Korektorski znaci i uputstva za vođenje korekture

Korektorski znaci i uputstva za vođenje korekture 1. Погрешго или оштећино слова ии днак у тексту треба прецртати једним од ових знакова, исти знак поновити на ивици стране, по могућности у истом реду, и крај њега ставити слово, цифри или знак којим треба грешка да се исправи. 2. Исто правило важи и за слагачку блокаду, тј. за случај кад слагач извесно сло•о замени црним знаком. 3. Ако је слово тачно и исправно но другог типа, треба га само прекрсТити и крст поновити на ивици стране без понављања слова на које се односи. 4. Ако треба у тексту изменити низ слова, реч, више речи или више реченица, употребљава се један од ових знакова: исти треба на ивици стране поновити и крај њега чисто исписати оно што треба да дође на то место. 5. Ако треба слово, цифруу, знак, реч, ред, више речи или редова избацити из текста који је сложен, употребљава се један од знакокова наведених под 1., 2., 3., који се на ивици стране понови и крај њега стави знак са „избацивање“. 6. Ако треба да се умете слово, цифр, знак или реч, ставља се на то место за „уметање“. знак треба поновити на ивици стране и крај њега исписати оно што треба да се. 7. Ако је изостављен цео ред или неколико редова, а треба их уметнути, може се употребити један од ових знакова. 8. Ако у сложеном тексту треба извесно слово, реч или знак да се помери (навише, наниже, удесно, улево) може се употребити један од наведених знакова (који већ својим обликом јасно описује поправку грешке), њиме треба означити грешку у тексту и поновити га на ивици стране. 9. Ако у сложеном тексту треба иѕменити ред устозапних слогова или речи, знак за употребљава се „пребаци“ којим се означи у тексту шта треба да се мења, и на ивици стране понови се само знак за „пребаци“. Ако речи које треба испремештати не иду једна за другом, треба њихов редослед обележити изнад цифрама малим самим речи, а на ивици стране стави се један од знакова за „пребацити“ и крај њега понове се цифре реда речи. 10. Ако од извесног места у тексту треба да починје ново поглавље, ставља се само овај знак, који се на ивици стране понови. Ако је почето ново заглавље у тексту, а није требало, ставља се посебни знак, који се понови на ивици стране. 11. Ако су у тексту раздвоје а два слова или две цифре, а треба да буду спојени, ставља се изнад њих знак за „спејење“ који се понови на ивици стране. 12. Ако су у тексту спојена два или више слова а требада буду растављена, ставља се овај знак, који треба поновити и на ивици стране. 13. Ако је слово у тексту правилно али га је слагач обрнуто ставио, оно се у ⊥ексту обележи специјлним знаком „обрни“, који се понови и на ивици стране, или се у тексту о∂ележи једним од знакова наведених под 1., истизнак се понови на ивици стране и уз њега стави знак за „изврни“.

14. Ако слова у речи или речи у реду тр еба поравнати ставља се, у тексту, знак „поравнај“ који се понови на ивици стране. У слогу пограшно слово, означава се једним од обичних знакова. Уколико се налази у једном ретку ваше с авних погрешника, сваке се погрешка означава другачијим знако. За сваку означену погрешку, ставља се на чистом рубу хартије исти знак као и на тиску, а поред њега исписује се и слово којим треба оно погрешно заменити. Оштећена слова, на отиску се само једанпут потцртавају, а на чистоме рубу хартије лна се исписују и такође потцртавају. У речи, усложено слово некога трдгога писма, на отиску се двапута потцртава, а на рубу она се исписују и такође двапута потцртавају. Ако је које слово у речи ипштено, треба њему претходно или иза њега следеће слово, једним од обичних знакова, обележити, а на рубу хартије уз исти знак исписати прецртано слово и оно које у слогу недостаје и то по реду како их треба ставити. Када је у испуштена једна речи, онда се на чистом простору између речи, где уметак треба извршити, ставља знак а на рубу хартије, поред истоф знака, читљиво се исписују испуштене речи. Ако је у слогу испуштен већи став, он се у коректури не исписује, него се на дотичном месту ставља знак , а на рубу хартије, уз прибелешку истога знака ставља се примедба зѕ упозорење на рукопис. Ако је у слогу која реч само једним дело погружено сложена, онда се прво и последнје од погрешних слова потцртавају усправним цртама, а ове се две црте уцртављају са трећом водоравно повученом цртом. На рубу хартије поред знака истог облика, исписује се правилно исписан део те речи. Ако су у једној речи испреметана солва или су испреметане речи целе онда се на отиску повлачи црта у облику положеног али тако да својим обавијањем око тих слова или речи јасно показује како они морају места заменити. Ако су у рели сва слова пмеаохртан цела се реч прецртава знаком а на рубу хартије уз знак истог облика цело се реч ручно исписује. Када се жели неколико сложених речи друкчије поређати, онда се иѕнад тих речи, јасно обележавају бројке који реду по следује. Ради упозорења на те напомене, на рубу хартије се исписују само редни бројеви, коилко их се односи на размену означених речи. Главечке или положице обрнута слова, на отиску се обележавају једним од обичних знакова, а на рубу хартије уз тај знак, ставља се још и знак који значи да се обележено слово правилно окрене. Ако је у једној речи садржано неко сувиашно слово, оно се на отиску обележава једним од обичних знакова, а на рубу хартије уз тај знак, ставља се и знак , који значи да се на отиску обележено слово мора из слога избацити. Двапута двапута сло-ена реч или више фречи, прецртавају се на отиску водоравном цртом, а ова се при почетку и свршетку затвара ― цртама. На рубу хартије ставља се знак истога облика, а иза њега и знак , са истим значењем појединих сувишних слова. Истим знаком се обележава и када треба целе ставове из слога отстранити.

Треба ли извесне речи или реченице сло-ити корзивом, полуцрним, или црним писмом, онда те речи на отиску, треба одређеним начином потцртати. За курзивно писмо речи се потцртавају вијугавим потезом, за полуцрно писмо једном водоравном, а за црно са два водоравна потеза. На рубу хартије могу се поновити повучени потези или изнад потеза и словима исписати: курзив, полуцрно, црно, тј. назив карактера писма којим се дотична реч или реченица жели истаћи. Ако је извесну реч или више речи требало ш п а ц и о н и р а т и (слова проредити), а то није учињено, испод тих речи, на отиску се повуче водораван потез. На рубу хартије повалчи се исти такав потез, а преко тога водоравног потеза, унакрсно се повуче неколико усправних потезића. Ако је нека реч непотребно ш п а ц и о н и р а н а она се подвлачи уско везаним лежећим заградицама, што знали да слова треба скупити једно уз друго. Ако између двеју речи није остављен какав размак, хего су оне састављене једна уз другу, онда се између слова која треба размакнути ставља знак . Када је јед на реч поде љена на два дела и између њих стављен непотребан размак, онда се на том размаку стави знак што значи да делове речи са леве и десне стране знака треба уједно саставити. У обадва последња случаја, исти се нзакови стављају и на рубу хартије, а иза њих не потребно никакво даљње објашњење. Када су две речи премалим размаком растављене, онса се на том размаку ставља знак што значи да размак између тих речи ваља проширити. Уколико је размак између две речи одвије широк, на размаку се стави овај знак, а он значи да размак треба сузити. Исти се знакови употребљавају и када су у једноме ретку између речи несразмерни размаци. У тим случајевима на рубу се знакови понављају без објашњења. Ако у проређеном слогу између два ретка није став ен проред између њих треба повући водораван потез, а крај потеза на већ чистом рубу хартије раставити у два крака у облику оштрог угла. Јесу ли два ретка један од другог растављена више ндго што је потребно, између њих се повлачи потез, са завршним знаком у облику заграде за избочином напоље. Ако се између речи уместо чистог размака укаже „слепац“ (Spiess), тј. отисак уздигнутог искљученог (слепог) материјала, он се на отиску обележава једним од обичних знакова, а на рубу хартије уз исти знак ставља се још и удвостручен # крст. Ако на отиску бојом презасићена слова дају прљав изглед, коректор на отиску испред њих ставља по једну тачку, а на рубу хартије за свако прљаво слово по један овакав знак. Ако је на почетку новог става изостављено увлачење првог ретка пред почетном речи тог става, ставља се овај знак, а исти такав обележава се и на рубу хартије. Када је почетак једног ретка увучен, а није га требало увалачити, на увученоме простору и на рубу хартије ставља се овај знак . Ако је неки став требало почети новим, увученим ретком а то није учињено, он се означава овим знаком.

Када је слагање требало наставити без изласка предњег ретка и без увлачења следе ег ретка, на отиску иза последње речи излазног ретка, до испред почетка тако увученог ретка, треба повући један потез као знак непрекидног слагања. На рубу се ставља само знак истог облика. Ако коректор при чтању коректура једну реч неким знаком обележи као погрешну, а доцније се увери да је била исправно сложена, он на отиску испод те речи стави ред тачкица као знак да остаје како је и било сложено, а на рубу хартије погрешно исписани исправак прецрта и тиме поништи његову важност. Ако у једном слогу између извесних редака или ставова, треба размак повећати до ширине једног петита, између њих се повлачи линија са завршетком онолико знакова облика заграде, са избочинама према отиску, за колико двопунктних прореда треба размак повећати. На пр. повећање размака до једног нонпарела означава се знаком: За ознаку проширивања размака већега од петита, на крају повученог потеза, ставља се само један знак облика заграде, а поред њега се словима или бројком исписују за колико тај међупростор треба проширити. На пример: Противно томе, ако у слогу између неких редака или ставова размак треба сузити, онда се на исти начин стављају знаци, али је завршетак знака својом избочином окренут напоље. Када су у слогу између редака усложени ситнији комади прореда, па услед покретања слога ону наседају један на другога, онда се и поједине речи у ретку поакну из равне линије на ниже или на више. Поремећене речи на отиску треба означити равним потезима испод и изнад тих речи, а на рубу хартије повлаче се такође два паралелна = потеза. Ако слагач наиђе на неку, у рукопису, нечитљиво исписану реч, он у слогу окреће (блокира) отприлике онолико слова, колико мисли да би простора могла заузети њему непозната реч. Коректор или аутор, на отиску прецртавају блокаде, а на рубу хартије читљиво исписују дотичну реч.