Komentar Zakona o Radu - Americka Privredna Komora u Srbiji

Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

Komentari AmCham-a na Zakon o Radu Zakon o radu sadrži nekoliko rešenja cija je primena vrlo problematicna i koja stvaraju poslodavcima veliku smetnju ili ogranicenje u radu. Ovde cemo ukazati samo na ona koja u ovom vremenu ekonomske krize stvaraju probleme koji nisu u interesu ni zaposlenih ni poslodavaca. 1. Potrebno je ispuniti pravnu prazninu vezano za ure_enje statusa zaposlenih koji ostvaruju radni odnos kod jednog poslodavca po Ugovoru o radu (Agencije za stalno i privremeno zapošljavanje), a obavljaju posao za drugog poslodavca, cime su njihove usluge zapravo iznajmljene (tzv. Outsourcing model). 2. Sporan je clan 3, stav 3 kojim je predvi_eno da u slucaju iz stava 2. tacka 3) ovog clana ucesnici kolektivnog ugovora su dužni da nastave pregovore u dobroj volji. Komentar: Bez ove izmene gubi se smisao odredaba o Pravilniku o radu zato što poslodavac nema nikakav interes da donosi takav akt. Njegovim donošenjem poslodavac ima obavezu da nastavi pregovore, ali sa oslabljenom pregovarackom pozicijom jer sindikat vec ima «osvojene» pozicije i nastavlja sa zahtevima za više, bez pritiska zaposlenih da se pregovori završavaju kako bi mogli da ostvare povecanje satnine ili neka druga prava iz radnog odnosa. Predlog AmChama: promeniti tako da glasi: ’’U slucaju iz stava 2. tacka 3) ovog clana sindikat može pokrenuti inicijativu za nastavak pregovora za zakljucivanje kolektivnog ugovora po isteku 6 meseci od donošenja pravilnika o radu’’. 3. Sporan je clan 14 kojim je predvi_eno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi ucešce zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom Komentar: Suviše je ogranicavajuca odredba koja ucešce u dobiti vezuje za „poslovnu godinu“. Period u kome ce se to utvr_ivati treba prepustiti poslodavcu i sindikatima, odnosno opštem aktu i/ili ugovoru o radu. Predlog AmChama: Promeniti ovaj clan tako da glasi: ’’Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi ucešce zaposlenog u dobiti, u skladu sa zakonom’’. 4. Obaveza cestih izmena Ugovora - Zakon o radu predvi_a brojne stavke koje mora sadržati ugovor o radu, a izme_u njih i neke koje se u prakticnom životu cesto menjaju: na primer, novcani iznos osnovne zarade i elemente za utvr_ivanje radnog ucinka, naknade zarade, uvecane zarade i druga primanja zaposlenog, kao i pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi (clan 33, stav 1, tacke 10 i 12). Komentar: Promenu u tacki 10 treba izvršiti zato što bi njena striktna primena onemogucila primenu satnine kao elementa za utvr_ivanje zarade i što zahteva preceste promene ugovora o radu, a da to ne donosi nikakav poseban kvalitet. Ova odredba je narocito komplikovana (teško primenjiva) kod

poslodavaca sa velikim brojem zaposlenih jer nije jednostavno najmanje jednom godišnje praviti anekse ugovora o radu i tražiti od zaposlenih da ih potpišu, što može da izazove dodatne socijalne tenzije bez potrebe. Tacku 12 treba brisati zato što svaka promena kolektivnog ugovora kod poslodavca, donošenje ili promena obavezujuceg granskog ili opšteg kolektivnog ugovora, zamena pravilnika kolektivnim ugovorom, namece promenu ugovora o radu, a da se pri tome ni na koji nacin ne povecava zaštita zaposlenog, što bi trebalo da bude cilj ove odredbe. Predlog AmChama: Clan 33, stav 11, tacka 10 treba da glasi: ’’iznos osnovne zarade i elemente za utvr_ivanje radnog ucinka (ako se on utvr_uje), naknade zarade, uvecane zarade i druga primanja zaposlenog;“ U istom stavu brisati tekst sadržan u tacki 12. Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

5. Nepotrebna birokratizacija sistema obracuna zarade - Dodatnu komplikaciju obracuna zarada donosi utvr_ivanje dela zarade na ime radnog ucinka na mesecnom nivou, što je nepotrebno za veliku vecinu zaposlenih i realnih situacija u privrednim društvima. Isto tako, zakonsko odre_enje da je zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca posebna dodatna obavezna kategorija zarade predstavlja nepotrebnu komplikaciju sistema zarada u Srbiji i ogranicena je na godinu dana. Buduci da je podsticajni sistem nagra_ivanja dobrog rada u interesu i poslodavca i zaposlenog, to ne bi trebalo nepotrebnim birokratisanjem povecavati troškove poslovanja i narušavati prirodnu slobodu dogovaranja zaposlenih i poslodavca. 6. Sporan je clan 37 koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na odre_eno vreme Važece rešenje Zakona o radu je da radni odnos na odre_eno vreme (1) ne može trajati duže od 12 meseci (clan 37, stav 1) i (2) da se dozvoljava samo u odre_enim situacijama (sezonski poslovi, rad na odre_enom projektu, povecanje obima posla koji traje odre_eno vreme). Navedeni koncept je veoma nefleksibilan i narušava slobodu dogovaranje poslodavca i radnika, sa idejom da se poslodavci upute na šire zapošljavanje kroz radni odnos na neodre_eno vreme, kao povoljniji za zaposlenog. Me_utim, pomenuti cilj se obicno ne postiže, pošto su alternative radu na odre_eno vreme i rad na crno (bez ikakvog radnog odnosa) ili neangažovanje radnika, sa vecom nezaposlenošcu nego što bi bila sa radom na pdre_eno vreme, ili seljenje aktivnosti u sivu ekonomiju i slicno. Tako_e, uporednopravna rešenja su naprednija od rešenja u Srbiji: tako se u državama clanicama EU dopušta zasnivanje radnog odnosa na odre_eno vreme nezavisno od razloga, a uglavnom se ogranicava se trajanje radnog odnosa 24 ili 36 meseci. Zaštita zaposlenima obezbe_uje se ogranicavanjem broja sukcesivnih ugovora o radu na odre_eno vreme – po pravilu na najviše tri sukcesivna ugovora o radu sa istim zaposlenim (sledeci ugovor o radu bi potom morao biti zakljucen na neodre_eno vreme). 7. Sporan je clan 53 koji se odnosi na prekovremeni rad.

Komentar i predlog AmChama: Ogranicenje vezano za moguce trajanje prekovremenog rada na 8 casova nedeljno treba promeniti ili relativizirati. Naime, prihvatljivo je da zaposleni može odbiti prekovremeni rad ako je on duži od 4 sata dnevno ili 8 casova nedeljno, ali treba ostaviti mogucnost i za duži prekovremeni rad uz saglasnost zaposlenog. Postojeca odredba je restriktivna kako za poslodavca tako i za zaposlenog. 8. Sporan je clan 57 koji se odnosi na preraspodelu radnog vremena. Komentar: Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišcenje sredstava rada, racionalnije korišcenje radnog vremena i izvršenje odre_enog posla u utvr_enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. U slucaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 casova nedeljno. Postojece zakonsko rešenje je nejasno u pogledu mogucnosti broja šestomesecnih preraspodela u toku jedne kalendarske godine (na pr. 2 šestomesecne preraspodele u toku kalendarske godine kod kojih se sravnjivanje vrši na 6 meseci). Ovo je vrlo bitno zbog toga što veliki broj poslodavca, narocito u prehrambenoj industriji, ima više od jedne sezone godišnje, neki od njih cak dve ili tri, tako da realno postoji potreba za dve ovakve preraspodele u toku kalendarske godine Predlog AmChama: Preraspodelu radnog vremena treba omoguciti na period kalendarske godine, jer šest meseci ne predstavlja period ciklicnih promena kojima se pokriva preraspodela radnog vremena. Osim toga, nije sasvim jasno kako postojecu odredbu primeniti. Da li šest meseci znaci prvo i drugo polugo_e ili bilo kojih uzastopnih 6 meseci u godini. Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

9. Sporni su clanovi 68-76 koji se odnose na godišnji odmor Prvo, najkrace tarjanje godišnjeg odmora iznosi cetiri nedelje, što je predugo za jednu zemlju u razvoju. U mnogim znatno razvijenijim i bogatijim zemljama godišnji odmori su kraci, a minimalni iznose samo tri nedelje. Drugo, Zakon o radu predvi_a da prvi deo, kada se koristi godišnji odmor koristi u delovima, mora trajati najmanje tri nedelje. Ovaj dugi mininalni rok može doneti teškoce u funkcionisanju preduzeca, pa bi za privredu bilo bolje da se zakonodavac držao Konvencije MOR-a br. 132 koja predvi_a da prvi deo traje dve nedelje neprekidno, a preostali godišnji odmor prema dogovoru izme_u poslodavca i zaposlenog, a najdalje do 30. juna naredne godine. Trece, Zakon o radu propisuje da se, prilikom promene poslodavca, pravo na neiskorišceni godišnji

odmor prenosi od starog na novog poslodavca, što nije pravedno. Prirodno bi bilo da godišnji odmor sledi dužinu rada kod svakog poslodavca tokom date godine. Cetvrto, Zakon o radu predvi_a obavezu poslodavca o dostavljanju rešenja o godišnjem odmoru najmanje petnaest dana pre pocetka korišcenja godišnjeg odmora. Ovo rešenje ima smisla u slucaju kada zaposleni ide na godišnji odmor po zahtevu poslodavca, a kako bi imao vremena da planira odmor. Ali, ovaj je rok predug za situacije kada je neophodno reagovati znatno brže nego što to postojeca odredba Zakona o radu omogucava. Stoga bi dobro bilo da se predvidi mogucnost da se, na osnovu dogovora zaposlenog i poslodavca, rešenje za godišnji odmor može izdati i neposredno pre korišcenja godišnjeg odmora. 10. Sporan je clan 77 koji se odnosi na placeno odsustvo. Predlog AmChama: Treba brisati odredbu koja se tice placenog odsustva po osnovu dobrovoljnog davanja krvi. To je licni cin humanosti a ne nešto što poslodavac treba da finansira. 11. Sporan je clan 108, stav 1, tacka 2, koji predvi_a uvecanje zarade za rad nocu i rad u smenama. Komentar: Iz nejasnog zakonskog teksta bi se moglo zakljuciti da zaposlenom koji ima raspored rada u smenama treba po tom osnovu uvecati zaradu za najmanje 26%, a kada u okviru takvog rasporeda radi nocu – najmanje za dodatnih 26%. Svakako da to nije bila intencija zakonodavca, ali su moguci pritisci sindikata, pa i odluke Inspekcije rada i sudova da se sporna odredba upravo ovako primeni. Predlog AmChama: Treba što pre promeniti odredbu i otkloniti mogucnost dvojakog tumacenja. Promeniti ovu oderedbu tako da glasi: „za rad nocu – najmanje 26% od osnovice“. 12. Sporni su clanovi 114, 115 i 116 kojima se osnovica za utvr_ivanje naknade zarade definiše kao zarada koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca. U tu zaradu ulazi prekovremeni rad, nocni i smensku rad, rad u dane državnog praznika, topli obrok, regres za godišnji odmor, godišnji bonus i sl. Komentar: Ovo uvodi nejadnakost me_u zaposlenima dok ostvaruju pravo na naknadu, a na osnovu nekih ranijih primanja. Kada se koristi prosek zarade iz prethodna tri meseca, utvr_en na osnovu svih ovih uvecanja zarade i jednokratnih primanja, zaposleni dobijaju bitno razlicite naknade, a osnov razlika je – kada odsustvuju sa posla. Naknade su po pravilu vece od zarada, a zaposleni se stimulišu na odsustvovanja u mesecima nakon što su ostvarili neki vanredni prihod (bonusa ili regresa). Predlog AmChama: Predlažemo izmenu u smislu definisanja naknade zarade kao osnovne zarade (uz eventualno uvecanje za minuli rad) koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca. 13. Sporno je tumacenje clana 114 Komentar: U praksi je prilicno nejasno šta se smatra pozivom državnog organa, a na zahteve da se dobije mišljenje nadležnog ministarstva koje bi pomoglo pravilnoj primeni odredbe o naknadi zarade za odsustvo po ovom osnovu, nema odgovora. Cesti su zahtevi za placeno odsustvo po osnovu poziva državnih organa i kada se radi o pozivu suda po privatnim sudskim sporovima koji nemaju nikakve veze Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

sa radnim angažovanjem zaposlenog kod poslodavca koji treba da isplati naknadu. Definisanjem šta se smatra pozivom državnog organa otklonile bi se ove nejasnoce i pomoglo i zaposlenima i poslodavcima. Predlog AmChama: U clanu 114, posle stava 1, dodati novi stav koji glasi: „Pod pozivom državnog organa u smislu stava 1 ovog clana ne smatra se poziv sudskih organa, osim ako se radi o pozivu po osnovu radnog spora kod poslodavca ili o pozivu u kome se zaposleni pojavljuje u svojstvu svedoka u sporovima koje vodi državni javni tužilac.“ 14. Sporan je clan 116 koji ure_uje naknadu zarade „za vreme vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog“. Komentar: Kao što je pomenuto vezano za clanove 114-116 naknada na osnovu zarade u prethodna tri meseca omogucava velike razlike u naknadama zarada – u primanjima koje ostvaruju dok ne rade, samo zato što neko ima a neko nema smenski raspored rada, što je neko u prethodna tri meseca radio ili nije radio prekovremeno i sl. Predlog AmChama: Osnov za naknadu treba da bude osnovna zarada zaposlenog (uz eventualno uvecanje za minuli rad). 15. Sporan je clan 122, stav 5 kojim je predvi_eno da zaposleni, kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade potpisuje evidenciju. Komentar: Sporan stav 5 clana 122 Zakona o radu da zaposleni potpisuje evidenciju što je u praksi gotovo neizvodljivo bez velikog nepotrebnog angažovanja resursa, kako ljudi tako i materijalnih resursa pogotovo kod poslodavaca koji imaju izdvojene organizacione jedinice kao što su npr Banke sa velikim brojem Filijala u i van maticnog mesta centrale poslodavca. Pretpostavka da je ovaj stav donešen kako bi zaposleni bili upoznati da poslodavac zaista i uplacuje doprinose na zaradu odre_enu ugovorom o radu. Ukoliko poslodavac to ne radi to je pitanje za inspekciju rada, a ne da se to reguliše na ovakav nacin. Predlog AmChama: Clan 122. stav 5. treba brisati. Gotovo da je neprimenjiv u uslovima elektronskog prenosa sredstava, pogotovo kod poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj zaposlenih, koji imaju smenski režim rada i sl. 16. Otpremnine za rad kod tog poslodavca – clan 158 Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu clana 179. tacka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr_enoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Otpremnina iz stava 1. ovog clana ne može biti niža od zbira trecine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i cetvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Predlog AmCham-a: Neophodno je promeniti nacin obracuna otpremnine tako da se njena visina bazira na godinama staža zaposlenog kod poslednjeg poslodavca, a za preostali prethodni radni staž trošak bi trebalo da snosi država. 17. Sporan je clan 169, tacka 2 Komentar: Postojece rešenje ne uvažava cinjenicu da se i prema clanu 180, stav 3 Zakona zaposleni ne osloba_a odgovornosti vec mu se daje još jedna šansa. Znaci, suspenzija je bila opravdana,

poslodavac je imao osnova da zaposlenom otkaže ugovor o radu, ali to nije ucinio da bi mu dao još jednu šansu. Ako u takvoj situaciji treba i da mu plati naknadu do pune zarade, onda nema motiva da zaposlenom izrekne upozorenje vec ce se odluciti na otkaz ugovora o radu, a s druge strane – zaposleni kome bude isplacena naknada do punog iznosa ce biti „nagra_en“ za povredu radne obaveze za koju je mogao dobiti otkaz, jer je za dane koje nije radio zato što je ucinio povredu radne obaveze, odnosno discipline na radu, dobio naknadu u visini pune zarade. Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

Predlog AmChama: Ovu odredbu treba promeniti tako da glasi: „ ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu clana 179. tac. 2) - 4) ovog zakona, odnosno ako mu ne bude utvr_ena mera upozorenja u skladu sa clanom 180, stav 3 ovog zakona.“ 18. U clanu 170, u stavu 2 koji se odnosi na dužinu vremena suspenzije bez naknade zarade. Komentar: Ova mera se u praksi pokazala prilicno dobrom. Za zaposlenog predstavlja ozbiljno upozorenje, a poslodavcu daje mogucnost da „odloži“ donošenje teških odluka koje bi mogle završiti otkazom ugovora o radu. Još bolji rezultat bi dala ako bi postojao veci prostor gradacije, tako da se za ozbiljne povrede radne obaveza i discipline na radu, koje mogu završiti i otkazom ugovora o radu, izrice suspenzija u dužem trajanju. Sankcija je tada i finansijski znacajna, a predstavlja i upozorenje da sledeca povreda verovatno znaci – otkaz Predlog AmChama: Dužinu vremena suspenzije bez naknade zarade treba povecati sa 1 – 3 na 1 –5 radnih dana. 19. Sporan je clan 185, stav 6. Komentar i predlog AmChama: Sadašnje rešenje prema kome je zaposleni dužan da narednog dana od dana prijema rešenja o otkazu ugovora o radu odluci da li želi rešavanje spora pred arbitrom prakticno iskljucuje taj metod rešavanja sporova, a njega treba tek promovisati i razvijati. Zato je neophodno da se zaposlenom ostavi primeren rok, a to je pet radnih dana, da promisli i odluci da li bi hteo da se spor rešava pred arbitrom. Ovakav rok je posebno potreban ako se ima u vidu da je, prema clanu 194, stav 8. Zakona, odluka arbitra konacna i obavezujuca. Predlog AmChama: U clanu 185, u stavu 6 reci: „narednog dana“ zamenjuju se recima: „u roku od pet radnih dana“. 20. Sporan je clan 194, stav 4. Komentar: U skladu sa predloženom promenom u clanu 185, stav 6, i u clanu 194, stav 4. potrebno je rok za pokretanje spora pred arbitrom produžiti sa sadašnja tri dana (što se u pojedinim slucajevima može svesti na samo jedan radni dan) na petnaest dana, što daje dovoljno vremena i poslodavcu da odluci o prihvatanju ovog nacina rešavanja spora, kao i stranama u sporu da izaberu/odrede arbitra i urede sva druga pitanja bitna za valjano vo_enje postupka rešavanja spora pred arbitrom. Predlog AmChama: U clanu 194, u stavu 4 rec „tri“ zamenjuje rec „petnaest“. 21. Sporni su clanovi 210 i 211 koji se odnose na obezbe_ivanje uslova za rad sindikata. Komentar: U clanovima 210 i 211, obezbe_ivanje uslova za rad sindikata treba vezati za

reprezentativnost. Bez te odredbe je moguce (i u praksi se doga_a) da sindikat sa samo nekoliko (manje od 10) clanova traži da sa poslodavcem zakljucuje sporazum, da dobije slobodne casove, prostorije, tehnicku podršku. Striktno poštovanje Zakona mu to omogucava, a rezultat je – nastajanje ogromnog broja malih sindikata ciji je jedini cilj – privilegije onima koji su ga osnovali. 22. Sporani su clanovi 221 i 222 koji propisuje uslove za reprezentativnost udruženja poslodavaca Komentar: Postojece rešenje privileguje udruženja u kojima dominiraju poslodavci sa manjim brojem zaposlenih jer zahteva da udruženje okuplja najmanje 10% od ukupnog broja poslodavaca u Republici, odnosno delatnosti. Predlog AmChama: Uslov reprezentativnosti treba vezati samo za broj zaposlenih kod poslodavaca – clanica udruženja. 23. Sporan je clan 254 koji se odnosi na pregovore o zakljucivanju kolektivnog ugovora. Komentar: U pregovaranju za zakljucivanje kolektivnog ugovora može ucestvovati više reprezentativnih sidikata, a kod zakljucivanja posebnog ili opšteg kolektivnog ugovora – i više reprezentativnih udruženja Americka privredna komora u Srbiji Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922 E-mail: [email protected]; Website: http://www.amcham.rs

poslodavaca. Prema clanu 251. ovog zakona, oni tada imaju obavezu da formiraju zajednicki odbor za pregovore. Me_utim, kako postoji samo obaveza pregovaranja, a ne i zakljucivanja kolektivnog ugovora, to svaki od reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruženja poslodavaca odlucuje da li ce ili nece zakljuciti kolektivni ugovor. Nije nužno da svi ucesnici koji su formirali zajednicki odbor za pregovore prihvate kolektivni ugovor da bi on bio zakljucen. Zakljucice ga reprezentativni sindikat, odnosno reprezentativno udruženje poslodavaca koje ga prihvata. Predlog AmChama: U clanu 254 posle stava 1 dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Ako u zakljucivanju kolektivnog ugovora ucestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruženja poslodavaca, kolektivni ugovor mogu zakljuciti ucesnici u pregovaranju koji postignu saglasnost za zakljucivanje kolektivnog ugovora“. Sadašnji stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4. 24. Proširivanje dejstva OKU-a (clan 257) - Merljivost kriterijuma za prosirenje van stranaka koje su pregovarale. Prošireno dejstvo se, prema clanu 257 Zakonu o radu, može uvesti „ako postoji opravdani interes, a narocito: 1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike Republike Srbije, u cilju obezbe_ivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada, 2) da bi se ublažile razlike u zaradama u odre_enoj grani, podgrupi ili delatnosti koje bitno uticu na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da

kolektivni ugovorcije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30 odsto zaposlenih u odre_enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.“ Komentar i predlog AmCham-a: Teško je utvrditi da li postoji ispunjenost prvog uslova, a gotovo je sigurno da ne postoji ispunjenost drugog. Smatramo da je odluka o proširenom dejstvu morala biti obrazložena u pogledu pravnog osnova i postojanja opravdanog interesa za njeno donošenje.