krim tehnika- seminarski

Univerzitet u Novom Pazaru Odeljenje u Beogradu Pravni fakultet Smer: Kriminalistika

Seminarski rad it kriminalističke tehnike

TEMA: Kriminalističko-tehnička obrada lica mesta

Profesor: Vladimir Krivokapić

Student: Jelena Matović

februar, 2009. Beograd

Uvod Sve savremene, demokratske države pokušavaju da zaštite i očuvaju zakonska i ustavna prava svojih građana i trude se da zaštite njihovu slobodu i privatnost. U tom procesu od velike pomoći im je operativna tehnika čije je razviće svakog dana u porastu. Danas je primena tehnike i njenih metoda u suzbijanju kriminaliteta neophodnija nego ranije baš zbog njene zloupotrebe. Krivična dela koja su ostvarena na taj način, po pravilu ostavljaju najteže posledice po ljudske živote i materijalna dobra. Učinioci krivičnih dela su u poziciji da koriste dostignuća savremene nauke i tehnike kako za usavršavanje metoda izvršenja krivičnih dela, tako i za razvijanje metoda za uništavanje tragova i uklanjanje predmeta krivičnog dela. Borbu protiv kriminaliteta najviše otežava upravo pojava novih vidova i metoda krivičnih dela zasnovanih na korišćenju najnovijih dostignuća u nauci, a posebno u elektronici. Kriminalisti treba da upotrebljavaju tehnička sredstva u skladu sa tehničkim dostignućima i u antikriminalne svrhe. Na tom polju neograničene su im mogućnosti. Uviđaj je kao istražna radnja predmet kriminalističke taktike, ali ja ću ga kroz svoj rad izučavati sa isključivo kriminalističko-tehničkog stanovišta. Cilj uviđaja je da se pronađu materijalni tragovi i predmeti krivičnog dela, kako bi se pokrenuo krivični postupak. Za sve to je, naravno, nužno potrebna operativna tehnika. Organ unutrašnjih poslova može sam obaviti uviđaj i bez istražnog sudije, u slučaju da je on sprečen da izađe na lice mesta u datom trenutku, ali samo kod krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. U suprotnom, ako je kazna zatvora duža od pet godina, organ unutrašnjih poslova je dužan da obezbedi mesto na kome je krivično delo izvršeno i sačeka dolazak istražnog sudije, koji je dužan da po svom dolasku preuzime radnje vršenja uviđaja.

3

Obezbeđenje lica mesta Licem mesta se smatra onaj prostor na kome je izvršeno krivično delo i prostor oko njega na kome se mogu naći i tragovi i predmeti istog. Pošto uviđajna ekipa ne može stići na lice mesta odmah po izvršenju krivičnog dela, dolazi do promena kako na tragovima, tako i na predmetima. Promene mogu nastati usled prirodnih uslova (kiša, sneg, vatra, toplota), ali i usled uticaja znatiželjnih ljudi ili prolaznika, životinja i vozila. Pošto se na uviđajnu ekipu ponekada čeka i više sati, radnici organa unutrašnjih poslova imaju zadatak da što više spreče delovanje spoljnih faktora na izvorni izgled lica mesta. Obezbeđenje lica mesta se sastoji od: a) određivanje lica mesta; b) obeležavanja lica mesta; c) udaljavanja lica; d) zaštite tragova i predmeta krivičnog dela.

•

Određivanje lica mesta

Prvi zadatak radnika organa unutrašnjih poslova, kada se nađe na mestu koje je naznačeno kao mesto izvršenja krivičnog dela, je da odredi granice teritorije na kojoj se mogu naći tragovi i predmeti krivičnog dela, tj. lice mesta. Događaj se može odigrati u zatvorenoj prostoriji (u prizemlju zgrade, na spratu i sl. ) ili na otvorenom prostoru. Ako se krivično delo odigralo na otvorenom prostoru, granice se određuju osmatranjem okoline sa ciljem da se uoče tragovi i predmeti krivičnog dela. U slučaju da se događaj odigrao u zatvorenoj prostoriji na spratu zgrade, licem mesta se može smatrati, pre svega, ta prostorija, a potom i deo hodnika ispred ulaza u nju, a zatim i prilazi kao što su stepeništa ka krovu i/ili prizemlju. Ako je krivično delo nastalo u zatvorenoj prostoriji na prizemlju, u lice mesta treba uključiti i prostor ispred ulaza, prilaz do njega, kao i prostore ispod prozora.

•

Obeležavanje lica mesta

Obeležavanje se vrši u zavisnosti od vidljivosti. Ako je dan, najbolje je postaviti na lice mesta traku ili čunjeve koji su napravljeni specijalno u tu svrhu, a kojima raspolažu saobraćajne i druge patrole koje koriste vozilo. U slučaju da radnik OUP-a ne raspolaže čunjevima ili trakama, lice mesta može obeležiti kredom, komadom cigle, konorcem, kamenom i sl. Ako je mračno za obeležavanje lica mesta mogu se koristiti signalne lampe. U oba slučaja je najbolje koristiti razna sredstva koja imaju tu namenu.

•

Udaljavanje lica

Još u toku obeležavanja potrebno je skloniti (udaljiti) sva lica sa lica mesta, uključujući i službena lica dok im rukovodilac uviđaja ne dopusti ulazak. Izuzetak su jedino lica koja pomažu povređenima ili, u slučaju požara, gase požar. Njima je potrebno ograničiti prostor i obeležiti ga,

4

kako bi se u toku uviđaja imali u vidu tragovi njihovog boravka na licu mesta. Takođe je potrebno uzeti i njihove podatke. •

Zaštita tragova i predmeta krivičnog dela

Udaljavanjem lica i životinja i sprečavanjem prilaska vozila, već su, na određen način, zaštićeni tragovi i predmeti krivičnog dela od daljeg oštećenja, ali pojedine vrste mogu biti oštećene prirodnim pojavama kao što su kiša, sneg, vetar i slično. Ta zaštita se postiže tako što se preko određenog traga postavi neki predmet od plastičnog prekrivača, platna ili neka kutija, drveni sanduk. Ako je nužno da se neki predmeti pomere sa mesta na kom su se nalazili, potrebno je prethodno ih fotografisati ili vidno obeležiti mesto na kom su bili pre pomeranja.

Pregledanje lica mesta Pregledanje lica mesta se sastoji u posmatranju lica mesta u celini i detaljnom razgledanju pojedinih delova. Prvi pregled lica mesta u celini vrši se u takozvanoj „statičkoj fazi uviđaja“ . Na taj način se uočavaju krupniji, lako uočljivi tragovi i predmeti krivičnog dela, koji omogućavaju kriminalistima izvršenje misaone rekonstrukcije događaja, nakon čega će rukovodilac i tehničar doći do pretpostavke o lokaciji slabovidljivih i nevidnjivih tragova. Tek na osnovu toga se može odrediti dalji tok pregledanja lica mesta. Ako je nemoguće izbeći kretanje kroz prostor na kome se već nalaze tragovi učinioca, potrebno je da se tragovi službenih lica vidno obeleže. Preporučljivo je da tehničar prvi prođe i obeleži ili tragove ili površine n kojima se nalaze slabovidljivi i nevidljivi tragovi kako ih druga lica ne bi dodirivala. Dinamičko pregledanje lica mesta je nemoguće organizovat, a da se u njemu ništa ne izmeni. Zato je preporučljivo fotografsko fiksiranje zatečenog stanja. U toku detaljnog pregleda, svaki pronađeni trag ili predmet je potrebno rečima detaljno opisati i vidno obeležiti njegov položaj. Za obeležavanje se obično koristi kupica sa rednim brojem, a ako je trag slabovidljiv potrebno je kredom obeležiti njegove konture. U slučaju da je trag nevidljiv treba ga učiniti vidljivim, pa ga potom opisati i obeležiti. Nakon obeležavanja svaki trag ili predmet krivičnog dela je nužno fotografisati u zatečenom položaju, bez ikakvog pomeranja. Uzimanje predmeta radi pakovanja i transporta se ne sme obaviti (osim u slučaju opasnosti od uništenja) bez prethodnog fotografisanja. Taj snimak će poslužiti kasnije kao ilustracija međusobnog položaja tragova i predmeta.

Fiksiranje izgleda lica mesta      

Za fiksiranje izgleda lica mesta koriste se sledeće metode: Opisivanje rečima (zapisnik); Fotografisanje; Skiciranje; Modeliranje; Filmsko ili TV snimanje; Mulažiranje i izuzimanje tragova sa lica mesta. 5

a) Zapisnik je obavezan, zakonom predviđen oblik fiksiranja lica mesta. Sa kriminalističko-tehničkog stanovišta on mora sadržati i detaljan opis terena na kome se događaj odigrao i objekata koji se na njemu nalaze, a takođe i detaljan opis pronađenih tragova i predmeta krivičnog dela. Ako se događaj odigrao na otvorenom prostoru treba opisati oblik terena (valovit, padina, ravan), njegova fizička svojstva (mekan, tvrd, močvaran) i kako je pokriven (šuma, pesak, trava, blato). Pored toga, potrebno je opisati i okolinu terena koja je mogla imati uticaja na taj događaj (zgrada, put i sl.). Ako je krivično delo učinjeno u zatvorenoj prostoriji, nju takođe treba detaljno opisati (pod, zidovi, krupne stvari, tavanica i sl.). b) Fotografija sa lica mesta nikada nije mnogo. Među njima se moraju naći one koje ilustruju svaki opis lica mesta, trag ili predmet koji su dati u zapisniku. Fotografija se primenjuje u sistemu registracije i identifikacije kako lica, tako i stvari ii događaja, potom u operativnom radu i kriminalističkim veštačenjima. Zato se kriminalistička fotografija može podeliti na registracionu, operativnu i istražnu. c) Skiciranje je izrada situacionog plana lica mesta. Postoji mnogo metoda za izradu situacionih planova, ali svi oni treba da zadovolje sledeće zahteve: Načiniti onoliko crteža koliko je potrebno za pravilno i potpuno razumevanje krivičnog dela. Svaki crtež se mora nacrtati na posebnoj hartiji. Na skici moraju biti naznačene razmere po kojima je urađena, strane sveta, svaki trag ili predmet sa rednim brojem (iz zapisnika) ili početnim slovom, eventualno i smer dodavanja vetra ili položaj sunca. U zapisnik treba uneti da je crtež rađen po prirodi, od oka, na osnovu ličnih merenja ili je osnova dobijena kopiranjem planova ili dopunjena na licu mesta, odnosno da je izrađen na autografu. Konačna izrada skice može se obaviti u prostorijama organa unutrašnjih poslova, ali se na licu mesta moraju odraditi pripremne radnje kao što su koordinatna metoda i triangulaciona metoda. Koordinatna metoda je pogodna za izradu situacionog plana onda kada se na licu mesta nalazi prirodni pravougli koordinatni sistem. Takav je slučaj, gotovo uvek, kada se radi o zatvorenim prostorijama (zidovi), kada je lice mesta na njivi, livadi ili voćnjaku pravouglog oblika, a i kada se radi o raskrsnicama. Za primenu triangulacione metode treba utvrditi dva objekta trajnog karaktera, izrađuje se kroki (od oka) skica lica mesta, pravi se spisak tragova i predmeta koji će biti obuhvaćeni planom, izrađuje se šema za upisivanje izmerenih udaljenosti i upisuju se i mere potrebne udaljenosti. Osnovu za primenu metode trouglova čini geometrijsko pravilo da je svaki trougao jednoznačno određen ako su mu poznate sve tri strane. Zato se svi tragovi i predmeti povežu dužima tako da oni čine mrežu trouglova. Potrebno je uključiti dva objekta sa lica mesta i povezati ih sa terenom, kako bi se uspešno izvršila rekonstrukcija događaja. d) Modeliranje se koristi u izuzetno važnim slučajevima. Tada se lice mesta može postaviti u vidu makete gde su svi predmeti izrađeni u tri umanjene dimenzije, iliti tri umanjene ortogonalne projekcije (horizontalna po širini i dužini i vertikalna). Izrada makete pruža mogućnost da se očiglednije sagledaju odnosi tragova i predmeta (žrtve i učinioca) u prostoru, u vreme krivičnog dela.

6

e) Filmsko ili TV snimanje. Tv snimanje toka uviđaja je dosta prakričnije i aktuelnije, u odnosu na filmsko koje je ranije vršeno. TV ili film prikazuju dinamičan tok događaja i može se videti ko je koji trag ili predmet otkrio, kako je to učinio i u kojoj fazi uviđaja. Pošto se u tim sistemima izrađuje preko 20 snimaka u svakoj sekundi, jasno je da će se dobiti hiljade fotografija od kojih se svaka može analizirati, što znači da će biti fotografisani i mnogi detalji koji trenutno nisu smatrani relevantnim. Značajne prednosti su i zumiranje, usporeno ili ubrzano posmatranje, čime se mogu primetiti pojedini tragovi ili predmeti i time obezbediti dokazi da je baš taj trag (predmet) baš na tom mestu nađen.

Kriminalističko-tehnička oprema za vršenje uviđaja Za uspešno obavljanje svih kriminalističko-tehničkih poslova tehničar mora raspolagati odgovarajućom savremenom opremom. Sva moguća sredstva su grupisana po nameni i spakovana u posebnim koferima, koji su poznati pod nazivom neseseri (franc. neseser - kofer). Organi unutrašnjih poslova koji vrše uviđaje samo kod lakših (opštinskih) delikata obično su snabdeveni takozvanim univerzalnim neseserom koji sadrži minimum pribora potrebnog za uviđaj kod krivičnih dela manjeg značaja. Za uviđaje kod težih oblika krivičnih dela izrađuju se specijalni neseseri (imovinski, saobraćajni, krvni delikti). U posebne nesesere se ubrajaju neseseri za mikrotragove, mulažiranje, fotografisanje, skiciranje, daktiloskopiranje... Deo opreme se ne unosi u kofere i koristi se posebno po potrebi, a to mogu biti ogledala i lupe, detektori raznih vrsta, lampe, reflektori, jači magneti, stereo kamere, razne šipke za izvlačenje leševa i slično.

Pomoćna operativno tehnička sredstva 

Magnetofoni

Oslanjanje na pamćenje nije uvek pouzdano, jer može doći do zaboravljanja mnogih činjenica i do zabuna koje se činjenice odnose na koji slučaj, ako ih ima više sličnih. Magnetofon može poslužiti pri saslušanju osumnjičenog, svedoka ili oštećenog, pri pripremanju zapisnika sa uviđaja, pri osmatranju, praćenju ili prisluškivanju.  Detektori su uređaji koji pojačavaju čovekova čula. Najpoznatiji su metal-detektori, detektori za gasove, detektori za otkrivanje živozatrpanih lica, detektori za radioaktivno zračenje i detektori za eksploziv.  Alarmni uređaji daju zvučni ili vizuelni signal koji se pojavljuje na odabranom mestu i predstavlja znak za uzbunjivanje ljudi iz obezbeđenja. To mogu biti mehanički uređaji, električni prekidači, foto-ćelija, oscilatorno kolo i drugi slični uređaji.  Sredstva za odvetljavanje lica mesta moraju biti pokretna i nezavisna od opštih izvora energije.

7

 Uređaji za tajno noćno osmatranje . Postoje uređaji za tajno noćno osmatranje koji su konstruisani na bazi nevidljivog infracrvenog ( IC ) zraka i koji se dele na aktivne i pasivne. Aktivni su komplet od jednog reflektora IC zraka i konvertora (pretvarača) . Dok su pasivni uređaji uređaji za elektronsko pojačanje slike koja nastaje uz pomoć prirodnog svetla.  Kriminalističko-tehničke klopke se postavljaju kod rasvetljavanja krivičnih dela poznatim pod nazivom „domaće krađe“ koje su sitnije, često se ponavljaju, ali mogu biti društveno opasne. Sa kriminalističko-tehničkog aspekta, klopke su sredstva kojima se na indirektan način otkrivaju učinioci krađa. Njima se markiraju predmeti koje učonilac mora dea dodirne da bi ostvario svoj cilj, pri čemu se klopka prenosi na dlanove, odeću i obuću učinioca, a da on to i ne zna. Klopke se dele na mehaničke, hemijske i specijalne. U mehaničke spadaju alarmni uređaji, a u hemijske supstance koje hemijski reaguju sa supstancama koje se nalaze u ljudskom znoju i supestance koje ostavljaju vidljive ili golim okom nevidljive tragove. U zavisnosti od toga dele se na klasične, vidljive i nevidljive. Specijalna klopka se postavlja tako što se neki predmet sa glatkom površinom postavi tako da ga učinilac mora premestiti da bi došao do predmeta koji želi da prisvoji. U tu svrhu se koriste čaše, flaše, šolje i slični predmeti  Tajna pisma su ona pisma čiji sadržaj zna samo lice kome su namenjena. Postoje tri vrste: pisma za koja uopšte ne znaju nepoželjna pisma; pisma čiji je tekst vidljiv, ali se u njemu kriju poruke koje može pročitati samo upućeno lice; i pisma koja pored javnog sadrže i tajni nevidljivi tekst. Pisma čiji je tekst vidljiv, a čija je poruka tajna za neupućena lica, poznata su pod nazivom šifrovane poruke. Postoje proste i složenije šifre. Proste su one gde se npr. pojedina slova zamenjuju brojevima, a složenije one gde se cele reči menjaju nekim drugim rečima tako da se dobija tekst sa smislom. Za pisanje nevidljivih tekstova postoje dve mogućnosti: pisanje mikroteksta i pianje nevidljivim mastilom. U prvom slučaju se zahteva složena oprema koja nije dostupna učiniocima krivičnih dela, dok se u drugom slučaju može koristiti svaka bezbojna ili bledo obojena tečnost koja se u tankim slojevima nanosi na hartiju kako bi bila bezbojna (npr. voda, razni sokovi, izlučevine čovečjeg tela, rastvor tvrdih supstanci u vodi). Pero za pisanje necvidljivog teksta može biti guščje pero, zaobljena slamka, palidrvce, čačkalice i sl. Bitno je da pero nema zaoštrene ivice da ne bi ostavilo tragove na hartiji. Hartija na kojoj se piše nevidljivi tekst mora biti srednjeg kvaliteta. Da bi se nevidljivi tekst pročitao bezbojno mastilo treba obojiti, tj. izazvati tekst. Metode i sredstva delimo na ona koja ne ostavljaju i ona koja ne ostavljaju vidljive tragove. Oni koji ne ostavljaju su ultraljubičasti raci, infracrveni zraci, pare joda i pare amonijaka. Oni koji ostavljaju vidljive tragove na dokumentu mogu biti grafitni prah ili čađ, toplota. Ako je tajni tekst nemoguće pročitati pomoću metode koja ne ostavlja vidljive tragove onda treba primeniti grafit ili toplotu, odnosno neki hemijski izazivač.

8

Literatura: Dr Vlastimir Mitrović i Mr Ljubinka Stupar, Kriminalistička tehnika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd - Zemun, 2002. 1.

2. Dr Vlastimir Mitrović, Kriminalistička tehnika, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd, 1988.

9