krivicno procesno pravo tok krivicnog postupka

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО – ПОСЕБНИ ДЕО ТОК КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Скрипта посебног дела кривичнопроцесног права рађена на основу предавања др. Момчила Грубача

ФППС Нови Сад

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ

Посебни део кривично процесног права обухвата учење о току кривичног поступка. Он приказује како се поступак образује и развија до свог циља.

Динамика и сложеност кривичног поступка Као и сваки други процес он је динамичан. Састоји се од многобројних и разноврсних процесних радњи. Наш кривични поступак пролази кроз два стадијума: Претходни поступак – се води пред судом првог степена. Овај поступак претходи мериторном суђењу и има две фазе: Истрага – где се по захтеву овлашћеног тужиоца само прикупља материјал за тужиочеву одлуку да ли ће окривљеног оптужити и извести на главни претрес или одустати од гоњења и Стављање окривљеног под оптужбу – која се састоји од подизања оптужног акта овлашћеног тужиоца и судске контроле уредности и основаности оптужног акта, пре него што он ступи на снагу и произведе правне последице. Главни поступак – који се води пред судом првог и вишег степена и представља суђење у правом смислу речи. У њему се контрадикторно претреса да ли је оптужба опревдсна или не, и на основу изведених доказа изриче пресуда те на креју евентуално врши и конторла њене превилности и законитости. Фазе главног поступка су: 1) Припремање главног претреса. 2) Главни претрес – на коме се изводе докази за пресуду и представља тежиште целог поступка 3) Доношење и објављивање пресуде. 4) Подтупак по правним лековима – где се на иницијативу странака пред виштим судом испитује законитост и правилност изречених пресуда у поступку пред нижим судом. Стадијум претходног поступка редовно изостаје у суђењима за једноставна кривична дела. Главни поступак се не води уколико дође до обуставе или изрицања казне у претходном поступку. Често недостаје и истрага под условима за непосредно подизање оптужног акта, а може да недостаје и поступак по правним лековима када су странке задовољне пресудом. Обим кривичног поступка Обим кривичног поступка се одређује његовим почетком и крајем. Радње предузете пре или после кривичног поступка, мада усмерене на гоњење учинилаца кривичног дела, по правилу не спадају у кривични поступак и немају природу кривичнопроцесних радњи. То су радње које се предузимају по прописима који припадају управном односно кривичном извршном праву. Када је кривични поступак потпун он почиње фазом истраге – а то је у моменту доношења решења о спровођењу истраге. Ово решење доноси истражни судија на захтев овлашћеног тужиоца, кад постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело. Изван поступка остају све радње предузете од стране истражног судије или

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

ОУП-а пре донетог решења, стим што се неке могу накнадно конвалидовати као процесне истражне радње. Кад се по Законику оптужница може подићи непосредно, без истраге, кривични поступак почиње да тече када овлаћшени тужилац поднесе оптужни акт, после сагласности истражног судије. Скраћени поступак почиње да тече од заказивања главног претреса. Поступак према малолетницима почиње да тече када судија за малолетнике, односно веће вишег суда поводом неслагања судије за малолетнике, прихвати предлог јавног тужиоца за покретање припремног поступка. Кривични поступак се окончава правоснажном пресудом или решењем после које се више не може употребити редовни правни лек, а изузетно се може употребити ванредни правни лек.

ТОК ОПШТЕГ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА ПРЕДКРИВИЧНИ ПОСТУПАК

Појам предкривичног поступка Да би кривични поступак отпочео, мора се открити кривично дело и лице против којег постоји сумња да је извршилац кривичног дела (осумњичени), као и докази који ту сумњу чине основаном. То је поступак који се дешава у предкривичном поступку који није кривични, а није ни судски. Органи предкривичног поступка су: јавни тужилац и овлашћени органи ОУП-а, а понекад и истражни судија (када треба судском одлуком ограничити неко право грађана). Јавни тужилац је главни орган, и други органи су дужни да извршавају његове налоге, да му подносе извештаје о предузетим радњама. Лице према коме се води поступак назива се осумњичени. Он има права и слободе као и сви грађани, али могу му се ограничити та права само одлуком истражног судије. Од активности органа у предкривичном поступку зависи да ли ће кривичног поступка уопште бити. У вези са организацијом предкривичног поступка постављају се два најважнија питања: - Питање овлашћења ОУП-а у претходном поступку и - Питање кривичне пријаве која је циљ и резултат предкривичног поступка. Овлашћења ОУП-а у предкривичном поступку

Непроцесна овлашћења ОУП-а у предкривичном поступку Вођење кривичног поступка и предузимање кривичнопроцесних радњи припада само судским органима. Право место ОУП-а је у предкривичном поступку. Да би се од њих имало стварне користи у борби против криминала они у претходном кривичном поступку имају правна овлашћења али кад кривични поступак започне не могу се више мешати. Рад на откривању кривичних дела и њихових учинилаца ОУП предузима по службеној дужности или на иницијативу јавног тужиоца.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Њихов рад наступа под условом да постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности. До основа сумње долазе на основу непосредног сазнања или из кривичне пријаве која је предата њима уместо јавном тужиоцу, а може бити изазвана и налогом јавног тужиоца или истражаног судије. Делатност ОУП-а је регулисана Законом о полицији, па могу да предузимају само оне мере које су њиме предвиђене, и којима се са најмање штетних последица постоже остваривање службених задатака. Иако су ради прегледности неке одредбе Закона о полицији преузете у ЗКП, то је само из практичних разлога, а то не значи да се ради о делу кривичног поступка. Овлашћења ОУП-а према нашем праву су: 1. Прикупљање обавештења за успешно вођење кривичног поступка (члан 226) – да би се могла прикупити потебна обавештења ОУП има право да позива грађане или да сами службеници одлазе код грађана. Принудно се може довести само грађанин кој се не одазове и не оправда изостанак, а уредно је позван и упозорен у позиву на то да ће бити приведен. Лица која се позивају од стране ОУП-а имају право на адвоката. Осумњичени се мора обавестити о основама сумње а информативни разговор може да траје најдуже 4 сата. У прикупљању обавештења ОУП не може да грађане саслушава у својству окривљеног, сведока, вештака, осим кад осумњичени присане да у присуству адвоката да исказ. У ОУП-у се саставља записник у који лице које је дало обавештење може унети своје примедбе и један примерак се даје том лицу. Прикупљање обавештења након отварања истраг еј могуће само уз сагласност истражног судије. Обавештења која скупи полиција се не могу користити као докази. Она служе само да би се јавни тужилац одлучио да ли ће поставити захтев за покретање истраге, као и истражном судији да ли ће тај захтев усвојити или не. 2. Проналажење учинилаца кривичног дела и спречавање да се сакрију или побегну – лишавање слободе и спровођење осумњиченог – то се постиже утврђивањем места боравишта осумњиченог, расписивањем потернице, лишавањем слободе и његовим спровођењем истражном судији. Лишавање слободе може се спровести само у случају: 1. Ако у ЗКП-у постоји било који разлог за одређивање притвора тог лица и 2. Ако је учинилац затечен у извршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности. Лице које је лишено слободе се без одлагање спроводи истражном судији који одлучује о његовом задржавању; само то лице може да покрене поступак и тиме га убрза; свако незаконито лишење слободе је кажњиво и лице ће имати накнаду штете од државе. 3. Мере за утврђивање идентитета лица и предмета – састоје се у фотографисању, узимању отисака, објављивању јавних потерница. 4. Обезбеђење доказа и трагова – дужност је ОУП-а да обезбеди трагове кривичног дела и предмете који у поступку могу послужити као докази, по правилима криминалистичке технике. 5. Привремено одузимање возачке дозволе и остало.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Овлашћења ОУП-а да изузетно предузимају формалне процесне радње у предкривичном постуку (процесна овлашћења полиције) Изузетно и под тачно утврђеним условима радње ОУП-а ће имати исту вредност као радње предузете од стране истражног судије: 1. Привремено одузимање предмета, претресање стана и лица, вршење увиђаја и одређивање вештака – имаће карактер процесне радње- доказа, само у случају хитности када није могуће чекати долазак истражног судије, али се о томе одмах мора поднети извештај јавном тужиоцу (записник). 2. Саслушање осумњиченог – по правилима која важе за саслушање окривљеног у кривичном поступку – ако не пристане да буде саслушан ти подаци који су прикупљени од њега не могу да послуже као доказ на суду, осим изјаве дате у присуству адвоката.

Овлашћења истражног судије у претходном поступку Истражни судија је функционално надлежан да спроводи истрагу, која је део кривичног поступка, али у предкривичном поступку има само одређене дужности. Његова основна дужносту у предкривичном поступку је да одлучује од мерама јавног тужиоца и других органа које су усмерене на ограничавање уставних права и слобода осумњиченог – задржавање, снимање, надзор, обустављање финансијских трансакција и сл. Такође има дужност да предузме радње које не трпе одлагање па се морају предузети пре него што се отвори кривични поступак – увиђај, вештачење, саслушање осумњиченог. Све ове радње се морају спровести на начи и под условима који важе и у кривичном поступку. Истражни судија у овом случају има улогу заштите људских права у предкривичном поступку. Овлашћења јавног тужиоца у предкривичном поступку Јавни тужилац је руководилац предкривичног поступка. Он обезбеђује координацију између разних органа. Ти органи су дужни да га одмах обавесте о предузетим радњама, а такође морају да поступе по сваком његовом налогу. Ако не поступе, јавни тужилац може да обавести стрешину органа и надлежно министарство, Владу или надлежно скупштиско тело. Јавни тужилац предлаже истражном судији санкције, притвор и друге мере. Може да одложи гоњење кад је у питање дело до 3 године или новчана казна. По одобрењу суда за дело за које је предивђена казна затвора од 5 и више година, може да обаци кривичну пријаву ако је осумњичени надокнадио штету у потпуности, а ако је услед стварног кајања осумњичени спречио настанак штете може да му наложи уплату одређеног износ у хуманитарне сврхе.

Заштита грађана у предкривичном поступку Грађанин према коме је полиција вршила неку од неформалних радњи у претходном поступку има право да у року од 3 дана поднесе пријаву јавном тужиоцу. Слободе и права се могу ограничити само одлуком суда. Лице лишено слободе може да покрене поступак пред истражним судијом, а он је дужан да хитно испита законитост лишења слободе и да налог за пуштање ако установи да је лишење слободе било противзаконито.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

ПОВОДИ ЗА ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Општи кривични поступак се може покренути само по захтеву овлашћеног тужиоца. Подношење захтева је у складу са начелом легалитета и обавезно је за јавног тужиоца који мора да захтева покретање поступка увек када постоји онована сумња да је дело извршено, а за које се гони по службној дужности. Средства путем који јавни тужилац долази до сазнања представљају поводе за покретање кривичног поступка. Они могу бити различити а најчешће је то кривична пријава.

Кривична пријава Кривична пријава је акт обавештења јавног тужиоца о извршењу кривичног дела. Кривична пријава може бити потписана ако је дата у писаној форми, или псеудонимом, а може бити и анонимна. Поред тога она може бити и усмена (телефоном). Она може да потиче од разних недржавних органа, грађана, али најчешће потиче од полиције. Кривичне пријаве могу бити: службене и приватне, добровољне и недобровољне. Кривична пријава је акт који стоји изван кривичног поступка и сам за себе не производи никакво дејство па се по томе разликује од приватне тужбе. Кривична пријава је акт – непосредни повод за покретање кривичног поступка. Приватна тужба је акто којим се покреће кривични поступак. Свака кривична пријава је потенцијална приватна тужба и обрнуто. Поред кривичне пријаве, јавни тужилац може сазанати за кривично дело и на други начин – лично сазнање, путем медија, штампе и сл. Поступак јавног тужиоца са кривичном пријавом Када добије кривичну пријаву јавни тужилац може да: Одбаци кривичну пријаву, Да сам прикупи потребна обавештења или да захтева да то учини ОУП или други органиж Да поднесе захтев за покетање истраге Да предложи истражном судији да се истрага не спроводи, већ да се оптужница непосредно подигне на основу кривичне пријаве и прикупљених обавештења.

Претходни поступак

Појам, циљ и обележја претходног поступка Претходни поступак је први од два стадијума јединственог судског кривичног поступка. Он претходи главном поступку тј. извођењу окривљеног пред суд који поводом правоснажне оптужбе овлашћеног тужиоца треба да изрекне пресуду. Претходни кривични поступак је састављен од две фазе: 1. Истрага и 2. Стављање осумњиченог под оптужбу.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Претходни поступак није обавезан осим за дела за која је предвиђена казна затвора од 5 година и тежа казна. Претходни поступак може и изостати у потпуности или делимично. Неће га бити уопште када овлашћени тужилац прошири оптужбу на кривично дело које је откривено током главног претреса, или кад се стекну услови за подизање непосредне оптужнице. За претходни поступак је карактеристично испитивање основаности оптужбе и испуњеност услова за извођење окривљеног пред суд. Непосредност, јавност, усменост и контрадикторност који су принципи кривичног поступка у претходном поступку не важе, мада је све већа тенденција да се примењују и у њему. Истрага

Појам, циљ и карактеристике истраге Истрага је прва фаза предходног поступка коју наредбом отвара јавни тужилац, на захтев овлашћеног тужиоца, против одређеног лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело. Истрагу спроводи надлежни јавни тужилац. Циљ истраге је да се прикупе докази за оптужбу. Ако се утврди да истрага пружа материјал за подизање оптужбе то је позитиван циљ, а ако нема тог материјала то је негативан циљ. Из дефиниције истраге произилази следеће: Истрага је координирана делатност два процесна субјекта – јавног тужиоца и истражног судије. Отвара се наредбом надлежног јавног тужиоца.. Може се отворити само против одређеног лица не и непознатог лица. Предлог јавног тужиоца не обавезује истражног судију. Уколико се истражни судија не сложи са предлогом тужиоца, о томе ће одлучити веће тог суда. Докази прикупљени у истрази могу се изузетно употребити на главном претресу (само ако је хитно) али правило је да судећи судија све доказе мора поново да изведе на главном претресу. Обавезност истраге Искључена за дела за која је прописана новчана казна, Могућа је за дела од 3 до 5 година Обавезна за дела од 5 и више година. Истрага се отвара наредбом надлежног јавног тужиоца,

Спровођење, ток и садржина истраге Јавни тужилац води истражне радње на подручју свог суда, а може и ван подручја суда на територији целе државе ако је у интересу истраге. Обично се ван подручја суда радње спроводе путем замолнице. Орган коме су поверене одређене радње не може одбити да их спроведе, нити их може пренети другом. Садржина истраге се састоји у предузимању потребних истражних радњи тј. свих радњи које суд (истражни судија или веће) предузму у истрази: доказивање (саслушање окривљеног, испитивање сведока, исправе,

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

увиђај...), радње процесне принуде (притварање, одређивање јемства, претресање...), радње одлучивања у тој фази. У овом делу поступка једино не може да се донесе пресуда, али може на посебном рочишту после завршене истраге, у складу са Закоником.

Споразум о признавању кривице

Ако се поступак води за кривично дело за које се преима Законику може изрећи казна затвора до 12 година јавни тужилац и окривљени, на иницијативу једне или друге стране, могу закључити споразум о признању кривичног дела (овај институт се појавио први пут 2009). Окривљени треба у потпуности и добровољно да призна кривично дело, а са јавним тужиоцем ће преговарати о врсти санкције, трошковима, одрицању од жалбе и сл. јавни тужилац може да пристане и на дужу казну ако је то оправдано. Споразум се подноси пре или после подношења оптужнице, а најкасније до изјашњења оптуженог о кривици. Споразум ће имати дејство тек кад га суд усвоји, о томе одлучује судија за претходни поступак, односно председник на главном претресу. Одбрана је на том рочишту обавезна. Ако је суд решењем усвојио споразум, јавни тужилац је дужан да у року од 3 дана од правоснажности тог решења подигне оптужницу ако пре није поднета, а председник већа без одлагања доноси песуду којом га оглашава кривим и одлучује о осталим питањима договореним споразумом. Ако се не договоре и суд решењем не усвоји споразум, дато признање се не може користити као доказ у кривичном поступку.

Прекид и обустава истраге Прекидом се истрага ставља у стање привременог мировања због појаве стварне сметње за њено даље вођење и наставиће се по престанку сметње уколико није наступила застарелост. Прекид може бити обавезан (када окривљени душевно оболи, или друга тешка болест, нема захтева јавног тужиоца и сл.), и факултативни (непознато боравиште окривљеног, бекство и сл.). У том случају поступак се може наставити али уз обавезан предлог јавног тужиоца да се настави у одсуству. Прекид траје док не престану сметње које су га изазвале. Обустава истраге је дефинитивно окончање истраге из правних или стварних разлога без могућности наставка, или уз могућност наставка по посебној процедури. Обустава је облик завршетка истраге. До обуставе може доћи вољом овлашћеног тужиоца Основи по којима веће може да обустави истрагу могу бити правини и стварни: Ако дело које се ставља на терет није кривично дело, а нема услова за примену мера безбедности, Наступиле околности за обуставу (амнестија, застарелост...) Ако нема доказа да је окривљени учинио кривично дело. Поступак стављања под оптужбу Ова фаза започиње подизањем оптужбе а завршава се ступањем оптужбе на правну снагу.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Састоји се од: 1. Подизања оптужбе и 2. Судске контроле подигнутог оптужног акта. Оптужба у формалном и ужем смислу је акт овлашћеног тужиоца, стављен у законској форми којим од надлежног суда тражи да се против одређеног лица за одређено кривично дело одреди главни претрес а у ширем смислу и да се спроведе истрага. Постоје 4 врсте оптужна акта: Оптужница – акт јавног тужиоца или оштећеног као тужиоца у општем кривичном поступку, Оптужни предлог – у скраћеном поступку, Приватна тужба – у општием и скраћеном поступку, за кривична дела која се не гоне по службеној дужности. Предлог за примену васпитне мере или казне малолетничког затвора – у поступку преме малолетницима, само по предлогу јавног тужиоца. Оптужница Оптужница се надовезује на истрагу, претходи главном поступку. Може бити подигнута и без спровођења истраге на основу кривичне пријаве или непосредног опажања, па и усмено на записнику већу на главном претресу. У скраћеном поступку замењује је оптужни предлог. Циљ оптужнице је да одреди и ограничи предмет суђења, да доведе до главног претреса, да окривљеном предочи за шта се оптужује. Садржина оптужнице: 1. Подаци о идентитету окривљеног – овај део је важан јер пресуда може да се односи само на лице против којег је подигнута оптужница. 2. Опис дела – из којег произилазе законска обележја. То је чињенична основица оптужбе која веже суд. Пресуда мора да се односи на случај описан у овом делу оптужнице. 3. Правна квалификација – не веже суд, али је неопходна због одређивања надлежности суда. 4. Означење суда – пред којим ће се држати главни претрес. 5. Предлог доказа – које треба извести, имена сведока, вештака и др. 6. Образложење – на основу истраге се описује стање ствари. Напред наведени делови су обавезни делови оптужнице, а она може факултативно садржати и друге делове који се могу изнети и посебно. Предлог за одређивање притвора, Предлог за пустање окривљеног на слободу, О овим предлозима веће решава у року од 48 сати, а ако је окривљени у притвору а није стављен предлог, веће преипитује одлуку о притвору по службеној дужности у року од 3 дана. Према најновијим новелама ЗКП-а предвиђено је да тужилац у оптужници затражи и висину казне. Подизање оптужнице и поступак са подигнутом оптужницом Оптужница се доставља од стране јавног тужиоца надлежном суду у онолико примерака тако да сваки окривљени и бранилац добију по један, а један примерак да остане у списима за виши суд. У погледу рока разликујемо:

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

1. Непосредну оптужницу – која се подноси у року од 8 дана и тај рок је преклузиван. 2. Оптужница после спроведене истраге – роке је 15 дана јавном тужиоцу од пријема списа истраге, а оштећени као тужилац има исти рок од 15 дана али од обавештења истражног судије да је завршио истрагу. За јавног тужиоца овај рок није преклузиван али је онда дужан да обавести вишег јавног тужиоца о разлозима пропуштања тог рока. Ако оштећени као тужилац пропусти рок онда се поступак обуставља решењем. Свака оптужница се предаје председнику већа пред којим ће се одржати главни претрес. Ако истраге није било – непосредна оптужница, председник већа испитује основаност оптужнице која је поднета од стране оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца, и ако нађе да нема места оптужби – решењем ће је одбацити. Што се тиче оне која је поднета од стране јавног тужиоца или у другим случајевима (није непосредна), испитаће само формалну исправност оптужнице. Према начелу мутабилитета – овлашћени тужилац располаже оптужницом, и може да одустане од оптужнице или подигне нову пре главног претреса, може да је мења, проширује или одустане у току главног претреса све до његовог завршетка. Уредна оптужница се доставља окривљеном, ако је у притвору у року од 24 сата од пријема у суду. Рок за жалбу је 8 дана. За кривична дела преко 10 година, окривљени приликом пријема оптужнице мора имати браниоца. Подизање оптужнице на главном претресу је могуће и може бити и усмено – на записнику (оптужба без истраге и без оптужнице): У случају проширења оптужбе на кривично дело које је откривено током главног претреса или на главном претресу, Усмена оптужба за кривично дело учињено на главном претресу ако не спада у надлежност вишег суда (лажно вештачење), Приватна тужба на главном претресу – противтужба (увреда).

Контрола оптужбе Судска контрола поднетих оптужних аката представља средство за заштиту окривљеног од неоснованог извођења пред суд. У том смислу постоје два решења: 1. По службеној дужности – суд испитује основаност сваког поднетог оптужног акта, на предлог председника већа (у скраћеном поступку само по службеној дужности), 2. На захтев окривљеног – приговор. Наш ЗКП – оптужница се по правилу ипитује по приговору окривљеног, а изузетно по службеној дужности на предлог председника већа. Окривљени има право на приговор у року од 8 дана од пријема оптужнице. Нема места приговору: Против оптужнице коју јавни тужилац поднесе током главног претреса, Коју је јавни тужилац поднео за ново кривично дело на главном претресу, У скраћеном поступку (нема оптужног акта у форми оптужнице)

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Поступак и одлуке суда о приговору против оптужнице О приговору против оптужнице решава веће, не оно за главни претрес већ ванрасправно веће, без присуства странака, на основу списа. Председник расправног већа само испитује благовременост приговора и да ли је изјављен од овлашћеног лица. Ванрасправно веће може одлучити: Да одбаци приговор – неблаговремен и недозвољен, Да врати оптужницу ради отклањања недостатака – у року од 3 дана који је преклузиван само за приватног тужиоца и оштећеног. Да врати оптужницу ради допуне - додатне истраге – рок 3 дана Да огласи суд ненадлежним Да издвоји из списа записник и обавештења која се морају издвојити Да утврди да нема места оптужби и обустави поступак Да одбије приговор као неоснован (жалба није дозвољена). Контрола оптужнице по захтеву председника већа је могућа и без приговора само кад у припреми списа за главни претрес установи да она садржи недостатке, или нема места оптужби. Такође је испитује ванрасправно веће најкасније у року од 2 месеца од пријема оптужнице у суду. Ступање оптужнице на правну снагу Ступање на правну снагу зависи од тога да ли је било приговор или не. Ако је изјављен приговор – кад буде одбијен, иначе не ступа. Кад није изјављен приговор – кад веће нађе да је председников захтев неоснован ако га је поставио, или кад председник закаже главни претрес, или истекне 2 месеца од пријема оптужнице ако председник није поставио у том року захтев.

ГЛАВНИ ПОСТУПАК

Започиње ступањем оптужбе на правну снагу а завршава се изрицањем и објављивањем пресуде. Обухвата три фазе: 1. Припремање главног претреса, 2. Главни претрес и 3. Изрицање пресуде.

Припремење главног претреса

Од ступања на снагу оптужнице, до почетка главног претреса је фаза припремања главног претреса. Циљ ове фазе је да главни претрес отпочне и даље несеметано тече. Радње у овој фази су: одређивање места, дана и часа главног претреса, спајање и раздвајање поступака и друго. Председник већа наредбом одређује место и време главног претреса. Странке се са тим упознају позивом, и морају да се одазову или благовремено да оправдају недолазак. Посебна пажња се поклања позивању оптуженог. Да би позив био пуноважан мора се доставити лично и то 8 дана (неке земље 15 дана) пре главног претреса. Јавни тужилац се позива увек и то обавезно. Вештак и сведоци се позивају са упозорењем о привођењу и новчаној казни.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Прибављање нових доказа Странке могу предлагати извођење нових доказа пре почетка главног претреса да не би успориле његов ток или ако постоји опасност од пропадања доказа. Ако је неко болестан па је извесно да неће доћи на главни претрес, може се испитати пре главног претреса.

Обустављање поступка У току припремања главног претреса може да дође до обуставе поступка само ако овлашћени тужилац одустане од оптужбе (начело мутабилитета). Последице: оштећени може да преузме оптужницу јавног тужиоца или да подигне нову, али не може да тражи истрагу. Притворени окривљени се одмах пуста на слободу. Овако обустављен поступак се не може наставити употребом ванредних правних лекова. Ако до одустанка овлашћеног тужиоца дође после отварања главног претреса поступак се неће обуставити, већ ће се изрећи пресуда којом се оптужба одбија. Остале радње у припреми Могу се затражити тзв. допунске судије ако се сматра да ће поступак дуго трајати, Донеће се решење о издавању списа ако за то има потребе.

Главни претрес

Главни претрес је рочиште, одређено место на коме у одређено време суд и странке предузимају процесне радње. Циљ главног претреса је да сранке у контрадикторном, усменом, непосредном и јавном поступку расправе утврде да ли је оптужба основана и да суд после тога може да донесе одлуку. Само на гланвом претресу на основу доказа непосредно иведених, пред судећим судом долази до изрицања пресуде – суди се у правом смислу речи. Главни претрес је централни део кривичног поступка. Постоје 3 изузетка пред судом првог степена од правила да без главног претреса нема пресуде: 1. Истражни судија на просебном рочишту пре главног претреса 2. Ако се усвоји споразум о признању кривице пре главног рочишта, 3. У поступку по правним лековима. А изузетак да се увек завршава пресудом јесте кад се поступак заврши изрицањем судске опомене. Код малолетника увек се завршава решењем сем кад се изрекне мера малолетничког затвора (пресудом). Ток главног претреса Главни претес тече редом одређеним Закоником. Од тог реда може се одступити изузетно ако се покаже да је то целисходно. Редован ток је:

1. Отварање заседања Започиње пре главног претреса, уласком судија у судницу а окончава се завршетком, прекидањем или одлагањем главног претреса.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Циљ – да ли је уопште могуће држати главни претрес. Ту се предузимају све радње које Законик одобрава, само до почетка главног претреса. (изузеће судија).

2. Почетак главног претреса Стварно започињање читањем оптужнице или приватне тужбе. Чита је овлашћени тужилац или судија када је подиже приватни тужилац. Читањем оптужница постаје доступна општој јавности, а након тога оштећени се изјашњава о свом имовинско-правном захтеву. Затим председник пита оптуженог да ли је разумео кривично дело, да се изјасни о оптужби и изнесе своју одбрану. Од одговора зависи даљи ток доказног поступка. Ако окривљени не призна, изводи се целокупан доказни поступак, а ако призна, не морају се изводити докази или се изводе само основни који би доказали да није дато лажно признање. 3. Саслушање оптуженог Кад оптужени схвати оптужбу и евентуално се о њој изјасни, прелази се на његово саслушање, које предходи доказном поступку. Прово се пуста да слободно искаже своју верзију догађаја, а затим му постављају питања тужилац, бранилац и на крају председник и чланови већа, а ако постоје саоптужени и његов бранилац. Сва питања се постављају преко председника већа или ако он то одбије непосредно.

4. Доказни поступак Којим ће се редом докази изводити зависи од налога председника већа, али правило је да се прво изводе докази: које је предложио тужилац, па одбрана, па суд или на предлог оштећеног. У току доказног поступка веће може тражити од истражног судије да предузме неке радње ради разјашњења. Извођење доказа је усмено и непосредно (може се одступити само због болести, или се може прочитати извештај вештака, или свдок који је умро након давања исказа итд.) После испитивања сведока или вештака или после читања сваког записника, председник је дужан да упита странке и оштећеног да ли имају какве предлоге за допуну доказног поступка. Ако нико не стави предлог или поднети предлог буде одбијен, а веће установи да је стање ствари довољно извиђено, председник ће објавити да је доказни поступак завршен. Странке могу да стављају доказне предлоге и након тога чак и после завршних речи, па чак и након завршетка главног претреса. 5. Завршне речи странака – оштећеног и браниоца Право на завршни говор прво има тужилац, затим оштећени, његов бранилац и на крају оптужени. У завршном говору они излажу своје ставове, оцене, закључке и предлоге о свим чињеницама и правним питањима која су предмет пресуде.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

6. Завршетак главног претреса После свих завршних говора, председник је дужан да упита дали ко жели да дода још нешто. Ако неко жели да још нешто дода, а председник сматра да то треба извести још неке доказе, поново ће отворити и допунити доказни поступак, па ће поново сви добити завршну реч. Ако допуна доказног поступка није одређена, председник већа објављује да је главни претрес завршен. Од тог момента јавни тужилац више не може да одустане од оптужнице. Одгађање, одлагање и прекидање главног претреса Наш Законик уместо речи одгађање користи реч одлагање главног претреса, иако су то две различите процесне установе. Одлагање – наступа у започетом главном претресу, и то је дужи застој из разлога који спречавају да се поступак заврши на једном рочишту – када треба прикупити нове доказе, ако наступи душевно обољење и сл. Одгађање – може да изазове када не дође лице без кога се не може одржати главни претрес, што значи да наступа пре него што је започет. Одгађање може бити на одређено и неодређено време. Прекидање – је кратак прекид који је привремен у току већ започетог главног претреса из разлога који су брзо пролазни, и спречавање да се одржи на једном рочишту већ на два три рочишта која чине јединствени главни претре. Прекинути претрес мора се наставити пред истим већем. Формирање већа и допуна већа у току главног претреса Ако се у току главног претреса покаже да чињенице указују да је за то кривично дело надлежно петочлано уместо трочланог већа, оно ће се проширити потребним бројем судија а главни претрес ће почети изнова. Исто важи и у скраћеном поступку када је уместо судије појединца надлежно трочлано веће. Ово ће се догодити само ако на то указују чињенице у оптужници.

ИЗРИЦАЊЕ ОБЈАВЉИВАЊЕ И ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ После завршеног главног претреса следује поступак доношења пресуде. Он је тајан и се састоји од три фазе: изрицања, саопштавања и писмене израде. Пресуда се доноси по правилу одмах, а најдуже за 3 дана. У сложеним стврима писмена израда пресуде траје најдуже до 15 дана. Пре израде пресуде веће испитује надлежност суда и да ли је потребно допунити главни претрес. Ако се изриче казна затвора од 5 година или тежа веће мора одредити притвор ако се оптужени већ не налази у њему. Притвор може трајати до правоснажности пресуде а не дуже од трајања казне у пресуди. После објављивања пресуде председник већа је дужан да поучи странке о њиховим правима пре свега на жалбу и на одоговор на жалбу. Ако је осуђен условно мора га поучити о значењу условне осуде. Поступак о споредним предметима кривичног поступка Ту је реч о: имовинско-правним захтевима, прејудицалним питањима и трошковима поступка.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Поступак за решавање имовинско-правног захтева (атхезионипридружени поступак) Предмети овог поступка су грађанскоправне природе који се редовно решавају у парничном поступку. Обележја атхезионог поступка – овај поступак није обавезан. Све своје односе из овог дела странке могу решавати споразумно. Овлашћено лице може слободно да бира да ли ће свој захтев остварити у овом или парничном поступку, а исто тако може и да промени свој став у погледу тога где ће га решавати. У овом поступку се примењују норме и кривичног и грађанског права. Постављање и садржина имовинскоправног захтева – овај захтев се мора поднети до завршетка главног претреса. Захтев се поставља у форми посебног акта или у неком другом акту (тужби или кривичној пријави), а у њему мора бити назначен предмет захтева, износ, правни посао који треба поништити и сл. Овлашћено лице може одустати од овог захтева до завршетка главног претреса. Претпоставке за решавање имовинскоправног захтева и одлуке о захтеву – о имовинско-правном захтеву ће се расправљати у кривичном поступку ако: Постоји захтев овлашћеног лица. Решавање неће одуговлачити поступак. Такође, о имовинско-правном захтеву се може решавати само ако се оптужени оглашава кривим и ако подаци кривичног поступка пружају поуздан основ за решавање и овог захтев. Одлуке о имовинско-правних захтевима су саставни део кривичне одлуке и могу бити: мериторне и формалне. Мериторном одлуком се захтев усваја потпуно или делимично, а формалном се суд оглашава ненадлежним или се лице упућује на грађанску парницу. У нашем кривичном поступку не постоји мериторна одлука којом се захтев одбија. Обезбеђење и извршење досуђеног имовинско-правног захтева – привремене мера обезбеђења одређује истражни судија а након подизања оптужбе председник већа односно веће, на захтев овлашћеног лица. Одлука се изврша после правоснажности кривичне пресуде према прописима о грађанскоправном извршном поступку. Остваривање имовинскоправног захтева изван кривичног поступка оба поступка, парнични и кривични могу тећи независно један од другог, међутим суд је у парничном поступку везан кривичном пресудом којом је оптужени оглашен кривим, а није везан пресудом којом је ослобођен кривичне одговорности. Пресуда парничног суда не важи за кривични суд. Решавање прејудицијалних питања Кад се у кривичном поступку јави прејудицијално питање суд га може сам решити, али не са снагом пресуђене ствари. Из тога следи: Прејудицијално питање је факултативни а не обавезни предмет, Одлука о прејудицијалном питању нема дејство пресуђене ствари. Ако је други надлежан орган решио то питање пре кривичног суда, та одлука веже кривични суд.

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Одлучивање о трошковима кривичног поступка О трошковима кривичног поступка се одлучује дефинитивно на крају поступка зависно од његовог исхода. Међутим, често је потребно да се ти трошкови обезбеде унапред, и да их неко сноси до дефинитивне одлуке. Предујмљени трошкови – који се плаћају унапред и привремено. То лице не мора и дефинитивно да буде дужно да сноси те трошкове. Једне сносе странке у поступку, а друге правосудни буџет и то привремено. Дефинитивно одлучивање о накнади трошкова – та одлука је саставни део диспозитива кривичне пресуде. Међутим, ако се на плаћање трошкова обавезује лице које није странка у поступку (сведок, вештак и сл.) трошкови се одређују посебним решењем. Решењем ће се одлучити о трошковима и кад у тренутку доношења пресуде није позната њихова висина па се они накнадно доставе (најкасније у року од 3 месеца од достављања правоснажног решења). Трошове сноси оптужени - увек кад је оглашен кривим, јавни тужилац никада не сноси трошкове, приватни тужилац сноси трошкове уколико је пресуда ослобађајућа или се оптужба одбија, али не и кад је поступак обустављен. Оштећени као тужилац не сноси трошкове у коме није успео, већ само које је сам скривио. Све трошкове које било које лице у поступку само скриви сноси то лице. Награде браниоцима и заступницима сноси брањено односно заступано лице, без обзира на исход поступка.

САДРЖАЈ

ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ........................................................................................................................................1 Динамика и сложеност кривичног поступка ...........................................................................1 Обим кривичног поступка ...................................................................................................................1

ТОК ОПШТЕГ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА .............................................................................................2 ПРЕДКРИВИЧНИ ПОСТУПАК ..............................................................................................................2 Појам предкривичног поступка ..................................................................................................2

Овлашћења ОУП-а у предкривичном поступку ......................................................................2 Непроцесна овлашћења ОУП-а у предкривичном поступку .....................................2

Овлашћења ОУП-а да изузетно предузимају формалне процесне радње у предкривичном постуку (процесна овлашћења полиције) .......................................4 Овлашћења истражног судије у претходном поступку ................................................4 Овлашћења јавног тужиоца у предкривичном поступку ............................................4 Заштита грађана у предкривичном поступку....................................................................4

ПОВОДИ ЗА ПОКРЕТАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА...................................................................5 Кривична пријава .....................................................................................................................................5 Поступак јавног тужиоца са кривичном пријавом ..........................................................5

Претходни поступак .....................................................................................................................................5 Појам, циљ и обележја претходног поступка ...........................................................................5

Кривично процесно право – посебни део ток кривичног поступка

Истрага ............................................................................................................................................................6 Појам, циљ и карактеристике истраге ....................................................................................6 Обавезност истраге .............................................................................................................................6

Спровођење, ток и садржина истраге...........................................................................................6

Споразум о признавању кривице ....................................................................................................7 Прекид и обустава истраге.............................................................................................................7

Поступак стављања под оптужбу ....................................................................................................7 Оптужница................................................................................................................................................8 Подизање оптужнице и поступак са подигнутом оптужницом ..............................8 Контрола оптужбе ...............................................................................................................................9

Поступак и одлуке суда о приговору против оптужнице ........................................ 10 Ступање оптужнице на правну снагу ................................................................................... 10

ГЛАВНИ ПОСТУПАК ................................................................................................................................... 10 Припремење главног претреса........................................................................................................... 10 Прибављање нових доказа .......................................................................................................... 11 Обустављање поступка .................................................................................................................. 11 Остале радње у припреми............................................................................................................ 11

Главни претрес ............................................................................................................................................. 11 Ток главног претреса ........................................................................................................................... 11 1.

Отварање заседања ............................................................................................................. 11

4.

Доказни поступак ................................................................................................................. 12

2. 3. 5. 6.

Почетак главног претреса ............................................................................................... 12 Саслушање оптуженог ....................................................................................................... 12 Завршне речи странака – оштећеног и браниоца ............................................ 12 Завршетак главног претреса ......................................................................................... 13

Одгађање, одлагање и прекидање главног претреса ...................................................... 13 Формирање већа и допуна већа у току главног претреса ....................................... 13

ИЗРИЦАЊЕ ОБЈАВЉИВАЊЕ И ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ............................................... 13 Поступак о споредним предметима кривичног поступка ............................................ 13

Поступак за решавање имовинско-правног захтева (атхезиони-придружени поступак) ................................................................................................................................................ 14 Решавање прејудицијалних питања...................................................................................... 14 Одлучивање о трошковима кривичног поступка ......................................................... 15