Kriza Opreza i Morala

Kriza opreza i morala

Patriote

KRIZA OPREZA I MORALA (“Tavistock institut” je najvaţniji institut iz mreţe MI6. Britanski MI6 je intelektualno najjača svetska obaveštajno-bezbedonosna sluţba koja formalno i ne postoji. Jezgro ove sluţbe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnjih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva. Zaposleni sluţbenici rade za platu, dok sve ostale sluţba nagraĎuje tako što im pomaţe u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaţe u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji to lakše dolaze do podataka pa su samim tim i korisniji. Sluţba pod svojom kontrolom ima desetak najvaţnijih naučnoistraţivačkih instituta, nekoliko najvaţnijih medija, mnoge humanitarna ili ekološka udruţenja graĎana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvaţnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeĎenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija i sl. U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume meĎusobnu konkurenciju i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drţe kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća. Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog ili pravnog lica koje tajno sluţe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne drţavne sluţbenike drugih zemalja preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni drţavni sluţbenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance. Preko bankarske piramidalne mreţe koja se sastoji od nekoliko britanskih banaka koje imaju nekoliko Filijala na svim kontinentima, a koje opet imaju filijale u svim susednim drţavama, vrlo lako mogu doći do podataka o stanju i prometu na računima skoro svih većih svetskih i nacionalnih kompanija te pojedinaca. Preko osiguravajućeg društva „Loyd” mogu doći do podataka o tokovima roba u meĎunarodnom saobraćaju. 1

Kriza opreza i morala Patriote Preko revizorskih kuća kao što su „Coopers Lybrand“, „Peat Marwick“ i sličnih mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruţenja kao što u „Rotary” i „Layons” mogu doći do podataka o većini društveno angaţovanih pojedinaca u svetu. Preko meĎunarodnih stručnih udruţenja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruţenja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim sluţbenicima i menadţerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje „Tavistock” gde se drţe dosjei više miliona najvaţnijih ljudi sveta s precizno izraĎenim psihološkim profilima. MI6 drţi dve Security kompanije „Group 4 securicor” i „Securitas services” koje imaju svoje podruţnice u svim drţavama koje su najčešće vlasnički maskirane pod imenom svojih terenskih saradnika. Ove podruţnice obično najviše zaraĎuju čuvanjem banaka pod britanskom kontrolom, a tako stečenim profitom korumpiraju najveće političke stranke, drţavne funkcionere i menadţere drţavnih preduzeća, kako bi preuzeli čuvanje svih drţavnih institucija i drţavnih preduzeća. A kad jednom čuvari uĎu na neki objekat vrlo lako mogu saznati šta se dogaĎa na objektu, ko su najvaţniji rukovodioci i menadţeri u čuvanim objektima, kakvi su odnosi meĎu njima, koje su im slabosti i zavisnosti, kakav im je privatni ţivot, seksualne sklonosti, imaju li ljubavnice ili ljubavnike i slično. Čuvare povremeno kontrolišu kontrolori od kojih su neki obučeni kako iz čuvara, u nevezanom razgovoru izvući informacije na osnovu kojih se u „Tavistock institutu” mogu izraditi vrlo kvalitetni psihološki profili svih vaţnih lica, ili lica koji bi jednog dana mogli postati vaţni. Medijska i novinarska mreţa koju su stvorili širom sveta povremeno sluţi za kontrolu nekih informacija, ali im je glavna svrha širenje dezinformacija o licima ili pojavama, u cilju ostvarenja njihovih strateških interesa. Razvili su i mreţu za širenje dezinformacija preko interneta, te na svim vaţnijim jezicima sveta redovno prate rasprave na različitim internet forumima i uključivanjem u rasprave nastoje omalovaţiti diskutante koji šire 2

Kriza opreza i morala Patriote istinite podatke o onom što MI6 ţeli sakriti, uz istovremeno širenje dezinformacija o onom ili onima koje ţele medijski ili politički uništiti.) TIM ZA PRANJE NOVCA U „SECURITAS SERBIA“

Pawel Rafalski-direktor za Jugoistočnu Evropu

Tahir Hasanović- „zaštitnik poslovanja“

SRPSKI IZVRŠIOCI-TIM ZA PRANJE NOVCA u kompaniji “SECURITAS SERBIA”

ĐorĎe Vučinić Predsednik UO

Aleksandar Hajduković

Izvršni direktor

Tatjana Antonić Finansijski kontrolor

Ljubivoje Nikolić Area Manager

Kiril Spasevski Area Manager

Dragana Tošić Area Manager

3

Ana Milutinović HR Manager

Igor Ljubičić Direktor prodaje

Kriza opreza i morala REGULARNA VELIKA LOŢA SRBIJE

SRPSKI MASONI-VLADA IZ SENKE Upravni odbor

Jovan Kovačić

Dejan Novaković

Ser Ivor Roberts

Howard Graff

4

Tahir Hasanović

Petar Stoyanov

Patriote

Kriza opreza i morala

Patriote

NJKV princeza Jelisaveta Savetodavni odbor

Marko Voljc

Ralph Johnosn

Miroslav J. Vesković

Goran Svilanović

5

Igor Khalevinsky

Elaine Cruikshanks

Kriza opreza i morala

Aleksandar Simić

Zorana Z. Mihajlović

Patriote

Ludvik Toplak

Branimir Glavaski

Ulysses Kyriacopoulos Mihai Tanasescu

6

Alex Machaskee

Gábor Kovács

Borislav Miljanović

Kriza opreza i morala Marko Čadeţ (Ne)obiĉni ĉlanovi

ĐorĊe Vuĉinić

Patriote

Duško Suvajac

Ðorde Vukotić

Ranko Vujačić

Marko Blagojević

Giles Keane

Milan Vujanić

Milica Čubrilo

Jakša Šćekić

7

Kriza opreza i morala

Branko Radulović

Boško Jakšić

Ana Brnabić

Patriote

Miodrag Stojković

Andrej Gruden

Filip Brković

8

Nenad Lujić Mr.sc.med.

Giovanni Porta

Roland Schlesinger

Kriza opreza i morala

Branislav Radeljić

Patriote

Prof. Slavenko Grgurević

Violeta Jovanović

Vladimir Tatarević

Bojan Predojević

Lidija Udovički

9

Igor Kostić

Darko Trifunović

Pavle Marjanović

Kriza opreza i morala

Đura Vlaškalić

Patriote

Aleksandar Petrović

Marina Glamotchak

“Securitas SE” u Srbiji je kupio sledeće kompanije: “SCP International”, “Gordon”, “Professional security”, “Security 018”, “Security 017”, “Sistem-FTO”, “Sistem FTO 011”, “Sistem FTO-zaštita.

Kako “Securitas SE” realizuje pranje novca i utaju poreza u Srbiji? -davanjem mita ĉinovnicima(privatne kompanije, javna preduzeća i ustanove, drţavni organi) sadašnji i bivši drţavni činovnici: Rasim Ljajić-saradnja datira još iz Ministarstva rada Radmila Bukumirić-Katić-pomoćnica ministra Ministarstva rada Zorana Mihajlović-ministarka energetike Dušan Bajatović-direktor “Srbijagas”-a Jelena Trivan, DS Aleksandar Jokić, SNS Vladimir Galić, SNS -davanjem mita probranim bivšim viĊenijim (sa dobrim vezama) funkcionerima policije, BIA i Tuţilaštva, lično ili preko njihovih osnovanih firmi ili advokatskih kancelarija, Rade Bulatović general Goran Radosavljević-Guri general Senta Milenković Vuk Stanišić general Zdravko Jelisavčić general Mile Novaković Naravno da se svi oni pozivaju uvek ili najčešće 10

Kriza opreza i morala Patriote na Srpsku naprednu stranku(Guri i Jokić) ili Socijalističku partiju Srbije(Bajatović, Milenković, Stanišić). Enorman profit se obezbeĎuje tako što se svi radnici angaţuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci i naravno, nakon tog isteka, pošto “nisu poloţili” ispit vraćaju se na Trţište rada. Na njihovo mesto se angaţuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug. Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. OsloboĎeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme drţavnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće. Na mnoge prijave radnika Inspekcijama uvek su imali spreman argument-Mišljenje Ministarstva rada izdato na ovu situaciju od strane

pomoćnika ministra Radmile Bukumirić-Katić(vidi sliku), tako da Inspekcija rada ostaje bespomoćna. Rasimov roĎak Zećir Kobilić je zaposlen u “Securitas”-u kao kontrausluga i radi na poslovima Lica za bezbednost(zaštita na radu). U februaru 2013.godine istom Kobiliću je najavljen otkaz jer je Rasim prestao da se javlja na telefon Vučiniću, a i Ljajić više nije koristan “Securitas”-u u novom Ministarstvu(trgovine). Kako bi se stekla prava slika o profitu i zakidanju drţave za sredstva u budţetu evo notornih činjenica: “Securitas” ima 4000 radnika angaţovanih na poslovima fizičkog obezbeĎenja sa prosečnim primanjima oko 22.000 dinara a koji imaju status-radnik na stručnom usavršavanju. U drţavnu kasu trebalo bi mesečno biti uplaćeno po osnovu doprinosa cca 41.580.000 dinara. Oni mesečno uplaćuju 21.120.000 dinara. Drţavi nije ništa sumnjivo s obzirom 11

Kriza opreza i morala Patriote da je i ovo veliki znos u ovim teškim vremenima, a pored ovih 4000 radnika imaju i 2000 radnika “uredno prijavljenih”, na odreĎeno i neodreĎeno vreme. Inspekcije su stalno po prijavama „češljale“ „Securitas“ ali uvek neobavljenog posla, jer Ministarstvo rada je legalizovalo ovaj oblik radnog angaţmana do besmisla. Drugi vid utaje poreza je kod ovih 2000 radnika „legalno“ zaposlenih koji moraju imati više od minimalca(22.000). S njima se ugovora odreĎena visina zarada koja prelazi minimalac, ali minimalac ostaje kao ugovorena suma u ugovoru o radu a ostatak do ugovorenog iznosa isplaćuje se kao UDK(udeo u dobiti kompanije) na koji ide porez od 26%. Taj UDK se ugovara usmeno i ne postoji nigde pisanog traga o tome, te isplata tog(drugog) dela zarade zavisi od trenutne volje poslodavca. Taj drugi deo „zarade“ se uplaćuje preko tekućeg računa radnika i banka ga vodi kao drugi deo zarade. Primer: radnik koji je usmeno ugovorio 50.000 dinara neto zaradu primiće 1.deo zarade-22.000 dinara sa opterećenjima od 63% i 2. deo zarade-28.000 dinara sa opterećenjima od 26%. Što je viša ugovorena zarada to su veće utaje poreza. Drţava je trenutno razbila mistifikaciju oko UDK i zabranila im ovakav vid isplate, ali se „finansijski mag“ Tatjana Antonić priprema da ovaj vid isplate zameni sa fiktivnim putnim nalozima. Problem je samo u tome što mora biti uključeni mnogi zaposleni te stepen tajnosti izostaje. Ove navode, u smislu više podnesenih prijava radnika protiv kršenja Zakona, treba samo proveriti u Inspektoratu rada, Inspektoratu rada Beograd 1, Poreskoj upravi Novog Beograda, Porskoj upravi Regionalni centar Beograd, Poreskoj upravi-centrala, Policijskoj upravi-Policijska stanica Novi Beograd. MUP-u su podnošene prijave jer se ovim radnicima nije smelo davati oruţje na drţanje u toku redovnog rada, jer ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove za to. Poslove nabavljaju na više načina: 1. Preko Regularne velike loţe Srbije, koja okuplja masone, a koji su javno istaknuti(zbog uplata na svoje račune –provizije za svoje „konsultantske usluge“) u „East-West bridge“(www.ewb.rs ), u kojima su poznati „trgovci uticajima“: Tahir Hasanović, Zorana Mihajlović i dr. Agent za kupovine firmi za obezbeĎenje na Balkanu je ujedno i agent MI-6, švedski drţavljanin srpskog(bosanskog) porekla Duško Suvajac. Imao je svoju kancelariju „Suvajac&Partners“, u Beogradu, Kosovska 30/II. 12

Kriza opreza i morala Patriote 2. Preko tendera korumpiranjem direktora i drţavnih činovnika Javnih preduzeća i ustanova. U prilogu je spisak gde su uspeli da korumpiraju direktore.

USLUGE FIZIĈKOG OBEZBEĐENJA 28.2.2013 r.b 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

Naručilac AGROŢIV AD ŢITIŠTE JP SRBIJAGAS-Novi Sad HIP-PETROHEMIJA AD PANČEVO REGULARNE VELIKE LOŢE SRBIJE ARHIVA SRBIJE I CRNE GORE BEOGRADSKA FILHARMONIJA CENTAR ZA POLJ. I TEHN. istraţivanje Zaječar NARODNI MUZEJ ZAJEČAR USTANOVA ZA SPORT ZAJEČAR DELHAIZE SERBIA DOO DELTA AGRAR DOO DELTA SPORT D.O.O. DELTA INŢENJERING DELTA LAND DOO DELTA PARK PROPERTIES DOO DELTA REAL ESTATE DOO DELTA TRANSPORTNI SISTEM-D.T.S C MARKET NAPREDAK AD Stara Pazova PODUNAVLJE, Čelarevo LUKA BEOGRAD Elektroprivreda Srbije, Direkcija Drinsko-limske HE, Mali Zvornik EPS -PD"Jugoistok", Niš(svi Ogranci) EPS-Elektrosrbija-Ogranak Kruševac EPS-Elektrosrbija-Ogranak Čačak EPS-"Elektrovojvodina" EPS-PD "Centar" Kragujevac(svi ogranci)

13

Ko god dobije posao-refakturiše drugima na po 1/3 Prosečna cena u Srbiji je 208 din/h din/h 230,10 preko Srbijagas-a 225,17 preko Bajatovića i Vuka Stanišića 250,15 Preko "Srbijagas"-a 4.460,80 280,00 220,00 Ana-Milutinović-Boško Ničić199,00 Nova demokratija 219,00 Ana Milutinović-Boško Ničić 234,98 Ana Milutinović-Boško Ničić 247,62 Stojić D. 212,64 Stojić D. 235,00 Stojić D. 210,00 Stojić D. 237,79 Zlatko Radnić 267,86 Stojić D. 235,10 Stojić D. 221,35 Stojić

215,00 192,88 197,72 247,79 378,91 246,49 228,57 242,00 270,00 242,00

Stojić Stojić Stojić preko Ace Marković preko Ace Marković preko Ace Marković(UO EPS) preko Gurija preko Gurija preko A.Jokića preko A.Jokića

Kriza opreza i morala 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53

Patriote

EMISIONA TEHNIKA I VEZE FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI GRAD ŠABAC GRADSKA OPŠTINA PALILULA GRADSKA OPŠTINA TRSTENIK GRADSKA UPRAVA GRADA KRALJEVA GRADSKA UPRAVA OPŠTINE ZAJEČAR GRADSKI KLUB MALOG FUDBALA VRANJE INSTITUT MIHAJLO PUPIN INSTITUT ZA BIOLOŠKA ISTRAŢIVANJA INSTITUT ZA OPŠTU I FIZIČKU HEMIJU ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA JP POSLOVNI CENTAR OPŠTINE PALILULA JP SKIJALIŠTA SRBIJE JP SKLONIŠTA KLINIČKI CENTAR SRBIJE KLINIČKI CENTAR VOJVODINE KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE DUNAV OSIGURANJE MIN. FINANSIJA I PRIV.-UPRAVA ZA TREZOR PORESKA UPRAVA Reg.centri Novi Sad i Niš(svi objekti) MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE PARKING SERVIS PARTIZAN-ČUKARICA DRUŠ.ZA FIZIČKO VASPITANJE POMORAVSKI UPRAVNI OKRUG ELEKTROMREŢA Srbije

276,49 227,00 213,87 245,27 220,00 227,41 219,00 300,00 220,00 220,00 238,86 203,00 266,66 209,98 180,00 185,00 209,50 235,00 195,91

55 56 57

207,00 220,00 Preko A.Jokića

230,00 233,69 230,00

14

Preko Dačića

154,00 215,00 217,00

238,00 REG.CENTAR ZA RAZ.ZAP.U OBRAZOVANJU REKTORAT UNIVERZITETA UMETNOSTI Radio-televizija Srbija

Preko A.Jokića

221,00

UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE REPUBLIČKIH ORGANA(objekti Vlade)

54

Ana Milutinović-Boško NičićNova demokratija

Kriza opreza i morala 58 59 60 61 62 63 64 65 66

Patriote

RUKOMETNI KLUB ZAJEČAR Saobraćajno preduzece LASTA SAVA CENTAR UPRAVA CARINA USTANOVE KULTURE PALILULA ZADUŢBINA ILIJE M.KOLARCA Poreska uprava Regionalni centar Niš ZAVOD ZA UDŢBENIKE Direkcija za robne rezerve(svi objekti)

390,00 230,79 216,00 219,80 207,00 209,50 234,19 227,40 234,15

Sovrović

3. Preko bivših policajaca “zvučnih imena” i “trgovaca uticajem”: Goran Radosavljević Guri, Mile Novaković, Rade Bulatović, general vojni Jelisavčić, Vuk Stanišić, Dušan Bajatović i drugi ostvaruju kontakte i nude provizijumesečna apanaţa po dobijanju posla. Naravno da se ta apanaţa ugraĎuje u cenu i o trošku graĎana. Inače, Guri je poznat u istoriji MUP-a kao drugi dţudista(prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme “SecTraCon” regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjima u Zairu. 4. S obzirom da se po starom Zakonu o javnim nabavkama ne mora raspisivati tender(oglas) već se upućuje zahtev od Naručioca ka probranim ponuĎačima a za dostavu ponude za poslove fizičkog obezbeĎenja, Naručilac šalje zahtev na “slučajno” odabrane najmanje 3 adrese trima firmi za obezbeĎenje na srpskom trţištu. Sasvim slučajno neko iz Tima za pranje novca “Securitasa”(vidi gornju tabelu) dotura, činovnicima za nabavke, po ranijem dogovoru, adrese tri firme a nekad i pet, da se ne posumnja, koje sasvim slučajno imaju veću cenu od “Securitasa” tako da se ugovor “legalno” dodeljuje. Ceo posao traje najviše 15 dana van očiju javnosti. U slučajevima, kao npr. u januaru 2013.godine kada je neko saznao da je u toku “pozivna nabavka “Elektrosrbija-Ogranak Čačak” u toku i poslao pismo zainteresovanosti traţeći da mu se dostavi konkursna dokumentacija, sluţbenik za nabavke ovog Preduzeća Boban Poluga je rekao da on nije duţan da to dostavi. Čak je i na otvaranju ponuda pohvalio se ponuĎaču “Securitas” da je odbio da dostavi dokumentaciju jednom ponuĎaču, izraţavajući tako lojalnost 15

Kriza opreza i morala Patriote onome ko ga je plaćao, a i svom direktoru u Kraljevu, odakle je došao nalog za “dobitnu kombinaciju” “Securitasa”. Slična situacija se dešavala i u “Transnafti”, Poreskoj upravi-Reg.centar Novi Sad i Niš, “Elektrosrbija” KraljevoOgranak Kruševac i Kraljevo, Sava centar, Parking servis i Klinički centar Vojvodine, EPS-“Centar” Kragujevac, EPS-“Elektrovojvodina” Novi SadOgranak Novi Sad, EPS-“Jugoistok” Nišsvi Ogranci, “Elektromreţa Srbije”, RTS, vode se pregovori da uĎu bez tendera u EPS-EDB. Novi Zakon o javnim nabavkama (primenjiv od 1.4.’13)isključuje pozivne tendere za fizičko obezbeĎenje, pa je u “Securitas”-u dignuta uzbuna. Treba samo proveriti kod ovih Naručilaca i drugih(novih u EPS-u) da su nabavke obnovljene pre isteka roka period od januara-29.3.’13) da li su vršene nabavke za obezbeĎenje i kome su dodeljeni ugovori. Najčešće se pozivaju usluţne firme: “Gem-security”, (MB 20865873) SNS, Aleksandar Jokić, član GO, potpredsednik OO Čukarica “Euro security”, (MB 20739916) SNS, Goran Radosavljević-Guri “G4s”, firma sa sedištem u Londonu, saradnici MI-6 “Protecta Group”, (MB 20003049) DS, Jelena i Dragan Trivan, firma poznata po učešćeu u šund-rijalitiju “Preljubnici” na TV “Pink”. Ne treba napomenuti da su objekti Vlade pod “fizičkom ingerencijom i opservacijom” “G4s” i “Securitas”-a u toku 24 časa svaki dan u godini. Guri i Jokić su bili mudri pa nemaju direktno vlasništvo(nisu osnivači) u APR već to čine preko posrednika, ali sa posebno obezbeĎenim Ugovorom sa fiktivnim osnivačem koji je upisan u APR, koji definiše upravljanje i podelu profita. 5. Neki tenderi se uopšte ne obnavljaju pa su tako ušli u istoriju. Reč je o nabavci non-core delatnosti u EPS-PD “Jugoistok” Niš gde je neto vrednost posla 35 miliona mesečno. “Securitas” je u poslu već 8 godina, novi tenderi su povremeno raspisivani sa konkursnom dokumentacijom i uslovima koji favorizuju “Securitas” pojedini ponuĎači su se na to ţalili, Naručilac je usvajao zahteve za zaštitu prava i “Securitas” bi uvek ostajao u poslu do sledećeg “pogrešnog” tendera. 16

Kriza opreza i morala Patriote 6. Što se tiče drţavne Komisije za zaštitu prava, javna je tajna da je Vladimir Galić(potpredsednik odbora novosadskog SNS), član Komisije za zaštitu prava, već 5 godina na platnom spisku “Securitas”a odnosno 1% od vrednosti posla na godišnjem nivou, po pozitivno rešenom zahtevu. Nije zgoreg pročešljati Zahteve od i u vezi sa “Securitasom”, koji su upućivani Komisiji i pogledati konačne ishode po tim Zahtevima. 7. Iz spiska JP koji je dostavljen vidi se da su najveći poslovi u EPS-u gde je sada(a i ranije) Aca Marković predsednik UO. Aca je član SPS-a a u kancelariji ĐorĎa Vučinića se nalazi nekoliko uramljenih fotografija sa ministrom Dačićem. Taj lobi je sada pojačan sa ministarkom Zoranom Mihajlović(SNS), koja se nalazi sa ĐorĎom rame uz rame u Regularnim velikim loţama Srbije. Postoji niz drugih policijskih i drugih političkih funkcionera u i van Beograda koji su takoĎe na platnom spisku “Securitas”-a, a naravno, na kraju o trošku graĎana. 8. Logistiku im pruţa i Stanislava Pak, koja je ranije bila zaposlena u “Securitas”-u kao direktor sektora prodaje, a sada je savetnik za medije Predsednika Srbije-Nikolića. 9. Boško Niĉić vuče dugo prijateljstvo iz “Nove demokratije” sa “Anom Milutinović(HR manager) iz “Securitas”-a pa je zato ova firma ekskluzivna u Zaječaru na poslovima obezbeĎenja. 10. Svi “bezbednosno interesantni” podaci o objektima drţave putuju u London na dnevnom nivou. Posebni zahtevi iz Londona o uvidu u pojedine kancelarije i spise Vladinih organa vrše se van radnog vremena administracije, vrše se digitalni zapisi i odmah šalju u Tavistok institut. Naravno, da se ti zapisi ne vrše preko radnika obezbeĎenja već preko Supervizora koji ima pravo ući, bez njih, u svaku prostoriju koju ove firme obezbeĎuju. 11. “Securitas SE” je firma na glasu po mobingu. U toku je a i u kontinuitetu je oko 200 prijava i tuţbi za mobing od strane menadţmenta koji pokušava da uvede strahopoštovanje nad onima koji pokušavaju interno ukazati na nezakonito postupanje. Kao istrajna ţrtva koja odoleva atacima menadţmenta i njihovog poglavara Pawela Rafalskog je Ana Milićević(osoba koja mnogo zna), Koordinator i ekspert za alarm monitoring i tehniku, koja još uvek odoleva uvredama, provokacijama, pretnjama i ucenama i ne ţeli iz inata da napusti kompaniju, iako joj je nuĎena i “pristojna” otpremnina. Slati su 17

Kriza opreza i morala Patriote i meilovi u Poljsku gde se nalazi koordinator za Jugoistočnu Evropu Pawel Rafalski. MeĎutim, s obzirom da je on zainteresovan da se uredno iz Srbije mesečno šalje 6% profita i 1% njemu lično(tajno) od provizije “srpske korumpiranosti”, sve ove meilove Rafalski je ignorisao. Dakle, evo kako funkcioniše intereni profit Rafalskog i “Securitas SE”. Stokholmu je “objašnjeno” a i podaci Transparentost Srbija pomaţu u tome da je Srbija dţava korumpiranih činovnika i da bi se dobio posao ili ostalo u poslu mora platiti. Tako da u finansijskim knjigama postoji stavka, po odobrenju Rafalskog, po ovom osnovu(za davanje provizije-čitaj:mito). Tada na scenu stupa srpska lukavost: Primer 1. Sa Pericom Miletić(security manager) iz “Raiffeisen bank” se dogovori da mu “Securitas” na ime zasluga za “ulaz” u poslove obezbeĎenja u banci mesečno daje 1000 eura. MeĎutim, dogovorno se poveća taj iznos na 1500 od čega bi 500 zadrţao Tim za pranje novca i dao 1% Pawelu Rafalskom, koji se pojavljuje jednom u 2 meseca u Srbiji. Perica je zahtevao da se i njegova švalerka Milica Jelić, zaposli kao referent osiguranja, a nakon kiksa u “Kombank arena”, iako je sklona alkoholu i starijim muškarcima, unapreĎena je u Risk menadţer. Trenutno se neuspešno “brani” od Vučinićevih i Hajdukovićevih seksualnih nasrtaja. Primer 2. Isto ovo se moţe primeniti na Igora Petronijevića, security manager u “Hypo-Alpe Adria banci”, koji je snimljen na Beţanijskoj pijaci kada preuzima kovertu s novcem od Hajdukovićevog kurira Stevanovića. Snimak je završio kod inspektora Puzovića iz UKP Novi Beograd, koji je dobio adekvatnu nagradu od Vučinića da se to sve zaustavi. Primer 3. Kod dobavljača je slična situacija. Da bi neko na primer, vršio odrţavanje voznog parka-flota od 200 vozila, mora da iskešira mesečno odreĎeni iznos, tako da Dobavljač obezbeĎuje sebi doţivotnu angaţovanost, naduvava fakture, uredno i u roku naplaćuje uslugu i daje apanaţu “Securitas”ovom Timu. Svi zadovoljni. I tako dalje, i tako dalje. Primer 4. U toku je nabavka sigurnosnih kofera od firme “Spinnaker” po ceni od 4.000 eura/kom. Realna trţišna vrednost istih ovakvih kofera u Hrvatskoj su 1.500 eura/kom. Neophodan kontigent je 360 komada(18 po blindi) kofera a razlika od 900.000 eura se deli interno Timu. Primer 5. “Securitas” ima savremeno opremljeni Operativni centar za satelitsko praćenje vozila koji im sluţi za GPS praćenje sopstvene flote. “Naučnici” su se dosetili da to treba da radi out-sorce firma NTS, domaća firma sa stranim kapitalom, normalno za ogromnu proviziju. Hajduković ovih dana bezuspešno pokušava da obustavu ovu transakciju iako je već uplaćen avans od 50%. Ovo sve zbog toga jer je saznao da je Vučinić uzeo veću proviziju nego što je rekao Hajdukoviću. Iz svih primera vidi se da najviše u ovoj kombinaciji gubi drţava, “Securitas” i njegov klijent. Kada se desi bilo kakav štetni dogaĎaj sa klijentom 18

Kriza opreza i morala Patriote s kojim nisu u sprezi(nisu dali mito - a ima ih i takvih) onda oni tu štetu nadoknaĎuju kampanjom za povećanje(korekciju) cene svojih usluga svim klijentima. Poznati su po tome da svaki mesec imaju kampanju za korekciju cene, pa ko se upeca-upeca. Obuku za voĎenje razgovora sa klijentima za korekciju cene vrši im glumac Ivan Bekjarev koji je angaţovan u njihovom Centru za obuku u “Sava centru”. Angaţovan je svakog petka po 4 nastavna časa i za to uzima 6.000 eura. Dakle, on ih uveţbava za nastupe shodno različitosti svakog klijenta. Tako ih on uči da kukaju, plaču, prete otkazima, izmišljaju raznorazne izgovore: kriza, povećanje troškova, mnogo radnika, srpski interesi oko zaposlenosti i sl. Ove scene se odigravaju kod onih klijenata koji nisu skloni primanju mita, a kod ovih drugih klijenata gde su korumpirali činovnike-to je njihova stalna obaveza, jer povećanjem cene povećava se i njihov procenat provizije. Profit od korupcije se rasporeĎuje na - 6% za Stokholm, - sredstva za visoke plate Tima, - sredstva za zarade zaposlenih, - sredstva za nakande “kandidata” na stručnom usavršavanju - sredstva za korumpirane drţavne činovnike - sredstva za Masonsku loţu i “konsalting eksperte” - sredstva za UDK(učešće u dobiti kompanije-svaki mesec u vidu drugog dela zarade) - sredstva za bonuse probranih i lojalnih saradnika(jednokratno, u aprilu za prethodnu godinu) obezbeĎuju se od razlike od 63%legalnih i 32% realnih poreza na zarade radnika na stručnom usavršavanju koja se mesečno zakidaju od drţave u iznosu od minimalno 220.000 eura mesečno, kao i od razlike poreza stalno zaposlenih radnika od 37%po radniku svaki mesec(63%legalnih-26%UDK=37%utaje poreza).. Inače, kada bi “Securitas” u Srbiji poslovao dosledno po lokalnim(srpskim) zakonima, kao i sve firme u Srbiji, mogao bi odmah da objavi bankrot. Toliko o uspešnosti ovog srpskog menadţmenta koji zastupa standard multinacionalne kompanije. 12. Svi koji su kontrolisali “Securitas” po raznim osnovama, ovajdili su se. Nailazili bi na nepravilnost, saopštavali je je Timu, a ovi bi reagovali apanaţom, zapošljavanjem njihove dece ili skupocenim jednokratnim poklonima. Ne postoji drţavni organ koji nema činovnika a da nema lične koristi od “Securitas”-a, a i oni umeju traţiti poneku uslugu, mišljenje, odluku, uredbu i sl. 13. Ono što stranci ne znaju to je da ovaj Tim već ima odstupnicu. Znajući da će kad-tad dobiti otkaz u firmi zbog očiglednih friziranja 19

Kriza opreza i morala Patriote finansijskih izveštaja ili otići na odsluţenje kazne oni stvaraju nove imperije kako bi imali bezbriţnu starost. “Securitas” ima veliki broj klijenata i prirodno je i logično i da ima dnevni odliv-otkaze klijenata po raznom osnovu. U ovom slučaju otkazi su fingirani i to tako što: “Protecta group”(Jelena Trivan iz DS) prihvata “Securitasove” poslove u ime ĐorĎa Vučinića a “Omega guard”-(Hajdukovićev bivši gazdaOstojić, MB 20356561) poslove u ime Aleksandra Hajdukovića. Hajduković je svog poverljivog Oblasnog menadţera poslao na otkomandu u “Omegu” kako bi što uspešnije prihvatao prebacivanje poslova. Večito je rivalstvo izmeĎu Hajdukovića i Vučinića oko reciprociteta tih poslova, odnos treba da bude 1:1. 14. S obzirom na nizak kvalitet usluge (jer se niko ne bavi operativnim radom na terenu), često za incidentne situacije(kraĎe i sl.) predočavaju klijenteli da poseduju Polisu osiguranja na 2 miliona dolara. MeĎutim, kada zaista doĎe do pljačke transporta novca i biva odnešen novac “Univerzal banke”, onda se vidi da od toga nema ništa. Isti slučaj je i sa Direkcijom robnih rezervi kada je ove godine opljačkan magacin u Irigu i gde je šteta oko 310.000 eura. Naravno da se ni do sada nije šteta izmirena. Treći najsveţiji slučaj je šteta u “Kombank arena” kada je organizator “White sensation” pretrpeo štetu od million eura. 15. Dušan Bajatović je zaposlio pilota Caneta Subotića-Vuka Stanišića(sin od Jovice Stanišić) i Vesnu Simatović, suprugu od Frenkija u beogradski deo “Srbijagas”-a. Vuk Stanišić, bez tendera, angaţuje fizičko obezbeĎenje u firmama u koje je “Srbijagas” ušao po osnovu duga za gas: “Informatika”, “Agroţiv”, “Srpska fabrika stakla”, “Petrohemija”. ZAŠTO BAŠ EPS? Ili Veza- ĐorĎe Vučinić(Regularna velika loţa Srbije, „Securitas“), - Zorana Mihajlović(Regularna velika loţa Srbije, Ministarstvo energetike, EPS)-Aleksandar Jokić(SNS, savetnik v.d.generalnog direktora EPS-a, konsultant u „Gem security“). Nova koalicija u EPS dovodi kadrove koji do sada nisu radili u energetskom sektoru... Za direktora „Kolubare“ je postavljen vlasnik pečenjare iz Obrenovca koji ima završen neki od privatnih fakulteta. Direktor „Elektrovojvodine“ je bivši kik-bokser. Direktor u Nišu je lokalni SPS kadar koji je profesor. Dolaskom SNS kadrova u direkciju EPS, savetnik je postao i Aleksandar Jokić, koji je najpre uzeo kancelariju koja je pripadala zameniku generalnog direktora, a onda i tri automobila – „pasat“ mu stoji kod kuće, „škodu super b“ velike kubikaţe koristi po gradu, a superskupim „Lexus hibridom“ ponekada krene na put. Dobio je čak i vozača! 20

Kriza opreza i morala Patriote Naravno, shodno poreklu, Jokić proteţira kadrove iz Crne Gore i sa Kosova tako je direktor interne kontrole postao Koprivica koji je iz Prištine, direktor „Elektrodistribicije Beograd“ je dosadašnji radnik „Elektrokosmeta“ koji takoĎe na ključna mesta dovodi svoje zemljake. Finansijski direktor EPS-a Vukosavljević je promenio dosta firmi, a iz svake je bio proteran. Direktorka ljudskih resursa Rajačić je iz NIS otišla pod pritiskom pošto nisu bili zadovoljni njenim radom u oblasti HR. Izvršni direktor Aleksandar Surla je prilikom biranja kancelarija u EPS-u doveo suprugu da mu proveri da li kancelarije odgovaraju Feng-šui kriterijumima (kineska tradicionalna metoda odreĎivanja idealnog poloţaja u prostoru)... Promenjeni su ljudi u vrhu EPS ali oni stari u drugoj liniji su ostali. I to sve kadrovi DS i prethodnog direktora Markovića koga je zvanično postavio DS, a nezvanično Vojin Lazarević. Direktor za strategiju i investicije je Miloš Stojanović koji je bio prosečni konsultant, i koji osim lične sujete i ţelje za vlašću ima malo toga potrebnog za ovo mesto. Njega su okruţili saradnici bivšeg direktora Markovića (odnosno ljudi Lazarevića i Šekrevskog) koje je novembra 2012. vodio u Kinu u vezi projekta „Kolubara B“ a koji će da košta do milijardu evra. To su isti oni ljudi koji su trasirali projekat u pravcu koje je odreĎivao Vladimir Šekrevski (firme „Terra Trade“, „Dekotra“, SEEK), i Vojin Lazarević („Rudnap“). Stojanović je u decembru istu ekipu odveo u Japan za projekat TENT B3 koji će slično da košta kao i „Kolubara B“. Zvanično, put u Japan je organizovala kompanija „Hitachi“ a u stvari „Rudnap grupa“ u vlasništvu Vojina Lazarevića, koja ih je za vreme prethodnog direktora EPS Markovića dovela u EPS kada su EPS i „Hitachi“ potpisali Memorandum o razumevanju, tako da dva najvrednija projekta u Srbiji i dalje trasiraju tajkuni u pravcu ličnog profita i bogaćenja. Tim EPS je u Japan otputovao avionom i to 1. klasom sa smeštajima u hotelima gde spavanje kosta najmanje nekoliko stotina evra. Pre promena direktora ogranaka u “Elektrovojvodini” direktor Ogranka Novi Sad Mirko Majstorović “u zadnji momenat” i na brzinu, bez uobičajene procedure je uspeo da “uvede” “Gem-security” i “Securitas” na poslove obezbeĎenja na teritoriji svog Ogranka, koji je najveći u “Elektrovojvodini” iako tamo opservira njeno zavisno Društvo “Odrţavanje i usluge”(Novi Sad) koje opsluţuje “Elektrovojvodinu” na tim poslovima. Zna li ministarka Zorana Mihailović ko upravlja EPS-om? Javnost ima pravo da pita ministarku kako to da Lazarević i Šekrevski i posle odlaska direktora Markovića i dalje u EPS-u i da nastavljaju da kanališu glavne poslovne tokove EPS kao u vreme kada je koalicija DS-SPS vladala EPS? Novopostavljene direktore su uzeli pod svoje, a i dalje kontrolišu direktore koji 21

Kriza opreza i morala Patriote su postavljeni 2009. godine - Dragana Jovanovića (“Kostolac”), Petra Kneţevića (TENT-Obrenovac), Dragana Stankovića (“Đerdap”). Lazarević i Šekrevski su glavni lobisti „Rudnap“ (proizvodi brojila za struju), „Terra Trade“, SEEK, „Energosoft“, „Rafako“, „Alstom“, „Končar“, „Dekotra“, „Silovie masini“ (revitalizuje hidroelektrane „Đerdap“). Glavni kupci navedenih firmi su upravo „Kostolac“, TENT i „Đerdap“ odnosno firme u kojima su i dalje na vlasti direktori koje je postavila koalicija DS-SPS. Da li je ovo slučajnost? Da li je slučajnost što „Rudnap“, „Squadra“ i „Minel-kotlogradnju“ Vojinove firme obezbeĎuje „Securitas“ gde ih je „uveo” Rade Bulatović a Vojin ih uvodi tamo gde Aco Marković neće u EPS-u. Rade je zaposlio bivšeg “fizikalca” BIA(fizičko-policijsko obezbeĎenje Radetove ćerke) Dušana Jakovljevića kao menadţera transporta novca u “Securitas”-u kada je dobio otkaz, jer su obojica u alkoholisanom stanju pucali u kafani u AranĎelovcu. Naravno da ministarka zna jer je ova strategija sa „Securitas“-om dogovorena u “East-West bridge” na Novom Beogradu, Vladimira Popovića 6, apartman 202, odnosno Regularnim velikim loţama Srbije. SrĎan Đurović, direktor “Elektrosrbije” Kraljevo i Igor Novaković, direktor “Jugoistok”-a Niš imaju domaći zadatak(dobijen iz EPS-a) da dodele posao fizičkog obezbeĎenja firmi “Securitas” tako što će postaviti dodatne uslove za češće ponĎača a koje ispunjava samo “Securitas”. Tenderi će se uskoro objaviti. U Nišu će nabavka biti centralizovana dok “Elektrosrbija” za taj “projekat” prenosi ovlašćenje na direktore Ogranaka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim “hummer”-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo “Securitas”, Guri i Jokić su se dogovorili da se oni sa svojim firmama šlepaju ka grupa ponuĎača, te da podele na 3/3. Bilo kakvi inspekcijski pregledi padali su u vodu jer je angaţovana beogradska advokatska kancelarija-firma od poverenja Stokholma: “Schonherr” (Moravčević& Vojnović&partneri) sa sedištem u Beogradu, Francuska 27. Istureni voĎa tima za Srbiju je Relja Zdravković. Ova kancelarija ima direktnu prohodnost ka Stokholmu, kojima i podnosi mesečni pravni izveštaj za Srbiju. Kancelariju sačinjavaju Partneri advokati saradnici Slaven Moravčević Petar Kojdić Dejan Borić Matija Vojnović Nataša Lalatović Miloš Bogdanović SrĎana Petronijević Miljan Mimić Dijana Grujić

22

Kriza opreza i morala

Patriote

MlaĊi partneri Ivana Panić Vojimir Kurtić Nikola Babić Vukašin Petković Marina Nikolić Jelena Bezarević Pajić Jelena Petrović Dušan Obradović Miloš Laković Andrea Radonjin Tanja Šumar Luka Lopičić Bojan Rajić Ivan Pantović Danijel Stevanović Srećko Vujaković Marija Zdravković. U svim spornim pravnim situacijama a naročito obaveštajne zaštite oni stupaju na scenu. Relja Zdravković je ipak odlučio da fiktivno istupi iz “Moravčević& Vojnović&partneri” i osnovao je kancelariju “Zdravković&partneri” i sada su na istoj lokaciji(Beograd, Francuska 27). Relja je, inače, ekskluzivni zastupnik biznismena Milana Beka, pa je i on upleten u aferu “Luka Beograd”.. Kod njega su i advokati: Aleksa AnĎelković, Ana Arambašić, Vuk Vasiljević i Andreja Vraţalić. Tako da “Securitas AB” Stokholm nastupa u Srbiji sa 5 obaveštajnih ćelija; 1.advokatska kancelarija “Moravčević& Vojnović&partneri”, Beograd 2. advokatska kacelarija “Zdravković&partneri”, Beograd 3. “Securitas SE”(u ime njih: Vučinić ĐorĎe, Aleksandar Hajduković, Tatjana Antonić i Ana Milutinović), Beograd 4. “Suvajac&partners”(u ime njih: Duško Suvajac), Beograd 5. “Price Waterhouse Coopers”, Beograd. Ove ćelije iz Beograda direktno su i individualno potčinjene Stokholmu, a oni opet na iz Beograda rukovode direktno i individualno na Balkanu sa: 1.“Securitas ME”(Montenegro), Nikšić, A.Baćkovića bb 2.“Securitas BH”(Bosna i Hercegovina), Sarajevo, Bačići 15(bivša firma Bakira Izetbegovića) 3.“Zvonimir-security”(Hrvatska), Zagreb, Zelinska 3. Revizor je, po nalogu iz Stokholma, firma “Price Waterhouse Coopers”(MB 20051167) i on često nerado pomaţe finansijskom kontroloru Tatjani Antonić iz “Securitas”-a da firizira finansije izveštaje koji idu ka Stokholmu. Goran Radosavljević Guri, roĎen je 1957.godine u AranĎelovcu. Zaposlio se i policijskom dţudo-klubu kao referent za obuku 1985.godine, nastavio devedesetih godina u jedinicama PJP a isteran je iz MUP-a februara 2005. godine i otvorio firme za obezbeĎenje zajedno sa kriminalcem 23

Kriza opreza i morala Patriote Miloradom Joksimovićem, zvanim Miša Omega, “biznismenom” koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004., a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizovali protesti radnika preduzeća „1. maj“. Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu drţavi od 3,5miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko zvanično nije optuţio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto on to navodi kao razloge za svoju smenu. U januaru ove godine, Agencija za privatizaciju Joksimoviću je oduzela hotel „Palas“ u Jagodini i kompaniju „PTT ugostiteljstvo“, koje upravlja nad dva hotela, jer nije uplatio sve rate u kupovini ovih firmi. U intervju za „NIN“ Joksimović je rekao da je bio prijatelj sa ljudima kao što su Arkan i Ljuba Zemunac nekada, a da je sada sa Sretenom Jocićem, kao i da meĎu kriminalcima ima dosta poštenih ljudi. Prisustvovao 45. roĎendanu Sretena Jocića 27. oktobra 2007., kada su bili napadnuti pripadnici policije, povodom čega je Joksimović svedočio pred istraţnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 19. 5. 2009. godine. Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCon“, a njihova deca agencije „Sektra konsalting“, pod pokroviteljstvom nemačke firme „Max secom“. Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „ObezbeĎenje-Omega“ iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog“. Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus“. Kao “sposoban” biznismen sve firme je ugurao i višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju. On objašnjava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima“: „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenju u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese“, kaţe Goran Radosavljević. Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć advokatu Boţi Preleviću, odmah će 24

Kriza opreza i morala Patriote dodatno angaţovati(i naplatiti) Gurija. Mesto okupljanja im je u „Ligi eksperata“ (ekipa „Lako ćemo“). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad“. Učlanio se u stranku traţeći zaštitu od opasnih klijenata a zbog neizmirenih računa u Africi. Guri, Badţa i Vlaja(Vlahović) su obični policajci-dţudisti sa kupljenim diplomama DIF-a. Kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29.novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste. Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viĎao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i ĐinĎićem, te je predloţio da se Hagu umesto generala Rodoljuba RoĎe ĐorĎevića isporuči general general Sreten Lukić što su ovi i prihvatili. „Slučaj braće Bitići“ još uvek nije okončan pri Sudu za ratne zločine u Beogradu. Švercuje kradene luksuzne automobile, pa je čak roĎenom bratu, usled neopreza, prodao jedan takav, za šta je i optuţen. Sklon alkoholu i kretanju u društvu asocijalnog ponašanja. Krije se iza toga da ima samo jedan stan na Novom Beogradu i da je sa Dragišićem osnovao Centar za proučavnje terorizma. I na kraju šta ovu druţinu(Tim) zajednički karakteriše sem interesa. Druţina je mala, brzo reaguje, nema milosti, beskrupulozni su prema radnicima, a posebno prema insajderima, bahati su, imaju upliv u sve drţavne organe i institucije, “na vezi su” sa ministrima, njihovima zamenicima, pomoćnicima i sekretarima. Zapošljavaju im decu i familiju a radno mesto je u zavisnosti od “kvaliteta drţavne usluge”. Privatno su puni meĎusobnih suprotnosti. Nemaju porodice, ili su je imali pa su je rasturili, svi su u ljubavnim vezama sa svima u firmi, te veze naginju ka pedofiliji, zanemaruju se bračne obaveze, tako da često pucaju brakovi. Imaju tri “dame”-saradnice koje su spremne za karijeru učiniti sve, pa su tako sa Vučinićem i Hajdukovićem često na putovanjima u luksuznim hotelskim smeštajima po 3-4 dana u Srbiji i 5 dana u inostranstvu. Idila, nema šta. Radna atmosfera u “Sava centru” gde im je sedište, je svedena na potkazivanja, prijavljivanja ko s kim pije kafu, ko šta priča i o kome, a komunikacije se prisluškuju. Kolegijumi su puni zlobe i nipodaštavanja ideja, poniţavanja sa primesama vulgarnosti, prostakluk i psovke priučenog Hajdukovića, sa smanjenim fondom reči i ponekom frazom iz engleskog jezika. 25

Kriza opreza i morala Patriote Noge su mu obavezno na radnom stolu. Kompjuter ima ispred sebe ali ne zna osnovne postulate Worda i Excela, a kamoli neke druge komplikovanije elektronske radnje. Ne libi se da nešto obeća, pa da to pogazi, govoreći da su to standardi “Securitas”-a te da je to naučio na njihovoj obuci. Zastupljen je sistem naopakih vrednosti pa se lojalnost dokazuje potkazivanjem, a ne znanjem i stručnošću. Umesto na operativni rad Vučinić, a pogotovo Hajduković, su fokusirani na spletkarenja, dezinformacije, ogovaranja i brigu o ličnim koristima. Vučinić je jedno umiljato samoţivo biće, autista, kako on to voli reći za druge. Prevarant sa stilom, nije mu nikad dosta, operativa ga ne interesuje ali, svestan opasnosti od samozvanog izvršnog direktora Hajdukovića(koji ţeli da mu vidi leĎa) non-stop najavljuje kako ţeli da se penzioniše, umoran je i sl. Ima mnogo veće poverenje klijenata od Hajdukovića, u Stokholmu i kod šefa Rafalskog, kao i kod klijenata u Srbiji, ne zato što je profesionalac, već zato što Hajduković zbog biografije ima loš rejting zbog malog fonda reči i uličarskog ţargona. Srbija je mala drţava, a pogotovo Beograd mali grad tako da se za ovih 10-ak godina posla kojim se Hajduković bavi biografija mu je puna prevara partnerskih poslovnih odnosa, kako kod klijenata tako i kod konkurencije u raznim dogovorima u koalicionim nastupima na tenderima. Kod konkurencije kruţi preporuka da Hajdukoviću zvani “Aca Slina”, ne treba verovati na “dobar dan”. Osoba kombinacije, bez “obraza”, dostojanstva i kodeksa.Ništa mu nije sveto-ni porodica, niti familija, zaposleni, sopstvena kompanija, kolege. Ništa-sem novca. Krije se iza skupocenih odela, meĎutim, maniri i komunikacija sa malim fondom reči ga odaju. Zato Vučinić provodi samo po 1 sat dnevno u kompaniji. Kao rezultat negativno naelektrisane atmosfere u Beogradu došlo je do jednog samoubistva i jednog pokušaja samoubistva rukovodilaca sluţbenim oruţjem. Oproštajna pisma koja su ostavljali iza sebe upućuju na omalovaţavajući i poniţavajući odnos menadţmenta prema njima. Ova klima se naravno ne odnosi na menadţment van Beograda(Niš, Kragujevac, Gornji Milanovac i Novi Sad). Oni sa svojim uţim saradnicima(polupismeni polusvet) su bezbriţno smešteni u svojim kućama gde im je i radno mesto i jedina je obaveza da kvartalno koriguju cene kod klijenata i imaju uspešnu naplatu. Kontrola kvalitet rada ne postoji. Iz svega navedenog vidi se da su oni sramota za security branšu u Srbiji. Jedna od “dama”(Ana M.) ima više partnera, tako da za nju kruţi priča da joj nije posla(funkcije) bila bi još uvek nevina. Naime, s obzirom da je menadţer za ljudske resurse, ona regrutuje radnike koji su po 15-20 godina mlaĎi od nje, te ih imenuje za svoje kurire, vozače i slično. Poznate su njene avanture u kompaniji sa Brenč menadţerom Bulatovićem i radnikom CIT-a Mariom. Sada je na “obuci” Jovan Cvetković, njen lični kurur. “Druţenje” sa njim se upraţnjava vikendom, dok radnim danima je idila sa oţenjenim 26

Kriza opreza i morala Patriote menadţerom CIT-a Jakovljevićem. Bivši Oblasni menadţer Tomić se zbog ove ţene razveo posle 25 godina braka, iako je ona u stalnoj vezi sa Tahirom Hasanovićem još iz vremena 90-ih, iz “Nove demokratije” gde su se upoznali a ovaj joj je za ljubavne sastanke kupi jednoiposoban stan na Mirijevu, u ulici Matice Srpske. Ovaj ju je 90-ih godina zaposlio u PiO(Nemanjina) odakle je najurena nakon 4 godine zbog falisfikovane diplome(VI stepen) iz Niša, a onda ju je zaposlio kod ĐorĎa Vučinića kada su njih dvojica osnovali zajedničku firmu sa jednim Belgijancem-“SCP International”. Naravno da su i Belgijanca prevarili. Inače, veze Ane Milutinović u PiO kod starih “duţnika” iz kreveta pomaţu joj u “peglanju” retroaktivnog prijavljivanja radnog staţa zaposlenih u “Securitas”-u. Neslavno se završila avantura “veza za jednu noć” sa svojim pretpostavljenim Pawelom Rafalskim u Budimpešti na globalnom seminaru “Securitasovih” podruţnica. On ju je iskoristio i odbacio, ne dozvoljavajući joj da mu u budućnosti priĎe bliţe. Dakle, Vučinić, neostvareni policijac, i Hajduković, poštar, lideri multinacionalne kompanije “Securitas SE” su skloni kičeraju, a prihodi im to dozvoljavaju. Sa ove tri dame su na “sluţbenim putovanjima” upraţnjavali grupni seks po luksuznim srpskim hotelima sa svoje tri sluţbenice(nikad zajedno sa njih tri-Tatjana Antonić, Tošić Dragana i Milutinović Ana), mada su obadvojica poznati kao česti gosti “Svinger kluba” na periferiji u Gornjem Milanovcu(selo Nevade, na Ibarskoj magistrali). Nekretnine Hajdukovića razasute po Beogradu, pune su kičeraja, kao i Vučinićeva palata u naselju Trešnja na Avali, u Beogradu takoĎe sluţe za povremene “izlete” sa činovnicama klijenata ili zaposlenim radnicima iz svoje kompanije. Provodaţisanje radnica koje su spremne ţrtvovati sve za karijeru, vrše Oblasni

27

Kriza opreza i morala Patriote menadţeri Kiril Spasevski i Ljubivoje Nikolić, oficir JNA pod zakletvomdezerter iz JNA(7.oktobra 1991. na prvi pucanj hrvatskih “zengi” predao kasarnu u Samoboru, kod Zagreba, sa svom sofisticiranom opremom i ureĎajima za EI PED). Nakon 2 meseca provedenih u ztvoru Kerestinac otpevao je sve što je traţeno i pušten je kući. Zanimljivo je da je tamo upoznao Dragana Šutanovca, kasnijeg ministra odbrane, koji je tamo bio na redovnom odsluţenju vojnog roka. Za taj akt izdaje Nikoliću je dodeljeno radno mesto na Banjici u Centru za obuku kadrova –odsek veze gde je kao profesor predavao, te je dobio unapreĎenje i dogurao do komandanta Garnizona Beograd u činu pukovnika, kada je prinudno penzionisan zbog sprege sa farmaceutskom mafijom na VMA i VMC. Kao i ostali menadţeri u “Securitasu” svo radno vreme provodi u gradu rešavajući private poslove, a svakog petka okuplja svoje potčinjeneod 12-16 časova gde se u svojoj kancelariji ispijaju flaše alkohola koje su dobijene od zaposlenih radnika, kao razni vidovi paţnje za sitne greške u radu, a nakon toga o trošku “Securitasa” u restoranima Novog Beograda nastavljaju sa “poslovnim analizama” i firiziranjem finansijskih izveštaja protekle nedelje. Novembra 2010.godine došlo je do svaĎe izmeĎu Aleksandra Hajdukovića-Pawela Rafalskog i ĐorĎa Vučinića oko podele “zaraĎenog” novca te je Hajduković obećao da će im se osvetiti. Razočaran sadašnjim partnerima potraţio je druge-odlazi u “G4s” kod direktora Uroša Gojkovića i Aleksandra Milojkovića da vidi uslove koje bi mu “G4s” ponudio u slučaju prelaska iz jedne u drugu kompaniju. Zauzvrat, da bi poboljšao uslove, nudio je 15 ugovora(poslova) probranih “Securitasovih” klijenata koje on moţe zajedno sa sobom doneti u “miraz”. Razgovor je trajao 5 minuta, nakon toga je izbačen iz sluţbenih prostorija “G4s” i zabranjen mu je pristup do daljnjeg. Gojković je sve to preneo Vučiniću i od tada traje bitka 2 “krila” u “Securitas”-u: “Vučinić protiv svih”. MeĎutim, septembra 2012.godine to što nije uspelo Hajdukoviću uspelo je Igoru Ljubičiću, referent prodaje u “G4s”. Hajduković, ljut na direktora “G4s” potkupljuje ovog referenta i ugovara prelazak u “Securitas” pod uslovom da prenese cenovnik “G4s” i spisak klijenata što je poslovna tajna. Nije prezao ni što mu sadašnja i bivša ţena i sadašnji tast ostaju da rade 28

Kriza opreza i morala Patriote u “G4s”. Iako priprost po roĎenju, brzo se uklopio u Tim, ali ne daje očekivane rezultate. Spasevski, priučeni radnik obezbeĎenja a sada Oblasni menadţer, je kućni prijatelj Hajdukoviću, te se i on često pridruţuje Hajdukovićevim orgijama i bahanalijama na čestim zimovnjima u Italiji i na Kopaoniku, jer je Hajduković neostvareni skijaš. Ali, on i jedan od Branch manager-Ljubomir Zuber, najčešće sluţe za izgovor opravdanosti čestih Hajdukovićevih odsustvovanja kod njegove supruge. Bivša Hajdukovićeva supruga, inače sluţbenica BIA, se razvela od ovog razvratnika i udala se za Hrvata Dodiga iz “Delte” sa kojim ima dvoje dece. Sadašnja supruga iz Berana(pleme Vasojevića) osim kuće na moru i 113 kg telesne teţine nema šta da mu ponudi. S obzirom na patrijarhat u Crnoj Gori na kojem je ona vaspitavana, ona se miri s tim što u kući provodi svega 5 sati u toku svih 24 sata. Nekad je odsutan i po 5 dana u sedmici, pod izgovorima da to sluţba zahteva. ĐorĎe Vučinić, poznati razvratnik, svoje “devojčice” u “hitnim situacijama” obraĎuje u svom “mercedesu”, noću, na makadamu u KaluĎerici uz sami Autoput Beograd-Niš. Obećanja za napredovanje u firmi često daje kao “dobar dan” ovim nesrećnim devojkama od kojih je on stariji i više od 40 godina. Inače, kompletan Tim je sklon alkoholu i bezbriţnom dvostrukom ţivotu. Bog sve vidi pa nagraĎuje-Hajduković, Milutinović i Vučinić ne mogu da imaju dece. Jednom godišnje, petkom, najčešće u Kovačici i Nišu, organizuju velike seminare, gde se o svemu priča ali samo ne o poslu. Nakon toga većina menadţera razilazi se kućama, dok probrani ostaju na ţurci koja sa bahanalijama i orgijama traje do nedelje uveče. Svakako da se sa vlasnicima ugostiteljskih objekata dogovaraju da naduvaju fakture. Na ovakvim ţurkama ih uveseljava glumac Ivan Bekjarev, koji je takoĎe na platnom spisku, inače sada već bivši profesor sa “Megatrenda”, jer je tamo dobio otkaz marta 2012.godine zbog afere sa jedne ţurke u “Securitasovoj” reţiji. Tu se uvek pridruţuje i Dušan Davidović, hronični alkoholičar, iz Centra za prevenciju kriminaliteta, koji se izdaje za profesora nečega. Dakle, dugačak je spisak kontrausluga u “Securitas”-u, a tu su još i “veoma veliki eksperti”: -Dragan Stojić- “Delhaize Serbia”- zaposlio sina Dejana Stojića kao referenta prodaje. -Rade Bulatović-zaposlio “prijatelja” iz BIA-Dušana Jakovljevića u Sektoru CIT-kao menadţera transporta novca. - Perica Miletić-zaposlio švalerku Milicu Jelić kao Risk menadţera. 29

Kriza opreza i morala Patriote - General Jelisavčić “Metro Cash&Carry”-zaposlio kolegu pukovnika Karanović Nikola, pesnika po vokaciji, - direktorka Antimonopolske komisija- zaposlila Violetu Matić, PR menadţera, - ĐorĎe Vučinić-zaposlio svog ujaka Iliju Gnjatović, pukovnika VJ i komandant TO Vojvodine (1981-1989), a Ilija svoga sina u voĎu tima za transport novca u Vojvodini, -ĐorĎe Vučinić-zaposlio svog ujaka ĐorĎa Gnjatovića, pukovnika, obaveštajca, desnu ruku generala Krge(trenutno je u toku prijem Gnjatovićevog sina u BIA), -general Mile Novaković(UBPOK)-zaposlio sina Marka u sektoru prodaje tehničkih sistema, i -Rasim Ljajić-zaposlio roĎaka Zećira Kobilića u Sluţbi zaštite na radu, Tahir Hasanović-zaposlio suprugu svog vozača Melitu Mijatović(knjigovoĎa), -Dragana Krivokapić(sekretarica Vučinića)-zaposlila kuma Branka Prlju(Branch manager), - Kiril Spasevski(Oblasni menadţer)-zaposlio svoju suprugu koja povremeno dolazi na posao(Beţanijska kosa), -Ljubivoje Nikolić(Oblasni menadţer)-zaposlio uţu familiju iz Bogutovca u Kraljevu i okolini. i mnogi drugi koji ne dolaze na posao, pa se za njih i ne zna. TAHIR HASANOVIĆ Hasanović je aktivno radio za tajnu policiju i rukovodio poslovnom imperijom Dušana Mihajilovića, “Lutra”, koja je imala dvadesetak firmi u sastavu. Rukovodio je Rotari klubom u Mihajilovićevim prostorijama u ulici Majke Jevrosime u Beogradu. Vodio je partijsku sluţbu bezbednosti. Za vreme sankcija Hasanović je osnovao više firmi preko kojih je uvoţena strateška roba uz veliku proviziju. I dalje je na čelu uvozničkog lobija. Proteţira preduzeća iz Slovenije i uvozi njihovu robu, zastupnik je preduzeća “Radenska”. Mihajilović mu je ustupio dosijea srpskih političara i privrednika. Mihajilović mu je, kako bi prikrio svoje bogatstvo, ustupio milione evra radi daljeg obrtanja. Koliko Hasanović ima firmi na svoje i tuĎa imena, niko ne zna. Tahir Hasanović, prema mišljenju mnogih, drţi značajan kanal britanske obaveštajne sluţbe MI 6. Da bi mogao da uzima nove poslove kod drţave na sistem “pijavice” osniva Kompaniju “SCP international” koja će 30

Kriza opreza i morala Patriote se baviti fizičko- tehničkim obezbeĎenjem. Vodi je ĐorĎe Vučinić, bivši inspektor beogradskog MUP-a i neostvareni policajac, koji zbog raznoraznih mahinacija u OUP-u Stari grad biva najuren iz MUP-a. Direktori uspešnih kompanija su pod pritiskom Hasanovića morali poslove fizičkog obezbeĎenja poveravati ovoj kompaniji. Pritisku su podlegli koncern “Salford”(Zarić Branko-uzima proviziju), sve šećerane “MK komerc”, “Delta M”(Dragan Stojić-uzima proviziju), “Univerzal holding”, “Centroproizvod”, “Luka Beograd”, i mnoge druge. Ovo nije mogao ostvariti bez bivšeg policajca ĐorĎa Vučinića, koji je vrbovan na mesto generalnog direktora sa mesta pomoćnika direktora u konkurentskom “Progard Securitas”. Nakon 2 godine rada, nakon uobličavanja osrednje kompanije, Tahir isto preduzeće prodaje švedskoj kompaniji “Securitas services”(produţena ruka britanske MI 6) koja, s obzirom

na veće apetite, kupuje i srpsku kompaniju “Gordon”, takoĎe za poslove fizičkog obezbeĎenja. ĐorĎe Vučinić je roĎen 1961. godine, i diplomirani je pravnikkriminolog; završio specijalističke studije bezbednosnog menadţmenta (Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu) i kurs protiv organizovanog kriminala (Američki institut za mir i Centar za menadţment); višegodišnje radno iskustvo na rukovodećim mestima u: MUP Republike Srbije Sekretarijat u Beogradu; “Progard securitas” - zamenik generalnog direktora; član Glavnog odbora Udruţenja profesionalaca bezbednosnog menadţmenta... Da, ali je Vučinić takoĎe onaj isti operativac OUP-a Stari grad za čijeg je mandata prebijanje studenata po Beogradu postala omiljena policijska disciplina. U ime tih zasluga Hasanović ga nije zaboravio, preciznije, 31

Kriza opreza i morala Patriote Mihailović mu je bio duţnik. Voli da sebe samoreklamira kao svetskog eksperta za bezbednost i sam je sebe predloţio za predsednika Udruţenja za fizičko-tehničko obezbeĎenje pri Privrednoj komori Srbije. Firma “SCP International” nije nastala kao Tahirova solistička akcija. Osnovao ju je s partnerom iz Belgije. Hasanović nije ovu firmu osnovao tek tako. Bez ikakve kontrole, “SCP International”, kao firma za obezbeĎenje banaka, poslovnih centara i dr., imala je tada pod oruţjem više od 700 ljudi, s opremom poslednje generacije za prisluškivanje mobilnih i fiksnih telefona, kao i špijuniranje elektronske pošte. Ovo se tada moglo smatrati najbrojnijom parapolicijskom organizacijom u Beogradu i Srbiji. Izvori iz ozbiljnih krugova obaveštajne zajednice tri strane drţave kategorički tvrde da je Tahir Hasanović rezident britanske obaveštajne sluţbe, produţena ruka izraelskog Mosada u Beogradu, ali i da ga jedna struktura unutar Ambasade SAD snaţno podrţava (“SCP International” je član Američke privredne komore). Ova njegova firma, prema istim izvorima, nudi širok spektar usluga: nuĎenje mita političarima, nalaţenje lokacija u Beogradu sumnjivim investitorima, posredovanje uz pritisak, plaćanje medijske podrške “kad posao krene” i sl. Početkom osamdesetih godina kad je Tahir Hasanović bio uzoran Titov omladinac, predsednik Univerzitetske konferencije Saveza omladine, a iza fotelje mu visila velika slika najvoljenijeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti, trebalo je da nestane iz politike. Zbog neviĎene servilnosti, nekome je još onda bilo muka od njega. Tahir je, meĎutim, osetio “zahtev vremena”. Predsednik Jugoslavije na jednogodišnjem mandatu, Fadilj Hodţa, poklonio je skupocen stilski orman Društvu albanskih studenata u Beogradu. To društvo, koje je delovalo pod imenom “Prpjeka”, nikako nije htelo da radi zajedno s ostalim zavičajnim društvima objedinjenim u Kulturno-umetničko društvo “Španac”. Uoči VIII sednice, Tahir Hasanović kreće u akciju uterivanja albanskih studenata u “Španac”, i spektakularno oduzimanje ormana, poklona Fadilja Hodţe. Od tada počinje da raste uticaj ovog neverovatnog “obrtnika”. Njegov ugled kod bračnog para Marković-Milošević otišao je dotle da je bio meĎu prvim kandidatima za zeta. Kad je počela pljačka bivše republičke omladine pod voĎstvom Dušana Mihailovića, našao se meĎu prvima. Ostalo je istorija i, na ţalost, naša svakodnevica. Oţenio je Srpkinju s Kosova, Marinu Gadţić iz Sreske kod Prizrena. Njen otac tugovao je što mu se kćerka udaje za (Roma)Hasanovića, i njena porodica nije prisustvovala svadbi. Tahir Hasanović, muslimanski Rom po nacionalnosti, u vreme vladavine Mirjane Marković bio je takoreći član porodice Milošević. Odrţavao je intimne veze i s Mirjanom i s njenom kćerkom Marijom. Bio je član Univerzitetske konferencije SSO Beograda. Imao je izuzetnu ulogu u ustoličenju Miloševića na vlast. Pripadao je Mirinoj jurišnoj grupi na beogradskom univerzitetu. Po nalogu Porodice predao je Republičku 32

Kriza opreza i morala Patriote konferenciju Saveza omladine Srbije sa svom (pozamašnom imovinom) Dušanu Mihajiloviću, koji je osnovao “Novu demokartiju”, u kojoj zatim postaje generalni sekretar. Odigrao je veliku ulogu u razbijanju Koalicije “Zajedno” i tako omogućio Miloševiću da posle prvih višestranačkih izbora njegov SPS formira Vladu Srbije. Tahir je namestio Dušana Mihajilovića da 1991. godine iznese iz zemlje 12,5 miliona maraka. Mihalj Kertes ga je uhapsio, a Tahir je, kao dečko Marije Milošević, toboţe uspeo da umilostivi Miloševića da ga pusti iz drţavnog pritvora, s tim što je Mihajilović imao zadatak da podrţi Porodicu u datom trenutku. Jedan od Hasanovićevih saradnika u mutnim poslovima je i gospodin Rade Terzić. On je po struci pravnik, danas je advokat. Godinama je bio zamenik u II opštinskom javnom tuţilaštvu, a dolaskom DOS-a na vlast, Dušan Mihajilović postavlja Radeta Terzića za Okruţnog javnog tuţioca u Beogradu, a njegovog kolegu iz iste kancelarije Gorana Ilića za Javnog tuţioca beogradskog I opštinskog tuţilaštva. Izbor Terzića za okruţnog tuţioca sablaznio je javnost, ali Dušan Mihajilović je insistirao na ovom izboru. U akciji “Sablja” Terzić je priveden i zadrţan u SUP-u Beograd, pod optuţbom da je bio zaštitnik surčinskog klana. Ispostavilo se da je kao viši tuţilac izdavao i usmena i pismena nareĎenja Biljani Radovanović, javnom tuţiocu IV opštinskog tuţilaštva da se iz pritvora puste Dušan Spasojević i članovi njegove bande, koji su bili uhapšeni i deportovani iz Francuske zbog osnovane sumnje da su kidnapovali i pustili uz otkup od 7 miliona evra biznismena Miroslava Miškovića. Proverom predmeta Okruţnog javnog tuţilaštva u Beogradu ustanovljeno je da je tuţilac Terzić tuţilaštvo smatrao servisom za zgrtanje novca. Intervencijom Dušana Mihajilović Terzić nije zadrţan upritvoru, ali je podneo ostavku na mesto okruţnog tuţioca. Podneo je molbu da bude upisan i imenik Advokatske komore u Beogradu, a Dušan Mihajlović je vršio pritisak na advokate da njegovu molbu ne odbiju. Danas je on zvanično advokat i suvlasnik mnogobrojnih firmi. Da li je novac zaradio od plate koju je primao kao zamenik u II opštinskom javnom tuţilaštvu i kao Okruţni javni tuţilac? Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala raspolaţe podacima da je Rade Terzić, kao okruţni tuţilac, za prikrivanje i skrivanje prijava protiv istaknutih mafijaša primio velike novčane iznose. Tahirna je arapsko ime i znači: čist, neporočan, nevin. Ko bi rekao, virgo intakta, takoreći. Ovaj Tahir nije Tahir Hasanović. Ne? Tahir je od malih nogu uz vlast. Bio je komunistički omladinac, pa liberal. Bio je dečko Marije Milošević, druţio se s Nikom Čaušeskuom, posećivao je Kim Jong Ila. SaraĎuje s tajnim sluţbama, s izraelskom, engleskom, malo i s iranskom. Hara Beogradom i pljačka desetine miliona. Neuhvatljiv je, takoreći.

U debeloj biografiji Tahira Hasanovića moţe se naći i poneki zabavni detalj. Naime, njegova opsednutost ćerkama komunističkih apostola nije ni počela ni završila vezom s Marijom Milošević. U potrazi za društvenim ugledom i statusom provešće neko vreme u ljubavnoj vezi sa Sanjom Purić, 33

Kriza opreza i morala Patriote ćerkom Jagoša Purića, danas televizijskom novinarkom. A Jagoš Purić nije bio sitna riba nego glavna zverka, baš na Fakultetu za fiziku gde je Tahir studirao. I ne samo to, nego je Purić bio jedan od najţešćih sledbenika Slobodana Miloševića, imenovan kasnije, tokom crnih devedesetih, za rektora Beogradskog univerziteta, da bi odmah po zloglasnom “Šešeljevom” Zakonu o univerzitetu praktično ukinuo sve slobode ove institucije i oterao stotine profesora i asistenata u emigraciju. E, baš takav čovek je trebao mladom i osionom Hasanoviću da se što pre dočepa vlasti, a ćerka Purićeva, Sanja, bila je idealno sredstvo do tog cilja. Ali, uprkos tome što se sve na ljubavnoj vezi i završilo, ovaj komunistički junoša je i iz ove epizode izvukao korist za sebe. Baš uz Purićevu pomoć pribliţiće se klanu Marković-Milošević, stremeći

visoko u potrazi za dobrom ţenidbenom prilikom. Ko je, zaista, Tahir Hasanović? Britanski špijunski magazin “Chevening”, koji ima i svoje izdanje u Srbiji mada na engleskom jeziku, naziva ga “urbanom legendom”. U dobrom obaveštajnom maniru “Chevening” ne objašnjava zašto. Veze Hasanovićeve sa Izraelom više su nego interesantne. Naime, odmah posle 5. oktobra, u vreme kriznih štabova, ovaj osvedočeni sledbenik bivšeg reţima ulazi “kao oslobodilac” u firmu “Union inţenjering”, kao da je pad nesuĎene tazbine jedva dočekao, pa sebe odmah i na licu mesta imenuje predsednikom upravnog odbora, a kupovinom akcija tog istog “Union inţenjeringa” postaje većinski vlasnik. Čijim novcem postaće 34

Kriza opreza i morala Patriote jasno u nastavku njegovih operacija... Ondašnje sedište “Union inţenjeringa” bilo je u Zmaj Jovinoj ulici. Današnje je u “eksperimentalnoj opštini” InĎija, bliţe “kazančetu”, jer se tamo krčka puno para. Pošto je osetio da mu je MUP na tragu, prodaje firmu porodici Radenović, a ovi su odmah uspeli da ga uguraju u stečaj. Firma je imala veliki broj zaposlenih (ali je Tahir ubrzo to sveo na manje od 10 njih u radnom odnosu) i predstavlja jedan bolji recidiv nekada moćne socijalističke ekonomije. Ali, “Union inţenjering” poseduje poslovni prostor na nekoliko atraktivnih lokacija u Beogradu. Tahiru Hasanoviću, crvenom ljubitelju zelenih dolara, u tim okolnostima hitno je bio potreban “investitor bez predrasuda”. Da takvih ima meĎu odbačenim mosadovcima u Izraelu, prišapnuo mu je veliki šef s Povlena, onaj isti brkati zaverenik u ubistvu premijera ĐinĎića, koji je znao devedesetih da prati kretanje novca i da

sam učestvuje u njemu. Zapravo, treba se setiti, a to je u zaboravnoj Srbiji najteţe, da je Mihailović iznosio srpski novac u Izrael zajedno sa pokojnom Klarom Mandić(predsednik Udruţenja jevrejsko-srpskog prijateljstva), švalerkom od akademika Ljube Tadiće (oca bivšeg predsednika Srbije) i Kapetana Dragana. Danas taj novac, opljačkan od graĎana Srbije, ponovo ulazi u domovinu, dobro opran, u vidu investicija stranih graĎana. Klara Mandić je po dolasku DOS-a na vlast ubijena u svom stanu, valjda kao nezgodni svedok, a na njenom grobu se isplakao ministar policije Mihailović. I, zaista, izvesni Meir Avital, vlasnik firme ABD kao filijale izraelske kompanije “Aštrom”, “posluje” s Tahirom Hasanovićem. GraĎanin Meir Avital, po saznanjima iz krugova bliskih vladinim medijima u Izraelu, poznat je po kriminalnim radnjama. Iz nekog razloga, a moj izvor tvrdi da je reč o 35

Kriza opreza i morala Patriote raţalovanom “mosadovcu”, u Beogradu ga štiti izraelska ambasadorka Jafa Ben Ari (koja se hvali prijateljstvom s Velimirom Ilićem, verovatno zbog usluga koje je ovaj obavio u svoje vreme udomivši “značajne ljude” iz Izraela u Čačku, tokom ratova u BiH). Izraelski “investitori” zajedno s Tahirom Hasanovićem javno se hvale da će sagraditi poslovni centar u Rajićevoj ulici, baš tamo gde su raskopali Sveti put (Via sacra ) iz doba Rimljana. Direktno odgovorna osoba za uništenje ove nekropole, mesta kojim bi se dičila svaka evropska prestonica, svakako je Milana Jočić, supruga ministra policije Jočića. O ovom slučaju i njenoj ulozi u njemu, srpska štampa je već pisala. U zvaničnoj Hasanovićevoj biografiji i njegovim “pregalačkim aktivnostima” moţe se naići na svašta: član je inicijalnog odbora fondacije Princa Čarlsa u Beogradu, osim što je bio predsednik Upravnog odbora “Union inţenjeringa” i što s već pomenutom izraelskom firmom “Aštrom” gradi šoping mol i hotel “Hilton” u Beogradu, bivši je član i Upravnog odbora biše “Centrobanke” i bivši član Skupštine fudbalskog kluba “Crvena zvezda”. Ne, nije to sve. Tahir Hasanović je protivzakonito već dogradio tri sprata na ulazu u Knez Mihailovu ulicu, što je kriminalna radnja uprerena direktno protiv ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (u rangu Kalemegdana i Sremskih Karlovaca). Nadleţna ministarstva kulture, kapitalnih investicija i Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture ćute i ćuteći saučestvuju u kriminalu. U pomenutoj zgradi na ulazu u Knez Mihailovu ulicu, na uglu sa Sremskom, kvadratni metar stana i poslovnog prostora kreće se u rasponu od 5.000 do čak 10.000 evra ! Ni to nije sve. Dok je naš istraţivački tim tragao za njegovim finansijskim akrobacijama, Hasanović nije mirovao, nego je krenuo u pregovore s vlasnicima stanova u Pariskoj ulici, preko puta Kalemegdana (samo centar, ništa periferija), kako bi ih odatle iselio jer mu ometaju neimarske ambicije. A u stvari, graĎanin Meir Avital i Tahir Hasanović na lokaciji od čak jednog hektara u najskupljem delu Beograda, koju su dobili za smešnu sumu, manju od jednog miliona evra, grade hotelski kompleks. Prva faza gradnje ide na dalje uništenje vandalski raskopane rimske nekropole, a druga faza podrazumeva 36

Kriza opreza i morala Patriote rušenje restorana “Park” i izgradnju na mestu gde je bio predratni hotel “Srpski kralj”. U jednoj sondaţi reţimskih tajkuna Slobodana Miloševića, koji je radila beogradska heroina borbe za ljudska prava i dugogodišnji doušnik Sluţbe, Sonja Licht, Hasanović je proglašen jednim od vodećih, posebno zbog njegove sklonosti ka kupovini nekretnina u “zemljama regiona”. Ovih dana Tahir se često sastaje s jednim iranskim diplomatom u Beogradu. Poslove, očigledno, naplaćuje u Londonu, u koji često putuje. Liberali Srbije su najpre nosili ime “Nova demokratija”. Negde oko 2000. tadašnji gensek Tahir Hasanović napisao je program “Liberalizam i kapitalizam” kojim su definitivno dobili otvorena vrata za afirmaciju na meĎunarodnom liberalnom nivou. Naravno, svi u inostranstvu su znali, a i dalje znaju za onaj čuveni naziv izborne liste “SPS-JUL-Nova demokratija-Slobodan Milošević” iz 1997., ali su zapušili nos jer im je trebao partner iz Srbije. GraĎanski savez Srbije je licemerno balansirao izmeĎu liberalne i socijalističke internacionale, DS je bio neodreĎen, pa su izabrali prvo što se ponudilo. Hasanović je učestvovao i u prodaji “Centrobanke” kiparskoj “Popular Bank of Cyprus”, bivšoj “Laiki banci” i sadašnjoj “Marfin banci”, poznatoj po kraĎi srpskih para za vreme Miloševića! Tadašnji Okruţni tuţilac u Beogradu a sadašnji Hasanovićev kompanjon Rade Terzić (smenjen u akciji “Sablja”), stopirao je istragu novca iznetog na Kipar. Kao član Upravnog odbora “Centrobanke” a.d. i njen akcionar sa 6,2 % akcija preko svoje kompanije “Hila intl.”, Hasanović je inkasirao nekih 2.300.000 evra za svoje akcije, kao čist profit: naime, akcije je kupio na osnovu kredita koji je jednoj od njegovih firmi odobrila baš ta “Centrobanka” a.d. Bio je to u nebo vapijući finansijski prekršaj, ali niko iz Sektora kontrole Narodne banke Srbije nikada nije postupio u vezi s tim. Na čelu tog sektora bio je Dejan Simić, hapšeni pomoćnik guvernera u aferi “Kofer”. Svi podaci koji se odnose na ovu transakciju mogu se lako naći na vebsajtu Centralnog registra za depo i kliring hartija od vrednosti Stručni konsultant Hasanovićeve “SCP International” je bio izvesni Kim den Hondt, za koga je najbolje reći da mu je baratanje raznim vrstama oruţja najbolje što zna i ume. Biografija ovog čoveka dovoljno govori u prilog ovoj tvrdnji: RoĎen 1971. godine u Antverpenu, završio “Stedelijk Handelsinsituut, Merksem Collegem” kao i treninge - Executive Protection Program (ASIS International u Čikagu, SAD), Special Membership of ASIS International, Intensive Touring and Training-Close Protection Off. Teamleader (International Krav-Maga Federation u Izraelu), Certificate Weapons Training 40u (ISIS), Certificate Security Specialist Course (AKE Ltd. Herford, Velika Britanija), Certificate Close Protection (BOC) and level II (Aistom Security Academy); višegodišnje radno iskustvo u oblasti bezbednosti na rukovodećim mestima; konsultant sektora bezbednosnih usluga. 37

Kriza opreza i morala Patriote Za one koji ţele više da znaju, Tahir Hasanović, pisac liberalnog programa, imao je zanimljiv put u Severnu Koreju 1998. Ne, nije se bavio opozicionim radom tamo. Severnokorejska agencija KCNA iz Pjongjanga 24. februara 1998. javila je sledeće: “...Generalnom sekretaru Kim Džong Ilu uručen je 17. februara poklon generalnog sekretara Nove demokratske partije Jugoslavije Tahira Hasanovića, povodom njegovog 57. rođendana. Kao poklon, Hasanović je Kim Džong Ilu uručio specijalnu sadnicu po imenu “Plamen života”, retko drvo s planine Tare koje je pod zaštitom države, kao simbol večnog prijateljstva dve partije i dva naroda...” Sredinom osamdesetih, kao funkcioner Univerzitetske konferencije SSOP Beograda, Tahir je često odlazio u Bukurešt. Druţio se s Nikom Čaušeskuom, mlaĎim sinom rumunskog diktatora Nikolaea Čušeskua. Pravili su bahanalije. Tahir je donosio skupocene poklone, najskuplji viski, kokain. Ludo su se provodili. U izveštaju iz arhiva srpske tajne policije, koja je pruzela dosijee saveznog SDB-a, Tahir opisuje svoju bliskost s mlaĎanim Čaušeskuom. U novembru 1984., kao sekretar Univerzitetske konferencije ondašnje omladine, Tahir Hasanović ustaje protiv svojih kolega studenata koji su se pobunili zbog loše hrane, a pokret nazvali “Hleb i so”. Hasanović je odmah po “partijskoj liniji” prepevao za javnost ovaj slučaj, rekavši da je u stvari reč o “...pokušaju da se skrene pažnja sa suđenja petorici optuženih za podrivanje ustavnog poretka SFRJ” (a reč je bila o spektakularnom političkom procesu protiv grupe intelektualaca zbog delikta mišljenja, Olujića, Nikolića, Imširovića i drugih), optuţivši već optuţene da su baš oni organizovali pobunu u studentskim menzama da bi se još više dodvorio vladajućem reţimu. U vreme dolaska Miloševića na vlast, nakon pobede na VIII sednici CK SK Srbije, Tahir Hasanović je bio zaduţen za operativno praćenje Miloševićeve porodice. Njegovo konspirativno ime bilo je “Sova”. U javnosti su se pojavili neki njegovi izveštaji. “Ispred ulaza u rezidenciju sačekao me je drug Sloba. U ruci je držao čekić i šrafciger. Bio je u panici da ga prisluškuju i zamolio me je da štemujemo zidove u potrazi za odašiljačima. Ja sam uzeo čekić i šrafciger da me ne bi otkrio i tri sata sam štemovao. Nismo našli „bubice‟, a plašio sam se da na njih slučajno ne nabasam...” Jedan bivši načelnik DB sklonio je kopije Tahirovih izveštaja koji su sada na sigurnom mestu. Dejan Dragojlović, vlasnik kompanije “DMD holding”, kome je Tahirova banda ukrala patent za dopunu mobilnih telefona putem GSM mreţe, pozvan je 5. juna u Policijsku upravu za grad Beograd, u 2. odeljenje Uprave kriminalističke policije. Pošto su Dragojloviću oteli patent i sprečili izvršenje privremene mere koju je doneo Trgovinski sud u Beogradu, Tahirovi pajtosi, Rade Terzić, bivši okruţni javni tuţilac, i Goran Ilić, javni tuţilac Prvog 38

Kriza opreza i morala Patriote opštinskog tuţilaštva u Beogradu, uspeli su da kod Agencije za privredne registre izbrišu gospodina Dragojlovića kao vlasnika preduzeća “Certus“ i na časnu reč kao vlasnika upišu roĎaka Radeta Terzića, gospodina Savu Terzića. Akcija potpunog uništenja Dejana Dragojlovića započela je zahtevom mr Gorana Ilića, tuţioca Prvog opštinskog javnog tuţilaštva u Beogradu, upućenom odeljenju za falsifikate Policijske uprave Beograda, koja je prosleĎena kurirskom poštom, da se na informativni razgovor pozove gospodin Dragojlović, zbog osnovane sumnje da je, navodno, falsifikovao ugovor koji je overen još 2005. godine u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Akcija je planirana do u detalje. Gospodinu Dragojloviću je uručen poziv da se u policiju javi 5. septembra, što je on i učinio. Tuţilac Ilić, koji se vratio s duţeg bolovanja, odlučuje da po rasporedu on bude 5. juna pripravni deţurni opštinski tuţilac za postupanje s policijom. Njegova zamenica je tog dana deţurna u tuţilaštvu, zajedno s istraţnim sudijom Prvog opštinskog suda. Inspektor Saša Marković saopštio je Dragojloviću da tuţilac traţi da ga posle saslušavanja zadrţi u pritvoru. Ovaj plan je, izgleda, pokvario istraţni sudija Miloš Labudović, koji je traţio od inspektora da ga obavesti o Dragojlovićevom statusu. On je ubrzo zatim pušten iz policije. Hasanovićeva i Terzićeva pljačka Dragojlovićevog patenta ostvarena je uz pomoć direktora sektora mobilne telefonije “Telekoma Srbija”. Poseduje izveštaj o zajedničkim putovanjima gospode Hasanovića i Lučića u London gde verovatno namiruju račune. Šapa Tahira Hasanovića je i nad Zavodom za intelektualnu svojinu. Tahir je lako uspeo da na platni spisak stavi v.d. direktora Branku Totić i njenog pomoćnika Miću Markovića. Patent g. Dejana Dragojlovića P 208/02, kao što sam rekao, Zavod za intelektualnu svojinu je poništio. Ovaj Dragojlovićev patent uredno je priznat od istog zavoda. Rešenje je doneto jer je gospoĎa Totić u ovom patentnom predmetu sama dopisivala i upisivala rukom podatke, sklanjala priznanice o plaćenoj taksi... da bi Hasanović i njegova grupa mogli lakše da izvrdaju sudske odluke. GospoĎa Totić namerava da poništi i drugi patent gospodina Dragojlovića koji je zaveden pod brojem 340/02. GospoĎa Totić je poznata i po skandalu kada je kao zaštitni znak jedne sekte zaštitila krst Srpske pravoslavne crkve. Na javnu prozivku iz Patrijaršije da je krst dve hiljade godina zaštitni znak pravoslavlja, gospoĎa Totić je lakonski odgovorila: “Ko prvi plati, njegovo je...” Dejan Dragojlović je podneo krivičnu prijavu protiv grupe rukovodilaca Zavoda za intelektualnu svojinu, predvoĎenu Brankom Totić. Ovu prijavu specijalno tuţilaštvo je prosledilo policiji na prikupljanje „potrebnih obaveštenja”. U akciji otimanja Dragojlovićevih patentnih prava na sistemu dopune mobilnih telefona putem GSM mreţe, na Tahirovu stranu stavilo se i pravosuĎe. Sudija Trgovinskog suda u Beogradu Tatjana Vlaisavljević, pošto je ovaj sud donosio privremene mere kojima je Hasanovićevoj firmi i korisnicima 39

Kriza opreza i morala Patriote njenih usluga zabranio da koriste Dragojlovićev patent, ovog puta sve predmete i tuţbe „uzima u rad“. Ona otvoreno štiti Tahira Hasanovića i njegovu grupu. Ne treba smetnuti s uma da je tuţilac Goran Ilić, član Hasanovićeve grupe, nekada bio stečajni upravnik u Trgovinskom sudu u Beogradu. O tome dokle doseţe Tahirova moć, svedoči i podatak da on s lakoćom uništava i dokumentaciju iz sluţbenih spisa u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Septembra 2001. delegacija Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koju su predvodili ministar Dušan Mihajilović i načelnik Resora drţavne bezbednosti Andrija Savić, posetila je sedište izraelskih sluţbi Mosad i Šimbet radi razmene iskustava u borbi protiv terorizma. Ovu višednevnu posetu Dušan Mihajilović je iskoristio da uglavnom ugovara poslove za svoju poslovnu imperiju “Lutra”. Ime Tahira Hasanovića često je izgovarano. Domaćini su bili

neprijatno iznenaĎeni Mihajilovićevim ponašanjem, jer je kontaktirao i sa izraelskim biznismenima koji su u svojoj zemlji označeni kao sumnjivi. Ovim Mihajilovićevim vezama Tahir Hasanović se i danas uspešno koristi. Tahir i Masoni u Srbiji U našoj zemlji ima 2.000 slobodnih zidara, a u drţavnoj vlasti preko 50, od koji je većina u Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu kulture. Procesom „unošenja svetlosti” u loţu Svetog Jovana Krstitelja u Banja Luci prošle nedelje počela je sa punim radom nova masonska organizacija pod zaštitim Velike nacionalne loţe Srbije iz Beograda. Svečani čin je obavljen pred pedesetak članova 40

Kriza opreza i morala Patriote Bratstva slobodnih zidara iz Srbije i Republike Srpske. Posle loţe „Svitanje” u Bijeljini, to je druga novoformirana loţa ove organizacije u Republici Srpskoj. Pre toga je ova masonska loţa otvorila i svoju radionicu slobodnih zidara “Timakum” u Knjaţevcu. U meĎuvremenu, Regularna velika loţa Srbije je sličnom procesijom u Beogradu formirala tri nove masonske loţe „Svetinja”, „Evropa” i „Mudrost i vera”. MeĎu gostima su bili i slobodni zidari iz Engleske, Nemačke, Slovenije i Crne Gore. Tako su se samo za četiri meseca u Srbiji otvorile šest novih masonskih loţa, što se nikada pre nije dogodilo. Poslednjih godina zbog nagle popularizacije masonerije i spuštanja kriterijuma za članstvo, došlo je do porasta broja slobodnih zidara u Srbiji.

Danas u zemlji ima 2.000 masona, koji rade u 60 radionica, odnosno loţa. Najviše radionica ima Regularna velika loţa Srbije – 29, potom Ujedinjene velike loţe Srbije – 17, Velika nacionalna loţa Srbije – 11 i Veliki orijent – tri loţe – otkrio mi je Dragutin Zagorac, mason 33. reda, počasni Grand komander francuske loţe i majstor Ujedinjene velike loţe Srbije. Kako je raskol slobodnih zidara bio tipičan produkt narodne nesloge iz glavne loţe su se izdvojili novinar Dragorad Tanasić, profesor Novak Jauković i njegov kolega SrĎan Stanković, kao i Slobodan Perović, Vladimir 41

Kriza opreza i morala Patriote Desimirović, Jovan Vasiljević, Branislav Dimitrijević, Novica Jovović i Branislav Ţigić. Oni su sa desetak masona i u Riminiju 1993. formirali Veliku regularenu loţu Jugoslavije. Ovaj čin je obavljen uz podršku Gustava Rafija, velikog majstora Velikog orijenta Italije. Kada je ta loţa dobila podršku masona Nemačke i Engleske, njeno voĎstvo je početkom XXI veka promenilo ime u Regularna velika loţa Srbije (RVLS). Njen starešina je veliki majstor Petar Kostić, zubar iz Beograda. Istaknuti članovi RVLS su veliki sekretar Bata Stamenković, Nikola Obradović i Tahir Hasanović, vodeći srpski templar, veliki sekretar za spoljne poslove. Članovi masonskih loţa su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Uz to svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 100 evra. Rituali se obično odrţavaju u hramovima jednom mesečno i to posle ponoći. Članovima loţa je zabranjeno da govore o politici i veri i nacionalnosti braće, a bez odobrenja starešine ne smeju da nastupaju u javnosti, da otkrivaju imena druge braće i da govore o masonskim obredima. Ovde se navode neka imena onih koji su bili, ili su još članovi tzv. RVL Jugoslavija, odnosno tzv. RVL Srbije: ĐorĎe Andrejević, Vojislav Berberović, Aleksandar Crevar, Dragan Jovanović, Vladimir Kostić-Divac, Dušan Kovačević, Milovan Rakočević, Dejan Sinadinović, Branislav Boţović, Ilija Jorga, Miloš Karanović, Branislav Petković, SrĎan Popovac, Dragan Mandarić, Dimitrije Tasić, Dušan Kostić, Miodrag Zagorac, Miša Lukić, Milan Mišić, Predrag Dokmanović, Branko Đurović, ĐorĊe Vuĉinić, Milan Komnenić, Ilija Radulović, Ivan Bender, Milovan Popović, Aleksandar Nikolić, Aleksandar Andrejević, Dejan Bošković, Krsto Perović, Slaviša Simović, Dragan Popović, Nenad Backović, Siniša Mitrović, Darko Stanić, Zoran Florić, Goran Opačić, Vojislav Ţiţić, Miloš Jovanović-Frenči, Zdenko Tojčić, Ivo Berisavac, Ivan Štajnberger, Svetislav - Bata Prelić, ĐorĎe Terzin, Slobodan Ilić, Miljan Vuksanović, Saša Jokić, Dragan Krnjetin, ĐorĎe Petrović, Branislav Borovac, Mladen Vratonjić, Ratko Lukić, Borivoj Sajko, Milenko Ţivulj, Jevrem Popović, Zorana Z.Mihajlović, Aleksandar Raţnatović, Dragan Velikić, SrĎan Ivanović, Raša Livada, Velibor Milovanović, Branko Smrzlić, Aleksandar Nešković, Darko Stevanović, Ivan Tasovac, Zoran Popović, Duško Suvajac,Velimir Baltazarević. Tu su i Dragan Jovanović, Dragutin Kecmanović, Milorad Pavić, Branko Dimitrijević, Aleksandar Popović, Slobodan Vučićević, Goran Vračar, Leon Lukman, Milan Petrović, Miroljub Filipović, Orhan Nevzati, Gojko Matić, Bratislav Pešić, Aleksandar Đurić, Vojislav Berberović, Vladimir Desimirović, Branislav Dimitrijević, Dragan Mijanović, Zoran Mišeljić, Boris Labudović, Siniša Košutić, Dušan S. Košutić, Igor Ilić, Ljubomir Draškić, 42

Kriza opreza i morala Patriote Borislav Kapamadţija, Bora ĐorĎević, Vladimir Đurić, Nikša Stipčević, Milan Stajić, Aljoša Vučković, Dragan Stevović, Jovan Kovačić, Dragan Petrović, Aleksandar Šoštar, Dejan Novaković, Dragan Bjelogrlić, Bogdan Diklić, Svetozar Cvetković, Branislav Lečić, Goran Šušljik, Aleksandar Vlahović, Ranko Vujačić, Čedomir Antić, Milan Marković, Milan Vujanić, Dušan Zupan, Miodrag Stojković, Goran Takač, Slobodan G. Marković, Tahir Hasanović, Goran Svilanović, Miloljub Albijanić, Marko Blagojević, Slobodan Milosavljević, Predrag Miki Manojlović, Milan Janković, Vojislav Vukčević, Svetolik Kostadinović, Svetozar Šijačić, Nenad Prokić, Ivan ĐorĎević, ĐorĎo Antelj, Dragan Karleuša, Siniša Nikolić, Ţivojin Stjepić, Milan Boţić, Stevan Nikčević, Milan Parivodić, Bogoljub Šijačić, Dušan Mihajlović, Vojislav Andrić, Bojan Pajtić, Svetozar Čiplić, Nebojša Bradić, Dragor Hiber, Goran Kneţević, Zoran Ţivković, Milan Boţić, Milorad-Miki Savićević, Vojislav Milovanović, Milko Štimac, Dušan Bajec, Igor Jovičić, Goran Jovičić, Dragan Trivan... Koja je tajanstvena firma iza „Bus plus sistema“? GraĎani Beograda zatrpani su porukama da kupe Bus plus kartice, kako bi 1. februara mogli bez brige da se voze u gradskom prevozu. „Personalizovano“ i „nepersonalizovano“ - postale su hit reči, dok će termine „otkucavanje” i „poništavanje” zameniti još jedna hajtek reč - „validacija”. I dok se o „Bus plus“ karticama uglavnom sve zna, mnoge stvari iza kulisa ovog projekta ostaju nepoznate... Naime, ostaje nejasno zašto je ovaj sistem naprasno uveden. Nejasno je i ko je vlasnik firmi „Apeks“ i „Linus“ koje su zaduţene za organizaciju karata i kontrolu putnika. Ono što se zna je da je sistem izradila turska firma Kentkart, čije usluge upotrebljavaju i korisnici gradskog prevoza u Dohi, Amanu, ali i Prizrenu. I u Skoplju su probali da uvedu ovaj sistem, ali je on propao za kratko vreme. „Moja karta”, makedonska verzija Bus plusa, trebalo je da počne da se koristi u svim autobusima gradskog prevoza, ali je instalirana samo kod privatnika. Ipak, oni se nisu dugo radovali, pošto sistem naplate nije profunkcionisao. Iako se na zvaničnoj internet prezentaciji „Kentkarta“ nalazi i sajt „Moje karte”, taj link vodi ka nepostojećoj strani! Zanimljiv je podatak da je „Kentkart sistem automatske naplate“ uveo samo u autobuse privatnih prevoznika i u Damasku i Amanu. Ko je vlasnik? Vlasnička struktura firmi „Lanus“ i „Apeks Solušns“nalazi se pod velom tajne. Kao menadţer se navodi Veljko Vlahović, unuk narodnog heroja Veljka Vlahović. Zanimljivo je to da je Lanus d.o.o. 2008. pripojio firmu PHT International, koja je tada bila u vlasništvu Radeta Terzića, bivšeg tuţioca, smenjenog u operaciji „Sablja”. 43

Kriza opreza i morala Patriote Drugi vlasnik firme „PHT International“ je Tahir Hasanović, nekadašnji visoki funkcioner Nove demokratije, a sada sekretar Regularne masonske loţe Srbije. „Apeks“ i „Lanus“ ubiraće prihod od prodaje karata i kazni. Pola kontrolora koji su radili u GSP-u prešlo je da radi za „Apeks“, kaţe portparolka „Bus plus sistema“ Gordana Perović. Deo kontrolora GSP-a je prešao u „Apeks“, a zaposleni su i novi sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, i sada ih ukupno ima 200 – kaţe portparol „Bus plusa“. Bez obzira što će ubuduće biti u sklopu privatnog preduzeća, kontrolori će moći da u slučajevima kada je to potrebno, u pomoć pozovu komunalne policajce. - Ne radimo samostalno kao privatna firma, mi smo pod kontrolom grada Beograda i Direkcije za javni prevoz – objašnjavaju u „Bus plusu“. Jedina veza samozvane Republike Kosovo i Kent karta je to što je sistem bio implementiran u Prizrenu, kaţe Perović i objašnjava: „Ovaj sistem je bio uveden u 200 autobusa u Prizrenu, ali to više ne funkcioniše jer je bilo malo ljudi da bi bilo isplativo“.Ona, meĎutim, nije mogla da objasni zbog čega je ovaj sistem nije funkcionisao u Makedoniji, gde je posle kratkog vremena propao. Prema osnovnom ugovoru, konzorcijumu koji zapravo čine samo dve firme, jedna srpska i druga turska koje su osnovale treću, zajedničku firmu sa većinskim srpskim kapitalom, Grad je prepustio prodaju karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu na period od deset godina. Uz to, Beograd je ovim ugovorom omogućio konzorcijumu da informacione panoe na stajalištima koristi za reklamiranje trećih lica i da od toga zaraĎuje bez obaveze da plati zakup ili da deo profita podeli sa naručiocem posla. Ugovor koji ne daje osnovne finansijske podatke o sklopljenom poslu u toj meri pliva u opštostima i nepreciznostima da je i laiku jasno da su pojedini članovi ovog dokumenta kao stvoreni za dugogodišnje sudsko preganjanje. Tako se u članu 26. Ugovora reguliše pravo Grada (naručioca) da otkupi sistem posle četiri godine eksploatacije, po „povoljnijim ili cenama datim u prijavi“. Osim što u ugovoru te cene nisu navedene, nije precizirano ni po koga bi trebalo da bude povoljnija cena otkupa – po onog ko kupuje ili po onog ko prodaje. A pogotovo se nigde iz ugovora ne moţe naslutiti šta se 44

Kriza opreza i morala Patriote dešava sa sistemom posle isteka ugovora ako ga Grad u meĎuvremenu ne otkupi. Da li je sistem i po isteku ugovora i dalje u vlasništvu „konzorcijuma“, da li konzorcijum elektronske čitače posle deset godina moţe da poskida i nosi kući, i na kraju, da li je predmet ovog ugovora kupovina ili iznajmljivanje i koliko nas to što ne znamo šta je košta. MeĎutim, ni ono što se zna o ovom poslu, a to se uglavnom tiče biografije potpisnika i podataka iz Agencije za privredne registre, ne uliva veliko poverenje. Kao što smo već rekli, konzorcijum su u stvari samo dve firme. Prva je „Kent kart“ iz Istanbula, specijalizovana za ovu vrstu posla, radi uglavnom u Turskoj i na Bliskom istoku, a u zajedničkoj firmi koja predvodi „konzorcijum“ ima 10 odsto vlasništva. Drugi, većinski vlasnik „Apeksa“ sa 90 % je srpska firma „Lanus“ d.o.o, koja ima pet suvlasnika. „Lanus“ je u javnosti poznat i po tome što je 2008. sebi pripojio „PHT internešnel“, čiji je vlasnik bio Tahir Hasanović. U medijima se spekulisalo da je Hasanović suvlasnik pomenute firme a da je drugi suvlasnik Rade Terzić, bivši okruţni tuţilac. Hasanović i Terzić su pre četiri godine u medijima pominjani u aferama oko kraĎe patenata u oblasti informatičke tehnologije. Turski i srpski partner vidovito su osnovali zajedničku firmu „Apeks solušn tehnolodţi“ 24. marta 2009., samo godinu i po pre potpisivanja ugovora sa Beogradom. Za direktora, ujedno i jedinog zaposlenog u ovoj firmi, srpskoturski partneri postavljaju Veljka Vlahovića (31) koji nije, kako neki mediji tvrde, sin bivšeg ministra Aleksandra Vlahovića, visokog funkcionera Demokratske stranke i biznismena, a kako sam tvrdi nije ni njegov roĎak. Alf Göransson, Predsednik i Izvršni direktor „Securitas AB“, u „Bibliji“ „Securitas“a, odnosno dokumentu pod nazivom „Vrednosti i načela Securitasa“, objašnjavajući šta znače 3 crvene taĉke na logou kompanije daje smernice svojim zaposlenima: Poštenje „Securitas“ insistira na poštenom pristupu poslovanju. Uspeh svakog preduzeća u velikoj meri zavisi od poštenja i integriteta njegovih zaposlenih. Preduzeće „Securitas“ nepokolebljivo je u svojim zahtevima za 45

Kriza opreza i morala Patriote integritetom i istinitošću. Integritet takoĎe podrazumeva pravo na slobodno izraţavanje ličnog mišljenja i prijavljivanje nepravilnosti i drugih vaţnih informacija bez rizika od odmazde. Budnost „Securitas“ insistira na profesionalnom pristupu poslovanju. Zaposleni u preduzeću „Securitas“ mora nastojati da u svakom trenutku bude paţljiv i u stanju da sagleda, čuje i proceni kako bi preduzeo razumne mere i zaštitio prostorije i imovinu klijenata, kao i vrednosti i načela koje „Securitas“ predstavlja. Spremnost da pomognemo „Securitas“ teţi tome da učini ţivote ljudi bezbednijim. Zaposleni u preduzeću „Securitas“ uvek mora da bude spreman da pruţi pomoć u kontekstu odreĎenog zadatka. Moramo biti spremni da podrţimo kolege, klijente i sve ostale kojima je potrebna pomoć. Toliko o budnosti, poštenju i pomoći, ako se zna da je Göransson teamleader(voĎa) tzv.“vojnog krila“ u centrali „Securitas AB“ . Zbog svih ovih mahinacija, Vučinić i Hajduković, sa uţim menadţemntom je ogrezao u (organizovanom)kriminalu, bahatim odnosom prema svojim zaposlenima stvorili su mnoge neprijatelje sebi i kompaniji, a zbog fokusiranja na mahinacije i ličnu dobit, ovaj polupismeni polusvet je “proizveo i othranio” sebi nelojalnu konkurenciju sa kojima povremeno sklapa dilove: 1. “Dobergard” Beograd 2. “SYF security” Beograd 3. “Omega guard” Beograd 4. “BG security” Beograd 5. “Koperhanum security” Niš 6. “Dobergard plus” Beograd 7. “Alarmguard” Niš. Hajduković i Vučinić su imali plan da sadašnji vlasnici i direktori, a bivši zaposleni “Securitas”-a osnuju svoje firme(što su oni učinili), da im Hajduković prebaci neke poslove “Securitas”-a na te firme kako bi ojačale(što je i ispunio), te da pokuša da prikazati svom mentoru Pawelu Rafalskom da su ove firme veoma bitne za “Securitas” te da bi ih trebalo kupiti. Zaključak je da jedino mnogo gubi drţava, i zaposleni u ovoj firmi. Da li ima tome kraja? Zašto “Securitas” dozvoljava svoje očigledne gubitke? Da li bi srpska firma mogla da se ponaša u njihovim drţavama ovako? Šta je sa obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom naših organa? Ili je nastupila kriza morala? 46

Kriza opreza i morala Nadam se ne i kod vas?

Patriote

P.S. Na pojedinim mestima u tekstu nalaze se moţda prizemni i neprimereni izrazi koji kvalifikuju neke osobe i njihove postupke. Trudili smo se da pronaĎemo prave i adekvatne izraze, meĎutim, upravo ovi izrazi najslikovitije prikazuju iste te osobe, te bi svaka druga terminologija odstupala od pravog stanja stvari. U Novom Sadu, 1.4.2013.godine

Zabrinute patriote i zaposleni

47