Konstruktivna Geneza Solida Sms

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

ОНСТ ТРУК КТИВН НА ГЕНЕЗ ЗА СО ОЛИД ДА КО Основни курс 3Д мод делирања ккроз програмски пакет

Аутор: Зоран н Растовић

Средња машинска школа  Нови Сад 

Увод Основни курс 3д моделирања под називом Конструктивна генеза солида замишњен је као полазна основа за професоре који предају или ће предавати предмете: Основи компјутерске графике, Kомпјутерска графика и Mоделирање машинских елемената и конструкција, а корисно може да послужи и осталима професорима из машинске групе предмета. Конструктивна генеза солида је начин изградње то јест тродимензионалног представљања делова посматрањем карактеристичних пројекција(нај подесније је дато буде пар ортогоналних погледа) и површина тела(помоћу којих се одстрањују масе) који се зрачно пројицирају у тим погледима. Метод је заснован на обради основног дела то јест уклањању маса помоћу зрачних равни. Конструктивна генеза солида је метод које је изворно описан у књизи Техничко цртање професора Лазара Довниковића. Напред споменути метод је послужио као инспирација и упутство како моделирати у програму за 3Д моделирање. Доступна литература из 3Д моделирања су пуки туторијали програмских пакета или се аутори не упуштају у озбиљније разматрање проблематике везане за методику како деца да науче просторно моделирање. Процес учења и поимања просторног представљања тела везан је за основну школу, али озбиљнији приступ везан је за средњу школу и предмет Нацртна геометрија(НГ) и Техничко цртање(ТЦ) на којим би ученици требало да науче да прочитају ортогоналне пројекције и нацртају дати предмет у косој пројекцији. Предмет компјутерска графика требао би да буде логичан след ова два предмета уз наравно корелацију са предметима који се баве технологијом обраде и технолошким поступцима. Основна математичка знања из геометрије се уче у основној школи и у првој години машинске школе где деца стичу знања из геометије(изометријске трансформације, конструкције…). Све ово напред описано треба да помогне да деца лакше савладају тродимензионално моделирање солида(површина) у неком од CAD(Computer Aided Design) програма. Уз наравно чвресту везу са предходно споменутим предметима. Па би тако задатке требало и задавати у ортогоналном пројекцијама или пак у некој косој пројекцији где се јасно могу прочитати коте. Метод конструктивне генезе солида дат је кроз три примера и седам задатака за вежбу. Скромна жеља аутора је да процес тродимензионалног моделирања “оголи” то јест да га поједностави и учини разумним за ученички узраст. На тај начин би деца добила трајна знања, доказано је да развој осећаја за простор спада у развој примарне интилигенције. Деца брзо уче простор али им метод учења треба стандардизовати и повезати знања из више области.

Октобар/ Новембар 2011. год. 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Констр руктивна а геометр рија соли ида Т Техника 3Д Д моделир рања засно ована на ккоришћењуу Булових операција ам: унија, разлика а и пресек у процесу компјутерски подржа аног дизајн нирања(CA AD- Compu uter Aided Design) делова машина или ур ређаја. Простом ккомбинацијјом геометријских ива(half-spaces) : куб бус, лопта, купа, пир рамиде, пр ризма крирамо неки и на први примити поглед ссложени де ео.

о слика 1)). Булове операције На слици су с приказене Булове операције е на пример ру коцке и сфере: • • • • •

Унијја: коцка U лопта Разл лика: коцка а \ лопта Разл лика: лопта а \ коцка Пресек: коцка ∩ лопта опта \ коцкка) Унијја разлика:: (коцка \ лопта) U (ло

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

К Конструк ктивна геометија солида: с На а следећем м примеру, слика исп под, јасно се види процес на астајања не еког 3Д модела мето одом Конст труктивне е геометрије солида:

Сл лика 2.) Ко онструктивн на геомети ирја солида а • • • •

Пресек: коцка ∩ лопта Унијја: цилинда ар U цилин ндар Унијја: (цилинд дар U цили индар) U ци илиндар Разл лика:( коцкка ∩ лопта)) \ ((цилинд дар U цили индар) U ци илиндар)

Нараавно уз напомену да CAD D програми после опр реације рецимо:( (цил линдар U ар) U цили индар) ви ише не поссматрају модел као о збир 3 цилиндара ц него као цилинда нови де ео где се тр ри пута не сабира пр ресечна за апремина. Д Дати мето од веоме је е подесан моделирањ ње ако нам м није бита ан процес настајања а дела то јест ј ако не е водимо за 3Д м рачуна о технологгији израде е датог дел ла. Са сли ике се јасн но види и да д не посто оји начин како би смо изра адили 3Д модел пре едложеном м методом м, ми не можемо м да а спајамо ре у унију и онда јед дноставно да их извадимо из (коцка ∩ лопта). л Или и рецимо цилиндр поступак израде вијка в где би и смо посебно изради или стабло о вијка, а посебно п гл лаву вијка П на астајања в вијка метод дом Консттруктивна и онда их на неки начин спојили. Процес рије солида а је могућ, али практтично је не епримењљ љив. И том процесу уопште у се геометр не води и рачуна о технологи ији израде нити о фуункцији и на амени буд дућег вијка. Задатак кострукттора и техн нолога је да д на најпр ростији и најфункцио н оналнији на ачин призв веду дати део, са а располо оживим ма ашинским парком, стога ћемо предл ложити ме етоду 3Д моделир рања под именом и Ко онструкт тивна гене еза солида а.

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Констр руктивна а генеза ссолида М Машински елементи и(делови машина м сттандардни и они ко оји то ниссу) већим делом ссу основна а гемеријскка тела ил ли њихове комбинац ције са који их су извесне масе уклоњен не (скидањ њем стругорине, дефо ормисањем...) уз нар равно један н логичан распоред тих опе ерација(укл лањања маса). м Нај простији поступак уклањања маса је е помоћу ротацио оних површ ши(замишљ љеног посттупка струугања). Пр ример са слике с 1). где г се од основно ог геметри ијског тела а шестоуго оне призм ме, ОК пр рофила, ро отационом м површи одузима а маса и добија сттабло будућег вијка а и наравно део ко оји није о обухваћен ротацио оном површ ши глава вијка.

њање масе е ротацион ним површима Сликка 3.) Уклањ Д Други начин уклања ања маса је одсеца ањем или исецанјем м помоћу ззрачне/их површи((поступак рендисања р а, глодања а...).

Сл лика 4.) Укл лањање маса зрачни им равнима а

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

З Закључно метод конструктивн не генезе је процесс настајања неког машинског дела “об брадом” оссновног пол лазног дел ла(припрем мка). К Конструкти ивна генеза а солида:

ивна генеза солида Слика 5.) Конструкти • • • •

Разл лика: коцка а \ лопта Разл лика: (коцкка \ лопта) \ цилиндар р Разл лика: ((коцка \ лопта)) \ цилинда ар) \ цилинд дар Разл лика: (((коц цка \ лопта а) \ цилинда ар) \ цилин ндар) \ цилиндар

А Анализом скике че етри закљ ључујемо да је КГ ГС метод који је најближи замишљ љеном тех хнолошком м поступкуу израде датог ком мада. Коц цку би см мо право остругал ли профил лним ноже ем(изглед као коцки ице за јам мб) затим би бушили са три стране р рупе кроз коцку к и на тај начин би уклања ањем запре емина(мас са) добили финални призвод д. Дати посступак моделирања треба т прим мењивати ккад год је то т могуће. Наравно поступак није уни иверзалан и могућа а су одстуупања од њега. На а пример поједине е(делове) могуће је призвести п п а са ам модел машинсске елемнте ливењем(рецимо у песку), можемо о спајати у склоп и на н тај начи ин добити веома ком мпликован део а да га нисмо дибили КГС(обра адом осно овног дел ла-припрем мка). Нар равно увек морамо о водити ом котирањ ња дела о функцији и намени дела, д како ће се део о призвести и, на који прилико начин се монтира а у сложене склопове е… Технич чки метод КГС засни ива се на ууочавању

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

зрачнихх површи(п помоћу који их се врши уклањањ ње запремине/масе) најпре у основним о погледи има(спреда а, одозго и слева) па затим у осталим м ортогона алним и п помоћним погледи има. Да би смо правилно могл ли да читам мо пројекц ције морам мо знати да постоје два тип па пројицир рања Firstt Аngle и Third T Angle e. Први на ачин First angle a је уобичајен у начин, стандардни с и, у нашем м регионуЕ Европа(безз Велике Британије) Б и Азије, а други је Third An ngle је стандард веззан за Сјед дињене Ам меричке Др ржаве, Кан наду, Аусттралију, и наравно о Велику Британију.

Т Тип пројекција А Ако просто ор додели имо, са дв ве равни Фронтални Ф ицом и Хоризонталн ницом, на четри д дела добићемо четр ри квадранта(први 1, други 2, 2 трећи 3, 3 и четвр рти 4) уз напомен ну да је дата д поде ела истори ијски прева азиђена и да ми простор п де елимо на октанте. И ако извршим мо пријицирање(орттогоналним м пријици ирајућим зрацима) ену купу на равни Фронталн ница и Хо оризонталн ница доби ијамо два система зарубље пројицирања. П систе ем пријици ирања под дразумева следећи р распоред: 1. Firstt angle – Први око посматрач ча-предметт-пројицир рајућа рава ан. И посм матрање се врши у ом квадра анту. Да би доби или прву пројекци ију(поглед спреда) прво заруубљене куупе, пројиц цирамо је на Фронталну рав ван пројиц цирајућим зрац цима пар ралелним Профилн ној равни и доби ијамо орттогоналну пројекцију купе е(у овом случају с ликк је правил лан трапезз). Другу пр ројекцију, ед одозго добијамо о пројицир рајући је зрацима заруубљене куупе, погле пара алелним Фронтално Ф ој равни на н Хоризо онталницу и у овом м случају пројекција тто јест лик с су две ккружнице. концентричне

рјицирања а Слика 6.)) Типови пр

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад   

d angle – Д Други систтем пријицирања под дразумева следећи р распоред: 2. Third око посматрач ча- пројици ирајућа рав ван-предме ет. И посма атрање се врши у ћем квадранту.  трећ А Ако сада извршимо и п пројицирањ ње, методо ом First Аng gle на наше три равн ни Фронтал лница, Хпр ризонатали ица и Проф филница сл лика ).  

Слика 7.) Евр ропски начин прјицир рања

 

Д Добићемо три станда ардна погл леда Спред да, Одозго о и Слева и помоћне ортогоналне погле еде Одоздо о, Здесна, Страга.

Е р распоред п пројекција Слика 8.) Европски

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

А Ако сада извршимо и п пројицирањ ње, методо ом Third Аn ngle на наш ше три равни Фронтал лница, Хпр ризонатали ица и Проф филница сл лика ).    

Слика 9.) Амерички начин прји ицирања  

Д Добићемо три стан ндардна погледа п С Спреда, О Одозго и Слева и помоћне ортогоналне погле еде Одоздо о, Здесна, Страга. 

С Слика 10.) Амерички А распоред п пројекција

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

В Видимо да а се поглед ди First Аng gle и Third Аngle А разл ликују тако о што су пр роменили места по огледи Слева и Здессна, Одозго о и Одоздо о, а поглед ди Спреда и Страга ссу исти у оба систтема. Ако би б смо посставили да ати предме ет у центар р коцке и иззвршили пројицирање на сттранице ко оцке метод дом First An ngle развили бисмо омотач о иза а чају методе Third Аng gle испред д предметта. Закључн но методом м Third предметта, а у случ Аngle п поглед се ставља с на исту стран ну са које си с и гледа.. На техничкким цртежи има мора да д стоји оззнака за ста андард у ком к пројици ирамо и на слици су дати системи означавањ о а:

Слика 11.)) Схематске ознаке сттандарда

Коорди инатни си истеми П Просторни и Декартов(Картезија ански) коор рдинтни сисстем Оxyz може бити и леви или десни. Десни координаттни систем образују осе о xyz ако о оса x роти ира у позиттивном еру(контра а казаљки на н сату) пр рема y-оси,, а да при томе т оса z гледа у математтичком сме око посм матрача.

                 

Слика 12.) Десни ко оординстни и систем

Средња машинска школа  Нови Сад 

Принципи котирања Да би се један предмет правилно искотирао увек морамо водити рачуна о функцији и намени дела, како ће се део призвести(мерити, контролисати), на који начин се монтира у сложене склопове или како врши функцију самостално. Ради лакшег обликовања и обраде конструктор/технолог треба да се труди да за основне облике предмета узима праву и круг, који се обрађују праволинијским односно кружним кретањем алата(или предмета), јер други облици отежавају или поскупљују призводњу. Код котриања предмета дефинишемо коте величине и коте положаја: • •

Коте величине потпуно дефинишу габарите неког дела. Коте положаја дефинишу положај неког детаља у односу на референце.

Начин низања кота зависи од намене и начина израде предмета који конструшемо. Предмет у првом реду треба димезионо потпуно дефинисти. Радник у призводњи треба само да преноси и чита коте, а не да их израчунава. Конструктор треба да се стави у положај радника и да премет котира оним редоследом како би ишла замисшљена обрада предмета. Зато је добро да се зна барем: • • •

Спољашње ротационе површине се обрађују стругањем Унутршње ротационе површине бушењем и унутрашњим стругањем Равне површине, канали, жљебови… глодањем(рендисњем)

Метод Конструктивне генезе солида директно је везан за начин и принципе котирања јер директно прати процес настајања предмета замишљеним обрадама полазног облика(припремка). У процесу изградње 3Д модела CAD програмом морамо користити параметрске коте(које дефинишу облик и положај) никако не смемо израчунавати коте. Тако што ћемо калемити рецимо цилиндар на цилиндар израчунавајући њихове дужине од параметрских кота које дефинишу начин израде модела. Значи нама се на цртежу не смеју појавити коте које немају везе са једнозначним дефинисањем облика и положаја дела и детаља на њему. Посебну пажњу треба обратити на процес моделирања то јест котирања делова који се склапају. Коте површина које се при склапању контактирају, морају се за оба дела дати истоветно(са евенталним толеранцијама котираних димензија).

 

 

Октобар/ Новембар 2011. год. 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Пример р 1. Констр руктивна ге енеза моде елирања оссовине меттодом Мин нимално геометрије максима ално типскких форми..

Анализза модела а осовине А Анализа модела м осовине под дразумева уочавање е геометри ијских прим митва од којих се е састоји осовина. Након тога анализзирамо којје типске форме од дговарају геометр ријским при имитивима а, то јест пр равимо сце енаријо како ћемо мо оделирати осовину. Наравно о анализа геометри ијских прим митива и типских т ф форми у многоме за ависти од знања и вештине конструкто ора и ми ће емо овде приказати п н од начин на како се само један може ан нализирати и и модели ирати дата осовина.

Анализза геометр ријских примитива а

Слика 13.) Осовна Таблица а геометријских прими итива и њихово значе ење  

Геоме етријски пр римитиви:

Шта представљ ља:

Ц Цилиндар

Припремак пре ечника Д=5 50мм и дужи ине Л=150мм.

Ш Шупљи цил линдар

Укло оњену запр ремину на а пречник Д=35мм и дуж жине Л=80м мм(здесна).

Ш Шупљи цил линдар

Укло оњену запр ремину на а пречник Д=25мм и дуж жине Л=50м мм(здесна)..

Ш Шупљи цил линдар

Укло оњену запр ремину на а пречник Д=40мм и дуж жине Л=45м мм(слева).

Ш Шупљи цил линдар

Укло оњену запр ремину на а пречник Д=30мм и дуж жине Л=25м мм(слева).

О Оборена ив вица

Са десне д стра ане 1,5x45ºº

О Оборена ив вица

Са le eve стране е 2x45º

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Упоредна таблиц ца геометр ријских пр римитива и типских форми(сц ценаријо ирања осо овине) модели Геоме етријски примитиви и

Тип пске форм ме

Ц Цилиндар

•

Extrude - protursion n

Ш Шупљи цил линдар

•

Extrude - cut

Ш Шупљи цил линдар

•

Extrude - cut

Ш Шупљи цил линдар

•

Extrude - cut

Ш Шупљи цил линдар

•

Extrude - cut

О Оборена ив вица

•

Chamferr - cut

О Оборена ив вица

•

Chamferr - cut

 

Сценар ријо модел лирања осовине Дрво модела а и изглед гготове осов вине

На следећ ћој слици приказано п ј дрво мо је одела и изглед готов ве осовине е. Видимо да дрво о модела у потпуности одгова ара предл ложеном сц ценарију који к смо о описали у анализи и геметријсских прими итива и њиххових одго оварајућих типских форми. ф

Слика 14 4.) Фазе на астанка 3Д модела - model m tree:

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Гео ометријски и при имитиви и помо оћни објектти

Тип пске форм ме

•

Ц Цилиндар

•

Extrude protursion n

•

Ш Шупљи цили индар

•

Extrude – Cut(Remov e materia al) споља.

•

Ш Шупљи цили индар

•

Extrude – Cut(Remov e materia al) споља.

Опис нас станка тип пске форм ме

Средња м машинска шккола  Нови Сад  •

Ш Шупљи цили индар

•

Extrude – Cut(Remov e materia al) споља.

•

О Оборена ив вица

•

Revolve surface Solidify cut

•

•

О Оборена ив вица

•

Chemfer – cut(1,5x45 5º i 2x45º)

 

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Пример р 2. Констр руктивна ге енеза моде елирања но осача мето одом Мини имално геометрије максима ално типскких форми..

Анализза модела а носача А Анализа модела м но осача подр разумева уочавање геометри ијских прим митва од којих се е састоји носач. И као у претходном примеру, п н након тога а анализир рамо које типске ф форме одгговарају ге еометријским примиттивима, то јест прави имо сцена аријо како ћемо мо оделирати носач.

Анализза геометр ријских примитива а

Слика 15. Изглед д носача Таблица а геометријских прими итива и њихово значе ење

Геоме етријски пр римитиви:

Шта представљ ља:

Ц Цилиндар

Припремак пре ечника Д=7 70мм и виси ине Х=60мм.

Ш Шупљи цили индар 

Укло оњену запре емину(спољ ља) на преч чник Д=50мм м и висине Х=44 4мм(одгоре е). 



Средња машинска школа  Нови Сад   

 

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=36мм и висине Х=40мм(одгоре).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=32мм и висине Х=10мм(одгоре од коте 4мм).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=54мм и висине Х=3.5мм(одоле).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=60мм и висине Х=3мм( одоле од коте 3,5мм ).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(изнутра) на пречник Д=45мм и висине Х=5мм( одоле ).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=30мм и висине Х=15мм( одоле ).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=20мм и висине Х=43мм( одоле ).

Шупљи цилиндар

Уклоњену запремину(споља) на пречник Д=20мм и висине референтне( одгоре ).

Оборена ивица

2.5 x 30º

Упоредна таблица геометријских примитива и типских форми(сценаријо моделирања носача) Геометријски примитиви

Типске форме

Цилиндар

•

Revolve protursion

Шупљи цилиндар 

•

Revolve cut 

Шупљи цилиндар

•

Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

Revolve cut

Октобар/ Новембар 2011. год. 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Ш Шупљи цил линдар

•

R Revolve cutt

Ш Шупљи цил линдар

•

R Revolve cutt

Ш Шупљи цил линдар

•

R Revolve cutt

О Оборена ив вица

•

C Chamfer

 

Сценар ријо модел лирања н носача Дрво мо одела и иззглед гото ове носача а На следећ ћој слици п приказано је дрво мо одела и иззглед готов вог носача а. Видимо да дрво о модела у потпуности одгова ара предл ложеном сц ценарију који к смо о описали у анализи и геметријсских прими итива и њиххових одго оварајућих типских форми. ф

 

Слика 16 6.) Фазе на астанка 3Д модела - model m tree: Гео ометријски и при имитиви и помо оћни објектти

Тип пске форм ме

Опис нас станка тип пске форм ме

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Цилинда ар

•

Revolve R prrotursion

Шупљи ц цилиндар 

•

Re evolve cut 

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Шупљи цилиндар

•

R Revolve cut

Оборена а ивица

•

Chamfer

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Пример р 3. Констр руктивна ге енеза моде елирања ви ијка М12x4 40 методом м Минимал лно геометр рије максим мално типсских форми и.

Анализза модела а вијка А Анализа модела м вијкка подразуумева уоча авање геом метријскихх примитва а од којих се састо оји вијак. Након Н тога а анализир рамо које ттипске фор рме одгова арају геоме етријским примити ивима, то јест правим мо сценари ијо како ће емо модели ирати вијак. Наравно о анализа геометр ријских при имитива и типских форми ф у м многоме зависти од д знања и вештине конструктора и ми м ћемо овде при иказати са амо један од начи ина како се може ирати и мод делирати вијак. в анализи

Анализза геометр ријских примитива а

С Слика 17). Мере стнд дардног вијјка



Таблица а геометријских прими итива и њихово значе ење  

Геоме етријски пр римитиви:

 

Шта представљ ља:

Ш Шестоугаон на призма

Пречника уписсаног круга а s, пречника описсаног круга а e висине l+h.

Ц Цилиндар

Печник вијка d и дужина стабла вијка а l.

О Оборена ив вица

Задо ор ротацио оног конуса аи цили индра, на врху в вијка .

Т Торусни прелаз

Између стабла а вијка и гл лаве вијка ради ијуса r.

О Оборена ив вица

Задо ор ротацио оног конуса аи шесстостране п призме, на глави вијкка

Ц Цилиндар

Пречиник di и висине пиб ближно 0.5 5 мм .

Х Хеликоидна а завојна површина п

Навој МD- тро оугаоног пр рофила и кора ака P.

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Упоредна таблиц ца геометр ријских пр римитива и типских форми(сц ценаријо ирања вијкка) модели Геоме етријски примитиви и

Тип пске форм ме

Ш Шестоугаон на призма

•

Extrude - protursion n

Ц Цилиндар

•

Extrude - cut

О Оборена ив вица

•

Chamferr - cut

Т Торусни прелаз

•

Round - protursion

О Оборена ив вица

• •

Revolve surface Solidify - cut

Ц Цилиндар

•

Revolve - cut

Х Хеликоидна а завојна површина п н навој

•

Cosmetiic - Thread

 

Сценар ријо модел лирања вијка  

Слика 18). Таблиц ца са мерам ма стндард дног вијка

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Изабраћ ћемо вијак M12, h=8m mm, s=19m mm, е=21.9m mm, r=0.6m mm, b=20m mm, l=40mm m, di=0.9*19mm=17.1mm, Do=16 6mm - преч чник отвор ра за вијак,, d1=9.853m mm - пречн ник језгра вијка. Дрво мо одела и иззглед гото овог вијка а На след дећој слиц ци приказан но је дрво о модела и изглед го отовог вијкка. Видимо о да дрво модела у потпуно ости одгов вара предл ложеном сценарију с који смо описали о у анализи ијских прим митива и њ њихових од дговарајући их типских форми. Уо очавамо јо ош типске геметри форме А и B то суу помоћне равни. р

 

Слика 19 9). Фазе на астанка 3Д модела - model m tree:

Гео ометријски и при имитиви и помо оћни објектти •

Шестоугаон Ш на пр ризма

Тип пске форм ме

•

Extrude protursion n

 

Опис нас станка тип пске форм ме

У Про офилној равни креира амо шестаогаоник каракттеристичне е величине е пречник ууписаног круга--отвор кљууча s=19mm m и екструд дирамо га на дужину д гла аве вијка h=8mm плусс дужина стабла вијка= 48 8mm. Габаритне димензије ремка. припр

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

•

Ц Цилиндар

•

Extrude – У Про офилној ра авни P скиц цирамо централни Cut(Remove круг пречника 12 2мм колико о износи на азивна material) 2. И мера вијака М12 споља. м материјал ла екструудирамо(укклањањем споља а) колико износи и дуж жина стабла а вијка l=40m mm.

•

О Оборена ив вица

•

Chemfer cut

Обара амо ивицу комндом Chamfer C 45 5xd где је d=(dvijka-d1)/2=(12 2-9.853)/2= =1mm

•

Торусни пре елаз

•

Round protursion n

Заобл лимо ивицуу између сттабла вијка а и главе вијка комндом к R Round r=0.6 6mm. Добијена површ шина је тор русна површ шина и у о овом случајју комнда Round R је додавање запремине "унуттрашње заобљење".

Средња м машинска шккола  Нови Сад  •

О Оборена ив вица

• •

 

Revolve Модел лирамо роттациону по оврш конусс(купу) surface чији врх лежи на а оси вијка, а све изв водинице Solidify - cut прола азе кроз уписани кругг. Командом м Edit->Solid dify -- Cut од дстрањујемо матери ијал са споља ашње стра ане у задор ру између гглаве вијка и ротацион ног конуса.. Резул лтат су оборене ивице пресечне е криве су хип перболе.

•

Ц Цилиндар

•

Revolve cut

Само за класу - C.

•

Хеликоидна Х а за авојна по овршина на авој

•

Cosmeticc Thread

Козме етичка типсска форма Insert-->Co osmetic->Threa ad. Пречни ик језгра ви ијка d1=9.8 853mm

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

 

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

Средња м машинска шккола  Нови Сад 

 

 

Средња м машинска шккола  Нови Сад