Kriminalistika 1

GLAVA 1 ОPŠTA KRIMINALISTIČKA RAZMATRANjA 1.1 POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA Kriminalitet se može različito definisati. - Zakonska ili pravna definicija potiče od pozitivnog prava i zakonodavstva po kojoj su prestupnici lica koja krše norme krivičnog zakona. - Sociološka definicija kriminal predstavlja kao rezultat duštvenog života. Definicija kriminaliteta je nastala kombinacijom ove dve definicije i glasi: Kriminalitet je društveno negativna, dinamična pojava koja predstavlja aktivnost jednog ili više lica u odreĎenom vremenu ili prostoru, čije su aktivnosti uslovljene odreĎenim društvenim odnosima i odreĎene zakonskim propisima, čije kršenje povlači krivičnu sankciju. Razlozi iz kojih dolazi do pojave kriminaliteta su raznovrsni i mogu biti npr.: ratovi, ekonomske krize, nestašica roba na tržištu, razlika izmeĎu bogatih i siromašnih, ali uzrok mogu biti i razne socio – patološkepromene i to: narkomanija, alkoholizam, skitnjičenje, kocka itd. Osnovne odlike kriminaliteta su: dinamičnost, masovnost, otvorenost granica, povezanost učinilaca, organizovanost, povratništvo, specijalnost, profesionalizam i u savremenom kriminalitetu sve veća pojava nasilja, okrutnost, bezobzirnost itd. - Dinamičnost je karakteristika kriminaliteta koja se ispoljava u njegovoj stalnoj prisutnosti i prilagoĎavanju svim društvenim uslovima. Razvoj i prilagoĎavanje kriminaliteta zavisi od geografskog položaja, političkog i društvenog ureĎenja, ekonomskog i moralnog stanja društva itd., ali i od spremnosti nadležnih organa da mu se suprostave. - Masovnost se ogleda u velikom broju izvršenih KD, u šta ulazi i tamna brojka, koja predstavlja broj neprijavljenih i nerasvetljenih KD. - Otvorenost granica, pod time se misli na razvoj turizma, saobraćaja i samim tim dolazi do pojave meĎunarodnog ili internacionalnog kriminaliteta. - Povezanost učinilaca se odnosi na njihova meĎusobna poznanstva i krugove koji se tako stvaraju, samim ti dolazi do organizovanosti vršenja KD. TakoĎe dolazi do pribavljanja i korišćenja naučnih i tehničkih dostignuća u vršenju KD. - Organizovanost kriminaliteta se odnosi na povezivanje više lica u grupu koja za cilj ima vršenje KD i u tom cilju dolazi do ostvarenja veza u političkom i javnom životu čime dobijaju jedan vid zaštite od pravnog sistema. U cilju uspostavljanje takvih veza najčešće se koristi korupcija ali se ne pribegava ni uceni. - Povratništvo, specijalizacija i profesionalizam, predstavljaju karakteristike kriminaliteta i izvršioca KD. Povratništvo postoji kada učinioc KD učini dva ili više puta ista ili različita Kd bez obzira da li je procesuiran ili sankcionisan za te radnje. Specijalizacija postoji kada izvršioci KD poseduju posebna znanja ili veštine koje koriste u vršenju KD. Što znači da imaju poseban modus operandi. – način izvršenja, po kojom se razlikuju od drugih izvršilaca istih KD.

Profezionalizam postoji kada vršenje krivičnih dela predstavlja izvršiocu osnovni način pribavljanja sredstava za život. - Savremeni kriminalitet sve više karakterišu KD sa elemintima nasilja, izvršena na izričito grub i brutalan način, nehumanost, bezobzirnost itd. Po podeli rada na suzbijanju kriminaliteta, sistematike u krivičnom zakonodavstvu, kriminalitet se deli na: - Opšti, - Privredni, - Politički i, - Ekološki. 1.2 POJAM I PODELA KRIMINALISTIKE Kriminal je društvena pojava koja narušava moralne vrednosti jednog društva, a u cilju sprečavanja nastanka kriminalnih dogaĎaja, rasvetljavanja KD, pronalaženja i hvatanja izvršilaca KD, kao i prikupljanje tragova koji mogu poslužiti kao dokay, neophodno je odreĎeno znanje koje pruža kriminalistika kao jedinstvena nauka. Kriminalistika se bavi izučavanjem ( pronalaženjem, usavršavenjem i primenom ) odgovarajućih metoda i sredstava u cilju oprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja KD, pronalaženja i hvatanja njegovih izvršilaca i obezbeĎenja ličnih i materijalnih dokaza. Kriminalistika prikuplja iz drugih nauka metode i sredstva i prilagoĎava ih svojim potrebama u cilju svog postojanja. Kriminalistika se deli na: - kriminalističku taktiku, - kriminalističku tehniku, - kriminalističku metodiku i - kriminalističku operativu. Kriminalistička taktika se bavi izučavanjem opštih pravila i metoda koji su primenjivi kod svih KD. Kriminalistička tehnika se bavi pronalaženjem i usavršavanjem metoda iz drugih nauka i prilagoĎavanju istih kriminalistici u cilju pronalaženju i fiksiranju tragova i predmeta KD. Kriminalistička metodika se bavi proučavenjem metoda za rasvetljavanje svakog KD pojedinačno. Kriminalistička operativa se sastoji u izučavanju posebnih metoda i sredstava koje se koriste u MUP-a. Misli se na specijalne istražne tehnike i način operativnog rada, kao i operativno korišćenje materijalnih i nematerijalnih tragova u cilju rasvetljavanja KD. Kriminalistika je nauka koja je u stalnom razvoju i samim tim dolazi do razvijanja posebnih grana ove nauke, kao što je npr. poslednja kriminalistička operativa. Sve te grane su u ravnopravnom položaju i zajedno čine jednu celinu.

1.3 OSNOVNA KRIMINALISTIČKA NAČELA Osnovna načela kriminalistike moraju poštovati svi subjekti koji sprovode kriminalističke mere i radnje, jer ona garantuju zakonit i objektivana rad i poštovanje prava i sloboda čoveka. Kriminalistička načela služe za usmeravanje rada u svim kriminalističkim situacijama. Kriminalistička načela su: - Načelo zakonitosti, - Načelo objektivnosti, - Načelo brzine i oparativnosti, - Načelo metodičnosti i planiranja, - Načelo kritičnosti i samokritičnosti, - Načelo temeljitosti i upornosti, - Načelo jedinstvenog rukovođenja, - Načelo koordinacije i saradnje, - Načelo čuvanja službene tajne, - Načelo međunarodne saradnje i - Načelo humanosti. Načelo zakonitosti predviĎa da se prilikom sprovoĎenja bilo kojih kriminalističkih mera i radnji moraju poštovati pozitivni pravni propisi kao što su: ustav, zakoni, podzakonski akti koji se odnose na primenu tih mera i radnji. Pošto ti propisi sadrže osnovu za primenu krim. mera i radnji, njihovo nepoštovanje dovodi do kršenja ljudskih prava i sloboda. Načelo objektivnosti se odnosi na to da se sve činjenice moraju objektivno sagledati, bez podcenjivanja, ličnih stavova, predrasuda, sujete itd., takoĎe se misli na to da je potrebno prikupljati kako činjenice koje terete tako i činjenice koje dokazuju nevinost osumnjičenog ili okrivljenog. Načelo brzine i operativnosti se odnosi na pravovremeno preduzimanje krim. mera i radnji, jer je to preduslov za prikupljanje informacija koje služe za otkrivanje izvršilaca i dokazivanje KD. Načelo brzine podrazumeva pravovremeno preduzimanje krim. taktičkih, tehničkih i operativnih mera i radnji, kao i preduzimanje istraznih radnji odmah po saznanju za izvršeno KD, jer se time omogućava efekat iznenaĎenja, učiniocu se skraćuje obezbeĎenje lažnog alibija i sl. Načelo operativnosti podrazumeva poznavanje kriminaliteta na odreĎenom prostoru i to, izvršioce KD, lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, lica na uslovnom otpustu i sl. kretanje takvih lica i delatnosti kojima se trenutno bave, kao i njihove specijalnosti u vršenju KD za koje su osposobljeni. TakoĎe je bitno poznavanje mesta, tj. punktova gde često dolazi do izvršenja KD. Načelo metodičnosti i planiranja podrazumeva prethodno planiranje svih krim. i istražnih mera i radnji, tj, njihovo preduzimanje u bilo kojoj verziji dogaĎaja. Načelo kritičnosti i samokritičnosti nalaže operativnom radniku i istražnom sudiji da budu kritični prema svim činjenicama i da ih dobro sagledaju pre donošenja bilo kakvog zaključka, dok načelo samokritičnosti se odnosi na sopstvene zaključke do kojih dolazi operativni radnik in a to da ih ne treba prebrzo donositi. Načelo temeljitosti i upornosti se odnosi na sagledavanje činjenica in a to da se sve moraju temeljno sagledati, što znači da operativni radnik mora biti strpljiv i uporan. Načelo jedinstvenog rukovodjenja se odnosi na to da prilikom rasvetljavanja posebno težih KD u čemu učestvuje veći broj pripadnika policije, veštaka i drugih stručnjaka, mora postojati centar koji će rukovoditi svime, koji će biti informisan od svih tih učesnika i koji će davati uputstva istima. Načelo koordinacije i saradnje podrazumeva koordinaciju i saradnju izmeĎu više organa na različitim opštinama, republikama itd. pogotovo kada se radi o meĎunarodnom kriminalitetu.

Načelo čuvanja službene tajne je posebno značajno zbog preduzimanja kako nekih kriminalističkih mera i radnji, tako i istražnih, npr. lišenje slobode, saslušanje, provera alibija itd. Ovo načelo obavezuje sve učesnike kriv. postupka na čuvanje tajne koja može uticati na tok istog. Načelo meĎunarodne saradnje se odnosi na saradnju policija različitih zemalja u cilju sprečavanja meĎunarodnog kriminaliteta i odvija se uglavnom preko meĎunarodnih organizazija koje se bave suzbijanjem kriminaliteta, npr. Interpol, koji ima 181 državu članicu i sastoji se od sledećih organa: generalna skupština, izvršni komitet i generalni sekretarijat. sedište je u Lionu, a u svakoj državi članici se osniva kancelarija interpola pri organu unutrašnjih poslova. TakoĎe postoji Europol koji predstavlja Evropsku policiju i sedište mu je u Hagu. Posebna pažnja Europola je usmerena na suzbijanje trgovine ljudima, ljudskim organima, narkoticima, kradenim vozilima, terorizmu i finansijskom i kompjuterskom terorizmu. Načelo humanosti obavezuje sve učesnike krivičnog postupka koje primenjuju neke mere i radnje prema drugim licima, da poštuju ljudska prava i slobode u što većem obimu id a sve mere i radnje koje se preduzimaju budu u skladu sa zakonom i da traju dok su za to ispunjeni zakonski uslovi.

1.4 NAČINI ( IZVORI ) SAZNANjA O KRIVIČNOM DELU Informacija o izvršenom KD se može dobiti na razne načine, ali je neophodno da bude pravovremena, pouzdana i sadržajna. TakoĎe, pored informacija o izvršenom KD koje policija može dobiti, neophodno je da primenom krim. mera i radnji policija sama dodje do saznanja je izvršeno KD jer se dosta KD ne prijavi iz raznoraznih razloga. Do informacije da je izvršeno KD se može doći na različite načine i to: - Kriminalističko – operatvnom delatnošću policije, - Prijavom oštećenog, - Prijavom građana, - Javnim pogovaranjem, - Putem sredstava javnog informisanja, - Samoprijavljivanjem, - Delatnošću drugih organa otkrivanja, nadzora i kontrole, i - Prijavom pravnih lica. Kriminalističko – operativna delatnost policije. Se odnosi na svakodnevni rad policije i primenu raznih kriminalističko operativnih mera i radnji kojima se može doći do saznanja o izvršenom KD. Tu je i hvatanja na delu. TakoĎe u toku rada policije na terenu se može doći do informacija o pripremanju izvršenja KD. Prijava oštećenog. To je najčešći način saznanja za izvršeno KD, ali ima slučajeva da oštećeni ne prijavljuje uvek KD, što povećava tamnu brojku. Prijava od strane oštećenog se može podneti, usmeno, pismeno ili telefonom. Prilikom uzimanje prijave od oštećenog, mora se kritički posmatrati na njegovu izjavu, zbog subjektivnog osećaja izazvanog kriminalnim dogaĎajem, s toga su često oštećeni skloni preuveličavanju. Prijava graĎana. GraĎani su često u situaciji da budu očevidci KD, i sti mogu podneti prijavu pismeno, davanjem izjave i usmeno, telefonom, Prijave koje podnose pored potpunih gde daju sve svoje podatke mogu biti i anonimne i pseudonimne. Često izbegavaju prijavljivanje KD u cilju izbegavanja učestvovanja u kriv. postupku. Delatnost drugih organa otkrivanja, nadzora i kontrole. Kao podnosioci kriv. prijave mogu biti i drugi organi kao što su: carinski, inspekcijski, poreska policija itd. Samoprijave. Postoje u situacijama kada učinilac sam sebe prijavi iz različitih razloga, kao što mogu biti griža savesti, stanje sužene svesti usled konzumiranja alkohola i opojnih druga, ali postoji i lažno samoprijavljivanje koje za cilj ima prikrivanje pravog izvršioca KD, što se često dešava u okviru porodice.

Sredstva javnog informisanja, mogu sadržati informacije koje ukazuju na postojanje KD, npr. razni izveštaji o poslovanju, ponašanjim apojedinca i grupa itd. Javno pogovaranje predstavljaju razne glassine koje se mogu odnositina KD i na izvršioca KD. Javno pogovaranje postoji onda kada graĎani ne žele da prijave KD već pričaju meĎusobno što dolazi do pripadnike policije. Ovakve informacije nisu uvek istinite, ali ih ne treba odbacivati.

1.5 POJAM, PODELA I DOKAZNI ZNAČAJ INDICIJA Indicije su utvrĎene činjenice koje ukazuju na to da je izvršeno KD ili na izvršioca KD. Samim tim indicije se dele na indicije: - koje se odnose na KD i - koje se odnose na učinioca. U odnosu na vreme nastanka, dele se na indicije: - nastale pre izvršenja KD ( motiv, karakter, volja, sumnjivo ponašanje ) - u toku izvršenja ( način izvršenja, specijalnost, posedovanje sredstava izvršenja KD, prisustvo na licu mesta, sklonosti itd. ) i - nastale nakon izvršenja KD ( korist od izvršenog KD, sumnjivo ponašanje, pronaĎeni tragovi kod osumnjičenog itd. ) Najznačajnije indicije su one koje su nastale u toku izvršenja KD, jer nam one ukazuju, na prisustvo na licu mesta i fizičkog dejstva KD na učinioca. Do ovih indicija se dolazi na osnovu tragova nadjenih u toku uvidjaja, pregleda i pretresa osumnjičenog, pretresa stana i drugih prostorija itd. Ove indicije nastaju na osnovu pronaĎenih tragova koji spajaju lice i lice mesta. Za dokazivanje putem indicija treba više vremena i neophodno je pravljenje verzija na osnovu njih. Jedna indicija sama za sebe nije toliko značajna, nego je potrebno napraviti celinu od vise indicija koja sama za sebe ima smisla, tj. objašnjava nastanak KD – verziju. 1.6 INDICIJALNI METOD I PLANIRANJE OPERATIVNOG RADA NA OSNOVU INDICIJA I VERZIJA Postoje tri metoda za rasvetljavanje KD putem indicija i to su: - Metod eliminisanja, - Metod otkrivanja nepoznatih učinilaca korisćenjem MOS – a - Metod sastavljanja liste indicija za više KD i više učinilaca. 1. Metodom eliminisanja se odgovara na dva zlatna pitanja kriminalistike i to: - da li je navedeni dogaĎaj KD i - da li je osumnjičeno lice sa svim svojim karakteristikama izvršilac KD. Metodom eliminisanja se putem odreĎenih kriminalističkih mera i radnji prikupljaju mnogobrojne činjenice, koje se proučavaju i eliminišu se neosnovane i nerelevantne, tako da ostaju samo indicijalne na osnovu kojih se postavljaju verzije, a koje se mogu odnositi na KD ili na učinioca. Na kraju tog procesa, ostaje smao jedna verzija koja dokazuje postojanje KD ili izvršioca. Verzije se zasnivaju na indicijama i predstavljaju predpostavke kako bi se mogao odigrati konkretan kriminalni dogaĎaj i koja bi lica mogla biti osumnjičena.

Kriminalističke verzije predstavljaju objašnjenja nadležnih organa predkrivičnog i krivičnog postupka o svim delovima kriminalnog dogaĎaja, a donesena su na osnovu raspoloživih informacija o istom. Po postavljanju verzija, sledi planiranje operativne delatnosti, što podrazumeva primenu kriminalističkih i istražnih mera i radnji na konkretnom slučaju. Tim radnjama dolazi do prikupljanja novih činjenica, koje su takodje podložne proveri i oceni. Metod eleminisanja omogućava da se osnovi sumnje pretvore u kvalitetnu sumnju, odnosno verovatnoća u osnovanu sumnju. Verzije se postavljaju i ocenjuju, sve dok se ne dodje do takve verzije koja u toj meri opisuje kriminalni dogaĎaj, da ne postoji mogućnost postavljanja bilo koje druge verzije, odnosno da se dodje do osnovane sumnje nad nekim licem što postaje osnov podnošenja krivične prijave. 1. MOS Evidencija se takoĎe koristi u rasvetljavanju KD i otkrivanju učinilaca istih. MOS evidencija predstavlja registar učinilaca KD po načinu izvršenja modus operande. Ova evidencija obuhvata i druge karakteristike izvršilaca KD, kao što su: mesto i vreme izvršenja, objekat napada i vrsta i specifičnost sredstava za vršenje KD. Mnogi izvrsioci KD, naročito težih, imaju poseban način izvršenja koji ih karakteriše i koji nastaje zbog zanimanja, znanja, hobija ili veština koje poseduje ili kojima se bavi izvršilac. To je izuzetno bitno, jer se na taj način sužava krug osumnjičenih posle izvršenog KD. Posle izvršenog KD, tj. obavljenog uvidjaja u MOS evidenciju se unosi način izvršenja. Samim tim kada se izvrši delo od strane NN izvršioca, proverom kroz MOS evidenciju se može dobiti krug osumnjičenih čij se način izvršenja poklapa sa načinom na koji je izvršeno novonastalo KD. TakoĎe, kada se dodje do saznanja da je neko lice izvršio KD, unosom načina izvršenja na koji je izvršio KD može se proveriti da li ranije postoje izvršena KD na isti ili sličan način 2. Metod sastavaljanja liste indicija za više KD i više lica služi sa sužavanje kruga osumnjičenih, ali da bi se ovaj metod mogao primeniti, neophodno je da budu ispunjeni sledeci uslovi: - da se zna vreme izvršenja KD, - da se zna mesto izvršenja KD, i - da postoji zatvoren krug mogućih izvršilaca (ograničen broj ). Ovaj metod se primenjuje kod KD koja se ponavljaju. I preko njega se radi na sledeći način: Prvo se sačinjava lista izvršenih KD sa što preciznijim vremenom , a zatim se sačinjava lista lica koja su tada bila u mogućnosti da izvrše ta KD, a podrayumeva se da se radi o sumnjivim licima. 1.7 ZLATNA PITANjA KRIMINALISTIKE Krivično delo je rasvetljeno, ako se po preduzetim svim kriminalističkim i istražnim merama i radnjama dobije odgovor na sva ylatna pitanja kriminalistike. Postoji devet zlatnih pitanja kriminalistike i to su: - Šta se desilo, - Gde se desilo, - Kada se desilo, - Kako se desilo,

- Nad kim je izvršeno, - S čim je izvršeno, - S kim je izvršeno, - Zašto se desilo, i - Ko je učinilac. ŠTA SE DESILO: se odnosi na sam dogaĎaj, tj, da li predstavlja KD i o kom se radi ili ne. GDE SE DESILO: se odnosi na mesto izvršenja, mesto gde je nastupila posledica i mesto gde su pronadjeni tragovi. KADA SE DESILO: se odnosi na vreme izvršenja KD, što je bitno za utvrĎivanje raznih stvari, kao što je vinost učinioca, odreĎenost u zakonu, okolnosti pod kojima je izvršeno KD ( vremenske prilike ) itd. KAKO JE IZVRŠENO: se odnosi na način izvršenja koji dosta govori o učiniocu ( znanja, veštine, specijalnosti, poznavanje prilika itd. ) ČIME JE IZVRŠENO: se odnosi na sredstva koja su upotrebljna za izvršenje KD ( može da ukaže na specijalnost, znanje ili veštinu učinioca, ako je to neophodno za korišćenje tog sredstva. ), takoĎe se nalaze odreĎeni tragovi na predmetu kojim je izvršeno Kd. S KIME JE IZVRŠENO: se odnosi na broj učinilaca, koji se može otprilike videti na osnovu tragova naĎenih na licu mesta, a ičesto predstavlja otežavajuću okolnost KD. ZAŠTO SE DESILO: je pitanje koje upućuje na motiv i to je jako bitno ako je u pitanja NN izvršilac. NAD KIM JE IZVRŠENO: se odnosi na oštećenog – žrtvu KD, pri čemu je veoma bitno posedovati što više informacija o oštećenom, radi lakšeg uviĎanja motiva i zatvaranja kruga osumnjičenih. KO JE UČINILAC:je osnovno pitanje i sva druga pitanja se bave davanjem odgovora na ovo pitanje. 1.8 KRIVIČNA PRIJAVA Krivična prijava je pismeno ili usmeno obaveštenje organa krivičnog gonjnenja od strane graĎana ili drugih subjekata o izvršenom KD ili njegovom učiniocu. Krivična prijava je krivično procesni akt kojim subjekti obaveštavaju nadležnog javnog tužioca o izvršenom KD koje se goni po službenoj dužnosti, u kojem se navode činjenice koje opravdavaju osnove sumnje nad KD ili učiniocem. Krivična prijava se podnosi pismeno ili usmeno. Pismena se potpisuje od strane podnosioca, dok kod usmene se sastavlja zapisnik na osnovu onog što je podnosioc prijave izjavio i koji on kasnije podpisuje. Kod usmene se upozorava onaj koji daje izjavu na posledice davanja lažne izjave. Kod kriv. prijave je najbitnije da se iz nje vidi koja je radnja izvršena i koja je posledica nastala, tj. krivična prijava mora da ima takvu sadržinu koja će ukazati na KD i na učinioca. ZKP ne utvrĎuje formu u kojoj se podnosi KP, osim u slučaju kada je podnosi policija i ona tada mora da sadrži: - Podatke o osumnjičenom ( ime, prezime, imena roditelja, JMBG, prebivalište, državljanstvo, zaposlenje itd. ), - Podatke o KD ( činjenični opis stanja, zakonski osnov – čl. zakona ), - Podatke o oštećenom, posledici vrsti i visini štete, - Podatke o materijalnim i ličnim dokazima, - Ostale podatke ( naziv javnog tužilaštva, naziv podnosioca prijave, btoj prijave, datim i potpis ovlaĎćenog lica. )

Krivična prijava nije dokaz u krivičnom postupku, ali ostvaruje uticaj na javnog tužioca prilikom donošenja odluke o pokretanju krivičnog postupka, a i preko nje se upoznaje istražni sudija sa dogaĎajem pre saslušanja okrivljenog i svedoka. Ukoliko se doĎe do saznanja bitnih za krivični postupak posle podnošenja krivične prijave, policija podnosi izveštaj kao dopunu krivične prijave. Javni tužilac posle podnošenja krivične prijave može tražiti od policije da pdikupe potrebna obaveštenja i nakon toga policija podnosi izveštaj kao dopunu krivične prijave.