izgledalo da izražava neku bitnu karakteristiku ukusa u Makedoniji. Klasteru smo dali ime rurb-konvencionalni ili lokalni konvencionalni muzički ukus205 – ne samo mehanički spajajući nazive ova dva tipa ukusa iz generalne tipologije, nego i naslućujući da je mešanje žanrova (onih koji pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu) nešto što u Makedoniji predstavlja dominantni način viđenja stvari – odnosno konvenciju. Kada smo ovako konstruisane grupe ukrstili sa socio-demografskim varijablama, dobili smo malterne repliku rezultata analize generalnih tipova ukusa. Kao i kod generalnih ukusa pokazalo se da u pogledu muzičkih ukusa nema velikih razlika među polovima – već da su jedino muškarci nešto naklonjeniji urbanim kulturnim formama, a ispitanice nešto sklonije konvencionalnom ukusu. Dalje, i u slučaju muzičkog ukusa, uticaj starosti ispitanika se pokazao kao dosta značajan. U tabelama 98 možemo videti da su i podele među obrazovnim grupama u pogledu muzičkog ukusa slične onima u pogledu generalnog ukusa.

204  Treba pomenuti i da smo proveravali da li neki drugi način organizacije u klastere bolje distribuira muzičke ukuse u Makedoniji. Ne samo da je trostenepna podela pokazivala “smirivanje” rastojanja u odnosu na centar klastera u većoj meri nego druge podele, nego su druge podele, sa stanovišta razvrstavanja između globalnih i lokalnih formi, bile još više zbunjujuće. 205  Prema našoj tipologiji ukusa, za ispitanike konvencionalnog ukusa pretpostavili smo da oni pripadaju globalnom kulturnom miljeu, jer umetnička dela kojima se oni obraćaju uglavnom pripadaju međunarodnim kulturnim formama, te utoliko određenje “lokalni” ukazuje na specifičnost ove grupe ukusa.

224

Ukusi i diskursi Tabela 96 K lasteri ispitanika na osnovu njihovog muzičkog ukusa (Makedonija) Muzički žanrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasična muzika Opera/opereta Džez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege

Folklorni 1 1.7 2.3 1.9 2.4 3.9 4.2 4.2 4.1 4.2 4.3 4.3 4.2 4.3 4.2

Urbani 2 2.8 3.1 2.7 2.3 2.9 3.2 2.6 1.8 2.1 2.3 2.6 2.6 2.6 2.5

Lokal-konvenc. 3 2.2 2.7 2.2 2.1 3.0 3.3 3.2 2.7 3.4 3.8 3.8 3.7 3.8 3.4

Tabela 97 Broj i procenat ispitanika koji pripadaju klasterima (Makedonija) KLASTERI Klaster 1 – Folklorni ukus Klaster 2 – urbani ukus Klaster 3 – lokalni konvencionalni ukus Total

No. 299 207 390 896

% 33,4% 23,1% 43,5% 100%

Tabela 98A Obrazovanje i muzički ukus ispitanika (Srbija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Osnovna škola (8-)

Srednja škola (12)

Viša škola i više (14+)

Total

Folklorni ukus

80 (26,1%) 42,6% 91 (19,1%) 48,4% 8 (2,9%) 4,3% 9 (2,9%) 4,8% 188 (13,8%) 100%

171 (55,9%) 22,2% 292 (61,2%) 38,0% 179 (65,3%) 23,3% 127 (41,4%) 16,5% 769 (56,4%) 100%

55 (18,0%) 13,5% 94 (19,7%) 23,1% 87 (31,8%) 21,4% 171 (55,7%) 42,0% 407 (29,8%) 100%

306 (100%) 22,4% 477 (100%) 35,0% 274 (100%) 20,1% 307 (100%) 22,5% 1364 (100%) 100%

Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Total

225

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 98B Obrazovanje i muzički ukus ispitanika (Makedonija) Obrazovanje/ Tip ukusa

Osnovna škola (8-)

Srednja škola (12)

Viša škola i više (14+)

Total

Folklorni ukus

79 (27,0%) 55,6% 9 (4,4%) 6,2% 54 (14,1%) 38,0% 142 (16,2%) 100%

163 (55,6%) 34,3% 125 (61,6%) 26,3% 187 (48,8%) 39,4% 475 (54,0%) 100%

51 (17,4%) 19,5% 69 (34,0%) 26,3% 142 (37,1%) 54,2% 262 (29,8%) 100%

293 (100%) 33,3% 203 (100%) 23,1% 383 (100%) 43,6% 879 (100%) 100%

Urbani ukus Lokalni konvencionalni ukus Total

Jedna od retkih razlika u odnosu socijalnih faktora i tipova ukusa pojavljuje se u slučaju odnosa faktičkih radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti različitim publikama na osnovu muzičkog ukusa. Naime, za razliku od odnosa radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti generalnim ukusima, u slučaju muzičkog ukusa veza između ovih varijabli i u Srbiji i u Makedoniji je statistički značajna i relativno jaka (u Srbiji λ = 0,125, a u Makedoniji λ = 0,090). U svim ostalim aspektima, već ustanovljeni obrasci se ponavljaju. Tabela 99A grupe na osnovu radnog mesta i muzički ukus ispitanika Poljopriv Radnici Služb. Niži rukovod. Mali privred. Stručnj. Rukovod/ Vlasnici Učenici/ Studenti Izdržav. lica Total

Folklorni 17 (42,5%) 8,2% 64 (25,3%) 30,9% 33 (22,9%) 15,9% 17 (20,5%) 8,2% 13 (20,0%) 6,3% 10 (8,9%) 4,8% 3 (15,8%) 1,4% 5 (5,6%) 2,4% 45 (16,3%) 21,7% 207 (19,1%) 100%

Rurbani 19 (47,5%) 4,9% 117 (46,2%) 30,2% 35 (24,3%) 9,0% 28 (33,7%) 7,2% 25 (38,5%) 6,4% 12 (10,7%) 3,1% 7 (36,8%) 1,8% 24 (26,7%) 6,2% 121 (43,8%) 21,2% 388 (35,9%) 100%

Urbani 2 (5,0%) 0,8% 40 (15,8%) 15,9% 31 (21,5%) 12,4% 20 (24,1%) 8,0% 12 (18,5%) 4,8% 24 (21,4%) 9,6% 2 (10,5%) 0,8% 47 (52,2%) 18,7% 73 (26,4%) 29,1% 251 (23,2%) 100%

226

Konvenc. 2 (5,0%) 0,8% 32 (12,6%) 13,6% 45 (31,3%) 19,1% 18 (21,7%) 7,6% 15 (23,1%) 6,4% 66 (58,9%) 28,0% 7 (36,8%) 3,0% 14 (15,6%) 5,9% 37 (13,4%) 15,7% 236 (21,8%) 100%

(Srbija) Total 40 (100%) 3,7% 253 (100%) 23,4% 144 (100%) 13,3% 83 (100%) 7,7% 65 (100%) 6,0% 112 (100%) 10,4% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,3% 276 (100%) 25,5% 1082 (100%) 100%

Ukusi i diskursi Tabela 99B grupe na osnovu radnog mesta i muzički ukus ispitanika Poljopriv. Radnici Službenici Niži rukovodioci Mali privrednici Stručnjaci Rukovodioci vlasnici Učenici/ studenti Izdržavana lica Total

Folklorni 25 (73,5%) 9,0% 62 (39,2%) 22,4% 19 (26,4%) 6,9% 24 (48,0%) 8,7% 10 (22,2%) 3,6% 19 (20,7%) 6,9% 2 (15,4%) 0,7% 6 (12,8%) 2,2% 110 (37,2%) 39,7% 277 (34,3%) 100%

Urbani 4 (11,8%) 2,4% 29 (18,4%) 17,2% 16 (22,2%) 9,5% 7 (14,0%) 4,1% 9 (20,0%) 5,3% 23 (25,0%) 13,6% 1 (7,7%) 0,6% 28 (59,6%) 16,6% 52 (17,6%) 30,8% 169 (20,9%) 100%

Lok. konvenc. 5 (14,7%) 1,4% 67 (42,4%) 18,6% 37 (51,4%) 10,2% 19 (38,0%) 5,3% 26 (57,8%) 7,2% 50 (54,3%) 13,9% 10 (76,9%) 2,8% 13 (27,7%) 3,6% 134 (45,3%) 37,1% 361 (44,7%) 100%

(Makedonija) Total 34 (100%) 4,2% 158 (100%) 19,6% 72 (100%) 8,9% 50 (100%) 6,2% 45 (100%) 5,6% 92 (100%) 11,4% 13 (100%) 1,6% 47 (100%) 5,8% 296 (100%) 36,7% 807 (100%) 100%

Svemu ovome treba dodati da i teritorijalne podele slede iste paterne kao i u slučaju generalnih ukusa. Ono što smo još uradili, želeći da što plastičnije prikažemo uočene razlike između socijalnih grupisanja duž važnih društvenih dimenzija i grupisanja u različite publike ukusa, jeste da smo ukuse podelili po tome da li uglavnom pripadaju lokalnom kulturnom miljeu ili globalnom kulturnom miljeu (da li se uglavnom obraćaju internacionalnim kulturnim formama - ne autorima! – ili lokalnim kulturnim formama206). Ova dihotomna podela ima svoje probleme – koji se prvenstveno ogledaju u tome što su i rurbani ukus i ono što smo u slučaju muzičkog ukusa u Makedoniji nazvali lokalnim konvencionalnim ukusom suštinski hibridne forme, tako da ih nije lako razvrstati u jednu ili drugu kategoriju. Pa ipak u odnosu na oba fenomena možemo reći da oni pre predstavljaju lokalne specifičnosti, nego internacionalne fenomene, iz čega bi proizašlo da se oni mogu tretirati kao deo lokalnog kulturnog miljea. Kao u slučaju generalne publike (o kojoj smo govorili u poglavlju o publici), naš cilj je da ovom podelom samo učinimo vidljivijim pravilnosti koje smo već uočili – i ništa više. U tabeli 100 može se videti kako izgleda distribucija ispitanika čiji ukusi pripadaju lokalnom, odnosno globalnom kulturnom miljeu. Kao što smo već pomenuli i u Makedoniji i u Srbiji je među ispitanicima približno 60% onih čini ukusi 206  Na primer, lokalnim muzičkim formama, domaćim populističkim TV serijama i filmovima baziranim na lokalnom humoru i sl.

227

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i 40% onih čiji ukusi pripadaju globalnom kulturnom miljeu. Tabela 100 Grupe prema pripadnosti ukusa kulturnim miljeima Tip ukusa Lokalni kulturni milje Globalni kulturni milje Total

SRBIJA 811 (59,7%) 547 (40,3%) 1358 (100%)

MAKEDONIJA 557 (62,6%) 333 (37,4%) 890 (100%)

Kada posmatramo ove grupe naspram važnih socijalno-demografskih dimenzija u odnosu na koje smo i do sada vršili analize, možemo videti da je, iako ukusi i muškaraca i žena u Makedoniji i Srbiji u većem procentu pripadaju lokalnom kulturnom miljeu, taj procenat nešto veći kod muškaraca. U slučaju starosnih grupa možemo videti da sa porastom broja godina sve više raste pripadnost lokalnom kulturnom miljeu. Ove razlike su međutim najočljivije kada u razmatranje uzmemo grupe različitih obrazovnih nivoa (vidi grafikon 20). Tako npr. u Srbiji ukus 89,8% ispitanika sa osnovnom školom i 61,3% ispitanika sa srednjom školom pripada lokalnom kulturnom miljeu, kao što, na drugoj strani, ukus 63,7% ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada globalnom kulturnom miljeu. Grafikon 20A Obrazovanje ispitanika i kulturni miljei (srbija)

Slično tome, u Makedoniji ukus 91,3% ispitanika za koje je najviši stepen obrazovanja osnovna škola pripada lokalnom kulturnom miljeu, dok mu u slučaju ispitanika sa srednjoškolskim obrazovanjem pripada 64,3%. Kao i u Srbiji, ukus ispitanika sa visokim obrazovanjem uglavnom pripada globalnom kulturnom miljeu (56,7%)

228

Ukusi i diskursi Grafikon 20B Obrazovanje ispitanika i kulturni miljei (makedonija)

U pogledu pripadnosti publikama ukusa - lokalnog, odnosno globalnog kulturnog miljea - u Srbiji se smanjuje razlika unutar grupe srednjoslojnih zanimanja, dok ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika i iz redova stručnjaka, rukovodilaca i vlasnike stoje u odnosu jedni na druge kao antipodi. Grafikon 21A zanimanje ispitanika i kulturni miljei (srbija)

U Makedoniji pak, (vidi grafikon 21B) ukus poljoprivrednika i radnika uglavnom pripada lokalnom kulturnom miljeu (77,8%), dok ispitanici iz srednjoslojnih zanimanja (čiji ukus uglavnom pripada lokalnom kulturnom miljeu) i ispitanici iz

229

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije grupe stručnjaka/rukovodilaca i vlasnika (među kojima je više onih čiji ukus pripada globalnom kulturnom miljeu) predstavljaju - jedni za druge - odraz u ogledalu. Grafikon 21B zanimanje ispitanika i kulturni miljei (makedonija)

Grafikon 22A radno mesto ispitanika i kulturni miljei (srbija)

U grafikonu 22A možemo videti da kada posmatramo radna mesta ispitanika, globalnom kulturnom miljeu u Srbiji uglavnom pripadaju ukusi stručnjaka (78,2%), službenika (53,5%), rukovodilaca i vlasnika (52,6%) i učenika i studenata (52,2%), a lokalnom kulturnom miljeu uglavnom ukus poljoprivrednika (90%), radnika (72,6%), izdržavanih lica (62,7%), malih privrednika (58,5%) i nižih rukovodilaca (57,8%).

230

Ukusi i diskursi Grafikon 22B radno mesto ispitanika i kulturni miljei

(Makedonija)

U odnosu na situaciju u Srbiji, jedina razlika u Makedoniji jeste da među učenicima i studentima ima više onih čiji ukus pripada lokalnom, no globalnom kulturnom miljeu. U slučaju svih ostalih grupa razlikuju se samo procenti. Tako npr. u Makedoniji lokalnom kulturnom miljeu uglavnom pripada ukus poljoprivrednika (97%), radnika (74,1%), učenika i studenata (70,2%) izdržavanih lica (66,3%), nižih rukovodilaca (62,0%) i malih privrednika (55,6%), a globalnom kulturnom miljeu uglavnom ukus stručnjaka (62,0%), rukovodilaca i vlasnika (61,5%) i službenika (52,8%). Kad posmatramo mesta boravka ispitanika (vidi grafikone 23) u Srbiji samo u Beogradu ima više ispitanika čiji ukus pripada globalnom kulturnom miljeu. U Makedoniji je samo u Skoplju procenatualni odnos onih čiji ukusi pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu otprilike poravnat. U svim ostalim naseljima u Makedoniji brojniji su ispitanici čiji ukusi pripadaju lokalnom kulturnom miljeu, pri čemu je zanimljivo da je prisutnost ukusa koji pripadaju lokalnom kulturnom miljeu mnogo češća u većim (preko 100.000 stanovnika) nego u manjim gradovima.

231

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Grafikon 23A mesto boravka ispitanika i kulturni miljei

(Srbija)

Grafikon 23B Mesto boravka ispitanika i kulturni miljei (Makedonija)

Ostaje nam da u ovom poglavlju kažemo još samo neku reč o ulozi koju znanje o umetnosti ima u formiranju ukusa (i rekonstrukciji tipova ukusa) i o estetskoj toleranciji i njenim obrazovnim korelatima. Nema sumnje da znanje o umetničkim konvencijama predstavlja važan preduslov drugih aspekata koji čine estetski akt – i sviđanja i suđenja. Ono što Burdije navodi za elitnu umetnost – da je komunikacija sa umetnošću, na svom prvom nivou, uvek akt dekodiranja koja podrazumeva poznavanje šifre ili koda i da se oni kojima ovo znanje nedostaje osećaju izgubljeno u haosu zvuka i ritmova, boja i linija – važi podjednako i za komunikaciju sa delima popularne umetnosti. Ispitivanje poznavanja umetničkih konvencija zahtevalo bi drugačiju metodologiju 232

Ukusi i diskursi od one koju smo mi mogli da primenimo, ali posredno, poznavanje umetničkih žanrova i umetnika, te sposobnost da se u odnosu na njihov rad zauzme stav, može poslužiti kao indikator nivoa znanja ispitanika o umetnosti. Ono što je Burdije primetio (u svojoj knjizi “Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa”) jeste da odsustvo podataka (missing) može u studijama ukusa biti vrlo informativno. Mi smo ispitanike pitali da nam navedu svoje omiljene umetnike: pevače/pevačice/grupe, kompozitore, pisce, filmske glumce ili glumice, filmske reditelje, slikare, vajare, arhitekte i strip crtače. Pokazalo se (vidi tabele 104) da izuzev u slučaju pevača i grupa, glumaca i pisaca, većina ispitanika to nije bila u stanju da uradi. Već kod filmskih reditelja nedostajalo je oko 60% podataka, da bi u slučaju vajara, arhitekata i strip crtača taj procenat dostizao 85% – 90%207. Tabela 101A Omiljeni umetnici ispitanika (Srbija) Omiljeni pevač-ica/grupa glumac/glumica pisac filmski reditelj kompozor slikar vajar arhitekta strip-crtač

Nema podataka 162 (11,9%) 239 (17,5%) 520 (38,1%) 804 (58,9%) 862 (63,2%) 879 (64,4%) 1150 (84,3%) 1232 (90,3%) 1262 (92,5%)

Ima podataka 1202 (88,1%) 1125 (82,5%) 844 (61,9%) 560 (41,1%) 502 (36,8%) 485 (35,6%) 214 (15,7%) 132 (9,7%) 102 (7,5%)

Total 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%)

Tabela 101B Omiljeni umetnici ispitanika (Makedonija) Omiljeni pevač-ica/grupa glumac/glumica pisac kompozor filmski reditelj slikar vajar strip-crtač arhitekta

Nema podataka 223 (24,9%) 260 (29,0%) 412 (46,0%) 525 (58,6%) 536 (59,8%) 575 (64,2%) 766 (85,5%) 789 (88,1%) 808 (90,2%)

Ima podataka 673 (75,1%) 636 (71,0%) 484 (54,0%) 371 (41,4%) 360 (40,2%) 321 (35,8%) 130 (14,5%) 107 (11,9%) 88 (9,8%)

Total 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%)

207  Naravno, može se pretpostaviti i da oni jednostavno nemaju “omiljenih” vajara ili strip crtača, ali se odmah postavlja pitanje kako to da gotovo svi imaju omiljene pevače i glumce. Kao anegdota može delovati da smo u velikom broju slučajeva kao odgovore na pitanja o omiljenim arhitektima od ispitanika dobijali imena ljudi koji su projektovali njihove kuće ili kao omiljene slikare imena njihovih nastavnika likovnog vaspitanja. Često smo takođe u slučaju strip crtača, tamo gde je bilo odgovora, dobijali imena stripova, a ne crtača. Da pomenemo još da smo očekivali ovakvu situaciju, te da su nam smisleni odgovori na pitanja o omiljenim slikarima, vajarima i arhitektima bili jedni od indikatora pripadnosti elitnom ukusu, a odgovori o omiljenim strip crtačima (posebno u slučaju Mebijusa, Bilala ili Prata) kao indikator pripadnosti alternativnom elitnom ukusu.

233

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Kada smo dobijene podatke ukrstili sa varijablama za koje nam se to učinilo smislenim (obrazovanje ispitanika, njihova starost i tip ukusa kojima pripadaju) pokazalo se da, dok smo odgovore o omiljenim pevačima i glumcima/glumicama dobijali na svim nivoima obrazovanja, ispitanici sa osnovnom školom u velikom procentu ne daju odgovore o svojim omiljenim piscima, kompozitorima, rediteljima i slikarima - koje smo mogli naći kod drugih ispitanika. Ispitanici sa srednjom školom - “ispali su iz igre” kada je trebalo dati odgovore o omiljenim vajarima, arhitektima i strip crtačima - koje smo mogli naći samo kod ispitanika sa visokim obrazovanjem (i to ne kod velikog broja njih - uglavnom između 10% i 20% ovog uzorka). U slučaju generacijske pripadnosti generacija starija od 45 godina imala je problema sa “omiljenim” autorima u već u slučaju kompozitora i reditelja, da bi slikari, vajari, arhitekte i strip crtači bili podjednako nepoznati (neomiljeni?) svim generacijama. Kod ukrštanja ovih podataka sa tipovima ukusa, ispitanici sa folklornim ukusom bili su u stanju da navedu samo svoje omiljene pevače. Već kod reditelja i slikara “nestali” su i ispitanici rurbanog ukusa, da bi i svi ostali, osim ispitanika elitnog ukusa, iščezli sa slikarima (i vajarima, arhitektima i strip crtačima). Osim što nam je poslužilo za rekonstruciju tipova ukusa ispitanika, pitanje u kome smo ih zamolili da navedu kakav je njihov odnos prema 12 domaćih izvođača/ umetnika208, poslužilo nam je i za sticanje sličnih uvida kao i prethodno pitanje. Tabela 102A Stavovi prema radu 12 umetnika u Srbiji Umetnici Lepa Lukić P.Živković-Tozovac Ceca Ražnatović Jelena Karleuša Željko Joksimović Goca Tržan Partibrejkersi Darkwood Dub Biljana Srbljanović Marina Abramović David Albahari Danilo Kiš

Sviđa 773 (57,2%) 789 (58,4%) 799 (59,1%) 285 (21,1%) 828 (61,3%) 782 (57,7%) 409 (30,4%) 213 (15,9%) 283 (21,1%) 131 (9,7%) 260 (19,4%) 703 (52,3%)

Ne sviđa 483 (35,7%) 465 (38,4%) 494 (36,5%) 976 (72,2%) 447 (33,1%) 467 (34,5%) 361 (26,8%) 273 (20,4%) 149 (11,1%) 169 (12,6%) 176 (13,1%) 124 (9,2%)

Ne znaju rad 85 (6,3%) 78 (5,8%) 52 (3,8%) 59 (4,4%) 54 (4,0%) 64 (4,7%) 224 (16,6%) 230 (17,2%) 287 (21,4%) 241 (17,9%) 316 (23,5%) 329 (24,5%)

Ne znaju ko su 11 (0,8%) 20 (1,5%) 8 (0,6%) 32 (2,4%) 21 (1,6%) 42 (3,1%) 353 (26,2%) 625 (46,6%) 623 (46,4%) 804 (59,8%) 590 (44,0%) 188 (14,0%)

Total 1352 (100%) 1352 (100%) 1353 (100%) 1352 (100%) 1350 (100%) 1355 (100%) 1347 (100%) 1341 (100%) 1342 (100%) 1345 (100%) 1342 (100%) 1344 (100%)

208  Ovi izvođači/umetnici bili su, naravno različiti u Makedoniji i Srbiji (vidi tabele 105). Princip organizacije pitanja bio je da po dva izvođača/umetnika budu indikatori za pripadnost tipovima ukusa u našoj tipologiji. Tako je npr. jedan od indikatora pripadnosti folklornom ukusu bilo da im se sviđaju pesme Lepe Lukić i Predraga Živkovića-Tozovca. Pokazatelj rurbanog ukusa u ovom pitanju bio je pozitivan stav prema onome što rade Ceca Ražnatović i Jelena Karleuša. Indikatori konvencionalnog ukusa bili su, na jednoj strani, pop pevači Željko Joksimović i Goca Tržan, a, na drugoj strani, priznati književnici kao što su Danilo Kiš i David Albahari. Ukoliko su im se sviđali “Partibrejkersi” i “Darkwood Dub” to smo tretirali kao jedan od pokazatelja pripadnosti urbanom ukusu, a njih su često, sa pozitivnim predznakom, zaokruživali i ispitanici alternativnog elitnog ukusa pored poslednja četiri izbora (koji su bili karakteristični za elitni ukus uopšte). Isti ovaj model primenjivan je i u upitniku koji je bio korišten u Makedoniji.

234

Ukusi i diskursi Ono što bi u odnosu na naš trenutni fokus trebalo primetiti, jeste da sve do rokenrol grupa, gotovo da nema onih koji ne poznaju ko su i šta rade pomenuti izvođači/ umetnici. Od “Partibrejkersa” (i Srbiji) i “Superhicksa” (u Makedoniji), pa nadalje uz tabelu, procenat onih koji ili ne znaju šta navedeni umetnici/izvođači rade ili uopšte nisu čuli za njih skače na 40% uzorka, da bi u Srbiji za Davida Albaharija i Biljanu Srbljanović bio preko 67%, a za Marinu Abramović čak 77%, odnosno, u Makedoniji, za String Forces oko 50%, a za Aleksandra Stankovskog 65%209. Tabela 102B Stavovi prema radu 12 umetnika u Makedoniji Umetnici Violeta Tomovska Blagica Pavlovska Ceca Ražnatović Jelena Karleuša Toše Proeski Katarina Gočeva Superhicks String Forces Aleksandar Stankovski Kiril Džajkovski Slavko Janevski Goran Stefanovski

Sviđa 540 (62,1%) 423 (48,7%) 534 (61,1%) 303 (34,9%) 642 (73,9%) 630 (72,3%) 300 (34,9%) 274 (31,7%)

Ne sviđa 201 (23,1%) 298 (34,3%) 253 (28,9%) 423 (48,7%) 126 (14,5%) 169 (19,4%) 238 (27,7%) 163 (18,9%)

Ne znaju rad 109 (12,5%) 125 (14,4%) 59 (6,8%) 87 (10,0%) 87 (10,0%) 53 (6,1%) 171 (19,9%) 168 (19,5%)

Ne znaju ko su 20 (2,3%) 22 (2,5%) 28 (3,2%) 55 (6,3%) 14 (1,6%) 19 (2,2%) 151 (17,6%) 258 (29,9%)

Total 870 (100%) 868 (100%) 874 (100%) 868 (100%) 869 (100%) 871 (100%) 860 (100%) 863 (100%)

163 (18,9%)

140 (16,2%)

412 (47,8%) 479 (55,3%) 434 (50,1%)

116 (13,5%) 125 (14,4%) 103 (11,9%)

190 (22,0%)

370 (42,9%)

863 (100%)

157 (18,2%) 147 (17,0%) 195 (22,5%)

177 (20,5%) 115 (13,3%) 134 (15,5%)

862 (100%) 866 (100%) 866 (100%)

Nivo znanja ispitanika proveravali smo i kroz formu pseudo-kviza. Prvenstvena funkcija ovog pitanja bila je da nam pomogne da “lociramo” ukus ispitanika, ali smo istovremeno mogli da steknemo uvid u nivo njihovih znanja o tipovima umetnosti i umetnika210. Za svaki od tipova ukusa predvideli smo po četiri pitanja 209  Odgovori koje smo dobili u ovom i prethodom pitanju ujedno pokazuju zbog čega se većina istraživanja ukusa najčešće operacionalizuje kao istraživanje muzičkog ukusa. To izgleda kao gotovo jedini način da ispitanici iz čitave populacije uzmu učešća u istraživanju. 210  Nema prostora da ovde prikažemo čitav kviz, ali da pomenemo samo neka od pitanja da bi čitaoci stekli uvid u to kako je kviz izgledao. Na primer, očekivali smo da će ispitanici folklornog ukusa znati odgovore na pitanja o tome koje su od ponuđenih, pesme Tome Zdravkovića [(a) Uzmi sve što ti život pruža; b) Dotak’o sam dno života; c) Ti si me čekala; d) Da l’ je moguće; e) Prazna čaša na mom stolu;] ili ko NIJE glumio u filmu “Sekula i njegove žene” [a) Radoš Bajić; b) Ljubiša Samardžić; c) Bata Živojinović; d) Sonja Savić; e) Aleksandar Berček]; da će ispitanici rurbanog ukusa bez problema moći da navedu tri pesme Ace Lukasa ili nazive dva albuma Jelene Karleuše; da će ispitanici konvencionalnog ukusa biti u stanju da daju nazive bar dve knjige Paola Kuelja ili ko igra glavnu ulogu u, za vreme anketiranja, popularnom filmu “Osmeh Mona Lize”. Indikatori za pripadnost urbanom ukusu bili su da ispitanici znaju ko su članovi grupe TNT iz popularnog stripa Alan Ford; da znaju nazive filmova Gaja Ričija ili kako se zove engleska grupa, nazvana po austrijskom plemiću. Pretpostavili smo da će ispitanici elitnog ukusa znati da navedu tri Mocartove opere ili kom je umetničkom pravcu pripadao Karavađo. Od ispitanika alternativnog elitnog ukusa očekivali smo odgovore na pitanja o tome kojom se umetnošću bavi Barbara Kruger, koja su dva najpoznatija Mebijusova serijala ili da navedu bar jedno delo Stiva Rajha. Naravno da

235

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije (ukupno 24 pitanja). U tabeli 103 možemo videti da je gotovo tri četvrtine ispitanika (73,2%) zaista znalo do 4 odgovora211, odnosno da je, bar kada su znanja o umetnosti i umetnicima u pitanju, većina ispitanika univori. Grupu koja je znala odgovore i izvan svoje neposredne sfere interesovanja (naša pretpostavka je u kulturno najbližim oblastima) čini 23,8% ispitanika, da bi samo 3% ispitanika dalo više od 8 odgovora (maksimalan broj odgovora je bio 13), pokazujući da njihova znanja pokrivaju više dosta različitih oblasti iz sfere kulture i umetnosti (to bi u pogledu znanja bili omnivori).

Broj odgovora

Bez odgovora Do 4 odgovora Do 8 odgovora Više od 8 odgovora Total

Tabela 103 Broj odgovora u kvizu (Srbija) No. 161 836 324 41 1362

Valid % 11,8% 61,4% 23,8% 3,0% 100%

Kumulativni % 11,8% 73,2% 97,0% 100%

Želeći da saznamo kojim društvenim grupama pripadaju ispitanici sa različitim nivoima znanja o širokom shvaćenom i šarenolikom svetu umetnosti i umetnika, uradili smo analize i pokazalo se, očekivano, da obrazovanje ispitanika i njihova generacijska pripadnost stoje u najtešnjem odnosu sa njihovim znanjima. Najveći broj ispitanika koji nije dao ni jedan odgovor nalazi se među onima za koje je osnovna škola najviši stepen obrazovanja. Među ispitanicima koji su dali do 4 odgovora gotovo da nema obrazovnih razlika, dok ispitanika koji su dali do 8 odgovora ima najviše među ispitanicima sa završenom srednjom školom. Mala grupa (3%) onih koji su vladali šarolikim znanjima dolazila je iz grupe onih sa visokim obrazovanjem. I u slučaju generacijske pripadnosti dobili smo rezultate koji su se mogli očekivati. Najveći broj onih koji su dali tačne odgovore na više od četiri pitanja pripada najmlađoj generaciji, da bi na drugoj strani oni koji nisu dali ni jedan odgovor u velikom procentu bili iz generacije starije od 65 godina. Kada smo uporedili aritmetičke sredine i uradili analizu varijanse videlo se da je upravo pripadnost starosnim grupama ono što pokazuje statistički najsnažniju vezu sa nivoom znanja ispitanika. Prosečna starost ispitanika koji nisu znali ni jedan odgovor je 55 godina, onih koji su dali do četiri odgovora 44 godine, ispitanika koji su dali do osam odgovora 33 godine, a onih sa najširim znanjima (preko smo pretpostavili da postoji mogućost da ispitanici alternativnog elitnog ukusa znati pesme Tome Zdravkovića, kao i da će npr. ispitanici koji spadaju u grupu rurbanih omnivora znati romane Paola Kuelja, ali smo istovremeno očekivali da će njihovi tačni odgovori uglavnom biti grupisani oko pitanja koja se tiču njihove sfere interesovanja. Odgovori na pitanja u kvizu u Makedoniji su i kodirani u Makedoniji – iz tog razloga samo ovde naveili primere iz upitnika u Srbiji i samo rezultate analiza odgovora iz ovog “kviza” u Srbiji. 211  Aritmetička sredina tačnih odgovora ispitanika je 3,16, a standardna devijacija 2,412.

236

Ukusi i diskursi 8 odgovora) 30 godina. I u slučaju obrazovanja imamo očigledne razlike: prosečna dužina obrazovanja ispitanika bez odgovora je 10 godina, onih sa četiri i osam odgovora 12 godina, a ispitanika sa više od osam odgovora 13 godina. Statistički izražena jačina veze između obrazovanja i pokazanog nivoa znanja u kvizu je Eta = 0,202; a između starosti ispitanika i pokazanog znanja Eta = 0,441. Ranije u tekstu pomenuli smo da smo ispitanicima, tražeći od njih da navedu svoj stav prema 15 muzičkih žanrova, ponudili odgovore 1) to najviše volim da slušam; 2) to volim da slušam; 3) ne smeta mi kad to čujem; 4) to ne volim da slušam; 5) smeta mi kad to čujem; 6) ne znam šta je to. Ova dva poslednja tipa odgovora biće ono čime ćemo se baviti u završnom delu ovog poglavlja. Kad bacimo pogled na tabele 104, možemo videti da srazmerno veliki broj ispitanika (između 15% i 20%) ne zna šta je rege muzika, punk, hard rock i heavy metal muzika, rap/hip-hop, techno i dance/house muzika. Kada smo ponovo ove podatke ukrstili sa obrazovanjem, starošću i tipovima ukusa ispitanika pokazalo se da se uglavnom radi o pripadnicima starijih generacija i iz grupe folklornog, rurbanog i konvencionalnog ukusa. Ovo je razumljivo, s obzirom da se uglavnom radi o savremenim globalnim muzičkim žanrovima koje uglavnom prate i slušaju mladi. Tabela 104A Odnos prema muzičkim žanrovima (Srbija) Muzički žanrovi Opera/opereta Punk Rap/hip-hop Džez/bluz Heavy metal Techno Klasična muzika Turbo folk Rege Dance/house Rock/pop Novokomponovana Izvorna narodna Zabavna Starogradska

Ne vole 600 (46,7%) 532 (41,3%) 507 (39,4%) 501 (38,6%) 486 (37,4%) 460 (35,4%) 454 (35,0%) 404 (31,3%) 402 (31,0%) 402 (30,9%) 339 (25,9%) 302 (23,3%) 189 (14,6%) 173 (13,4%) 155 (12,0%)

Smeta im 160 (12,5%) 292 (22,7%) 280 (21,8%) 131 (10,1%) 310 (23,9%) 285 (22,0%) 106 (8,2%) 270 (20,9%) 185 (14,3%) 165 (12,7%) 104 (8,0%) 200 (15,4%) 45 (3,5%) 35 (2,7%) 41 (3,2%)

237

Ne znaju sta je 20 (1,6%) 224 (17,4%) 207 (16,1%) 35 (2,7%) 208 (16,0%) 204 (15,7%) 13 (1,0%) 33 (2,6%) 267 (20,6%) 183 (14,1%) 44 (3,4%) 13 (1,0%) 5 (0,4%) 10 (0,8%) 4 (0,3%)

Vole/neutral 505 (39,3%) 239 (18,6%) 292 (22,7%) 630 (48,6%) 295 (22,7%) 349 (26,9%) 723 (55,8%) 582 (45,2%) 443 (34,2%) 549 (42,3%) 820 (62,7%) 780 (60,2%) 1053 (81,5%) 1073 (83,1%) 1090 (84,5%)

Total 1285 (100%) 1287 (100%) 1286 (100%) 1297 (100%) 1299 (100%) 1298 (100%) 1296 (100%) 1289 (100%) 1297 (100%) 1299 (100%) 1307 (100%) 1295 (100%) 1292 (100%) 1291 (100%) 1290 (100%)

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 104B Odnos prema muzičkim žanrovima (Makedonija) Muzički žanrovi Opera/opereta Punk Rap/hip-hop Džez/bluz Techno Heavy metal Klasična muzika Dance/house Rege Rock/pop Novokomponovana Izvorna narodna Starogradska Zabavna

Ne vole 379 (45,6%) 334 (40,2%) 314 (37,8%) 315 (37,7%) 306 (36,9%) 303 (36,5%) 288 (34,5%) 277 (33,3%) 264 (32,0%) 234 (28,0%) 141 (16,9%) 86 (10,1%) 82 (9,8%) 75 (8,9%)

Smeta im 112 (13,5%) 150 (18,1%) 147 (17,7%) 108 (12,9%) 157 (18,9%) 176 (21,2%) 76 (9,1%) 113 (13,6%) 128 (15,5%) 84 (10,0%) 48 (5,7%) 16 (1,9%) 16 (1,9%) 20 (2,4%)

Ne znaju sta je 31 (3,7%) 123 (14,8%) 103 (12,4%) 46 (5,5%) 99 (11,9%) 110 (13,3%) 23 (2,8%) 115 (13,8%) 146 (17,7%) 50 (6,0%) 21 (2,5%) 7 (0,8%) 8 (1,0%) 10 (1,2%)

Vole/neutral 310 (37,3%) 223 (26,9%) 266 (32,0%) 367 (43,9%) 267 (32,2%) 241 (29,0%) 447 (53,6%) 327 (39,3%) 287 (34,8%) 468 (56,0%) 626 (74,9%) 741 (87,2%) 734 (87,4%) 734 (87,5%)

Total 832 (100%) 830 (100%) 830 (100%) 836 (100%) 829 (100%) 830 (100%) 834 (100%) 832 (100%) 825 (100%) 836 (100%) 836 (100%) 850 (100%) 840 (100%) 839 (100%)

Ono što nam je, međutim, bilo zanimljivije, bilo je pitanje koji to od muzičkih žanrova ispitanicima smetaju i kome smetaju. U već više puta pominjanom tekstu “Anything but heavy metal”, Betani Brajson je umesto uobičajenog pristupa – istraživanja šta se ispitanicima sviđa - krenula drugačijim putem, ispitujući šta je to što im se ne sviđa (u odnosu na koje muzičke žanrove imaju odbojnost) i pretpostavila da će sa porastom nivoa obrazovanja rasti i nivo njihove estetske i političke tolerancije (posmatrano u odnosu na fenomen rasizma). U tabelama 104 može se videti se da je pet najneomiljenijih muzičkih žanrova u Srbiji: heavy metal (23,9%), punk (22,7%), techno (22%), hip-hop (21,8%) i turbo-folk (20,9%). U Makedoniji su se, kao ne-omiljeni, izdvojili heavy metal (21,2%), techno (18,9%), punk (18,1%) i hip-hop (17,7%). Kada smo ih ukrstili sa socio-demografskim varijablama dobili smo različite rezultate u Makedoniji i Srbiji. U Srbiji, nasuprot očekivanjima da će, imajući u vidu da se radi o agresivnim formama savremene popularne muzike, veza sa starošću (i možda polom) ispitanika biti jaka, pokazalo se da kada posmatramo ko su ispitanici kojima smetaju dela ovih muzičkih žanrova, nema razlika u pogledu pola i starosti ispitanika. Na drugoj strani, ono što se moglo uočiti jeste da se razlike pojavljuju u pogledu obrazovanja, zanimanja i radnog mesta ispitanika, ali da i ove razlike idu, mimo očekivanja. U Srbiji ovi žanrovi ne smetaju ispitanicima nižeg obrazovanja i redova poljoprivrednika i radnika, nego ispitanicima sa visokim obrazovanjem – i to službenicima i stručnjacima (u slučaju svih žanrova bez razlike). U Makedoniji, pak, osim što veza sa starošću ispitanika postaje očiglednija (ovi žanrovi češće smetaju starijim osobama), uspostavlja se malo drugačiji odnos i sa obrazovanjem i zanimanjem ispitanika. Među estetski “netolerantnima” se u većem procentu pojavljuju ispi-

238

Ukusi i diskursi tanici sa osnovnom školom, a od radnih mesta poljoprivrednici, mali privrednici, niži rukovodioci i rukovodioci/vlasnici. Kada smo, pak, ukrstili ukus ispitanika (po našoj generalnoj tipologiji) sa tim koji im se žanrovi ne sviđaju, rezultati u Makedoniji i Srbiji se se uskladili. U svim slučajevima (izuzev turbo folka u Srbiji) ovi žanrovi natposečno smetaju ispitanicima koji pripadaju folklornom, rurbanom i konvencionalnom ukusu. Jedino u slučaju turbo folka, on ne smeta ispitanicima folklornog i rurbanog ukusa, ali smeta u ogromnom procentu ispitanicima urbanog ukusa (53,1%) i elitnog ukusa (88,9%) kojima ostali muzički žanrovi uglavnom nisu smetali. Imajući to u vidu, podelili smo muzičke žanrove iz tabela 104 na one koje uglavnom pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i one koji uglavnom pripadaju globalnom kulturnom miljeu (kao i u slučaju ukusa). Potom smo analizirali koje to (lokalne ili globalne) muzičke žanrove ispitanici ne vole i koji im žanrovi smetaju. U tabelama 105 i 106 mogu se videti rezultati ovih analiza. Tabela 105 Šta od muzičkih žanrova ne vole (Srbija i Makedonija) Šta ne vole Nema odgovora “ne vole” Ne vole “globalne žanrove” Ne vole “lokalne žanrove” Ne vole i globalne i lokalne Total

SRBIJA 242 549 58 513 1362

17,8% 40,3% 4,3% 37,7% 100%

MAKEDONIJA 227 25,4% 477 53,3% 18 2,0% 173 19,3% 895 100%

Tabela 106 Šta im od muzičkih žanrova smeta (Srbija i Makedonija) Šta im smeta kada čuju Ništa im ne smeta Smetaju im “globalni žanrove” Smetaju im “lokalni žanrovi” Smetaju im i globalni i lokalni Total

SRBIJA 708 356 113 182 1359

52,1% 26,2% 8,3% 13,4% 100%

MAKEDONIJA 557 62,2% 282 31,5% 25 2,8% 31 3,5% 895 100%

Ukrštanjem sa obrazovanjem pokazalo se da u Srbiji globalni muzički žanrovi iznad proseka smetaju ispitanicima sa osnovnom i srednjom školom, a lokalne muzičke forme smetaju ispitanicima sa visokim obrazovanjem, kojima smetaju i neke globalne muzičke forme (verovatno one koje spadaju u domen popularne muzike). Među ispitanicima u Srbiji, iznad proseka u grupi onih kojima ne smeta ni jedan od muzičkih žanrova, nalazili su se samo ispitanici sa osnovnom školom. U Makedoniji, globalne muzičke forme smetaju iznad proseka samo ispitanicima sa osnovnim obrazovanjem, dok lokalne forme smetaju ispitanicima sa visokim obrazovanjem, kojima, kao i u Srbiji smetaju i neki globalni muzički žanrovi. U

239

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Makedoniji se, što se tiče onih kojima ne smeta ni jedan od muzičkih žanrova, sve obrazovne grupe nalaze na istom nivou. Tabela 107A obrazovanje ispitanika i koje im muzičke forme smetaju Šta im smeta/ Obrazovanje Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje Total

(Srbija)

Ništa im me smeta

Globalni žanrovi

Lokalni žanrovi

I globalni i lokalni

Total

113 (60,1%) 16,0% 405 (52,9%) 57,2% 190 (46,8%) 26,8% 708 (52,1%) 100%

62 (33,0%) 17,4% 216 (28,2%) 60,7% 78 (19,2%) 21,9% 356 (26,2%) 100%

2 (1,1%) 1,8% 52 (6,8%) 46,0% 59 (14,5%) 52,2% 113 (8,3%) 100%

11 (5,9%) 6,0% 92 (12,0%) 50,2% 79 (19,5%) 43,4% 182 (13,4%) 100%

188 (100%) 13,8% 765 (100%) 56,3% 406 (100%) 29,9% 1359 (100%) 100%

Tabela 107B obrazovanje ispitanika i koje im muzičke forme smetaju (makedonija) Šta im smeta/ Obrazovanje Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje Total

Ništa im me smeta

Globalni žanrovi

Lokalni žanrovi

I globalni i lokalni

Total

85 (60,3%) 15,5% 298 (62,7%) 54,5% 164 (62,6%) 32,0% 547 (62,3%) 100%

52 (36,9%) 18,8% 149 (31,4%) 54,0% 75 (28,6%) 27,2% 276 (31,4%) 100%

2 (1,4%) 8,0% 12 (2,5%) 48,0% 11 (4,2%) 44,0% 25 (2,8%) 100%

2 (1,4%) 6,7% 16 (3,4%) 53,3% 12 (4,6%) 40,0% 30 (3,4%) 100%

141 (100%) 16,1% 475 (100%) 54,1% 262 (100%) 29,8% 878 (100%) 100%

I analiza aritmetičkih sredina pokazala je iste pravilnosti. U Srbiji je prosečna dužina obrazovanja ispitanika kojima ne smeta nijedan od muzičkih žanrova i onih kojima smetaju globalne muzičke forme 11 godina, a prosečna dužina obrazovanja ispitanika kojima smetaju lokalne muzičke forme i onih kojima smetaju i jedne i druge - 13 godina. Slično ovome u Makedoniji prosečna dužina školovanja ispitanika kojima ne smeta ni jedna od muzičkih formi je 11 godina, prosečna dužina školovanja ispitanika kojima smetaju globalni muzički žanrovi 12 godina, a prosečna dužina onih kojima smetaju lokalne muzičke forme i onih kojima smetaju i jedne i druge 13 godina.

240

Ukusi i diskursi Tabela 108A Ukus ispitanika i koje im muzičke forme smetaju (Srbija) Ukusi/smeta Folklorni Rurbani Urbani Konvencional. Elitni Total

Ništa im me smeta

Globalni žanrovi

Lokalni žanrovi

I globalni i lokalni

Total

178 (57,1%) 25,3% 290 (58,5%) 41,2% 49 (38,6%) 7,0% 186 (47,6%) 26,4% 1 (3,7%) 0,1% 704 (52,0%) 100%

111 (35,6%) 21,3% 161 (32,5%) 45,4% 6 (4,7%) 1,7% 75 (19,2%) 21,1% 2 (7,4%) 0,6% 355 (26,2%) 100%

2 (0,6%) 1,8% 15 (3,0%) 13,3% 35 (27,6%) 31,0% 49 (12,5%) 43,4% 12 (44,4%) 10,6% 113 (8,4%) 100%

21 (6,7%) 11,6% 30 (6,0%) 16,6% 37 (29,1%) 20,4% 81 (20,7%) 44,8% 12 (44,4%) 6,6% 181 (13,4%) 100%

312 (100%) 23,1% 496 (100%) 36,7% 127 (100%) 9,4% 391 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1353 (100%) 100%

Tabela 108B Ukus ispitanika i koje im muzičke forme smetaju (Makedonija) Ukusi/smeta Folklorni Rurbani Urbani Konvencional. Elitni Total

Ništa im me smeta

Globalni žanrovi

Lokalni žanrovi

I globalni i lokalni

Total

83 (68,6%) 15,0% 271 (62,3%) 48,9% 52 (57,8%) 9,4% 144 (61,8%) 26,0% 4 (40,0%) 0,7% 554 (62,3%) 100%

34 (28,1%) 12,1% 153 (35,2%) 54,4% 18 (20,0%) 6,4% 75 (32,2%) 26,7% 1 (10,0%( 0,4% 281 (31,6%) 100%

1 (0,8%) 4,0% 3 (0,7%) 12,0% 10 (11,1%) 40,0% 9 (3,9%) 36,0% 2 (20,0%) 8,0% 25 (2,8%) 100%

3 (2,5%) 10,3% 8 (1,8%) 27,6% 10 (11,1%) 34,5% 5 (2,1%) 17,2% 3 (30,0%) 10,3% 29 (3,3%) 100%

121 (100%) 13,6% 435 (100%) 48,9% 90 (100%) 10,1% 233 (100%) 26,2% 10 (100%) 1,1% 889 (100%) 100%

Kada smo ukrstili odgovore o tome koje im muzičke forme smetaju sa pripadnošću tipovima ukusa, dobili smo takođe zanimljive rezultate. U Srbiji ispitanicima sa folklornim i rurbanim ukusom iznad proseka smetraju globalne muzičke žanrove, dok ispitanicima sa urbanim, konvencionalnim i elitnim ukusom natprosečno smetaju lokalne muzičke forme, a nekima od njih i jedne i druge. A iznad proseka u grupi onih ispitanika kojima ne smeta ni jedan muzički žanr u Srbiji se nalaze ispitanici sa folklornim i rurbanim ukusom. U Makedoniji i ovi rezultati ukazuju na specifičnosti ukusa u ovom društvu. U Srbiji gotovo polovini ispitanika ne smeta ni jedan od muzičkih žanrova, a preostali deo se gotovo pravilno raspoređuje između onih kojima smetaju globalne muzičke forme i onih kojima smetaju lokalni žanrovi i mešano (iz obe grupe). U Makedoniji 62,3% ispitanika je navelo da im ne smeta ni jedan od muzičkih žanrova i još 31,6% da im smetaju globalni muzički žanrovi, tako da grupu kojoj smetaju lokalni muzički žanrovi čini 2,8% uzorka, a nešto

241

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije je veća (3,3%) grupa kojoj smetaju poneki iz obe grupe žanrova. Takođe, među ispitanicima kojima smetaju globalne muzičke forme nalaze se iznad proseka ispitanici rurbanog ukusa i konvencionalnog ukusa dok se oni kojima smetaju lokalne muzičke forme, uglavnom nalaze u grupi ispitanika sa urbanim i elitnim ukusom. Među onima koji nisu naveli da im smeta ijedan muzički žanr, iznad proseka se nalaze ispitanici sa folklornim, rurbanim i konvencionalnim ukusom. Utoliko, na osnovu naših rezultata, možemo reći da nasuprot tezi Betani Brajson, estetska tolerancija ne raste sa porastom nivoa obrazovanja, nego da, u skladu sa onim što tvrdi Burdije – opada212. *** Tipologija ukusa koju smo razvili u istraživanju 2002. godine i koja je dopunjena u istraživanju iz 2005. godine napravljena je da bi se razumele podele u pogledu ukusa u Srbiji. Ona nije imala nameru da bude generalna tipologija primenljiva svuda u svetu. Pilot istraživanja pokazivala su da se ona dosta pouzdano može koristiti i u Makedoniji. Međutim, za razliku od rezultata koji su se odnosili na kulturne potrebe i kulturne navike (pa su po prirodi stvari više bili okrenuti kvantitativnim aspektima kulturnih praksi) gde su uočeni obrasci odnosa bili gotovo identični, podaci koje smo dobili u istraživanju ukusa, dovode do toga da naslućujemo da nismo uspeli da otključamo tajnu ukusa u Makedoniji. Ne radi se o tome da rezultati nisu potvrđivali naša očekivanja (to se dogodio u mnoštvu slučajeva u Srbiji) nego da su odstupanja od očekivanja u Makedoniji bila nesistematska. Moguće je da se radilo o pogrešnoj operacionalizaciji, pogrešnom kodiranju ili što je najverovatnije, da sama tipologija ukusa koju smo primenili, propušta nešto važno i specifično za makedonsko društvo i kulturu. Ono što samo naslućujemo, jeste da estetske podele koje su naglašene u društvu u Srbiji, ovde nemaju takav značaj. Posebno na osnovu odgovora koje smo dobili u analizi muzičkog ukusa, čini nam se najpre, da je konvencionalni ukus u Makedoniji u većoj meri baziran na lokalnim umetničkim formama nego što je u slučaj u Srbiji, i drugo, da je omnivornost, neproblematično zajedničko postojanje lokalnih i globalnih formi i uživanje u njima, u Makedoniji, karakteristika ne samo nekog dela stanovništva, nego da predstavlja važnu konvenciju u čitavom društvu. Bilo kako bilo, izgleda da će istraživanje ukusa u Makedoniji morati, za bolje i preciznije rezultate, da sačeka nekog drugog (boljeg) istraživača – verovatno iz Makedonije. 212  U rezultatima istraživanja među publikom EXIT festivala i festivala u Guči 2006 godine (Predrag Cvetičanin i Miloš Jovanović “Last EXIT to Guča”) koji su prezentirani na IV konferenciji Istraživačke mreže za sociologiju umetnosti u Lineburgu/Hamburgu održanoj krajem marta 2007. godine, pokazalo se, takođe, da su posetioci EXIT-a u estetskom pogledu manje tolerantni od posetilaca Guče, ali da su u političkom pogledu, mereno u odnosu na fenomen nacionalizma, tolerantniji.

242

Ukusi i diskursi Rezultati istraživanja ukusa u Srbiji i ovaj put su potvrdili postojanje snažne veze između obrazovanja i pripadnosti profesionalnim grupama na jednoj i usvajanja specifičnih tipova ukusa na drugoj strani. Uprkos tome što statističke analize bazirane na metodima redukcije greške nisu pokazivale snažniju vezu između ovih društvenih činilaca i pripadnosti određenim tipovima u Makedoniji, obrasci odnosa među ovim varijablama bili su upadljivo slični onima u Srbiji (kada se posmatraju u tabelama). Ono što je i u Makedoniji i u Srbiji pokazalo izuzetno snažan uticaj, jeste generacijska pripadnost ispitanika, koja se, kao i slučaju navika, pojavila kao jedan od najvažnijih faktora. U sličnosti uočene i u Srbiji i u Makedoniji spada i generalna distribucija tipova ukusa, među kojima i u Makedoniji i u Srbiji dominiraju rurbani omnivori, grupe sa urbanim ukusom čine oko 10% uzorka (i populacije), a dve elitne grupe zajedno čine 2% uzorka u Srbiji i 1,1% uzorka u Makedoniji. Za razliku od Petersonovog stanovišta pokazalo se da fenomen omnivornosti (bar u Srbiji i Makedoniji) nije karakteristika elitnih društvenih položaja – već upravo suprotno, da omnivori uglavnom pripadaju uglavnom nižim socijalnim slojevima. A nasuprot koncepciji Tonija Beneta i njegovih saradnika, pokazalo se da većina omnivora u pogledu preferencija, jesu univori u pogledu znanja. Naši testovi su pokazali da jako veliki broj ispitanika raspolaže znanjima vezanim samo za popularnu muziku i film, te da u velikom broju drugih oblasti (posebno u vizuelnim umetnostima i arhitekturi) značajan broj ispitanika (u Srbiji i Makedoniji) nije bio stanju da navede ni svoje omiljene umetnike. I, na kraju, i u našem ispitivanju estetske tolerancije, pokazalo se da rezultati dobijeni u Srbiji i Makedoniji idu nasuprot rezultatima istraživanja iz drugih sredina (posebno SAD). U njima se moglo videti da u Makedoniji i Srbiji najviši stepen estetske tolerancije pokazuju ispitanici sa najnižim obrazovanjem, odnosno da politička i estetska tolerancija ne koreliraju sa obrazovanjem na isti način.

243

Kulturni stilovi i društveni faktori

O

d tri dominantna načina shvatanja kulture u društvenim naukama (estetskog, antropološkog i simboličkog), mi smo u ovoj studiji, što je pretpostavljamo bilo očigledno, termine vezane za kulturu (kulturne potrebe, kulturne navike, kulturne aktivnosti) koristili u estetskom smislu, da označimo aktivnosti vezane za umetnost, umetničke aktivnosti i umetničke tvorevine. To nije zbog toga što smatramo da je ovo jedini primeren način mišljenja o kulturi ili da se kulturne potrebe mogu izjednačiti sa potrebama za umetnošću, već (prvenstveno) imajući u vidu korisnike ove knjige i namenu kojoj bismo želeli da ona služi. Da podsetimo još jednom, knjiga je nastala kao deo istoimenog projekta sa ciljem da pomogne akterima kulturne politike u Makedoniji i Srbiji (kulturnim ustanovama, nevladinim organizacijama koje se bave kulturom, neformalnim umetničkim grupama, ali i ministarstvima kulture i gradskim sekretarijatima za kulturu) u razvijanju inovativne kulturne politike, individualnih i zajedničkih projekata i različitih oblika međusobne saradnje u ovoj oblasti. Utoliko je umetnost kao fokus bila zadata pre početka istraživanja. I poslednji od fenomena koji smo analizirali u ovoj studiji - “kulturni stil” - tiče se mesta koje umetnički fenomeni, aktivnosti i tvorevine igraju u svakodnevnom životu građana Srbije i Makedonije. Drugačije bi se moglo reći da smo pod kulturnim stilom podrazumevali to kakvo mesto i ulogu kultura (u estetskom smislu) ima u načinu života građana Srbije i Makedonije (kultura u antropološkom smislu). Važno je, pri tom, da bismo kasnije izbegli nesporazume, da preciziramo da smo pod kulturom u estetskom smislu (umetnošću) ovde podrazumevali aktivnosti i tvorevine koje obično spadaju u domen praktično shvaćene kulturne politike (onako kako je provode ministarstva kulture, gradski sekretarijati za kulturu i ustanove kulture) i da smo se uglavnom koncentrisali na kulturne aktivnosti u javnoj sferi (koncerte, pozorišne predstave, izložbe, posete kulturnim institucijama – izuzetak je bilo čitanje knjiga). U “sastav” kulturnog stila ispitanika, ušli su gotovo svi elementi koje smo analizirali tokom studije: najpre, a) da li (u pogledu kulturnih potreba) ispitanici pripadaju klasterima onih koji su navodili umetničke aktivnosti kao omiljeni način provođenja dokolice ili ne213; zatim, b) da li u pogledu kulturnih navika (imajući u vidu posete kulturnim događajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja) spadaju u one koji imaju razvijene kulturne navike, delimično razvijene kulturne navike ili nerazvijene kulturne navike214; c) iz sfere kulturne potrošnje u privatnoj sferi, 213  Klasteri ispitanika koji su navodili da im umetničke aktivnosti nisu omiljeni načini provođenja slobodnog vremena označeni su kodom 1, a oni koji su preferirali umetničke aktivnosti u dokolici označeni su kodom 2. Utoliko, u tabelama u kojima su prikazani rezultati klaster analiza približavanje jedinici označava da ispitanici nisu skloni umetnosti, a približavanje dvojci da im je umetnost omiljena aktivnost u slobodnom vremenu. 214  Za svaku od kulturnih aktivnosti (odlasci u biblioteku, u bioskop, na koncerte, u pozorište, na izložbe) imali smo isti način kodiranja. Oni koji tokom poslednjih 12 meseci pre anketiranja

244

Kulturni stilovi i društveni faktori posmatrali smo da li su i koliko često ispitanici čitali beletristiku u poslednjih 12 meseci pre anketiranja215; i još i d) kom generalnom tipu ukusa (iz naše tipologije) ispitanici pripadaju216. Tome smo dodali i e) posedovanje kulturno relevantne opreme (poput televizora, satelitskih antena, VCR, DVD-ja, gramofona, kasetofona, CD-a, foto-aparata, kamera itd)217 i f) veličinu kućne biblioteke218. Ponovo očekujući samo priliku za uočavanje nekih osnovnih trendova, a ne ne-znamkako-precizne rezultate, izvršili smo klaster analizu ovih podataka. I u Makedoniji i u Srbiji dosta jasno su se izvojila tri klastera koje smo nazvali: “centralni kulturni stil” (hi-use), “periferni kulturni stil” (low-use) i “odsutni kulturni stil” (no-use). Tabela 109 K lasteri kulturni stil (Srbija) Klasteri kulturne potrebe Kulturne navike (biblioteka) Kulturne navike (bioskop) Kulturne navike (koncerti) Kulturne navike (pozorište) Kulturne navike (izložbe) Kulturne navike (knjige) Kućna biblioteka Kulturna oprema Ukus ispitanika

No-use 1,07 1,17 1,38 1,27 1,10 1,10 1,44 1,46 1,62 1,60

Low-use 1,33 1,38 1,51 1,35 1,26 1,25 2,03 1,94 1,91 3,86

Hi-use 1,68 2,33 2,41 2,19 2,19 1,98 2,48 2,33 2,14 3,32

nisu ni jednom posetili ove kulturne događaje označeni su kodom 1, oni koji su u posmatranom periodu posećivali ove kulturne događaje povremeno (od 1 do 3 puta tokom godine dana) označeni su kodom 2, a oni koji su više od 3 puta bili na kulturnim događajima ovog tipa označeni su kodom 3. Priližavanje rezultata, u tabelama u kojima su prikazani rezultati klaster analize, jedinici označava one koji imaju nerazvijene kulturne navike (u ovim oblastima); približavanje rezultata kodu 2 znači da ispitanici imaju delimično razvijene kulturne navike; a što su rezultati bliži kodu 3, to je označavalo da su njihove kulturne navike razvijenije. 215  Isti model imali smo i u slučaju čitanja knjiga. Jedinicom smo kodirali ispitanike koji u posmatranom periodu nisu pročitali ni jednu knjigu, dvojkom one koji su pročitali od 1 do 3 knjige, a trojkom one koji su u 12 meseci pre anketiranja pročitali više od 3 knjige. 216  Kodovi ukusa ostali su isti kao i drugim delovima studije: 1) folklorni ukus; 2) rurbani ukus; 3) urbani ukus; 4) konvencionalni ukus; 5) elitni ukus. 217  Na osnovu učestalosti posedovanja kućne opreme (prema odgovorima ispitanika) koja je relevantna za zadovljenje kulturnih potreba, rekodirali smo posedovanje ove opreme u tri grupe: bazični set kulturne kućne opreme koji čine: televizor i radio ili kasetofon – kodiran jedinicom; standardni set kulturne kućne opreme, u kome se, osim televizora, radija ili kasetofona, nalaze još i gramofon ili CD plejer i video-rikorder ili DVD plejer – kodiran dvojkom; i na kraju, luksuzni set kulturne kućne opreme u kome su se, pored već navedenih aparata, nalazila još i kamera ili foto-aparat i kompjuter i sateliska antena – kodirano trojkom. 218  Kućnu biblioteku veličine do 25 knjiga odredili smo kao malu i kodirali jedinicom, biblioteku u kojoj ima između 26 i 200 knjiga kao biblioteku srednje veličine i kodirali dvojkom, a biblioteku sa preko 200 knjiga kao bogatu biblioteku i kodirali smo je trojkom.

245

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 110 Broj ispitanika u klasterima (srbija) Klasteri Odsutni (no-use) Periferni (low-use) Centralni (hi-use) Total

No 741 301 322 1364

% 54,3% 22,1% 23,6% 100%

Tabela 111 K lasteri kulturni stil (Makedonija) Klasteri kulturne potrebe Kulturne navike (biblioteka) Kulturne navike (bioskop) Kulturne navike (koncerti) Kulturne navike (pozorište) Kulturne navike (izložbe) Kulturne navike (knjige) Kućna biblioteka Kulturna oprema Ukus ispitanika

No-use 1,14 1,17 1,27 1,27 1,13 1,12 1,39 1,45 1,64 1,73

Low-use 1,37 1,35 1,51 1,48 1,26 1,29 1,81 1,83 2,09 3,84

Hi-use 1,55 2,25 2,43 2,22 1,92 2,23 2,20 2,14 2,20 2,78

Tabela 112 Broj ispitanika u klasterima (Makedonija) Klasteri Odsutni (no-use) Periferni (low-use) Centralni (hi-use) Total

No 439 216 241 896

% 49,0% 24,1% 26,9% 100%

Za ispitanike koji pripadaju centralnom (hi-use) kulturnom stilu umetnost, uživanje u njoj i poseta kulturnim događajima očigledno imaju izuzetnu važnost. Pošto oni zauzimaju važno (centralno) mesto u njihovom načinu života i pošto ove ispitanike (građane) karakteriše visok stepen upotrebe kulturnih resursa – zato smo ovaj stil i nazvali centralnim (hi-use) kulturnim stilom219. Ispitanici iz ove grupe u svakom od parametara koje smo posmatrali imaju više skorove od ispitanika iz druga dva klastera (naklonjeniji su umetnosti kao aktivnosti u dokolici, češće odlaze na kulturne događaje, čitaju više knjiga, imaju bogatije biblioteke i bolju kulturnu kućnu opremu). U Srbiji i Makedoniji najveći broj ispitanika koji pripada ovoj grupi ujedno pripada publici urbanog ukusa. Ovu grupu u Srbiji čini 23,6% uzorka, a u Makedoniji 26,9% uzorka (i približno toliki procenat u populaciji). 219  Ovi ispitanici ujedno imaju centralno mesto u razmatranjima kreatora kulturne politike na svim nivoima, pa smo i zato ovom stilu nadenuli ovakvo ime.

246

Kulturni stilovi i društveni faktori Grupu koja je na osnovu specifičnih karakteristika razvrstana u drugi klaster čine ispitanici koji se povremeno obraćaju umetnosti, povremeno odlaze na kulturne događaje, imaju relativno dobru kulturnu opremu i relativno bogatu kućnu biblioteku, ali u čijim životima umetnost i umetničke aktivnosti nemaju posebnu važnost. Kulturni stil ove grupe ispitanika, koja po svim parametrima (i u Makedoniji i u Srbiji) pokazuje prosečne rezultate (ali bliže grupi onih koji u tradicionalnom definisanom kulturnom životu ne učestvuju) odredili smo kao “periferni (low-use) kulturni stil220”. Najveći broj ispitanika ove grupe u Makedoniji i Srbiji ima konvencionalni ukus. U Makedoniji oni čine 24,1% uzorka, a u Srbiji 22,1% uzorka. I na kraju smo, kulturni stil ispitanika koji su navodili da umetničke aktivnosti ne spadaju u njihove omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu, koji uglavnom ne posećuju kulturne događaje221, koji retko čitaju knjige i uglavnom imaju male biblioteke i bazični set kulturne opreme, odredili kao “odsutni (no-use) kulturni stil”. Za ovaj naziv smo se opredelili, zbog toga što, prema rezultatima koje smo dobili, tradicionalno shvaćene kulturne aktivnosti (one koje organizuju kulturne ustanove) i tradicionalno shvaćene kulturne delatnosti u privatnoj sferi (npr. poput čitanja knjiga) nemaju nikakvu ulogu u načinu života ovih ispitanika222. Ispitanici iz ove grupe nalaze se u Srbiji i Makedoniji između folklornog i rurbanog ukusa, a oni čine 49% uzorka u Makedoniji i 52,1% uzroka u Srbiji (i približno tolike procente u populaciji). U formulisanju zaključaka koji iz ovih nalaza proizilaze treba biti veoma oprezan. S jedne strane, po njima se oko polovine građana u Makedoniji i Srbiji nalazi izvan dohvata tradicionalno shvaćene kulturne politike (onako kako se ona vodi u praksi, od strane ministarstva kulture, gradskih sekretarijata za kulturu i kulturnih ustanova). Mi mislimo da je to tačan223 i važan nalaz, na koji su upućivali i rezultati naših analiza aktivne, potencijalne publike i ne-publike. S druge strane, pogrešno bi bilo ispitanike i građane za koje je karakterističan “odsutni (no-use) kulturni stil” proglašavati za nekulturne224. Ako je razlika između ispitanika koji pripadaju “centralnom” i “perifernom” kulturnom stilu prvenstveno razlika u stepenu korišćenja kulturnih resursa (u kvantitetu), onda je razlika ovih grupa u odnosu na 220  Kao i u prethodnom slučaju ispitanici iz ove grupe imaju periferni značaj u kreiranju kulturne politike, pa odatle dolazi njihovo ime. 221  U svim slučajevima poseta kulturnim događajima rezultati klaster analize za ovu grupu su izuzetno blizu jedinici koja označava da u toku 12 meseci pre anketiranja nisu ni jednom bili na ovim kulturnim događajima 222  Istovremeno oni su “odsutni” u razmatranjima i praktičnom delovanju kreatora kulturne politike, iz čega proizilazi i ime ovog stila. 223  Tačan ne toliko u procentualnom smislu, već u smislu da značajan deo populacije u Srbiji i Makedoniji ostaje izvan polja tradicionalnom shvaćene kulturne politike. 224  Ono što oni ne upotrebljavaju (no-use) jesu kulturni programi i proizvodi koje nude kulturne institucije (i drugi akteri kulturne politike), te su utoliko oni praktično odsutni u razmatranjima onih koji kreiraju tradicionalno shvaćenu kulturnu politiku.

247

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije poslednju uglavnom kvalitativne prirode. Ono u čemu se oni prvenstveno razlikuju od preostala dva kulturna stila nisu češći ili ređi odlasci u pozorište, veći ili manji broj izložbi koje su videli tokom godine, nego potpuno drugačije shvatanje kulture i umetnosti i uloge koju oni treba da igraju u njihovim životima (što nas vraća Fritovoj koncepciji o različitim diskursima). I u ovoj grupi postoji hijerarhija koja pokazuje stepen kulturnosti neke osobe, samo što u se u njoj prestiž ne stiče tako što odlazite da gledate balet, nego npr. tako što znate da pevate veliki broj pesama. Slično tome, poznavanje umetnika, njihovih dela i biografija, ne predstavlja u ovoj kulturi “kapital” koji bi se mogao konvertovati u bilo šta. Nasprot tome, znanje kako da igrate različita muzička kola ili detaljno poznavanje složenih svetova prevara i spletki tele-novela donosi sa sobom distinciju225 u ovom svetu. Kulturne potrebe ovih građana Srbije i Makedonije zadovoljavaju se uglavnom putem medija, ali u kafanama (muzika i igra), u diskotekama, na slavljima (porodičnim i prijateljskim). Radi se o popularnoj kulturi u hagartovskom smislu (R.Hoggart), koja je kod nas ostala nedovoljno proučena. Ako pogledamo socijalnu distribuciju kulturnih stilova možemo videti poznate obrasce. U Makedoniji među polovima nema nikakvih razlika u pogledu pripadnosti kulturnim stilovima, a u Srbiji se pojavljuju manje razlike u pripadnosti centralnom (hi-use) kulturnom stilu, kome u većem procentu pripadaju ispitanice. Kao što se moglo i očekivati u pogledu kulturnih stilova pojavljuju se u obe zemlje jasne generacijske razlike pri čemu se ponovo kao linija razdvajanja pojavljuju tzv. srednje godine (u našem istraživanju 45 godina). Najjače razlike (vidi tabele 113) pojavljuju se u obrazovnim grupama i grupama zanimanja. Tabela 113A Obrazovanje ispitanika i kulturni stil (Srbija) (λ = 0,117) Obrazovanje/ Kulturni stil

Osnovno obrazovanje

Srednje obrazovanje

Visoko obrazovanje

total

No-use

169 (22,8%) 89,9% 14 (4,7%) 7,4% 5 (1,6%) 2,7% 188 (13,8%) 100%

462 (62,3%) 60,1% 169 (56,1%) 22,0% 138 (42,9%) 17,9% 769 (56,4%) 100%

110 (14,8%) 27,0% 118 (39,2%) 29,0% 179 (55,6%) 44,0% 407 (29,8%) 100%

741 (100%) 54,3% 301 (100%) 22,1% 322 (100%) 23,6% 1364 /100%) 100%

Low-use Hi-use Total

Skoro 90% ispitanika sa osnovnom školom i u Makedoniji i Srbiji pripada odsutnom (no-use) kulturnom stilu, kao i 60% ispitanika u Srbiji i polovina ispitanika u Makedoniji sa završenom srednjom školom. Na drugoj strani gotovo polovina 225  Iako u drugom polju, možda bi pojam “subkulturni kapital” o kome govori Sara Tornton (Sarah Thornton) u svojoj knjizi “Club Cultures” i ovde mogao biti primenjen.

248

Kulturni stilovi i društveni faktori ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada centralnom (hi-use) kulturnom stilu. Nije na odmet, međutim, skrenuti pažnju da druga polovina pripada drugim kulturnim stilovima, te da obrazovanje samo po sebi ne proizvodi kulturni stil određenog tipa. I u Makedoniji i u Srbiji jedna četvrtina ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada no-use kulurnom stilu, za koji smo naveli da izlazi izvan domena tradicionalno shvaćene kulturne politike. Tabela 113B Obrazovanje ispitanika i kulturni stil (Makedonija) (λ = 0,109) Obrazovanje/ Kulturni stil

Osnovno obrazovanje

Srednje obrazovanje

Visoko obrazovanje

total

No-use

127 (29,5%) 89,4% 11 (5,1%) 7,7% 4 (1,7%) 2,8% 142 (16,2%) 100%

239 (55,6%) 50,3% 118 (55,1%) 24,8% 118 (50,2%) 24,8% 475 (54,0%) 100%

64 (14,9%) 24,4% 85 (39,7%) 32,4% 113 (48,1%) 43,1% 262 (29,8%) 100%

430 (100%) 48,9% 214 (100%) 24,3% 235 (100%) 26,7% 879 (100%) 100%

Low-use Hi-use Total

U slučaju zanimanja ispitanika (vidi tabele 114) možemo videti iste pravilnosti. Većina ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika (75% u Srbiji i 70% u Makedoniji) pripada odsutnom kulturnom stilu, da bi više od polovine ispitanika iz grupe stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika imalo centralni (hi-use) kulturni stil. Nije loše, međutim, obratiti pažnju na to da gotovo 20% ispitanika sa centralnim kulturnim stilom (u Srbiji) i 25% (u Makedoniji) dolazi iz redova poljoprivrednika i radnika. Tabela 114A Zanimanje ispitanika i kulturni stil (Srbija) (λ = 0,159) Zanimanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total

Poljoprivrednici i radnici

Srednjoslojna zanimanja

Stručnjaci, ruk/ vlasnici

Total

450 (64,0%) 74,6% 98 (35,1%) 16,3% 55 (18,4%) 9,1% 603 (47,1%) 100%

209 (29,7%) 48,6% 113 (40,5%) 26,3% 108 (36,1%) 25,1% 430 (33,6%) 100%

44 (6,3%) 17,7% 68 (24,4%) 27,4% 136 (45,5%) 54,8% 248 (19,4%) 100%

703 (100%) 54,9% 279 (100%) 21,8% 299 (100%) 23,3% 1281 (100%) 100%

249

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tabela 114B Zanimanje ispitanika i kulturni stil (Makedonija) (λ = 0,165) Zanimanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total

Poljoprivrednici i radnici

Srednjoslojna zanimanja

Stručnjaci, ruk/ vlasnici

Total

237 (63,0%) 69,1% 52 (28,1%) 15,2% 54 (25,0%) 15,7% 343 (44,1%) 100%

104 (27,7%) 43,2% 76 (41,1%) 31,5% 61 (28,8%) 25,3% 241 (31,0%) 100%

35 (9,3%) 18,1% 57 (30,8%) 29,5% 101 (46,8%) 52,3% 193 (24,8%) 100%

376 (100%) 48,4% 185 (100%) 23,8% 216 (100%) 27,8% 777 (100%) 100%

Kad posmatramo faktična radna mesta ispitanika, u već viđenom modelu, odsutnom (no-use) kulturnom stilu i u Srbiji i u Makedoniji uglavnom pripadaju poljoprivrednici, radnici i izdržavana lica (domaćice, penzioneri i nezaposleni). Periferni kulturni stil je karakteristika službenika, nižih rukovodilaca, malih privrednika i jedne grupe stručnjaka (u Srbiji) i još i jednog broja rukovodilaca i vlasnika (u Makedoniji), dok centralnom (hi-use) kulturnom stilu pripadaju stručnjaci, rukovodioci i učenici i studenti (u Srbiji), a i jedan deo malih privrednika (u Makedoniji). Mi mislimo da nije slučajno to što se ova kulturna stratifikacija u velikoj meri podudara sa socijalnom stratifikacijom. Pri tom, ne mislimo da to što je neko poljoprivrednik ili radnik, službenik, mali privrednik ili stručnjak - uzrokuje usvajanje određenog kulturnog stila. Pre će biti da pripadnost određenom kulturnom stilu, čini deo paketa resursa koji odlučuje da li će pripadnici neke društvene grupe u konkretnom društvu pripadati dominantnim ili podređenim društvenim slojevima. Utoliko borba oko toga koji će i čiji će kulturni stil biti dominantan, čije će viđenje toga kakva kultura treba da bude i koja kultura treba da dominira u društvu čini važan deo društvenog života i ozbiljno, iako prikriveno, polje društvenih (političkih) sukoba.

Kulturna i socijalna stratifikacija Proučavanje kulturnih potreba, navika i ukusa građana u Srbiji i Makedoniji ima dugu naučnu tradiciju. U Srbiji su istraživanja krenula krajem 1960-ih i početkom 1970-h godina [(Popov:1969), (Nemanjić:1970), (Nemanjić:1971), (Dragojević:1974), (Pešić:1977)]. Početkom 1980-ih su se pojavile značajne knjige koje su se na teorijski (Nemanjić:1981) i empirijski način bavile ovom problematikom (Pantić:1980 i Pantić: 1981), kao i veliki broj za ovu oblast relevantnih tekstova u časopisima/zbornicima

250

Kulturni stilovi i društveni faktori “Potkulture” I-IV (1985-1989). I u 1990-im imamo čitav niz radova koji su se iz različitih aspekata bavili proučavanjem kulturnih praksi građana Srbije [(Božović:1991), (Nemanjić:1991), (Prica:1991), (Dragićević-Šešić:1993), (Dragićević-Šešić:1994), (Žunić:1994), (Dragićević-Šešić i Stojković:1996), (Petrović:1996), (Marić:1998), (Dragićević-Šešić:1998). Ni i u 2000-im godina u Srbiji se nije smanjilo interesovanje za proučavanje ovih fenomena [(Kronja: 2001), (Jovanović at al: 2002), (Žolt Lazar at al: 2002), (Kronja:2004), (Žolt Lazar at al: 2004)]. U Makedoniji je, pak, bar imajući literaturu koje je nama bila dostupna, posebno krajem 1990-ih i početkom 2000-ih obavljen čitav niz empirijskih istraživanja koja su se između ostalog bavila i ovom problematikom [(Taseva at al: 1998), (Džeparovski at al :2003), (Petkovska at al: 2003), (Pečijareski at al.: 2003), (Petkovska, at al: 2004)]. Verovatno da je jedina novina koju naše istraživanje donosi to što ono je rađeno komparativno i na nacionalno-proporcionalnim uzorcima, tako da je na osnovu rezultata stvarno moguće govoriti o ponašanjima u populaciji i o razlikama koje se u ovom pogledu pojavljuju u Makedoniji i Srbiji. Tim pre se onda otvaraju mogućnosti za sociološka istraživanja uticaja socijalnih faktora na formiranje kulturnih praksi građana i funkcije kulturnih praksi u društvenom životu. Može se reći da ova naša studija završava tu gde bi najzanimljiviji deo sociološkog posla trebalo da počne. Imajući u vidu namenu knjige i njene potencijalne čitaoce trudili smo se da, čisto sociološke rasprave, ostavimo po strani. Ovde, na kraju knjige, kao što smo i obećali u uvodu, samo ćemo skicirati dve važne sociološke teme kojima ćemo se baviti na drugom mestu. Jedno je pitanje uticaja društvenih faktora na formiranje kulturnih praksi u užem značenju - od kulturnih potreba to jest motivacije za učestvovanje u umetničkim aktivnostima, preko faktičke participacije u njima (kulturne navike u užem smislu), do oblikovanja preferencija (ukusa) u domenu umetnosti - ali i u širem smislu, u kome se kulturne prakse vide kao simboličke prakse koje svoj izraz nalaze u stilovima života. Drugo pitanje tiče se funkcije koju kulturne prakse (u estetskom i simboličkom smislu) imaju u društvenom životu i to u dva aspekta: a) u odnosu na simboličke borbe pripadnika društvenih slojeva oko sticanja društvenog statusa (pozicije u društveno prihvaćenoj hijerarhiji socijalne superiornosti/inferiornosti); b) u političkoj sferi u širem smislu, ispitujući ulogu koju kultura igra u osvajanju i održavanju hegemonije (u gramšijevskom smislu). Što se tiče odnosa socijalne stratifikacije i kulturne stratifikacije, kao što smo tokom studije pokušali da predstavimo, u društvenoj teoriji su se iskristalisala tri stanovišta koje Čan i Goltorp226 određuju kao a) tezu o homologiji; b) tezu o individualizaciji i c) tezu o omivorima i univorima. 226  U već citiranom tekstu “Social Stratification and Cultural Consumption: Music in England”, European Sociological Review, 2006

251

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Tezu o homologiji zastupaju u svojim koncepcijama Pjer Burdije i Herbert Gans. Najjednostavnije rečeno, ova teza pretpostavlja podudaranje socijalne i kulturne stratifikacije – oni koji zauzimaju visoke društvene položaje konzumiraju dela visoke ili elitne kulture, dok oni niskim društvenim položajima preferiraju neku formu popularne (komercijalne ili narodne) kulture, dok se između njih nalazi mnoštvo socijalnih i kulturnih međuslojeva. Kao što smo naveli u uvodu u ovu studiju, za Burdijeovu koncepciju je stanovište Maksa Vebera - o razlikovanju klasa (nečije tržišne situacije) i statusa (nečijeg mesta u generalno prihvaćenoj hijerarhiji društvene superiornosti i inferiornosti koje se izražava kroz stil života) i njihovom kombinovanju na najrazličitije (i proizvoljne) načine – neprihvatljivo. Po njemu, između klasne strukture i statusne strukture postoji homologija, a status treba razumeti kao simbolički aspekt klasne strukture, koju nije moguće svesti samo na ekonomsku dimenziju. Instanca koja vrši medijaciju između klasne strukture i statusne strukture je ono što Burdije naziva klasni “habitus” koji obezbeđuje “semantičko” jedinstvo praksi u svim oblastima potrošnje, pa i u kulturnoj potrošnji. Rivalstvo i konflikti između različitih stilova života unutar statusne strukture nisu odvojeni od klasnih sukoba, već predstavljaju oblik simboličke borbe između klasa. Teza o individivualizaciji predstavlja suprotnost ovakvom shvatanju. Ona ili generalno poriče uticaj društvene strukture na oblikovanje kulturnih praksi, ili pak pretpostavlja da je taj uticaj postojao nekada u prošlosti, ali da se danas, u razvijenim, post-industrijskim društvima, izgubio. Umesto da budu izraz položaja u socijalnoj stratifikaciji i deo stratifikcijskih borbi, kulturna potrošnja i stilovi života postaju u savremenim društvima deo projekta “samo-realizacije”. Po Čanu i Goldtorpu, možemo razlikovati dve verzije ove teze. Po slabijoj verziji, koju među ostalima zastupaju Gidins (A.Giddens:1991) i Bek (U.Beck: 1992), na oblikovanje stilova života danas uticaj imaju i druge strukturalne osnove stilova života (starost, pol, etnicitet, seksualne preferencije), a ne samo pripadnost klasama. Po jačoj verziji ove teze, karakterističnoj za post-moderna stanovišta - “habitus je zamenila sloboda (A.Warde). Po njima, stilovi života u post-modernim uslovima gube svaku strukturalnu uslovljenost i čak i unutrašnje jedinstvo. Oni postaju “životni projekti izgradnje identiteta” koji se formiraju nezavisno do socijalne lokacije, nasumičnim kombinovanjem i rekombinovanjem elemenata po vlastitoj volji. Teza o omnivorima i univorima u teorijsku raspravu je uvedena već citiranim tekstom Petersona i Simkusa227 iz 1992. godine. Po ovoj tezi koncepcija o homologiji je zastarela, ali ne zbog toga što kulturne prakse gube svoje socijalno utemeljenje, nego zbog toga što se pojavljuju novi oblici veze. Kulturna potrošnja elitnih društvenih slojeva se više ne razlikuje od potrošnje slojeva sa dna socijalne lestvice po 227  Richard A. Peterson and Albert Simkus “How musical tastes mark occupational status groups”, u: Michele Lamont and Marcel Fournier (eds.), Cultivating differences: Symbolic boundaries and the making of inequality, p. 152-186. Chicago, IL: The University of Chicago Press, 1992.

252

Kulturni stilovi i društveni faktori tome što elitni slojevi konzumiraju elitnu umetnost, nego po tome što je intenzitet njihove kulturne potrošnje veći i obim njihove kulturne potrošnje širi (uključujući dela iz svih nivoa kulture). Ova koncepcija se utoliko može posmatrati kao neka vrsta “srednjeg puta” između teza o homologiji i individualizaciji. Čan i Goltorp ukazuju da se i ona može tumačiti na dva načina. Po prvoj verziji, omnivori bi bili suštinski tolerantni pojedinci, koji zbog njihovog visokog obrazovanja i socijalne mobilnosti pokazuju otvorenost ka drugim kulturnim stilovima i spremnost da sa njima eksperimentišu. U ovoj varijanti teza o omivorima postaje veoma bliska koncepciji o individualizaciji. Međutim, prema drugoj interpretaciji, omnivornost predstavlja novi izraz elitnog društvenog statusa kojom se izražava kulturna i društvena superiornost, u odnosu na limitiran obim kulturne potrošnje i jednosmeran ukus kulturnih omnivora. Time bi se ova koncepcija približila tezi o homologiji228. Mi smo na tragu koncepcije o homologiji formulisali dve hipoteze229 koje smo nazvali “hipoteza o primarnoj socijalizaciji” i “hipoteza o kulturnoj adaptaciji” želeći da testiramo kako na formiranje kulturnih praksi u užem smislu (kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa i kulturnih stilova utiču dve grupe faktora koji se u koncepcijama o homologiji pojavljuju. Hipoteza o primarnoj socijalizaciji pretpostavlja da je u oblikovanju kulturnih praksi presudan uticaj društvenih faktora koji deluju u ranom detinjstvu (obrazovanja roditelja, zanimanja/radnog mesta roditelja i mesta rođenja ispitanika). Po ovoj hipotezi kulturne prakse pojedinaca se oblikuju još u periodu primarne socijalizacije, a potom, uglavnom ostaju u okvirima onoga stečenog u roditeljskom domu. Hipoteza o “kulturnoj adaptaciji” nasuprot tome pretpostavlja da kulturne potrebe, navike, ukusi i kulturni stilovi ispitnika nisu u toj meri zavisni od ranih iskustava, nego da se menjaju i prilagođavaju (obrazovnom, profesionalnom i teritorijalnom) okruženju u kome se pojedinci kroz svoj zreo život kreću. U testiranju ovih hipoteza koristili smo regresionu analizu, u kojoj su se u zasebnim analizama kao zavisne varijable pojavljivali a) pripadnost ispitanika različitim tipovima publike230 (aktivna, potencijalna i ne-publika); b) pripadnost ispitanika različitim tipovima ukusa (folklorni, rurbani, urbani, konvencionalni i elitni); i c) pripadnost ispitanika različitim kulturnim stilovima (hi-use, low-use, no-use kulturni stil). Nezavisne varijable kojima smo u svim analizama operacionalizovali hipotezu o primarnoj socijalizaciji bile su 1) obrazovanje oca ispitanika; 2) obrazovanje majke ispitanika; 3) zanimanje oca ispitanika; 4) zanimanje majke ispitanika231; 5) radno mesto oca ispitanika; 6) radno mesto majke ispitnika; 7) 228  Već smo pomenuli da smatramo da je izvorna koncepcija o omnivorima pretpostavljala da je omnivornost drugačiji način izražavanja elitnog društvenog statusa, a da su promene u novijoj Petersonovoj koncepciji, praktično ovu tezu pretvorili u varijantu teze o indiviualizaciji. 229  Vidi uvod ove studije strana 29. 230  Koje u sebi objedinjavaju dimenzije kulturnih potreba i kulturnih navika. 231  U uvodnom delu ove studije pomenuli smo da je jedan deo problema za sociološke analize u Srbiji i Makedoniji to što su se profesionalni status ispitanika i njihovih roditelja (ono za šta su

253

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije mesto rođenja ispitanika. Na drugoj strani, nezavisne varijable kojima smo operacionalizovali hipotezu o kulturnoj adaptaciji bile su 1) obrazovanje ispitanika; 2) zanimanje ispitanika; 3) radno mesto ispitanika; i 4) mesto boravka ispitanika. U tabelama 115 – 117 možemo videti rezultate testiranja. Ono što prvo možemo uočiti jeste da modeli rade i da rade podjednako u Makedoniji i Srbiji. U svim slučajevima rezultati regresionih analiza su statistički značajni i oba modela objašnjavaju dosta veliki deo varijanse: u slučaju faktora grupisanih u hipotezi o primarnoj socijalizaciji oni zajedno objašnjavaju u Srbiji 24,8% varijanse, a u Makedoniji 28,6% varijanse. Među faktorima u okviru ove grupe (i u Makedoniji i u Srbiji) najjaču vezu sa pripadnošću određenim tipovima publike imaju obrazovanje majke ispitanika (što je očekivano imajući u vidu da su majke te koje provode više vremena sa decom u ranom detinjstvu) i mesto rođenja ispitanika. Tabela 115A – R ezultati regresione analize testiranje hipoteze o uticaju društvenih faktora u primarnoj socijalizaciji na pripadnost ispitanika određenim tipovima publike (srbija i makedonija) Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto rođenja ispitanika

SRBIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 1,016 0,000 0,013 0,245 0,047 0,000 0,071 0,297 0,095 0,148 0,030 0,049 0,007 0,404 0,067 0,033 R = 0,498 RSq = 0,248

MAKEDONIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 1,030 0,000 0,029 0,027 0,048 0,000 -0,001 0,987 0,037 0,625 0,019 0,085 -0,009 0,362 0,090 0,003 R = 0,534 RSq = 0,286

U slučaju hipoteze o kulturnoj adaptaciji, društveni činioci kojima je ona operacionalizovana objašnjavaju još veći deo varijanse u Srbiji (33,8%) i nešto manji procenat u Makedoniji (23,1%). Unutar ove grupe i u Makedoniji i u Srbiji zanimanje ispitanika obrazovanje ispitanika i njihovo mesto boravka pokazuju najznačajniju vezu sa pripadnošću tipovima publike. osposobljeni i šta su možda u nekom delu svog života radili) i njihovo faktičko radno mesto (tržišna situacija) razdvojili. Mi smo ovaj problem probali da rešimo tako što smo ispitanike pitali i za njihovo zanimanje (i zanimanje njihovih roditelja) i za njihovo faktičko radno mesto (i faktičko radno mesto njihovih roditelja). Pretpostavljamo da je već tokom teksta bilo jasno da smo pod grupama zanimanja (grupa poljoprivrednika i radnika, grupa srednjoslojnih zanimanja i grupa stručnjaka, rukovodilaca i vlasnika) ustvari podrazumevali profesionalni status ispitanika, a pod njihovim faktičkim radnim mestima njihovu klasnu (tržišnu) poziciju. Naravno, za potrebe ovih analiza rekodirali smo učenike i studente prema radnim mestima njihovih roditelja i tako da smo dobili osam grupa čija se tržišna situacija u Srbiji i Makedoniji suštinski razlikuje (poljoprivrednike, radnike, službenike, niže rukovodioce, male privrednike, stručnjake, rukovodioce/vlasnike i izdržavana lica - domaćice, penzionere i nezaposlene - koji u Makedoniji i Srbiji imaju mesto i ulogu pod-klase.

254

Kulturni stilovi i društveni faktori Tabela 115B – R ezultati regresione analize: testiranje uticaja kulturne adaptacije na pripadnost ispitanika određenim tipovima publike (srbija i makedonija) Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika

SRBIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 0,323 0,001 0,089 0,000 0,269 0,000 -0,008 0,283 0,117 0,000 R = 0,582 RSq = 0,338

MAKEDONIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 0,620 0,000 0,078 0,000 0,147 0,001 -0,010 0,277 0,082 0,002 R = 0,480 RSq = 0,231

I u regresionim analizama u kojima smo testirali hipoteze o primarnoj socijalizaciji i kulturnoj adaptaciji u slučaju ukusa (tabele 116) odnosno pripadnosti ispitanika kulturnim stilovima (tabele 117) dobili smo praktično iste rezultate. Tabela 116A – R ezultati regresione analize: testiranje hipoteze o uticaju društvenih faktora u primarnoj socijalizaciji na tip ukusa ispitanika (srbija i makedonija) Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto rođenja ispitanika

SRBIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,865 0,000 0,035 0,049 0,047 0,004 0,224 0,033 0,007 0,947 0,021 0,357 0,032 0,013 0,151 0,002 R = 0,463 RSq = 0,215

MAKEDONIJA - UKUSI nestandard. B sig. 1,498 0,000 0,020 0,280 0,062 0,000 0,110 0,301 -0,088 0,417 0,011 0,495 0,025 0,094 0,057 0,192 R = 0,395 RSq = 0,156

Tabela 116B – R ezultati regresione analize testiranje hipoteze o kulturnoj adaptaciji na tip ukusa ispitanika (srbija i makedonija) Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika

SRBIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,255 0,105 0,122 0,000 0,280 0,000 0,001 0,942 0,177 0,000 R = 0,502 RSq = 0,252

MAKEDONIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,950 0,000 0,099 0,000 0,116 0,074 0,000 0,985 0,068 0,064 R = 0,394 RSq = 0,156

U tabelama 116 koje testiraju naše hipoteze u odnosu na tipove ukusa možemo videti da faktori iz prve grupe (hipoteza o primarnoj socijalizaciji) objašnjavaju 255

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije 21,5% varijanse u Srbiji i 15,6% varijanse u Makedoniji. A da faktori kojima smo operacionalizovali hipotezu o kulturnoj adaptaciji objašnjavaju 25,2% varijanse u Srbiji i identičan procenat varijanse (15,6%) u Makedoniji. Među faktorima u prvoj grupi najjaču vezu (ovog puta sa tipovima ukusa) ponovo pokazuju obrazovanje majke i mesto rođenja ispitanika, a i u drugoj grupi, ponovo zanimanje ispitanika, obrazovanje ispitanika i veličina mesta njihovog boravka. Pošto i u slučaju kulturnih stilova (tabele 117) imamo ponavljanje sličnih procenata232 i, još važnije, iste faktore u oba slučaja233 čini nam se da imamo dovoljno osnova da tvrdimo da i u Makedoniji i u Srbiji društveni faktori stoje u snažnoj vezi sa kulturnim praksama njihovih građana. Pokazalo se da obe grupe faktora imaju uticaja: kako oni koji deluju u najranijem detinjstvu, tako i oni koji su vezani za aktuelni položaj ispitanika u društvenoj strukturi. To je u skladu sa brojnim drugim nalazima empirijskih istraživanja, a ujedno očigledno stoji nasuprot tezi o individualizaciji. Takođe, na osnovu naših analiza ukusa smatramo da je moguće tvrditi da Petersonova koncepcija o omnivornosti kao novom načinu ispoljavanja elitnog statusa u Srbiji i Makedoniji ne važi. Nasuprot nalazima Tonija Beneta i drugih istraživača iz australijskog tima okupljenog oko projekta istraživanja australijskih svakodnevnih kultura, naši rezultati pokazuju da omnivornost nije prvenstveno pitanje znanje, već prvenstveno pitanje preferencija. A nasuprot Petersonu, naši rezultati pokazuju da je omnivornost i u Srbiji i u Makedoniji prvenstveno fenomen karakterističan za niže društvene slojeve i da više podseća na realizaciju zloslutne Makdonaldove teze o homogenizaciji, nego na pojavu nekog novog fenomena. Tabela 117A – R ezultati regresione analize: testiranje hipoteze o uticaju društvenih faktora u primarnoj socijalizaciji na pripadnost ispitanika određenim kulturnim stilovima (srbija i makedonija) Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto rođenja ispitanika

SRBIJA – KULT.STILOVI nestandard. B sig. 0,609 0,000 0,021 0,104 0,030 0,010 0,113 0,144 0,139 0,063 0,014 0,426 0,017 0,062 0,052 0,142 R = 0,433 RSq = 0,188

MAKEDONIJA – K.STILOVI nestandard. B sig. 0,908 0,000 -0,003 0,841 0,053 0,000 0,101 0,235 0,071 0,412 0,023 0,067 -0,014 0,231 0,115 0,001 R = 0,465 RSq = 0,216

232  Grupa faktora primarne socijalizacije objašnjava 18,8% varijanse u Srbiji i 21,6% varijanse u Makedoniji, a grupa faktora koje smo vezali za kulturnu adaptaciju 28,6% varijanse u Srbiji i 22,3% varijanse u Makedoniji. 233  Obrazovanje majke ispitanika i mesto rođenja ispitanika u prvoj grupi faktora i obrazovanje, zanimanje i mesto boravka ispitanika u drugoj grupi faktora.

256

Kulturni stilovi i društveni faktori Tabela 117B – R ezultati regresione analize: testiranje uticaja kulturnoj adaptaciji na pripadnost ispitanika određenim kulturnim stilovima (srbija i makedonija) Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika

SRBIJA – KULT.STILOVI nestandard. B sig. 0,047 0,673 0,078 0,000 0,304 0,000 0,002 0,806 0,099 0,000 R = 0,535 RSq = 0,286

MAKEDONIJA – K.STILOVI nestandard. B sig. 0,391 0,003 0,069 0,000 0,229 0,000 -0,003 0,799 0,069 0,016 R = 0,473 RSq = 0,223

Utoliko, od teza koje smo razmatrali tokom ove studije u igri ostaju teza o homologiji i slabija verzija teze o individualizaciji. Naši rezultati pokazuju izuzetno snažan uticaj generacijske pripadnosti ispitanika na njihove kulturne prakse u gotovo svim aspektima, a u nekim slučajevima (posebno medijskih navika) i veoma snažan uticaj pola, te se utoliko slabija verzija koncepcije o individualizaciji može smatrati prihvatljivom. Međutim, imajući u vidu funkciju koju kulturne prakse vrše u društvenim borbama oko statusa, u kojima pojedinci ne učestvuju kao pojedinci već kao pripadnici društvenih grupa, čini nam se da teza o homologiji pruža najbolju platformu za proučavanje kulturne sfere u Srbiji i Makedoniji. Samo što mislimo da strane u sukobu u Srbiji i Makedoniji nisu one o kojima govori Burdije. Naša hipoteza je da se simbolička borba u polju kulture u ovim društvima odvija između srednjih slojeva na jednoj i slojeva koji obavljanju manuelne poslove (poljoprivrednika i radnika) na drugoj strani, a da se elitni slojevi (koji resurse u ovoj borbi smatraju detinjastim) u nju uključuju manipulišući jednom ili drugom stranom. Smatramo da su ključni akteri u ovoj borbi srednji slojevi čiji društveni položaj presudno zavisi od njihovih kulturnih resursa (kulturnog kapitala). Pri tom, kao što konvencionalna “Kultura” srednjim slojevima služi da svoj status jasno odvoje od statusa manuelnih slojeva, tako na drugoj strani elitna kultura, za koju istraživanja pokazuju da predstavlja domen kulturnih profesionalaca, služi višim srednjim slojevima da se izdvoje od drugih pripadnika srednjih slojeva. Profesionalni statusi, naravno, nisu jedini statusi koje ljudi zauzimaju u društvu, te se statusne borbe (kulturnim resursima) ne odvijaju samo između pripadnika srednjih i radničkih slojeva. Naša pretpostavka je da se (bar u Srbiji) kulturne potrebe/navike i ukusi koriste kao resursi na četiri simbolička bojna polja na kojima se sukobljavaju: visokoobrazovani na jednoj i neobrazovani na drugoj strani, urbane grupe na jednoj i ruralne i nedavno urbanizovane grupe na drugoj strani, građani “kulturnog” severa i građani ‘nekulturnog” juga zemlje, i još i “kosmopoliti” i “patrioti”. I da svi ovi sukobi imaju jasne političke aspekte.

257

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Ovim skicama završili smo naše crtanje kulturnog zemljopisa Srbija i Makedonije. Trudili smo se da pažljivo opisujemo ono što postoji u kulturnom životu ovih zemalja i da, gde je to bilo moguće, učinimo vidljivim skrivene sile koje deluju. Nama se čini da su implikacije naših nalaza značajne za praktičnu kulturnu politiku u Makedoniji i Srbiji, ali mislimo da nije zadatak istraživača da nameće određeni tip implikacija ili da donosi odluke. Ili ako hoćete drugačije, da nije zadatak kartografa da određuje kojim ćete putem krenuti. Nadamo se samo da će onima koji s ovom mapom budu krenuli na put, ona biti od pomoći da ne zalutaju. Nemamo iluzija da će mnogo ljudi čitati ovu knjigu. Naša je iluzija da će oni koji je budu čitali, od nje imati koristi.

258

 ***

K

ad radite istraživanje ovog obima, nužno zavisite od pomoći brojnih ljudi. Želeo bih da se zahvalim svima – i onima koji su bili deo tima ovog projekta, a posebno onima koji su pomagali, a da za to nisu imali nikakvog razloga, osim vlastite dobre volje. Zahvalio bih se najpre partnerima na projektu, a posebno Aniti Ivkoviќ i Nikoli Pisarevu iz Centra za savremenu umetnost iz Skoplja. Najlepše hvala prevodiocima knjige: Mihajlu Antoviću, Ćaniju Memetiju i Goranu Ivkoviќu. Sekretar projekta Miloš Jovanović je obavio ogroman deo posla i oko terenskog istraživanja i kasnije oko analize podataka – njegov doprinos ovoj studiji je stvarno veliki. Zahvalio bih se Nenadu Popoviću za pravljenje uzorka u Srbiji i Makedoniji i posebno Jasmini Nedeljković za pomoć oko regresionih analiza. Hvala Ivanu Stojiću za grafičku obradu teksta u nemogućim uslovima, Dušanu Mitiću - Caru za fotografije i Aleksandru Lekoviću za svu pomoć tokom projekta. Zahvalnost ide i svim anketarima u Makedoniji i Srbiji i agenciji “Argument”, a posebno Snežani Hristovski, za pomoć oko organizacije anketiranja u Beogradu. I na kraju, zahvalio bih se ljudima iz Evropske kulturne fondacije koji su imali strpljenja da sačekaju da se ovaj projekat završi i kada su svih rokovi bili probijeni. Sva četiri izdanja ove knjige (na srpskom, makedonskom, albanskom i engleskom) moguće je učitati sa web stranice www.ogi.org.yu. Svu korespondenciju upućivati na adresu [email protected]

259

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije

Bibliografija: Abercrombie, Nicholas: Television and Society, Polity Press, Oxford, 1996. Alexander, Victoria D. Sociology of the Arts. Exploring Fine and Popular Forms, Blackwell Publishing, Malden, Oxford, Carlton, 2004 Barker, Chris, Cultural Studies. Theory and Practice, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2000 Baudrillard, Jean, The System of Objects, Verso, London, New York, 2002 Baudrillard, Jean, The Consumer Society, Myths and Structures, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Bayley, Stephen, Taste. The Secret Meaning of Things, Pantheon Books, New York, 1991 Beck, Ulrich, Risk Society: Towards a New Modernity. Sage, London: 1992 Becker, Howard, S. Art Worlds, University of California Press, Berkley, Los Angeles, London, 1982 Bogdanović, Marija: Kvantitativni pristup u sociologiji, Službeni list, Beograd, 1981. Bogdanović, Marija: Metodološke studije, Institut za političke studije, Beograd, 1993. Benet, Andy and Kaith Kahn-Harris (eds), After Subculture. Critical Studies in Contemporary Youth Culture, Palgrave Macmillan, Basingstoke, New York, 2004 Bennett, Tony, Michael Emmison, John Frow, Accounting for Tastes, Australian Everyday Cultures, Cambridge University Press, 1999. Bourdieu, Pierre, Distinction. A Social Critique of the Judgement of Taste, Harvard University Press, Cambridge USA, 1984 Bourdieu, Pierre, Reproduction: in Education, Society and Culture, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1990 Bourdieu, Pierre, The Love of Art. European Art Museums and their Public, Polity Press, Cambridge, 1991 Bourdieu, Pierre, The Field of Cultural Production. Essays on Art and Literature, Polity Press, Cambridge, 1993 Bourdieu, Pierre, The Rules of Art. Genesis and Structure of the Literary Field, Polity Press, Cambridge, 1996. Burdije, Pjer, Nacrt za jednu teoriju prakse, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999 Božović, Ratko, R. Kultura potreba, Naučna knjiga, Beograd, 1991

260

bibliografija

Breadley, Harriet, Fractured Identities. Changing Patterns of Inequality, Polity Press, Cambridge, 2005 Burrows, Roger and Catherine March, Consumption and Class: Divisions and Change, Palgrave Macmillan, 1991 Calhoun Craig, Edward LiPuma and Moishe Postone (eds), Bourdieu: Critical Perspectives, University of Chicago Press, 1993. Chaney, David, The Cultural Turn: Scene-Setting Essays on Contemporary Cultural History, Routledge, New York, 1994 Čejni, Dejvid, Životni stilovi, Clio, Beograd, 2003 Crane, Diana (ed), The Sociology of Culture. Emerging Theoretical Perspectives, Blackwell, Oxford UK and Cambridge USA, 1994 Crompton, Rosemary, Class and Stratification. An Introduction to Current Debates (second edition), Polity Press, Cambridge, 2004 Cvetičanin, Predrag, Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije, OGI/Pro Helvetia, 2002. godine (elektronsko izdanje) DeCerto, Michael, The Practice of Everyday Life, University of California Press, Berkley, Los Angeles, London, 1988 Devlin, Fiona at al. Rethinking Class. Culture, Identities and Lifestyle, Palgrave Macmillan, New York, 2005 Dickie, George, Evaluating Art, Temple University Press, Philadelphia, 1988 Digl, Kit, Marketing umetnosti, Clio, Beograd, 1998. Dorfles, Gillo, Oscilacije ukusa i moderne umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1963 Douglas, Mary and Baron Isherwood, The World of Goods: Towards an Anthropology of Consumption, Routledge, New York, 1996 Dragićević-Šešić, Milena, Horizonti čitanja, Pont, Beograd, 1993 Dragićević-Šešić, Milena, Neofolk kultura. Publika i njene zvezde, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1994. Dragićević-Šešić, Milena i Branimir Stojković, Kultura: Menadžment, animacija, marketing (drugo dopunjeno izdanje), Clio, Beograd, 1996 During, Simon, The Cultural Studies Reader (second edition), Routledge, London and New York, 2000 Džeparovski, Ivan (ur) Mladite, sakralnoto i umetnosta, projekat Kulturna dekontaminacija (CD-rom) Fondacija Institut otvoreno opštestvo Makedonija, Skopje 2003 Europeans’ Participation in Cultural Activities, Eurobarometar, 2002.

261

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Featherstone, Mike, Consumer Culture and Postmodernism, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Feri, Lik, Homo Aestheticus. Otkriće ukusa u demokratskom dobu, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994 Fisk, Džon, Popularna kultura, Clio, Beograd, 2001 Fowler, Bridget, Pierre Bourdieu and Cultural Theory. Critical Investigations, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1997 Frit, Sajmon, Sociologija roka, IIC i CIDID, Beograd, 1987. Frith, Simon, Performing Rites: Evaluating Popular Music. Oxford University Press, Oxford, 1998 Frow, John, Cultural Studies and Cultural Value, Clarendon Press, Oxford, 1995 Gans, Herbert, J. Popular Culture and High Culture. An Analysis and Evaluation of Taste (revised and updated edition), Basic Books, New York, 1999 Gelder, Ken and Sarah Thorton (eds), The Subcultures Reader, Routledge, London and New York, 1997 Giddens, Anthony. Modernity and Self-identity: Self and Society in the Late Modern Age, Polity Press, Cambridge, 1991 Gordi, Erik, Kultura vlasti u Srbiji. Nacionalizam i razaranje alternativa, Samizdat, Free B92, Beograd, 2001 Greenberg, Clement, Avant-Gard and Kitch, Partisan Review, 1947 Griswold, Wendy, Cultures and Societies in a Changing World (second edition), Pine Forge Press and Sage Publication, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Gronow, Jukka, The Sociology of Taste, Routledge, London and New York, 1997 Grossberg, Lawrence, Cary Nelson and Paula Treichler (eds), Cultural Studies, Routledge, London and New York, 1992 Hebdiž, Dik, Potkultura: značenje stila, Pečat, Beograd, 1980 Inglis, David and John Hughson, Confronting Culture. Sociological Vistas, Polity Press, Cambridge, 1996 Jacobs, Mark D. and Nancy Weiss Hanrahan, The Blackwell Companion to the Sociology of Culture, Blackwell Publishing, Malden, Oxford, Carlton, 2005 Jovanović, Đokica at al. Parodija tragičnog, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Istraživačko-analitički centar, Kosovska Mitrovica, Beograd, 2002. Kahle, Lynn, R. “Social Values and Social Change”, Praeger, New York, 1983 Kant, Imanuel, Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd, 1991.

262

bibliografija

Kellner, Douglas, Popular Culture and the Construction of Postmodern Identities, u: Modernity and Identity, (eds) Scott Lasch and Jonathan Friedman, Blackwell Publishing Malden, Oxford, Carlton, 1992 Kellner, Douglas, Baudrillard: A Critical Reader, Blackwell Oxford UK and Cambridge USA, 1994 Klein, Naomi, No Logo, Picador, New York, 2002 Kloskovska, Antonjina, Masovna kultura: kritika i odbrana, Matica Srpska, Novi Sad, 1990 Kloskovska, Antonjina, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001 Koludurović-Tomić, Inga i Anči Luburić; Sociologija životnog stila, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2002. godine Ivana Kronja, Smrtonosni sjaj: masovna psihologija i estetika turbo-folka, Tehnokratia, Beograd, 2001 Lamont, Michèle, Money, Morals and Manners. The Culture of the French and the American Upper-Middle Class, University of Chicago Press, Chicago and London, 1992 Lamont, Michèle and Marcel Fournier (eds), Cultivating Differences, Symbolic Boundaries and the Making of Inequality, University of Chicago Press, Chicago and London, 1992 Lawrence W. Levine, Highbrow/Lowbrow: the Emergence of Cultural Hierarchy in America, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988 Lazar, Žolt. K. at al. ������� (ur.), Omladinske potkulture i publika Exit-a. Novi ��������������� Sad: EXIT udruženje, 2002 Long, Elizabeth, From Sociology to Cultural Studies. New Perspectives, Blackwell Publishing, Malden, Oxford 1997 Lury, Celia, Consumer Culture, Polity Press, Cambridge, 2001 Maffesoli, Michael, The Time of the Tribes, The Decline of Individualism in Mass Society, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1996 Marić, Ratka. Stilovi – Sociologija omladinskih potkultura, Geopoetika, Beograd: 1998: McGuigan Jim, Cultural Populism, Routledge, New York, 1992. McGuigan, Jim (ed), Cultural Methodologies, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1997 McCarthy, K. F. and K. Jinnett. A New Framework for Building Participation in the Arts. RAND, Santa Monica, 2001.

263

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Milner Andrew and Jeff Browitt, Contemporary Cultural Theory. An Introduction, (third edition), Routledge, London and New York, 2002 Mitchel, Arnold, The Nine American Lifestyles, The Warner Books, New York, 1983 Morley, David. Family Television: Cultural Power and Domestic Leisure, London, Comedia, 1986 Muggleton, David and Rupert Weinzierl (eds) The Post-Subcultures Reader, Berg, New York, 2003 Nemanjić, Miloš, Kulturne potrebe, Vuk Karadžić, Beograd, 1981. Nemanjić, Miloš, Filmska i pozorišna publika Beograda. Socio-kulturni uslovi formiranja u periodu 1961 – 1984, IDEA, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 1991 New Europeans and Culture: Public Opinion in the Candidate Countries, Eurobarometar, 2003 Pakulski, Jan and Malcolm Waters, The Death of Class, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1996 Pantić, Dragomir, Interesovanja mladih. Priroda interesovanja, IISSO Srbije, Beograd, 1980 Pantić, Dragomir, Interesovanja mladih. Rezultati istraživanja, IISSO Srbije, Beograd, 1981 Pečijareski, Ljupčo, Dijagnosticiranje na etno-kulturološkiot ambient vo R. Makedonija, projekat Kulturna dekontaminacija (CD-rom) Fondacija Institut otvoreno opštestvo Makedonija, Skopje 2003 Petkovska, Antoanela (ur): Vrednosni sistemi i zivotni orientacii na mladite vo R. Makedonija vo postkonfliktniot period, projekat Kulturna dekontaminacija (CDrom) Fondacija Institut otvoreno opštestvo Makedonija, Skopje 2003 Petkovska. A, M.Taševa, Z.Velkovski, V.Dimitrijevska, K.Minovski, O.Šurbanovska, Osnovna studija za mladinski trendovi, Agencija za mladi i sport, Skopje 2004 Petrović, Sreten, Estetika i sociologija, Uvod u sociologiju umetnosti (treće dopunjeno izdanje), Privredni pregled, Beograd, 1984 Petrović, Sreten (ed.), Recepcija umetnosti, Istraživanje tipova ukusa beogradskih studenata, Filološki fakultet u Beogradu, Beograd, 1996 Pešić, Vesna: Društvena slojevitost i stil života, u Popović, Mihailo at al. Društveni slojevi i društvena svest, Centar za sociološka istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd, 1977. Potkulture I IIS SSO Srbije, Beograd, 1985,

264

bibliografija

Potkulture II IIS SSO Srbije, Beograd, 1986 Potkulture III IIS SSO Srbije, Beograd, 1987, Potkulture IV IIS SSO Srbije, Beograd, 1989 Prica, Ines. Omladinska potkultura u Beogradu, simbolička praksa, Etnografski institut SANU, Beograd: 1991 Reisman, David at all, The Lonely Crowd: A Study of the Changing American Character, Yale University Press, New Haven, 1961 Saunders, Peter, Social Theory and the Urban Question, Hutchinson, 1986. Shils, Edward, Mass society and its culture. u: Norman Jacobs (ed): Culture for the Millions? Princeton, 1961. Slater, Don, Consumer Culture and Modernity, Polity Press, Cambridge, 2004 Veblen, Torsten, Teorija dokoličarske klase, Kultura, Beograd, 1966 Storey, John, Cultural Studies and the Study of Popular Culture. Theories and Methods, Edinburgh University Press, 1998 Storey, John, Cultural Consumption and Everyday Life, Arnold, London, Sidney, Auckland, 1999 Strinati, Dominic, An Introduction to Theories of Popular Culture (second edition), Routledge, London and New York, 2004 Taseva, Marija, Mileva Gurovska, Antoanela Petkovska, Konstantin Minoski Etnickite grupi vo Makedonija - sovremeni sostojbi, Filozofski fakultet – Skopje, 1998 Thornton, Sarah, Club Culture. Music, Media and Subcultural Capital, Polity Press, Cambridge, 2004. Schulze, Gerhard, Die Erlebnisgesellschaft: Kustsociologie der Gegenwart, Kampus, Frankfurt, 1995. Spasić, Ivana, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004 Swartz, David, Culture and Power. The Sociology of Pierre Bourdieu, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1997 Throsby, C. David, and Glenn Winter. The Economics of the Performing Arts, New York: St. Martin’s Press, 1979. Van Wyck Brooks, America’s Coming of Age, Amerion Ltd, 1992. Warde, Alan, Consumers, Identity and Belonging: Reflections on Some Thesis of Zygmund Bauman, u: The Authority of the Consumer, (eds) Russell Keat, Nigel Whiteley, and Nicolas Abercromtie, Routledge, 1994.

265

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Williams, Raymond, The Sociology of Culture, The University of Chicago Press, Chicago, 1981 Zerubavel, Eviatar, The Fine Line: Making Distinctions in Everyday Life, University of Chicago Press, Chicago, 1993   Zolberg, Vera, L. Constructing a Sociology of the Arts, Cambridge University Press, Cambridge, New York, Port Chester, Meblourne, Sidney, 1991. Žunić, Dragan, Svakidašnji ukus, Kritika moći sviđanja, Prosveta, Niš, 1994 Žunić, Dragan, Sociologija umetnosti, Filozofski fakultet, Niš, 1995

Tekstovi u časopisima: Barbalet, J.M, Limitations of Class Theory and the Disappearance of Status, The Problem of the New Middle Class, Sociology 20 (1986), 557-575 Bihagen, Erik and Tally Katz-Gerro, Culture consumption in Sweden: The stability of gender differences, Poetics 27 (2000) 327-349 Bihagen, Erik, How do Classes Make Use of Their Incomes?: A Test of Two Hypotheses Concerning Class and Consumption on a Swedish Data-set from 1992, Social Indicators Research vol. 47, (1999),119–151, Bryson, Bethany, “Anything but Heavy Metal”: Simbolic Exclusion and Musical Dislikes, American Sociological Review, vol. 61 (1996), p. 884 - 899 Bryson, Bethany, What about the univores? Musical dislikes and group-based identity construction among Americans with low levels of education, Poetics 25 (1997) 141-156 Castells, Manuel, The Net and the Self, Critique in Anthropology 16 (1996), 9-38 Chan, Tak Wing and John H.Goldthorpe, Social Stratification and Culture Consumption: Music in England, European Sociological Review (2006), 1-19 DiMaggio, Paul and Francie Ostrower, Participation in the Arts by Black and White Americans, Social Forces, vol. 68, no. 3 (1990), p.753 - 778 DiMaggio, Paul and Michael Useem, Social Class and Arts Consumption: The Origins and Consequences of Class Differences in Exposure to the Arts in America, Theory and Society, vol. 5, no. 2, (1978), 141 - 161 Dragićević-Šešić, Milena, Pokušaj definisanja dominantnih i produktivnih modela kulturnog života u Jugoslaviji, u: Potkulture 1, IIS SSO Srbije, Beograd, 1985 Dragićević-Šešić, Milena: Publika, Kultura, broj 97 (1998), str. 69-88. Dragojević, Dragomir, Kulturne potrebe i nivo interesovanja učenika srednjih škola, Kultura, br. 26, Beograd 1974.

266

bibliografija

Ericson, Bonnie H. Culture, Class and Connections, The American Journal of Sociology, vol. 102, no.1, (1996), 217 - 251 Frith, Simon, What is Good Music, Canadian University Music Review, Vol. 10, (1990), p. 92 – 102 Gartman, David, Culture as Class Symbolization or Mass Reification? A Critique of Bourdeiu’s Distinction, American Journal of Sociology, vol. 97, no. 2 (1991), p.421- 447 Gartman, David, Bourdieu’s Theory of Cultural Change, Explication, Application, Critique, Sociological Theory, vol. 20, no.2, (2002), p. 255 – 277 De Graaf, Nan Dirk, Distinction by Consumption in Czechoslovakia, Hungary and the Netehrlands, European Sociological Review, vol. 7, no. 3, (1991), p. 267 - 290 De Graaf, Nan Dirk, Paul M. De Graar, Gerbert Kraaykamp, Parental Cultural Capital and Educational Attainment in the Neatherlands: A Refinement of the Cultural Capital Perspective, Sociology of Education, vol. 73, no.2, (2000), p. 92 - 111 Hechter, Michael, From Class to Culture, The American Journal of Sociology, Vol. 110, No. 2 (2004), 400 – 446 Holt, Douglas, B. Poststructuralist Lifestyle Analysis: Conceptualizing the Social Patterning of Consumption in Postmodernity, Journal of Consumer Research, vol 23 (1997), p. 326 – 350 Holt, Douglas, B. Distinction in America? Recovering Bourdieu’s Theory of Tastes for its Critics, Poetics (25), 93-120, 1997 Michael Hughes and Richard A. Peterson, Isolating cultural choice patters in the U.S. population, American Behavioral Scientists, 26, 1983, p. 459 - 487 Kane, Danielle, Distinction worldwide?: Bourdieu’s theory of taste in international context, Poetics 31 (2003) 403–421 Katz, Gerro, Tally and Yossi Shavit, The Stratification of Leisure and Taste: Classes and Lifestyles in Isreal, European Sociological Review, vol. 14, no.4 (1998), 369 - 386 Katz, Gerro, Tally, Highbrow Cultural Consumption and Class Distinction in Italy, Israel, West Germany, Sweeden and the United States, Social Forces, vol. 81, no. 1, (2002), 207 – 229 Kern, Roger M., Boundaries in use: The deployment of personal resources by the upper middle class, Poetics vol, 25 (1997) 177-193 Kronja, Ivana, Politics, Nationalism, Music, and Popular Culture in 1990s Serbia, Slovo, Maney Publishing, Vol 16, Spring 2004, No 1. str. 5-15

267

Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije Lamont Michèle and Annette Lareau, Cultural Capital: Allusions, Gaps and Glissandos in Recent Theoretical Development, Sociological Theory, vol. 6, no. 2 (1988), p. 153 - 168 Lamont Michèle, John Schmalzbauer, Maureen Waller, Daniel Weber, Cultural and moral boundaries in the United States: Structural position, geographic location, and lifestyle explanations, Poetics 24 (1996) 31-56 Lamont, Michèle and Virág Molnár, The Study of Boundaries in the Social Sciences, Annual. Revew of Sociology. Vol 28, (2002), p. 167–95 Lahire, Bernard, From the habitus to an individual heritage of dispositions. Towards a sociology at the level of the individual, Poetics 31 (2003) 329–355 Lazar, Žolt K, Aleksandra Višnjevac i Anđelija Vučurević, Aktuelno stanje omladinskih potkultura i publika EXIT-a, Teme, vol. 28, br. 4, (2004), str. 361-380 Lizardo, Omar, The puzzle of women’s ‘‘highbrow’’ culture consumption: Integrating gender and work into Bourdieu’s class theory of taste, Poetics 34 (2006) 1–23 Maffesoli, Michael, The Social Ambiance, Current Sociology 41 (1993), 7-15 Mukerji, Chandra and Michael Schudson, Popular Culture, Annual Review of Sociology, vol. 12, (1986), p 47 -66 Nardone, J. M. Is the Movie Industry Countercyclical? Cycles 33, 3, April 1982 Nemanjić, Miloš: Funkcije umetnosti i estetička potreba, Kulura, broj 11 (1970), str. 61-80. Nemanjić, Miloš: Kulturne potrebe i kulturne vrednosti, Kultura, broj 15, (1971), str. 152-162. Peterson, Richard A.and Paul Di Maggio, From Region to Class, the Changing Locus of Country Music: A Test of the Massification Hypothesis, Social Forces, vol. 53, no. 3. (1975), pp. 497-506. Peterson, Richard A. Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore. Poetics 21, (1992) p. 243-258,. Peterson, Richard, A. and Roger M. Kern, Changing Highbrow Taste: From Snob to Omnivore, American Sociological Review, vol. 61, no. 5 (1996), p. 900 - 907 Peterson, Richard A., The rise and fall of highbrow snobbery as a status marker, Poetics 25 (1997) 75-92 Popov, Nebojša: Društvena uslovljenost kulturnih potreba, Kultura, broj 4, (1969) str. 78 - 95. Reckwitz, Andreas, Toward a Theory of Social Practices: A Development in Culturalist Theorizing, European Journal of Social Theory vol 5, no 2 (2002), p. 243–263

268

bibliografija

Sintas, J. L. and Alvarez, E. G, Omnivores Show up Again: The Segmentation of Cultural Consumers in Spanish Social Space. European Sociological Review, 18, (2002). 353–368. Sintas, J.L and Tally Katz-Gerro, From Exclusive to Inclusive elitists and further: Twenty years of omnivorousness and cultural diversity in arts participation in the USA, Poetics, 32 (2005), 299-319. Sobel, Michael, Lifestyle Differentiation and Stratification in Contemporary U.S.Society, Research in Social Stratification and Mobility 2 (1983), 115-144 Swidler, Ann, Culture in Action: Symbols and Strategies, American Sociological Review, vol. 51, (1986), p. 273-286 Stigler, George J., and Gary S. Becker. De Gustibus Non Est Disputandum, American Economic Review, 67, No. 2, 1977, 76–90. Stichele, Vander Alexander and Rudi Laermans, Cultural Participation in Flanders: Testing the Cultural Ominvore Thesis with population data, Poetics, 34 (2006), 45-64 Throsby, David, The Production and Consumption of the Arts: A View of Cultural Economics, Journal of Economic Literature, vol. 32, no. 1 (1994), p. 1 - 29 Trienekens, Sandra, Colourful distinction: the role of ethnicity and ethnic orientation in cultural consumption, Poetics 30 (2002) 281–298 Upright, Craig Barton, Social capital and cultural participation: spousal influences on attendance at arts events, Poetics 32 (2004) 129–143 Van Eijck, Koen, The impact of family background and educational attainment on cultural consumption: A sibling analysis, Poetics 25 (1997) 195-224 Van Eijck, Koen, Socialization, Education and Lifestyle: How Social Mobility Increases the Cultural Heterogeneity of Status Groups, Poetics 26 (1999), 309-328 Van Eijck, Koen, Richard A. Peterson and the culture of consumption, Poetics 28 (2000) 207-224 Van Eijck, Koen, Social Differentiation in Musical Taste Patterns, Social Forces, vol. 79, no. 3, (2001), p. 1163 – 1185 van Rees, K., Vermunt, J. and Verboord, M, Cultural Classifications under Discussion: Latent Class Analysis of Highbrow and Lowbrow Reading. Poetics, 26 (1999), 349–365 Verdaasdonk, Hugo, Valuation as rational decision-making: a critique of Bourdieu’s analysis of cultural value, Poetics 31 (2003) 357–374 Vogel, Harold. Entertainment Industry Economics: A Guide for Financial Analysis, Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 2000.

269

Sadržaj Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Kulturne potrebe i navike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Kulturne potrebe – potencijalni aspekt kulturne participacije. . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Kulturne navike – aktuelni aspekt kulturne participacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Publika i kulturna ponuda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Ukusi i diskursi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 Kulturni stilovi i društveni faktori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Bibliografija:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

270