Kradja seminarski

SADRŢAJ UVOD ......................................................................................................... 1 1.Pojam i vrste kraĎa .................................................................................. 2 2. Obična kraĎe ........................................................................................... 3 2.1 KraĎa po trgovinskim radnjama ........................................................ 3 2.2 KraĎe iz nezaključanih prostorija ...................................................... 4 2.3 KraĎe u sredstvima javnog saobraćaja .............................................. 5 2.4 Hotelske kraĎe ................................................................................... 6 2.5 Dţepne kraĎe ..................................................................................... 7 3. Način saznanja, obezbeĎenja lica mesta i uviĎaja .................................. 8 4. Otkrivanje učinioca ................................................................................. 9 ZAKLJUČAK ........................................................................................... 11 LITERATURA ......................................................................................... 12

UVOD Imovinski deliktima se nazivaju ona vrsta KD kojima se ugroţavaju (protivpravno prisvojena ili oštećena imovinska prava graĎana i drugih pravnih subjekata. Po obimu čine najbrojniju vrstu KD, ali istovremeno iv id delikvencije gde postoji najveći stepen profesionalizacije. KD iz ove oblasti su: kraĎa, teška kraĎa, razbojnička kraĎa, razbojništvo, utaja, prevara, sitno delo kraĎe, utaj ili prevare, neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, oduzimanja tuĎe stvari, uništenje i oštećenje tuĎe stvari, neovlašćeno korišćenje tuĎeg vozila, ucena, zelenaštvo, protivpravno zauzimanje zemljišta, protivpravno useljenje, oštećenje tuĎih prava, zloupotreba poverenje iznuda, prikrivanje. U ovom seminarskom radu je obraĎen pojam i vrste kraĎe, obične kraĎe, način i saznanje, obezbeĎenje lica mesta i uviĎaj i otkrivanje ucinioca. Prema KZ Republike Srbije ko tuĎu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

1

1.Pojam i vrste kraĎa Ovo je jedno od najstarijih KD, jer je od uvek postojala teţnja pojedinca za prisvajanjem tuĎih stvari. KraĎa je krivično delo protiv imovine i u strukturi imovinskog kriminaliteta zauzima vodeće mesto po broju izvrţenih i otkrivenih krivičnih dela. Oduzimanje moţe biti na različite načine, izuzev onih predviĎenih u inkriminacijama teških kraĎa. Tokom industrijskog razvoja pojavni oblici i načini izvršenja kraĎa menjali su se, ali je kraĎa uvek bila najčešće i najrasprostranjenije krivično delo imovinskog kriminaliteta. „Objekt radnje podrazumeva tri uslova – stvar, da je tuĎa, da je pokretna“1. Stvar je predmet materijalne prirode i vrednostič. TuĎa pokretna stvar moţe biti u svojini, izgubljena ili napuštena stvar. Stvar bez vlasnika ne moţe biti predmet kraĎe. „Uslov za postojanje KD je namera prisvajanja i pribavljanja protivpravne koristi za sebe ili za drugog“2. Krivični zakon predviĎa postojanje i sitnog dela kraĎe, teške kraĎe i razbojničke kraĎe. Ova zakonska klasifikacija kraĎa izvršena je prema odreĎenim posebnim okolnostima koje ih prate, kao što su način izvršenja, društvena opasnost učinioca, vrednost ukradenih stvari, okolnosti pod kojima se delo vrši, vreme izvršenja i sl. Za krivicu je potreban direktan umišljaj i namera prisvajanja, osim u slučaju stvarne ili pravne zablude. „Učinilac ovog KD kazniće se novčano ili zatvorom do 3 godine. Pokušaj ovog KD je takoĎe kaţnjiv“3.

1

Milo Bošković, „Krivično pravo“, Novi Sad, 2009. str 206. Milo Bošković, „Krivično pravo“, Novi Sad, 2009. str 206 3 http://www.pks.rs/Portals/0/privredaSrbije/informatika/zakoni/pdf/krivicnizakonik.pdf 2

2

2. Obična kraĎe Pod običnim kraĎama podrazumevamo one kraĎe koje sadrţe samo zakonska obeleţja osnovnog oblika KD kraĎe, bez bilo kojih okolnosti koje bi tom delu davali kvalifikovani ili privilegovani oblik. „Kao najprihvatljivija klasifikacija običnih kraĎa se čini ona koju je dao dr Vladimir Vodinelić a koja je sačinjena na osnovu načina izvršenja i objekata napada, naravno pod uslovom da vrednost ukradenih predmenta ne prelazi zakonom predviĎeni iznos“4. Prema ovoj klasifikaciji obične kraĎe su: kraĎe iz stanova i kuća, kraĎe iz trgovinskih radnji, kraĎe po preduzećima i ustonovama, kraĎe po radničkim stanovima, domovima i internatima, hotelska kraĎa, kraĎe po kampovima plaţama i kupalištima, kraĎe po gradilištima, kraĎe odevnih predmeta iz javnih lokala, kraĎe u sredstvima javnog saobraćaja, autobuskim, ţelezničkim stanicama i aerodromskim i brodskim pristaništima, domaće kraĎe, kraĎe bicikla, seoska kraĎe, krae pri polnom opštenju, dţepne kraĎe i sl. Kod običnih kraĎa dosta je visoka „ tamna brojka“. Oštećeni se često odlučuju na neprijavljivanje kraĎa i to iz raznovrsnih razloda, a najčešče zbog toga što nisu sigurni da li su stvar izgubili ili im je oduzeta i zato što sumnjaju u mogućnost otkrivanja kraĎe, kada se radi o stvarima manje vrednosti. Najčešće obične kraĎe koje se dešavaju su: kraĎe po trgovinskim radnjama, kraĎe iz nezaključanih prostora, kraĎe u sredstvima javnog saobraćaja, hoteske kraĎe, dţepne kraĎe

2.1 KraĎa po trgovinskim radnjama Ove kraĎe su prvi put zabeleţene u Engleskoj u XVII veku, ali su se verovatno javile sa pojavom prvih trgovina, tj. već u starom veku. Osnovna karakteristika ovih kraĎa je da se one vrše u vreme kada je trgovinska radnja otvorena, dakle u radno vreme. Krade se iz svih trgovinskih radnji, bez obzira na njihovu veličinu i specifičnost. Najveće štete od ovakvih kraĎa su zabeleţene u većim trgoviskim radnjama tipa robnih kuća i samoposluga, zbog vece koncentracije ljudi u objektima i direktnog kontakta potrošača sa robom. 4

Vladimir Vodinelic, „Kriminalistika“, Beograd, 1976. str 459.

3

Izvršioci ovih kraĎa su najčešče zaposleni i potrošači, amatere i mentalne bolesnike. Osoblje zaposleno u radnjama obično ima saučesnike jer su u većini prodavnica preduzete takve mere obezbeĎenja da se bez saučesnika ne moţe izvesti kraĎa. Saučesnici su obično rodbina, prijatelji, dobavljači i druga lica koja se pojavljuju u prodavnici po potrebi posla. Potrošači mnogo češće kradu iz trgovinskih radnji i njihov modus operandi zavisi od niza okolnosti objektivne prirode i njihove sposobnosti i umešnosti. Posebni su slučajevi kraĎe nakita i vrednih odevnih predmeta gde srećemo organizovane grupe maloletnih učinilaca, koje po načinu izvršenja i drugim okolnostima moţemo svrstati u profesionalne učinioce Amateri najviše kradu po trgovinskim radnjama i njih moţemo podeliti na one koji koriste situaciju u kojoj se naĎu da ukradu neke stvari i one koji to stalno čine, često sami stvarajući pogodnu priliku za kraĎu. „Načini izvršenja su raznovrsni. Obično se ukradeni predmeti stavljaju u pojedine delove odeće, torbe, korpe, dţepove, kišobrane i slične predmete koje nose sa sobom i neprimećeno udaljavaju iz prodavnice, ili dolaze na kasu i plaćaju odreĎenu količinu robe, a ostatak skrivaju i iznose“5.

2.2 KraĎe iz nezaključanih prostorija Osnovna karakteristika ovakvog načina izršenja je da se koristi nepaţnja vlasnika stanova i kuća i njihovih ukućana, koji često ostavljaju stanove i druge prostorije za stanovanje otključane i neobezbeĎene. Izvršioci ovih kraĎa su najčešće skitnice i prosjaci, a u poslednje vreme su zabeleţeni slučajevi organizovanih grupa učinilaca ovakvih kraĎa, koji veoma vešto i u kratkom vremenu vrše ovakve kraĎe.

5

Mićo Bošković, Božidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. str 94.

4

Jedan od najčešćih načina izvršenja je tzv. „ušunjavanje“6, koje se sastoji u neopaţenom ulasku u nezaključanu prostoriju ili stan, brzom uzimanju predmeta koji su na dohvat ruke, najčešće odevnih predmeta, i neopaţenom napuštanju prostorija. ovakvi izvršioci idu od stana do stana, diskretno, pritiskom na kvaku ulaznih vrata, proveravaju da li je stan otključan i ušunjavaju se u nezaključane stanove.

U otkrivanju ovih kraĎa i njihovih učinilaca teškoću predstavlja to što oštećeni često ne prijave kraĎu, jer i ne znaju da li je kraĎu izvršio neko od ukućana ili lica koja ţive u domaćinstvu, neko prilikom posete ili se radi o licu sa strane . Oštećeni su često i svesni da su sami doprineli kraĎi pa se odlučuju na neprijavljivanje. U razjašnjavanju ovakvih kraĎa treba preduzeti odreĎene operativno taktičke i istraţne radnje, kao što su prikupljanje obaveštenja, posredno prepoznavanje, preko albuma fotografija, pod uslovom da je neko video učinioca, operativnu kontrolu objekta u kojima se sakupljaju lica koja vrše ovakve i slične delikte, proveru i kontrolu lica koja su već evidentirana kao izvršioci ovakvih kraĎa, praćenje, postavljanje zasede, traganje za ukradenim predmetima i korišćenje MOS evidencije.

2.3 KraĎe u sredstvima javnog saobraćaja Ove kraĎe se vrše u vozovima, a reĎe u autobusima i na ţelezničkim, autobuskim stanicama, aerodromima i brodskim pristaništima. Način izvršenja je različit i zavisi od okolnosti slučaja. Pre i posle putovanja putnici su zaokupljeni pozdravljanjem sa rodbinom, pregledom i kupovinom karata za putovanje, uvidom u red voţnje i drugim stvarima, te često ostavljaju prtljag bez nadzora, što koriste učinioci, kojima je dovoljan i trenutak da pokupe prtljag i neopaţeno se udalje. Kao izvršioci se javljaju mlaĎi ljudi, vrlo pokretljivi i vešti, koji vrebaju priliku za izvršenje dela i uglavnom se kreću na mestima i u vreme najvećih guţvi ili noću, često i u grupama, neupadljivo obučeni i pristojnog izgleda. 6

Mićo Bošković, Božidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. str 95.

5

Kriminalistička obrada kraĎa iz sredstava javnog saobraćaja je oteţana i činjenicom da je ponekad teško lokalizovati mesto izvršenja kraĎe, s obzirom da su se ona dogodila dok put traje, te se moţe utvrditi samo relacija na kojoj je predmet ukraden.

2.4 Hotelske kraĎe Hotelske kraĎe vrše lica koja odsedaju u hotelu, lica koja se nalaze van hotela i hotelsko osoblje. Kao objekat napada javljaju se novac, nakit, odevni predmeti, kao i drugi vredni predmeti koje gosti hotela ostavljaju u svojim sobama. Način izvršenja zavisi od objektivnih okolnosti i spretnosti i sposobnosti učinioca. Pojedinci učinioci uzimaju sobu u elitinijim hotelima, gde boravi bogatija klijentela, sa namerom da u pogodnom trenutku uĎu u nezaključane sobe i izvrše kraĎu ili preko prozora ili balkona ulaze u sobe i kradu šta im se naĎe pod rukom. „Neki učnioci rade u sprezi sa osobljem hotela, koje im omogućava ulazak u sobe pojedinih gostiju, dok neki pokušavaju da doĎu do ključeva odreĎenih osoboa tako što ulaze u hotel i na recepciji traţe ključ odreĎene osobe, računajući da recepcionar ne poznaje goste i brojeve njihovih soba“7. U razjašnjavanju ovih kraĎa i otkrivanja njihovih učinilaca treba preduzeti niz operativno taktičkih i istraţnih radnji, a pre svega prikupljanje obaveštenja, praćenje, operativna kontrola odreĎenih lica u hotelskim objektima, zatim se koristi uvid u MOS evidenciju i pokušava posredno prepoznavanje po albumu fotografija, a od istraţnih radnji uviĎaj i pretresanje prostorija i lica

u cilju pronalaţenja ukradenih stvari dok još nisu

proturene i ponuĎene na prodaju.

7

Mićo Bošković, Božidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. str 98.

6

2.5 Džepne kraĎe Dţepna kraĎa predstavalja oduzimanje tuĎe pokretne stvari iz odevnih predmeta oštećenog ili njihovog prtljaga. Zavisno od načina izvršenja, okolnosti i visine oštećenja, dţepna kraĎa moţe, u krivično – pravnom smislu, biti kvalifikovana kao obična ili teška kraĎa. Kao učinioci, dţeparoši spadaju u grupu specijalizovanih i profesionalnih kriminalaca, koji su dosta pokretljivi, vešti i snalaţljivi i, pre svega, oprezni. Po pravilu nemaju drugo zanimanje i to im je način sticanja prihoda. Većinu dţeparoša čine muškarci, dok se ţene, najčešće, pojavljuju kao saučesnici u dţeparenju. Prilikom vršenja dţepnie kraĎe osnovna okolnost koja pomaţe izvršenju je nepaţnja oštećenog i nedovoljna zaštita imovine. Da bi sebi olakšali izvršenje dţepne kraĎe, dţeparoši i sami skreću paţnju ţrtve, npr. prilaze ţrtvi i traţe da zapale cigaretu, guraju ţrtvu pod vidom pijanstva, meĎusobno se svaĎaju, ako rade u grupi i sl. „Dţeparoši izgraĎuju svoj modus operandi koi je prvenstveno uslovljen stepenom njihove inteligencije i sposobnošću za savlaĎivanjem tehnike vršenja dela koja je potrebna za primenu odrešenog modu operandi, zapaţanje i reagovanje prema situaciji koja se traţi da delo izvrši i ne bude primećen pri izvršenju dela“8. Za suzbijanje i sprečavanje dţepnih kraĎa neophodni su odreĎeni preduslovi. Praksa pokazuje da je najbolje timski, a ne individualni rad i to iskuskih, stručno osposobljenih, psihofizičkih spremnih, operativnih radnika. Najbolje rezultate u praksi dale su sledeće radnje: stalno osmatranje mesta ugroţenih dţepnim kraĎama, kontola dţeparoša, iznenadno privoĎenje i pretresanje dţeparoša, praćenje dţeparoša i opservacije pokreta ruku, prilaţenje ţrtvi i trenutka vršenja kraĎe, organizivanje racija na mestima i u objektima gde se okupljaju dţeparoši, pokazivanje oštećenom album fotografija u cilju prepoznavanja dţeparoša, korišćenje informatora.

8

Jovan Špriga, Živojin Aleksić, „Kriminalistička metodika“, Beograd, 1986. str 246.

7

3. Način saznanja, obezbeĎenja lica mesta i uviĎaja Najčešči izvor saznanja za izvršeno delo je oštećeni. Po pravilu bi trebalo da oštećeni bude i najpouzdaniji izvor saznanja, ali pri tome bi trebalo biti posebno obazriv. Oštećeni ima poseban odnos prema zainteresovanosti prema delu i nije u stanju da pravilno zapazi i saopšti najvaţnije detalje dogaĎaja, a praznine u zapaţanju često popunjava izmišljanjem. Neki oštećeni su skloni preuveličavanje i neosnovanom sumnjičenju, dok neki namerno i svesno uvećavaju vrednost ukradene imovine. Po izlasku na lice mesta sa oštećenim treba obaviti informativni razgovor o svim okolnostima a naročito o vremenu i načinu izvršenja kraĎe, stvari i vrednosti koje u ukradene, kao i njihov opis, način na koji su vrednosti bile obezbeĎene ili sakrivene, put koj se učinilac kretao, da li ga je neko video, na koga oštećeni sumnja i na čemu zasniva svoju sumnju. ObezbeĎenje lica mesta vrše uniformisana lica i pri tome treba obratiti paţnju na obezbeĎenje tragova i to kako vidljivih tako i mikrotragova. Kao izvor saznanja mogu sa javiti i prijave očevidaca, prijave graĎana koji su privi primetili da je kraĎa izvršena, anonimne i pseudone prijave, i pozornička, patrolna i operativna delatnost organa unutrašnjih poslova. Osnovna kriminalistička ptanja na koja uviĎaj treba da odgovori su: -

da li je kraĎa stvarno izvršena,

-

kada je i gde izvršena kraĎa,

-

način izvršenja i upotrebljena sredstva,

-

šta je ukradeno i vrednost pribavljene koristi,

-

da li je kraĎu izvršilo jedno ili više lica,

-

kako je učinilac prišaio objektu i kako se udaljio,

-

da li je neko čuo ili video učinioca,

-

ko je učinilac9,

9

Mićo Bošković, Božidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. str 108.

8

Do dolaska uviĎajne ekipe neophodno je opistati opšti izgled lica mesta, izraditi skicu lica mesta i izvršiti njegovo fotografisanje, odnosno snimanje video kamerom. U statičkoj fazi uviĎaja trebalo bi pronaći relevantne tragove, obleţiti ih, opisati i skicirati i fotografisati. U dinamičkoj fazi će se pronaĎeni tragovi fiksirati, predmeti upakovati i pripremiti za veštačenje, utvrditi odnos pojedinih tragova i predmeta, protumačiti značaj pronaĎenih predmeta i tragova. Karakteristični tragovi kod kraĎa su tragovi papilarnih linija učinilaca. Tragovi papilarnih linija mogu se naći na: vratima, kvakama, bravama, prekidačima za svetlo, prozorima i drugim glatkim površinama i predmetimal. U toku uviĎaja treba ostvariti razgovor sa eventualnim očevidcima, licima koja su prva primetila da je kraĎa izvršena, prikupiti obaveštenja o licima koja su se pre izvršenja dela pojavljivala u okolini napadnutog objekta, licima koja se nalaze u objektu, licima koja poznaju okolnosti lica mesta ili lica koja su ih upoznala sa tim okolnostima i sl.

4. Otkrivanje učinioca Traganje za učiniocem treba početi odmah po saznanju za izvršenu kraĎu, polazeći od osnovnih podataka dobijenh prilikom prijavljivanja i kasnije utvrĎenih uviĎajem na licu mesta. Da bi se sačinile kvalitetne i realne verzije o mogućem učiniocu ili bar krugu lica iz koga on potiče neophodno je utvrditi što više kvalitetnih indicija i primenom indicijalnog metoda doći do učinioca ili bar suziti krg mogućih učinilaca. „Način izvršenja MOS je kod kraĎa izuzetno vaţna indicija, mada joj se u praksi ne pridaje dovoljno paţnje. Učinioci kraĎa imaju svoj individualno odreĎeni način izvršenja, to ne znači da svako sledeće delo predstavlja kopiju prethodnog“10. Proverom alibija ovih lica i dovoĎenje u vezu sa tragovima pronaĎenim na licu mesta, kao i prikupljanjem obaveštenja i informacija preko saradničke mreţe, moţe se utvrditi da li je lice koje smo osumnjičili na osnovu načina izvršenja izvršilo kraĎu.

10

Mićo Bošković, Božidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. str 111.

9

Prisustvo odreĎenog lica na licu mesta je jaka indicija. Da je neko prisustvovao na licu mesta moţe se utvrditi pronalaţenjem tragova koje je ostavilo lice na mestu i ta kako onih direktno indetifikacionih. Indicija znanja, veština, sposobnosti i navika ukazuje na to da je učinilac morao posedovati odreĎene sposobnosti da bi izvršio kraĎu. Preduslov za uspešno traganje za ukradenim predmetima je da se, prilikom uzimanja krivične prijave od oštećenog, ukradeni predmeti detaljno opišu i navede što više njihovih osobnih karatkeristika i indetifikacionih oznaka čak i fotografija. Pretresanje je istraţna radnja koja omogućava pronalaţenje i obezbeĎenje materijalnih dokaza. Treba izvršiti detaljno pretresanje svih prostorija u kojima boravi osumnjičeni, a ako je više osumnjičenih neophodno je izvršiti istovremeno, simulativno pretresanje kod svih njih. Prepoznavanje je jedna od radnji koja je dala značajne rezultate u praksi. Prepoznavanje osumnjičenih moţe se izvršiti ako je oštećeni ili neki očevidac bio u prilici da vidi učinioca. PronaĎeni ukradeni predmeti se takoĎe podvrgavaju prepoznavanju od stranih njihovih vlasnika. Sa osumnjičenim licima treba obaviti detaljan informativni razgovor i to o okolnostima kraĎe, načinu izvršenja svake kraĎe, utvrĎivanju ukradenih predmeta i šta se sa njima desilo, razjašnjavanju okolnosti pod kojima su kraĎe vršene, utvrĎivanju saučinilaca i saučesnika i to za svaku kraĎu ponaosob. Pored informativnog razgovora za osumnjičenim u praksi se često koristi i poligrafsko testiranje.

10

ZAKLJUČAK Bez obzira na preduzimanje brojnih mera za zaštitu imovine, broj kraĎa nije sveden na podnošljivu meru i to kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Pod kraĎama podrazumevamo one kraĎe koje sadrţe samo zakonska obeleţja osnovnog oblika krivično dela kraĎe, bez bilo kojih okolnosti koje bi tome delu davali kvalifikovani ili privilegovani oblik. Zbog svoje društvene opasnosti i masovnosti kraĎe najviše zaokupljuju paţnju oraganima unutrašnjih poslova. Sa kriminalističko – operativnog aspekta otkrivanje ovih delikata i njihovih učinilaca, potrebano je izvršiti adekvatniju klasifikaciju koja bi više odgovarala kriminalističkim metodama borbe protiv ovih delikata.

11

LITERATURA 1.Vladimir Vodinelic, „Kriminalistika“, Beograd, 1976. 2.Mićo Bošković, Boţidar Banović, „Kriminalistička Metodika“, Beograd, 2001. 3.Milo Bošković, „Krivično pravo“, Novi Sad, 2009. 4.Jovan Špriga, Ţivojin Aleksić, „Kriminalistička metodika“, Beograd, 1986. 5. http://www.pks.rs/Portals/0/privredaSrbije/informatika/zakoni/pdf/krivicnizakonik.pdf.

12