Kristofer Kolumbo

 

Kristofer  Kolumbo Pre nego što su Portugalci stigli do svog cilja, đenovljanski moreoplovac Kristifor Kolumbo  je na svim stranama tražio materijalna sredstva da ostvari svoj plan koji je sažet u rečima "traži ti istok preko zapada i idući na zapad stići ćeš u zemlje gde se rađaju začini". Pored čvrstog uverenja da zemlja ima oblik lopte, Kristofer se oslanjao i na kartu firentinskog geografa Toskanelija koja je bila netačna su obale Japana bile nacrtane nadosta udaljenosti odjer jedne trećine Zemljinog obima. Zbog toga je put izgledao upola kraći no što je ustvari bio. Kolumbo K olumbo je najozbiljbnije shvaćen u Španiji, uspeo je da odbrani svoj plan pred univerzitetom u Salamanki, pa je kraljica Izabela od Kastilje pristala da ga pomogne. Međutim, rat protiv Mavara odložio je ostvarenje plana sve do 1492. Tada je kraljica dala najveći deo potrebnog novca, drugi deo je uložio bogati brodovlasnik Pinzon, koji je učestvovao u putovanju, a jedan malo deo uložio je sam Kolumbo od svog skromnog imetka. Ekspedicija koja je dovela do otkrića Amerike bila je organizovana u obliku trgovačkog društva. U proleće 1492. tri karavele „Pinta“, „Ninja“ i „Santa Marija“ sa oko 90 članova posade isplovile su iz španske luke Palos. Na Kanarskim ostrvima je izvršena popravka jednog broda, a zatim je nastavljena plovidba ka zapadu.  Za ceo svet Kristofer K ristofer Kolumbo je otkrio Ameriku.

 

Ustvari, mnogi drugi moreplovci, među kojima je Islanđanin Lajf Erikson su to uradili vekovima ranije. Ali, istorija je zabeležila ime ovog italijanskog moreplovca. Kolumbo je imao san da otkrije o tkrije novi put kojim bi se došlo do Indije. Nije ni znao da nije uspeo u potrazi, ali svejedno je njegovo otkriće bilo značajno. Ljubav prema moru Kolumbo je rođen u Italiji 1451. godine kao sin tkača, Domenika Kolumba. Odbijajući da živi od zanata, Kristofer je odlučio da postane mornar. Studirao je moreplovstvo. Godine1476. kreće na put ka Lisabonu i Engleskoj. Zbog napada Francuza, Kolumbo ostaje na Lagosu, a posle se pridružuje bratu u Portugalu. Upoznaje kćerku jednog od kolonizatora Madere, Filipu Perestvelo de Monik i ženi se njome 1479. godine. U životu je želeo samo jednu stvar – da nađe pomorski put preko Atlantika do Indije. Kristofer Kolumbo izučava spise raznih učenjaka, pre svega one od Ptolomeja. Pristalica teze da je Zemlja okrugla, smatrao je da može da stigne do Azije prelazeći Atlantik. Dok je Ptolomej smatrao da je razdaljina između Evrope i Azije 16 090 km, Kolumbo Ko lumbo ju je smanjio na 2 414 km. Svoj plan je izložio grupi stručnjaka na čelu sa kraljem Portugala. je odbilo njegov projekat i kralj takođe Udruženje odbija da ga finansira. Međutim, Kolumbo nije odustajao; približio se Isabeli od Kastije i pokušao da je ubedi da ga podrži, ali bezuspešno. Na kraju je pomognut od strane Fernanda i Isabele, kralja i kraljice Španije. Ostvarenje sna Kristofer Kolumbo je 3. avgusta 1452. godine napustio Palos sa 3 karavele (La Santa Maria, La Pinta i La L a Niña) i sa 90 članova posade. Nakon dva meseca plovidbe, konačno su ugledali tlo. Iskrcali su se 12. oktobra na

 

ostrvu Guanahami. Kristofer Kolumbo je zauzeo ovo ostrvo u ime španskih katoličkih kraljeva i nazvao ga je San Salvador. Bio je ubeđen da je stigao u Indiju i zato  je nazvao domoroce Indijanci. Indijanci. Ostrvo je proglasi proglasio o španskim vlasništvom 28. oktobra 1452. godine. Kapetan Pinte kreće na zapad da traži zlato. Kristofer Kolumbo na ostrvu Hispaniola (danas Haiti) pronalazi p ronalazi zlato i ostavlja ljude da čuvaju. Kreće nazad u Španiju. Uspeh ove ekspedicije je uvećao u većao ambicije admirala Kolumba. U septembru 1943. godine ponovo kreće sa flotom od 17 brodova oko 1500 ljudi sa ciljem da osnuje koloniju. Zatiče posadu zatrovanu sifilisom. Admiral istražuje Male Antile (Gvatemalu i Domenikanu) Puerto Riko, Kubu , Jamajku. Osniva Isabelinu kolonilu, a lokalno vlasništvo porobljava. Kristofer Kolumbo se treći put uputio za „Indiju“ 1458. godine. Kralj i kraljica primaju žalbe na njegovo upravljanje kolonijom i Kolumbo i njegov brat su uhapšeni. Nakon parnice koja se vodila, Kolumbo je izgubio kontrolu nad zemljom koju je otkrio, ali mu je dozvoljeno da četvrti put tamo ode. Stiže u Honduras, a u Panami pronalazi velika zlatna bogatstva. Vraća se u Španiju 1504. godine. Veliki moreplovac je umro u Valadolidu, 20. maja 1506. godine, uveren da je stigao do Indije.Kristifor Kolumbo (1451. - 20. maj 1506.) je bio istraživa istraživačč i trgovac koji je prvi prešao Atlantski okean i otkrio Ameriku 1492. godine pod zastavom Kastilje (Španija). On je verovao da je Zemlja lopta i tvrdio je da se brodom može doći do Dalekog istoka ploveći na zapad. Njegova pogrešna potcenjena procena Zemljinog obima i, u skladu s time, pogrešno proračunate zalihe hrane i pića ponetih na put, mogle su da dovedu do propasti njegove ekspedicije, ali, na sreću, na putu mu „se isprečio“ u to

 

vreme nepoznati kontinent Amerika. Ipak, Kolumbo je umro misleći da je otkrio put za Indiju, a ne novi kontinent. Ameriku, kao novi kontinent je prvi shvatio Amerigo Vespuči, po kome je ona kasnije i dobila ime. Pretpostavlja se da je rođen u Đenovi 1451. od oca Domenika Kolumba i majke Suzane Fontanarose. Međutim, neki istoričari tvrde da je rođen u Aragoniji, zatim u Galiciji pa čak i na grčkom ostrvu Hios. Istraživač Augusto Maskarenas Bareto je izneo mogućnost da je Kolumbo rođen u Portugalu u  jevrejskoj porodici.Kolumbo porodici.Kolumbo se iskrcava na ostrvo ostrvo Gvanahani Posle dva meseca su se pojavili ohrabrujući znaci, biljke na vodenoj površini i ptice kao vesnici bliskog kopna. Konačno 12. oktobra 1492. godine izmučeni moreplovci su stali na čvrsto tlo i to na ostrvu Gvanahani, koje je Kolumbo nazvao San Salvador (Sveti Spasitelj). Otkrivene su uskoro i obale Kube, Haitija, ali od očekivanog izobilja začina, srebra i zlata ni traga. U Španiji je Kolumbo doživeo pravi trijumf, tvrdeći da je otkrio Indiju, te se u Evropi odomaćio izraz Indijanci za stanovnike Američkog kontinenta. Kolumbo je preduzeo  još tri putovanja. Pri tome je naišao na Jamajku, Jamajku, zatim na obale Centralne Amerike. Zbog lošeg stanja u tim naseobinama on je optužen i u lancima je odveden u Španiju posle trećeg putovanja. Dve godine nakon povratka sa trećeg putovanja 1506. godine umro je ne saznavši za značaj svog podviga da je otkrio kontinent. On je u svom putopisu izrazio pretpostavku da je u pitanju do tada nepoznati deo sveta. Ovaj putopis dao je povod evropskim geografima da novi kontinent nazovu Terra America (Američka zemlja). Predstave o novom kontinetnu postale su jasnije kada je Vasko Nunjez de Balboa 1513. godine otkrio Veliki ili Tihi okean prešavši

 

Panamski prevlaku.

Prvo putovanje Na svoje prvo putovanje Kolumbo je krenuo avgusta 1492. iz luke3.Palos sa tri broda, Pinta, Ninja i Santa Marija i posadom od devedeset ljudi. Na Kanarska ostrva stiže 9. avgusta gde ostaje do 6. septembra. Zemlju je po prvi put ugledao 12. oktobra a novootkrivenu zemlju naziva San Salvador. Dana 23. oktobra gubi iz vida Pintu i misli da je njen kapetan Pinzon dezertirao. Kubu nalazi 28. oktobra i daje joj ime Huana u čast ćerke španskog kralja. Kasnije otkriva Haiti kome daje ime Hispaniola („majka Španija“). Santa Marija se nasukala 25. decembra 1492. i nije mogla da nastavi plovidbu. Kolumbo ostavlja 39 članova posade, obećava im da će se vratiti i otplovljava na Ninji. Više ih nikada nije video. Početkom januara nalazi Pintu i zajedno kreću za Evropu. U luku Palos, odakle je i pošao, dolazi 15. marta.

Drugo putovanje Po dolasku u Španiju Kolumbo priprema mnogo ambiciozniju ekspediciju koja se sastojala od flote od 17 brodova, 1500 članova posade, 700 kolonista, 12 misionara te nešto domaćih životinja. Njegov cilj je da osnuje koloniju na Hispanoli i pronađe 39 članova posade

 

Santa Marije koje je morao da ostavi tokom prošlog putovanja. Na put kreće iz Kadiza 25. septembra 1493. Prvo ostrvo koje nalazi, 21 dan pošto je napustio Kanarska ostrva, naziva Dezirada. U nedelju 3. novembra 1493. nalazi ostrvo koje naziva Marija Galanda, po imenu svog admiralskog broda. Treće ostrvo koje je otkrio naziva Dominika, a posle njega otkriva Gvadelup. Posle toga kreće u pravcu severa ka Hispanoli. Uz put otkriva ostrva Monserat, Sveti Martin i Sveti Bartolomej. Kada je stigao u Hispaniolu osnovao je koloniju Izabela. Zatim je krenuo na zapad i aprila 1494. otkrio Portoriko, a zatim i Jamajku. Posle toga je došla sezona uragana kada je izgubio šest brodova. Od njihovih ostataka je napravio prvi brod koji je napravljen u Novom svetu i krstio ga imenom Indija. U Kadiz stiže 11. juna 1496. na brodu Santa Klara.

Treće putovanje Na treće putovanje Kolumbo  je krenuo iz luke Sanlukar de Barameda pored Kadiza 30. maja 1498. sa flotom od šest brodova. Na Kanarskim ostrvima, 20. juna flota se deli, a Kolumbo sa tri broda kreće ka jugu, a preostala tri broda kreću ka Hispanioli da bi odnele namirnice kolonistima. Dana 1. avgusta 1498. otkriva obalu i ušće velike reke, a kasnije će se ispostaviti da je Kolumbo otkrio južnoamerički kontinent i ušće Orinoka. Posle toga kreće da ispituje obale današnje Venecuele i otkriva ostrva Trinidad, Sveti Vinsent, Grenada i Margarita. U Hispaniolu stiže 31. avgusta 1498. Na ostrvu vlada potpuna anarhija i izbija pobuna protiv Kolumba. Pet brodova napuštaju ostrvo i odlaze za Španiju. Među onima koji su se vratili mnogi se žale kralju i kraljici okrivljujući Kolumba. Kralj i kraljica odlučuju da pošalju Fransiska Bobadilju da bi zamenio Kolumba

 

na mestu vicekralja. On stiže u Hispaniolu 23. avgusta 1500. i početkom oktobra zatvara Kolumba i njegovu braću i šalje ih u Španiju da im se sudi. Tokom putovanja Kolumbo je napisao pismo španskim kraljevima koje im je predato po dolasku u Španiju krajem novembra 1500. godine. Pismo je imalo efekta, Bobadilja je pozvan da se vrati u Španiju. Oktobra 1501. Kolumbu je dozvoljeno da organizuje novo putovanje, ali mu je zabranjeno da se vrati na Hispaniolu, oduzeta mu je titula vicekralja, ali je zadržao titulu admirala.

Četvrto putovanje Na svoje četvrto putovanje za Novi svet krenuo je iz Kadiza 9. maja 1502. sa četiri broda i 148 članova posade. U junu prolazi pored Martinika. Kada je stigao do obala današnjeg Hondurasa krenuo je ka  jugu u potrazi za prolazom ka zapadu. Kada je došao do Panamskog zemljouza mislio je da  je došao do Malajskog zemljouza. Kako nije našao zlato i kako je počeo da gubi jedan po jedan brod rešio je da krene za Jamajku kada se njegov brod nasukao. Kolumbo šalje nekoliko ljudi na jednom čamcu da traže pomoć u Hispanioli. Pomoć od dva broda stiže 25. juna 1504. Za Španiju kreće 12. septembra gde stiže 7. novembra, umoran i bolestan.

Kraj života Pred kraj života tražio je, na osnovu ranije zaključenih ugovora, da mu španska kruna isplati 10 procenta od profita ostvarenog u novootkrivenim zemljama što je odbijeno. Kolumbo je

 

umro u Valjadolidu 20. maja 1506. kao veoma bogat čovek. Prvobitno je bio sahranjen u Valjadolidu, a zatim  je prebačen u Sevilju. Sevilju. Guverner Hispaniole je 1542. prebacio njegove ostatke u Santo Domingo. Kada su Francuzi 1795. zauzali Santo Domingo njegovi ostaci su prebačeni u Havanu. Kada je Kuba 1898. postala nezavisna njegovi ostaci su ponovo prebačeni u Sevilju.

 

Sajda Bacicanin