Internet komunikacija
Računarska mreža •
• •
Više računara koji su međusobno povezani i koji među sobom mogu razmenjivati podatke naziva se računarska mreža. Računari mogu biti povezani kablom (žicom) ili bežično. b ežično. Da bi računari u mreži mogli da komuniciraju komuniciraju,, potrebno je da poštuju propisani skup pravila i signala koje zovemo zo vemo mrežni protokoli.
•
•
Računarska mreža može da bude globalna ( Internet Internet)) ili lokalna (Intranet (Intranet). ). Internet je najveća svetska računarska mreža, a Intranet je privatna računarska mreža jednog poslovnog sistema koja koristi internetske standardne protokole kako bi se zaposlenima omogućila jednostavna komunikacija i pristup informacijama firme.
Razlika između Interneta i Intraneta: • Intranet je privatna mreža u vlasništvu neke organizacije, dok Internet nije u vlasništvu ni jedne firme ili osobe. • Na Internet ima pravo pristupa svako ko ima tehničke mogućnosti mogućnosti za to, dok na Intranet imaju pristup samo osobe koje su za to ovlašćene.
Internet
Intranet
Elektronska pošta: e-mail •
•
•
•
Služi za sastavljanje, slanje, smeštanje i prijem poruka preko elektronskog komunikacionog sistema Pošta se preko Interneta šalje pomoću jednostavnog SMTP (Simple (Simple Mail protokola za prenos pošte - SMTP Transfer Protocol) Prijem pošte preko Interneta omogućava standardni “poštanski” protokol - POP3 POP3 (Post (Post Office Protocol version 3) Pošta može da se razmenjuje i lokalno, između korisnika jednog Intranet sistema
Karakteristike elektronske pošte •
Prednosti u odnosu na “zemaljsku”poštu: • pošta neuporedivo brže stiže do odredišta • ista poruka može na jednostavan način da se pošalje na više adresa • postoji mogućnosti uključivanja različitih sadržaja u poruku (dokumenata, slika, muzike...)
Elektronska (e-mail) adresa •
•
•
•
Da bi se pošta mogla razmenjivati potrebno je da i pošiljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese Internet e-mail adresa se sastoji od niza oblika: lokalnideo@nazivdomena Deo ispred simbola @ (at (at)) je lokalni deo adrese
(obično korisničko ime) a deo iza @ simbola domen (adresa računara na kome je poštansko sanduče korisnika) Na primer:
[email protected] je adresa korisnika ivan registrovana na domenu sbb.rs
Sadržaj e-mail poruke •
Sastoji se od zaglavlja i tela poruke
•
Zaglavlje čine polja: •
From: elektronska From: elektronska adresa i opcionalno ime
pošiljaoca poruke
•
•
To: elektronska adresa i opcionalno ime primaoca To: elektronska poruke
•
Subject: Naslov Subject: Naslov - sadržaj poruke
•
Date: Lokalno Date: Lokalno vreme i datum slanja poruke Telo poruke je sam tekst poruke
Dodatni elementi e-mail poruke •
•
•
U poruku se kao dodatak (attachment) može uključiti
raznovrsan sadržaj: digitalizovane slike, tekst u raznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i sl.), izvršne verzije programa pa čak i filmovi Primaoci poruke se mogu razvrstati u dve kategorije, one kojima se poruka upućuje (To:) (To:) i i one kojima se poruka stavlja na znanje odnosno kojima se šalje kopija poruke (Cc:carbon copy) Poruka se može staviti na znanje i primaocima čije adrese ostaju nepoznate drugim primaocima (Bcc:blind carbon copy)
Rukovanje porukama •
•
Na prispelu poruku se jednostavno može odgovoriti Reply,, odnosno ne ponavljajući adresu pošiljaoca sa Reply Reply All ako se odgovor upućuje i drugim primaocima poruke Prispela poruka se jednostavno može proslediti drugim koiesnicina na jednu ili više adresa pomoću Forward
Diskusione grupe •
•
Služe za razmenu poruka između korisnika zainteresovanih za određenu temu počev od softvera, preko stripova, kuvanja do politike Poruke se ne dostavljaju korisniku poštom već korisnik pristupa diskusionoj grupi on-line kako bi čitao poruke drugih korisnika i “objavljivao” svoje Za razliku od e-mail poruka
koje su vidljive samo pošiljaocu i navedenim primaocima,
poruke diskusione grupe može da pročita svako ko prikaže grupu u kojoj su objavljene.
Internet forumi i blogovi •
U forumima se pokreću diskusije na teme iz određene oblasti, dok se na blogu obično razvija diskusija na osnovu tekstova koje posebno
ovlašćeni korisnici blogova postavljaju u obliku neke vrste neformalnog dnevnika •
Većina foruma i blogova dozvolja čitanje poruka bez prijavljivanja, dok za “objavljivanje” poruka obično zahteva registraciju Registrovani korisnici mogu i
međusobno da razmenjuju poruke a u određenim slučajevima i da zatvaraju diskusije na određene teme koje su pokrenuli, uređuju ili brišu komentare na teme koje su pokrenuli
Viki (Wiki) stanice •
Viki je web stanica koja korisnicima dozvoljava da
dodaju, uklanjaju i uređuju sadržaj •
•
Reč wikii na havajskom jeziku znači “brz“i vikisistemi su projektovani da se lako i jednostavno koriste Vikipedija (Wikipedia) ili “slobodna enciklopedija” je on line enciklopedija koja predstavlja najpoznatiji skup viki
stanica na velikom broju jezika, uključujući srpski, srpskohrvatski, srpskohrvatsk i, hrvatski, bosanski, makedonski, slovenački i mnoge druge •
Vikirečnik (Wiktionary - od wikii dictionary) je višejezični projekat za izgradnju rečnika slobodne sadržine na preko 150 jezika koji trenutno sadrži blizu 15,000 srpskih reči
Ćaskanje i trenutna razmena poruka
•
•
Internetovo štafetno ćaskanje (Internet Relay Chat - IRC) omogućava neformalno vođenje razgovora sa drugim ljudima širom sveta ma gde se oni nalazili U načelu je namenjeno komunikaciji više-na-više ali korisnici mogu preći i na komunikaciju jedan -na jedan razmenjujući privatne poruke
Ćaskanje i trenutna razmena poruka •
•
•
Trenutna razmena poruka (Instant messaging -IM) je -IM) je vrsta komunikacije
u realnom vremenu između dve ili više osoba na osnovu kucanog teksta, govora ili video-konferencija koji se prenose putem Interneta Alati za slanje istovremenih poruka sadrže kontakt listu i informacije ko je online Popularni programi: AIM, Google Talk, ICQ, IRC, Miranda, Pidgin, Skype, Windows Live Messenger, Yahoo! Messenger.
Društvene mreže •
•
•
•
Služe za formiranje on line mreža za povezivanje osoba koje imaju zajedničke interese Svaki korisnik obično ima svoju stranicu na kojoj daje lične podatke u meri u kojoj to želi (“profil”)
Omogućavaju korisnicima da komuniciraju na različite načine, objedinjavajući gotovo sve vrste komuniciranja putem Interneta, kao što su e -mail, ćaskanje, blogovi, diksusione grupe itd. Najpopularnije su Facebook Facebook,, MySpace MySpace i i Twitter
•
Facebook je Internet stranica koja služi za održavanje kontakta.
•
•
•
Facebook počeo sa radom 4.2.2004. a osnovao ga je Mark Zuckerberg, student psihologije sa američkog univerziteta Harvard. Facebook nudi razne opcije, npr: pozivanje ljudi da vam budu prijatelji, ostavljanje poruka, četovanje, igranje igrica, pravljenje albuma sa slikama, stavljanje video klipova ... Facebook danas ima oko 1 milijardu aktivnih korisnika širom sveta.
Facebook statistika Broj aktivnih korisnika
Preko 1 000 000 000
Broj prijatelja prosečnog
130 (prosečan korisnik mesečno
korisnika
dobija 8 zahteva za prijateljstvo)
Broj stranica, grupa, događaja, zajednica i ostalih objekata Broj minuta provedenih na Facebook-u mesečno
Procenat korisnika koji ne žive na teritoriji SAD
Preko 900 000 000 Preko 700 biliona minuta Oko 70%
Broj instaliranih aplikacija dnevno Oko 20 000 000 Broj korisnika koji pristupaju Facebook-u putem mobilnih
uređaja
Preko 432 000 000
Myspace je, slično kao i Facebook, Internet stranica koja služi za održavanje kontakta. Myspace nudi opcije kao što su ostavljanje poruka, slika, muzike, video klipova, četovanje, isl.
•
•
•
Tviter je besplatna Internet stranica koja omogućava svojim korisnicima da čitaju tuđe i šalju svoje poruke, takozvane tvitove (tekstualni unosi ne duži od 140 znakova).
•
Korisnici mogu slati tvitove preko Tviterovog sajta ili SMSa.
Ostale društvene mreže •
VKontakte (ruski В Контакте; u prevodu U kontaktu) je najveća socijalna mreža u Rusiji, slična socijalnoj mreži Fejsbuk. Mreža je popularna i u državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Mrežu je osnovao Rus Pavel Durov u septembru 2006. i postoji na 67 svetskih jezika. Za razliku od Fejsbuka, nalog se otvara lozinkom koju korisnik dobije preko SMS i ne koristi se email.
•
Qzone je društvena mreža koju je 2005. 2005. kreirala kineska firma Tencent. Korisnici mreže mogu da pišu blogove i dnevnike, da razmenjuju slike i muziku itd. Većina servisa Qzone mora da se plati.
•
Orkut je društvena mreža u vlašništvu Google-a, a najviše se koristi u Indiji i Brazilu. Mreža je namenjena stvaranju novih i održavanju postojećih prijateljstava između korisnika, a ime je dobila po kreatoru, Google-ovom programeru Orkutu Büyükköktenu.
Svetska mapa socijalnih mreža
