Kompj Grafika Pitanja i Odgovori

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА BAZA PITANJA ZA TEORIJSKI DEO 1.Najjednostavnija definicija grafike ... • prezentacija informacija pomoću slike, tj boja i oblika 2. Koja je prva osnovna podela kompjuterske grafike? interaktivna neinteraktivna 3. Koja je podela kompjuterska grafika prema osnovnim gradivnim elementima slike? • Vektorska • Rasterska 4. Koji su to gradivni elementi? Kod Vektorske(objektne grafike) - objekti (linije, geometrijski oblici)

Kod Rasterske grafike Koristi pixel

5. Šta je piksel? • Najmanji deo slike sa jedinstvenim vrednostima boje. Kod nas tačka. 6. Koja je podela kompjuterske grafike prema dimenzionalnosti? • 2D i 3D 7. Navesti min 4 oblasti primene kompjuterske grafike. • Industrija, poslovanje, upravljanje, obrazovanje, zabava 8. Kako prema dimenzionalnosti delimo kompjutersku grafiku? Navesti primere;

1

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 9. Klasifikacija grafičkih aplikacija može se vršiti po sledećim kriterijumima______________________________ 1) Tip (dimenzionalnost) objekta i vrsta slike 2D i 3D 2) Tip interakcije – stepen kontrole nad objektom 3) Slika predstavlja finalni proizvod ili put da se do njega stigne 4) Logička i vremenska relacija između objekta i njegovih slika 10. Prema tipu interakcije i stepenu kontrole korisnika nad objektom i njegovom slikom kakva podela komp. grafike postoji? • offline crtanje • interaktivno crtanje • preddefinisanje ili računanje objekta i kretanje oko njega • interaktivno projektovanje 11. Navesti koji elementi sačinjavaju konceptualni okvir za interaktivnu grafiku: Aplikativni model

Aplikativni program

Grafički sistem

12. Grafički sistem obavlja: *a) Izlazno/ulaznu transformaciju iz objekta u aplikativnom modelu u pogled na model b) Pretraživanje aplikativne baze podataka koja čuva model da bi se akstrahovali delovi modela koji će biti prikazani, koristeći neke selektovane kriterijume c) Stavljanje akstrahovane geometrije u format koji može biti poslat grafičkom sistemu 13. Šta predstavlja aplikativni model ? • Podatke i objekte (i njihove međusobne relacije) koji se pokazuju na ekranu 14. Koji su primeri računarski podržanog projektovanja (CAD, CAE, CAM, CASE)? • Optički sistemi, telefonske i računarske mreže, softverske aplikacije i sl. 2

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 15. Koje su oblasti primene interaktivne Kompjuterske grafike? • Gradjevina, mahanika, elektromehanika, elektrika, elektronika, softveri 16. Šta donosi veza računara i grafičkih aplikacija? • Praktičan alat 17. Za šta su grafička aplikacija u najširoj upotrebi? Navesti neke od primera • Prikazivanje podataka u obliku dijagrama. Linijski, kružni, površinski, konturni dijagrami 18. Kompjuterska grafika u procesu dizajniranja se najviše koristi za sledeće oblasti • U oblasti dizajniranja: tehničku, građevinsku i arhitektonsku praksu. 19. Interaktivna Kompjuterska grafika se koristi za računarski podržano projektovanje (navesti primere) • 2D i 3D grafikoni (matematičkih, fizičkih i ekonomskih funkcija) • Histograjmi (bar i pie grafika) • Dijagrami (rasporeda poslova, produkcije i sl.) 20. Navesti neke od primera primene kompjuterske grafike u oblasti zabave i razonode • Kreiranje crtanih filmova, teletext, videotext i sl. 21. Alati za vizuelizaciju podrazumevaju:  a) generisanje 3D modela ili ih očitavaju sa hard diska prilikom kreiranja željenih slika  b) grafičke alate koji kao izlaz imaju sliku i na taj način predstavnjaju podatke i informacije  c) isporučivanje grafike putem WEB pretraživača, a dostupna je svakom korisniku interneta 3

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 22. Koje su oblasti primene i primeri primene alata za vizuelizaciju?

23. Koji su primeri primene alata za simulaciju? • Simuliraju ponašanje dinamičkih sistema uz grafički prikaz (2Dsim)

Ilustruju i rešavaju kompleksne matematičke jednačine u ravni i prostoru (3D Grapher) • Omogućavaju simulaciju i obuku u okruženju virtuelne realnosti (GL Studio) • Dizajn automobila i simulaciju ponašanja sudara ( LS-DYNA) •

24. Koje su oblasti primene alata za virtuelnu realnost? • Obuka, obrazovanje i radno okruženje. 25. Šta omogućavaju alati za Web3D ? • Isporučivanje grafike putem web pretraživača 26. Koje su oblasti primene alata Web3D? • Obrazovanja, vizuelizacije, kupovine, prodaje, komunikacije. 27. Šta omogućavaju alati za konvertovanje alata? • Konverziju jednog grafičkog formata u drugi bez gubitka podataka. 28. Koje su najviše korišteni alati za konvertovanje alata? • 3D Exploration, 3D Win, AccuTrans, Crossroads, Wilbur, Guru 3D Converter 29. U kompjuterskoj grafici koriste se 2D i 3D geometrijske transformacije, a to su operacije (navesti): translacije, skaliranja i rotiranja 30. Nacrtati prikaz geometrijske transformacije-translacijom.

4

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

31. Kako se matematičkom formulacijom definiše geom. transformacija translacijom? x' = xcos(J) – ycos(J) y' = xsin(J) – ycos(J) 32. Kako se matematičkom formulacijom definiše geom. transformacija rotacijom? x' = x cos0 - y sin0 y=x sin0 + y cos0 33. Kako se u računarskoj grafici naziva deo ekrana u aplikativnim i grafičkim iterfejsima? • Prozor / vizir / Window 34. Šta predstavljaju Afine transformacije? • Predstavljaju bilo koje transformacije koje čuvaju i zadržavaju kolinearnost i informaciju o njoj i čuvaju proporciju dimenzija. 35. Koja je podela komp. Grafike prema osnovnim gradivnim elementima slike? • Vektorska • Rasterska 36. Šta je osnovni gradivni element vektorske slike? • Linija? 37. Primenu vektorska grafika nalazi u izradi internet stranica 38. Šta je osnovni gradivni element rasterske slike? • Piksel? 5

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 39. Primenu rasterska grafika nalazi u _______________________ 40. Ukoliko želimo povećati rastersku sliku šta je potrebno da uradimo? • Uvećavamo postojeće ili dodajemo nove piksele 41. Šta predstavlja rezolucija? • Broj piksela na površini određene veličine

42. Zavisno od broja boja prikazanih na rasterskoj slici razlikujemo sledeće bitmape: - 1 bit - ne - 8 bit – ne - 16 bit – ne - 24 bit – ne - 32 bit – ne 43. Šta je DUBINA BOJE ? • broj bita potrebnih za predstavljanje boje određenog elementa slike (COLOR-DEPTH) Govori koliko boja je moguće prikazati. Tipična je 8, 16 i 24 bita 44. Koji standardni formati su u upotrebi za prikaz rasterske slike (navesti min 3) i koliko boja oni omogućavaju. • Bmp • Tiff • Psd • Crt 45. Šta je kolor raster? • RGB –sastoji se od 3 komponente (crvena, zelena, plava) 46. Šta omogućavaju POLUTONSKE APROKSIMACIJE?

6

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА • Grupa tehnika koja omogućava tonski prelaz variranjem tonaliteta ili intenziteta obojenosti piksela. 47. Prema načinu raspoređivanja obojenih tačaka u klasteru, razlikujemo dva osnovna tipa polutonskih aproksimacija, koji su to tipovi? • Screening (amplitudna aproksimacija) • Difusion dithering (frekventna aproksimacija) 48. Šta predstavlja tehnika DITHERING ? • Dočarava boju ili ton pomoću različito obojenih ili toniranih dovoljno bliskih i sitnih elemenata.

49. GRAYSCALE rasteri ... a) je tehnika formiranja palete boja koja se prikazuje u rasteru pomoću LUT-a b) svaki piksel u rasteru može primiti boju iz skale sivih nijansi, od crne do bele boje c) svaki piksel u rasteru može primiti bilo koju boju iz na neki način definisanog skupa

50. Uloga boja koje možete koristiti kao dizajner-objasniti? • Boja se smatra najmoćnijim i najkorisnijim alatom u dizajnu. Premalo boje i projekat izgleda prazno i dosadno; previše boja ili loše postavljene boje – posmatrač će pobeći od projekta u žurbi da spase svoje oči. Boja ima različito emotivno i simboličko značenje u zavisnosti od civilizacije koja je tumači te se ni taj aspekt ne treba izostaviti. • U dizajnu boje se koriste za: - povećanje pažnje - stvaranje potrebne atmosfere i dinamike, - brzu identifikaciju i slično 51. Šta je daltonizam? • poremećaj prepoznavanja boja (poremećaj u receptorima) 7

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 52. Kako objekti dobijaju određenu boju? 53. Koje su aditivne boje? • Crvena, zelena i plava 54. Koji modeli boja se primenjuju u kompjuterskoj grafici? • aditivni i suptraktivni? 55. Koje su grupe izlaznih jedinica? 1)Hardcopy 2)Display devices 56. Kako rade raster-scan uređaji? • Dele sliku na horizontalne trake i ispisuju traku po traku uzimajući u obzir sve objekte koji čine sliku. 57. Koji je tipičan predstavnik lokatora? • Miš 58. Koje su karakteristične veličine za sve pokazivačke ulazne uređaje? • Rezolucija koja se definiše kao maksimalan broj lokacija po jedinici dužine. 59. Koja je relevantna veličina za određivanje kvaliteta skenera? • Optička rezolucija 60. • • • • • •

Koji su ostali ulazni uređaji? Touch panel Tablet Kamere Digitalni fotoaparati Dzijstik Trackpoint 8

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 61. Šta omogućavaju hardcopy tehnologije? • Zapis statične digitalne slike na medij koji nije elektronski 62. Nabrojati i opisati ključne veličine kojima se opisuju hardcopy uređaji • Adresabilnost - broj tačaka pixela koje ne moraju biti razdvojene a uređaj ih može proizvesti. • Veličina tačke – izražava se prečnikom tačke koju proizvodi uređaj. • Rezolucija – definiše maksimalan broj linija, naizmenično crnih i belih koje uređaj može proizvesti po jedinici dužine. 63. Koje hardcopy tehnologiji poznajete?

64. Koje su danas najzastupljenije displej tehnologije?(Nabrojati i objasniti min 2) • CRT – emitovanje svetlosti kada ih pogodi snop elektrona. • LCD • RASTER- SCAN displej sistemi – sinhtonizuje i upravlja procesom iscrtavanja i osvežavanja slike na displeju. 65. Zapreminski načini modelovanja je pogodan za konstruisanje kojih objekata? • 3D 66. Navesti neke primere pogodne za modelovanje razvijenim površinama____________________________________________ 67. Na koji način zapreminski načini modelovanja omogućava da konstruišemo objekte? 68. Kako se naziva model za konstruisanje ivica, koje onda formiraju strane? 9

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА • Poligoni 69. Kako se naziva način modelovanja pomoću ivice koje identifikuju glavne geometrijske osobine objekta? • Ekstrudiranje 70. Šta predstavlja Proceduralno modelovanje? • Skup tehnika koje uključuju kompjuterske procedure za izračunavenje geometrije nekog oblika. 71. Navesti neke od primena tehnike Proceduralnog modelovanja___________ 72. Koja je četvrta dimenzija karakteristična za kompjutersku animaciju? • Vreme 73. Navesti kakva animacija može biti.____________ 74. Navesti neke od primena kompjuterske animacije? 75. Šta treba specificirati za tačkasti izvor svetla? Poziciju u ⃝ prostoru

njegov identitet (id)

Boju

76. Usmereni izvori svetla mogu se specificirati pomoću kojih karakteristika? Pomoću: Boje

Intenzitet a

Pravca →↓↖↗↘↙

77. Da bi se postigao dodatni realizam u osvetljavanju scene uvode se još neke osobine izvora svetlosti. Koje su to osobine? - smanjenje intenziteta sa udaljenošću - balansiranje nivoa osvetljenja 10

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА - izračunavanje senki - uvođenje negativnog svetla 78. Koja su tri osnovna tipa refleksije svetlosti? 1) Ambijentalna 2) Difuzna 3) Spekularna 79. Najčešće spominjane vrste senčenja su: *GOURAUD

* PHONG

80. Algoritmi sakrivenih površina omogućavaju... • Objekti bliži kameri sakrivaju udaljenije objekte (prilikom renderovanja scene) 81. Da li se klanjanjem zadnjih strana scena znatno pojednostavljuje i skraćuje proces renderovanja? da ne 82. Šta predstavlja SLIKAROV ALGORITAM? • Renderovanje najudaljenijih a zatim najbližih poligona da bi se postigao pravi izgled 3D scene. (podseća na slikanje pejzaža kada

slikar prvo crta nebo, pa planine, polja na kraju objekte u prvom planu – zato se tako zove).

83. Šta omogućava Scan-line algoritam? • Animaciju u realnom vremenu 84. Povezati odgovarajući tip datoteke sa tipom slike .TIFF .GIF vektorska .JPG .PNG bitmapa .EPS 85. Algoritmi za komprimovanje podataka dele se u dve grupe. Koje su to grupe? komprimovanje komprimovanje bez gubitka sa gubicima 11

KOMПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 86. Klasifikacija formata prema broju “bitova po pikselu” definiše kojiko boja taj format podržava? da ne 87. Uniformna redukcija boja je jednostavan način za redukovanje boja unutar rasterske datoteke - da se podeli svaka R, G i B vrednost boje celobrojnom vrednošću i da se skrati rezultat? da ne 88. JPEG je tehnika komprimovanja grafičkih podataka sa gubicima, bez vidljivih gubitaka u kvalitetu slike za ljudsko oko, može smanjiti veličinu datoteke i po nekoliko puta. da ne 89. Za VMR format korisnik može da izabere “dubinu boje”? da ne 90. TIFF formatat je format rasterskih slika rasterskih slika? da ne 91. GIF format je dobar za jednostavne crteže, crno–bele slike i za sitniji tekst? da ne

12