Kojim putem Poruka mladom srpskom narastaju koji Broz nije uspeo da prevaspita Slobodan Draskovic

Пропаст државе,страдаље варода и наопаки исход рата,коЈ© јв српски народ доживео између 191+1 и 191+5 годинв,изузетни су догађаЈи коЈи се код других народа никад не дешаваЈу или Једном у више ввкова. Последиде су ужасне. Године 191+1, изгубили смо после свега 23 године* државу и слободу коЈе су вековима припремане и за коЈе смо се борилж од Карађорђа до 1 9 1 8 . А данас смо под насилем и оловним притиском светског комунизма коЈи према српском народу има само Један став: тотално уништање. Ништа ниЈе природније него да народ коЈи Је сасвим иаузетно страдао, посвети сву пажњу испитиваву и проналаже&у правих узрока своЈе пропасти и страдања, да из љих извухв поуке и да се свим силама,неодступно и мудро,безусловно бори за своЈу слободу. Данас у ЈугославиЈи под комунизмом,сви се ти сложени послови не могу обавлатн. Пресудан део терета природно пада на слободни део српског народа,српску емиграциЈу. Ме$утим,у српскоЈ емиграциЈм наЈвећи део онога што се говори и пише врти се у круту идеЈа,навика и шаблона из 191+1 године, или просто прати и копира савремене левичарске тендендиЈе на Западу прилагођаваља "новом стањ7 прт.Ј.помирвња са хомунизмом. Данас кад су српском народу потрвбни л>удж ввликв интвлектуалне снаге и духовне смелости да мислв, и рволуционарних схпатања и борбвности да акциЈу воде, - мисао српскв вмиграциЈв Јв Јалоаа и боЈажлив а ,а акциЈа спутаиа нв#н*љвм,иедораслошћу и тражв&ем мжра усрвд рата. ” Ова љ и га Јв динамит"! , ” 0но што Је ивнвто Је непобнтно” , "Изавваћвш силнв нападе*!, - неки су од коментара људи коЈи су рукопис прочитали. Те су реакциЈе и оцене потпуно природне. За комунисте, оа све љихове духовнв робове, који немаЈу смелости да се удаде од образаца коЈима су им комунисти мсзак опрали, за ситне душе коЈе св даве у духовном мртвом мору данашљжпе,еа надрж-

■нтелектуалце у кулама од слонове костк без вжджка,аа све онв коЈж од 191+1 годжве нжшта р^аво нжсу заборавклж ж нжшта добро нау*жлж,-ова Је књжга сжгурно джжамжт. А да ће њвна појава жоазватж бесомутае нападв,Јасно Је као д ан. Она је ж пжсана же само еа оже које ће да упутж ж окрепж,него ж аа оне коЈе ће .да погодж.За Србе Је хлеб, за непржЈатвлв отров.За Србе Је цемент,ва нвприЈатвлв джнамнт. Оно што Је вахно,то Је да се у кндеж говорж о пжта&жма о коЈима се не може Кутатж, на начин којж чжжж беспредметжжм маложрвне жзговоре дефетжста ж којж не само погађа ж тухе обмане ж лажж комунжстжчке пропагандв, жего откржва ж жжгоше жзвжтоперену фжлозофжЈу ж джЈалектжку левжчара. Полжтпка деца свжх уораста коЈа бж желела акцију беа мжслж ж борбу без опасности неће се лако снаћи у овоЈ књжзж. Али акциЈе бео мжслж нвма,а нарочито нема борбе за слободу,са мжслж ж духом коЈж се мжре са ропством. Српском народу Је одузета власт, српске звмлв све вжже прелазе у туђе рукв,српско жме се планскж сузбжја ж бржше. Српскж народ,пошто Је понжжен, осакаћвн ж ба^ен у малолетне,нестаЈе. Је лж то немжновна ж непроменлнва судбжна српског народа? Да постепено нестаје без борбе ж да у страху од смртн умире? Да се после кобног разводњавања у Југословенском жнтернационалнзму,сасвим распадне ж нестане у некоЈ шнро Ј, балканско Ј, европско Ј жли светскоЈ интернационали? Или Је пут да борбом оа Српство стекне право на жнвот? Ропство Је неизбежно стаље само ва оне коЈи пристаЈу да буду робовн. А слобода Је неизбежна за оне за коЈе Је она нвраздвоЈни и суштаственж део жжвота. Последнца нестаја&а српске мислж ж Јвњаваља српског духа у ЈугославжЈж бжла Је пропаст ж комунизам. Васкрс српског духа и српске мислж води уништв&у комунжзма ж васкрсу српске слободе.

Dr. СЛОБОДАН М. ДРАШКОВИЋ

КОЈИМ ПУТЕМ? ПОРУКА МЛАДОМ СРП СКОМ НАРАШТАЈУ КОЈИ БРОЗ НИЈЕ УСПЕО ДА ПРЕВАСПИТА

Ч ИКАГО 1967

ИЗДАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ КЛУБА ” СВ. САВА" ЧИКАГО, 1967

V

П Р Е Л Г О ВОР -ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ

ГОДИНА-

Двадесет година је прошло откако је објављена књига "Српски Народ и Српска Политика” ,к оја је била завржни део преписке коју сам после I I светског рата водио са професором Слободаном Јовановићем,бившим претседником Српског Културног Клуба у Београду и бивжим претседником емигрантске владе у Лондону (19241 —194 3 ) . На низ питања коЈа је он био означио као спорна или неражчишћена,мислио сам да одговорим дужим писмом„Али је писмо,услед природе питања која су расправљана,као и с обзиром на личност којој је било упућено,нарасло у књигу6 То је истовремено био и опроштај,нежељен али неминован,са Слободаном Јовановићем и старом генерацијом. Пре рата,ми смо,самим послом у Српском Културном Клубу у Београду,он као претседник, ја као главни секретар,били везани не само блиском сарадњом,него - упркос великој разлици у годинама,у темпераменту,у извесним погледима на свет и личним немердивим чиниоцима,- и пријатељством које се нарочито развило последњих годину и по дана пред рат,у

VI

току скоро посведневних разговора о свим нашим националним питањима0 У временима кризе разговори о горућим питањима могу како да разбију стара пријатељства, тако и да искиваду нова. Нас двојица смо се, од споразума Цветковић-Мачек ( август 1 9 3 9 ), до 6 априла 1 9^+1 >зближили неупоредиво више него за претходне две и по године.Мислим да је база тог пријатељства било узајамно повереље у суштинску оданост српским интересима,као и личну исправност и чисте побуде. При свем том,ратне године, одн„све што је српски народ поднео и преживео за те четири године и искуства која смо он и ја имали,сваки на својој страни, нису нас зближили. У јавном послу некад је много лакше сложити се на принципима,него на закључцима који се из принципа морају извући.Ја сам и данас уверен да су се његова и моја оцена о томе како ствари стоје и шта би било најбоље решење,скоро потпуно поклапале.Али је разлика у оцени шта се може и мора учинити и којим се путем мора ићи,била толика,да је преписка морала да се заврши удалавањем, Уосталом,књига ” Српски Народ и Српска Политика” говори за себе и о томе немам овде шта да додам. Ова књига је настала на сличан начин.Њој додуше није претходила дуга преписка,него извесни контакти и краћи разговори,док нисам крајем децембра 1966 године примио писмо у коме је млади човек,кога ћемо назвати Сава Младеновић, који је свега две године пре тога побегао из комунистичке Југославкје,тражио разјашњење низа начелних питања,као и савет у погледу решења свог личног питања. Рођен неку годину пред рат, он је одрастао и школовао се под комунизмом.И у колико га је више упознавао и доживљавао, у толико му је бивао

VII

мрскији и неподношљивији. Њему је бивало све јасније да је оно што је чуо и научио у родитељској кући исправно, а да је комунизам једна бестидна и огромна обмана,која на Балкану има главни циљ да уништи српски народ. Пред тим јасним сазнањем,он није остао бкрштених руку,него је мислио како да побегне из комунистичке Југославије,да види и осети слрбодни свет,а нарочито да се укључи у борбу српске емиграције против комунизма. У младалачком полету он се није плашио тешкоћа,али услед младалачког заноса он се није потрудио - пре него што би улетео у борбу - да се упозна са стварном ситуацијом у којој има да ради. После две године разних покушаја,обраћања разним појединцима и групама,упутио ми је писмо где тражи савет : шта да ради и којим путем да иде. Пошто по среди није био опортуниста него искрен,савесан и пун добре воље млад српски интелектуалац,узео сам да му одговорим. За последњих двадесет година ситуација се огромно изменила,проблеми се умножили и компликовали,а поред тога је пристигло двадесет нових генерација Срба и Српкиња,и то одраслих под комунизмом»Отуда,пишући одговор,закључио сам да никаква кратка и сумарна излагања не би постигла сврху,јер бих неминовно морао да се ограничим на општа места,без детаља,објашвења и потребних примера.Зато сам решио да, без обзира на дужину,одговорим на онолико страна колико је потребно да се проблеми анализирају и на њих баци потребна светлост.Тако је настала ова књига. Слободан Јовановић је био преко 1).0 година старији од мене.Сава Младеновић је 25 година млаЈ)И.И,ако су основне идеје изражене у књизи ” Српски Народ и Српска Политика” (19^7)ис-

VIII

те као оне изражене у овој к е ш з и 2 0 година доцније,несушшво да прва има карактер опроштаја са старом генерацијбм,а ова карактер поздрава млађој.Разуме се,на читаоцима је да донесу свој суд колико је овај ” разговор у троје” ,преко распона од 65 година који дели учеснике,успео да подвуче извесне сталне елементе српске политике и борбе српског народа за слободу и опстанак. Књига је ту и читаоци ће донети свој суд.Али проблеми на које се односи и време у које се појављује,захтевају да учиним извесне напомене,нарочито с обзиром на мишљење,примедбе и сугестије лица која су прочитала рукопис. При читању треба имати у виду карактер књиге,који је садржан у поднаслову.Ја нисам расправљао поједина важна и интересантна савремена питања њих самих ради,ради академске дискусије. Не,књига је намењена младим људима,Србима и Српкиаама,с којима ми у емиграцији сачињавамо природну целину,али где су догађаји и различити услови живота створили вештачке неспоразуме, препреке и зидове неразумевања које треба уклонити и рашчистити. Ј№вига је писана дакле не као научна студија, независна од времена у коме живимо,од положаја српског народа у свету,и од исхода борбе комунизма против слободног света,него напротив,из перспективе данашњег положаја и потреба српског народа.Ми нисмо победили у I I светском рату и нисмо слободни,него смо на силу (савезника) прегажени,побеђени и налазимо се ( т . ј . огромна већина), у комунистичком ропству. №.ига је дакле писана у рату,и самим тим је различита од књиге која би била писана у миру. Друкчије се мисли и разговара у рату и ропству, а друкчије у миру и слободи. Овде је говорено не

IX

о свему што чини један проблем,општи или специфично наш српски, него о ономе што је битно и суштаствено,што је потребно знати и имати у виду ради акције. Зато сам се углавном ограничио на суштинске ствари, идући у детаље само онде где је јасноћа одговора то захтевала. С друге стране,ако су понегде одговори били кратки,нигде нису били ни нејасни,ни неодређени,ни само приближни,ни од ока. Наравно,овакав стратегијски прилазак проблемима одмах неминовно изазива питање : да ли није о појединим стварима говорено сувише отворено,да ли нисам извесним местима,ставовима и реченицама,” откривао карте” и самим тим чинио стратегијску грешку ” откривања бока” . Поред тога, они који сваки пут кад се важне ствари постављају на својв место,а нарочито кад се истакнуте званичне личности из Југославије до 191)-1 »упућују на дужност,протестују да ” сад није време” , да ” све је то тачно,али не треба износити на јавност,да се не радује непријател>” ,-сигурно ће и сад чинити исте замерке. Мислим да бризи о откривању тајни нема места.У ситуацији у којој смо ми и која траје већ више од четврт века,ми стално при расправљању било ког важног питања,наилазимо на исту дилему : говорити јасно и гласно или говорити тихо и увијено.Преимућство првог начина је да ће нас свако чути и разумети,а незгода у томе што ће нас чути и разумети и непријатељ. Пре^шућство другог начина је у томв што нећемо ништа открити непријат:ељу,али је незгода у томе што се ни између себе нећемо чути,разумети и договорити. Самим тим, очигледно,други начин отпада јер не води ничем сем беспомоћном срл>аљу у пропаст.Мора се дакле, са свим обзирима које намеће здрав разум,употребити први начин. Уосталом говорити о политичким ” картама” и-

X

ма емисла онда кад имамо снагу,војску,стратегију,па кријемо планове за акцију те готове силе, како непријатељ не би могао да се спреми,планове нам осујети и штете нам нанесе.А ми у том положају нажалост нисмо.Ми смо у најтежем положају У нашој историји,и било би лудо посматрати ствари са гледишта тактике и дипломатије и спутавати се тим обзирима кад је у питаљу нешто бескрајно важније и основније: оам опстанак нације,или тачније: васпостављање самих основа опстанка српског народа. Ми смо своју незапамћену трагедију,националну,биолошку,политичку,културну,итд. , доживели зато што смо дозволили да нас у Југославији, пре рата,за време мира,други духовно разбију, збуне и ослабе.И никаква нас физичка акција (војна,револуционарна,итд.,)сама по себи не може спасти док се не изведе духовно прибирање,национално оздрављење и политичко пречишћавање. Ма колико посао био тежак,ми смо,док вршимо тај главни и пресудни посао,у ствари толико безбедни,да нам такорећи нико ништа не може. Јер физичке акције,директне,војне,атентати, и т д .,т о се може сузбијати и угушивати полицијом,одн.физичком силом.Али за дух,за мисао,за духовни развој и јачање,за стварање духовне снаге,полиције нема. Језиви роман Џорџа Орвела, несумњиво садржи - продужене до крајности,-елементе стварности коју знамо.Али је писан из перспективе разочараног и прегаженог левичарског интелектуалца,А та перспектива очајан>а и безнадежности је неодржива.Човек је много јачи него што Орвел мисли. ” Слобода” ,каже јунак романа Винстон, ” је у тсме да човек може да каже да је два и два четири” . Али терор,мучења,прање мозга,итд. , чине своје и он на крају капитулира и прима да је збир 2 и 2 = 5.Међутим, у стварном животу,- где свакако има и

XI

оних који попусте под најтежом тортуром,-увек и без изузетка остају они који су јачи од свих тортура и за које 2 и 2 никад не може бити ништа друго него четири. Према томе,ако данас извесне ствари које се у нормалним приликама не третирају јавно,морају да се кажу (како бисмо се ослободили баласта недавне прошлости који притискује и гуши снаге препорода у нама),наш положај пред непријатељем се тиме ништа не слаби. Напротив. У овој књизи ништа није откривено што комунисти и остали непријатељи српског народа не би знали.Ако су откривене неке ” карте” и "тајне” , то нису тајне наше снаге које други не би знали па би их сазнали из ове књиге, Напротив,то су "тајне” других народа,оно што сви други чине у интересу самоодржања,и што смо ми некад чинили а поодавно престали да чинимо,зато што нам је југословенство помутило ум и душу„ Један од битних састојака наше несреће 19^1 године био је у томе што су наши непријатељи знали многе наше тајне које ми нисмо знали јер су се криле,” да непријатељ не сазна и да не пуца брука” ,као напр.истина о стању у југословенској војсци. А то знање непријатељи су користили да нас уништавају,док ми,не знајући стзарност и живећи у илузијама,нисмо били у стаау да се бранимо и одбранимо. Та склоност да живимо не у свету стварности, него у свету илузија и заблуда,иако знамо да су илузије и заблуде,још траје.И данас нас спутавају и вуку у пропаст исте силе зла и исте грешшке које су довеле до наше пропасти и окивања у комунистичке ланце. Дакле,извесне важне истине, као напр. да они који би по положају у предратној Југославији морали бити мотор борбе и центар окупљања, нису мотори него кочнице, и нису центри окупљања него центри разбијања, мора-

хп ју се рећи из простог разлога што је од ћутаља много већа штета„Исто онако као што је већа штета ако о болести тешког болесника нико не говори па он умре,него ако се болесник лечи и излечи,макар сви то знали. Ништа у овој кшизи није речено насумце,ни у афекту ни у полемичком жару,него што баш наша тешка ситуација,одн.факат да нам је сам опстанак у питању,захтева не полумере,него радикалне лекове.Рак се не лечи аспирином,нити туберкулоза хладним облогама. Према томе,комунисти и други српски непријатељи не могу се снажити откриваљем неких српских” тајни” из ове књиге.Напротив она их туче и све више ће их тући,јер покреће питаља из области најјаче силе на свету,људског духа,јер наводи Србе на мишљење и прибираље,на одбацивање духовних отрова и мртвих терета,јер разбија окове и одбацује капитулацију,јер широм отвара прозоре и врата тамнице. Пишући ову књигу,имао сам намеру не да штедим осетљивост небораца,него да допринесем изгра^ивању и каљењу бораца. "Стихија” се, после више од 20 година комунизма,буди и ставља у покрет,упркос свим Удбама,милицијама и целом апарату комунистичке власти и свих који га подржавају. А комунисти и други српски непријатељи се срдске стихије боје више него свих тајни, бомби, завера и експлозија. Неки од пријатеља којима сам дао рукопис на читање и оцену,приметили су да ј© књига можда сувише "интелектуална” за ширу публику и да би је стога можда требало "упростити” и тиме учинити приступачнијом широј публици. Мислим да је овде по среди извесан неспоразум.Пре свега има граница упрошћаваљу сложеног, т .ј .о н о г а што по својој природи није геросто. Тешки послови се не могу свршавати лако.Пробле-

XIII

ми националног живота и националне политике нису прости.А самим тим не могу бити прости ни проблеми ослобођења од комунизма и обезбе^ења боље судбине српском народу.Ти се проблеми не могу савладати у "десет лаких лекција” ,нити решавати ћаскањем за кафанским столом. Нарочито у данашње доба масовног друштва и масовних средстава информација која спутавају слободу мишљења и намећу ставове који не одговарају ни истини ни српским интересима,није лак него је тежак посао наћи пут и стварати снагу. Дакле,ако књига није ” проста” ,т о је зато и у толико што питања којима се бави нису проста. Али преко овог основног обзира да се питања претресу и изложе,дубоко сам убе^ен да је књига врло приступачна.Срби можда нису интелектуалнији него други народи,али је код њих сигурно интерес за питања која превазилазе круг непосредног искуства и материјалног интереса,далеко шири у народним масама него код било ког другог народа. Југославија је тешко оштетила ту способност српског човека,али - историјски посматрано само привремено.Можда читаоци без велике школске спреме и формалног образовања неће знати сваки навод или израз употребљен у књизи.Али сам сигуран да никоме ко има здраву памет,код кога је љубав за свој народ неокЈЈњена и који мисли на то како да изврши своју српску дужност,-неће измаћи основни смисао каиге,и нико неће погрешно разумети поруку коју садржи. Неразумевања,несхватања баш те суштине биће много пре код разних југословенством,науком, техником и прогресом збуњених интелектуалаца, који су се одвојили од српског народа и узалуд покушавају да се уклопе у разне туђе схеме и формуле,па немаЈу ма какво одре^ено мишл>ење,него све проблеме на свету,а поготову политичке

XIV

и националне,који захтевају изнад свега квалитете карактера и одређена морална мерила,-своде на неутралне и необавезне интелектуалне формуле,које их ни с једним српским непријатељем не доводе у сукоб,који нинашта не обавезују и које њих лично не угрожавају. Али ова књига није за такве ни писана. Један пријатељ и читалац рукописа сматрао је да је можда требало у сажетим цртама изнети суштину комунизма (теорије и праксе) и изложити став писца по томе. Ово сам сматрао потпуно сувишним.Као што сам поднаслов књиге показује,она није писана за политичке букварце у слободном свету који не познају комунизам,а неки једва знају и да постоји, него је писана за Србе,од којих је велика већина већ скоро четврт века потлачена комунизмом. А ако има Срба и Српкиња,било у Југославији,било ма у којој слободној земљи,којима још треба објашн>авати шта комунизам доноси срлском народу и у то их убеђивати,они нису важни. За њих књига није писана,јер они не играју никакву улогу у борби за обезбеђење боље судбине српском народу. Такође је учињена сугестија да би можда требало рећи битно о фашизму и одредити став према њему.Против усвајања ове сугестије говоре следећи разлози : прво,што је ” фашизам” , т . ј . што су фашистички режим у Италији и националсоцијалистички режим у Немачкој,у I I светском рату уништени и данас у свету не представљају никакав чинилац.Да је у I I светском рату уништен комунизам,и да је у њему победио Хитлер,ја данас не бих говорио о комунизму,него бих говорио о хитлеризму,нацизму,фашизму,т.ј. о разним видовима сила које угрожавају Српство.Али како су те силе ликвидиране,то данас само комунисти, или њихови агенти или жртве комунистичког пра-

XV

ња мозга,могу да се баве "опасношћу фадшзма” ,а да затварају очи пред комунизмом,удварају му се и траже помирење с њиме. Друго,комунисти сваког стварног борца против комунизма називају фашистом,и ако бих се на то обазирао,ову књигу не бих ни писао. У Југославији до 194.1 године,као и за време рата и све до данас,сувише су дуго непријатељи и туђи агенти ставдали Српство и српске борце на оптуженичку клупу и држали их на њој.Крајње је време да се улоге мењају.Ова књига која је у пуном складу са радом писца у Српском Културном Клубу у Београду пре рата,и за време рата у заробљеничким логорима фашистичке Италије и нацистичке Немачке,као и са радом и борбом Српског Културног Клуба ” Свети Сава” , - с-тавља на оптуженичку клупу отпаднике од Српства свих праваца и боја,југословенске,црне,мрке, црвене,итд. Познато је да ко једном почне да служи ту^>ину,убрзо му постане свеједно коме туђину служи.А срж ове књиге је у томе да српском народу не приличи да буде ничији послушник, него да има право да буде господар своје судбине и да живи у слободи, У закључку : књига није писана за ” стратеге у наслоњачама” ,него за борце,не за оне који не верују, него за вернике.Тај сукоб између оних који верују и оних који не верују је вечан,заснован на лудској природи,а данас можда још оштрији него икад. У друштвеним појавама и питањима никад нема ” објективних” т . ј . непроменл>ивих ситуација,независних од наше воље и залагања.Једна друштвена,политичка,међународна ситуација је повољна или неповол>на,безнадежна или поправљива,према томе да ли они који се у њој налазе,имају воље или снаге да је мењају или не.А никоме се не може рационално доказати да треба да се бори,

XVI

ако он борбених квалитета и импулса нема,као што се нико не може слречити да се заложи и бори ако он сматра да то треба да чини.Они који немају вере,никад не могу да схвате оне који имају вере и који сходно својој вери и убеђењу поступају.Немање вере је празнина која спречава да појединац схвати и осети унутрашњу снагу која креће и даје правац онима који веРУЈУ и који се боре. Зато,износе}ш ову књигу пред српску јавност, не рачунамо на оне који би прво хтели да их непобитним доказима и математички сигурно убедимо да се нешто може учинити,и то без велике личне опасности и залагања с њихове стране,пре него што би се они решили да се заложе и у борбу загазе. У великим сукобима успех захтева поред свега осталог,веру у исправност своје ствари и у сопствену снагу. Ослобођење српског народа је велика ствар,не само за Србе,него за цео свет.За обављање тога посла неопходна је вера у вишу правду и у снагу српског народа. Ова је књига на тој основи писана.

3

Драги Саво, Ти си ми својим писмом указао велико поверење и схавио велики терет на рамена.Прво,јер се човек не обраћа сваком и било коме за мишљење и помоћ у решавању својих најважннјих и најинтимнијих питања савести.Друго,јер се пун одговор на питаља која постављаш не може дати без улажења у проблеме твоје генерације,која је расла под веома тешким и неповоЈвним условима, а ти се проблеми пак не могу сагледати у правој перспективи ако се не уђе у основна питава положаја српског народа у савременом свету и стања у српским редовима. Што је све,очигледно,"врло велика поруџбина” ,што би рекли Американци. Да подробно одговорим на твоја питања и детадво анализирам све те проблеме,требало би написати неколико књига.Пошто то тренутно не могу да чиним,то ћу гледати да се позабавим оним што ми се чини битно,уопште и у твом случају,и да о томе кажем оно што сматрам најважнијим. Разуме се да ћу у излагању бити отворен и директан.Кад неко искрено тражи стварна решева за своја најважнија питана,онда само реално посматрање и излагање имају смисла.Поред тога, данас је толика пометња у свету,пре свега у мишљењима и погледима који преовлађују у друштву,да се она може рашчистити и густе магле заблуде,незнаља,неодговорности као и комунистичке

4

пропаганде,разгонити,само ако се проблемима иде директно, Мислим да се проблеми, које си у свом писму поставио,изрично или прећутно,могу подвести под три начелне категорије : I . питање лвганог определења (испит савести)^ I I . питаље познавања ствари (стварне ситуације и закона међународног живота); I I I . питаље акције и личног изграђивада.

5

1 1ИТАЊЕ НАЧЕЛНОГ 01РЕДЕ1ЕЊА

Многа се основна питааа поставлају пред сваког човека више пута у животу,било у истом виду,било (много чешће) у разним видовима и у измењеном обиму.Али питаље на које сваки човек који мисли,који има принципе и коЈи жели да свој живот испуни смислом,мора неминовно пре или после да нађе одговор,јесте питаље шта стварно жели у животу,или тачније коју је од две могућности иаабрао :или да све чини,све способности и енергије уложи да се "сна^е” у друштву какво је и у свету какав је,да обезбеди себе и породицу,- или да се заједно са другим људима који имају погледе и принципе сличне његовим,бори да се стаље измени и да на друштво и свет утиче у смислу коЈи његовим идеалима и мерилима много боље одговара. На први поглед може изгледати да се ова два пута не исклучују потпуно.Јер да би човек ма шта могао да остварује,он мора да на^е неко место у свету и у друштву,т.Ј. некако да се снађе. И обрнуто,човек самим својим залагаоем и радом,улагањем своЈих способности у друштвени процес и живот доприноси,одн.може знатно да допринесе,не само свом обезбеђеау,него и промени друштва и света.

6

Али,пази добро,та помирљивост између ова два животна пута је само привидна.Има ситуадија где човек ради и за себе и за постојеће стаље и долриноси лромени постојећег.Али то су ситуације где се човек у ствари слаже са постојећим стан>ем ствари и где нема проблема савести, јер својим радом подржава стаље које одобрава,с којим се слаже,а у колико га мешва, то је у духу и смислу основних принципа и схватања на којима то друштво почива.То је рецимо била ситуација у Србији пре I светског рата. Насупрот овој,идеалној,ситуацији,постоји супротна,са многим варијантама,где се човек у основи не слаже са постојећим стаљем или само д.елимично,па се само формално ” сналази” ,а уствари прикривено чини колико може да руши или мења постојеће стаље. Само што и овде,сем у случају организоване субверзије у којој појединац учествује, огромна већина л>уди се стварно помирила са постојећим стањем,и самим тим много више доприноси консолидацији постојећег него рушешу постојећег и ствараљу новог. Другим речима,ту стварно човек одбацује борбу и прима оно што не воли,одн.против чега се његова савест буни, као неминовно.(Познат ми је случај из I I светског рата,где је један потпоручник који је био пришао комунистима,у најинтимнијем разговору са школским друтом,националистом,објашвавао да је он у ствари остао исти,и да верује у све вредности у којима су га родитељи (обоје учител>и) васпитали.Али да му разум каже да ће комунисти да победе и да је зато решио да им се придружи.Виће му тешко две или три или пет година,али на крају ће се навићи на оно што је противно и његовом васпитању и његовом здравом инстинкту и његовим принципима).То што је овај млади бедник поверио ис^фено пријатељу из детињства,у ствари је став многих који су се определили за комунизам 19 4 5 године,одн. капитулирали пред њине,не што би се слагали с његовим

7

идејама или праксом,него зато што је,д о аиховом мишљењу и оцени, - макар привремено - неминован. А то је став велике већине увек и свуда,одн.нихов одговор на тешке проблеме и пресудне ситуације у животу : ићи не за савешћу,него за личним обезбе$ењем,ма колико савест патила. Данас за сваког СрОина,а поготову за млада човека као што си ти,ко^и мисли и учи и посматра и саља и тежи да на$е пут да учини шта најбОЈ.е и највише може за свој народ,мора пре свега та основна истина да буде јасна : да се не може ићи и путем сналажења и прилагођавања и путем борбе,него се мора изабрати једно или друго,и поћи једним или друг.им путем.Начелно врдање и компромис на основном су данас мање могућни него икад,самим тим што је наша ситуација сигурно гора и тежа него икад,а непријатељи безобзирнији и немилосрднији него икад. Морам овде да нагласим : кад говорим о одлуци,мислим на стварну,озбилну,поштену одлуку,коју човек донесе пред својом савешћу,не мислим на оно што појединац може да прича и да глуми пред другима.Није дакле реч о томе коју ће фирму да истакне и да носи пред другима,него које ће определ>ење да учини пред својом савешћу, која ће кандила да запали у својој души.Неискреност према себи је некад гора него неискреност према другима. Ово нарочито подвлачим зато што те (свесне или потсвесне) дволичности има сувише много у српској емиграцији,до те мере да трује и парализује борбу и озбилан рад.Сигуран сам да је у основи твога разочарења о коме говориш у свом писму,велику улогу играла та дволичност на коју си наилазио,т.ј. супротност изме^у врло лепих и борбених ерпских речи,прокламација,из јава и резолуција,и одсуства српског борбеног става и акције у кон^фетном животу и раду баш оних ко.1и се упињу да воде главну реч.

8

Дакле,уопште,а нарочито данас кад је свет притиснут комунистичком тоталнои агресијом која прети да уништи цео свет,а већ је уланчила српски народ,та основна дилема : сналазити се у постојећем или се борити за иамену постојећег је прва,основна и најпреча. Исти проблем у Отаџбкни и у еииграцији

Она важи како за оне који су још у стадиуму припрема,посматраља,проучаваља и одлучивада,тако и за оне који су у живот загазили,на арену ступили и,пошто су их живот и људи изударали, разбили њихов полет,парализовали њихове замахе, изневерили њихове наде и очекивања,стоје разбијене главе и носа,збуњени, ошамућени и разочарани.И то важи,без и најмаве начелне разлике,како за младе Србе и Српкиње у емиграцији,тако и за оне у поробленој Отаџбини.Јер борба српског народа за опстанак и обезбе^ење својих основних права и интереса је једна,ма где се појединци налазили,проблеми су једни исти,основне тешкоће које треба савладати су једне исте. Гледиште да "они у земљи” све знају јер су доживели комунизам и ево четврт века живе под њиме,док ми не знамо проблеме самим тим што смо дуто времена ван Отаџбине,исто тако је површно и погрешно као еупротно гледиште,по коме ми у слободном свету треба све да знамо и можемо,јер омо живели у слободи,неспутавани од комуниста, и самим тим могли ствари и проблеме да посматрамо и студирамо слободно, а исто тако да изгра^ујемо српске позиције код званичних крутова и у јавности слободних земаЈва. Чињеница је међутим да смо ми сви доживели српску трагедију и једни потпали под комунизам а други били расути по свету захвалујући истим светским и домаћим чиниоцима,као и да се ти чиниоци још нису изменили (или бар не доволдо). Наша државна пропаст и национална трагедија потекле су одн.омогућене су унутра нашом српском

9

политикон слабости према свим народним нвпријатељима и рушиохрсма државе,а светски чиниоци који су нас упропастили су политика слабости коју су светске демократије водиле према кошунизму. Ја као узроке наше пропасти наглашавам горња два аспекта,а не акцију српских непријатела и непријатеља слободе у целом свету,зато што нема ничег неминовног ни у пропасти Југославије 1941 ни у пгареву комунизма 191(4 и доцније.Напротив, оба та развоја су противприродни.Са једном политиком одбране народа и државе могла је да се спречи пропаст 191^-1 године,а још јв лампе могло да се спречи ширење комугазма у свету,да су западне силе,пре свега С.А.Д.,браниле своје интересе,уместо да своју политику своде на попуштаље и угађаље комунистима. Јасно је дакле да смо 1941 сви м и ,т .ј.к а к о они коЈи су остали у Југославији и данас у н>ој живе,тако и ми који смо је,пре или после,напустили,били тада у истом духовном стању,сачињеном од немаља правца и воље,од слабости,од попуштааа,конфузије и безнадежности. А исто тако мора бити јасно да ни они у Југославији ни ми у слободном свету нисмо за последњих четврт века били изложени повољним утицајима који би нас сигурно и лако одвели решењима за наша национална питања.Саме патње и страдања,насил>е и терор,не производе аутоматски потребно сазнаље,мудрост и политичку зрелост,исто онако као што болесник изложен туберкулози или раку не постаје самим обољењем или страдањем стручњак или лекар за рак и туберкулозу.С друге стране,ми у слободном свету нисмо дошли (или само изузетно) у изразито антикомунистичке средине,него у друштва збу&ена и деморалисана политиком попуштања комунизму.Нарочито у Америци,народ је био тешко погођен контрастом између огромног и одлучујућег напора и удела Америке у рату и остварењу војне победе,и по-

10

литичких резултата који нису били у корист слободе,него у корист комунизма.Све то,очигледно, нису били п о в о ј б н и услови за идеолошко и политичко пречишћаваље.Отуда левичарски и југословенски отрови нису се аутоматски уклонили ни у Југославији ни у слободном свету. Према томе,нас су као Србе и борце за слободу свуда тукли исти анти-српски и прокомунистички ледени ветрови и град,а разлика у личним и грађанским правима,у личној слободи и благостању које смо уживали могла је - према карактеру појединца - да дејствује било у правцу борбе и залагааа, било у правцу дизааа руку од сваке борбе и повлачеаа у приватни живот. Према томе,правити неке крупне начелне разлике и иставлати неке суштинске препреке и ограде између нас је врло наивно,у колико није злонамерно.Налг Ј е положај исти и налг Је зада« так исти. Разлика је само у месту на коме се налазимо, у фронту на коме битку бијвмо (или са кога дезертирамо). Одговор на питање : шта ми је дужност и шта морам да чиним,не зависи пресудно од географије него од личне филозофије и морала,не од физичког контакта са српским народ о м ,- (т .ј . оних 12 милиона у Југославији),него од духовне везе с н>има,не од тога колико су прилике и околности повол>не,нвго од тога колико је појединац вољан,спреман и јак да се за српски народ бори и под најтежим и под најнеповоЈвнијим околноптима,и против њих. Самим тим,исто онако као што човек може да живи усред Србије,па да забушава,да гледа себе, да се "сналази” под комунизмом,тако исто може, хиљаде миља далеко од Србије,у Америци или другим земљама и континентима,да борбу води,да Српство брани,да разорено зида,да раскидане конце националне суштине повезује,да бољој српској

11

будућности доприноси.1 Дакле,и бораца и забушаната ииа и усред Србије и широм землине кугле. Верујем да си у пракси,како у поробљеној 0таџбини,тако и у слободном свету,наишао на типичне примере избегавања борбе и дужности,увек прерушеног у лажни идеализам и тобожњи реализам.У комунистичкој Југославији то су они који кажу да се тамо ништа не може,јер услови живота и рада под комунизмом то не дозвољавају,него једино могу нешто да учине они у слободном свету.А они,ето, ” ништа не раде” I И сва се патриотска енергија таквих људи троши у јадиковање да емиграција није ништа учинила за ових двадесет година,и у детиаасте и јалове препоруке шта би требало да емиграција учини.Само кад бтц емиграција,мисле ови неборци, об јаснила Американцима,т.ј.америчким званичним круговима и америчкој јавности,шта је комунизам,колику опасност претставЈва за њих и колико је народ у Југославији против,Америка би променила своју политику,престала да помаже југословенски комунистички режим или би чак и директније допринела паду комунизма у ЈугославијиГ Иза оваквог става се крије или површност, или наивност или неодговорност,а понекад и нитковлук : ниједан од тих жестоких гфитичара нема појма о светскоЈ ситуацији,светској политици,а поготову не о СДД,или ако нешто и зна, говори против савести,да би оправдао свој не1 Кад је гвнерал Даглас Макартур,поолв пвнзиониоања,дошао из Кореје у Аиерику, варод га Јв свуда дочвкао са неопвсввш одушевдењеи.У Вујорку дочек Је прввазишао све што је икад вЈедном гра^анину укавано части н пригнава. Пишући о томе,пооната новинарка и шижевница Дороти Томпсон је рекла : ” Раелог што је седак килиона Њујоршана изишло на улицв да поздрави генерала Иакартура и приреди му дочек величанственији него иконе, Је по мои мишдеву у тоие што Је таЈ човек,који Је ве^ 12 година одсутан са америчког тла, верно носио и своЈик државем и радои оличавао највахниЈе вредности и принципе Амврикв,којв смо ми,уорвд ове зеиљв, почели да напуштамо и не поштујвмо” .

12

рад и нвзалагањв.Искуство је без изузетка да такви у зекЈиа никад ништа нису чинили и не иисле да чине ни под којин околностииа,докле год постоји опасност,а кад изиђу у иностранствоЈони се нигде и никад не труде да нежто науче и учине,него се придруже иначе већ великој ариији приватиста и живе њении животом, улажући све снаге и способности саио у то да себе лично што бол>е обезбеде.А кад то постигну,што нарочито у Америци данас није тешко,- онда на банкетииа и по разнии гозбаиа јадикују како *се” ништа не ради,како је то врло жалосно,како "ништа од нас неиа” и како су они грдно разочарани.У ствари, они који се брзо разочаравају у српску еииграЦију,су по правилу они који и не иисле саии да запну и подиетну ле!>а,него све од другог очекују.Па,пашто је у српској еииграцији пуно иина сличних, то се стаље ништа не иења,него се саио повећава ариија приватиста који гледају саио себе, лепо лично живе,а осуђују друге и изводе најгоре закЈвучке о српскои народу и говоре да је све пропало. Три српске емиграције

Да је ово тачно,најболи Јв доказ то што су од 1914.5 , т . ј . одкад је створена српска еииграција после I I светског рата,хиЈ>аде и хид&де изишле из звид>е,а квалитет и борбеност српске еииграције се ништа нису поправили.Јер сваки је ишао своме јату,сваки тражио себи сличне.Тако "трећа емиграци ја” коју сачињавају они који су из комунистичкв Југославије изишли после 1945» није ништа боЈва од ” друге вииграције" створвнв свршеткои и непосредно послв I I светског рата од оних који су се затекли ван граница Јутославије, одбили да се у њу врате,и остаЈШ у ино-. странству. У ствари,трећа и друта еииграција су се стопиле уједно, неповолно утичући једна на другу,

13

вукући једна другу наниже и стапајући се уједно на све нижеи плану. Ако овде говорим само о другој и трећој емиграцији,а не и о првој,то није што бих прву ниподаштаЈвао,него аато пгто се она данас мало осећа,јер је вреие учинило своје а већина аених припадника није више међу живима. Овде нажалост није место да говорим о саставу и историјату српске емиграције.Да само напоменем битно,ради бољв перспективе и разумевања садашње ситуације, Оно што се општим именом назива српска емиграција у ствари сачиљавају више^слојева” , т . Ј . таласа и група емиграције,који се углавном могу поделити у три : а. стара емиграција,пре I светског рата (са врло малим приливом изме$у ратова); б . друга е^шгфација, коју сачиаавају они коЈи су после I I светског рата одбили да се врате у Југославију због комунистичког режима који је насилно наметнут,и емигрирали у Америку; в . трећа емигрдција,коју сачињавају они који су напустили комунистичку Југославију после устоличена комунистичке власти. Овде не говорим о четвртом састојку онога што се назива српска емиграција,а то је прва генерација рођена у Америци,т.ј. деца припадника прве емиграције.Не говорим зато што ввћина тнтх нису заинтересовани довољно за српеке проблеме,нити их доводно познају.Док су у I I светском рату појава Драже Михаиловића и огроман публицитет који је добио у америчкој јавности изазвали читаву револуцију у интересоваљу и залагању прве српске генерације рођене у Америци, за српска питаља,дотле Је неуспех,одн.насилно уништеае Дражине акције,био тежак шок који је многе одбио и удаљио од српских проблема.

14

Иако се ове три емиграције неминовно стапају уједно заједничким животом у истој земљи,ипак ме$у вима постоје веома крупне разлике.И ма колико изгледало природно и логично,није ником пало напамет да размисли о томе да све три носе печат одговарајућег времена и прилика у историји и у положају српског народа. Прва емиграција (они који су из разних српских крајева дошли у СДД пре I светског рата), носила је (н>ени преживели припадници и данас носе) печат стаља целокупног Српства тога доба. Они су у себи носили и националне идеале,јасне и јаке,и прегалаштво да своје име и особеност сачувају у новој средини,и сав морални ред ствари који су понели из "Старог КЈ)аја” »Та прва српска емиграција је не само дала Америци и свету два велика српска имена,Николу Теслу и Михаила Пупина,него је ударила темеље српског црквеног и културног живота у САД. У I светском рату 2 0 .0 0 0 српских добровољаца напустили су све што су имали и створили у Америци, и отишли као добровољци да помогну војсци 1фал>евине Србије да се изврши дело ослобођена целокупног Српстваг Ма колико појединци успевали и истицали се у америчком животу,они су у великој већини били у највећој мери поносни на своје српско име и корен и то свуда показивали речју и делом кад Је било потребно,као у I I светском рату своЈим свесрдним залагаљем у америчкој јавности и помагањем четничке акције на челу са Дражом Михаиловићем.Између два рата Српски Народни Савез је послао као своје стипендисте низ младића и девојака на студије у Београд,како би се везе са родним крајем што бол>е освежиле и оснажиле. Тема је веома обимна и штета је што није написана студија о тој нашој првој емиграцији која постепено изумире,а којом могу и српски народ и Америка да се поносе.Али овде не могу да

15

улазим у многа иначе врло интересантна питаЕЕа, као напр. пад општег нивоа духа,реда,понашаља, закона у нашем заједничком животу, од 191+7» кад су српске колоније биле саставЈБвне скоро искључиво од староседелаца,до 1 9 6 7 ,где су друга и трећа емиграција у огромној већини. Друга српска емиграциЈа у САД (која је дошла после I I светског рата),одрасла Је и живела под Југословенством између два рата и нажалост сувише много тога духа донела,свесно или несвесн о ,у српски живот у САД.А томе су потпуно ишле на руку и америчке прилике после I I светског рата, где Је Јавност почела да увиђа да су учешће и пресудни удео Америке у рату били проарчени у корист СССР и светског комунизма. Не мислим никако да потцењуЈем српску реакЦиЈу код многих на све што нам Је Југословенство донело несреће и зла од 191+1 надаље.Али,с Једне стране сувише добар материЈални живот,а с друге стране титоистичка политика Стет Департмента,деЈствовали су и деЈствуЈу у правцу филозофије и менталитета(не борбе,него) помирена с неприЈател>ем,и то по цену жртвовааа своЈих наЈдрагоцениЈих вредности и наЈважниЈих националних интереса. После 191+5 велики броЈ поЈединаца Је,без обзира на мотиве из коЈих су одлучили да се не враћаЈу у комунистичку ЈугославиЈу,самим сналажењем и налажењем доброг запослења и обезбеђењем личног живота,убрзо изгубио борбени дух и подлегао приватизму.Борба за српски народ остала Је брига за свечане прилике Једном или неколико пута годишње.А борба за лични опстанак и благостаље постала Је врховни закон живота,и испуњавала све дане и сате у години. Разуме се да се исти процес,и Још много брже, одиграо са припадницима треће емиграциЈе.Изузев убачене агенте,нико од њих ниЈе комуниста,одн. у великоЈ већини они су несумњиво противници

16

комунизма,Али сувише дуг живот под комунизмом учинио јв велико зло и дима и српском народу тиме што их је испразнио од сваке лозитивне садржине,националне,моралне,борбене,и свео их на цриватна лица која се низашта нв интересују сем питања личног опстанка и доброг живота,а у колико показују неко интересовање за светске и српске догађаје, то је стристно као посматрачи,који заузимају став стриктно по линиЈи најмањег личног отпора. Школовани љут—

Дакле,ако узроци и чиниоци могу бити различити,процес који се одиграо и код једних и код друтих ( т „ ј . код припадника друте и припадника трећв емиграције) је исти.Иако многи то неће да признају,оно што се десило јесте да је борба за ослобо^ење српског народа оцеаена као ” пропала ствар” ,комунизам је примљен као нешто што ће да остане,и онда се све свело на то да се на^е што бољи изговор за напуштаље борбе. И изговори су брзо и лако на^ени.Код школованих људи то је било немогућност да се ради ” с овим гуравим народом” .Ти интелектуалци сматрају себе толико финим,отменим и ученим,да не могу да поднесу и да раде с масом која је сачињена од простих, себичних и непросвећених л>уди1 Сви ти инжељери,лекари,професори,чиновници,пословни д,уди,фабриканти,банкари,итд.,све је то себе (и лородицу) лично добро обезбедило,све је ухвагило мвсто у америчком,или јужно-америчком,или француском или немачком итд. друштву и све проблеме решило.Јер за вих је сва српска прошлост у најбол>ем случају предмет за сентименталне и носталгичне осврте једном или два пута годитшве,а у најгорем то је серија тешких грешака,незнада и пропуста,које би они,данашии експатрирани приватисти,свв много бољв репшли и који не заслужују да им ое поклааа пажња, пошто Је све безнадежно! Четничка борба је за

17

вих такође јвдна мртва епизода коју треба што пре заборавити.у толико пре што се неповоЈШо свршила. Комунизам не воле,али су подлегли пропаганди левичарске светске штампе да је он нешто стално (нешто што је” ту да остане” ,како кажу Американци) и самим тим нема смисла напрезати се и много главу лупати и снаге залагати за рушен.е комунизма,пошто је то покушај да се главом зид пробије.Код њих је ћифтински и ропски дух, да реше своје лично питаље и да ради обезбеђења свог личног положаја учине све концесије и увек буду спремни на нове,на штету опште борбе а у своју корист,убио свако осећаље поноса,дужности, моралне обавезе,одговорности према српском народу.Они су толико обузети бригом да себе обезбеде,да је њихов животни хоризонт закржљао до граница њихових ситних личности,и никако не може да се прошири до граница општих интереса српског народа.По правилу они се ништа не интересују за српске проблеме (сем колико за судбину Лаоса или Тибета или Авганистана),не залажу се ни у црквеној борби ни ма у којој српској организацији.Али се зато сматрају овлашћеним и позваним да све 1фитикују с висине,како ” се” не ради,како ” ми Срби” ( т . ј . сви Срби сем њих) не ваљамо,и како нема наде да се Српство икад ослободи и крене напред.Сви су они унапред помирени с тиме да постану ( у колико се већ таквим не сматрају) Американци,Канађани,Бразилијанци,Аргентинци,Венецуеланци,или Французи,Енглези,Немци,Аустралијанци и т д .,а у сваком случају да и жихова деца прекину сваку везу са Србијом и постану странци.Што је додатак врло сумш ш е вредности дотичним земљама и нацијама, а несумњиво растерећење за српски народ.Јер Ср— бин који се лако одрекне СрбиЈе,још ће се лакше,кад дође ” стани-пани” ,одрећи Америке или Бразилије или Аустралије,итд. Ништа није боље са нешколованима. Сна се прав-

18

дају како су прости,нешколовани,не познају ствари и да зато не могу ништа да учине. ” Нека се прво господа сложе!” ,па кад се сва господа сложе,онда ће они тобоже и сами да загрну рукаве. Нема потребе да те уверавам колико је ово све бедно и жалосно.Дужност и природна функција школованих људи била је од постанка света да буду у сталном додиру са народом коме припадају,да би га дизали и просвећивали.Сваки народ има интелигенцију какву заслужује,али Још више свака интелигенција има народ какав заслужује.Другим речима,ако интелектуалци једног народа одбијају да врже своју природну дужност, криви су они,а не” народ,а’ ... и нешколовани

Што се тиче нешколованих јасно је као дан да самим тим што је неко изабрао да не иде у комунистичку Југославију или да из ње побегне, он је имао доводно политичке свести и зрелости да донесе крупну политичку одлуку.Према томе, скроз лажно звучи изговор о томе како не могу да се определе,заложе,никакав напор да учине, никакву жртву да поднесу,докле год се сва "господа” не сложе.Тим пре што огромна већина но— вих емиграната,од 19^5 наовамо,одмах и врло радо прима тезу о новцу као врховном мерилу моралних и друштвених вредноети и садгам тим никог не признаје за бољег од себе ко зарађује исто или маље и ко вози аутомобил исте марке или мање скуп.Сви ти "прости л>уди,, нису ни мало скромни дакле,и не чекају на савет и мишљење ” господе” кад је у питаљу лични интерес.Ту не траже ничије мишљење,одобрење,упутство и слогу.Ту нису прости и неуки,него врло способно улажу паре у банку,возе аутомобиле и у свему уживају исти конфор као "господа” . Последњих година је и код једних и код других наступило анатно погоршање са гледишта срп-

19

ских интереса.Они путују у комунистичку Југославију као да је слободна,а на језику остају велики антикомунисти,и то тобоже ” свесни” ,који позналу комунизалс.Разуме се,изговор је увек лако наћи : да посете стару мајку или оца,да посете родбину,да посете родно место,или ” да лично видим како је тамо” .Притом стварне побуде нису често узвишеније него да се размећу новцем и богатством,или аутомобилом,да причају о томе како лепо живе,да купе поклоне и засене рођаке оним што имају и што могу себи да дозволе,да причају о томе какву кућу имаЈу у Чикагу или Милвоки или Калифорнији,о своме кадилаку или олдсмобилу,итд.,па кад све то испричају и задовоље се да су изазвали завист и дивљвње оних који живе под комунизмом и остају да под виме живе,окрену се и кажу збогом. Разуме се да је ова нова фаза у држаљу српске емиграције не само жалосна него и очигледна, провидна.Самим тим тражи и ново оправдаље,одн. изговор.А ту се никад не оскудева.Ту је пре свега позиваље на Америку, одн.америчку с п о ј б н у политику : ”Америка помаже Тита,и докле год га помаже,шта ја могу!” (или ” шта ми,мали народ,ту можемо” ) . Црема томе треба чекати да се та политика промени.а дотле живети "нормалним животом” и гледати сваки своју личну бригу.Или се појединци,нарочито они који су једном или више пута посетили комунистичку Југославију,позивају на оно што су ” лично видели” ,а то је ” омладина нам је сва пропала,комунизам је затровао,требаће сто година да се стаље поправи” . Код неких ” политичко буђење” иде још много дал>е и прелази у издају : ” Наравно да комунизам не вал>а,али знаш,мора, се признати да се доста учинило и народ се на много шта навикао па ће бити врло тешко сутрадан ствари мевати,много ће се морати примити од онога што је комунизам донео.Уосталом ствари се и у свету мењају,пролази време национализма и морају се тражити но-

20

ви путеви” .Ово је очигледно став најгорих ниткова који су,несвесно,или најчешће,свесно,загазили у издају, иако формално још увек стоје на нашој страни.8 Корени расцепа од 1963 године

Ово је моменат од изузетне важности.Оног тренутка кад човек почвв да прави концесије непријатељу и да ” објективно” признаје да је непријател. донекле ипак имао право,он Је готов.Он је већ загазио у издају.Ту Је суштина иначе неразумљиве и необјашњиве поделе 1963 годзане,т. ј. да је у несумњиву издају загазио много већи број него што се могло претпоставити.А то се десило зато што је цела атмосфера српске емиграције била затрована приватизмом,осудом политике” ,неборбеношћу,духом компромиса и признавања добрих страна непријатвду, као и кригиковања саме суштине наше борбе. Има нечег дубоко неморалног и противприродног у самом акту да једна велика група (српска емиграција) која је створена као отпор против комунизма,одн.која је усред рата који комунизам води за уништеве српског народа,примила бачену рукавицу,решена да на рат одговори ратом,-да та група одједном или постепено престане да се бори,било услед повлачева у приватне послове, било услед признавања добрих страна непријате-

љу1 Суштина онога што хоћу да подвучем јесте: сам приватизам је капитулација,ма колико се појединац бусао у прса како је Србин и антикому2 Познат ми је случај Јвдног свештвника коЈи јв још аегдв охо 1960 године,иако виЈе ишао у посету ЈугоолавиЈи подлегао овоЈ подмуклој пропаганди дефетиста или отворених броговских агвната и почео и сам да прота како треба битр еавремен и схватити да Је вреке ” ускох> национализна” прошло% Разуке се да Је тај ни БокиЈи ни народни слуга коЈи Је кажу у I I светскок рату учествовао као кладић на четвичкоЈ страни,отишао у Брозове и Геркаиове агентв.

21

ниета. Јер ко то стварно Јесте,тај не може да усред рата бежи са фронта.Сам факат да се не бори је непобитан знак да је издају изврпшо у дулш,у срду,иако не увек отворено.Федералисти су ту издају извршили знатно пре 19бЗ,а кихова одлука 1963 године била је не нека болна борба савести и кршева неких чврстих начела и става, нвго потпуно природна последица дотадашњег рада,потпуно природно приказивање стварне боје, и врло ниског степвна на који су појединци пали. Најзад прикривена форма капитулације јесте истицање свога” американствам. иЈесам Србин,али видиш,деца су ми ро^ена у Америци,овде се школују и живе,па и ја морам томе да се прилагодим.И сутра да земла буде ослобо^ена,ја не бих ишао тамо да живим*. (Узгред : сигурно да је бОЈае да се такви никад не врате у Срби ј у ) . 0 видовима и примерима ове страшне националне и моралне дегенерације и о њеним узроцима,могле би се писати књиге. Свде је доволно да кажем: а. разочаравају се у српској емиграцији и у поробљеној Отаџбини,по правилу они који све очекују од других,они који никад и нису били вољни да се заложе,него који само траже изговоре и покрића да своју себичност покрију плаштом тобожњег разочараног идеализма или разумног реализма(” И ја бих,али ето прилике и околности не дозвољавају"! ) ;б .с в и ти и такви,ма колико добро живели,у ствари су биљке,не људи, јер они ништа не одлучују,оно што они раде ни најмаље не ствара дога^аје нити одлучује какав ће свет бити.Они су само путници у колима која су други направили и коЈа друти возе у правцу који су ти друти одредили и изабрали.Према томе они ни најмање не утичу на борбу за ослобо^ење српског народа, сем у толико што деморалишу својим жалосним примером. Неборци и пр!шатисти никад нису ништа ства-

22

рали,и сигурно нису створили ову звШЕ>у,Америку, нити је они држе.Америку нису створили л>уди какав је био Франклин Д.Рузвелт (који јв главни виновник наше несреће,т.ј.насилне ликвидације Драже Михаиловића и наметања комунистичког режима у Југославији), нити садашаа спољна политика САД одговара схватањима оснивача и принципима на којима су ову земл>у засновали. Потписници Декларације Независности 1776 године били су свесни да су загазили у врло опасан посао и зато није случаЈ да су у тај јединстввни документ унели реченицу да за успех борбе за независност залажу ” своје животе,своју имовину и своју свету част” .Што је најважније,то нису биле фразе.Мало је познато али је историјска чињеница да је велика већина потписника "Декларације Независности” тешко платила своје определење и своју доследност. Једни су платили животом,други су економски упропашћени,трећи су доживели небројене тешкоће и невод>е,све зато што су знали да ов бев хртве велике ствари не стварају и што су били решени да по сваку цену мењају постојеће стаљ е,т.ј.да од енглеске колоније постану независна држава,и што су имали карактера и душевне снаге да остану доследни и врло високу цену плате до хфаја. Према томе данашњи долараши и кадилакаши,како они рођени у САД тако и они новопечени који су једва научили енглески али су много брже почели да слажу новац по банкама,да купују куће, аутомобиле,итд.,не знају у ствари ништа и нису достојни оснивача ове земл>е.0ни су корисници, ле неимари и градиоци.А ниједна земл>а,поготову не највећа на свету и најугроженија на свету, нв можв да живи само од корисника,него мора имати вернике и борце,онакве какви су земд>у ство рили и темед>е јој ударили.Натан Хел ниЈв само изрекао бесмртну реченицу : ” Ја жалим што имам само Један живот да га дам за своЈу Отаџбину", него Је таЈ став ллатио главом.Патрик Хенри ниЈе само изрекао ону другу славну реченицу Аме-

23

ричке Револуције : ” Ја хоћу слободу или смрт” , него је целии својим држањем и радом потврдио озбидност своЈе вере и убеђе&а.Такви су стварали Америку,градили је и учинили је великом и само на таквима она можб да се одржи.Уосталом само су такви у сва времена и стварали државе. (Мислим да су ти несравњени примери пионира из српске историје,нарочито новије,од Карађорђа до хероја ослободилачких ратова 1912-1918 »доводно познати). Водити љуту битву против комунизиа... ... али безбедво!

Даклв,први и оововни услов за успех сваког ввликог посла је готовост да се прики ризик и опасност,да се ризикује неуспех и да се човек изложи опасности да буде уништвн.У томе је сва суштина борбе за обезбе^ење слободе и боље будућности српског народа.Несрећа је српске емиграције данас у томе што што гувише много појединаца жели да се зове и сматра борцем против комунизма,али да се нипошто не изложи опасности,да све што ради буде безбвдно,да не угрози ни долар у банци,ни ” џоб” ,ни кућу,ни пензиЈу, ни” сошал секјурити” ,ни аутомобил,ни "вакејшен” , ништа! Замисли да су наши оцеви и дедови ишли у ослободилачке ратове 1 9 12 ,1 9 1 3 и 1911+ с тим да нико не погине,нвго да сви сачувају свв што и мају и сви св здрави врате кућама! То је тачно шта хоће велика већина емиграната данас.А то не бива! Тако се велике и судбоносне борбе и ратови не воде. Нарочито се данас тако не може водити борба против комунизма,једне паклене организације на светском плану,дубоко устоличене и утвр$ене,са огромним и деталлим познавањем човека,историје и лудске природе,организацијв која јв безобзирнија него иједна друга сила у историји света и која нажалост има према себи већинсж меке,комунизмом преплашене и левичарстом(” либ ерализ-

24

мом” )ошамућене и опијене вође слободног света. Према томе,очаЗно смешно,шги тачније очајно жалосно,изгледају сви они који хоће да се боре против комунизма,али безбедно,безопасно! Уз то је> у д и су толико изгубили сваки појам о борби, о дужности и одговорности,што је све нераздвојно повезано (јер дужност и свест о одговорности дагоне на борбу,а онде где њих нема,не може бити ни борбе),да свако хоће да буде генерал,нико редов.Као да је могућна војска која је саставље*на од самих генерала,а без официра,подофицира и војника! ПГто је најжалосније, сви ти генерали хоће генералску част,мо 11, славу,утицај,али нипошто генералску одговорност.Они хоће да буду генерали по слави и части,али редови по одговорности! (Узгред, то је насле^е Југославије и југословенства : све је на главу постављено,свако може све кад је реч о личном ћару и користи,али неће никакву одговорност и никакав терет кад треба бр§.нити државу и народ). Српска су схватања била супротна.Знао се ред, знала се хијерархија,знало се свачије место,зна(ла се свачија дужност.Снагу српске војске и кичму њених неупоредивих подвига чинио је не само ванредни квалитет највишег во$ства,и јединствена лична храброст и невероватна физичка издржљивост војника, него и ванредно развијена политичка свест о природи и величини националних прегнућа и борбе.Зато Је сваки официр,подофицир и војник, све до најобичнијег редова,био свесан одговорности за извршење сваког примљеног задатка.Одатле су ницале наше победе,једна сјајнија од друте,и одатле је никла наша слобода 191 8 године. Не могу овде подробније да улазим у узроке нашег труљења у Југославији. Али кад се одбаци нациЈа и национално име,у коме Је све,онда народ престаје да верује у себе,он престаје да верује и у дужност и у ред и у хијерархију и у

25

дисциплину и у морал и у борбу и у успех и у победу.То је процес који се одиграо за време ЈугославиЈе до 191+1 и који нас је погодио као мад>ем по глави априла 191+1 године. Невоља ниЈе само у хоме што се то десило и што смо то тако крваво платили 19^1 и °Д онда, него у томе,што смо јаш отровани истим отровима. То југословенско обољење се данас манифестује и у бежаљу од стварности.Уместо да се сагледа стварност каква јесте и да се извуку закључци и лекције из најскупље трагедије коју је српски народ доживео за тринаест векова свога постоЈања,српска емиграција се игра стварности и понаша се као да имамо државу,односно нетакнут и здрав државни апарат,коме је на челу Краљ,који би попут својих предака сав живот посвећивао бризи да заштити интересе свог народа и државе. И као да постоји здраво друштво и хијерархија, и неокрњени закони рада и понашања и решаваља друштвених проблема и односа,свест и одговорност за свој посао,итд.,-па да је сад цело питаље како ће појединац у тој хијерархији,у тоЈ државној и друштвеној структури да доспв што више,што ближе врху,Краљу,како би приликом поделе власти уграбио и за себе обезбедио што више. Изгледа да су неки у српскоЈ емиграцији петпуно заборавили сам цил> и смисао постанка емиграције после I I светског рата,а то је борба лротив комунизма и за оедобо^ење српског народа.Не да се свуда у свету прилагођавамо постојећим приликама и условима живота,да свако лично лепо живи и свако решава своја лична питања, нити да ми сви у емиграцији постанемо професионални емигранти и неки потпуно посебни део српског народа или нека специЈална група,рааличита од српског народа,- него да у слободном свету будемо амбасадори поробљеног српског народа и да се боримо за аегову слободу*

26 Шта српски народ од нас очекује

Јер шта српски народ од нас очекује,то нису фрижидери и бицикли и ” сингерице” или кило кафе, или трактор,- него слобода. Србија,цела наша Србија,од Српских Моравица до Бевђелије и од Скадра до Суботице,је велика, доволно велика да храни и обезбеди најболи могућ живот сваком Србину.Али у слободи.Не под комунизмом,не под било којим и каквим режимом где ће други да нам кроје капу и одре^ују судбину,а ми да будемо строго фолклорни народ,да играмо,певамо и свирамо да их увесељавамо. Не,то је посао робова.Није чудо да никад у српском народу није било толико професионалних певача и свирача колико данас,под комунизмом, данас. кад је српском народу до свега другог пре него до песме и свирке.А то је зато што то тачно комунисти и хоће : да они владају а народ да од муке пева и свира,јер му ништа није дозволено,нарочито не да каже како хоће да живи и како да му држава буде уређена и ко у његово име да говори. А ако је то смисао живота,онда зашто се српски народ борио у I I светском рату?! Јер то је Хитлерова пропаганда нудила у обиљу 191+1 године и доцније : једну јединствену и недељиву Европу, где би Хитлер имао сву власт а сви остали народи би уживали ” пуну слободу” да носе своје народне ношње,певају своје народне песме и играју своје народне игре! То никад до данас није било за Србина.У кавезу,у оковима,у ланцима се не свира,не пева и не игра.За правог човека свако задовољство без изузетка и сва укупно имају смисла само у слободи,кад човек може да врнш оно право које му је Бог дао и само Бог може одузети,право да бира,да сам одлучује шта хоће шта неће,да као народ сам бира режим и поредак под којим хоће да живи.

27

Срби нису фолклорни народ,нису баљке,а најман>е су бвсловеснв звери,да се из богахе Америке и слободног свеха хране кроз решехкв у комунисхичком кавезу.Они су луди који никад нису желели ничију милосхињу,па ни данас.Људи који хоће да раскину ланце,разбију окове и поломе решехке и поврахе у својим очима досхојансхво слободе које је Бог дао човеку. Мислим да си до сада и сам могао да уочиш све о чему овде говорим и да ће хи бихи јасно да борба која се води са таквим појмовима није борба : 1 / шхо се изгубио сам цил> и смисао емиграције; што,самим тим : 2 / нема борбеног духа него влада избегавање борбе,и 3 / шхо се не рачуна са стварнсшћу,него се они исти који су у области личних интереса вукови,немилосрдни,хладни реалисти,- понашају као највеће сањалице и замлате кад оу у питању интереси српског народа. Дакле,пред тебе се,као пред сваког ко из поробхене Отаџбине изиђе са жељом да више учини за свој народ него што може под комунизмом,поставла конкретно питање: уклопити ,се у живот већине српскв емиграције,што практично значи дићи руке од свега,или борити се. Јер,да резимирам,живот српске емиграције,одн. бројне већине српске емиграције,своди се на три битна елемента : 1 . првћутна али стварна капитулација пред "стварношћу" комунизма и америчке сполве политике слабости према комунизму; 2 . улагаље свих снага и способности у обезбеђење што бољег и што^нормалнијег^живота, т . ј . као да је српски народ слободан и да смо на домаћем огњишту; 3 • "национална борба” састоји се само и искључиво од остатака времена,новца,пажње и енергије који преостану пошто се све употреби на себе и обезбеђење својих приватних интереса и брига.А ту врло мало преостане.Самим тим, "националне манифестацијв” и национална борба” већине српске емиграције су махом повржне ства-

28

ри,фразерске,правне,неборбене,плажБИве и никога нинашта не обавезују.Усред најстрашнијег рата, који комунисти воде против српског народа,да га униште,српска емиграција,одн.њен највећи део живи потпуно мирнодопским,скандалозно мирнодопским животом. Притом је слаба утеха жто има приличан број појединада који ово уви^ају и жале,кад упркос свом сазнању и жаљеку, они у томе учествују и таквим животом живе,јер немају снаге да се отргну и борбу воде'? А срж целог питања је ту: у личном акгажовану, не у констатоваљу и посматрачком Јадиковаљу. На основне узроке овога стаља мислим да сам указао : друга емиграггија претрпела је у Југославији до 1 91Ј-1 све кобне утицаје јЈггословенства и југословенске политике у с в ш видовима и на свим полима.Отуд многи нису у стаау да се ослободе последица чак ни после четврт века, тим маље што прилике у свету и спа&на политика С .А .Д . иду на руку не борби,нвго избвгаваду борбе и тражељу компромиса са непријатељем и повлачењу у приватан живот. довојбно

8 Алвксандар Кврвноки,ко]и јв 1917 године,у наЈкритктавЗвм вреиену бво првдовдник владв Руоијв,нвоумњиво ввјв бво комуниота.Чак Је бво предуоео кере протвв болшвввчхнх вођа, Лвњина в друтова (ухапсио их в опхужво ва ввлвиадаЈу),Па впак Је више него иЈедан другв поЈединац допринео,одн.окогу1до долааак комуниота на власт, овоЈом слабошћу, колебакеи, збрком појиова,одоуствои куражи да се супрототави пре и ианад свега наЈгорви неприЈателу.Шта више,у трвнутку кад Је генерал Корнилов био предузео поход на Москву да уништи коиуниоте,Кервноки ое окренуо против н«га и стао на етрану тих истих коиуниста коЈе Је био ухапсио као велеиздаЈнике1 Разуие се да то ништа кокуниствма ниЈе сиетало да се, псшто су га искористилн за евоЈе оврхе,окрену против љега и ликвидираЈу његов режии,при чему Је Керенски Једва главу опаоао. Код нас,професор екононске политике на БеограДском универзитету,ДрагоЈ.уб Јовановић,никад није био члан коиунцстичке партиЈе,чак Је под Брозом доживео да буде тучен.иалтретиран на разне начине и да му буде одузет посланички мандат.Па ипак Је своЈом левичарскои демагогиЈом допринео

29

И сигурно да није тешко наћи многа,општа и појединачна објашњења и изговоре за неактивност.Срби су у I I светском рату и под комунизмом страдали горе него ико,па је код многих достигнута и пређена граница онога што човек може да поднесе; у слободном свету,поред политике слабости према комунизму,пажња која се посвећује материјалном благостању и новцу такођв упућује на повлачење из борбе,не на залагање; проблеми савременог света и живота су тежи и сложенији него икад,па многи упркос најискренијим напорима,не могу да се снађу; најзад,многима наша српска ситуација изгледа тако неповолна а тешкоће које треба савладати тако надчовечанске,да се осећају сувише слабим.Отуда се склањају са бојишта и иду у посматраче. Да би невоља била већа,добри импулси српске емиграције,а н>их је несумњиво било и има, спутани су,сузбијани и паралисани самим везивањем за званичне ауторитете,који претстављају стање,схватан>е и политику који су довели до 191+1 и до октобра 191+1+ године. Кад се председник једне српске организације са знаменитом прошлошћу,која је и у Америци у I I светском рату одиграла сјајну улогу у одбрапирвљу комзгниотичких појмова и утицаја на Београдском Унивврзитету више него сами комуиисти. Срђан Будисавллвић никад нијв био комуниста,али је дозв о јш о цуну инфилтрациј у Самосталне Демократоке Странке чији Је средседник био прв I I светског рата.Кад је у влади од 27 марта 191+1 године постао министар унутрашњих поолова, црви му је посао био да нареди пуштање иг затвора,бег икакве истраге и суђеаа,свжх комуниста.А на дан 6 априла,кад је Хитлер бомбардовао Београд,он је у овој министарски аутомобил у коме је напустио Београд,узео само једног путника,Васу Срзентића,Једног од врховних комунистичких вођа! Примери се могу ређати у бескрај.Суштива је у томе да ако се неко само интелектуално,” строго начелно” ,н е олахе оа комунистима,али нема моралне курахи и вол>е да им се оупротстави,он или не мохе ништа да учини или себе неминовно доводи у положај да им служи.

30

ни српског имвна и српског народа,нарочито у помагаљу и заступању четничке борбе српског народа под вођством Драже Мизсаиловића, из јатњава (септембра 1959 године) у корист даваља економске помоћи Брозу, онда није тежко одмерити колико то убија дух чланова те организације,чак и ако се јавно не буне и нв жигопгу тај поступак коЈи ме^у собом сигурно осу^ују, А несумњиво најгори скандал српске емиграције јесте да је главни уредник званичног органа највеће југословенске организације у емиграцији који је у том својству 11|. година свима делио лекције из патриотизма и демократије и борбе против комунизма,- био комунистички агент! А во^ство те организације није ни жигосало његов поступак нити је имало толико пристојности и смисла за јавну одговорност да српској јавности која је толике године обмањивана изнесе истину,и макар се извиниЈУместо тога појачана је југословвнска линија,и изввсни чланови те организације која није умела да разликује(југословенски)патриотизам од југословенско-комунистичке пропаганде,развили су све бешњу акцију против оних који су - недоводно верни КраљуП Може ли ико са здравим разумом да верује да тај агент није увукао и на кључна мвста у организацији поставио и оставио свби сличне Брозове плаћенике и агенте,који сад мере монархизам и патриотизам српских бораца? ? Али свв ово,ма колико могло у појединачним случајевима да отежава залагање,не може да служи као оправдање. Национална припадност обавезуЈе^и у толико више у колико нација више страда.Друго, ко неће да се бори,нека бар не глуми и не збуњује друге.Треће,ко заиста хоће да се бори,тај има куда да иде и где да своје снагв и способности корисно уложи.Четврто,борба против комунизма је глобална и она се, у разним видовима,води у целом

31

свету.Њу нико не може избећи.Комунизам треба тући (или калитулирати пред аиме),али се нв може игнорисати као да не постоји и као да судбина наша и наших породица не зависи од исхода борбе против комунизма.Они који на проблем комунизма одговарају забадаљем главе у песак,не само да се брукају,него се тешко греше о своју децу,која с правом очекују да им родитвЈЕ.и обезбеде будућност. Најзад,кад се рат води,треба бити у војсци. Нација захтева активне и присутне борце.Она нема ништа од одсутних дезертера,ма колико били убедљиви лекарска уверења,документа и околности којима своје одсуство правдају. Мислим дакле да ће бити јасно :за добронамерног и псштеног човека није питаље да стоји по страни,изузима себе из борбе и истовремено констатује и осуђује туђ нерад,него је питаље да изабере пут и заложи се за оно што ематра да је право и добро за срлске интересе. То је дилема пред којом се налазиш. Понављам : данас није тешко глумити улогу борца, јер има сувише других привидних бораца,да једни другима морају да одају признање,да се бране и подржавају. Главна невоља слободног света у односу на комунисте је баш у томе што док су комунисти увек мотивисани крајњим и безусловним непријатед>ством,чи ји је једини конкретни циљ уништење слободног света,дотле се став слободног света према комунизму сувише често састоји у академској дебати,учтивом побијаљу комунистичких аргумената и "научних теза” ,и исцрпљује у строго начелној опозицији комунизму. Они који се на тај начин ” супротставд>ају” комунпвиу,не внају или неће да знају да лојам лојалне опозиције који је никао у енглеском парламентарном систему има смисла онде где обе

32

стране заступају у суштини иста гледишта о основним питавдша нације,али да нема никаква смисла,одн. претвара се у најобичнију издају онде где се (лојална опозиција)примвњује према смртном непријатељу. Ломл>ење кичме српском народу које је спроведено југословенством,иде на руку непријатељу и тиме што и оне који схватају природу и стварне циљеве комунизма,спречава да заузму став борбе против комунизма и наводи их да заузму став лојалне оцозиције према комунистима. 4 Али, ако сам тачно схватио твоје писмо и ако те д о в о ј в н о познајем,а ја мислим да је и једно и друго случај,тебе не интересује глума,него борба,не шта ће ко да каже о теби,него како ћеш ти пред својом савешћу што боље да се одужиш српском народу, Из разочарења се тргнути

Пре него што пређем на тачку I I ,д а јасно подвучем : сви су слабићи и неборци ” разочарани” . Али то никако не значи да су сви који су тренутно разочарани,слабићи и неборци.Јер поред опортунизма и слабости,разочарење може проистицати и из непознавања ситуације или непознавања закона политичке борбе и живота.А то, - ма колико био опасан недостатак,јер упркос најболим намерама и побудама,води разочарењу,т,ј.удаљењу из борбе,- није непоправљиво.Поштен,добронамеран и способан млад човек који је одрастао под комунизмом,али је у родитеЈвској кући добио српску «■1914-7 годинв једна група млађих вмигрантских политичара тражила Је сарадњу писца ове гљиге.Кад сам рекао да најпре желим да анам нлхов став,саставили су меморандум од четири куцане стране.Оно што ме је највише револтирало у документу који ми је био дат као основ за дискусију,било је : а. истовремени напад и подједнако аштра осуда и комунизма,са Брозом на челу,и "александровске диктатуре” , и б. став да је наша опозиција Брозовом режиму "строго начелне природе” . Разуме се да је та непомирлива супротноот између основних ставова онемогућила оваку помисао на сарадљу.

33

освову,природно очекује кад изи^е из комунистичке ЈутосЈгавије,-и то не да би стицао благо и лепо живео,него да би се за слободу свог народа борио,-да у српској емиградији на^е српски дух и рад,искрено залагаае за српске интересе,одговорност у јавном послу,дакле све оно што није могао да види под комунизмом.И кад с е " аегов идеализам судари са стварношћу,разумљиво је да може да се разочара. Али такав млад човек има дужност да се из тог разочарења тргнв.А да би то учинио,он мора бити спреман на велике напоре учеаа и упознавања с твари,на стицање самодисциплине,мора да буде готов да учини дуге и стрпљиве напоре и поднесе привремене и делимичне неуспехе,мора да буде спреман да носи терете,да се излаже ризику, непријатностима,да подноси жртве. К&д све иде добро,кад је народ слободан и у полету а држава снажна,онда је лако бити на свом месту и онда је д о в о л е о бити помагач.Али кад је држава поробљена,кад је народ тжасно страдао,кад се преко двадесет година систематски уништава,кад у свету влада незапамћена пометња у мишд>ењу,у мерилима,у правцу,у циљевима и вредностима,-онда нису довољни помагачи. Потребни су пионири. Код нас је све толико разбијвно да бити данас српски помагач,мало значи доклв год није обезбеђена суштина.Да би помагачи имали вредности и значаја,треба најпре да постоје борци, пионири, они први,несалсмл>иви, они који полажу темеље,одређују правац,с тварају минимум националне снаге,који се најпре мора створити да би следбеници и помагачи имали око чега да се окупљају и шта да помажу. Сви су родови војске корисни и потребни,па и они помоћни.Али они имају смисла и вредности само ако постоје борци,иначе н е.А данас је невоља у томе што сви хоће у помоћне родове вој-

34

ске,нико у борце.Зато још није створена довол>на снага. Ти знаш да Српски Културни Клуб "Свети Сава” представла српско језгро,неопходно за обезбеђење националног опстанка.Али наша је несрећа била од 191+1 надаље тако страшна и оставила такву пустош,толико је много срушено и разорено,да је потребно постићи више.Маја 1963 године, С .К .К .” Св.Сава” је одиграо апсолутно пресудну улогу у црквеном питању, јер је одмах,без секунде оклеваља,најодлучније одбио насртај Германа и Броза на Српску Православну Епархију америчко-канадску.Тек су доцније,неколико недеља или чак и неколико месеци доцније,други решили да заузму исти став,пошто су редови српске емиграције били заталасани и борбеност се разбуктала.Да није било С .К .К „” Св.Сава” ,н е би било никаквог отпора,него би данас Герман и Броз били господари Српске Православне Цркве у Америци и Канади и целом слободном свету.У најбољем случају,извршило би се отцепљење извесног дела црквено-школских општина у слободном свету и створила нова,потпуно засебна Црква (што би,разуме се,опет био велики комунистички успех). Комунисти су потпуно схватили цео процес,односе и улоге појединих организација,личности и чинилаца у српској емиграцији и зато су на нас и дигли повику као на оне који су дали динамику борби за слободу Српске Православне Цркве,,Њихова штампа је отворено признала да је у једној јединој српској организацији у емиграцији чланство 100% заузело став против Германа и Броза, а то је С ,К .К .” Св.Сава” .Код других проценти варирају,а у некима још и данас чланство се састоји и од бранилаца Српске Православне Цркве и од германоваца!! Међутим,ма колико ово био велики успех,тачно је и то да и ако смо после августа и новембра 1963 године одмах неуморно наставило нашу

35

борбу,упозоравајући владику Дионисија да не иде старим наопаким путем и жигосали његове неодговорне потезе,и ма да смо на X I Црквено-Народном Сабору (1966) једини тражили правилно и доследно решење питања епископа за Аустралију,и доцнијим писањем поставили ствари на своје место,факат је да нисмо били у стаљу да спречимо наопаки рад вл,Дионисија. А нисмо зато што је у српској емиграцији још сувише много старог духа и навика из стања до 191+1 године,-и то како код старијих тако и код млађих и новодошлих који су у Америку дошли после 1950 године,духа неборбености,незамерања,самозаваравања,необавештенос ти,непознавања проблема,избегавања сваке тешкоће,затвараља очију пред стварношћу,политичке незрелости,духа слоге свих и сваког по сваку цену.Другим речима, у српској емиграцији још нема довољно изграђених бораца,нема довољно организоване српске снаге која би могла српске интересе ефикасно да штити у свим ситуацијама и по свим питањима. Верна слика емиграције био је XI Црквено-Народни Сабор ( септембра-октобра 1 9 6 6 ) .Трагедија је не само што је један човек силом свог положаја и уз подршку својих саветника који су га годинама наводили на политику коегзистенције и који га и данас у том правцу упућују,водио ствари на најгори могући начин и заложио се за најгоре решење једног важног питања,-него што 1+00 делегата нису схватили шта се дешава и нису спречили штетан рад и р|>ава решења.Треба нарочито уочити да је велика већина делегата била састављена од људи и жена несумљиво оданих Српској Православној Цркви и вољних да учине најбоље. Али, политика попуштаља,незамерања,избегавања ” политике” , тражевва слоге по сваку цену са свим и сваким је сувише дуго трајала,тако да је помутила чисте погледе, омекшала одлучност,учинила их неотпорним за маневре непријатеља,који су инспирисани не добром С.П.Цркве и борбом против

36

комунизма,него стараљем о уништен>у С.П.Цркве и попуштаљем комунизму. Дакле она особина која је како данас кад треба тући комунизам,тако и сутра кад треба обезбедити српску будућност,неопходна особина уочавања непријатела и његових маневара,била је трагично одсутна.Многи су делегати били пресрећни што је уклањена једна личност која је сматрана представником југословенства.А нису видели и схватили да је уклањање те личности било само бацаае прашине у очи, да се - и то под фирмом осуде југословенске и истицааа српске фирме прикрије прави југословенски посао који је на XI Ц.-Н.Сабору обављен,а то је слабљење чврстог става према Герману и Брозу,планско оејање скроз непотребних тешкоћа у погледу епископа за Аустралију,затвараае очију пред непридатељском офанзивом споља и изнутра. Са данашњим стањем и организацијом,и са вођама чији су хоризонти и борбеност одређени неодговорношћу (” лако ћемо” ) и дефетизмом(” све је пропало” ),изме^>у којих осцилира њихово расположење и политичко мишљење,српска емиграција сигурно не представља политичку снагу која би ефикасно могла допринети уништењу Јосипа Броза и његове злочиначке владавине над српским народом. У потврду ове оцене доволло је да наведем само то да је неко време пре XI Ц.Н.Сабора један лист који претендује да буде стуб наше стране и борбе,говорио о ” наших пет владика” (рачунајући ту два слободна и три германовца!) , а да је после XI Ц.Н.Сабора писао о потреби акције'обеју с т р а н а "(т .ј.и бранилаца С.П.Цркве и германовских следбеника) на осуди комунистичких утицаЈа у другим црквама!! Исти лист је открио такође извесне основне тенденције уредништва кад је недавно славио Бену Миловановића,који је пре рата био на истоЈ

37

линији као Чеда Плећевић и Милош Царевић,т.ј. формално члан Демократскв С транке, али са потпуно кошунистичким појмовима и тенденцијама. Кад се са таквим појмовима води "борба против комунизма” , може лако да се оцени коме она користи а коме наноси штете. Дакле она снага коју би српска емиграција могла да претставља,да је само одржана основа на којој је створена,~одлучна борба против комунизма,- та снага не постоји и смешно је говорити,писати и радити као да је она ненгто стварно. Наш задатак је да на ствара&у стварне снаге српске емиграције радимо,и да је што јачом учинимо.Према томе,сваки појединац који хоће заиста нешто да учини,мора пре свега у себи да пречисти основно питаве : да ли ће све да очекује од других,да ли ће да чека да други све за српску ствар учине,да му други буду притка,путоказ и ослонац,-или је довољно одређен и снажан да он буде притка,путоказ и ослонац другима.Кад то пречисти,онда ће са собом бити начисто и у погледу пута : или да се укључује у неку готову (непостојећу) антикомунистичку силу свих и сваког у српској емиграцији,или : да учествује у ствараљу веће и организованије српске снаге.То је перспектива у којој сматрам да свој проблем најправилније можеш да сагледаш и решиш. Пре него што пређем на тачку I I , т . ј . на питање ситуације која постоји у свету и каква је у српским редовима,да учиним само још једну напомену,а то је да је то познавање стварне ситуације,светске и српске,неопходно да би појединац могао да донесе озбилну и доследну одлуку о томе да ли ће да се прилагођава и "сналази” у постојећем,или ће да се бори против комунизма,против политике попуштања комунизму и за ослобођеае српског народа. Зато је потребно да видимо каква је стварна

38

ситуација и који су схварни и неукитни закони политичкв борбе и међународног живота.

39

2 ДАНАИЊА СИТУАЦИЈА

Прастари закон сваке борбе и рата јесте да пре него што можемо да правимо свој ратни план и акцију успешно водимо,морамо знати :где је непријатељ и шта ради.Тај закон је толико стар, логичан и природан да не треба доказивати н>егову умесност и неопходност.А самим тим је савршено јасно да непоштоваље овог закона неминовно спречава успех и припрема пораз. Многе српске акције (акцијв српскв емиграцијв) до сада вођвне,сада у току,као и у припреми, пате од те рак-ране : незнака,непознавања непријател>а,непознавања елемената рата,нвдораслости пос лу, неод г ов орнос ти. У ствари,кад човек прибрано и хладно анали— зира рад и борбу српске емиграције,он констатује тако невероватне појаве,да се пита да ли њени припадници,а нарочито поједини лидери, који првтендују да говоре у имв свих и да дају компетентан суд о проблемима и одговор на важна питања,да ли они не живе у неком имагинарном свету,искљученом од стварности,да ли нису стали негде око 191+1 године или су се можда учаурили у један мали и ситни круг личних успомвна,брига и интереса,који једини одговара њиховим склоностима и обезбе^ује им душевни мир,али нвма ника-

40

кве везе са данашњицом.8 ” Тако Је морало бити”

Одмах лосле пропасти војске и државе 191+1 године,појави.тга се једна ” школа мишЈБвња” чија се сва филозофија састојала у четири речи : ” Тако је морало бити ” ! То је код многих био цео одговор на ужасну нациовалну и државну трагедију, коју је српски народ доживео 191+1 године ( пропаст државе и покољ српског народ а ),т о је био став многих у заробљеништву који у ситуацији најжешћих борби између комуниста и националиста,нису низашта хтели да чују и никаквом "политиком" да се бави:” Пусти ме на миру да робујвм” ! То је код великог броја остао и данас,19б7 године,основни став : ” Нећу да се бавим политиком.Ми смо мали и немоћни.Судбину евета одређуЈу велики.Наше је да гледамо себе и чекамо развој догађаја који зависи од сила далеко јачих од н а с .” Што је најгоре,ово је филозофија не само оних који су се сасвим повукли у приватан живот, него је случај и са лидерима који главну реч воде у појединим организацијама и који се старају да по сваку цену дају утисак да знају шта 6 Један од најпоразнијих докумвната о тоив оу тзв.Клаона Писиа,чиЈи је ооновни оииоао нвговање” клаоног духа” (!) и чијим Је покретачииа "клаоа” важнија од војничког позива, од Српства, од борбв против комунизиа в свега уопштв у животу! Јаово Је да нико нема нвшта против одржавања веза изивђу официра коЈв су припадали истим класаиа у ВоЈноЈ АкадемвЈи. Али те ” класне” ввзв имаЈу смисла само и искј.јгчиво ако су поЈединци оо тали верни ономе што Је суштина војничког повива,да бране своЈ народ.Ако тога неиа,онда "класни дух” постаЈе сам себи цил> и врховва вредност! А такво држаа.е и таква мерила у времену светског обрачуна са комунизмом,кад се породице одржаваЈу или растураЈу на питаву верности Српству или срлааа у ивдаЈу комуниама,где скн удара на оца и брат на брата због тих питања и вредности,-предотавда недораслост и нводговорност за коЈе нема довохно речи осуде.

41

раде и да ое заиста боре против комунИзма.Та контрадикција између речи и дела је веома штетна.Јер,кад неко дефетистички говори исто као што дефетистички ради,ту нема обмане и ту не може бити много деморалисања.Али кад су одличне српске борбене речи,које изражавају осећања и тежње л>уди,редовно праћене дефетистичким поступцима,свим врстама компромиса, концесијама непријатед>у,итд.,уместо да служе борби,оне на крају губе сваки значај као израз стварног убеђења и извор нове духовне снаге,и постају извор деморализације и губљења вере у националну ствар. Што су 191+1 многи били разочарани, клонули, пометени,није чудо.Али не може се стално живети у шоку разочарења,у бескрајном јадиковању,у јаким емоцијама жаљења своје судбине.Човек и народ који хоће да живи,морају да се приберу,да размисле,да анализирају,да изведу закључке из најстрашниЈих трагедија и да у свом животу поправе оно што је допринело трагедији и неуспеху.Иначе је понављање старих грешака неминовно, а са њима и бесповратно тоњење у пропаст. ” Требало је Ударити Плот”

Сигурно си чуо много пута поновљено и изложено мишљење да смо 191+1 пропали зато што 1918 нисмо "ударили плот” ,па да се зна шта је наше српско.Зато,-гласи ова теорија,-што то нисмо учинили,морали смо стално да чинимо концесије ортаку,Хрватима,који су нас на крају упропастили. Мислим да је ова теорија,ма колико садржавала извесне елементе истине и звучала убедљиво, у суштини нетачна и врло опасна,јер почива на нездравој филозофији живота без борбе.Французи су 1939 године имали Мажино-линију,најфантастичнију линију утврђења која је икад направљена у историји. Па ипак та линија није представљала савршено ништа, нити је она одбранила Француску, јер је код Француза недостајао борбени дух,док

42

је код нападача борбвни,агресивни дух био много јачи од силног челика и бвтона, и моћних топова Мажино-линије. Дакле,пре свега никад се ниједан народ није спасао удараљем плота.Ниједан народ не живи сам, него поред других и усред других,што значи да Је не само упућен на сарадву са н>има,него да Је стално,не 1ф екидно, 1фоз целу своју историју,изложен непријатељским утицајима и акцијама,покушајима суседа да му одузму землу,да му окрњв територију,делећи међу собом оно што је вегово,да га духовно збуне и ослабе,да га потчине и подјарме,или чак и збришу физички и духовно. Све је то нарочито случај на Балкану,најопаснијој ветрометини света.Првма томв ниЈе несрећа нас Срба у Југославији била у томв што нису” ударили плот” ,-на страну то што међу Србима нијв ни тада постојала једнодушност у погледу потрвбе и умесности ударања плота,-него у томв што у тој заједничкој држави са Хрватима и Словенцима, нисмо чинили оно што сваки народ увек и под свим околностима,у свим државним комбинацијама и савезима,мора да чини ако хоће да се опстане,а то је да водимо рачуна о нашим српским националним интересима изнад свега. Политжа попуштања

Уместо тога ми смо убрзо почели да водимо политику попуштања свима и свакоме,која је неизбежно и сасвим логично - стално и све више слабила Србе као главни народ Југославије и саму државу.Али оно што је нарочито важно,а што нико не спомиње,било што не уочава,или што не уме да објасни или не жели да анализира,то Је да смо ми 1939 тачно применили политику ударања плота заклучвњем споразума ЦветковићМачек од 26 августа.Тај су споразум створиле или признале све наше политичке странке,а била је јака струја у срлској јавносЈси да лосле стварања Бановине Х рв а тск е,т.ј. хрватске јединице,

43

треба од остатака Југославије створити српску и словеначку јединицу.Сећам се толико пута да сам чуо исту песму : ” Хрвати су омеђили своје.КЈ>ајње је време да и ми Срби сад оградиио шта је наше” ! (Обраћам ти још сада пажњу колико је ово био знак ужасног дефетизма,а не неке политичке зрелости и државничке мудрости.Јер борити се за плот кад народ може да огради све што је његово, има неког смисла,али борити се за плот онда кад Је неко други приграбио велики део нашега,нема никаквог смисла.То није обезбеђење националних интереса и националне судбине,него је бежаље из борбе,чак и по цену фаталних жртава и губитака). На једној седници управе Српског културног Кпуба у Београду,која је сазвана специјално ради тога да С .К .К . заузме званичан став по овом питању,ја сам био једини од 12 присутних који сам најодлучније устао против тога.Моје је образложење било ово : ” Зло дело је учињено и Бановина Хрватска,сачињена великим делом од српских земаља које су несрећни српски стручааци, три професора универзитета,један слаб претседник владе и Краљевски Намесник, Кнез Павле,који није стварао догађаје него им се само прилагођавао,уступили Хрватима^је остварено.Али ружно дело је извршено не само на велику штету српског народа,него и без припита српског народа.Према томе,српски народ не може да призна и не признаје тај "споразум” и цепање српских земаља,черечен>е државе и ствараље државе у држави.И докле год српски народ није питан и није рекао своју реч,тај споразум,та Бановина Хрватска и то комадање државе су у најмању руку спорни и макар правно,ако не и фактички и политички,неважећи. Међутим,кад бисмо ми сад,пошто су Хрвати отели,откинули и присвојили низ српских земала и подјармили близу три милиона Срба,накнадно тражили стварање српске јединице,од остатака Југославије,ми бисмо самим тим признали споразум,Бановину Хрватску и черечење државе као пу-

44

новажне.Докле год ми Споразум не признајемо,наш је положај,макар морално,врло јак,а и елементи политичке и правне снаге су несумњиво ту. Али оног тренутка кад бисмо ми пристали да од онога што је преостало од Југославије^пошто су је Хрвати очерупали,правимо српску јединицу,ми бисмо признали да све оно што је ушло у Бановину Хрватску ни.је српско! Тек тад би наша трагедија,- доволно велика самим тим што је могло уопште доћи до монструма какав је у сваком погледу,правном,моралном,политичком,био Споразум од 26 августа 1939,- постала неизмерна и коначна” . Мислим да није тешко видети колико је била поразна у примени филозофија ударања плота,која се изразила у ствараљу Бановине Хрватске и претила да од патрлака Југославије ствара српску јединицу,т.ј.ваљда неку Бановину Србију,из које смо израсли још у X веку. Можда ће се рећи да би зло било спречено да смо,не 19 3 9 ,него двадесет година раније,кад смо много боље стајали,ударили српски плот,јер би он,ако не" обухватио све српске земље,оно био неупоредиво поволнији него ситуација која је створена образоваљем Бановине Хрватске 1939 године. Тај је аргумент слаб и неодржив.Јер,да је било воље,одн.да је остала жива свест и активна воља да се Српство брани,није било апсолутно никакве препреке да се то чини и у унитарној Југославији,створеној Видовданским Уставом.А са духом и политиком попуштаља и уклаљаља пред сваким другим,пре свега Хрватима,никакви нас плотови не би могли спасти. Филозофија плота је детиљаста и инспирисана страхом.А страх је врло рђав саветник не само у личном животу,него,-и нарочито - у народном. То је наивна представа да ако повучемо линију и кажемо довде је моЈе.да смо се самим тим обез-

45

бедили.Као што свако на свету ко има две вијуге у глави зна,увек и стално је потребна воља да се своје брани,јер ће иначе непријатељ,без обзира на наше приче в жалбе и без обаира на законске прописе,да нас прегази и наше присвоји. Наша је несрећа у Југославији била та што је сувише брзо у нашим политичким круговима преовладала филозофија да у име демократије и зато што је држава мешовита,т.ј. што у њој има не само Срба,него и других,морамо ми неизбежно да чинимо уступке до крајњих граница и преко њих. Да је некако истовремено наглашавана узајамна обавеза и са стране других,овај би се став некако могао и разумети.Али је најфантастичније било то што се та дужност на безусловно вршење дужности и уступака примењивала само на Србе, док су сви остали имали само права. А најбесмисленије је образложење Тог става, наиме да то морамо чинити у интересу очувања државе која је дело српског народа и производ његове надчовечанске борбе 1912- 1918,безбројних жртава,мора проливене крви и брда српских костију. Нешто дубље поремећено и постављено на главу,нешто већма самоубилачко,тешко се може замислити.Јер ако су врби ти који су државу створили,и ако су већ поднели толике жртве,онда је једини логичан закључак који одговара здравом разуму и најосновнијим националним интересима,да се та држава чува,што значи да се врло тешко и врло опрезно чине уступци који би могли да ослабе њену снагу и угрозе унутрашњи ред и безбедност,-а никако да се уступци на најживотнијим питањима чине олако.У сваком случају,то, та самоубилачка и дефетистичка филозофија је спутала наше снаге,дала маха свим непријатељима и омогућила нашу пропаст. Србија и српски народ изишли су из I светског рата не само са огромним војним него и моралним и политичким утледом и престижом.И,ма колико нас Хрвати и неки други мрзели,они су сви без

46

разлике,- исто као и сви народи и грухге нама наклоњени,дакле и пријатељи и неприЗатељи,очекивали као најприроднију ствар на свету да баш зато што смо ми ту заједничку државу створили и што су се вроз њу Хрвати и други,који су се у рату борили на страни Аустро-Угарске,аутоматски пребацили из табора побеђених у табор победилаца,-да ћемо ми ту државу водити,јачати и консолидовати,постепено извлачећи на линију одбране државе и друге.в Питање српско-хрватских односа је несумњиво веома сложено и обимно питање,и ја не мислим да се овде у њега даље упуштам.Али сувхтина пихања о коме овде говорим јесте да смо,уместо те једине политике одбране државе за коју су пале небројене српске жртве,ми убрзо почели да водимо политику прелажења преко свих тих небројених светих жртава и почели да водимо потпуно самоубилачку политику попуштања свима и свакоме.Хрвати,одн.хрватски политичари су до 1934 године небројено пута и недвосмислено показали да према заједничкој држави Југославији немају став домаћина,сличан српском ставу,него став уцене,став странца који поставља захтеве и прохтеве какве могу да имају само вековни робови који се никад за слободу нису борили и никад своју државу нису имали и водили,-па ако се уцена не прими,они ће заЗедничку државу да растУР8-ју!То је био несумњив и јасан смисао фамозне Мачекове реченице из 1928 године да је ” лајбек раскопчан” . И уместо да српска политика буде да они који нису стварали државу,немају права да је руше, 0 Био саи лично сведок изјаве једног Хрвата,коме је тешко напремца у Србо-мржњи,која Је код њега у толико већа што јв две двценије био највеКи чанколиз свих рвжима у предратној Југославији и разних српских политичара,-кад је једном после рата у 1ђујорку,у току дискусије,рекао да је цела несрећа Југославије била у томе што Срби нису показали потребну државничку чврстину : ” 1фиви сте зато што нисте држали!” .

47

а да се сви проблеми могу репшти добром вол>ом и узајамним уступцима,на бази заЗедничког чувааа заједничке државе,- српски политичари су после трагичне смрти Краља Александра,који је убијен од Хрвата и других српских непријатела зато што је бранио државу и народ,закл>учили да је он био главна препрека српско-хрватском споразуму и образовали Удружену Опоз-ицију чија је главна тачка,или тачније цео програм,био да се,у интересу чуваља државе,- по сваку цену задовол>е захтеви хрватских политичара, који су практично значили разбијање државе1 Српски политичари су дали два пута Влатку Мачеку да буде носилац заједничке опозиционе листе на изборима (1935 и 1938 године),они су 1 септембра 1937 године закључили споразум са хрватским политичарима који је у начелу признао Хрватима право да разбијају заједничку државу (колико се сећам текста,било је речено да заједничка држава може да постоји само ако се на н>ој сложе "већина Срба,већина Хрвата и већина Словенаца” ) ј и најзад је дошао споразум Цветковић-Мачек од 26 августа 1939. Наша пропаст априла 191+1 и п о к о ј е . српског народа у ЗДХ,били су неминовна последица политике наших политичара да попуштаЈу и чине све концесије на рачун животних интереса српског народа. Са том наопаком самоубилачком филозофијом и ставом према проблемима националног живота и решавања судбоносних питања и односа према другим народима,сви су непријатељи били привучени и охрабрени изгледима на лак ћар.Ништа не изазива и не привлачи непријатељство као слабост. И ништа није природније него да су наша југословенска махнитааа у пуној мери искористили комунисти.Слаба,недржавничка,дефетистичка политика српских политичара перфектно је одговарала комунистичким тезама о српском империјализму који дави остале народе Југославије и не допушта

48

им да остваре своју слободу кроз национално самоопредел>ење,чији су они шампиони! Одвојени од вековних корена националне и државне српске мили и борбе за национални и државни опстанак,ми нисмо имали никакве отпорне снаге,ни духовне ни политичке.Комунисти су лако наметали и ширили своје пароле преко угледних претставника јавног мвЕ>ења и интелектуалаца и преко разних претставника политичких странака,од којих су неки били комунистички инфилтрирани агенти,док други нису били свесни шта говоре,чију идеологију ишре и за чије интересе раде. Ујесен 1928 ЈБуба Давидовић,шеф Демократске Странке,бацио је фамозну паролу:” Омладино, улево!” .Београдски универзитет постајао је све више,под заклоном и заштитом светог демо1фат ског принципа аутономије универзитета,легло и тврђава комунистичке агитације и пропаганде,нарочито за ректоровава жалосног Драгослава Јовановића,профес ора државног права,кога су комунисти с правом звали ” наш ректор” . У пролеће 1939 комунисти сууспешно водили пропаганду под паролом "бранићемо земљу” и скоро цело јавно мњен>е,на челу са најистакнутијиМ претставницима,било је до суза дирнуто” препородом националног духа код наше омладине,за коју смо сматрали да је сва отишла улево” .Разуме се, да то ништа није сметало тим истим комунистима да свега неколико месеци доцније, кад је закл>учен пакт Хитлер-Стаљин (23 август 1939)окрену ћурак наопако и ударе у дефетистичку пропаганду. ”До пре неки дан Хитлер је био главни представник светске реакције,данас више не.Народи света неће да се боре за интересе енглеских лордова, француских барона и капиталиста Вол Стрита” ,писао је ” Студент” ,главни орган комунистички,који се штампао у подрумима Београдског универзитета, Ба највећу жалост и срамоту "слободољубивих” претставника јавног мњења,који су клицали ” препороду националног духа” код универзитетске о-

49

ладине,нико се сад није нашао да жигоше њихов издајнички салто мортале! Пред сам рат,Министарство Војске и Морнарице је одредило једног генерала и потребан број официра и подофицира да вежбају специјални студентски батаљон,који су комунисти претставили као патриотску ствар,као васкрс истог духа који је кретао ” 1300 каплара” из 1914 године.У ствари пројект је био скроз комунистички,са циљем да се званични успавају и чак активирају у корист ” патриотске омладине” коју неправедно оптужују да је комунистичка,а у ствари је ,е т о, патриотска(! ) , као што је увек била,- а уз то да се успава јавно мњење и да неколико стотина комунаца добију основно војничко знање. И тд.,и тд. 25 иарт и 27 март

Није овде место да улазим у питање 25 и 27 марта 191+1 године.О томе сам имао прилике неколико пута да кажем и напишем своје мишљење.Овде само толико да подвучем да су на разне начине и у неједнакој мери,али су се и у једном и у другом табору изразиле извесне нездраве силе супротне националном опстанку и самоодржању.” Реалисти” 25 марта били су у ствари дефетисти који су на међународном плану водили исту политику коју су водили и на националном,у оквиру Југославије,политику безусловних уступака базирану на нездравој филозофији да су заједнички живот и споразум и мир могући само и искључиво на бази жртвовања српских интереса,а обезбеђења интереса других. Што се тиче 27-мартоваца,међу њгма је било више група.Као увек,идеалисти који су били убеђени да раде нешто добро,у смислу борбених традиција српског народа; затим они којима су туђи интереси били исто толико важни као српски, који су дубоко веровали у међународну демократију и морал,у наше велике и верне савезнике

50

(које и на основу чега?!) и у нашу свету обавезу да због иеђународне куртоазије учинимо и највеће жртве за друте; најзад они трећи чије побуде нису имале никакве везе са обезбеђевем било српске националне части (која за њих уопште не постоји ни као појам а некмоли као вредност) било опстанка српског народа,до кога им уоцште није стало.За њих је било пресудно што је пуч од 27 марта био веома користан по туђе интересе и што је обећавао да њима лично - као награду - обезбеди водеће место и утицај у државним пословима у будућности,по завршетку рата.Ради тога они су били волни да без предомишљања жртвују српски народ. Али као што рекох,све ово некако и да разумемо 191+1 и пре 191+1 године.Али шта је данас?! Судећ.и по говорима разних вођа и шефова појединих организација и одбора,по писању штампе, по приватним разговорима,може се видети да велика већина њих ништа није научила,није се помакла од 191+1 године,него тачно иде истим путем и руководи се истом филозофијом која је довела до пропасти државе 191+1 и до покоља српског народа. Сведена на битне елементе,та филозофија коју нико од њих није у стању систематски да формулише,али која избија из свега што говоре,пишу и чине,упркос свим недоследностима и противречностима,данас се отприлике своди на следеће: "Јавна филозофија” српске емиграције

Сједињене Америчке Државе воде борбу против комунизма.Наше је да помогнемо америчку политику колико год можемо. А ми међутим ту врло мало чинимо,јер смо несложни.Уби нас неслога! Зато се Тито и држи на власти.Зато Запад,нарочито Америка,не може да нас помогне,јер немају шта и кога да ставе наместо Тита.

51

Према томе, императив је да се сви сложимо, Пре свега Срби,али исто тако и Хрвати и Словенци и ” Македонци” ,па и сви други народи Југославије. На чему да се сложимо и како потребну снагу да створимо? Начелно,на програму пуне и неограничене демократије.Јер народу је доста комунизма,народ је жељан слободе и демократије и само у слободи и демократији се сва наша питаља могу лепо,договорно,без борбе и проливања крви,решити на опште задовољство свих.А што се тиче снаге коју треба да створимо,то ћемо постићи окупљаљем око КЈ?ал>а и око Цркве. Јер,ми се можемо разликовати по многим стварима, схватаљима и убеђељима, страначком определ>ењу и идеологији,али мора да буде нека жижа,неки центар око кога се сви окупл>амо, јер стоји изнад свих и ван сваке сумње служи националној ствари и гарантује националне интересе^а то је Крал> Петар Н .С р п с к и народ је монархистички,династија је народна,његов отац је дао живот за народ и државу,он је дошао на престо у тренутку кад је народ устао да се одупре Хитлеру.По свему,дакле, то је најбоља тачка окуплаља,јер монархија и Крал> Петар најбол>е бране државне и српске интересе и представл>ају најбол>у гарантију да ће по паду комунизма српски интереси бити заштићени а велика заједничка држава сачувана. Други природни центар окуплаља,каже ова теорија,је Црква.И ово је потпуно природно,јер је Српска Православна Црква вековима играла ту двоструку и судбоносну улогу у животу српског народа,да служи Богу и да служи српском народу, крепи га и окупла у најтежим часовима.Према томе,ми се можемо разликовати у свему другом,али морамо сви бити за Крал>а Петра и владику Дионисија и та ће нас слога учинити јаким и непобедивим. Дакле,ако истакнемо програм пуне и неограни-

52

чене демократије за све и свакога и ако окупљени око Крала Петра I I и око владике Дионисија представламо снагу с којом се мора рачунати,водећи кругови Америке ће стећи убеђење да смо ми заиста велике демократе и јаки; па ће престати да помажу Тита и омогућиће слободне изборе у Југославији,коЗи ће пак довести до успоставлања демократског режима у Југославији. За сада ми можемо да осуђујемо комунизам,да га критикујемо,да обраћамо пажњу америчким званичним круговима и америчкој јавности на одсуство демократских права и слобода под комунизмом,али га не можемо рушити,јер је то у рукама САД.МИ морамо бити спремни за директну акцију, да помогнемо кад се у земљи дигне ” кука и мотика” .Кад се сруши комунизам,настаће слобода и демократија за све и свакога,па и за српски народ као целину и сваког појединог Србина. Мислим да си до сада могао и сам толико пута на разне начине да се увериш да је ово заиста суштина основне линије (уколико о њој уопште озбиљно може бити речи) свега што говори,пише, проповеда и ради већина вођа и организација у српској емиграцији. И мислим да ко иоле застане и озбилло размисли,видеће да је гореизложена јавна филозофија српске емиграције нестварна,скроз неодговорна и кобна у свакој тачхда. Да укажемо на најважније : К р и т и к а ” Јавие филозофије” Политика С. А . Држава

Данашња спољна политика САД нажалост није борба против комунизма,него коегзистенција са комунизмом.Жто ту политику омогућује необавештеност,незнање или апатија јавности,одн.знатног дела америчког становништва,потпомогнута инфилтрацијом комуниста и левичара у извесне кључне

53

позиције у америчкој администрацији и јавном животу ( штампа,универзитети,телевизија,филм, и т д .),и што ти утицаји слабе у колико напредује обавештавање и буђење америчког јавног мњена, одвојено је питање.Битно је да од Франклина Рузвелта (1933) до данас,политика САД није доследно била да се бори против комунизма,него да га ограничи и заустави и онда се с њиме споразуме. Америчка спољна политика се може променити брзо,много брже него што многи и сањају. Али данас,овог тренутка,јасно је као дан сваком ко само прати вести и слуша званичне изјаве и саопштења представника СДЦ,да је данашња политика С .А .Д . не борба против комунизма,него зидање мостова тргозине,мира и културе са комунистима, дакле утврђивање,не рушење постојећег статус кво-а. Самим тим,наша слобода никад неће доћи,нити се може очекивати,од ове и овакве америчке споЈвне политике. Са овом и оваквом америчком спољном политиком нама нема живота. А нема из простог разлога што само толерисање комунизма и мирење са комунизмом води учвршћењу комунистичких режима тамо где постоје,па и у Југославији,и олакшава даље ширење комунизма. Алтернатива Брозу

Самим тим детињаста и будаласта је теза о томе да Америка држи Тита зато што нема алтернативе Титу.Та је теза уз то и срамна.Јер у I I светском рату био је Дража МИхаиловић алтернатива какву је Запад само могао пожелети,па је упркос алтернативи,Дража Михаиловић срамно жртвован и ликвидиран,а непријатељ Запада,демократије,и свих основа слободног западног друштва, Стаљинов агент Јосип Броз,је подржан и наметнут. Данашња америчка спољна политика помаже Броза не што нема алтернативе,него зато што неће алтернативу.

54

Слога

Ако је реч о слози,мора најпре постојати база на којој ће се слагање извести.Са једнима који јасно српски гледају,другима који југославишу,није важно да ли из издаје или из глупости, трећима који немају два дана исто мидгљење, где је база за општу слогу свих и сваког?! Друго,ако сви морају да се слажу,где је демократија?! Ако пак треба да буде демократија,како се може тражити да сви мисле исто,желе исто и раде исто?! А како ће тек да се ствара и на којој бази слога и сарадња Срба са Хрватима,Словендима, "Македонцима” и осталим народима Југославије?! Д о в о ј б н о је поставити ово питање па да се види колико је ово мишљење неодговорно и несавесно. Демократија

Уздање у демократију која ће све да реши,такође је потпуно површно и неодговорно.Пре свега између два рата исти народи који данас живе у комунистЕгчкој Југославији,имали су прилике да се слободно и парламентарно сложе и сарађују. Крајњи исход,као што свако зна,био је разбијање државног јединства 26 августа 1939 (споразумом Цветковић-Мачек),пропаст државе 191+1 године издајом и услед сопствене слабости, и покол, српског народа,од стране Хрвата,Мађара и Арнаута т .ј . три народа,с којима треба сад братски да се споразумемо.Па по чему ће сад после I I светског рата,грађанског рата,четврт века комунизма, најопштиЗи рецепт демократије,узаЗамних концесија и разумног споразумевања, одједном све окупити,сва питања решити,и све задоволити, чим падне комунизам?! Ниједно друштво не може да постоји без власти,па ни слободно друштво.Само уклањање комунизма не значи стварање демократског поретка. Анархија није демократија.Демократија је врло компликован и тежак друштвен и политички систем.

55

Ту је,поред осталог,потребна висока политичка свест,ввлика духовна повезаност,велика узајашна трпељивост и врло високо развијен смисао о општем интвресу код свих који једну државу сачињавају.Да ли то код нас данас постоји?Код Срба? И код Срба,Хрвата,Словенаца,Мађара,Арнаута?! Теза о демократији као универзалном чаробном леку,који лечи све политичке бољке и решава све политичке проблеме је такође скроз неодговорна, јер затвара очи пред простом чивеницом,да ако треба да се демократским путем решавају извесна питака,неопходан услов за то је да све заинтересоване стране то хоће и да на то пристају.У случају Јутославије није доволло да то Срби хоће. Треба да то хоће и Хрвати и Словенци,и Мађари и Арнаути,итд.А има ли иког са једним трунком српске свести и човечанске еавести који не види да је данас за Хрвате,Мађаре,Арнауте итд.главна брига да себе ојачају на рачун Срба,никако да нека заједничка питања решавају и неке заједничке интересе обезбеђују споразумом и заједничком добром волом?! У комунистичкој Југославији комунизам је за Хрватв нов вид и ново ору$е борбе за уништеае Срба,као што је између два рата била "двмократија” ,з а време рата ” нов поредак” Хитлеров,а послв рата комунизам. Енглески историчар А .Џ . П.Тејлор,који је Броза назвао последњим Хабсбургом,није погрешио него је тачно погодио.Мађари,пошто су у I I светском рату побили најман.е 5 0 .0 0 0 Срба у Војводини,сада користе комунистички режим да уништавају и потискују Србе, као анти-комунистичке шовинисте и империјалисте, Исто то чине са истом дрскошћу и безобзирношћу Арнаути на Косову и Метохији.Једино су српски комунисти схватили комунизам као неку општу ствар и општи интерес,коме се посебни национални интереси и национална гледишта имају потчинити, како би се створила општа, супранацио-

56

нална комунисхичка солидарност. Онај бедник Александар Ранковић је са пакленим залагањем и служинском ревношћу уништавао четнике,елитне српске борце,да би обезбедио Хрвата,бившег фелдвебла аустро-угарске војске и шефа југословенског комунистичког режима,Јосипа Броза. Па кад се ово све зна,кад је јасно нарочито данас,после "привредне реформе” у Југославији 1966 године,и ликвидирааа Ранковића,како треба да буде умно и карактерно закржљао човек па да блебеће о демократији која ће све лепо да реши између Срба и свих осталих и на опште задовољство Срба и свих осталих!? Окупљање око Краља Петра II и владике Дионисија

На јзад,што се тиче окупљана око Краља- Петра I I и Цркве,одн.вл.Дионисија,и ту најосновнија савесност,најосновнији смисао за стварност и најосновније поштење пред својом савешћу,друтима и српском народу јасно показују да ту основа за окупљање апсолутно данас нема.Разуме се,реч је конкретно о Краљу Петру I I и владици ДиониСИЗУ,Зер они претстављају Круну и Цркву. Жто се тиче Крала Петра И,историска,целом свету позната и непобитна је чињеница да је он у најкритичнидем тренутку, 1 2 септембра 191 +Ц.,учинио огромну услугу комунистима својим апелом на британском радиу,где је позвао народ,који је четири године гинуо у редовима Драже Михаиловића и то са његовим (Краљевим) именом на уснама,да Дражу напусти и приђе Брозу. Историјска је чињеница да је он мандат за састав југословенске краљевске владе дао бившем бану Бановине Хрватске Ивану Жубашићу, који је као краљевски претседник владе направио споразум са Титом и тиме створио мост преко кога је Броз легално дашао на власт у Југославији.

57

Такође је опште позната и непобитна чињеница да Крал> Петар I I од 191+5 до данас никакву линију политике није имао,никакву систематску бригу о националним и државним интересима није водио, него је све радио површно,повремено,никад не улазећи дубље ни у један проблем,слушајући потпуно неквалификоване и рђаво биране саветнике. Такође је познато да је лични и породични живот Краља Петра I I био далеко од стандарда који му је отац оставио и да су сви српски непријатељи, на челу са комунистима,једва дочекали и обилно пропагандно искористили многе његове поступке, а нарочито поступке његове супруге.Кад се скупи све што је Крал> Петар од 191+5 до данас рекао и написао,ту је мешавина свега и свачега,противречности,површности,незнања и произвољности.Што је најгоре,ту су и многе ствари које директно погађају животне интересе Срба.Његове посланице, уместо да буду извор окрепљења и давања правца, увек се читају са стрепњом,са индигнацијом,са огорчењем,са очајањем,са осудом,јер користе непријатељима српског народа а не српском народу. Факат да те посланице други пишу,трудећи се не да кроз њих помогну Крал>у,да се покаже што бољи државнички смисао,него да протуре своје наопаке,незреле и неодговорне политичке идеЈе и "хватају позиције” ,- не правда Крал>а, јер је потпис свуда његов. У црквеном питању, Краљ је,после извесног устезања и колебања^стао на нашу страну,али он није ништа учинио пред ситуацијом где су оба његова брата и његов син,престолонаследник Александар,стали на страну Германа и Броза, иако та ситуација,која претставља највећу срамоту за династију Карађорђевића и највећу увреду сени Крал>а Александра ,и свих Карађор^евића, траје преко три године.Шта више,Томислав је јавно тврдио да између њих двојице (Краља Петра и њега,Томислава) нема никаква сукоба,а Крал> није ничим демантовао ту крупну изјаву,него се

58

још пред н>имв склонио и уклонио када је дожао у Америку! Отуд није чудо што су комунисти потегли питање монархије и верности Краљу Петру I I ,ј е р са три претставника Дома Карађорђевића на аиховој страни и КЈзаљем Петром који са њима коегзистира, та линија користи комунистима,не српском народу. Зато они тако бесно и бесомучно нападају и клеветају сваког ко није "веран 1фал>у” -на нихов начин.А ништа није природниЈе него да за инфилтрацију и као трибину употребе југословенску организацију чијв је во^ство 11+ година покланало своје поверењв једном комунистичком агенту,да у њихово име штити југословенски патриотизам и верност Југословенском Крал>у!Чак и ако претпоставимо да нико у вођству југословенске организације није знао ко је и шта јв главни уредник аиховог гласила,остаЈе факат да их је суштинска сродност југословенства и комунизма онеспособила да виде и повуку граничну линију између југословенске и комунистичке пропаганде. У сваком случају,данас,нажалост, монархиЈа, са 1фал>ем Петром I I као њеним шефом и претставником,уместо да буде стражарско место,да брани целу Србију и српски народ од свих непријатела и уместо да буде симбол наших заједничких стремљева и националног јединства.и жижа коЈа треба да нас све спаЈа и окупља,независно од свих политичких и других разлика,-постала је место где се неприЈатељи српског народа слободно окупљају и вршл>ају,и где могу да кулају у наше редове и да нас разбијају клеветама,интригама и безобзирним кориш&ењем ауторитета 1фуне и монархије. Стога,поред комуниста,који знају шта раде и шта пропагирају,т.ј. знају да нас потпуно парализују ако нас вежу за КЈзала Петра и вегов став који коегзистира са прогермановским и проброзовским ставом већине чланова Дома Карађорђевића,-

59

само крајње несавесни и неодговорни поједингда могу да говоре о Краљу Петру као центру окупљана анти-комунистичке српске емиграције и бораца. Краљеви данас

Можда би ситуација била мање тешка и давала више наде кад би држање Крала Петра I I потпуно одударало од држања краљева и краЈБИца друтих народа и држава,одн.кад би било других монарха, нарочито оних у функцији,на престолу,који би могли да служе као узор и да у данашње време дају снаге монархији као установи.Пада међутим у очи да држање Јфаља Петра 11,политички посматрано,није неки велики изузетак,него одговара типичној линији рада и понашана краљева и краљица данашњице. Јер кад једна стара краљица отворено помаже комунистичке акције и иде у Москву да се слика, руку под руку,са претседником СССР Ворошиловом, кад друга краљица свечано прима Јосипа Броза и шал>е поздраве и најбоље жеље Кастру, кад један краљевски пар измењује посете са Брозом и Брозовицом, уз широке пријатељске осмехе и л>убд>вње, кад Зедан азиски владалац из јављује жаљење што је рођен у краљевској кући,а не као пролетер, кад један бивши европски владар у чијој земљи постоји монархистичка странка која жели да га врати на престо,изЗавд>ује да је он "грађанин света” ,и тд .,и тд .,- (л и ста је врло дугачка),онда постаје јасно да данас краљева и краљица старог кова више нема.Постоје особе са тим звањем и титулом,али без особина којима су се одликовали 1фал>еви и 1фал>ице прашлости ( давне и најновије). Установу монархије никад не би могли комунисти да униште спол>а.Али кад се краљеви и крал>ице слажу с комунистима,другују с њима,иду на руку њиховој политици,онда имамо пред собом не уништење крал>евства,него самоуништење краљевства.

60

0 владици Дионисију нема потрвбе много да се говорИо Његова је политика не само до маја 19бЗ године била у знаку коегзистенције са хијерархијом поробљене и уланчане Српске Православне Цркве у Југославији,него и после 19бЗ#Упркос и насупрот јасним и категоричним одлукама X Црквено-Народног Сабора.Марта 19б6,дакле после скоро четири године борбе против Брозовог патријарха Германа,он се жалио ноторном совјетском агенту, ” руском патријарху” Алексију, на Германа,и од њега тражио правдуГ Што се тиче XI Црквено-Народног Сабора,пре свега си сам на њему учествовао,а поред тога он је одржан толико скоро,и о њему смо у ” Српској Борби” толико писали,да нема потребе иједну реч да додам. Али можда највећи грех (да се благо изразим) владике Дионисија је то,што је дозволио непријатељу - из било којих разлога,а понајпре из слабости карактера,- пуну инфилтрацију наших светосавских редова слободне Српске Православне Епархије америчко-канадске у целом свету,- Германовим агентима. Проста и основна истина,ма колико појединци затварали очи пред њом,је да је данас нажа слободна Српска Православна Епархија у целом свету разједена и инфилтрирана непријатељем као што је била југословенска војска 191+1 године,уочи одсудних битака и догађаја. Да сажмем: ни Крад> Петар ни владика Дионисије нас не бране од комунизма,не боре се против комунизма,немају одређену националну и црквену политику,не стварају поверење и снагу,не окупљају нас,не дају ни најмање наде народу,не претстављају српску снагу.Као што се из горњег прегледа може видети,њихови поједини потези који имају антикомунистички вид,обеснажени су било недоследношћу,било слабошћу,било другим потезима у супротном правцу. Нихов рад,укупно узев,посредно или непосредно користи комунистима,деморалише српску давност и борце, и разбија српске снаге.

61

Нама је све разорено

Што све служи да исхакне једну најосновнију чињениду у ситуацији српског народа,која се испољила 191(-1 године а коју многи јаш ни до данас нису увидели или немају куражи и снаге да јој погледају у очи,а то је : нама је сае рааорено 191+1 године.Не само држава разбијена и територија окупирана, него је срушен и сав морални поредак који је деценијама изграђиван и на коме је држа.ва почивала.У I светском рату српска војска је морала,после борбе од четири године и сјајних победа које су задивиле свет,да се повуче са територије Србије.Али Је све било нетакнуто и све и свако на свом месту : И Краљ и војска и влада и чиновници и учитељи и сељаци,сви.И све је било у реду; морал,национална свест,дух,обичаји,међусобни односи.Без територије,ми смо међу собом одржавали исти онај ред као у миру,у наЗнормалније доба,кад смо били код куће,на својим огаиштима,и кад је постојао и закон,и суд,и власт и полиција,т.ј.закони, санкције закона.Ван Отаџбине ми смо одржавали тај исти морални ред међу собом највише добровољно.Зато је Милутин Бојић и могао да пева 1915 године у најтежим часовима,у својој песми "Одлазак” : ” . . . и вратићемо се у истоме реду, са новом крвљу охолом и здравом” .Нас је 1915, после четири године надчовечанских борби, сломила надмоћна физичка сила.Али је морални поредак међу нама остао неокрн.ен.Морално и национално ми смо били непобеђени. Оно што неки наводе у одбрану наших емигрантских влада у I I светском рату,наиме да је спол>на ситуација била потпуно друкчија,није тачно, или није довољно да их оправда.Ситуација је несумњиво била друкчија зато што смо у I светском рату имали неЈшоредиво више војске,што је релативно избегао много већи број Срба.Али и то је пре свега везано за разлику између Србије и Југославије.Надчовечанска борба Србије,целог на-

62

рода,са Краљем на челу,цементирала је целу наЦију уједно.Међутим,у Југославији,распад државе и војске за неколико дана разбио је и оне мале остатке вере у државу,у ред ,у хијерархију,и последње остатке моралног закона у нама.Тачно је и то да је Солунски Процес несумњиво био једна веома болна и штетна ствар,која нам је много нашкодила и међународно и унутра,сејући семе раздора,неповерења и зле крви.При свем том нема никаквог поређеаа између тог стаља и стаља које је постојало међу емигрантима из Југославије 191|-1 године. Јер Солунски Процес био је мрља на једној иначе величанственој општој слици,док је слика Југославије из априла 191+1 године била једна општа ужасна мрља. Ту је,пре свега,био парадоксалан склоп владе са Хрватима,чиЗи је шеф,Владко Мачек,потпретседник југословенске краљевске владе,радије остао у павелићевој З .Д .Х .,н е г о да остане на свом месту у влади,док су остали министри Хрвати седели у влади не да штите државне,дакле заједничке интересе,него да обезбеђују хрватске интересе на бази поделе рада и улога са Павелићем,чије злочине нису никад осудили,-као и са комунистима,с којима су споразум (Шубалшћ-Тито) направили.У •аима су све могуће стране владе имале непосредан извор обавештена о свему што се дешавало на седницама владе,дакле о свим нашим најповерљивијим државним пословима и тајнама. Уз то,било је и комунистичких агената,који су радили скоро потпуно отворено и заузимали кључне положазе (Милан Којен,Бата Нешић,Вукосава Гавриловић,итд. ) , а било је и неупоредЕших бедника,као што је Бранко Чубриловић,који је не само као министар краљевске југословенске владе био совјетски агент,него је после рата написао к&игу где је то отворено изнео и тиме се хвалио!

63

Дакле,разлика између наше емиграције 19151918 и ове која је почела у I I светском рату и после а ег а ,је огромна.Нас су пре I I светског рата непријатељи (Хрвати,комунисти и другиЈполитички и духовно тукли,па нас онда политички и војно уништили и прешли на биолошко истребљеве.Ми смо 1914+ званично своју крал>евску власт предали комунистичком непријатељу.Пре и изнад свих других,Краљ не само да није вршио дужност и давао пример,него је послужио непријателу.По завршетку рата отишли су Брозу сви официри крал>евске јутословенске војске који су Крал>у били остали верни и извршили његово наређење,иако је то значило гажеае војничке заклетве.А сви они који су одбили да иду Брозу,то су учинили насупрот наређекима Врховног Команданта. Ми смо тада били анти-комунисти и монархисти мимо Крала и насупрот Крал>у! Не улазећи у личне побуде појединаца који су слушајући Крала, отишли Брозу, сигурно је код извесног броја само збрка коју је југословенство створило у многим основним појмовима,па и у питан>у "верности Краљу и Отаџбини” допринело аиховој наопакој одлуци. Нама српским борцима,било је савршено јасно да је Отаџбина увек старија од Крал>а 7 ,да смо ми сви без разлике,укл>учујући Крал>а,везани обавезама верности Отаџбини,и надзад да Крал>,нарочито ако подлегне утицајима р^авих југословенских саветника и безобзирних странаца,може да изда,док Отаџбина никад не може да изда. 7 Марта 191|5 године,имао оам првлике да у логору Оснабрик, приликом начелног обрачуна српски и југословенски оријентисанил официра,напишем једну расправу од преко 50 страна куцаних бвз прореда,где сам се позабавио и овим питаљем и рекао : . .кад је реч о верности Отаџбини,иорамо најпре рапгчистити појам Отаџбине. Јесу ли то параграфи који нам обезбеђују слухбу и пензију и коЈе не смемо да прекршимо зато што ћемо бити отпуштени из службе или изгубити пензиЈу?

64

А то све не само да није било јасно многим јутословенским официрима за време I I светског рата,него и далас није јасно извесним” вођама” емиграције. Зато данас ми,и ти и ја,и сваки Србин који Српством дише,ми одржавамо Српство,не Крал, и вл.Дионисије.Ја сам сигуран да је твом великом разочарењу баш то допринело што си од куће пошао са убеђењем да напољу,у емиграцији постоји организована српска снага,на челу са Краљем и потпомогнута од Ц р к в е ,т .ј. владике Дионисија, у којој има места за сваког доброг Србина и поИли је то скуп евега најсветијег што човек има у животу, што човека чини човеком,што животу даје вредност и смисао? Јесу ли то југословенски параграфи и југословенска идеологија Јесу ли то југословенски параграфи и југословенска политичка идеологија?Или је то српски народ и српска историја? Отаџбина је оно бескрајно фино и танано,па ипак од свега на свету јаче ткаае,које српски народ већ тринаест векова тка својим богоугодним делима,својом борбом,својим жртвама, своЈим идеализмом,својом правдолубивошћу,својим незадржхивим стремљвњем ка слободи,својим поносним и пркосним војевањем за људско и национално достојанство.Ми,сви данашаи Срби,не постоЈимо од јуче,нисмо везани за идеологије и политичке правде,него смо нераздвојно везани и уткани свим својим би1ем,духовним и фиаичким,у то ткање које носи српско обележје,које у ствари представља оно што се назива Српством. Отаџбина,дакле,то су све националне творевине српског народа,његови војнички подвизи и битке,дух коЈи ]в привишао из аеговог живота и рада,његова историја и његова култура.То је оно што нас све Србе савременике међу собом везује,што нас обавезује према претцима,и што нам намеће бригу и одговорност за будућа српска покољења. Отаџбина је такође у вегама изме^у људи и тла,земл.е на којој Срби живе већ тринаест векова. Отаџбина,то су територије којима су српски цареви и краЈбеви владали, то су земл>е које су српски ратници крвху натапали,то су пространства на којима су српски дужовни великани своЈ дух крепили,то су планине којима су хајдуци и четници хајдуковали и четовали,то су градови и манастири које су српски неимари градили,то су поља и њиве којв су српски ратари знојем росили,- једном речи,све земље где су се Срби ра^али, живели,борили се,сан>али и радили,све залагали и животе за Српство полагали. Отаџбила то је све што је српски народ створио за тринаест векова откад постоји,и то је огњиште на коме је стварао, То и ништа друго на свету је Отаџбина сваког Србина” .

65

жртвованог борца,и да ћеш у том борбеном склопу наћи своје место.Али као што си до сада могао видети,то није случај,него је случај супротно : да све оно што је у прошлости било природни ослонац сваком великом српском потхвату,то овог пута није. Разуме се,ако КЈрад. Петар не врши своју дужност и ако вл.Дионисије не врши своју дужност, то не значи да ми остали треба,можемо и смемо да одбацимо све оно што је садржано у монархи— зму српског народа,а још мање оно што за Србе значи наша Црква,заснована на учењу и животном делу Светог Саве„Не,напротив,на нама незваничнима је задатак,тежи него што га је икад имала иједна генерација Срба,да зидамо из основа,јер је све срушено,да ткамо светосавске везе међу Србима,јер су званични дозволили непријатељу да их покида,или му чак у томе помОгли и помажу, да васпостављамо и стварамо међу нама законе човештва,Српства и Светосавља које су званични заборавили или отворено газили и погазили. Јеси ли на то спреман? Не да се ужљебљујеш у неку званичну структуру и механизам,него да будеш борац-пионир,да са другим Србима градиш и ствараш ствари из основа,да васкрсаваш оно што су други,међу њима и они који би морали први да буду браниоци и градитељи,напустили и заборавили. Рекох раније : ти си се разочарао у друте,укључујући Краља и Дионисија,и није никакво чудо. Али сад долази главно,пресудно питање : хоћеш ли се разочарати у себе? Не можеш више да верујеш њима. Али можеш ли да верујеш себи?Не можеш да се ослониш на њихову снагу карактера и оданост српском народу; можеш ли се ослонити на своју снагу и у своју безусловну оданост српском нароДУ? Разочарење у друге зависи од друтих.Али разочарење у себе не зависи ни од кога сем од те-

66

бе.То је сад пресудно : хоћеш ли се разочарати у себе или ћеш разочареае у друге да надокнадиш поверењем и поуздањем у себе.Хоће ли видело да буде тама,или ће видело да разгони таму? То зависи не од Петра I I ,н е од Дионисија,него од тебе,Саве Младеновића. Само ако донесеш правилну одлуку,у складу са савешћу,моћи ћеш да будеш Србин и српски борац. Шта друти кажу,није важно.Важно је да човек може себи да погледа у очи.Ако то може,онда нема важности шта цео свет каже.Ако то не може, ако није у стању да издржи поглед своје савести, све похвале и одобравање целог света не значе ништа и не могу да попуне празнину. То су питања на која само ти можеш да даш одговор и у томе је кључ одговора на твоје писмо. * * *

Не знам хоћеш ли замерити што сам био сувише отворен и што сам веома осетљива питања подвргао немилосрдној критици.Не знам хоћеш ли можда наћи да из ових редова избија неки песимизам.Ово последње никако није тачно,јер песимисти су они који цене ствари и проблеме по елементима ван себе,а то никако није угао под којим борци посматрају и цене ствари,пошто је за њих пресудан моменат шта ће они,-не шта ће други,- да учине.За оно прво се не извињавам, јер сам те у самом почетку упозорио да ћу морати да говорим отворено. А у колико питаш мене и себе : па ако ствари заиста овако стоје,има ли онда уопште изгледа на победу,одн.да се може остварити слобода српског народа,одговор је да има и те како, и то на два плана :објективном и субјективном. објективном не мислим овде уопште да говорим. Да напоменем само Бразилију (1961+) која је била на рубу комунизације,Индонезију ( 1 9 б5 ),гд е је већ била почела комунистичка револуција,одн.

67

лреврат,и Америку,х0јо изборе од новембра 1966 годинео Овде хоћу да нагласим нешхо важније,што је извор објекхивног,из чега настају и стварају се објективне ситуације и објективни извори догађаја,а то је унутрашња снага,душевна снага, вера у оправданост своје борбе,воља за победом, доследност у правцу и,што је нарочито важно кад је реч о Србима,истрајност,,

68

3 ЗАКОНИ МЕ ЂУНАРОДНОГ ЖИВОТА

Овде додирујемо питаље закона међународног живота,закона неписаних али неумитних,који потичу из саме људске природе а уобличили су се у току развоја човечанства и искуства друштвеног и међународног живота,а постоје за све народе и организоване људске груле. Награда за познавање и поштоваље тих закона је успех народа (или групе),казна је неуспех,слаблење и пропаст.Стари Римљани,правници без такмаца,били су врло умесно поставили правило да самим тим што писани закони постоје,сви грађани морају да их познају,и да непознаваае закона никога не правда (I g n o r a n t i a l e g i s n o c e t ) .

То начело у толико пре важи за неписане законе историје и међународног живота.Ниједан народ не може да се правда непознаваљем ових закона и то му незнаље ни у ком случају не може помоћи нити ће му бити узето као олакшавајућа околност.Сваки народ који хоће да живи и напредује мора законе међународног живота да познаје и да их примеаује. Ти се закони могу углавном свести на четири, и то : 1 . Закон борбе

69

2 . Закон политичке снаге 3 . Закон одбране своје особености !+.. Закон одабирања. Прва два закона се односе на саму природу међународног живота,а друга два на испуњење захтева које међународни живот поставља. 1. Закон Борбе

Међународни живот,као и живот државе,сачиаен је и од сарадње и од борбе,што значи како од поступака и акција где чланови међународне заједнице једни другима помажу и сарађују,тако и од поступака,акција и старања да се своји интереси одбране и да се обезбеде борбом,насупрот интересима других.Али,исто као што у друштвеном животу онај који се само стара да другима угоди и њиховим интересима се саобрази,мора да пропадне,тако нација која у међународном животу види само сарадњу,само добру вољу,само пријатељство, а не види немилосрдни закон борбе,мора неминовно да пропадне. Међународни живот је изнад свега област борбе, Јер су народи,који више који мање, али сви без разлике,пре свега изложени одгтрој конкуренцији других и њихозим напорима да на штету других обезбеде своје интересе. Међународни живот је врло немилосрдна арена,где побе^уЈе не морално бољи,не интелектуалнији,не искренији,не онај који више чини за друге,не онај који се труди да сваког задужи добром,не онај који је објективан (макар на своју штету а корист непријатеља),-него онај који је јачи вол>ом,упорнији,офанзивнији,истрајнији у спровођељу онога зашта се залаже. Чудно је и трагично да баш код Срба,који су највише страдали,нарочито у најновијој историди и то зато што нису имали снаге да се бране и своје животне интересе обезбеђују,има толико

70

људи којима ово није јасно или који се устежу да истини погледају у очи. Незапамћени злочини Хрвата од 191+1 до 191+5 нису билиникаква освета према Србима за нека зла која би им ови били нанели,него просто ос тварење једне највулгарније криминалне концепције,на наЈнижем нивоу на коЈи се појам политике свео код било кога народа било кад.Али сви злочиначки инстинкти Хрвата,на челу са анте павелићем,не би се могли остварити и сви криминални планови не би се могли примењивати да Је било српске снаге да им стане на пут.Међутим ми смо већ до 191+1 показали толико политичке слабости да су Хрвати били сигурни да у тренутку кад су предузели покољ нећемо бити у стаљу да га спречимо. Па и доцније,кад Је покољ престао,и за све ове двадесетдве године од свршетка другог светског рата,ситуациЈа се изменила,али закони међународног живота не.Јер не само да Је данас комунистичка власт у ЈугославиЈи,иза коЈе стоји светски комунизам ,Јача од снаге српског народа,него од 191+5 године наовамо ниЈе било српске политичке снаге да захтева да се злочинци казне«, Кад Је већ одржан процес у Нирнбергу за Геринга,Кајтела,Рибентропа,и остале нацистичке вође, онда Је са Још много више разлога морао бити одржан процес за усташке злочинце.на челу са анте павелићем. А о покољу Срба у ЗДХ се слабо говори у светскоЈ Јавности не што не би био ужасан са гледишта човечности и морала,него зато што Је српска снага данас мала,а самим тим не може да врши утицаЈ на ток међународних послова и одлука. 0 Белзену,Дахау,Маутхаузену,итд.,се двадесет година пишу каиге,праве филмови и пуне ступци новина и часописа. А о Јасеновцу и о покољу у целој ЗДХ коЈа Је била Један Језив супер-Дахау, нико не говори. Зашто?

71

Зато пгто има пуно политагчке снаге иза жртава Белзена,Дахау-а и Маутхауз ена,а има врло мало снаге иза жртава Јасеновца и целе ЗДХ. Дакле,ако ико, Срби би морали знати да први закон међународног живота није морал и правда него снага. Међународни живот је област где владају мерила не морала или естетике или науке или економије,него мерила снаге,мерила политике. Употребио сам наизменце речи снага и политичка снага.Не случајно,него прву да нагласим пресудно оппгтб мерило међународног живота,а другу да истакнем његову прецизну природу. Јер ако је пресудни моменат међународног живота снага,значи да судбина сваког народа зависи од укупне снаге коју може да сакупи и мобилише,не само снаге на овом или оном пољу, него укупно,а то значи од његове политичке снаге.У политичкој снази једног народа је изражено све,н>егова морална снага, и економска,и научна,и уметничка итд. Поједини народи имају неједнако развијене поједине особине и области живота,али је увек пресудан скуп.Економски потенцијал,друштвени,уметнички,научни,технички, све су то само компоненте,а пресудна снага је резултанта свих њих,а то је политичка снага, снага да се своје,целина,битни интереси,брани и одбрани,свим расположивим средствима и на свим пољима. 2, Закон Политичке Снаге

Ма колико ово било елементарно,мали број људи су свесни овог закона.Свако зна да у боксу побеђујв не онај ко лепше пева,него ко боље боксУЈе,да у трчању побеђује онаЈ не који има лепшу косу или веће мишиће,него ко брже трчи,да на конкурсу виолиниста побеђује не ко боље слика или плива,него ко је бољи уметник на виолини, итд.,итд.Све је то дасно као дан и толико очи-

72

гледно да нико не само не мисли да оспорава да свака област људске делатности има своје законе, него сматра да су они толико очигледни да нема никакве потребе да се о томе дискутује. Свако зна да сваки занат и свака професија без разлике,од ковача до атомског научника,захтева припрему,учење,вежбу,упознавање са свим видовима и законима посла.Али однекуд у данашн>ем свету,- у оној пресудној,најважнијој области,области обезбеђења опстанка и живота целог народа,целог друштва, ту испада да никакви закони не постоје,да никаква припрема,никакво учење, никакве квалификације нису потребне. За све остало треба посебних склоности и времена да се науче закони који у тој области владају.Али за вођење послова који сачињавају оквир и базу за све друштвене делатности за сам цивилизован живот,за то не треба ништа! Ту свако може све и свако може да чини шта хоће и проповеда шта хоће,све до најгорих бесмислица. Ово несхватање политичких проблема,недостатак политичког смисла,слабљење интересовања за политичке проблеме,-је несумњиво општа појава у слободном свету после I I светског рата.То је тежак симптом обољева западног друштва.Јер слаб-љење политичког смисла је слабљење воље за опстанак,слабљење способности за живот. А ако тога нема у једном народу,све остало, ма колико било важно,не вреди ништа.Историју не праве и судбину људи,народа и човечанства не решавају објективне,голе чињенице,него употреба коју људи чине од чињеница.А та употреба зависи од воље,која је извор чињеница.Снага комунизма данас је у томе што они не признају никакве чињенице,па ни најочигледније и најнепобитније,само ако њима не иду у корист,- док је слабост Запада у томе што се његови представници пред свим чињеницама или пред оним што комунисти прогласе чињеницама,- клањају као пред нечим неизмењивим.Зато комунисти стварају чиње-

73

нице,а Запад се бави признавањем комунистичких "свршених ЧИНОВа” (faits accomplis ) . Снага једног народа и друштва сачињена је од много састојака : порекла и историје,географског положаја,природног богатства територије,битних особина националног карактера,итд. Али ни интелигенција појединаца,ни радна енергија,ни идеализам,ни храброст као општа особина појединаца,ни поштење,- све то не може да обезбеди опстанак ако нема оне основне немерљиве живе снаге,воље за живот,воље и снаге да се по сваку цену брани своје,да се сачува и развије своја особеност,, 8 Некад је ово ( у целом XIX веку и све до краја I светског рата) било савршено јасно међу Србима.Наш Стојан Новаков&ћ Је у својој књизи: ” Васкрс Државе Српске” , објављеној 1901+ године, то ванредно лепо и сажето формулисао : ” Народ је што и жив створ : самоодржање му је први закон; у том је закону провиђеае народно” . Снага тог животног закона у српском народу је чинилац који нас је дигао из ропства и био мотор напретка Србије од 1 8о4- до 1 9 1 8 .У X IX веку ми смо пошли од здраве основе,а онда смо све учили,непознато упијали у себе,свако искуство схватали,сваку лекцију утувили,сваки ударац и неуспех искористили да нешто научимо и себе ојачамо. У Југославији,из разлога које сам најкраће s Познати амерички пиоац кинеског порекла Лин Ју-танг,врло је оштроумно запазио да је онага Енглеза одувек била у безусловном одржаваљу својих обичаЈа и закова овуда и на сваком месту. Сви народи света, каже он,држе се познате изреке : ” кад ои у Риму,лонашај ое као Римљанин” , "When you are travelling In Rome, do as the Romans do!" Једино ce Енглези држе правила неприлагођавања туђој средини.Њихов мото,каже Лин Ју-танг,могао би се изразити следећим речима : "When you are travailing In Rome, do ex­ actly as you do at home!" (Кад си y Риму,понашај ce тачно као што се понашаш код куће!” ) .

74

оцртао,било је супротно.Одједном се појавило и као обољење рака развило болесно схватање да нас је тобоже до 1918 носио напред само један огроман спонтани,скоро несвесни,талас одушевљења,али да се сада основни закон борбе мења,да је наступила ера опште демократије,правде и добре воље и да је сад све у томе да се као народ у међународном друштву лепо и учтиво понашамо, да другима чинимо и попуштамо,да се пред другима жто више склањамо и уклањамо.Разуме с е ,у светлости свега што нам се десило за последњих четврт века,ово салонско-служинско схватање историје и међународне борбе за опстанак је скроз неодговорно,сулудо и самоубилачко. Интелектуализам

Такође има сувише много уздања у чист интелектуализам као главни чинилац који тобоже одлучује да ли ћемо свој опстанак обезбедити или не.Испада као да је међународна борба академска дебата где је победник онај ко је интелигентнији,образованији,ко уме лепше да оперише речима, логиком,чињеницама,знањем,аргументима. И ово је мшил>ење,независно од тога одакле потиче,да ли из незнања или из прецењивања чисто интелектуалних чинилаца,или из избегавања животне борбе,са њеним неизбежним сударима воље,- погрешно и опасно. Сигурно је да су интелектуални квалитети народа,као и човека,врло важни.Али политика није област логике и дебате,него област борбе.У њој играју улогу најразноврснији чиниоци,али њихова укупна снага и крајњи исход зависе од тога колико је јака воља која иза свих тих чинилаца стоји и њима се служи као оружјем.Зато интелектуални чиниоци,ма колико били важни,сигурно нису пресудни.Ми смо у Југославији до 191+1 године имали д о в о ј б н о интелектуалаца на свим пољима,па ипак то није спречило нашу пропаст,која је дошла отуд што нисмо имали д о в о а н о јаких људи,ја-

75

ких разумевањем светске ситуациЈе,карактером, чистим патриотизмом,самодисциплином,истрајношћу. Да не дуљим,зедан од најречитиЈих и најтрагичнијих примера јаловости или чак директне опасности од чистог интелектуализма јесте споразум од 26 августа 1 9 3 9 године (Цветковић-Мачек), у чиЈ'ем су формулисаву учествовала три редовна професора Београдског универзитета,Михаило Илић, Борђе Тасић и Михаило Константиновић.Сва тројица су имала опште интелигенције и стручне спреме. Али је одсуство неупоредиво важнијих квалитета карактера код њих омогућило закључење споразума Цветковић-Мачек,к о ј ‘ и је представљао издају животних интереса српског народа. Интелектуални посао јесте јвдан од најважнијих у друштву и без вега се цивилизација и културни напредак не могу замислити.Али оно што одлучује о судбини народа није интелект него особине карактера и унутрашње снаге које упућуЗУ на самоодбрану,животну борбу,на стварање снаге која мора бити већа од свих непријатељских снага коЈ‘е се нашем опстанку нације и њеном развоЈ‘у супротставд>аЈ‘у . ® 8 Неколико месеци пре закЈбучања опоразума Цветковић-Мачек, обЈав^ена ]е књИга Рудолфа Би^ани&а^Економска Подлога Хрватског Питања,која је била једна скандалозна компилација лахн, полуистина и извртања чињеница о "економскои израбливаљу” Хрвата од стране Срба у Југославији.Карактер књиге ништа није снетао жефу Хрватске Сехачке Странке,Владку Мачеку, да јој напише одговарајући предговор. Српски економисти и јавни радници нису остали окрштених руку него су подвргли анализи главна тврђења и тезе Бићанића и фактима, статистикама и научним аргументика побили све што је Биканић тврдио. Али било је доцкан.Власт је била у рукама оних коЈи су посваку цену хтели да утоде хрватским политичарима и њиховим уценама.Споразум Цветковић-Мачек био је склоплен.Како хрватским политичарима није било стало до истине,него до остварвња политичких ци*ева,вих истина о хрватском питаау и "израбливању” није уопште интесовала.На даигу српских писаца ” Истина о ЕкономскоЈ Подлози Хрватског Питава” уопште нису о д г о в р р и л и , нити покушали да Је побиЈају.Они су то себи могли да дозволе, Јер су имали своју Бановину Хрватску која Је послу*ила као

76

Сиага С.А.Д и снага С.С.С.Р*

Војна снага Америке,да не говоримо о економск о ј и у другим областима,већа ј е не само од снаге целог с в е т а ,н е го је ,п о речима самог претседника Џ онсона,већа од укупног наоружања свих држава од постанка с в е т а . Поред тога,САД су не само одиграле апсолутно пресудну улогу у извојевањ у победе на Хитлером и Јапаном, 10 него су несумвиво дале најширим народним масама највиши стандард м атеријалног живота у историзи.Уопште са гледишта онога што се сматра као тобожња савремена скала вредности (материјално благостањ е,обезбеђеве за цео живот, лична права и слобода,социјална правда,приступачност култури,итд. , ј САД су учиниле и чине далеко више него СССР или било к о ја комунистичка земља. Али оно што комунисти и либерали неуморно и бесомучно истичу као савремена одлучују&а мерила успеха једног политичког и друштвеног поретка и у чему САД предњаче за сто дужина,то н и је пресудно и од лучујуће,а најмање се тога СССР држи, баш зато што з н а ју да услови опстанка и победе нису у томе, него у нечем другом. Један од н ајп оразн и ји х знакова непознавања комунизма од стране званичних и извесних интелектуалних кругова Запада је с т е теза о материјализму (економизму) комуниста.насупрот духовности Запада и западне цивилизације. Комунисте (од самог п очеткаЈинтересује пре и изнад свега в л а с т ,и то је до данажњег ,дана остала њихова врховна брига.Лењин је још 1902 основа за изградњ у ап а р ата влаоти к о ји ће у ЗДХ,наследници Б ан о ви н е,и зв ести покољ српског нар од а. 1« у с в о јо ј п о зн а то ј нљизи : ” Р узвелт к Хопкинс” ,амерички пиоац Роберт Шервуд цитира речи Стаљи н а ,д а би без америчке ин ду стри јске сн аге р а т против Хитлера и Јап ан а био и згу бљен. (Robert Е. Sherwood: York, 1954, p. 793)

"Roosevelt and Hopkins"* Harper & Brothers, New

77

године увидео да теорија о пресудној важности економских чинилаца,односа и живота могу корисно да послуже само док деморалилгу "буржује” , али да постају врло опасне и штетне (јер успављују комунисте) чим наводе комунисте на закључак да у борби за власт могу мирно да се ослоне на спонтане економске чиниоце,уместо на организовану револуционарну акцију. Зато је написао познату књигу ” Шта Да Се Ради?” која Је сва у побијању одлучујуће важности економских чинилаца,и у подвлачењу пресудне улоге политичких чинилаца. Когод данас зна и схвата нешто у погледу црвене Кине,зна да Мао Це-тунг,65 година доцније, има да се носи са сличним проблемима и да их слично решава. Данас званична кинеска комунистичка пропаганда оштро осуЗјује појединце затроване "економизмом” ,који услед тога заборављају главни посао,револуцију. Запрепашћујућа је и трагична чињеница да пресудно питаше важности коју комунисти придају економским и политичким чиниоцима у својој политици,није схваћено на Западу.Из тог пропуста су проистекле кобне последице. Године 1 9 3 3 » У најкритичнијем тренутку,кад је борба сељака ("кулака” ) у СССР била исцрпла совјетски режим и авет глади и најширих побуна претили режиму,Франклин Рузвелт је учинио неоцењив политички поклон Стаљину признајући н>егов режим и успостављајући дипломатске односе.Једним потезом,ефикасније него што би икад могла да учини ЧЕКА или ГЕПЕУ,отпор у земљи био је деморалисан. Али факат да су комунисти огромно добили овим Рузвелтовим поклоном,а да су се одужили искоришћујући - упркос и наеупрот свечаним утоворним обавезама - до максимума своја дипломатска претставништва у С .А .Д . да поткопавају и раза-

78

рају Америку,- није ни најмање изменио политику Америке. У I I светском рату фантастична економска снага САД није служила њеним националним интересима,него међународној коалицији са комунистима, који су у н>ој водили главну реч.За Франклина Рузвелта уништење Хитлера и империјалистичког Јапана био је решавање свих проблема и стварање услова за обезбеЈјење трајног мира у свету. За Стаљина и све комунисте,то је било само уклањање главне препреке на њиховом путу ка освајању власти у целом свету. Амарика је имала огромну воЈну и индустриску надмоћност,и она је војно рат и добила,а притом је спасла Совјетску Унију од сигурне пропасти. Па ипак је једини стварни,политички победилац I I светског рата био Совјетски Савез и светски комунизам,и то зато што су САД водиле само оружани рат и ,д ок је СССР,јачи политичким знањем и вол>ом,водио пре свега политички рат.Или, тачније,комунисти,на челу са СССР,су наставили да воде једини важни и пресудни рат,који су слободном свету објавили још 1 81}.8 године, Комунистичким Манифестом,и потпуно су своју волу наметнули не само побеђенима,НемачкоЈ и Јапану,него и главном војном победиоцу,Америци. Услед посебних историских услова под којима су САД створене и развијале се до I I светског рата и под којима су биле заштићене од светских политичких вихора и судара,и отуд били у стању да постигну нечувен економски развој,Американци немају развијен оштар политички смисао,не осећају непријатељство и опасност. 12 Данас,под 111Дин Ачесон,доцнији вшпегодишњи државни секретар Сједивених Америчких Држава,изјавио је јуна 19^.7 године,у својству државног потсекретара У нашим ратним операцијама ми смо тежили да остваримо строго војне цилеве” . Истоветну изјаву дао је у британском парламенту министар опољапх послова Антони Идн, децембра 19^4-3 године.

79

најжешћом комунистичком империјалистичком офанзивом,они не схватају да судбина човечанства не зависи од тога ко ће више да произведе материјалних добара,ко ће више новца да подели широм света,ко ће више да учини за масе света,него зависи од тога ко се одлучни;је,упорније буде борио за своје идеале,права и интересе . 13 Тад однос еконсжске и војне супериорности Запада која се губи и склаља пред политичком супериорношћу комуниста,траје нажалост још и данас. Зато,ако би Америка наставила своју политику слабости према непријатељу и политике коегзистенције по сваку цену с њиме,она би могла да изгуби,упркос својој огромној војној,економској и уопште материјалној супериорности. Јер та политика затвара очи пред најосновнијом и најочигледнијом политичком чињеницом данашњице,да су сви комунисти света,а највише Црвена Кина и СССР,напрегли све снаге да униште САД као главну препреку за аихово освајање света.Разуме се,сама намера и осећаље мржње које креће све комунисте,нису д о в о ј е н и . А л и снага није само у атомским бомбама,него у вољи иза аих.Ако САД,упркос својој огромној надмоћи у наоружаљу и материјалноЈ снази,немају потребну вод.у да се боре и победе,оне ће бити побеђене. И ту неће помоћи ни њен неупоредиви степен техничког развитка ни узвишени принципи на којима је саздана. Судбина народа и држава не зависи од тога 13 СВу је разлику између САД и СССР врло добро уочио и изложио Вилијам Булит,први амбасадор САД у Совјетској Унији после успоставе диплоиатских односа 1933 године,у својој књизи : ” Цела ЗвИЈИна Кугла” ( William С. Bullitt: 'The Great Globe Itself" ) објављевој 191+6 годинв. 13 Qbo je y толико више за чу^ење и жал.ењв што су оснивачи Сједињених Америчкил: Држава,поред осталих ванредншс особина, ииали и веома развијен политички смисао.

80

да ли су принципи на којима почива узвишенији од принципа непријатеља,да ли су факта на која се позивају тачнија,него да ли производе више снаге.Ако Комунистички Манифест и списи Лењина, Стаљина и Љ о Це-тЈгнга производе код комуниста више снаге,више борбене вол>е,више воље за победом и освајаљем света,него што Декларација Независности од 1776 и Амерички Устав производе код Американаца и него што све повеље и устави слободног света производе код слободних људи,победиће комунисти, упркос свој изопачености нихових идеја,аиховоз неспособности да воде привреду и да обезбеђују основне потребе становништва,упркос њиховим методама,за које је и сам преварант Билас признао да су најнечовечније у историји човечанства. Цео је дакле проблем данас да слободни свет, а нарочито да Америка то схвати и да престане са наивном и самоубилачком политиком "сарадње” са смртним непријатељем,са фикцијама о заједничком обезбеђењу светског мира док непријатељ разара свет политичким ратом,- са политиком помагања целог света,укључујући смртног непријатеља, са подизањем животног стандарда примитивних племена који себи не могу и неће да помогну,- све пре и на рачун обезбеђења основних националних интереса САД и америчких традиција,принципа и вредности. Од 19Ј+5 до данас дешава се несумњиво један позитиван историјски процес : САД политички сазревају,док СССР и светски комунизам имају све вишз тешкоћа са нзизбзкним последицама своје очајно слабе произво.цље,сиромаштва,корупције,не-, ефикасности,које су све природни и неизбежни резултати и саставни делови комунизма. Али тај је процес не само мање видљив него и мање непосредан.Оно што је непосредно,то је да СССР и светски комунизам свим силама раде на уништењу САД,док САД покушавају да се с њиме споразумеју, и то по цену највећих уступака.

81

Друтчш речима,док СССР и сви комунисти света најревносније примењују закон борбе и закон политичке снаге у својој политици према СДД,дотле садашња спољна политика СДЦ претставља огрешење о оба та основна закона међународног живота. Прво,јер је један од њених атубова био и остао давање огромне материјалне помоћи свима и свакоме на свету,укључујући и најнепомирљивије непријатеље,- у нади и на скроз произвољној претпоставци да ће силни и сложени проблеми међународних односа данашњег револуционарног времена бити решени добром вољом и материјалном помоћу С.А.Д.Друго,јер-нарочито данас у Виетнаму- одговорни стручњаци америчке спољне политике не виде или неће да виде да борба и решење питања није у војној акцији да се што више америчких војника пошаље у Виетнам и да амеррчки авиони сруче што више бомби на непријатеља и разне објекте на његовој територији,него је у политичкој акцији, Нажалост,стручњаци који одређују данашњу америчку спољну политику,нису инспирисани духом борбе и победе,него духом мирења са непријател>ем,који мирење ни по коју цену неће.Ако је по војној снази,САД би могле рат у Виетнаму да заврше за неколико дана.А уместо тога,рат се одуговлачи у недоглед,Американци гину,трошкови рата расту,америчка јавност се све више узнемирује и бива незадовол>ни5а,а непријатељи у пуној мери искоришћују ситуацију да и у целом свету стварају расположење против САД,у чему у великој мери успевазу.Све то зато што се садашња америчка спол>на политика греши о основни закон међународног живота,закон политичке борбе. Докле год је основа војне акције нездрава, војна акција је немоћна.Са одговарајућом политичком основом, снага Америке би била неодол>ива. Међутим,докле год комунисти и цео свет имају пред собом призор да САД шал>у огроман број трупа у војну акцију против: комуниста десет хила-

82

да миља далеко од Америке,а с друге стране ломажу комунизам широм света и трпе један дрзак, агресиван и субверзиван комунистички режим свега 90 миља од својих обала,на Куби,- то је парадокс и политичка слабост које ни сва фантастична војна и економска снага САД не може да покрије или уклони. Зато,ма колико звучало парадоксално,судбина света није у рукама Москве или Пекинга,него у рукама Вашингтона.Јер Москва и Пекинг,и сви комунисти света,већ годинама чине све што могу да униште САД. А Сједињене Америчке Државе не чине у ствари ништа да сруше кбмунизам. Кад б:и само на Западу било воље у званичним круговима да се комунизам уништи,то би био веома лак посао,како с обзиром на ужасну материјалну снагу Америке,тако и с обзиром на светску привлачност америчког начина живота,и наравно,с обзиром на огорчени анти-комунизам свих народа притиснутих комунизмом. Кад би С.А.Д.повеле борбу против комунизма, пре свега обуставом сваке помоћи(економске, финансиске,техничке,политичке,пропагандне,итд.) комунистичким режимима,и ту помоћ дале државама и народима који се боре за слободу и природни су савезници и пријатељи С,А.Д.,-комунистичка сила би се истопила као снег на сунду. Цело је питање дакле да ли ће процес поли тичког сазревања САД ићи довољно брзо да од коегзистенције са комунистима пређе на борбу против комунизма.Снага САД и слободног света је толико неупоредиво већа,да се оног тренутка кад слободни свет,на челу са Америком,почне заиста да се бори против комунизма, питање исхода уопште неће постављати. Али зато је потребно да се потпуно и уништи схватање које су комунисти у моодбране и самоспасавања формулисали интелектуалци примили,по коме је само

демаскира циљу саа западни комунис-

83

тичка п р акса р ђ а в а ,у с л е д несаврш енства људског, као и услед дубоких траго ва к о је су у м енталите ту маса оставили дупи векови капитализма и претходних реж има,али да ј е комунистичка и д е ја сама по себи д о б р а. На томе интелектуално-политичком хохштаплер а ју почива цела згр а д а ” титоизма” као и све про-комунистичке с т р у је и т е о р и је Запада о и з мени комунизма,, поправци ком ун и зм а,коегзи стен ц ији са комунизмом, зидан>у мостова са комунизмом, итд. Ме£у америчким писцима има их к о ји су потпуно прозрели обману и на њу упозорили америчку јавност.М ожда је н а јја с н и ји и н а јк а те го р и ч н и ји био Макс Истман,некадашн,и комуниста, к о ји је п о тпуно схвати о природу комунизма и у с в о јо ј књизи ’’РазмишЈвања о неуспеху соци јализм а” ( M a x Eastman: Reflections on the Failure of Socialism) објављ ен ој 1955 го д и н е,в р л о ја с н о изложио бихни закључак свог дугогодитгсњег и ск у с х в а, х ео р и јск о г и п р ак хичног : да ј е основно зл о у сам ој и д е ји ,к о ја је хрула, никако не само у пракси гд е би тобоже јед н а добра и д е ја била извихоперена погрешном применом. Није Схаљин и здао м арксисхичку и д е ју ,к а ж е И схман,него напрохив хи ран и ја н е избежно происхиче из саме марксисхичке мисли, 3. Закон Одбране Националне Особености (Закон Националне Солидарности)

Трећи закон међународног ж и в о та,к о ји се природно насхавља на прва д в а ,ј е о т е закон целине, закон одбране националне особености. Ако је први закон међународног живота борба, а други закон политичка с н а га к о ја се употреблава да се одржимо у м еђународној утакмици и с у з б и ја н еп ри јатељ ска а к ц и ја против н а с ,д а се наши интереси и вредности одбране на свим пољима и ф ронтовим а,-онда је очигледно да ни борбе ни политичке сн аге и а к ц и је не може бити ако се

84

не зна шта је наше, ако није прецизирано шта се брани и око чега се борба води. Да би један народ могао да опстане,он да живи,функционише,бори се као целина.А може само ако су везе које га сачињавају од свих веза које његови припадници могу са другим групама или појединцима.

мора он то јаче имати

Те су везе,везе националне солидарности,главна база за стварање организоване националне снаге,државе. Јевреји у овом погледу не представлају изузетак,иако би површном посматрачу тако могло изгледати.Не улазећи у питање да ли су Јевреји расна,верска или национална група,питање које је чак и међу њима самима спорно,-сам факат да су се,и то као бројно мала група и растурени такорећи широм земљиног шара,могли без државе не само одржати као посебна група, него и стећи велику снагу и утицај,показује апсолутно пресудну важност закона целине,закона неговања и чувања свога идентитета,кроз унутрашњу солидарност.То је непобитна чињеница коју не могу да оспоре ни најжешћи анти-семитски пропагандисти,који о Јеврејима пишу најгоре,ни јеврејски пропагандисти који заузимају супротан став,ни одговорни историчари и политички писци које јеврејско питање привлачи као један од најинтересантнијих феномена светске историје. У сваком случају унутарња кохезија^узајамна солидарност,чување целине, изражавају вољу за живот.Народ ко-ји хоће да опстане и напредује, мора да се бори као народ,никакс као башибозлук, као разуларена гомила,као руља анархиста.Народ не може да живи и да се одржи без унутрадцње со- • лидарности и националне дисциплине. У ствари, кад се говори о народу,неминовно се говори о унутрашњој солидарности,која сачињава националну целину,и о националној дисциплини која 303 даз'е снагу. Опстанак захтева борбу, борба захтева снагу,снага захтева живо осећање свога иденти-

85

тета (особености) које се изражава у узајамној солидарности и националној дисциплини. Снага,домет и сама судбина једног народа зависе од јачине узајамних веза које га сачињавају и повезују у целину.Релативно је споредно које су врсте те везе,верске,националне,моралне, културне,традиционалне,итд. Битно је да ли извесне вредности или чиниоци повезују извесан број људи у посебну групу,способну да се бори с другима и да се одржи, или не.Ако повезују, онда су тај народ и група јаки,макар те везе биле иначе за осуду са гледишта морала.Везе које узајамно повезују комунисте су највећим делом ниске и прљаве,противне и разуму и моралу.Али је факат да баш ирационалност самог циља - рушење свега постојећег и стварање потпуно новог света где је човек апсолутно свемоћан, безобзирна борба за власт и безобзирно сатирање непријатеља и свих некомуниста уопште,-претставла политички цемент који комунистима даје снагу коју имају,и која донекле објашњава политику слабости коју Запад практикује према комунизму. (Што је иначе сувише обимна л:ема да бих у њу овде дубље улазио). Везе национализма су великим делом сачињене од чувања заједничког,од верности традицијама, поштовања подвига предака,пожртвовања,одговорнос ти,беспоштедног залагања,истра јнос ти. Али,ма какве подвиге нација чинила у прошлости,она је јака или слаба према томе да ли ти подвизи живе у души народа и да ли нагоне на сарадњу и солидарност или не.Ако добри и узвишени мотиви стварају јачу солидарност међу исправним људима него што безобзирност и насиље стварају међу комунистима,комунизам ће сигурно пропасти.Али ако најбољи мотиви и подвизи не могу међу припадницима једне нације да створе јачу солидарност и већу снагу него што их имају комунисти, зло !.о да победи.

86

Конкретно,ако сви подвизи српске историје, од постанка до данас,не могу међу данашњим Србима да створе довољну солидарност,довољну узајамну повезаност да се боре против комунизма и свих осталих непријатеља и свих тешкоћа немилосрдног савременог света,- сви ти подвизи, Свети Сава,Немашићи,Косовски јунаци,Карађорђе и Милош, Куманово,Цер,Сувобор и Кајмакчалан,и све четничке борбе у I I светском рату неће нам помоћи.Ако све то није у стању да наведе Србе да Српство ставе изнад свега, нарочито изнад приватног живота и интереса,да Србин Србину буде ближи од сваког другог,и да му да куражи и издржљивости у борби,значи да ми свих тих јунака нисмо достојни,да су то све само успомене,не живе снаге у нама.Ако је анте павелић јачи цемент међу Хрватима него Свети Сава међу Србима, онда ће Хрвати бити јачи,упркос чињеници да Је анте павелић најниже што је човечанство дало,а Свети Сава најузвишеније. Видели смо да је до наше пропасти 191+1 године дошло зато што у Југославији до 191+1 нисмо своје бранили ни чували.Своје име,своју особеност,свој национални идентитет.А у томе је све1 Кад се каже национални идентитет,национална особеност,говори се у ствари о самом смислу опстанка,смислу борбе за живот.Ко особеност не брани,тај ће је изгубити,а то значи извршити самоубиство,или дозволити да буде уништен. Из осврта на догађаје и нашу политику из најновије прошлости,јасно произилази не само да се нисмо борили,да политичку борбу нисмо водили и да српску особеност и целину нисмо чували, него јасно произилази и то да је одрицање од националне особености онемогућило сваку борбу и сваку српску политику. Према томе,питање одбране српске целине,српске особености је толико основно и обухватно,и његово решавање или нерешавање производи толико

87

далекосежне последице,да заслужује детаљнију анализу,преко оног што је до сада речено. Свакоме је познато да се народ брани пре свега кроз државу.(И овде ваља напоменути да Јевреји мање претстављају изузетак него што изгледа, јер факат да су после 2000 година нашли за сходно да обнављају своју државу,показује њен елементарни значај и дубоке корене које има у природи ствари). И познато је да су три основна елемента државе : народ,власт и територија„0туд,да бисмо тачно видели у којој је мери разорена српска целина а у којој мери још постоји,треба да испитамо та три елемента : Борба за српску особеност А. Народ

Већина критичара садашњег стања и писаца који пишу о томе зашто смо пропали 191+1 године и зашто је дошао комунизам,обично су склони да изводе врло црне закључке о српском народу уопште,о нашим основним националним особинама,и о будућности српског народа.Ти закл>учци и такав став почивају не на познавању ствари и веома сложених узрока,чинилаца,састојака,сила,околности, итд.,који су довели до садашњег стања и данас пресудно одре^ују догађаје,него најчешће на врло површном познавању чињеница и још слабијем разумевању веома сложених проблема и односа између људи и између догађаја.Са часним изузетцима,ти црни пророци су лојединци који нису квалификовани школском спремом или искуством или истрајним радом,да о тим проблемима пишу,него најчешће људи чији су мозгови стали 191+1 године, који гледају уназад,који решења очекују од других,који немају способности за самостално и слободно мишл>ење,него ” мисле” само и строго у оквиру познатих и изанђалих клишеа.Добар део тих стручњака за сва питања није ни свесан дужности и обавезе онога који о нечему пише и

88

друге обавештава и поучава,да мора знати нешто више него општа публика,ве}х просто сматрају да имају право да пишу већ самим тим што данас свако пише и нико нема никакве обавезе да нешто зна,да солидно учи и студира и да ма за шта одговара пред својом савешћу и пред јавношћу. Стога је,нарочито при расправл>ан>у проблема од чијвг решвња зависи судбина српског народа, потребно ослободити се неодговорне насртљивости оних који,независно од чињеница и насупрот чињеницама,хоће да продају и намећу своје незнаве или дефетизам,па се мало позабавити извесним основним фактима која су од пресудног значаја за оцену изгледа српског народа у садашњици и будућности. Пре свега ноторан је факт да је српски народ 1912 године,кад је био подељен у четири државе, две српске (Србија и Црна Гора) и две туђе(Турска и Аустро-Угарска)био духовно уједињен и јединствен како валда никад у истори;ји.То је духовно јединство прожело пре свега интелектуалце, који су се свуда бавили питавима која се тичу целине Српства и српских земал>а.Али оно је ишло преко тога,дубоко,до најширих народних маса,које су имале ман>е школског знања него школовани л>уди,али апсолутно исто снажно и непогрешиво знање и разумевање основних и судбинских проблема српског народа и исто пожртвовање и спремност на непосредно залагање до луних и крајњих граница за остварење националног задатка.И ово је сувише познато да бих доказивао и наводио примере, тим пре што сам сигуран да ти ово лично знаш,јер си,како у својој породици,од родитеља ља и рођака,тако и у средини где си се родио и растао,морао чути о овоме,и то не комунистичку пропаганду,него чисту истину. Кад народни песник каже : ” .. .Ј е р ако смо царство изгубили,душе своје губити немојмо” ,он о томе говори : о чувању онога што чини човека човеком и народ народом,р чувању особености,чу-

89

ваљу самог извора снаге,догађа;Ја и васкрса.Јер српски народ је осехио и потпуно схватио да може да се изгуби и сила и моћ и ц а рство,т.ј.све земал>ско,али ако се сачува извор,пре или после ће се народ поново дићи и бити слободан и снажан.Ако се пак разори сама клица развоја и напретка,национални дух,чување особености,онда народ умир е , 14 Зеиаљско и небеско царство

На том плану је и цела филозофија царства небеског,насупрот земаљском.То није повлачење, бежање из борбе.Напротив,то је непопустљива, безусловна,апсолутна одбрана своје суштине,макар и по цену привременог губитка свега земаљског.Јер ко сачува своју душу,” небеско” , своју особеност,тај ће надживети и најгоре ропство и једног ће се дана дићи и васкрснути.А народ који посматра земаљске силе као врховне,осудио је себе на смрт.Онај који без борбе нуди краљевску круну непријатељу, никад не може ни да схвати онога ни да опрости ономе ко изведе сву војну силу на бојно поље да се судари са много јачим непријатељем.Јер први има душу црва,други душу човека.Првоме ништа није важније на свету него да он лично остане (физички) у животу.Други зна да сваки човек и сваки народ живи од својих предака и сеје семе за потомке,да оно што су чинили претци пресудно одређује основу нашег живота и да оно што ми чинимо пресудно одређује судбину будућих генерацида. Гнусни дефетизам извесних савремених интелек14Један познах амерички пиоац и предавач је пре неколико година,говоре1>и о комуниотичкоЈ опаонооти,увек овоЈе олушаоце питао да ли знају ко оу били Токаријанци.Нико не би знао.Сн је онда ое да смо се определили за Рим,одн.Католичку Цркву,да де Цар Душан грешио јер је имао сувише амбициозне планове, да је Кнез Лазар погрешио што је војску извео да се судари и изгине у сукобу са много јачом турском сил ом,итд.,итд.,све су то не резоновања зрелих и одговорних људи о којима се може дискутовати,него болесне појаве,где болеснике треба жалити и лечити (или,ако су заузимали високе положаје у Југославији,осудити),а отров најодлучније уклаљати. Са нашим националним карактером,а на ветрометини на којој смо,сва та ропска мудрована и рецепти не би нам уштедели патње и страдан>а,не би нас учинили срећнијим,напреднијим и бројнијим,него би нас тотално избрисали.Сигурно је да су многи потези у нашој историји могли бити бољи и многе ситуације боље решене.Али не кроз капитулације,одрицање од своје суштине,духовно самоубиство,-него само кроз бољу спрему,ствараае боље организацизе и кроз снаге. Грешке су чињене у дужим периодима,али у најпресуднијим тренутцима и ситуацијама,наше су одлуке биле исправне.Ми нисмо грешили него смо поступали по закону наше природе и карактера који сачињава само наше национално биће,нашу особеност.Тиме смо исправљали грешке,и,ма колико тешко страдали,сејали семе живота и напретка за наредне генерације,за нацију. Чињеница да је ова основна истина била јасна целом српском народу,подељеном у четири државе 1 9 1 2 године,давала нам је надчовечанску снагу. А исто тако је ноторно да смо у Југославији 19^4-1 године,у држави која је обухватала све Србе или бар огромну ве^ину,били подељени на сто

91

група и фракција,и то не по ситним питањима,него по крупним и најосновнијим,пре свега по питаљу нашег националног идентитета:који смо народ и како се зовемо. А то је очигледно најдубхи могућ поремећај. К&д појединац дође до тога да не зна ко је и како се зове,сви знају да је по среди неки дубок ментални поремећај и да је потребно озбиљно лечење да би се он прибрао и вратио у живот. А колико је тек трагично и неизмерна несрећа кад читав један народ,или бар вод-ећи,а за кима неминовно и увек и добар део становништва,побрка најосновније појмове и више не зна ко је,шта је,како се зове и којим путем треба да иде. То није поремећај једне функције,него тоталан поремећај свега,свих животних функција,саме животне енергије,воље за животом и способности за живот.Духовно и душевно двојство је опасно код појединца,јер доводи у сукоб снаге у њему, уместо да их све мобилише за одбрану личности. Зато оно мора да се уклони,да се лечи,иначе појединац постепено пропада. Југословенство

У току Југославије 1918-191+1 код Срба је,из разлога које сам наговестио,дошло до поремећаја националне свести.Фантазија југословенства,туђег порекла,наметнута и од нас примљена из незнања,из наивног идеализма,из наивне оцене иолитичких нужности и потреба,итд.,- је потиснула здрав смисао за српску реалност.Тако се постепено развило тешко политичко обољење,политичка схизофренија. У том поремећају о^новне животне функције разазнавааа добра од 'ала,корисног од погубног за нацију,је објашњење и за заиста жалосну појаву да су српске политичке странке два пута истакле Влатка Мачека за носиоца заједничке опозиционе листе на изборима (1935 и 1938 године)

92

и да је Владку Мачеку августа 1938 приређен триумфалан дочек у Београду. Несрећа је била у томе што они српски политичари који су били на власти нису имали одређеног правца ни убеђења и били су слабе личности (Бошко Јевтић, 1935 године),или су били обележени као безобзирни опортунисти који се у вођељу државне и националне политике руководе свим другим,само не националним и државним интересима (Милан Стојадиновић,1938 године). Да би несрећа била већа, политичари у опозицији који су још уживали извесан престиж у народу, били су изгубили сваки правац, и у име формалне демократије (чијем су слому 1928 године сви допринели,више или мање,раније или доцније)тражили безусловно попуштање уценама хрватских политичара. На тај начин српски гласачи су били ■ 'поцепани и подељени : једни су сматрали да никако не могу да гласају за Мачека који ради на рушењу државе,- па макар га препоручивали и вођи српских опозиционих странака.Други су сматрали да Луба Давидовић (шеф Демократске Странке) и Аца Станојевић (шеф Радикалне Странке),с обзиром на своју прошлост пружају више гарантије за одбрану државе,него Бошко Јевтић и Милан Стојадиновић.У сваком случају Срби су били преполовљени. Ово је било у толико трагичније што Је код Срба била усвојена теза о томе како "Хрвати знају шта хоће” . У ствари/Хрвати разних струја били су сви уз Мачека ио простог разлога што су се сви слагали са политиком уцене и рушеиа државе. Тврђење о немању пута пре се могло применити на Србе,јер иако су несумњиво сви хтели да чувају и бране државу,они су били толико помућени југословенством,да су се скроз опречне и непо-

93

мирљиве оцене о најбољем путу да се држава спасе,претварале у немање пута, Отуда је у пракси испало да Срби (не Хрвати) не знају шта хоће. Збуњени и дезориентисани југословенством,Срби никако нису могли да схвате одн.да погледају стварности у очи да заиста хрватски политичари не желе демократију,него рушење државе.Место тога,рачунали су са фикцијом да Хрвати само желе равноправност и демократију.Кад су почеле да падају српске главе у ЗДХ,било је доцкан. Сматрам дакле да се југословенство код Срба зато најбоље и најадекватније може окарактерисати као политичка схизофренија,јер је оно код Срба,и ни код кога више,изазвало оно што схизофренија изазива код појединаца,поделу,расцеп личности,тако да један део личности хоће једно, а други део хоће друго. Ма колико било чудно, сувише често се превиђа једна основна ствар кад је реч о југословенству, а то је да је оно мешавина Српства и хрватства. Је ли та мешавина уогшгте могућа? По мом мишљењу,она је била немогућа и остаје немогућа.Пре свега,за 20 година емиграције н:*један хрватски политичар,ниједна хрватска позната личност,нико није нашао у себи толико човечности и пристојности да макар изјави жаљење за уништававе Срба у ЗДХ, за које је хрватски народ много директније одговоран него немачки народ за ликвидираае Јевреја у I I I Рајху. Зар није сам тај факт поразан документ о Хрватима,а поред тога и чињеница због које би југословени морали од стида да ућуте? Али преко тога,сва прошлост,српска и хрватска,нарочито најновија (од 19 ^ 1 наовамо)показује да не постоје на кугли земљиној два народа толико различита као Срби и Хрвати.Ми можда говоримо два слична језика,али у свему што чини човека човеком и народ народом,ми Срби се више разликујемо од Хрвата него од било кога другог народа.

94

Јер додирних тачака,средине,и компромиса између хрватске капитулације лред Коломаном 1102 године и нажег Косова нема.Нема средине и нема никаквог компромиса између наше вековне и непрекидне борбе за Српство и слободу,где су Срби у свим разним туђим државама чували своје српско име и веру,- и хрватске историје од 800 година,која уопште историја није.Старији брат Стјепана Радића,Антун Радић,кога сматрају вођом и препородитељем Хрвата у XX веку,рекао је 1905 године својим сународницима : ” .Буди,Ее будите луди,ви своје повијести немате!” .А водећи хрватски историчар Рудолф Хорват,у својој "Историји Хрвата” (за последњих 1000 година),каже, на крају једног поглавла : ” Хрватима је било свеЈедно који се барјак над њима вије” ! Примери би се могли наводити у недоглед.Па како,где и на чему спајати српску животну филозофију и српску историју са хрватским менталитетом и хрватском не-историјом?! К&ко спајати српску заставу слободе са хрватским шаховским пољем по коме су вековима само странци вукли потезе,да би га Хрвати у XX веку ( I I светском рату) натопили злочином? Како се може правити мешавина између два народа који су на врхунцу силе дали потпуно супротне изражаје своје националне суштине?0нда кад је српски народ био на врхунцу, у држави (царству) коју је створио сопственом снагом,из те набујале снаге и моћи никао је дивни цвет правде,политичке зрелости и човечности,Душалов Законик.А онда,кад је Хрватска била најмоћнија, и то као ропски сателит Хитлера и Мусолинија, њена се сила изразила у покољу над обезоружаним српским народом на територији Злочиначке Државе Хрватске.Каква. је средина могућа између Душановог законика и појмова о правди,људском достојанству,владавини закона,које он садржи,- и појмова или тачније мрачних и примитивних животињских нагона који су се изразили у покољу који

95

су Хрвати извршили у ЗДХ за време I I светског рата?! Д о в о ј к н о је само поставити ово питање. А у тим одликама,ставовима и поступцима,у тшл браздама националног живота и рада,из давне прошлости па кроз целу историју,све до наших дана,изражавају се најбитније политичке и духовне реалности од којих зависи могућност и корисност Једне политичке концепције и политике која се на њој заснива, Југословенство је мешавина онога што чини суштину Српства и онога што чини суштину Хрватства.Па ако је то двоје неспојиво,немогуће је и југословенство.Није дакле овде по среди,као што мисле и тврде поједини браниоци југословенства,само држаае Хрвата у I I светском рату,иако би оно било довољно за потпуну ревизиЗу свих наших појмова о српско-хрватским односима. Француски писац и филозоф Ернест Ренан је заједничку борбу за заједничке идеале и интересе истицао као један од најважнијих састојака на ције,у чему је имао потпуно право.То је у природи ствари и то потврђује историјско искуство ивих народа света.А самим тим је јасно да ако два народа који први пут у историји добију прилику да се заједнички боре за заједничку државу, не само то не чине,и не само стану на супротне стране у рату,него један од њих цво свој став према другоме сведе на најнижи криминал,-да то мора да разбије и најмање трагове и елементе заједничког, у колико Је заједничког стварно уопште било.Али,као што сам напоменуо,овде је реч о нечему још много дубљем, т .ј . о извору српско-хрватских односа у 'I I светском рату,а то су апсолутно неспојиви и непомирд>иви основни ставови,погледи на свет,животна филозофиЈа и систем вредности Срба и Хрвата. Бити истовремено и Србин и Југословен је дакле немогуће.Српско национално осећање значи свест о идентитету,о прошлости,о сопственим по-

96

стигнућима,о свом месту у свету,о моралним вредностима,које почиљу од вере од Бога и на к>ој зидају људско достојанство,о путевима којима се иде и мора ићи кроз живот. То је свест о свему што јесмо и то је будан и здрав животни инстинкт да бранимо свој идентитет. Југословенство је негација свега тога,јер нема корена,јер је интернационала без смисла и садржине,јер меша и жели да прави амалгам између апсолутно неспојивих састојака,историја,националног карактера,појмова о добру и злу, о могућем и немогућем,о ономе што човеку личи и ономе што човек и народ по цену опстанка не могу да приме и да се помире,о свему што животу даје вредност и смисао.Југословенство је стога негација Српства,смрт Српства,јер уништава све оно што је вековима Србе држало,народну свест и индивидуалност изградило и што их чини народом а не руљом. Дакле,не може се истовремено и путем Српства т.ј.путем борбе за живот и своје право на сунцу, и путем југословенства,т.ј.путем уништења свега што Српство представља. Наши жалосни југословени (не говорим о малом броју југословенских вођа који знају шта раде и који и не желе да служе Српству,него о веселницима који мисле да могу бити истовремено и и Срби и југословени)не знају да је југословенство не само дубоко неморално,него је немогуће. Може се бити орао,и може се бити црв,али се никако не може истовремено бити и црв и орао. Разуме се да је ово ш ш а у суштини јасно,да они осећају да је Српство орловско а југословенство црвљиво.Али они су толико парализовани страхом,да се не усуђују да знају оно што знаЈу.Зато ударају у ” високу политику” : ” Ја сам Србин и ништа друго не могу да будем, јер су ми отац и мати и сви су ми претци били Срби.Али ја сам и Југословен,јер морамо да чувамо нашу

97

велику државу и да испунимо аманет Краља Александра "Чувајте ми Југославију” . Сама празнина и беда аргумената у корист Југославије показује да су по среди изговори, не убеђења.Јер Краљ Александар умирући није могао изустити ниједну реч, а поготову не би му последња мисао била "Чувајте ми Јутославију.А што се тиче ” наше велике државе” ,она не само да нас није заштитила до 191+1,него нам је приредила покољ.А данас,” наша велика држава” постоји и сва слу»:и систематском и планском уништењу Срба.Дакле,ти Србо-југословени својим дволичним и средоњским ставом показују да им је врховна брига не да послуже Српству него да се обезбеде,и зато играју на обе карте,и српску и јутословенску : ” Јес,ја сам Србин и то је неоспорно; али шта га знаш како ће ствари да се окрену,па да се ја благовремено обезбедим!” .Што значи да су се они одрекли основног права које чини човека човеком а то је да мора имати једну област, област најважнијег и најосновнијег,где сам и самостално одлучује по својој савести а не по страху да ли ће га неко за то осудити,да ли ће лично страдати,да ли неће изгубити неки долар или добру зараду,итд. Срећом,мислим да се може сигурно рећи да је болест југословенства развијена више у извесним емигрантским круговима него у земљи.Јер,ма ко шта раније мислио и евентуално југослависао,23 године комунизма су не само поскидале силне српске главе,него су многе и отрезниле и тргле из југословенског пијанства и бунила.Ако су до 19^4-1 године комунисти могли да оперишу с тиме да ” српска буржоазија” или Крал> Александар,или ” Београдска чаршија” ,итд.,угњетавају друте народе и да се они окрећу против Срба зато што су обесправл>ени,понижени и увређени,лишени својих најосновнијих права,- за ове 23 године та је теорија отпала и народ је на својој кожи осетио и доживео и сти ну ,т.ј. сазнао јасно као

98

кристал да је апсолутно пресудни циљ и смисао комунизма на Балкану у томе да унижти српски народ,и да је југословенство лод комунизмом, исто као и у Краљевини Југославији,само средство да се луди Срби наведу да се одрекну своје суштине,имена,идентитета,свега што им је Бог дао и што су за тринаест векова свог постојања учинили и изградили.И то тобоже у корист ” братства и јединства” са Хрватима и другима док притом нико,ниједан други народ,најмаље Хрвати,нема ни најмању обавезу нити показује ни надмању склоност да се одриче свога(било шта да је то), него југословенску теорију користи да Српство уништава. Отуда,ако је југокомунизма код Срба могло да буде и свакако било 19У4- и неколико година доцније,данас је то нестало као лањски снег,јер је сувише удараца пало по српским главама,и сувише је неваљалства стално,систематски и упорно вршено против Срба од стране других,и то све у име не само комунистичког,него и југословенског ” братства и јединства” . Сно што је потребно подвући,то је да између Српства и измефу ЈЈггословенства није разлика само у концепцији о народима који живе на територији Југославије,пре свега Србима и Хрватима, него ти појмови покривају сва питава под небом, сву животну филозофију коју народ исто као и појединац,временом,животом и борбом изграђује, и основне заклучке до којих долази. Од 191Д(- године до данас за 23 године одиграо се процес супротан ономе који се одиграо за претходне 23 године, од 1918 до 191+1. Први је био срљаље у маглу и у блато,други је крваво и тешко трежљење и излазак на светлост дана и сунца,на здравицу и чисте путеве.И,наравно,не говорим овде о опортунистима,који су рани ј е били нагли на једну страну,а сад су се и због ветра који дува,накренули на супротну, па исто тако

99

могу да се врате у првобитан положај.Не,говорим о људима који су могли имати и неке не сувише узвишене мотиве,али код којих је некад било искрено убеђење да нам нема другог пута него макар привремено примити комунизам и југословенство,па ће се некако ствари саме исправити и све на крају испасти добро,самим тим што ће и други,не само Срби,да запну и улажу сву добру воху да та нова,социјалистичка,” човечанска” југословенска држава,заиста служи свима и буде права и равноправна. Не мислим овде да помињем ниједно име.Али ти знаш врло добро да су се многи који су 19144 били зрели људи и као такви били у стању да.донесу одлуке и определе се за ” нови поредак” водно или из одушевљења,или из ” политичке мудрости” ,-да су се многи дубоко разочарали и да Нх је разочарење навело на пуну ревизију свих појмова^не само политичких него и филозофских, и да су неминовно испливали из југословенскокомунистичке каљуге на српске чисте обале,или бар пливају у том правцу.Исто толико важно је и то да има младих људи који никад нису знали предратно стање и друштво и према томе нису никад могли да праве поре^ење него су беспомоћно морали да претрпе само комунистичко васпитање ,прање мозга и кондиционирање,- и који су се непогрешним националним инстинктом упутили без колебања на српску страну. Ово је нарочито важно зато што ни једно ни друго није кретање уназад него унапред,не у прошлост,него у будућност. Они први,старији,били су иначе одбацили онај ред ствари који је био сушта трулеж и који је државу био оставио слабу а народ без одбране и који Је дозволио и покољ и долазак комунизма на власт.Према томе сигурно је да они,ако одбацују комунизам,не мисле да се враћају на МИлана Стојадиновића и Драгишу Цветковића,Удружену Опозицију,политику "народног споразума” и лондонске емигрантске

100

владе.Борба лротив комунизма не може се водити са барјацима оног стања,оних схватања и оне политике који су довели до пропасти државе 1941 и олакшали долазак комуниста на власт 191(4 го“ дине.” У будућност се не може ићи уназад” ,кажу Американци.У српску будућност слободе не може се ићи окретаљем уназад- ка кобној 1941 години. А Још је сигурније да то неће младе генераЦије,јер су оне за све то само чуле,али им је из личног искуства потпуно непознато*А то је врло велики број.Они који су рођени 1941 године,данас већ имају 26 година.А кад томе додате генерације оних који су 1941 године имали десет година и ман>е,и који су данас већ зрели л>уди изме|)у 30 и 40 година старости, т, ј ,у најбољем добу политичког сазревања и.за политичку акцију,-онда Ј 'е Ј*асно колика је потенциЈ‘ална снага за Српство настала откако је октобра 1944 нога Фрањиног фелдвебла Броза,праћена бандама ин-. тернационалног олоша,ушла у свети престони Београд„ Мислим да се без претериваља и намештеног оптимизма може рећи да смо за последње 23 године доживели два крвава и трагична,али спасоносна трежњења.Прво Ј*е било југословенско трежњење коЈ'е Ј’ е почело априла 1941 године,и које се наставило са покољем српског народа у ЗДХ, Друго је било трежњење од комунизма и Ј’угокомунизма,коЈ'е се одиграло од 1941 Л'° данас, Онда,1918 године,веровали смо у добре намере других, у Ј‘угословенски идеализам Хрвата,и то насупрот најочигледнијим чиљеницама и податцима о љ и х о в о ј ' пакленој и ропској мржњи на све српско.И веровали смо да Ј’ е сама реч демократија свемоћла,апсолутно нвпристрасна,праведна и мађијски снажна,да ће све аутоматски да реши,само ако се ње држимо и свакоме верујемо, свакоме све уступке чинимо, Ј’ е р заб©га,не може се добро злим враћатиЈ

101

Животна стварност није имала милости према нашим заблудама и неодговорном сањарењу на јави,него нас је крваво казнила. А за. ове лослед&е 23 године, југословенски комунистички режим;,на челу са Брозом,” последњим Хабсбургом и Стаљиновим верним агентом, дао нам је другу убилачку, али неизбежну лекцију. Б. Власт

Значај организоВане власти је очигледан. И, ма колико важно било признање од других, на ме^ународном плану,важно је пре свега да ли извесан народ. извесну власт признаје као власт, да ли има у њу поверења,да ли учествује у њеном функционисању и дели са њоме одговорност за воЗјење националних послова и обезбе^ење националне судбине.Видели смо да је у нашем случају не само држава уништена 191+1 године,да би туђа власт била наметнуга 191ј1+ године,него и да је та фатална промена извршена уз пуну асистенцију највишег представника власти краљевске Југославије,Краља Петра I I . И знамо сви да у владици Дионисију немамо црквеног вођу ни у најосновнијем смислу,нити имамо војске, ни парламента, ни политичких странака. Треба дакле и овај други елеменат државе, стварати ни из чега,јер они који се иначе сматрају” политиЧарима” у њему не учествују,одн. на њега и не мисле и нису свесни његове важности,сем у смислу хватања позиција и поделе положаја кад дође тренутак ” дељења фотеља” . Искуство од 1918 до 191+1 и од 191+1 до данас указује на два основна елемента који су потпуно природни,а који су били сувише дуго занемарени услед целог склопа историјских момената и околности у томе периоду,а то је : А . та власт мора да буде с р п ск а ,т.ј.д а јој главно старање буде о српском народу,са свим одликама и вредности-

102

ма које Српство чине. Дакле, не југословенска, т .ј .д а се руководи пресудно интересима других, и то са патолошком тенденцијом да увек туђи интереси буду важнији елеменат српске политике него српски интереси.Не,ни нека балканска политика ,ни европска ни светска.Све то,сви ти обзири према другим народима Југославије,према балканским народима и према целом свету,све то, природно,свака одговорна власт мора имати у виду.Али потребно је изићи из политичког безумља и инфантилизма и ући у област здравог смисла и одговорности,а то је да власт српског народа мора изнад свега и пре свега да има као руководно начело да заштити и обезбеди интересе не других народа него српског народа; Б. из овога произилази да данас нема лаког жаблона и јевтиних образаца за српску политику,него се она мора изгра2)ивати полазећи од садашњег положаја,садашњег стања и садашњих потреба српског народа. Тај посао очигледно није лак,јер су српска држава и народ претрпели најкрупније промене и прошле кроз најреволуционарнија искуства од 191 8 до данас. У ствари организована власт и политика коју та власт има да спроводи су недељиви.Власт се 'зато и установљава,зато и постоји што мора да постоји нека инстанца која ће извесне ствари које се тичу целине да спроводи у име свих и у интересу свих и уз учешће свих.У нашем случају власт се распала јер није имала политике, а власт без одређене и доследне политике не може да постоји,јер се онда претвара у самовољу, у ћеф,у истеривање ситних рачуна,у лутање,у празно тактизирање које ничему не служи сем непријатељима да нас лакше туку и своје циљеве спроводе. Дакле,пре него што се каже власт,мора да се види какву ће политику та власт да води.У данашњем поремећеном времену где је све разумно заборављено и доведено у сумњу а свака будала-

103

штина добила право грађанства у јавним дебатама, и где демагогија замењује здрав разум,заборавља се да је власт це луксуз,него апсолутна животна потреба,да злоупотребе власти не уклањају потребу организоване власти и да народи у ствари не живе и немају непосредне међусобне односе као целине (или само изузетно),него преко својих званичних представника,т.ј.оних који представљају организовану власт једне нације.Према томе проста је,основна и непобитна истина,да народ са најлепшим и најморалнијим особинама, најбриљантније интелигенције,не може да се одржи ако му власт не ваља,ако не ваља онај мали проценат л>уди,нарочито извршна власт,којима је поверено воЈјење општих државних и народних послова. И пошто је у Југославији до 19^4-^ слом власти, оног апарата чији је природни задатак да брани нацију,дошао услед тога што он није бранио наДиЈу,него се к>егова сва делатност и филозофија и политика састојала у жртвовању интереса који морају бити брањени,другим речима што је власт (људи који је сачињавају) био најслабији,уместо да буде најјачи део нације,-то је јасно као дан да се из најтеже ситуације у нашој историји можемо извући само ако обезбедимо да на врху буду најбољи,најчвршћи,најспособнији. Пошто између идеја и људи који се око њих окупљају постоји тесна и неизбежна веза,тако да се сигурно и неизбежно једна врста Срба окупља око српске идеје,а сасвим друга око југословенства,то излази да прва ствар коју треба утврдити изнад сваке сумње јесте да српска власт мора бити заснована на српској идез'и,на идеји постојања и обезбеђења светог права на живот српског народа,а таква ће идеја неминовно привући најбоље елементе ме^у Србима. Као што раније рекох,ми смо имали не једно трежњење,од југословенства,него д в а ,т .ј .и оно

104

од комунизма,које у себи садржи и трежњење од југокомунизма.А оно се несумњиво одиграло. Исто као што не сме бити никаква попуштања и компромиса са комунистима,тако исто би био крајњи идиотизам,био би злочин према Српству чинити оно што чине неки у српској емиграцији: сваки ко дође из комунистичке Југославије је комуниста или бар сумњив као такавГНа страну то што то чине највише они политички најмање свесни и борбени,то је врло глуп став,јер онда излази да су сви под комунизмом комунисти,а само ми у емиграцији прави Срби,што је бесмислица која искључује сваку дискусију.Главнина је тамо, у Србији, целој,у свим окупираним српским земљама,од 'Бевђелије до Српских Моравица и од Скадра до Суботице, не у емиграцији. Не заборавимо да постоји најтешња веза измеђУ југословенства и комунизма,и као што је југословенство у многоме олакшало пут комунизму на власт,тако окретање ка Српству аутоматски значи одбацивање не само југословенства него и комунизма. Између два рата главни чинилац који је омладину гонио у комунизам био је одсуство,одбацивање,ликвидирање српског имена,српских застава,Српства.То је ужасна,језива,неизмерна празнина без дна,која се није могла,-како су југословенски идеолози замижљали,- попунити југословенским глупим и лажним фразама,југословенском сурутком.Омладина никад и нигде не може без идеала.Увек мора неминовно да постоји нешто,али нешто снажно чиме ће да се ” пјане покољења” .Лишена Српства,српска омладина у Југославији је тражила нешто где може да уложи своје енергије,нешто где ће осетити,или бар веровати да учествује у ствараву нечег великог, нечег важног,пресудног у историји човечанства, и самим тим испуњавати свој живот.За комунисте, "мајсторе обмане” ,како их је врло умесно назвао Едгар Хувер,ово је било као поручено.А пошто је и њима,као>мајсторима политичке вештине,било јасно колико је југословенство јак отров и ра-

105

зорна киселина за уништавање Српства,то је најужа сарадња комунизма и југословенства брзо и лако успостављена и она до данас траје.

Југословенство и комунизам су и по садржини (интернационализму)и историјски (сарадња на рачун Срба и државе до 191)-1,и у периоду комунистичке власти)стално ишли руку под руку.Само васкрсавање Српства је смрт југословенству, што сви виде.Али је исто толико тачно и важно оно што скоро нико не види,а то је да је васкрс Српства неминовно смрт комунизму.То се сувише мало запажа.Може се бити југословен и комуниста,али се не може бити Србин и комуниста,па ма шта ко причао или веровао.То су две вере које се искључују.Као што је Србин који је постао комуниста,престао бити Србин,тако је комуниста у коме се пробудило и надвладало Српство,престао бити комуниста. Нећу ни овде да спомињем имена.Али ако пратиш шта се. последњих неколико година дешава у поробл>еној Отаџбини, онда је не само јасно колико се буди српско осећање,као неминовна реакц и ј а н а трулеж,на гнусну обману комунизма,на неспособност,корупцију,тотални опортунизам и животињску борбу за буржоаски луксуз комунистичких ” првобораца” ,-него мора бити јасно колико се огромне,повол»не перспективе пред нама отварају. Данашњица је несумњиво најмрачније доба историје.Не само да је свака нискост добила маха више и шире него и к ад,јер више нико,ни државе, ни краљеви,ни цркве,ни друштвене елите,нико нема стандарда и нико их се не држи,-него се свако неваљалство увија у најлепше омоте и претставља свачим сем оним што је .А к о ишта,даналпви век је век тоталне обмане. А масовност друштва и техника усавршавања комуникација допринели су да се обмана може вршити савршено неприметно и убедљиво.Например, ко данас у свету није” демократа” ? ! Не само они

106

који заиста имају демократска убе^ења и који чине све да њене принципе што потпуније примењ ују,него сваки преварант,опортуниста,узурпатор, примитивац,незналица,па све до шефова светског комунизма! Свет је збуњен,смушен,на беспућу,избачен из равнотеже горе него икад,а нарочито се мање него икад верује у људско достојанство и слободу човекову,у постојаље слободне вохе,и баш у том и таквом свету сви су демократе,човеколупци,” пријате.ш народа” ,св и без разлике! Правда и права и слобода луди и читавих народа се безобзирно г а з е ,а просвећени и слободолубиви народи не само да то не осуђују него и не примећују, а ипак су сви широм света,сви без разлике дубоко забринути за човека и човечанство,даноноћно мисле на њих,нарочито на "малог човека” и труде се што више за њега да учине! Отуд хоћу да те упозорим : ја не мислим да ће све ићи глатко и лако.Напротив,данашња каљуга је толика да самим падом комунизма неће бити рашчишћена.Остаће разноразни левичари,југословени,страни агенти и плаћеници који ће у име најузвишенијих идеала да врше посао оних који у иностранству буду плаћали,не за наше добро, него за нашу пропаст, Али ако је ово озбиљан проблем на који се мора обратити пажња,и то велика,с друге стране је сигурно да кад се једном база васпостави,сви ти кужни бацили неће имати ни издалека оно дејство које су имали и имају кад је организам болестан.Кажу да сви л>уди носе у себи низ разних бакцила,па и бакцила туберкулозе.Али док је организам здрав и снажан,бакцили су стално побе|>ени.Само кад организам ослаби бакцили узимају м а х а ,ја ч а ју и отпочињу уништавање организма. Нема потребе да овде говорим о разним комбинацијама и могућностима европског и светског уређења по паду комунизма.То би било беспредметно.Пре свега јер нико нема неки одређени рецепт или шаблон или образац у џепу који само

107

чека тренутак примене,а друго што кад немамо унутрашње снаге,за нас је свака комбинација без разлике погибељна,јер нисмо способни за животну борбу.Ако пак имамо унутрашње снаге, ми ћемо се у свакој међународној конјуктури и комбинацији снаћи. Пре I светског рата Србија је заиста била мала.Али је њена унутрашња снага била таква да су нас поштовали и са нама рачунали и пријатељи и непријатељи.Тада смо ми у великој мери били у стању да имамо не само жел>е,него и своју националну вољу,и да је спроводимо.А 194"* године,ми смо толико били изнутра слаби,да међународно нисмо више били ” интересантни” „Нити су савезници из X светског рата тражили наш савез (сем да се нама послуже,априла 191+1)и водили рачуна о нама нити се непријатељ устезао да нас нападне. Према томе,унутрашња снага је пресудна.Кад смо унутра јаки,кад знамо ко смо и шта хоћемо, онда смо у стању да издржимо ме^ународну борбу и да будемо не пасивни посматрачи и предмет политике других и изграђивања новог света,него можемо у сваку комбинацију коју оценимо као повол>ну,да улазимо као активни учесници који не само желе него и могу да утичу на догађаје и решења. В. Територија

” Да се српске све земље скоро у је д и н е .. каже химна Светом Сави,тиме'изражавајући истовремено Једну основну тежњу н потребу српског народа и свест о важности испуњења те тежње и потребе. Јер кад се говори о народу, говори се неминовно и о територији на којој живи, са које црпи не само средства за своју исхрану и олстанак, него где живот лроводи, сва животна искуства и све радости доживлава, територији коју је вековима брани о,јер су се пол>а и н>иве,планине и реке упиле у његову душу и постале саставни део његовог бића.Зато ништа

108

није природније него да народ тежи да сачува и по сваку цену брани оно што је његово,насупрот тежњи других да себе проишре на наш рачун,грабећи оно што није н>ихово,нашта немају право и где је једина покретачка снага нагон освајања и пљачке„0но што је за породицу домаће огаиште, то је за народ земља на којој живи.Ово је толико основно осећаље у човеку да су баш хладни и несентиментални Енглези сковали паролу "Нош е, зиееС ћ о т е "!

Да не идем у далу прошлост,ми смо 1 9 1 8 године остварили уједињење скоро свих Срба и свих српских земаља.Али као што смо заборавили стварно политичко расположење разних елемената који су ушли у састав нове заједничке државе,тако смо заборавили основну чињеницу међународног живота да се нико с поразом лако не мири и да ће Хрвати,Арнаути,Ма||ари,итд. ,наставити свим средствима да раде на десрбизацији појединих нажих земаља,са циљем да их пре или после приграбе за себе.После 1 9 3 8 , т . ј . споразума у Минхену,кад је Хитлеров престиж огромно порастао у свеету,и код нас су многи несрпски елементи почели да диж^ главе и траже српске земље.Арнаути су тражили Косово и Метохију,Хрвати Босну и Херцеговину,Немци су у Војводини добијали неограничене зајмове из Немачке са врло малим интересом како би по сваку цену куповали имања од Срба,у Румунији је покренута парола о” румунским земљама” (Б а н ату ),и тд. Са наше стране реакција је била врло слаба. Сећам се да ми је у Новом Саду,кад сам ишао 1 9 3 8 да организујем акцију за одбрану српске земље,један веома угледан господин,потписник Декларације о безусловном присаједињењу Војводине Србији од 18 новембра 1 9 1 8 ,р е к а о да је он свесан опасности која Војводини прети,али да нема другог излаза него да ми тражимо плебисцит па ћемо ваљда некако да накупимо преко гласова!И то у доба кад је Хитлер пре свега Немце

!09

распаљивао и фанатизовао паролом о животном простору на Истоку који Немци морају да освоје јер им је потребан,и кад су многи елементи у Југославији,пре свега Хрвати, били решили да играју на Хитлерову карту и да гледају да од Срба што више очерупају! Да те само потсетим: Споразум Цветковић-Мачек дао је Хрватима и живе Србе (близу три милиона) и српске земље,огроман део српских земаља.И не само да у српској јавности,сем изузетно,није било протеста и револта,јер је то сматрано као "висока политика” која се мора водити (нико није објашњавао нити се сам постарао да у себи реши питаље зашто је то толико потребно и које ће бити последице),него је бесавесни Димитрије Лотић баш у то доба кад је Хитлер млавио Европу и европске земд>е,лисао да балкански и словенски интереси, важнији и виши од наших државних,одн„” југословенских” , захтевају да бооиљградски и царибродски срез уступимо Бугарској! Шта је било за време рата,знаш.Да само додам да је омладина криминалне усташке организације још крајем 1 91Д ј. и л и почетком 1 (не сећам се тачно датума њиховог неделног листа ” Спремност” ) на своме Конгресу унела у резолуцију тачку где се каже да су Хрвати доста постигли у I I светском рату,али да то још није све и да се зато ЗДХ мора употпунити ” хрватским земљама” Бачком,и Новопазарским Санџаком. А маршал Јон Антонеску,шеф Румуније у I I светском рату,тражио је не само Банат,него целу источну п о л о в ш у Србије, све до Грчке. Најзад,ни је никаква т а јн а,него ноторан факат да Арнаути,како они у Албанији,тако и они у Југославији и они ” анти-комунисти” у слободном свету,полажу право на Косово и Метохију и траже од Југославије,одн.Србије већу територију него што је територија Албаније. Независно од тога кад су ови прохтеви и за-

110

хтеви изражавани, за време демократије,или за време хитлеризма или за време комунизм а,т.ј„ комунистичког "братства и јединства” ,и у којој су мери остварени у току I I светског рата и доцније,- несумаив је факат да сви они (можда са изузетком румунских претензи ја ), стоје и дана с ,д а сви ксји су на њима радили,раде и данас« Према томе,ако би се захтеви наших суседа,за које раде поједини елементи у Југославији,остварили,онда би Ср би ја,одн.српске земље биле сведене отприлике на београдски пашалук.Малоумници који кажу да су Југословени зато што хоће да кроз Југославију сачувају српске земље,заборављају да је у живој Југославији три милиона Срба дато Х р в а т и м а ,т .ј,д а су та три милиона Срба и српске земље на којима живе дате под туђу власт,независно и упркос Југославије, као и да се данас,иако је једна држава,врши несметано уништавање Српства од стране свих набројаних елемената,упркос братству и јединству,а уз помоћ и подршку комунис тичких власти. Ова ситуација најбоље илуструје основни закон међународног живота,безобзирну борбу,преко, изнад,и независно од идеологија (демократије, фашизма,комунизма,итд. ) , Можда ће све дрскије испољаваље ових безумних апетита од стране оних с којима Срби тобоже треба да живе у комунистичкој Југославији у братству и јединству,допринети да Срби потпуно јасно увиде право расположење разних суседа.Самим тим оно може,-баш насупрот комунистичким плановима и намерама,- допринети збијаљу српских редова,ствараљу српске солидарности каква је била пре I светског рата ,и мобилисању снага српског народа у свим српским земљама,ради одбране српске целине.Али,у сваком случају, српска национална територија је смртно угрожена, т . ј . српски народ је територијално исто онако

111

угрожен као и на свим другим плановима,пољима, и областима својих животних интереса,

**» Из овог би морало бити јасно да смо ми услед гажења закона међународног живота,нарочито закона о очувању своје особености и одбрани своје целине,доживели разбијање наше српске целин е . Наша је политичка свест и борбеност разбијена,наша је власт разбијена,наша је територија разбијена. Ради правилне дијагнозе и ориентације морам да подвучем да феномен није у с а м љ ен ,т .ј.д а нису од свих народа само Срби у Југославији до 191(-1 године и од онда до данас тако поступали. Овде се суочавамо са појавом која,може се слободно рећи,представља најтеже обољење Запада у односу на комунизам,а то је попуштање по најбитнијим питањима и интересима. На Западу се,нарочито под утицајем ” анти-фашистичке” пропаганде комуниста,развила филозофија и пракса толерирања свега и свачега на левици,- ма колико се рушиле саме основе друштва чије благодети рушиоци уживају. Ако Запад већ двадесет и две године губи политички рат против комунизма,то је зато што више нема или скоро нема,свог идентитета,а нема зато што је сувише дуго,сувише обесно и неодговорно расипао,разарао,изобличавао и одбацивао своје главне саставне делове и састојк е,законе на којима је саздан и по којима има да живи. Запад је данас немоћан зато што није јасно одредио,формулисао и објавио шта брани,које вредности,које зак оне,к оје области,и где су му духовне границе које западне законе и вредности супротставлају комунистичким. На другој страни комунисти имају врло прецизне циљеве,законе,мерила по којима разликују пријатеља од непријатеља и по којима воде безоб-

112

зирни рат да га униште.Усред најбезобзирнијег глобалног и тоталног рата који је икад вођен, комунисти сматрају увек као најважнији елемент с в ега ,к оји им даје потребан правац и оријентацију за акцију,пуно и што прецизније разликовање пријатела од непри јател>а, свега што користи комунизму од свега што комунизму шкоди.Увек и у с в е м у , тд је супротстављање : ми и о н и , т . ј . комунисти и ” капиталисти” „То дв о јс тв о : м и и о н и је увек прва ствар на коју комунисти обраћају пажњу,јер см а тр а ју ,од н .зна ју да ако тога нема,онда нема ни борбе за комунизам. Отуда,ма колики били интра-комунистички проблеми и сукоби,једна је ствар увек најпреча : начи путеве и начине да се непријатељ слаби и да се рат за његово уништење в о д е што ефикасније. На нашој страни,пре свега другог,нема разликовања ( или такорећи ништа није остало од разлике) између нас и непријатеља.А то чини борбу немогућом. Године 1937 Хамилтон Фиш Армстронг,секретар Савета за Спољне Послове и дугогодишњи уредник часописа ” Спољни Послови” , (Foreign Affairs) написао је једну снажну књижицу:” Ми или Они” ( супротстављајући Америци силе фашизма и комунизма,и то врло образложено,врло логично и врло убедљиво).Али то је било пре тридесет година, пре I I светског рата.А у међувремену г.Армстронг и Савет за Спољне Послове су заузели став да,упркос напредовању комунизма од двеста милиона на једну милијарду људи,да у данашњем,савременом свету нема више ” нас” и ” њих” ,н е г о су.сви " \ ми гтх » • Многи искрени људи,који иначе увиђају неумесност и опасност од оваквих појм ова,који паралишу америчку спољну политику,не виде да је то тачно оно што нас је упропастило у Јутославији и што нас данас духовно окива.

113

До Југославије и југословенства наша особеност је била јасна,а самим тим и основа за нашу политику.Југословенство је разорило наш идентитет,наше законе,а самим тим и основу за било какву српску политику,јер нас је потпуно испразнило,духовно,морално,национално,културно,и оставило нас као празну љуштуру. Нешто увек побеђује ништа,а нас је југословенство учинило ничим,што је била лака жртва за комунисте. Комунизам је најпрљавија ствар коју је човеков ум измислио.Али је нешто,има цш>,има мерила, има политику и стратегију,има методе,разликује пријатеља од непријатеља,оно што му користи од оног што му шкоди.Самим тим,може да се бори. Запад уништава све своје и ствара вакуум, ништа.Нема циља,нема мерила,нема дискриминације, нема политике и стратегије,не разликује непријатеља од себе,не разликује оно што му шкоди од онога што му користи.Ту је цео проблем Запада. Ма колико било нелогично и безумно,став огромног броја људи данас је да ће свако најбоље обезбедити свој живот и будућност своје породице ако нема мишл>ева,нема става,ни у шта се не меша,ни за један јавни посао и питаае се не интересује,низашта се не залаже!Ма колико било парадоксално, по томе би испало да пут ка личној срећи и задовољству лежи у брисању себе,у самоуништењу.15 А у интересовању за јавне послове (” политику” ) и залагаљу за интересе своје земље и своЈа V Познати амерички писац Филип Вајли недавно се у свои задаженои чланку "Генерација Нула” "The Generation of Zeroes" позабавио том појавои иасовног бежања од стварних проблвиа данашњице и од ангажовава у њиховом решаваљу и конотатовао огроино опадаае лудског квалитета услед тог дезертирања.Отуд наслов чланка.

114

убеђења је неопходан услов обезбеђења здравог јавног поретка.Може изгледахи чудно да је Наполеон,један од највећих војничких генија (стратега) историје,на пихаље какав рецепт може да препише за добијаље бихака,одговорио да тога нема,него шта се дешава t o је s"On s'engage, et puis on volt" (’’Главно je заложити ce,a nocле ce посхупа према развоју схвари” ).Међухим, Наполеон није крио неке тајне свог схрахешког генија,није се шалио,нихи је себе потцењивао, кад је дао горњи одговор.Он је просхо изразио једну основну исхину :за победу је потребна изнад свега вола и схално залагање.Ако хога нема,нема ни победе.Ако тога има,решеве ће се сигурно наћи. Уосхалом,од Енглеза,једне од најволунхаристичкијих раса света потекла је позната и холико цитирана изрека. : "Where there is a will, there is a way." (”Где има воље,има И решења” ). Разуме ce,ово наводим не да бих нас правдао или сматрао да не можемо ни ми другим пухем.Не. Напротив, свако мора да .води рачуна и одговоран је пре и изнад свега за себе,па је хако и са нама.Ми морамо да гледамо и решавамо своје проблеме независно од тога шта други чине са својима. Захо ако други народи и државе или друге цркве,попуштај^,газе законе свога живота,тону у привахизам,нагин>у компромису и у најсуштаственијим питаљима и срљају у пропасх,хо никако не значи да ми морамо истим пухем. Наш опстанак захтева да по сваку цену имамо у виду и пошхујемо законе међународног живота и борбе. Разуме се,кад смо први закон прекршили,хо је кршење неминовно повукло за собом и криење осхалих хачака. Јер борба за своје је борба за своју особеност,за своје законе,за свој дух.Кад се хо од-

115 баци,своје име,своја особеност и своји закони,а одбацивање Српства и прихватање југословенства је значило то,-онда не може бити духа,нити се може одржати српска национална целина,јер су искидане везе које је сачињавају,нити се може вршити одабирање најбољ их,јер су порушени не само закони него и мерила о томе жта је добро а жта не ваља,и према томе ко је гори а ко бољи. А у томе,одабирању најбољ их,је четврти закон међународног живота. 4. Закон Одабирања

У природи,у друштву,у животу појединих народа, у међународном животу, врпш се, били ми тога свесни или н е , волели то или не,немилосрдна селекција,одабираље. Овде не мислим ни на које научне теорије о одабирању (Дарвин,Спенсер и други) и на разне идеолошко-политичке злоупотребе тих теорија.Него мислим на просту чињеницу, јачу и непобитнију од свих теорија,и приступачну сваком интелигентном човеку, школованом или неШколованом,да се у свим областима живота врши стално елиминис&ње слабих и афирмирање јаких. Оно што је јако п о б е ђ у је ,о н о жто је слабо пропада.Сни који знају законе и имају снаге да их испуњавају побеђују и дижу с е; они који не познају законе или немају снаге да их се држе, падају и пропадају. Кад је Конфучије,пре 2^00 година,писао да би управљати великим царством могло да буде исто тако просто као упецати ри бу,он је то условљавао тиме да државници потпуно схвате и примењују извесне основне истине о човеку и о људском друштву (што се у пракси ретко дешава).А кад је Лењин пре педесетак година писао да ће у комунизму кад буде остварен,друштвени послови ( не државни,јер ће држава дотле изумрети и само њено изумирање ће омогућити стварање комунисти-

116

чког друштва)бити тако упрошћени да ће свака служавка моћи да их обавља,он је бестидно лагао, јер ће, по њему самоме,диктатура пролетаријата, -која претходи изумирању државе и која мора бити у толико немилосрднија у колико држава пре треба да изумре,-трајати најмање ” сто векова” . У сваком случају обав^вање државних послова захтева низ особина које има релативно мали број људи.Зато није свеједно него је од највеће важности ко је на челу једне државе и друштва, било да то место долази слободним избором или наметањем одозго. Јер они на врху,поред свршавања послова који се тичу целине,имају д у ж н о с т ,т .ј . природну функЦи ЈУ»да увек дају пример,на који се остали углеДа Ј*У,и имају да предњаче у примени и поштовању закона тог друштва,писаних и неписаних. Од тога да ли они ове своје функције испуњавају зависи успех или неуспех једне државе и народа у међународној утакмици.А да би те функције биле испуњене неопходно је да најјачи буду на челу.А најјачи у политичком смислу су он и ,к оји су најспособнији да бране интересе државне заједнице и постојећег поретка.Овде треба подвући разлику:кад се говори о политици,обично се мисли на професионалне политичаре,чија је врховна брига да буду на власти,ма како дошли на власт и ма какву политику водили.Међутим,овде је реч о политици у правом и првобитном смисл у ,у смислу вођења државних послова,а то захтева сасвим друге квалитете од оних које имају професионални политичари.Те квалитете схватања политичких проблема,познавања људи и разумевања народног расположења и мотива који људе крећу,уравнотеженог мишљења и поузданог суда,осећања народних тежњи и потреба,ефикасност свршавања посла,потребног знања,и нарочито снаге воље да борбу воде и огромне напоре издржавају,има релативно мали број људи у друштву.Зато је

117

овај четврти закон исто онако судбински важан као претходна т р и . Кроз историју,нашу и других народа,може се запазити врло тесна веза и временска подударност напредоваља или назадовања нација и квалитета људи на на јвишим местима. 10 Нација је јака кад су најјачи н>ени приладнлци (са гледишта одбране интереса,опстанка и поштовања основних закона нације) на врху, а слаба кад су најслабији на врху. Данас,снага СССР и осталих комунистичких режима је добрим делом у томе што су на врховима најјачи са гледишта безобзирне одбране комунистичког режима и ширења комунизма у свету.И томе старању,да се увек изаберу најчвршћи,најодлучнији и најистрајнији у борби за комунистичку власт да дођу на највише положаје,увек се поклања највећа пажња. Насупрот овоме,Запад је сувише дуго занемарио ову бригу,и у томе је један од важних чинилаца његове слабости у односу на комунизам. Кажу да је негде крајем X IX века или почетком XX века,приликом претседничких избора у Француској, Клемансо,упитан за кога ће да гласа,одговорио: ” 3а најглупљег” ! .На страну неумесност овог мерила,у решавању једног несумњиво важног питања, тај став се осветио лично Клемансоу 1919 године, кад су француски бирачи,њему,” Оцу Победе” ,претпоставили потпуно безначајног Пола Дешанела. Данас је проблем одабирања на Западу у толико крупнији што се став не-дискриминације,не-одабирања,не-разликовања квалитета проширио на дб у мојој жизи ” Српоки Народ и Српока Политика” ,19и7,имао сам прилике да о томе говорим у поглавл.у под насловом” 0д Илије Гарадтанина до Драгише Цветковића” .Тај процес подударности и паралелности слабљења државе и опадаља квалитета л>уди на ВР*У је нр може бити јасније и драстичније изражен у случају Југославије од 1918 до 191ј-1«

118

све области живота,нанео велике штете и прети још тежим.Одабираље није само закон у политичком животу,него у свим гранама живота,друштва и народа. Стога гажење тога закона није ни у ком случају ширење демократије него изопачење демократије.Колевка демократије,Грчка,- и то баш зато што је поштовала своје демократске установе,- била је прва завела не само као начело него као институцију,остракизам,т.ј.удаљавање из националне средине они х,који су са гледишта очување интереса,начела и установа грчког друштва и грчке демократије,штетни.Исто као што болестан организам губи способност да се брани од отрова а здрав организам стално савлађује,елимининге и униигтава отрове, тако је остракизам несумњиво на политичком,на друштвеном,на моралном плану особина здравог друштва које разликује добро од зла,исправно од неисправног,корисно од ш тетног,и све што му шкоди,одлучно одбацује и уклања. Контраселекција од које пати данашње западно друштво не само да без потребе ствара безброј политичких,социјалних,здравствених,културних, итд. проблема,не само да производи рђаве резултате,него претставља полако али сигурно самоубиство. Ма колико парадоксално звучало,данас је западно друштво много егалитарније него комунистичко и у томе је један елеменат наше слабости а снаге комунизма. Код принципа хијерархије и одабирања свакако огромно зависи од мерила и извођења,али сам принцип одабирања лежи у природи ствари,док је принцип нивелисања свега противан природном поретку. Није без везе с овим и једна друга,на први поглед парадоксална п о ја в а ,а то је да су комунисти такође неупоредиво мање материјалистички оријентисани него Запад.Не само зато што нису у стању да подмирују потребе свог становништва и организују ефикасну производњу,него и зато

119

1ЛТ0 знају да остварење аиховог главног цид>а,тоталне власти у целом свету и насиља неограниченог законом,зависи много мање од материјалних (економских)чинилаца,него од политичких.Да је до економских чинилаца,комунистичка власт у Русији би се распала још 1919 године,а од тада безброј пута. Али обезбеђујући увек пре свега политичку снагу и утицај, комунисти су успели да своје економске проблеме лако решавају,било остављајући народ да умире од глади,или масовним убиствима или добијањем потребне помоћи од Запада.

АЛИ - ДА ЛИ ЗАКОНИ ЈОШ ВАЖЕ?

— Да није технологија потиснула политику а ” међународна светска заједшшд” потиснула националне државе? —

Ово би излагање било непотпуно и огрешио бих се о тебе кад не бих споменуо ноторан факт да се већ поодавно,а свакако врло интензивно од краја I I светског рата,води систематска кампања, и то на разне начине,од најјевтиније пропаганде и парола па све до тешке ” научне” литературе,да се закони о којима сам говорио прогласе за неважеће, за нешто што припада прошлости,што је могло некад бити тачно,али више нема никакве примене у савременом свету„ Споменуо сам о н е,к о ји лако примају паролу о неумесности "уског национализма” ,к о ји је тобоже био мода X IX века али му нема места у другој половини XX века. Притом се обраћа нарочита пажња да аргументи за доказиваље ове тезе изгледају што објективнији,што научнији и што стварнији„Општа теорија гласи отприлике овако :

121

Т е х н о л о г и ј а

Данас је доба науке и технологије.Услед развоја науке и јединствених постигнућа технологије ,в е з е између људи и између народа су неупоредиво тешк.е,брже и интимније него раније.Самим тим,поделе које су имале смисла док је човек био много даље од човека и народ много даље од других народа,немају смисла данас,кад су односи између људи и између народа претрпели читаву револуцију и моћ човека над природом достигла фантастичне размере.Данас свака вест са крајње тачке земљине кугле може за неколико тренутака да стигне до свих делова света;сваки догађај, било где,има непосредне реперкусије широм света;разорне бомбе и ракете могу за најкраће време да туку најудаљеније објекте на другим континентима; авиони,радио,телефон,телевизија и филм,повезују цео свет много тешње него икад свим могућим културним,економским,социјалним, и тд .,в еза м а и утицајима;човек је већ учинио прве кораке по васиони а месец је толико снимио и испитао да је одлазак првог човека на месец питање блиске будућности ( први аутомобил за кретање по месецу је већ конструисан и испробан на земљи);вештачки сателити које је човек поставио у простор омогућавају неслућено брзе преносе вести и слика(као нахтр.истовремене интервјуе,приказане на истом телевизионом платну , са личностима на разним континентима) ; авиони који лете брзином већом од брзине звука су стварност а ускоро ће летети и неколико пута брже; ускоро ћ е,т в р д е,ч ов е к моћи истог дана да доручкује у Њујорку,руча у Паризу а вечера у Бомбају;медицина је толико напредовала да хирурзи крпе људско срце сигурније него што су доскора вршили операцију слепог црева;забележен је већ низ случајева пришиваља и прирастања потпуно одсечених руку и н о г у ,и увелико се већ говори о просечном човечијем веку од 100 година, а неки совјетски стручњаци говоре о веку од 300 година као о сасвим могућој с т в а р и ,и т д .,и т д .

122

Услед свега тога свет се,кажу,толико смањио а узајамна зависност и повезаност људи,нација и континената је толико порасла,у сваком погледу, да нема смисла посматрати свет у светлости нација и политике националних држава,него је једино реално свет посматрати као целину повезану науком и технологијом.Истовремено треба схватити да политику данас замењује технологија и да сва питања која вековима нису могла бити решена Зер није било иотребних техничких средстава и научних проналазака,одједном постају решива и истовремено повезују свет у целину,не подељену политичким границама и националним ривалитетим а,н его спојену економском и културном сарадњом на решавању проблема који су заједнички целом човечанству.Изишли смо дакле из доба локалног и националног посматрања и решавања проблема, и ушли у доба глобалног посматрања и решавања проблема,доба интернационализма. А самим тим су,тобож е, оборени или застарели закони о којима овде говоримо.Наука и технологија су замениле политику,а светска заједница народа је заменила националне државе. И ово је неизмерна тема коју овде не могу детаљно да разложим.Али се битно мора рећи. Теза о ” уском национализму” који пролази, о интернационализму који неминовно долази и о технологији која ће чаробно да реши сва питања, која су од питања људских и социјалних постала питања материјална,питања ствари,-је којешта. Технологија не решава политичка,друштвена и међународна питања.Она само решава питање производње и поделе материјалних добара,или тачније питања односа човека и природе,природне околине и природних сила. Али не решава апсолутно питања односа између човека и човека,између човека и друштва,између нација и других људских група.А то је апсолутно

123

пресудно питање,које никакви електронски моагови и машине и никаква наука уопште,ни све науке заједно,природне и друштвене,не могу да реше. Јер то је област вредности која је ван и изнад науке и где се наука појављује само као помоћно средство за остварење циља никако ради одређивања циља и скале моралних и духовних вредности. Науке могу само да одговоре на питање к а к о, али не на питање ш т а ,н а које човек мора да одговори и може само човек да одговори, исто онако као у X IX веку(пре авиона,радиа,биоскопа,телевизије,атомске бомбе,електрике,фотографије,ласер-зракова,васионских путовања, нуклеарних о р у |а ,и т д .) и исто као у Средњем Веку,или у I веку,или пре Христа. Разуме се,савремено лудило потпуно неразумн е ,су јевер н е вере у свемоћ технике,свега што човека ослобађа човечанских дужности и одговорности нема граница.Тако си можда чуо за покушаје којима је један водећи амерички часопис посветио неколико страна о томе да се "научним путем” ,путем калкулације елктронских мозгова, изаберу младићи и девојке који једни другима најбоље одговарају.Још много даље иду они који у последње време,што се опет у велико рекламира преко најчитанијих илустрованих часописа,тврде како је човек н а јза д ,н а дугом путу свог развитка достигао тачку где први пут од кад постоји може да одре|>ује какво потомство хоће, а не да насумце лута и да никад не зна какве се нове генерације р ађају.С ад,каж у,човек је у стању да,искоришћујући најновије тековине медицине,биологије,биохемије и т д .,т а ч н о комбинују хемијске елементе и вршећи корекције за време трудноће м а јке,тачн о производи онакву децу какву желимо.Зато се и предвиђају читаве генерације све самих генија науке и уметности,стотине и хиљаде Леонарда да Винчија,Микеланџела, Коперника,Галилеја,Бахова и Бетовена,Шекспира, Тесл а,итд.

124

Разуме с е ,” ситницам која се притом превиђа јесте да опет,чак и кад би ово било тачно,опет човек,не машина и не наука и не технологија,има да одреди који су типови човека бољи,које су особине бол>е,који су типови које треба произвести у што већим бројевима,а коди које треба искључити.Што значи да се најважније питаље избора није уопште елиминисало,него остало потпуно и апсолутно непромењено. Дакле,савремено друштво,или ако хоћеш друштво X X I века у коме ће живети неки од н а с ,а велика већина наше деце и унука,има исто тако и више,пре свега да реши питање мерила,питаље скале људских вредности,питање квалитета,питање и збора,пре него што иједно друштвено питање може да се реши. Што све значи да они који своју српску дужност и збегавају,који са фронта беже и склааају се у неутралну област ” науке” ,17у дубоку позадину технике,лабораторија и електронских мозгова, то нису напредни и слободни л>уди,него робови,роботи,којима ће други,они који имају смелости да одређују људске вредности,макар и наопако,да кроје к апу ,јер су им они то право уступили својим повлачењем са одсудног војишта оног тренутка кад су решили да се из ” политике” повуку у ” науку” и ” технологију” и из опасне 17 Ту оамоубилачку илуаију о супериорнооти ” чисте науке” над политиком,врло снажно и немилосрдно је разбио Игор Гузенко (познати отпадник од совјетског друштва,државе и обавештајне службе) у свом чувеном роману ” Пад Једног Титана” (1 9 5 4 Професор Пјотр Глушак,који очиглбдно није схватио природу комунистичког режима,говори студентима да одбаце политику као некорисну.” Политика ће вас упропастити;само знање може да вас спасе” .Али кад је ухапшен и кад је био приморан да СЈгуша избезумЈБено уолаље свога брата, хакође научника, кога ужасно муче у суседној ћелији,од Глушака остају ” само рушевине” . Нечовечни поступак у затвору ” убио је у њему сваку веру у себе,у Ј,уде,у све живо” .Из ужасног страха,који је прожео цело његово биће,Глушак постаје послушни слута и доставлач комунистичког режима.

).

125

области ” уског надионализма” у безбедну област интернационализма„ И н т е р н а ц и о н а л и з а м

Тема интернационализам је једна од најмодернијих и најобимнијих.Али,насупрот онима,који немају духовне и интелектуалне снаге да мало анализирају шта значи интернационализам,него само папагајски понављају како је он неминован и поредак будућности,да истакнемо његове битне одлике и последице. Интернационализам значи нагло или постепено, али у сваком случају сигурно и неизбежно,гашеае и брисање националних особености и тоњење у једнообразност.Не мислим овде да говорим о томе колико је то изводљиво,сем у површним стварима,и да ли не би или неће доћи много пре него што многи сањају,тачка где ће се људи и народи побунити против сила које хоће да,бришући им особеност и индивидуалност,у ствари их уби ју.Јер нац и ј е ,т .ј . заједнице засноване на заједничким духовним и физичким особинама старе су колико цивилизација„Што је још важније,ма колико нација била састављена од разних елемената,расе,вере,историје,одређених карактерних особина,кул~ тјре,итд ,,н е м а сумње да је апсолутно пресудни елеменат нације дух.Нацији припада не онај ко има овај или онај облик главе или склоп тела и мишића,или боју к о с е ,и т д .,н е г о онај који се духовно осећа њеним припадником.Према томе,ма који састојци и ма у к о јо ј размери улазили у састав нације и националног осећања,оно ми у ком случају није нешто сполње,нешто физичко,него је резултанта низа веома моћних снага и утицаја,нешто што се тешко разара,с чиме се не треба играти,нешто што се не може уништити у човеку него само са човеком.Уништење нација и стварање интернационалног света је не само веома опасан процес,веома компликован,него је дубоко неморалан,а велико је питање да ли је до краја

126

изводхив.Једно је сигурно,а то је да је уништење наци,ја,као што се показало на примеру уништавања српске нације југословенством између два рата,процес који оставља врло велику празни ну,која се нечим мора попунити. Овде сад долази други битни елемент интернационализма,а то је једна светска власт,што значи највећу неправду и највеће насиље,највећу неслободу.Од енглеског историчара Лорда Актона потиче позната реченица да "власт корумпира,а апсолутна власт корумпира апсолутно” . Кад се има на уму колико је овај зачетак светске власти које сви знамо,Уједињене Нације,штете до сада нанео,како је тукао све рекорде насиља и неваљалства у Конгу,и то у име највиших идеала човечанства,онда имамо само бледу слику онога, шта би значила пуна власт једне безобзирне групе људи који би вршљали по свету без икакве одговорности. А уништење нација неминовно томе води .Јер кад се униште сви закони који изнутра држе народе и који омогућавају и међународну заједницу,онда неминовно само гола,алсолутна сила,већа и безобзирнија од свих досадашњих националних и империјалних,може да спречи сталан,немилосрдан и, тоталан рат свих против свакога у друштву и у свету.Људе чини културним и племенитим постојање идеала у њима,жива снага закона и вредности.Ако се то разори,ако се униште сви елементи узајамног поштовања,идеализма и љубави,а остану и развију се само елементи цинизма,узајамног лрезира и мржње, нема силе која ће човека да спречи да сиђе у животињско царство и живи потпуно по закону џунгле. Дакле,под интернационализмом човек бива све мањи,а нвслобода и тиранија све веће. Уз то једна кардинална тачка где се интернационалисти в а р а ју ,је ст е да ако већ треба или ” мора” да буде интернационализам,онда ће да по-

127

беди комунисхички инхернационализам,т. ј , комунизам.На основу лросхог закона који сам раније поменуо :непио је увек јаче од нишха.Полихика је део човекове лрироде и ствараље једног света no линији интернационализације иде против л>удске природе.Људи и човечанство без пол ихике,т.ј. без старања о хоме како ће људско друштво бихи уређено,како ће власт бихи организована, ко ће је врпшти, какав ће бихи оквир за све друге акхивносхи човекове,- хо никад није посхојало и прохиви се сваком разумном појму о човеку који је,како га је Арисхохело назвао,зоон политикон (полихичка живохиња),и о друшхву.Та предсхава посхоји само у мозгу или неодговорних фантасха или као оружје у рукама комунисхичких обмаљивача. Кад комунисхи о томе говоре,кад нам Лешга каже да ће једног лепог дана држава изумрети,да ће сви послови у друшхву посхахи холико просхи да ће државници бихи сувишни,јер ће свака служавка моћи да их врига,да ће владаље л>удима бихи замеаено "админис храци јом схвари",-они нам се смеју у брк,јер виде да ми њихове просхе идиохизме и очигледне обмане,озбиљно узимамо. Али њихова хаква пропаганда хакхички има смисла, јер она плански и врло* смишљено служи рушењу посхојећег друшхва и схвараљу месха за комунистичко друтхво,х.ј.неограничену власх и херор комунисха за хиладе и хиладе година. Јер комунисхи знају врло добро да друшхво не може да буде без власти,и да је пихање личносхи, л>уди на власхи од највећег значаја.Они знају да ху не може да буде празнине. Они који неће или не умеју или немају снаге да владају,силазе са позорниде. Они који умеју и имају снаге да владају,узимају схвар у своје руке.Уосхалом хо је слободни свех све доскора знао.Француски писац Шарл Пеги писао је у овом смислу пре I свехског рата да су ” јакобинци били краљевскији него крал>еви” (” Les Jacobins etaient plus rois que les rois ” ) , т . j . способнији да владају.

128

Али кад некомунистички интернационалисти говоре о друштву без власти,они или говоре чисте бесмислице или нас свесно обмањују, јер знају да ће замена за националне државе бити једна интернационална супер-држава,где ће бити много више власти,више терора,и више насиља него што је кроз целу историју било под поретком империја или националних држава. Уосталом њихова је наивност неоснована,а њихова превара провидна : ако ми' д а н а с ,т .ј„п о с л е I I светског рата,кад се комунистичка зверска владавина проширила од 200 милиона људи на једну милијарду,тобоже идемо,и то неодољиво,ка поправци и срећи човечанства, онда значи да су они тотално неодговорни или да свесно подлежу комунистичкој пропаганди о комунизму као” валу будућности” и примају и проглашавају најцрње ропство као слободу. Оно што западни интелектуалци нису схватили, то је да су комунистичке теорије не изрази вере и убеђења,него политичко оружје за разарање Запада,које дејствује у толико разорније у колико Запад чвршће и лакше поверује у те теорије које комунисти шире али у које стварно не ве р у ју . Тако данас на Западу имамо жалосни призор да многи званични чиниоци као и истакнути интелектуалци неуморно говоре о револуцији у свему и свачему,док код комуниста не само они на власти изнад свега учвршћују своју власт и гледају да створе што већу покорност власти и друштвену стабилност,него и њихови критичари и "револуционари” , као напр.Милован Билас,говоре о "нормалним односима између нормалних л=уди” као суштини и циљу комунистичког изграђивања човека и друштва1 Али,разуме се,комунистима иде у.рачун да Запад махнита са револуционисањем(обараљем) свих

129

ев о ји х т р а д и ц и ја ,у ста н о в а и основа и отуда се не одупиру н его подрж авају западно оргијаљ е са интернационализмом.По и с т о ј логици,ком унисти су срећни кад се Америка растрж е између стварања "Великог Друштва” ( т .ј.и д е а л н о г друштва) с јед н е с т р а н е ,д о к они све сн аге и ен ер ги је п о св е ћ у ју једном једином послу : рушењу З а п ад а ,п р е с в е г а А м ерике,кар уклањању гл авн е п р епреке з а о свајањ е с в е т а .'18. Организација Уједињених Нација

Слику интернационалистичке будућности ч о в еч а н с т в а ,а к о би до ње д о ш л о ,н а јја с н и је н а г о в е жтава "на јсв еч о в еч ан ски ја" организаци ј а данаш ш ц е-и од постанка с в ета-О р ган и зац и ја Уједињених Н а ц и ја ,к о ја ј е , у име н ајузви ш ен и јих идеала ч о векових орган изовала против К атанге и К онга,п рв у колективну а г р е с и ју у и стор и ји .Д о 1961 годи не с в ет ј е , у току в е к о в а и хиљада го д и н а,зн а о само з а п оједи н е народе и п оједи н е о с в а ја ч е ,к о ји су се трудили да подјарм е д р у ге народе и створе вели ке им перије:А лександра В ели ког,Ц езара,Х анибала,А тилу,Џ ингис К ана,С улејм ана, Наполеон а,Х и тлера,и тд.А ли никад до с а д а ,н и је нико помислио нити био у стању да покрене интернационалну а к ц и ју ,г д е би низ држава и в л ад а дао с в о је трупе да колективно намећу н асиле над .тедним народом.Да би цинизам био теж и ,безобзи рно насиље с е примењуј е према народу ј едне”н е р а з в и ј ене земље ” ,к о ји тобоже ужива сим патије целог нап редног ч о веч ан ства ( је р ј е до ју ч е био у” колонидалном роп ству” јед н е западне д р ж а в е ,Б е л г и је ), и отуд може у свему па и у пословима орган изовања с в о је д р ж аве,д а рачуна на њ егову помоћ.А 18 Тако напр.чак z један талентован,оригиналан и борбен пиоац као Жaн Лартеги,аутор серије рошана о француским борцима у Индокини и Алжиру,у првдговору свог најн о ви јег романа "Sauveterre" ( 1966 ) поздравља ”герилце,дезертере наполеоноких ратова” и све који оу с е икад одупирали ” свим облицима ко је је власт имала кроз векове” ( ! ) .

130

да би нечовечност била потпуна,насил>е се врши у име најузвшненијих идеала слободе,људских права и начела националног самоопредељења. Да цело искуство са О .У .Н . може да послужи као корисна лекција и основа за заклучак како би прошао слободни свет а како комунисти у случају остваре&а једне јединствене светске владе, јасно показује и сам факат да је Повеља Уједињених Народа свечано потписана у Сан Франциску 191+5 године,а да се од тада комунизам проширио од 200 милиона л>уди на једну милијарду! Тврђење о томе како се свет(цео свет) депол и ти зује,је ноторна глупост и неистина.Данас се,нажалост,деполитизује Запад,јер на Западу људи почињу да верују да техника све изједначава,па и најдубље политичке разлике,тако да се разлике између слободног света и комунизма тобоже све више губе и њихови проблеми све више постају исти,проблеми технике и науке. Али,као што сам рекао,комунистима, који су ултраполитички оријентисани,ова тенденција не само да г о д и ,је р слаби и разоружава слободни с в ет ,н его јој иду на руку.Не могу овде да анализирам случај совјетског писца Бориса Пастернака и његовог романа "Др.Живаго” .Али суштина целе ствари је порука романа која ј е у глорификовању приватног живота и одбацивању револуције као "политике” .А то је тачно шта комунисти хоће да постигну како у СССР тако и свим земљама под комунизмом : да грађани не мисле него да слушај у ,и да се слободни свет нипошто не бави” политиком” , т . ј . н е бори против комунизма,па уместо тога да сваку п о л и т и к у ,т .ј. владање светом,остави комунистима.Пастернак није био комуниста, али се је не само прилагодио условима живота и рада под комунизмом,него је режим његов неполитички став у пуној мери искористио за једну моћну и интензивну кампању деполитизације Запада, што није било нимало тешко.Пастернак и његова

131

политичка филозофија неполитике су одбачени у СССР (у истоименом филму,комесар Стрељницки каже Живагу : ” Приватног живота више нема,убила га је револуција” ! ) , а глорификована на Западу,тачно како је комунистима потребно.

Дакле,оно што претставници Запада превиђају у свом антиполитичком жару,то је да то никако није став и мишљење комуниста,од којих остварење тих концепција антиполитике пресудно зависи. Чак и да претпоетавимо да је проповедање интернационализма искрено,ипак остаје чињеница да ће стварност да одређују не њихове теорије,него ко буде политички јачи.Ако то буду комунисти,као што су данас, сгварност ће да одређује вод>а комуниста,а не утопије западних "либерала” . Амерички званични представници,као и водећи кругови највећег дела слободног света,непрекидно и неуморно већ преко двадесет година глорификују Уједињене Нације и уливају страхопоштовање својим народима према овој интернационалн ој установи,на рачун њихове националне лојалности.Мефутим,за к о м у н и с т е ,О .У .Н . је само средство за спровођење политичких циљева(рушење западног света и пропаганду),никад и никако нека сила и инстанца изнад њ и х,којој би се потчинили. У јеку западне кампање у корист О .У .Н ., после пооетв Хрушчева Америци и неуспеле " ‘Конференције на врху” маја 1960 у Паризу, Никита Хрушчев је јасно и гласно и зја в и о:” Ако би све државе чланице ОУН изгласале неку одлуку за коју бисмо ми оценили да са гледишта СССР не ваља,она за нас уопште не би важила” „Интернационализам је могућ кад сви народи желе да га приме,да му се подвргну,или бар велика в е ћ и н а ,т .ј . они који представљају већу међународну снагу. Али кад једна или више држава које имају снаге и средстава,не жели да прими интернационализам као ново решење друпгтвених проблема и нов поредак изнад своје суверености, онда не може бити ни интернационализма.Исто као и питање рата.

132

Рата ће бити све дотл е,док нису сви који могу да воде рат,против рата. Све док има иједне силе која је у стању да изазове р а т ,к о ја не прима пацифистичке концепције,могу све остале државе бити против рата,-то ништа неће помоћи, одн.напротив,олагапаће нападачу извођење његових ратних намера. У круговима конзервативних бранилаца демократије на Западу,нарочито у САД,постоји једно прилично чудно и веома штетно гледиште по коме је суштина демократског друштва баш у томе да нема циља,и да је у томе једна од битних разлика између демократије и тоталитарних режима.Пре свега то је тешка забу на,јер ако демократија као систем нема неки колективни цил>,неко крајн>е,дефинитивно стање коме се колективно тежи,овде о томе није реч.Овде је реч о томе да слободни свет однесе победу у немилосрдном рату који комунисти против њега воде.Према томе,не постављајући уопште питање неког унутрашњег друштвеног цила који би за све био обавезан и коме би сви имали да подреде с в о ј у индивидуалну политичку и друштвену слободу,проста је и очигледна истина да исто онако као што једна држава мора да се брани кад је у рату нападнута,јер иначе не може да п остоји ,и сто тако једна цела цивилизација,слободни свет,св е државе које га сачињав ају и сви потлачени народи који желе слободу, а не комунизам,-имају врло јасан и конЈфетан цил>, (не да намећу шаблоне друштвеног понашања и мишл>ења,него)просто да мобилишу и организују снаге за постизавање конкретног цила уништења непријатела,комунизма. Уосталом,Јасно је као дан да је свако цилно друштво јаче од сваког не-цил>ног друштва,исто онако као што је човек који има цил> и мерила јачи од човека који нема цил> и мерила.Друштво и држава који се своде само на то да сваком појединцу обезбедв да ради шта х о ћ е ,н е могу да опстану.Права и слободе појединаца су сигурно

133

од највеће важности,али је јопг сигурније да нико у цивилизованом друштву не може да своја права и слободе сачува и обезбеди сам,него само ако чува интересе и поштује законе заједнице к ојој припада. Западне државе,одн.шихови званични представници који проповедају ” крај политике” и приватизирање целог света,заборављају основну ствар: да је то против природе, јер је не-истори,]а против природе.Ако су извесни народи сити и уморни од историје,долазе други народи који нису.Пре двеста г о д и н а ,т .ј . 1 7 7 6 , енглески крал> Борђв I I I није желео борбу и рат,али су их желели Американци.И рата је било,а из њега су настале Сједињене Америчке Државе.Ако данас САД не желе борбу и политички р а т ,н ег о желе узајамно прилагођавање,коегзистенцију,избегавање сукоба, сарадњу и интернационализам,то ништа не значи све док не би исти став заузели и комунисти. Другим речима,ако цео Запад хоће да престане да буде политички,али комунисти неће,закон међународног живота ће ипак бити политика и борба,а не одбацивање политике,интернационализам и заједничко решавање свих друштвених и међународних Лроблема науком и технологиЈом. Има још двв околности које бацају значајну светлост на природу интврнационализма и на проповеднике интернационализма и противнике тзв. "уског национализма” : 1 . интернационалисти су против национализма само у случајевима где он заиста представла свест,традицију,политичку конструктивну сн агу ,која се,сасвим природно,супротставља комунизму,- али су ватрени браниоци ” национализма” примитивних племена која немају појма о нацији и држави и где је "национализам” само покриће за разуларене рушилачке примитивне инстинкте који се распаљују против Запада,а врло лако упрежу у комунистичка кола; 2 . ти се жарки проповедници интернационализма упадљиво

134

често регрутују ме$у интелектуалцима бивших империја и колонијалних сила (главни идеолог интернационализма после I I светског рата је Енглез Е .Х .К а р ),- ш т о наводи на помисао и допушта претпоставку да је по среди старање не о интересима свих народа и човечанства,него налажење најбоље замене за обезбеђење својих интереса који се више не могу обезбеђивати империјали— стичким и колонијалним начинима. Са вековима искуства,стеченим позицијама и дубоко укорењеним националистичким амбицијама, ти стари империјалистички народи рачунају да ће они у једноЈ општој интернационалистичкој мешавини неминовно проћи боље него млади народи,који немају ни њихово искуство,ни њихову унутрашн>у кохезију,ни њихов снажни и инстинктивни шовинизам,а самим тим су слабији партнери у свим међународним комбинацијама,савезима,федерацијам а,и тд. Као допуна овога долази акција и пропаганда проповедника и присталица интернационализма међу малим народима и државама,која често почива на ропским побудама и измећарењу. Они први проповедају интернационализам јер желе да њихове нације буду на врху.Ови други проповедају интернационализам јер су вољни да служе и робују,или тачније,да њихови народи буду у положају робова и слугу, пошто та издаја обезбеђује лично бољи живот појединцима,који су продали интересе свог народа. Али ако неки хоће да служе и р о б у ју ,т о не треба замерити онима којл хоће да владају и господаре.То је у природи ствари,као што јасно изражава српска народна пословица : ” Ко се овцом учини,курјаци га поједу” . У сваком народу има оних који хоће слободу и оних који хоће ропство.Цела је ствар ко је јачи, да ли они који хоће да живе као л>уди и као народ,или они који хоће да р обу ју .

135

кад је Ђура Јакшић. у седам речи сажео с в о је најприсније осећаље и мисао : мСве је ниш та,једно је народ мој” ! »Србија није била царевина која би утњетавала друге народе,нити је српски народ био слободан и уједињ ен,него је био расларчан на четири д е л а ,у две мале српске државе и две велике туђе.Према томе из њега н и је проговарало насил>е,него слобода. Отуд они који у с т а ју против таквог става као српског шовинизма,не п оказују ни ширину погледа, ну мудрост,ни љубав за човечансхво(која ј е уосталом врло често маска за покриваље и сакривање ропске ћ уд и ),н его само с в о ју тешку личну инфериорносх« Јер нема народа на свету који је нешхо зн ачајно учинио у и стор и ји ,који не би о себи имао најлепше мшпљење и учинио све напоре да св о је име слави и прослави.Французи су сами себ е прозвали”Велика Нација” (La Grande Nation). Шовинизам није реч српског порекла,него франдуског,по војнику Наполеонових ратова Николи Шовену,који се истицао огромним одушевљењем за Француску и Наполеона,као и залагањем у борбама(седамнаест пута раљаван).Џингоизам такође н и је српска реч, него израз енглеске националне гордости и сам опоуздања. Јевреји су себ е прогласили изабраном нацијом. Немци су у св о ју химну,много пре Хитлера,ставили Немачку изнад свera ("Deutschland Bber A lles" ),и з Америке потиче "Right or wrong , my country*' ; 19Јапанци cy себе прогласили нацијом божанског порекла,итд. , и тд. Свој чувени историјски говор,одржан 1880 г о дине приликом откривааа споменика Пушкину у Москви#највећи руски п и сац ,Д ост ојев ск и ,је за— 19 Те је речв изговорио комодор Стеван Двкатур по повратку оа победоносног похода (1 81 2) против пирата северве Африке, који су ометали аиеричку пловидбу и трговину,на банкету који је у Норфолку приређвн у аего ву част.Цела реченица глаои Нека би ваша Отаџбина у односима са отраним државама увек била у праву. Али.била у праву или не,н ека би увек била победоноона” .

136

сновао на идеји коју је изложио још у свом роману ” 3ли Дуси” , ( у коме се,пре скоро сто годин а , 1 8 7 1 ) »жигосао левичаре и открио аихово право лице) : ” Ако велики народ не верује да је истина једино у њему с а м о м е ...а к о не верује да је он сам способан и да је позван да својом истином све ускрсне и спасе,он престаје бити велики народ и претвара се у етнографско градиво” . Све су то основна "факта живота” , која су нажалост добрим делом одбачена или заборављена на Западу,али о којима комунисти добро воде рачуна,.Кад је Ста.љин,после доласка Хитлера на власт у Немачкој,оценио да ће Совјетски Савез вероватно бити изложен р ату,он није ударио у пропагирање Маркса,Енгелса и Лен>ина,него у славл>ен>е онога што је у дубини дуне руског народа, руских националних хероја,Св.Александра Невског, Мињина и Пожарског,Петра Вел иког,Суворова,итд., који су у критичним ситуацијама бранили и одбранили руски народ од туђинских најезди и водили победоносне ратове.Од војено је питање што је то злоупотребио да одбрани и ојача свој комунистички режим.Оно што желим да подвучем то је да је сурови комунистички реалист Стаљин знао да народ не крећу криминалне утопије комунизма,него осећаље своје особености и неугасиво поштовање националних хероја и одбрана онога што су претци створили. Другим речима,оно што се мења,то су народи и групе које владају светом,никако сам закон да се стално,непрекидно води борба за власт,политичка борба у свету?и да и данас није уопште питаље укидања те б ор б е,н е го је само питање ко ће да победи,да исплива,ко ће да заузме командно место у свету,да одређује судбину и своју и других. ” Депилитизација Запада” несумњиво збуњује и доводи у тешку забуну наше људе у слободном свету.И пошто појединци истовремено (У Америци,

137

у Европи,у целом слободном свету) имају много боље услове живота и рада него под комунизмом, који де ултра-политички,то они аутоматски,врло наивно и детињасто,и не мислећи,закључују не само да комунизам не вала,а слободни свет је добар,него исто тако да политика не вала,а ” неполитика” (приватизам)Унаука’,’ технологија су сјајн и . Оно што они не ви де,то је да : а . да је та деполитизација Запада нераздвојни део ” неполитике” која је у I I светском рату уступила пола Европе и Кину Стаљину,која је чинила и чини концесије комунистима,и самим тим, б . угрожава,одн. значи пропаст не само за нас С рбе,него и за њих саме,за Запад и западне нац и је.Т о није политика борбе,политика супротстављава комунизму,него политцка капитулације,склаљања и уклањања пред комунизмом,силажења са светске позорнице пред комунизмом. Према томе,знали они то или н е ,он и Срби који се пресрећни бацају у наручје западног "неполитизма” и приватизма и то примају као неко стално решење и стање,тиме стварно само одлажу своје поробљење,али не решавају своје питање нити обезбеђују будућност своје деце, И кад би се цео Запад деполитизовао до краја,довољно је да само црвена Кина остане политичка,па да ипак закони међународног живота остану борба и политичка снага,а не укидање политике и суверена влада технике у једном политички ушкопл>еном,пастеризованом,денатурализованом свету. Ако би Запад,упркос најочигледнијим чињеницама које потврђују све веће политизирање комуниста,а не све мање,тврдоглаво наставио са својом политиком” деполитизације” ,комунисти би неминовно победили јер би остали једини да јасно увиђају,примењују и поступају по основном закону међународног живота,закону политичке борбе.

138

Дакле,слободни свет не може никако да се крије иза интернационализма и технологије као тобоже свемоћним и неодољивим ” таласима будућности” ,к оји ће да реше,лако и безболно,сва питања,укл>учујући питање комунизма. Ако слободни свет не буде у стању,поред и изнад свих чуда науке и технологи;је,да за ово доба машина,технике,аутомације,електронских мозгова,нуклеарне енергије,кретања по васиони, итд.,произведе и постави једну одређену скалу људских вредности и мерила,насупрот комунистичким,- комунисти ће да победе. А они онда неће дружтвена питања режавати науком и технологијом,него кнутом и митраљезом. Ако - као што сведочи комуниста Броз,-за комунисту Мао Це-тунга није ништа да жртвује 300 милиона Кинеза,може се мислити колико би га срце болело и колико би га хумани обзири задржали да” ликвидира” рецимо милијарду и 300 милиона других људи! Мислим да сам овим одговорио и на "аргумент” који комунистички агенти систематски шире међу слабима духом,како тобоже баш бројно мали народи имају рачуна да се путем интернационализма учини крај ратовима,т.ј. да се једном учини крај закону борбе и успостави закон сарадње и с тапања. То је резоноваље шупље јер : 1 . ако велики народи не могу да мењају вековне међународне законе,како ће их мењати мали народи?!; 2. у овом тренутку не само да извесни бројно велики народи не показују склоности ка миру,него су ратоборнији него што су икад били народи који желе да избију на прво место; што само потврђује вековни закон да се само смењују народи на врху,али да закони остају јер се народи применом закона пењу на врх,а кад постану водећи,онда законе примењују да би своје место

139

одржали;3. интернационализам не спасава мале народе,него их уништава. * * *

Разуме се,било би смешно порицати револуционарне промене које представљају и собом повлаче и развој технологије и стварање масовног друштва. Али овде не расправљамо та питаља, него сам само хтео да укажем на произволна и неодговорна тумачења и да жигошем политичке злоупотребе и једног и другог. Сви народи могу да приме потребу ближе сарадње,измене искустава,научних резултата,итд„ Али не и никако безобзирне и тотално неодговорне интернационалне интервенције,као напр. О .У .Н . "трупа” и "полиције” ,сачињене од светског олоша, које треба народима да кроЈе капу. Није случај да је први рат у историји који Америке, т.ј.америчке трупе нису биле у стаљу да добиЈу (у Кореји 1950- 1953),вођен не под америчком заставом,него под пауковском заставом О .У .Н , и под врховним директивама мрачних сила и чинилаца ове интернационалистичке агентуре.

140

5 ПНТАЊЕ БОРБЕ И АКЦИЈЕ Из суочева стварне ситуације у свету,положаја српског народа и стања у нашим редовима намећу се извесни неизбежни и непобитни закључци. Пре свега природа задатака и борбе који нам предстоје се појављују јасно,а исто толико јасно се види колико су опасности велике и колико су задатци обимни и тешки.Сни који проблеме не виде и који данас,крајем шесдесетих година XX века живе у фантастичном и лажном свету од 19М или неке југословенске званичне стварности која би била спремна да обори Броза или бар да га одмах наследи кад би га неко други оборио, ти су као погорелци који одбијају да виде обим своје несреће,да им је кућа изгорела до темеља, и сматрају да им је кућа остала нетакнута(иако је целом свету јасно да је разорена),па уместо да се дају на посао да зидају,они се свађају и препиру око тога ко ће да уграби бол>у собу или стан у кући.А куће нема! Пре него што би се делиле собе и станови,треба кућу зидати,из темел>а. Код нас се током времена,а нарочито у Југославији од 191 8-1 91ј.1 , створио један смртоносан јаз између стварности у којој жшимо и налге скроз наопаке представе о тој стварности,наших

141

неадвекатних појмова и схватања,нашег неувиђаља закона међународног живота,наше неспособности да се као народ у савременом свету снађемо и свој опстанак обезбедимо.Јер нама су прво дух разорили,духовно нас збунили,душевну нам снагу разбили,да би нас онда лако полигички и биолошки уништавали.Самим тим,и препород мора почети од духа.Никад ниједна акдија није боља од духа и мисли на којима почива.Докле год цух није здрав,а мисао чиста, акција не може бити успешна. Зато, ако би се овако наставило,нико и ништа нас не може спасти.Законе међународног живота смо кршили и то смо крваво платили.Још смо притом,неизбежно,разорили законе међу нама,законе које је Српство вековима изграђивало,нарочито од Светога Саве наовамо,законе који су Српство изражавали и у којима је био дух,морал, мисао и карактер нације. Дакле,најпреча је ствар уочиги лраву природу и законе међународног живота,политичке борбе у којој сви народи учествују свим својим расположивим средствима и снагама,руковођени изнад свега тежњом да се као целина одрже,оснаже и напРеА/јУ.Морамо једном бити начисто с тиме да не можемо ништа да очекујемо ни од својих заслуга, ни од својих жртава,ни од милости и добре воље других,нарочито не од милости непријатеља,него само и искључиво од своје снаге.(Наш горостас Његош је ово знао : "Право нема наду ни у кога, до у Бога и у своје руке” ! ) . А онда морамо учинити све напоре да се ојачамо,организујемо и оспособимо за међународну утакмицу,како бисмо могли да се дигнемо и у међународном животу учествујемо. То је први и основни услов да схватимо зашто смо 1 91|1 године онако ужасно страдали, зашто смо доживели најтежу трагедију у нашој историји,да

142

увидимо једини пут који води ослобођењу српског народа, пут политичке борбе,и да стекнемо снагу да њиме идемо. Ово је толико важна тачка да захтева да се на њој мало задржимо.Јер ма колико изгледало парадоксално,има свуда,а нарочито у нашим редовима,оних који тврде да познају комунизам, па чак и да знају да је главно оружје комунизма политички рат,па ипак у пракси воде или препоручују акције које,посматране засебно,усамљено, не претстављају политички рат и не доприносе слабљењу комунизма и јачаљу српских позиција. Је ли сва борба у пропагаиди

Ту најпре спада схватање да је борба против комунизма пре свега пропаганда,борба речима, фразама и паролама.То је несумњиво суштина схватања борбе против комунизма која се испољава на конгресима,банкетима,у апелима и прокламацијама кодима обилује српска емиграција. Да борбеног духа у српској емиграцији нема, видели смо,и то зато игто нема политичке и животне борбености да се своје,-насупрот непријатељском,- пре свега комунизму,- брани,а друго,што многи немају појма о томе шта је борба, политичка борба. Отуда оно што емигрантски лидери и стручњаци пишу,говоре и изражавају у дебатама,све је то намењено друтима,све су то препоруке како други треба да поступају,никако не изрази личне вере, убеђења,залагања.И тај се метод примењује у дискутовању свих питања без разлике,од Српства,преко црквених питаља,све до досадних,вечних,увек истих отужних и бесмислених препорука о слози којих,наравно,треба увек други да се држе.Сви ти писци и говорници у великој већини нису ни свесни улоге штампе и слободне дискусије данас, да пре свега омогући слободно претресање толиких наишх важних и тешких проблема,како би се

143

слободном изменом мисли и изношењем одговорних гледишта по проученим питањима допринело духовном јединству по најосновнијим питаљима,и тиме створила организована српска снага. Не,по њима испада да ништа није потребно сем пропаганде,а да организована снага уопште није потребна,јер ће све само по себи лепо да се реши.Што је само пример више ужасног "смјатенија јазиков” који нам је оставила Југославија. Ма колико изгледало невероватно,тачно је да упркос свему што се десило у Југославији пре 19 ^ године, од смрти Краља Александра до 191|1 године,упркос издаји,војној и државној пропасти и покољу,окупадији,грађанском рату и комунистичком режиму од 1941+,већина вођа српске емиграције још није капирала како су нас непријатељи тукли у Југославији,како нас комунисти уништавају и у чему је данас снага а у чему слабост комунизма.Независно од личних разлога и мотива, факат је да већина њих ради и живи као да смо на Марсу,а не на земљи,као да нисмо изгубили Отаџбину,као да не постоји данас комунизам и као да не постоје многобројни и врло крупни и сложени проблеми борбе против комунизма и још сложенији проблеми по паду комунизма. Разуме се,да је значај пропаганде увек,а нарочито у данашње д оба , огроман. Али основни услов да пропаганда има дејства,да буде ефикасна,да буде ефикасно оружје у борби,јесте да буде подређена,да служи одређеној политици.Ако тога нема,пропаганда губи сваки смисао. Код комуниста свака реч њихове пропаганде која плави цео свет,одређена је општим циљем комунизма и подређена свагдашњој њиховој стратегији и тактици. На Западу нажалост те везе нема (сем изузетака у конкретним ситуацијама и питањима), јер једне опште линије политике,једног одређеног

144

светског политичког циља нема и самим тим ни пропаганда не може да буде ефикасна.20 Је ли оружани рат борба против комунизма?

Може изгледати чудно,али се на ово неизграђено,наивно и неборачко гледиште о пропаганди као суштини борбе против комунизма,-независно од политике према комунизму,- надовезује једно друго схватање које се често налази и код истих л>уди,а то је да је једина права борба против комуниста оружана акција, рат. ” Неће се комунизам срушити док не загрме топови и бомбе” ,формула је ових стручњака. Они уопште не могу да појме рат ако не праште пушке,не грувају топови,не експлодирају бомбе.И ако тога нема,онда просто нема борбе. И,даљим логичким надовезивањем,све донде док нема оружаног рата,не може се ефикасна борба против комунизма уопште водити.Све што треба и што можемо да учинимо јесте да се спремимо за тренутак кад засвира труба, кад стегнемо пушке у руке,седнемо у тенкове и авионе и загазимо у крвави бој! Не мислим да потцењујем добру намеру и искреност многих који овако мисле.Али,као што Французи кажу,и сам пакао је поплочан добрим намерама.После свег страдања српског народа од 19^1 до данас,нико нема право да буде наиван и да тражи да српски народ страда због његових фантазида,наивности и политичке лакомислености. У низу основних истина које смо заборавиди, сигурно је и проста истина да се све велике ствари,све победе, као уосталом и сви порази припре20 НаЈболв прииер и непобитан доказ пружа ју радио станице Глас Акерике и Слободна Европа коЈе својим крајке сервилвии и наклоним ставом према комунизму и поступањем у рукавицама, беа одређеног цила,правца,без полета,својом крајњом "објективношћу” , више користе комувистима него што им шкоде,и више допривосе деморалисању народа иза Гвоздеве Завесе него што их храбре,одн.могу да храбре политички ушкопдоном ” чистом информацијом” коју им сервирају.

145

мају у духу. Она невероватна снага коју је српски народ имао 1912 године, у предвечерје ослободилачких ратова,није била у тренутном ра~ сположењу и одушевљењу,него је била резултат систематског и најозбиљнијег рада од више деценија,српских државника,просветитеља,свештеника, писаца,војника,итдо, напора читавих генерација да се дух српског народа оснажи, да се ум просвети,да се хоризонти прошире,да се надокнади пропуштено,да српски народ сагледа савремени свет какав јесте, да постане свесан својих непријатеља и препрека које има да савлада,и да тако схвати да све може да постигне и да победи ако има потребне душевне снаге и ако познаје наумитне законе и испињава захтеве немилосрдне меЈјународне борбе, Отуда је српски народ тада располагао не само потребним одушевљењем и ложртвоваљем, него је имао и друге,исто толико важне, ако не и важније одлике : јасан циљ, знање најбитнијих ствари које народ мора да зна, свест,дух и вољу. Исто тако,у супротном смислу,наша нечувена пропаст 19^-1 године није дошла изненада,из неког изненадног склопа сила и чинилаца,него је припремана годинама,а допринос су такође дали и друти чиниоци који су дејствовали,отворено или прикривено,директно или индиректно,деценијама.Све је то допринело да извор напретка или назатка,победе или пораза,-дух,национални дух, пре свега народних вођа а самим тим и у најширим слојевима народа,буде нездрав,да буде дух пораза. А пошто изме^у духа,борбе и организације постоји најтешња веза,јер дух нагони на борбу,а потреба борбе ствара организацију и држи организацију,то је слабљење нашег духа неминовно значило напуштање борбе и растакање организоване српске снаге,чак и кад је постојао формални оквир,као у случају јутословенске војске или

146

српских политичких странака. Али то,очигледно, више нису били оквири снаге, него празне л>уштуре из којих је снага била ископнела. Војска никад није сама себи циљ,него је само средство да обезбеђује државу и пгтити народ. Ако војска нема циља коме служи,ако нема духа, она је немоћна.Према томе,говорити да нека ” наша војска” може да обезбеди ” наше” интересе,је бесмислица најгоре врсте.Пре свега јер је данас немогућа југословенска анти-комунистичка војска. Може ли ико разуман да замисли четнике и усташе да се боре раме уз раме?! Друто,ако је реч о српској војсци,неопходни услов је прво рашчистити у чему је српска политика и имати органивану српску политичку снагу,па се тек онда може говорити о српској војсци и српској војној акцији. Је ли "директна акција” права борба”

На ово се природно надовезује тенденција извесног броја иначе махом добронамерних људи,да једино решење проблема комунизма виде у ” директној акцији” ,субверзији,герили,” иргунизм/’ ,како то неки називају,итд. И овде,ја не поричем,нарочито не с обзиром на средства и методе којима комунисти оперишу, да ” директна акција” може донекле бити ефикасна. Па ипак морам да истакнем исту примедбу као раније. Схватање да је директна акција могућа без политичке основе и припреме је детињасто.То је као кад би се узело да је за војску довољно да има младих људи вољних да се боре,којима се стави оружје у руке и они одједном,без вежбе, без обуке,без правила службе,без командног особља,без хијерархије,без реда и дисциплине,постају силна војска! Они који данас препоручују директну акцију

147

као средство за решење свих проблема,пре свега обарање комунизма,-(независно од мотива,јер међу њима има најразличитијих људи,од потпуно искрених патриота,па преко авантуриста,до најобичнијих глумаца и забушаната),- заборављају да онде где нема духа,где нема циља и мерила,где нема уопште националне заједничке вере и политике,ту нема ни узајамних веза да људе повезују,ни правца ни солидарности,ни истрајности. Српска четничка акција пре и за време првог светског рата била је невероватно снажна и ефикасна зато што је почивала на духу Србије,целог народа,од Краља Петра I до најмла^ег чобанина, кроз све сталеже и све српске крајеве. Четнички одред Војводе Вука је чинио чуда не само што је он лично био ванредно храбар, способан и душевно јак човек,него зато што су у веговом одреду постојали сви елементи војске, само још појачани и још јаче наглашени (тежи задатци,строжија дисциплина,безусловније извршење задатака,тешња повезаност и брже функционисање).Снага одреда војводе Вука била је не у пушкама,бомбама и камама,него пре и изнад свега у полету и неодољивом победничком духу Србије, који је прожимао и напајао целокупно Српство, па и тај одред. А Дража Михаиловић је имао надчовечански задатак зато што је на своја плећа примио наслеђе Југославије и југословенства,т.ј. српског народа разбијеног и поцепаног у сто група,са сто циљева,мерила и морала.Међу Србима у Југославији је пре рата било франкофила,англофила, американофила,русофила,и германофила,и словенофила,и балканофила,итд.,итд., али некако србофилство није било у модиЈТу је био корен зла.Како се са мишљу која је отишла од Српства и са срцем које је затровано југословенством и левичарским отровима могу бранити права,интереси и светиње српског народа!?

148

Српски народ у I I светском рату није жалио крви и напора и није зазирао од пушке и "директне акције” .Али четнички покрет Драже Михаиловића је поломљен- не зато што Срби не би хтели да се боре,него зато што није било политичке базе да физичку,војну акцију учини ефикасном. Пре свега I I светски рат,т.ј.Хитлеров напад на нас,дошао је у једном врло неповодном тренутку, у тешкој депресији коју је јутословенство створило у ерпском народу,а и цела четничка акција почела је под оловним теретом југословенског насле^а.Уз то,политички конци борбе за време рата били су не у Дражиним рукама,него у рукама лондонских емигрантских влада. У I светском рату српски четници и српска влада били су једно.У I I светском рату српски четници и југословенска влада били су два света. И,нажалост,пошто се четнички покрет ограничио на чисто војничку акцију примајући политичко вођство лондонских влада,он је сатрвен кобним Конгресом у Бау,који јв био очајно ловршна и неодговорна идеја Божидара Пурића,а затим позивом 1фаља Петра I I од 12 септембра 191}4 године преко лондонског радиа (В .В .С .) српском народу да приђе Брозу. Уосталом,присталице директне акције такође заборавлају да је после I I светског рата предузет низ директних акција,и да су се све завршиле потпуним неуспехом јер нису имале никакве идејне и политичке основе. Присталице директне акциЈе дакле греше^Њихов је видокруг сувише узак.Оно што они виде и о чему говоре је само ,1едан део,и то један мали део целе слике и целог проблема.Све могуће појединачне директне акције равне су нули по свом дејству ако нису повезане идеЈом,политичком идејом и политичким организационим везама.Ако нема базе,цил>а, смисла,ниједна појединачна акција не може имати успеха нити имати ма какво позитивно дејство.

149

Да је ово тачно може се непобитно утврдити ако се само тим присталицама директне акције поставе најосновнија питаља: који је конкретан цил> коме акција треба да служи; коме ће она кон1фетно политички да користи;које ће снаге бити ангажоване; ко ће да командује,ко да извршава; како ће акција да фзгнкционише;шта ће (-у невероватној претпоставци да би директна акција без политичке припреме успела-Ј те присталице директне акције да раде ако комунизам,захваљујући њиховој акцији,падне; најзад,које је место нлхове акције у оквиру светске борбе комунизма против слободног света и политике слободног света да се мири са комунизмом? (Јер јаено је да акција која треба да обори један комунистички режим,што значи да кра>и светско комунистичо царство,самим гим очигледно улази у област светске политике).*1 Довољно је поставити ова питаља,па да се види да по сваком од них влада или пун хаос или сто разних мишљења међу онима који треба акцију да воде и изведу,или празнина,или наивност или неодговорност. Ја не потцењујем ни војну акцију ни пропаганду,ни обавештајну службу ни герилу ни све могуће врсте” директне акциЈе” у оквиру борбе против комунизма.Па ипак све то не спада у сушти21 У заробденвчкак логору Оенабрик оонован Је 19^4 годинв, на иницијативу пријатела кајора Живала Кнвжввића (коЈи Јв свби одках поолв 27 иарта 19^4-1 признао ђвнвралштаб као награду за взвршени п у ч ),т зв .иБатаЈ>он Сирти^.Цил. те органивациЈе био Је да тобоке представда снагу коЈа би пре свега била спрекна да изврпш обрачув са коиунис тима у логору ако покушаЈу да изврше линвидацију националних онага,а онда - и главво - да по повратху у ввиљу буду нека врста преторијанске гарде коЈа би контролисала сваку владу и била главни чивилац у држави, Разуме се да се Батаден Сирти, саставл>ен исксучиво на безумноЈ идеЈи да пуч увдигнв на степен сталног систека владавинв,- распао такорећи пре него што Јв и саставлен.Уагред,главни инициЈатор и оргааизатор Баталона Смрти,Јвдан 27-иартовоки маЈор,опрвдвлио св 1963 године за Гериан-Брозову страну.

150

ну питаља, није права и главна борба,јер све врсте физичке акције пресудно зависе од постојања или непостојаља духо е основе. Познато јв да Енглезе сматрају мајсторима обавештајне службе(интелиџенса),што они и јесу.Али шта се превиђа,то је да су они то постигли не неком специјалном техником, него пре свега захваљујући духу,крајњем,бескомпромисном патриотизму који Енглеску безусловно и ван дискусије схавља изнад свега.Неко је добро рекао пре рата да је снага Енглеске у томе што има \]$ милиона обавештајаца,што је сваки грађанин васпитањем,карактером а и инстинктом,спреман и вољан да све чини што интереси његове земље захтевају.88 Права н главна борба против комунизма је политачка

Права и главна борба против комунизма је политичка самим тим што је суштина комунизма безобзирно политичка.23 Један од најпознатијих теоретичара рата,немачки генерал Карл фон Клаузевиц,написао је у свом класичном делу ” 0 Рату” (181).0) да је ” Рат наставак политике друкчијим средствима” . Лењин који је студирао,читао и неуморно прочитавао Клаузевица,искористис5 је ту његову дефиницију да политичку борбу (коју води комунизам)окарактерише као перманентни рат,где се само средства мењају.Шта је повремено и привремено,то је оружани рат,а оно што је стално, 2 2 то ]е уооталом врло јако наглашвна црвена нит која се провлачи кроз све шпијунске романе - чији пропагандни утицај и дејство не треба потценити - од "Шпијуна Кента” објављеног пре ВЈЛпе од Зо година па све до "Квилеровог меморандума” ,објавденог пре неколико месеци.

гз Једна од најгорих бесиислица о комунистииа јесте теза да су бни ” иатеријалисти” .Западни интелектуалци,одн.иноги од вих још нису схватили да коиунисте интересује изнад свега власт, чеиу служи све,па и комунистичке теорије и п о с т а в к е , укључуЈучи и ону о еконоиском детериинизму.Парадоксално,Запад Је толико подлегао комуниотичком утицаЈу и дозволио да буде хипнотиоан комунистичким теориЈама о еконоиизму и материЈализму, да Је баш услед тога постао све мање способан да ехвати комунистичку стратегиЈу за осваЈаље света.

151

битно,непрекидно,што повезује уједно све разне акције на разним полима и даје им смисао, то је стални,непрекидни политички рат,који никад не дрестаје и где се само мењају видови борбе и средства,али никад сама борба да се непријатељ потчини,подреди,пороби. А суштина политичког рата је пре и изнад свега да се разбије политичка снага непријател>а,његов дух,његова воља за победом и вера да може победу да постигне.Истовремено да се свим средствима и начинима јача наша страна,да се јачају сви елементи који укупну снагу нације сачиаавају. Што значи,без икакве сумње,да се главно војиште политичког рата налази у области мишљења и духа,и да главни рад и борба морају ту да се усредсреде.Треба пре свега имати,одн.изградити политичку зрелост,борбену агресивност и карактерну постојаност. Ово није никакво избегаваље борбе,бежање из борбе,као што би присталицама војне и директне акције могло изгледати.Напротив,све остало сем овога је свесно или несвесно удаљавање са главног војишта и арчење снаге у стотине споредних и помоћних ствари,док непријатељ нас бије и разара на главном фронту. Битни проблеми се данас не решавају физичком акцијом и жртвовањем живота,него свесним суочавањем са проблемима и животном борбом.Јер данас је теже живети за Српство,него гинути за Српство.Данас треба више куражи да се заузме став, него да се бацају бомбе. Све док се тај,главни,апсолутно пресудни посао духовног оздрављења и препорода не сврши,док се мерила јасно не одреде,ствари не поставе на своде место и битни ироблеми не сагледају у правом виду и обиму,- све остало је чисто траћење времена и напора.

152

Наслаге које су притисле српски дух и српску мисао су неизмерне и потичу из сто разних извора :из читавих неколико векова(ХУ~Х1Х)које смо силом провели у ропству,док се стварала модерна Европа и модерни свет;из надчовечанских напора и огромног пута који смо морали да превалимо у X IX веку;из страних утицаја и духовних застраље&а која су себи могла да дозволе старе (кроз ХУ-Х1Х век)изграђене нације и империје, али које фатално утичу на оне који потребна животна (историјска) искуства немају;из непријатељских акција које су плански предузимане и које се данас предузимају да нас упуте на ” општечовечанске” путеве и редгења који у ствари представљају позив да сви солидарно скочимо с моста да се давимо,али с тим да ми први скочим о,а они ће да остану на мосту и да одају признање нажој храбрости што спасавамо своју "душу” и њихов живот,док они спасавају свој живот не узнемиравајући се много шта ће се десити са њиховом душом која нас немилосрдно издаје и хладнокрвно посматра нестанак нашег живота;најзад, из општег хаоса данашњег света који нас у толико више збуљује што је 'доминантна црта тог хаоса у томе што комунисти плански и немилосрдно и отворено ратују да униште слободни свет,док Запад и цео слободни свет,коме ми припадамо, на челу са Сједињеним Америчким Државама води политику коегзистенције коЈа је равна самоубиству. Јер очигледно није све у томе,одн.није ни издалека довољно да се закони знају,т.ј.разумом схвате,ако нема људских квалитета, потребних одлика и способности да се у свету у коме ти закони важе,одржимо.Може човек да зна историју у највећој могућој мери и у милион детаља,па ипак да то знање буде чисто интелектуално,не политички борбено и стваралачко.Човек може да зна историју,факта историје и да познаје чиниоце који су догађаје 1фетали,али да буде неспособан

153

да сам ствара историју.Слободан Јовановић је као интелектуалад,правник,историчар,социолог, енциклопедиста,био човек јединствене спреме и формата,па ипак су му потпуно недостајали квалитети за ствараље историје,као што су ратне године (1 91^.1-191+1+) јасно показале.Као тумач историје био је јединствен.Као стваралац историје није се уопште осећао.Он је знао историју и умео је да је тумачи,али није умео да је прави.То су елементарна факта,не осуда.Може човек да зна књижевност,па ипак да не буде писац.Може да зна сва правила бокса,али да буде потпуно неспособан да буде боксер,итд. Опет додирујемо срж твога писма : шта да радиш,којим путем да идеш? Јер ако примиш да ствари овако стоје како сам овде изложио,онда очигледно задатак(одн. скуп задатака пред нама) је неизмеран,надчовечански,” неостварљив” . Ту и јесте суштина свега. Оцена о томе шта је остварљиво а шта неостварљиво,огромно зависи од људи. А најтежи задатци аутоматски изгледају неостварЈ&иви свима сем најјачима« Зато и налш савремени српски задатци захтевају врло јаке људе. Потребни су пионири

Сви смо ми различити,и за сваки посао,па и за националну борбу потребни су људи разних способности,природе и склоности.Али за данашње задатке и под данашњим условима,потребни су људи необичне снаге.Не букачи,не лармаџије,не политички рецитатори,не демагози,не силеџије,него људи јаки душевно,јаки духом,јаки карактером, људи који познају проблеме и имају квалитете да ломе непријатељске снаге на свим пољима и уобличавају догађаје,уместо да им подлежу. Ту је кључ свега.

154

Послова има безброј и врло тешких.Треба наше супер-интелектуалце и полуинтелектуалце враћати из идеолошких стратосфера и далеких планета на земљу,треба познати и показати истину, треба многе ствари постављене на главу,вратити на ноге,треба силне духовне,моралне,политичке, друштвене итд.,рушевине најпре раскрчити а онда ново и здраво зидати,треба законе међу нама васпостављати,законе унутрашње,у нашим међусобним односима,и законе у нашим односима са спол>ним светом.А то се не остварује лако. Једна од најважнијих ствари коју у вези с овим треба схватити, јесте да дух, одушевЈБење, знање,расположење и јаке емоције,ма колико потребни,нису довољни,него је потребна систематска припрема и организација.Они који се ослањају на то да ” све ће то народ да реши” или да је довољно да се ” дигне кука и мотика” ,или су наивни или су демагози. Тешке послове не могу свршавати слаби људи, него јаки људи.ЈВуди који имају не само интелигенције,знања,разумевања,него и велику духовну и душевну снагу да извесним одређеним путем иду, без обзира на тешкоће,и насупрот тешкоћама. Они који се брзо пале и брзо гасе,брзо одушевљавају и брзо сплашњавају,нису јаки људи.Они су за посао српског препорода неподобни.Онај који је роб страсти не може водити послове за које је потребно руководити се дужношћу као мерилом.Јак је човек онај који не мења правац,не губи стршвење и одушевљење, и не разочарава се сваких пет минута; онај који је господар својих страсти ( да их обуздава) и својих слабости (да их савлађује). Поред осталог, у данашње доба,кад у јавном животу жаре и пале комунистички клеветници и левичарски уцењизачи,јаки људи морају бити у стању да поднесу неминовне клевете и да их то ништа не поколеба,не уплаши,не скрене с пута.

155

Јер је јасно да сваки прави српски борац који хоће ма шта стварно да чини и допринесе српском препороду,који жели да онемогући нове кобне политичке комбинације и Удружеке Опозиције, нове продаје и издаје српских земада. и српског народа,нове покоље,нове 12 септембре 191+1+ и споразуме Жубажић-Тито,- сваки такав борац ће неминовно навући на себе опробани поступак комуниста : клевету да је фашиста,шовиниста,великоСрбин,итд. Ко то не може да поднесе,не треба да иде у борбу. 24 Ту је цела судбина српског народа данас.Или српски народ има довољно јаких људи, политички зрелих и изграђених,да могу данас да се боре на немилосрдној светској политичкој арени и онда ћемо испливати,-или их нема,и онда нам нико,ни наука,ни идеолошке формуле и политички програми,ни атомске бомбе ни нуклеарна енергија, ни сви електронски мозгови света не могу помоћи. Утрвеним путевима може ићи свако и опште бајате формуле може проповедати и понављати свако.Али се тиме ништа не постиже,одн.данас се тиме ниједан наш проблем не може решити.Утрвених путева који би омогућили живот српском народу нема,јер смо ми у Јутославији све те путеве живота и напретка напустили,затрпали,преорали,заравнили,изгубили.Од утрвених путева остали су само југословенски путеви који воде у пропаст,у самоубиство,у смрт. Зато се морају тражити нови путеви.Зато су потребни лионири.Сем сасвим изузетних случајева и историјских ситуација (као напр.Србија и цело Српство уочи ослободилачких ратова 1912 1918) “ масе никад не знају шта се стварно дешава,шта се сгфема,куда се стварно иде. 2* Аиеричка пооловица каже вруХину, не иди у ливницу” !

Ако не можеш да поднесеш

25 Србија пре I Светоког рата била је најнемасовнија нација

156

Неко мора да зна стварну ситуацију,неко мора да зна законе народних послова,неко мора да прими одговорност. Зато су потребни пионири,л>уди који познаЈу законе националног и међународног живота;који имају снаге да крче нове путеве и који умеју да владају собом. Већина л>уди у једном друштву су путници,а мањина која зна и правац и остале елементе пута, су капетан и посада.И то није неко стаље или однос који припада прошлос ти,” феудализму” , "мрачном” Средњем Веку,итд.Напротив,тај однос је све израженији и тенденције су све више у том правцу,у колико је друштво развијеније и масовније. Не улазим овде у питање да ли и како томе може да се стане на пут или да се тенденције ублаже и контролишу,или измене.Битно је да је тај однос у природи ствари,што значи да крајн>а,судбинска, историјска одговорност никад није на масама,него на малом броју оних који се налазе на врху. Другим речима,ако народ хоће да обезбеди опстанак и судбину,не могу сви бити само путници, не могу сви да се заклаљају иза народа и пароле ” како народ ренш” ,н е могу сви да не знају куда се иде,сви да немају правца и крмила, сви да одбацују одговорност. Потребни су дакле људи који ће имати и довољно интелигенциЗе и довољно кичме да из идеолошких облака и стратосфера "свечовечанских” интереса и "свечовечанске” политике си^у на чврсто

и друшхво на свету и вероватно у иоторији.Независно од чинилаца који су томе допринели ( тежња за слободаи, да се буде свој господар, квалитет лидера пре свега на политичкок пол>у али и на свииа осталииа, притисак споЈв. који је изазивао све ве^и отпор и напон српског народа,исправни појмови о друштву и о васпитању,наш сеоски задрухни систем,итд),али Је ф^кат да Је 1912 године СрбиЈа била нешто наЈређе на свету: читав народ (народне иасе) уздигнут на морални и политички ниво који обично саио појединци постиху индивидуалнии напорииа.

157

хле проблема српског народа.26 Јер ако ” свечовечански” интереси и идеали некако увек захтевају да српски интереси буду жртвовани, да српски народ страда,док сви остали народи,- и то у име тих истих ” свечовечанских” интереса и идеала,-некако обезбеде своје интересе,онда значи да имамо посла не са бригом о човечанству, него са обманом.И онда значи да је више него крајае време да се одбаци ропска и обмањивачка филозофија свечовечанских интереса,у корист истинске филозофиЈе заштите животних интереса српског народа. ЈВотићевци, ко ји су за време I I светског рата учинили све да "усреће” српски народ понизно служећи Адолфа Хитлера,после рата су бацили своју бестидну ропску паролу : ” Наш народ не може бити срећан док сви народи на свету не буду срећни” ! Разуме се да је став сваког народа који има вредности,људског достојанства и унутрашње снаге,супротан.Ко воли човечанство, све народе,а не воли свој народ,лаже.Човечан тву може најбоље да служи онај народ који се пре свега о својим правима и слободи стара,који птзво своју кућу доведе у ред, своје интересе обеебеди и своје послове успешно води и свршава. Раскрстити са југословенством

А у томе послу и гфоцесу један од првих и најважнијих послова је одвојити се одлучно и за свагда од моралног и политичког леша југо2в Познати француоки писац Жилиен Бвнда сковао је после I светског рата паролу о "издаји одговорних” ("сгаћ1воп беа с1егс»") као основном објашвеау опадања западног друштва и заладноевропских народа.Незавионо од Бендине интерпретациЗе,сигурно Је да Је квјгч нашег срљаља у пропаот до 19^4-1 године,наше пропаоти 19^4-1 године,као и наше званичне оитуације данас,у том феномену издаје одговорних,издаје (из било коЈих побуда и склопа околности) оних који су на врху друштва и државе и који би морали да носе наЈвећу одговорност и буду наЈЈачи и најверниЈи народу и држави.

158

словенства.27 Докле год се ми везујемо за југословенство,ми се везујемо за леш од кога сви остали беже,и коди ће нас неминовно тровати и убити, јер друге суштине и нема сем да уништи српски народ« До 1 91|-1 године,могло је бити интересантнс историјско-политичко питање да ли је југословенство освета Аустро-Угарске С рбима,т.ј,да ли је Аустро-Угарска,видећи своју неминовну пропаст,из паклене пакости убацила југословенски отров у нашу српску кућу.Али после 19-Ц-1, то је питаље из области историје и научне дебате прешло у област крвавог искуства и националног самоодржања. Дакле,све док нема доволло свести у најширим круговима,све док се они дају заводити разним демагозима и одрођеним интелектуалцима којима је све друго прече него опстанак, срећа и напредак српског народа,животна потреба српског народа је да има пионире,свакодневне,” фултајм” борце.Не оне који се српском борбсил и Српством баве недељом и празником ,или између две футбалске или безбол,или хокеј утакмице,или изме^у два телевизиона програма,или добре две вечере и крканлука,-него стално,непрекидно,испуњавајући цео живот том борбом.Потребни су они којима српска борба неће бити неко страно тело у животу, у распореду рада и времена,него напротив који ће цео свој живот око те борбе да организују, да пресудна ствар у животу буде борба за свој народ и оно што он представља,а то покрива све и7 Професор Рафаел Лемкин,који је аутор речи,појма и теорије геноцида,причао је писцу ове ж и г е ,у једној дискусији о алочинима у историји,а посебно о злочинима у ЗДХ, како су Татари оне ратне заробљенике које су хтели да уморе најгором смрћу, везивали за леш,тако да се жртва не може одвезати и ослободити.Осу$еник је умирао у најгорим мукама. То је тачно оно што поједини Срби чине,одн.нашта иду и шта хоКе да наметну ерпском народу : најстрашнију смрт,везивањем за идеолошки,политички и морални леш југословенства.

159

могуће области интересовања и акције које се могу замислтии. Пре рата у Југославији забушавање,т.ј.избегаваље својих основних грађанских дужности и обавеза сматрано је као знак мудрости,интелигенције,сналажљивости,савремености.” Бисам ја луд” , била је омиљена изрека ” најсавременијих” слојева нашег југословенством разореног друштва,кад је у питаљу било какав јавни интерес и обавеза према држави,служење војске,или плаћаље пореза или осуда комунистичке субверзије и нитковлука, или учешће у јавном животу,или било какво залагање своје слободе и својих снага за неки јавни интерес,ван и преко мирне личне егзистенције и трке за лично материјално обезбеђење.Па ипак смо, 191+1 године,и од тада, са толиким интелектуалцима и уопште ” савременим” људима који ” нису луди” ,испали сви ми,заједно са њима,веома луди као народ,и катастрофално страдали. Исто важи и у погледу друге омиљене пароле те исте врсте људи(” паметних” и ” практичних” ) : ” Пусти политику!Гледај,бре,од чега живиш” ! Јер они који свој животни круг желе да ограниче на оно ” од чега ж»ве” ,ти не знају од чега људи и народи стварно живе„ Да је за време прве Југославије било мање појединаца заражених овим неодговорним ћифтинским и капитулантским духом,данас би било много више живих Срба,и то слободнихоНарод који хоће да живи без ” политике” ,н е може да живи уопште. Потребно је дакле пуно залагање,без и најмање менталне резервације,без одступница.Бенџамин Гитло,бивши секретар америчке комунистичке странке,који је раскрстио са комунизмом пре више од тридесет година и све године до смрти (пре годину дана)посветио борби против комунизма,дао је својој књизи о комунизму наслов: ” Цели Шихови Животи” (Веnjamin Gitlow :мThe Whole of Their Lives") , јер је нарочито хтео да на-

160

гласи да је један од пресудних извора снаге комуниста у томе што они у свој рад за комунизам уносе не мале,резервне делове живота,времена и снаге,који преостану после "редовног посла” ,него да они,имали неко редовно запослење или не, сав свој живот стварно посвећују борби за рушење постојећег поретка и за наметање комунизма. Такви се могу тући само најмање истим,ако не бољим и потпунијим залагањем и пунијим испуњавањем живота борбом за неупоредиво боље и више вредности. Однос личног и општег је несумњиво једно од најосновнијих "вечних” друштвених,филозофских и политичких питања.Овде не могу да улазим у неко подробније излагање.Доволно је да кажем да она позната реч Бенџамина Франклина:” Скај који је вољан да ради привремене безбедности жртвује слободу,изгубиће и безбедност и слободу” ,садржи Једну од непобитних истина о томе односу.Ко се бори за идеал,за нацију,сачуваће и идеал,и себе и породицу.Ко мисли само на себе,изгубиће и своје огњиште и идеал и себе и породицу. Данас комунисти безобзирно газе права појединаца у име интереса^заједнице” (т.ј.комунистичких режима). На Западу пак иде се у другу нрајност : права појединца се истичу као апсолутна вредност,насупрот интересима заједнице,па чак и по цену рушења јавног реда и државе. Суштина је у овоме: не може бити пра^а без обавеза,не може бити слободе без ограничења у корист других и заједнице,не може бити личног обезбеђења без обезбеђења нације и државе. У томе је цело питање : обезбедити,одн.васпоставити закон да политичка снага српског народа служи српском народу.А го је могуће само ако се створе нове екипе,независне од властодржаца прве Југославије,који су утрли пут властодршцима друте,комунистичке Југославије,-

161

екипе које ће имати потребне особине да служе као катализатори народних енергија,које ће, дакле, бити састављене од најбољих и најјачих. Ту је срж наше судбине. Разуме се,лично изграђивање,организовање и духовно повезивање су од највеће важности.Али све је то могуће само ако има основног људског квалитета.Челик се никад не може правити од олова. А да ли има довољно челика у души Срба,на то има сваки свесан појединац да одговори,па и Сава Младеновић. Тог историјског и духовног челика има ако има довољно појединада који неће да гледају лево или десно око себе да би се определили,неће да чекају да други за њега свршавају посао,него ће себи да кажу : ја ћу да носим терет и да чиним све што могу као да је цео терет борбе за ослобођење и обезбеђење опстанка српског народа пао на моја рамена,као да судбина српског народа зависи пресудно од тога шта ћу ја лично да учиним. То је једини исправан и одговоран став. Пионирски посао је увек незахвалан, пионири су увек непопуларни у очима непионира,јер почињу нешто ново,зашта је,поред осталог,потребно душевне снаге,коју приватисти немају.Они чија је животна филозофија у прилагођавању никад не могу да схвате и одобре рад оних чија је животна филозофија у крчењу нових путева.гв Али пионири баш јесу то : не људи који ће да се старају да сваког задовоље,да никог не увре28 Професор Хелмут Шек,у својој веока запаженој социолошкој студији о аависти (Helmuth Schoeck: Der Neid, 1967) каже : ” Онај који се против своје вол>е,из кукавичлука,или опортунизма, већ снашао и прилагодио, замера другика покааану храброст, завиди им на слободи коју су сачували” .

162

де не наљуте и не уплаше,него људи који ће да врше своју дужност онако како им савест налаже. Јунак америчке историје (битка код Аламо-а,америчког Косова),Деви Крокет,који је постао легенда за Американце, одлично је формулисао типично пионирско начело : ” Буди сигуран да имаш право,а онда само напред!” .Ко чека на одобрење и аплауз свих,неће никад кренути с места. Ко чека да сви одобре његов избор пута,никад неће пут изабрати.Прави пут секу и крче борци, не демагози и професионални политичари.Прави пут никад није компромис измеЈју сто стрампутица.Прави пут крче они који виде даље него други,који цене боље него други,који имају више историјске смелости и снаге него други.29 Кад се крче и отварају нови путеви,ту компромиса нема.Уосталом и ултрадемократски Томас Џеферсон,трећи председник Сједињених Америчких Држава,један од оснивача Демократске странке и једна од највећих фигура ране америчке историје,потпуно је схватао ову основну истину : ” На принципима никад не попуштатију осталим стварима можемо се повијати према ветру” . У нашем случају и у нашој српској ситуацији пионири морају бити у толико јачи што је наше д об а непионирс ко,прива тис тич ко,конформис тич ко, што сви хоће безбедност,а пионирство је тоталан ризик. Али борбу против комуниста приватисти не могу уопште да воде;они су као салонске пудлице према дивљим хијенама.Дилема је проста: ако нећемо да нас комунистичка џунгла прогута,морамо

2» Маршал Неј,који је меЧу Наполеоновим генералима заузимао посебно место (” најхрабрији међу храбрима” ),потицао је из скромне породице. Али је био свесан своје вредности и улоге. КВ.Д га је на једном балу једна стара племићка с висине упитала : ” Ко су Ваши претци,господине” ?»он је мирно одговорио: "Госпођо,ја сам предак” !

163

имати пионире,који ће џунглу да савлађују и путеве кроз њу да секу и крче. Уосталом пионири не остају стално усамљени. Онда кад други пред собом виде пример пионира, који не уступају,њихова кураж и снага расту и они се придружуЈу, Према томе,у пионирима и пионирском ставу према проблемима и задатцима је одговор на питање које толике добронамерне мучи се слажем,али како кренути напред?” .

реду,ја

Ако сви чекају да други крене напред први, нико и никад неће кренути.А само онда ако и кад има довољно људи који ће да кажу : ” Све од мене зависи,ја идем напред и вршим своју дужност и тражим да се повежем са сличнима,не чекајући ни на кога” ,онда се ствара бујица и незаустављива снага. Они који такав став заузимају су они које ни непријатељ ни тешкоће не могу да саломе,а који савлађују и непријатеље и тешкоће. Јер оно пгто најтеже погађа непријатеЈва нису наше пушке, тенкови и наоружање,не наша физичка снага,него наша духовна и душевна снага, и то не пасивна снага трпљења,да подносимо непријатељске ударце,него да под најтежим ударцима наша воља никад не попусти,да не падамо у дефанзиву и очајање,него да увек имамо снагу и вољу да своје бранимо и да ломимо снагу непријатеља,пре свега снагу његовог духа и воље,и да будемо јачи„ Нроблеи српске истрајности

А ту се сусрећемо са једном крупном маном Срба,која представља велику препре^у^у нашој борби и постизавању успеха,а то кратак дах. Срби се за идеје и идеале брзо одушеве,и док одушевљење траје,нема ствари коју не би учинили,нема опасности којој се не би изложили,нема

164

тешкоће која би их обесхрабрила.Али нажалост код знатног броја,и то је опет појава нашег слабљења после I светског рата,- све је више таквих откако смо утулили српска кандила и запливали у црвене и интернационалистичке магле,нема довољно истрајности,него убрзо после првих напора и разочарења,ако нема одмах резултата и успеха,наступи малаксалост,разочарење,малодушност. Истрајност је апсолутно неопходан састојак сваке борбе и сваког великог подухвата.Кад је Ниче рекао да ” све велике ствари настају упркос” ( тешкоћама и неповољним условима),он није рекао ништа ново ни ” надчовечанско” .Теодор Рузвелт,претседник С.А.Држава почетком овог века, представник и идеолог Америке у напону снаге и на прагу непознатих историјских тешкоћа,изразио је сличну мисао : ” У овом свету све што вреди имати и све што -вреди учинити, захтева напор, муку,савла|ивање тешкоћа.Стога имајмо снаге да погледамо у очи напорном животу који је пред нама” . Искуство је дакле старо колико свет да у колико су задатци тежи а цид>еви виши,у толико привлаче јаче л>уде,који су спремни не да се боре зато што би услови били повол>ни,него зато што се посао мора свршавати под било којим условима и свршити насупрот свим и било којим тешкоћама 0 У ствари ту су укључена два елемента несумњиво слична,али која ипак треба одвојено уочити : постојаност и истрајност.Постојаност као способност јасног и суштинског разазнавања ствари,на основу кога се формирају убеђења, принципи и трајни ставови.Овде је комунизам несумњиво нанео тешке штете нашој омладини,јер је како својом отровном пропагандом,тако,и још више,самим својим гнусним примером,разбио сваку веру ма у какву светињу,ма у какав идеал за који би се вредело заложити и жртвовати.Остао

165

је голи физички опстанак,физичка уживаља,тренутна страст и задовољство.А разуме се да ко не зна шта хоће,ко свака два дана или сата мења мишљење и расположење,ко из очајаља скаче у усхићење и брзо пада у очајање и тако у недоглед,то није борац и неимар.Такви не стварају ништа и не обарају ништа.Ти се најбрже одушевл>авају за директну акцију која,по њиховом мишљењу и оцени,пресеца све чворове проблема, тешкоћа,припреме,итд.,и на прост физички начин решава најтежа политичка питања и најтеже политичке ситуације.Али истовремено ти и такви су најозбиљнији кандидати за "разочарење” ,пошто су животни проблеми,нарочито у односу на комунизам,мало сложенији од претставе које људи уских видика и без унутрашње постојаности,имају о животу.30 На ово се надовезује питање истрајности,где најчешће имамо људв одређвних мшљења и начела, одн.који су учинили избор у начелу,али који немају потребне снаге да их примене у пракси и да издрже до краја на путу који сматрају исправним. Један од најзначајнијих мислилаца Старога Века,Римљанин Сенека,рекао је : ” Имати карактера,значи увек хтети исто” ! Ова формула,допадала се или не,изражава једну очигледност : ако човек не жели стално исто,ако нема стално иста мерила у једном послу,у борби да достигне неки циљ, како може остварити цил>?31 30 Емиграција је пуна тих језичних "револуционара” које оу долар или живот у светским метрополаиа, добра зарада и великоварошке опсене,за најкраХе време поломиле и из света а(светским,не југословенским,силама). А л и ,поред свих светских сила и конјуктура,ми бисмо много боље прошли да је наша политика била реалнија,дорасла нашем положају,нашим потребама и карактеру српског народа. 1911|. године,мала Србија од непуних пет милиона л>уди, била је толико јака ( и то после два рата,191 2 и 1913)да није била довољна снага једне царевине од $2 милиона људи (АустроУгарска) него је била потребна и Бутарска и најбоље трупе немачког Рајха,под командом најистакнутијег аиховог војсково|)е,маршала Макензена,да ујесен 1915 савладају српску војску и натерају је на повлачење из Србије. А 19^1 године ми се уопште нисмо ухватили у коштац са спољним непријател>ем,Хитлером и његовим сателитима.Његови агенти,пре свега Хрвати,а разуме се и Стал>инови агенти,комунисти,и многобројни други непријател>и,били су свршили посао за време мира,разарајући нам дух,установе, државно уређење,политички живот,војску,све.Ми не бисмо ни издалека пали тако брзо под Хитлеровим ударцима да нисмо- били изнутра,политички и .војно,испражњени од сваке снаге,трули. У Јутославији је српски народ био као антички херој Антеј који је био непобедив докле год је стајао на чврстом тлу Мајке Земл>е.Ни врховни херој грчке митологије,Херкул,није могао ништа,док га није подигао са земл>е. Док су живот и политика српског народа имали своје корене у Српству,ми смо били непобедиви.К&.д нас је југословенство одвојило од Мајке Србије,тукао нас је како је ко хтео.

176

Марта 191|-1 године нас је наша слабост ограничила на свега два излаза : 25 март т.ј.ггрилазак Хитлеровом Тројном Пакту,који је значио жртвовање наше независности,у интересу спасаваља голог живота,одн.државе,- и 27 м а р т а ,т .ј. очајнички гест отпора Хитлеру,где нас Је слабост осуђивала на сигурну пропаст. Оба су излаза били излази слабости и пропасти. Браниоци 25 марта ма какве им биле побуде,греже кад тврде да је то био излаз,јер смо ми били толико слаби,да би лод 25 мартом сигурно настао хаос и распад државе.Јер је тај потез давао маха Хрватима,немачким мањинама и свим непријатељима државе,а уз то убијао дух Срба.Пакт од 25 марта не би никако,као што његови браниоци мисле,спасао државу смиривањем духова и сређивањем ситуације,јер је он дејствовао супротно : разбуктавао је рушилачке страсти и апетите,против државе и Срба,утолико више што је 25 март био непобитан доказ и симбол српске слабости.Дакле,крајњи резултат би неминовно био хаос,грађанеки рат,огромне српске жртве и распад државе,дакле све у суштини нто је 25 мартом хтело да се избегне. Што се тиче 27 марта,њиме смо учинили неоцењиву услугу великим савезницима„Али они не само да нама нису учинили услугу,него нису показали ни надоснбвније обзире да нам се одуже тиме жто би нам после рата бар обезбедили оно што смо у рат,за њих,унели,-своју слободну државу.Уместо тога су нас,који упркос брзод пропасти,нисмо остали на томе да извршимо пуч од 27 марта,него смо дали Дражу Михаиловића и четничку акцију,и тиме дали велики и у своје време опште признат допринос савезничком ратном напору против Хитлера (нарочито у Африци), безобзирно одбацили и наметнули нам комунизам. Али ма колико био огроман дуг светских демократија према српском народу, шта овде треба подвућк,јесте да су с нама могли тако да посту-

177

пају зато што смо бшги слаби, што нас је рак југословенства спутавао,тровао и давио и у лондонским владама и у землЈа.Уместо да јутословенске емигрантске владе оставе слободу акције Дражи Михаиловићу,да поред борбе против окупатора и комуниста,и кроз ту борбу,покрене и развија снаге српског препорода,- оне су му везале руке именујући га за министра војног у влади.Тако је могла бити спроведена идеја о одржаваљу кобног јутословенског Конгреса у Ба-у(који је,да би иронија била грознија и крвавија, одржан на дан Светог Саве). Ово сам сматрао ба потребно да мало детал>није разложим,јер је у тој дилеми,која је поделила Србе,суштина свега : са слабошћу и политиком слабости се не може ништа.Не помажу ни 25 мартови где се приклањамо великим силама по цену независности,да спасемо живот,ни 27 мартови,где бацамо рукавицу у лице великим силама да спасемо национални понос сад,а спасемо живот по завршетку рата.Кад је нација слаба и кад води политику слабости,нема формула и спектакуларних потеза који могу да замене снагу и државничку политику.Просто напросто речено:за политичку снагу нема замене,сурогата,ерзаца. Мора се бити јак.С нама су се земаљске силе и судбина играли зато што смо били слаби.Да би њихова игра и наша беспомоћност престали,морамо створити српску снагу. В. - као што је комунизам дошао споља,услед једне веома неповолне међународне конјуктуре, где је пресудну улогу играла кобна (не само по нас непосредно,него и по Америку,на дужи рок)политика претседника САД Франклина Д.Рузвелта да по сваку цену задовољи Стаљина,а не да по сваку цену обезбеди америчке националне интересе,-тако је ради уклањања комунизма у Јутославији потребно да се та неповољна америчка политика промени у нашу корист и у корист С .А .Д .

178

Г . - Дуг западних демократија према нама је огроман и он је не само моралног карактера,него чини нераздвојни део сваког међународног поретка и основних принципа и узајамних обзира који чланови слободних међународних заједница морају један према другоме имати и одржавати, Јер је без њих одржавање међународне заједнице немогуће.Они који су нас бацили у ропство комунизма нашкодили су не само нама него и себи, и то на дугу стазу, Али с друге стране,смисао за стварност налаже да се за извојевање српске слободе,не уздамо пре свега у друте,него пре свега у себе. Уосталом,на сваком суду исход зависи у веу великој мери од браниоца.Рђав бранилац може да упропасти и најправеднију ствар,а добар бранилац може да допринесе доношењу повољне пресуде и у тешким случајевима.Исто важи и за ме^ународне односе и спорове.До 191+1 сви хрватски адвокати,т.ј.политичари,били су на линији рушен>а државе,а за време рата на линији усташког покоља Срба и уништења Драже Михаиловића по сваку цену. А браниоци српског народа били су на линији попуштања хрватским политичарима до 1914-1 а на линији компромиса и чувања” заједничке нам државе” за време рата.Лод тим условима, било је немогуће очекивати обезбеђење српских права, Поред тога,само рушење комунизма неће нас спасти,јер поред комуниста,који су и српски и светски непријатељи,имамо и других непријатеЈЕ>а кбји су у I I светском рату извршили крвавије злочине и побили више Срба него комунисти. Зато чинећи све и на свим пољима што здрав и одговоран народ мора да чини да своје интересе обезбеди,морамо да се уздамо не у добру вољу других,него у своје право и своју снагу. *** Бити начисто са оним константама српске си-

179

туације много је важније него писати формалне програме.Али кад се ове константе утврде,онда можемо отићи корак даље и формулисати извесне идеје водиЈве за решавање наших унутраш&их проблема,које из свега изложеног природно произилазе. Разуме се, цео програм се може сажети у две тачке : : ” Комунизму - смртГ” "Српском народу - слобода и држава” Г Само што пароле,које имају ту добру страну да језгровито изражавају сложене ситуације и решења, имају и ту ману што отварају врата произвољностима и неизвесностима. Зато да прецизирам : Идеје водиље за решење унутрашњих питања 1. Са комунизмом нема компромиса

У јавности америчкој,српској и светској,много се говори о томе да су капитализам и либерализам (у најмаљу руку они старог кова,као у XIX веку) застарели и да се морају тражити нови путеви и нова решења„То је тачно, али је исто толико тачно да је комунизам још много брже сазрео,-економски,социјално,културно,политички, за старо гвожђе историје. На Западу многи су слободоумни духови сматрали да ако комунизам не може бити конкретан програм и политика,оно може да послужи као неки економски,социјални и политички коректив за појмове и праксу XX века.Међутим пола века комунизма на власти показало је у сваком погледу и на свим пољима ј едну основну и радикалну ствар : да је комунизам као средство за решавање људских проблема најгори неуспех и скандал у историји.Комунизам је својим оштрим,екстремним и безобзирним нападима обратио пажњу на недостатке капитализма и демократије.Шта више он се није развио ни у систем који може уопште да сам и самостално функционише,него

180

само као пијавица,док може да сише сокове слободног свеха и његових установа. Као динамит за разарање старог друштвеног и светског поретка,комунизам се показао као врло моћан.Као друштвени и политички систем, он је бедно и срамно подбацио. Према томе,сви напори да се савремени проблеми решавају неким компромисом,комунизирањем капитализма,или уношењем капиталистичког духа и метода у комунизам,су или обмана или детињарија. Постоје нови проблеми,који проистичу из нових политичких,социјалних,економских,итд. чинилаца и ситуација и за њих се морају налазити нова решења.То важи за све,па важи и за нас Србе; 2. Слободе мора да буде

Ако је до слободе и демократије,ми нисмо ничији дужници,него можемо бити само повериоци. Јер ми смо 191+1 године све своје жртвовали за спас демократије у свету. То нама није донело никакве користи,него само штете,али је донело огромне,спасоносне користи светским демократијама.Факат да нам се светске демократије нису одужиле добром,него бацањем у ропство комуниста,ништа не мења непобитну чињеницу да смо ми повериоци светских демократија, ко је смо 1 9Ј|-1 задужили. Поред тога,сам њихов поступак да нас,који смо 191+1 године зауставили Хитлера и дали времена савезницима да се спреме и предузму своје смртоносне акције против њега,жртвују,-дисквалификује их да нам деле лекције о томе шта је демократија и Како се демократски треба понашати. Српски народ је у Србији Крада. Петра I живео у слободном и демократском поретку који ни за једном демократском државом у свету ни-

181

је еаостајао.То није случајно,него је у природи српског народа.Кад обезбедимо своју националну судбину,ми ћемо сами и природно изабрати пут слободе и бити у стању да сами нађемо конкретна решења за сва наша питања. 3. Јединство српског народа и целина српских земаља

У обезбеђење услова за рвшавање унутрашњих тхитања несумњиво спада и остварење српског једи нства,т.ј. целине српског народа и српских земаља. Зато је "Српска Борба” ,водећи лист српске емиграције,од самог почетка истакла као лозинку : ” Уједињено Српство у Слободној Србији” ! Свака концесија у погледу те целине, т .ј . свака наша готовост да се унапред одрекнемо ове или оне српске земл>е,била би фатална и морално јер би убила борбени дух српских народних маса,и политички,јер би ослабила наше позиције на плану међународне политике и дипломатије. Ми морамо да се боримо за то,ма какво било балканско или европско уређење или поредак,да све што је српско припадне Србима,да сваки Србин буде на свом српском огњишту и да власт за Србе буде српска. 4. Владавина закона

(Слобода није анархија и безакоље)

Владавина закона и одржавање јавног реда су неопходни услов за слободу.Безвлашће,анархија, самовоља,безобзирност,безако(ње не воде слободи, него диктатури и насиљу.Супротност и одговор комунизму није анархија.Она може да траје само кратко време,а онда понајлакше води комунизму, јвр је крајње одсуство сваког реда и закона јер крајње одсуство сваког реда и закона води заво^ењу најбезобзирнијег угушивањ& сваке слободе.Претседник С.А.Држава Теодор Рузвелт

182

(1901-1909) језгровито је формулисао схватаае владавине закона у савременом демократском друштву : ” Нико ниле изнад закона,и нико није испод закона ” ,36 Стварна супротност и одговор комунизму је режим слободе,који није лак и прост,него врло тежак режим,који захтева : личну одговорност, самодисциплину,поштовање других,свест о обавезама према заједници.Режим слободе није режим разуларене руље,него режим просвећеног и свесног народа.А то значи да 5. Слободног друштва нема без слободних људи

Поред осталог,последњих пола века доказало је и то да је марксистичко схватање да не ствара човек друштво,него је производ друштва, да не ствара дух стварност,него да прилике и околности одређују човекову свест,дух и морал,нетачно и потпуно наопако.Свака поправка друштва,друштвеног живота и морала међуљудских и међународних односа,мора почети од измене,од моралне поправке и препорода појединца,одн.његове свести,морала и см-исла за одговорност. Друштво не може бити боље од појединаца који га сачињавају.И то Је лекција коју у пуној мери потврђују искуство са Краљевином Србијом (у позитивном смислу),као и искуство са Југославијом ( у негативном смислу). С. Земља сељаку, слобода свим привредницима

За извлачење из беде-и привредног банкротства у које нас је увалио комунизам,несушшво је једини начин дати што већу привредну слободу,пре зв Одвојено је питаве што је свет данас,пооле шеодеоет година,нажалост,даље од те формуле него што је био почетком XX века.А то је зато што од тада до данас,одговорни чиниоци Запада нису водили одлучну борбу против комунизма,него оу тражили компромис,а самим тим дали маха левичарским утицајима који разарају свеот о дужности и одговорности, о општем интересу,о моралним вредностима и обавезама,без којих је владавина закона немогућа.

183

свега сељаку да зна да му земља припада, а са н>оме и производи његовог рада,а тако^е слободу привреде,трговине,индустрије,саобраћаја,организације услуга,итд.Ако бисмо ми почели са везивањем,спутавањем,админис тративним регулисањем привредног живота,ми бисмо,упркос најбољим намерама,створили нове небројене и непотребне тешкоће. 7. Одговорност заједнице (државе)

У допуну овога,не насупрот овоме,мора се истаћи да исто онако као што постоји принцип слободе појединца,тако постоји и принцип одговорности државе.Сви су грађани слободни,али државна је одговорност да обезбеди услове за остварење те слободе. Исто онако као што политичка слобода појединца иде донде док не крњи слободу других,тако и економска слобода има својих граница.Првобитни капитализам је несумњиво показао огромну производну способност,али је цена у економској,социјалној и ошитој беди радничких слојева била ужасна.Наличје капитализма дало је Карлу Марксу материјала за његово наопако учење. Досадашње искуство је показало: 1 . Да је уништавање продуктивности најгори начин решавања економских и социјалних питава; 2 . Да необуздано развијаље економске продуктивности без обзира на социјалне,културне и човечанске моменте не може да се прими,него да сами привредни организатори морају,поред обзира чисте продуктивности и рентабилности,имати и обзире према људима ангажованим у привреди,који су њихови сарадници,њихови ближњи,њихови земљаци, браћа по поренлу^по нацији,по вери; 3 . Развој савремене науке и технологије у многоме олакшава решавање ових привредних контрадикција између чисто економских момената и свих других.

184

У малој,економски релативно слабо развијеној Србији до 191б,не само да никад нико није умро од глади,него су човечност и осећаље правде независно од Маркса и насупрот Марксу и Лењину и њиховој "социјалној правди” , прожимали друштвене односе.Ако се с&мо створе исправни национално-политички услови, српска л>убав за слободу и српски смисао за правду употребиће средства савремене науке и технологије да нађу решења економских и социјалних питања српске народне и државне заједнице,на којима ће странци моћи да нам позавиде. Српски појам државе је од вајкада,а свакако од Немање наовамо, био потпзгно супротан марксистичком.Држава не служи и не сме да служи за експлоатацију једних (већине) од стране других (маљине),него служи обезбеђењу основних животних интереса свих својих припадника.Породичне задруге српског села,које су биле државе у маломе нису служиле ничијим ћефовима или посебним интересима,него свим задругарима,и биле су узори и организације и слободе и хијерархије и правде.Српска држава будућности има, под новим светским и друштвеним условима, да буде инспирисана и да почива на истим основама као у прошлости : не да Србин Србина гони и експлоатише,него да сви Срби заједно чине своју заједницу јаком,а да она води рачуна и обезбеђује ос.новна права сваком појединцу.

185

7 ПИТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Кад су Срби под Карађорђем усхали на оружје против Турака,н.има главни и коначни цил> није био рушење турске владавине,ма колико пресудну улогу имало уклањање те главне препреке.Циљ је био стварање српске државе.Кад је Србија загааила у ослободилачке ратове 1912 године,главни и коначни цил> није било уништење Турске и Аустро-Угарске,одн.њихове власти над великим деловима српског народа,него је кона^ни цил био стварање слободне државе целокупног Српства. Сву просту,али основну истину не могу довол>но да нагласим кад је реч о политичким питањим а,о борби против комунизма и о Србима. Примењена на данашње прилике и проблеме,та основна истина значи да данас није наш коначни цил> да срушимо комунизам,него је укланање комунизма само уклањање главне препреке за остварење цил>а, ослобођења српског народа и његовог слободног политичког организовада.А борба за слободу и стварање државе,као и одржавање државе су послови који поред свега осталог захтевају не само тренутно одушевл>ење и експлозије енергије,него и систематски рад и организовану акцију.Да не говорим о Немаљићима и њиховом суперлативном државотворном смислу,

186

али наша историја од 1 8о1+ до 1918 показује колико је тешко стварати слободну и јаку државу, а историза од 1918 до 191+1 показује колико је тешко одржати је. Докле год појединци који сачињавају један народ дејствузу као целина,они целину и интересе могу да бране.Оног тренутка кад дејствуЗу анархично,као поЗединци,без везе један с друтим,без заједничког плана и организације, они не могу да бране целину и обеобеђују њене интересе.Жта више,они више нису целина, Између духа,између политичке зрелости и дораслости с једне стране и програма и потребне организације с друге стране постоји тесна и спонтана веза.Где нема духа,ту не може бити ни програма ни одговарајуће организације.А исто тако,онде где нема програма и организације, значи да нема потребног духа.То је правило без изузетка и очигледно за сваког кога не мрзи да мисли и ко има доволео смелостн да чињеницама гледа у очи.Разуме се,кад говорим о организацији,не мислим на "организације” по имену којих је тушта и тма у српској емиграцији. Не,говорим о стварној организованој снази српског народа^о људима који су тако повезани да заиста знају шта хоће,да имају законе по којима поступају,да знају како се иде цил>у,да су доследни у главним стварима,да умеју да се боре,српске интересе штите,непризатеља туку и напред иду. У том смислу,организације,организоване српске снаге у српској емиграцији иша тачно онолико колико има борбеног духа и политичке свести.Ни више ни мање. Зато не говорим о детаљима организације.Развој духа повући ће неминовно за собом развој, пораст и јачаље организоване српске снаге. Ти си сигурно довољно упознат са стањем у

187

емиграцији да би онао да ја овде не говорим строго теориски,него се начелна излагања односе на извесне солидне и важне елементе стварности.Јер на значај организације,т.ј.организованих,планских напора и акције у нашој српској антикомунистичкој борби,указује не само стање у разним српским организацијама у емиграцији које не представлају снагу самим тим што немају цила,мерила,правца и борбене вол>е, него још више показује постојање,рад и резултати једне организације која све то има.Захва•*>ујући тој организацији, српска емиграција претставља не низ мирнодопских удружења бивпшх бораца,него представл.а снагу и чинилац у борби против комунизма и за обезбеђење бол>е буду!ш:ости за српски народ. Српски Културни Клуб ” Свети Сава”

Српски Културни Клуб "Свети Сава” је организација која је настала не зато што би прилике и услови за рад били поволшх, изгледи за успех добри а опасности мале,нити је настала колико да би била још једна емигрантска организација на броју,-него је настала отуд што су аени оснивачи увидели рразнину коз'а је све више зјапила са лрогресивним нестајањем сваке српске политике (старања о срлским интересима) у Југославиз'и,што су увидели да су распад југословенске војске и државе за неколико дана и покол. Срба у ЗДХ, били последица не неких тренутних ситуација,него дубоке политичке болести која нам је снагу ломила и црпла читав низ година,- и да следствено томе,лекови има да буду исто онако радикални као болест (” На љуту рану, луту траву” ),д а пут има исто онако да буде тежак и узбрдо као што је странпутица била стрма и дубока и да л>уди који се прихватају новог посла морају бити у толико јачи у колико су они који су водили у пропаст и омогућили пропаст били маљи и слабији. Први почетци С .К .К .” Св.Сава” датирају још

188

из 1 9 3 8 ,па се рад шири кроз Српски Културни Клуб у Београду,да би се за време рата један део улио у четнички покрет Драже Михаиловића, а други,у логорима ратних заробд>еника,водио борбу против комуниста и јутословенства,за васкрс српских вредности,српске мисли и српске снаге и за пробијаље новог српског пута. Насупрот друтима који су се дизали и падали са општим изгледима наше б о р б е ,С .К .К .” Св. Сава” је растао и бивао у толико јачи у колико су биле веће српске невоље,јер је знао да веће невоље траже већу борбу и све бод>е борце. С .К .К .” Св.Сава” је никао из пепела пропасти коју смо доживели и пред провалијом нове и коначне пропасти коју нам непријатељи спремају, а којој иде на руку и растројство српских снага,разбијање српског духа и помућеност мисли и у I и у I I Јутославији. У периоду између два рата,1918 - 191|.1#дакле 23 године,на разне начине,са променљивим изгледима и успехом,али све беспомоћније у колико је српски отпор слабио,припремана је пропаст 191+1 године.Сувише велики напори нације и сувише велике жртве заједно са наивним очекивањем интелектуалаца који су мислили да ће после рата наступити рај на земљи,изазвали су реакцију тешког разочарења,дефетизма,неман>а вере,одбацивања вредности,окретања националних енергија унутра,против себе.Милош Црњански,који спада у оне српске интелектуалце којима је била потпуно страна народна пословица : ” Најгора је она птица која своје гњездо кал>а” ,почео је,одмах после рата,још 1919>да пева своје ропске песме против српске прошлости и величи«не и да све ваља у блато.А наслови два романа Драгише Васића "Утуљена Кандила” и ” Црвене Магле” објављени у размаку од неколико година, (1923 - 1926) садржавали су у неколико речи суштину процеса гашења националних кандила и срљања у смртоносне магле комунизма.Црњански

189

и Васић су се доцније тргли,сваки на свој на■ч:ин,али је зло семе неповратно посејано, клијало и донело отрован плод.37 Али сада,друге 23 године,од 1 91Д+- Д° 1 9б7, дежавао се супротан процес,процес освешћења, бу^ења из смртоносног и самоубилачког бунила, процес сагледања стварности,оздрављеаа и прикупљања српских снага.Он ни издалека није сазрео ни завршен.Али нема сумње да тај процес, исто онако као што је онај претходни водио поразу,неминовно води победи. Том процесу Српски Културни Клуб ” Свети Сава” дао је свој незаменљиви допринос на низ начина.Пре свега је одлучно, одбацујући став ” Тако је морало бити” ,заронио дубоко и без резерве у узроке пропасти и,одбацујући све произвољне,незналичке,дефетистичке и непријатељске тезе и тумачења,прокрчио пут до истине:да је основни узрок злу у напуштању српске вековне бразде.А самим тим да је први услов препорода у повратку на ту бразду.Пропали смо и морали пропасти јер смо учинили најтежи грех:изневерили себе.Срж препорода је у повратку на српске изворе и српску суштину. Сасвим природно,и у складу с ов к м ,С .К .К .” Св. Сава” је повео немилосрдну борбу против главног сполњег непријатеља,комунизма,као и против главног унутрашњег непријатеља,југословенства, јасно показујући јавности праву природу једног и другог,њихове корене,узајамне везе и сарадњу и крајње циљеве. С „К .К .” Св.Сава” је такође у пуној мери био свестан револуционарног карактера времена у коме живимо, и стога био стално у пуном додиру 37 Узгред,вечито помуЈ^ени,немирни и нестални Милош Црњански -(његов блатњав и мрачан роман ” Сеобе” је некако симболичан), -који је 1935 године,после смрти Крала Александра,био незванично дсшао на љотићевску линију,провео је близу 2о година у емиграцији,да би најзад,претпрошле године,отишао у комунистичку Југославију.

190

са стварношћу,свакодневним догађајима и променама ситуације,како би увек могао да проблеме српског народа посматра и став заузима у једној исправној светлости великих историјских процеса,светских и српских. А од онда до д а н а с ,С .К ,К .” Св,Сава” никад није пропустио ниједно питаље,ниједну прилику и ниједну ситуацију да заузме став по толиким текућим проблемима,никад не остављајући ни своје чланове ни српску јавност у заблуди или неизвесности о томе шта се дешава и шта развој догађаја и снага у свету доноси српском народу.Свим својим рад ом ,С ,К .К ,” Св,Сава” је изграђивао мишљеае и свест,давао правац,указивао на опасност и заблуде, жигосао издају, и свим тим радом и борбом чинио оно најважније и најпресудније,а то је васпостављао мерила, самопоуздање у српским редовима и веру да у српском народу има,упркос свему што смо доживели људи који су дорасли ситуацији и српским задатцима,који умеју да бране српске интересе и који имају снагу да борбу воде. Тај рад и борба обележени су не само покретањем и васкрсаванЈвм пресудних животних снага и извора,него и извесним врло конкретним постигнућима.Југословенство којим је била заражена и ошамућена већина ратних заробљеника,а услед Конгреса у Бау и извесан број четника, успешно је жигосано не као државнички пут за српски народ, него као смртоносна и срамна странпутица.Данас нико у српској емиграцији, па чак ни југословени,не слави 1 децембар 1918, дан српско-хрватског уједињења, а велики број, ме|у којима многи који 191+1 године,т0ј.з а време прве Југославије,уопште нису знали процес и датуме српског уједин>ења,славе 26 новембар 1918, Дан српског уједињења, 0 југословенству више нико одговоран не говори,а и југословени,кад говоре о југословенству, увек наглашавају да су они истовремено и Срби.

191

С .К .К .” Св,Сава” је први дигао глас да утврди место и улогу Драже Михаиловића у збиваљима I I светског рата и у српској историји,да покаже прави карактер четничког понрета,да често насупрот појединцима са звучним титулама који су газили у издају трудећи се да собом повуку четничко и српско име,немилосрдно жигш 1е трговце српским светињама и четничком борбом. Одмах по завржетку рата,пошто је Краљ Петар I I био позвао народ да се придружи Брозу, а сви бивши претседници влада и министри из лондонских влада и сви армијски ђенерали и команданти ћутали,нема јући никакве поруке за стотине хиљада бивших ратних заробљеника,који су чекали да чују од својих предратних званичних шта треба да чине, С.К.К.Св.Сава је једини дигао јасан и одлучан глас против враћааа у комунистичку Југославију и пресудно допринео ствараљу српске емиграције. 191+7 године,Српски Културни Клуб је одиграо веома истакнуту улогу на Свесрпском Конгресу, у стварању и раду Српског Централног Народног Одбора,који је пред америчким званичним чиниоцима и јавношћу покретао питање неправде учињене српском народу и потсећао званичне и јавност слободних земала да се дуг српском народу мора одужити. 191+8 године,чланови С .К .К .” Св.Сава” су скоро потпуно сами,својом акцијом и заузимањем, спречили стварање једног Југословенског Одбора,који је имао да наследи и у целом свету прошири акцију малог Југословенског Одбора у Лондону састављеног од неколико бивших министара,који је не само дугослависао,него се 1953 изразио и у корист давања економске помоћи Брозу. С .К .К .” Св.Сава” је годинама био једини који је жигосао маневре дугословенских комуниста са Српском Православном Црквом и указивао

192

на смртну опасност која прети од сваке слабости и коегзистенције како са Брозом тако и са његовим патријархом Германом. 1957 године,пошто се угасио Српски Централни Народни Одбор,С .К .К .” Св.Сава" је сам наставио његов посао,на проширеној основи,у америчком Конгресу и у америчкој јавности. Ујесен 1962 године С ,К .К .” Св.Сава” и лист ” Српска Борба” били су једини да тачно схвате и одлучно осуде посету ” владичанске делегације” из окупиране Патријаршије, Природа и домет рада и борбе С.К.К.Св.Сава најбоље су се показали 1963 године, која је значајна пре свега по томе што је,на највеће изненађење и лидера српске емиграције и самога Броза,српска емиграција скочила против покушаја Германа и Броза да разоре С.П.Епархију америчко-канадску и себи је потчине.Још је значајније то што се том приликом показало да је С .К .К .” Св.Сава” својим радом,својом неодступном борбом,својом непоколебљивом доследношћу,која је почивала не на тврдоглавости или ускогрудости или догматизму,него напротив на најпажљивијем праћењу развоја догађаја и најсавеснијем старању да се у свим ненормалним и револуционарним перипетијама данашњице увек и безусловно заштите српски интереси,посејао семе које претставља много више него што се данас види и него што се до сада показало. Југословенство и југословенска политика угасили су националну лучу коју старији предају млађима и која прошле,садашње и будуће генерације повезује у целину и обезбеђује континуитет нације,као што је генијално изразио Чика Јова у својој бесмртној песми "Светли Гробови” . Они који су 1 91+1 године били на почетку свог јавног живота нису примили лучу коју су

193

с највећом чажћу и успехом носили прегаоци предратне Србије и јунаци ослободилачких ратова и ствараоци слободне државе свих Срба. Нама они који су владали Југославијом и који су се затекли на власти 19 М године, ту лучу нису предали него су је у току Југославије изменили,одбацили, урасили,уништили. Уместо српске луче,ми смо добили брисање националног имена,одбациваље националне особености и идеала,уклањање славних српских ратних застава,Удружене Опозиције,разне споразуме о капитулацији,пропаст државе у срамоти и покол. српског народа. Зато што је српска луча била угашена,зато је комунизам могао да завлада земљом Србиновом. Али С.К.К.Св.Сава није се помирио са поразом и пропашћу,није дигао руке,није чекао на друге,није тражио изговоре,нити је ударио тачку на српску историју,како би се окренуо уназад да јадикује и на гробљу кука. Не, С .К .К . Св.Сава је своју дужност вршио,решвња тражио, тежио васкрсу,немилосрдно испитивао,јасно гледао,закључке извлачио,бразду вукао,колебања и слабости одбацивао. Васкрсавајући српски дух,одстрањујући духовне и политичке отрове,одређујући српску бразду, васпостављајући покидане нити националног бића, отварајући хоризонте победе и напретка, С .К .К . Св.Сава је српску лучу поново упалио,створио неразориве везе за повезивање бораца и припремио искре кадре да букну у неодољив пламен снаге и слободе, Комунисти сигурно много јасније виде,осећају и оцењују рад и значај С ,К .К .” Св.Сава” него многи у емиграцији. У размаку од неколико недеља,(септембра и октобра 19б6)два главна Брозова доглавника,Мијалко Тодоровић,који је углавном попунио места која је заузимао

194

Ранковић,и Вељко Влаховић,Кардељев дугогодишњи конкурент за титулу главног идеолога КПЈ, изрично су напали из целе емиграције,поименце само ту једну организацију. Комунисти не само умеју да цене политичке снаге и опасности,него се добро чувају да "праве рекламу” непријатељу. Факат да су сматрали да треба о овоме јавно да говоре,и преко телевизије и у штампи, показује како су оценили опасност која им прети. Препреке,тешкоће и задатци пред нама су многобројни и огромни.Један од њих је и организационо изграђивад&е и повезиваље.Дефинитивна формула не постоји и она ће се постепено појавити,у колико се борба буде више развијала. Али битно је учиљено:луча је упаљена,жтафета се наставља, постављен је стражар да бди над српским интересима и створена је централа ва оцену догађаја,снага и чинилаца, за ориентацију и за акцију. А то је после пустоши од 191+1 и 191+5 било пресудно : извршити унутрашњи испит савести и обрачун са заблудама,странпутицама и туђим разорним утицајима и извршити потребно пречишћаваље.Ниједан непријатељ српског народа не може више да маневрише несмет&но,да нас обмањује,да нас наводи на путеве где су пропаст и срамота нераздвојно помешане.Не.Сад је обезбеђена основа наше политике и одређена су мерила,тако да се заиста могу водити прави српски разговори,да се развија српска мисао и да се љоме решавају небројени и претешки српски проблеми и лече небројене српске ране. Аутоматске слободе нема

И за вођење оружаног рата увек је потребно имати општи циљ,снажан дух,темедну припрему, познавати непријатела и знати законе борбе.У толико је потребније за успешно вођење политичког рата и за решавање неупоредиво сложе-

195

нијих политичких питања.(А питање комунизма је најполитичкије питање коЈе се може замислити). Потребна припрема је у толико важнија што су се за време комунизма накупила расположења и тенденције које не иду на руку организовању борбе за опстанак српског народа,него вуку ка приватизму и неодговорности.Напори,лишавања и жртве за време р а т а ,т .ј . немачке окупације, подношени су с тиме .што је опште веровање било да после тога долази слобода.А уместо слободе дошао је комунизам,т.ј.неупоредиво већи притисак, принуда,тотална контрола, угушивање сваке слободе.Отуда је природно што се код многих јавља реакција : ” Хоћу слободу и ништа више” ! Али ма колико ово било разумљиво као емотивна реакција, ту сигурно није никакво решење,него само сигуран пут у пропаст.Видели смо да слобода није анархија.Исто тако,одговор комунизму сигурно није приватизам.Он такође води насиљу,из простог разлога што ако нико неће да води рачуна о општим пословима и за њих се интересује,онда најгори долазе на врх,а они не знају ни за какв други метод владавине сем организ ованог злочина. Да би се народ,т.ј.милионске масе које народ сачињавају,понашао као одговорна целина, увек и неминовно је потребно да постоји извесно вођство,да постоји језгро,на које други могу да се утледају,које ће да даје пример,које ће да предводи и представља најјачи и најсталнији део нације.Ово је случај увек и свуда,па и у земљама са најстаријом демо^фатском традицијом.Разуме се да је то случај био и у предратној Србији.Дефетисти у нашим редовима су склони да из наше тешке судбине од 191+1 наовамо извлаче закључак да смо ми као народ ” неспособни” .Они превиђају ноторну чињеницу,у колико намерно не прелазе преко ње,да су наши

196

ратни губитци у I светском рату били неупоредиво већи од губитака било другог ког народа и да су били толики да су такорећи преполовили снагу нације.Сувише је много пионира изгинуло,сувише их је мало остало.А без пионира се не може.Јер они не само да на себе примају најтеже послове и дужности,него вуку навише стотине и хиљаде других. У предратној Србији (до 19^2) било је толико пионира,да је и најпросечнији Србин био не просечан,него одличан,јер га је свуда и у свему држао, б одри-о, вукао пример најбољих. У ЈЗТгославији,неизбежно и поразно се осетио губитак,одн.одсуство тих најбољих у свим областима.Зато је ниво квалитета,одговорности,залагања,карактера,доследнос ти,чврс тине,вршења дужности,свуда дубоко пао. Било би дакле фатално замишљати да зато што је комунизам режим терора и стеге где једна мала клика граби све за себе,ускраћујући народу и права и слободу и материјално благостање,-да зато кад падне комунизам,нема потребе да ико бди,да прима већи терет и већу одговорност него просечан грађанин,него да свако чини шта хоће, а да ће све ипак ићи добро и у реду само по себи. Напротив,у таквом ставу и схватањима лежи опасност по слободу,коју,по паду комунизма, Срби очекују као сигурну и неминовну. Резоновање,да самим тим што је комунизам режим стеге и неслободе,пад комунизма значи долазак слободе,је нестварно већ по томе,што комунизам не претставља једини могућ друштвени и политички поредак,него је само један од многих могућих,и то најгори.Према томе, ствар је не само уклонити комунизам,него га заменити једним другим,бољим поретком.А он неће доћи аутоматски,него га треба изгра^ивати и обезбеђивати.

197

Гледиште о уклањању комунизма као једином послу који има да свршимо је наивно и опасно још и по друтом једном основу.Комунизам,иако несумњиво главни непријатељ,без чијег уништења нема српске слободе,није наш једини непријатељ.Отуд,ако уништимо комунизам,а нисмо у стању да се бранимо од осталих непријатеља, нисмо учинили ништа.Српски народ је у ЗДХ,дакле лод влашћу некомуниста и "хришћана” усташа, на челу са најгнуснијим злочинцем свих времена анте павелићем,страдао горе него икад ма од кога.А повезаност и тесна сарадња комуниста и усташа под Брозовим режимом познате су свакоме. Зато је важно уочити и имати на уму да нас остали непријатељи неће оставити на миру и да после пада комунизма не настаје аутоматски период безбрижности и уживања,дизање руку од политике и повлачење у приватан живот,потпуно одвојен и независан од било какве везе са било којом влашћу и без икаквих обавеза и дужности према целини,држави. ” Уживај,душо,једи и пиј” може да буде став појединца у кратким и срећним периодима,али то никад не може да буде став целог једног народа,нарочито не на Балкану,на положају на коме смо ми,и после свега што смо ми доживели од 1918 до 19б7»0но што је Шпенглер рекао за државу као организовани народ било где и било кад,да увек мора да ” буде у форми” ,важи за Србе још више него за друге. Био би неопростив злочин,раван националном самоубиству,кад бисмо поновили грешку из 1918, да сматрамо да смо решили све политичке проблеме,проблеме борбе, и да сад можемо да се као нација "повучемо у миран живот” . Ми се нипошто не смемо уздати у добру вољу других,у њихово поштење или добре намере.Не можемо вечито осуђивати ” судбу клету” и нева-

198

љале непријатеље.Не могу увек други бити криви и не можемо вечито очекивати спас од туђе добре воље.Морамо се уздати у своју снагу. Стара и непобитна је истина да је у крајн>ој линији сваки народ највише заслужан за своје успехе,и највише крив за своје неуспехе, јер је успехе посгизавао унутрашњом снагом,а неуспехе доживљав. о услед унутрашње слабости. Онај човек и онај народ који никад немају среће,тиме показују да им недостају извесни најнеопходнији квалитети за животну борбу.Наполеоново упозорење генералима да су ” дужни да имају среће” је много мање произвољно и парадоксално него што на први поглед може да изгледа.Јер оно у себи крије једну дубоку психолошку истину.Нико,ни човек ни народ нема увек среће.Али је сва разлика између бораца и осуђених на пропаст у томе што док ови други приме сваку несрећу као коначну пресуду судбине или историје,дотле се они први никад са несрећом и неуспехом не мире.38 Друтим речима,никад се не треба уздати у слабост непријатеља. Треба бити јак. У историји нема оправданих изостанака

Јер у историји нема оправданих изостанака. Сви су изостанци неоправдани и повлаче неминов38 у својој ванредној кш зи : ” Вашингтон и Ли (Студија о воли за победом) Holmes Alexander: "Washington and Lee (A Study in the Will to Win"). 1966. познати амерички новинар и писац Холмс Александер је врло упечатливо истакао ову доминантну особину Борђа Вашингтона,за разлику од генерала Роберта Ли-а,војног команданта Конфедерације (1861-1865). Оба ова знаменита човека имали су низ ретких моралних, карактерних и интелектуалних особина.Али је преоудна разлика била у томе што је Ли био руковођен разним обзирима,не изнад оввга послом рата и циљем победе,док се Вашингтон целим би^ем посветио вођеау рата за незавионост и викад није хтео да се мири са л о м и ш ј >у на пораз и неуспех. Зато је Вашингтон постао ” Отац Отаџбине” , т. ј. створио Сједиаене Америчке Државе,док је бриљантни војоково^а Ли изгубио рат.

199

ну казну. Ми смо изоетанке из немилосрдне школе међународног живота сувише скупо платили и било би бевумно очекивати да би нам било какви нови изостанци били опроштени и да бисмо прошло некажњени.Напротив,били бисмо кажњени још немилосрдније него до сада, брисањем са лица земље. Дакле,познавање закона међународног живота је ствар не интелектуалне студије,него живота и смрти.Не може се више бити наиван,добронамеран али неупућен,необавештен,” идеалиста” и великодушан на рачун свога народа. За друге народе ове опомене и напомене нису потребне,јер су стално наоружани безобзирном агресивношћу,која иде до злочина,а негде, као код Хрвата,у I I светском рату,и није било никакве политике еем злочина.Код Срба међутим, закржљао је у Југославији сам основни нагон самоодржања. Део непријатељске борбе против Срба јесте да нама приписују своје методе и да упозоравају на опасност од неких српских безобзирних поступака и политике. Јасно је међутим да не постоји никаква опасност да би Срби своја национална питања решавали насиљем (клањем),јер је то против основне црте српског народног карактера.Ко је цео век провео у борби.за слободу, тај не кол>е нејаке. Кољу они који никад нису имали куражи да се боре за своју слободу,па чекају моменте да могу несметано и под туђом заштитом да кољу слабије и ненаоружане.Снда кад је Србија била најјача,снага српског народа се изразила у Душановом Законику,законику правде и права.А онда кад су Хрвати били најјачи,они су све своје зкање, културу и политичку свест уложили у клање обезоружаних.Клање никад није био српски метод решавања политичких и националних проблема,па неће бити ни у будуће.

200

Код Хрвата,који носе најстрашнији жиг срама у историји,јер сви сносе одговорност за покољ над српским народом у ЗДХ,било извршеаем,или саучествовањем или одобравааем или ћутаљем,несумњиво постоји (не кајање или побуна савести,него) извесна нелагодност,мучно осећаље неизбежне коби,зато што и најокорелији злочинац зна да се злочини на неки начин али неизбежно, плаћају и морају платити. И они би у ствари осетили огромно олакшање кад би Срби на покољ одговорили покољем,кад би се спустили на њихов ниво,кад би им олакшали терет, Али њихово проклетство је у томе што им Срби то и такво олакшање не могу и неће приредити.Наше је да своје бранимо и да им ни у чему што се тиче услова живота за српски народ не попуштамо,да не чинимо концесије као до 1924.1 и 1 9 ^5 ,а они ће платити - чак и у случају да не би дошло до тога да се људски судови позабаве покољем и кривце казне,-платити на начин који ће силе више од људске политике да одреде,све Јасеновце,све корпе људских очију, све неописиво гнусне ужасе и злочине обешчовечења које су двоношци у људском облику икад извршили. За изразе најистинскијег старања о општечовечанском не треба се бринути код Срба. То пре свега показује цела српска историја,а и све творевине српског духа.Српске народне песме задивиле су многе странце,међу њима највећег немачког песника,Гетеа,браћу Грим и многе друге.Поједини српски писци,државници, мислиоци,стали су у прве светске редове. Да су извесни производи њиховог духа и рада потекли од припадника нација које су вековима владале светом,они би одавно ушли у класично благо човечанства,као напр.неупоредива Његошева р еч :”Што је човјек,а мора бит човјек!” . Али, без обзира на то ко нас познавао или не по-

201

знавао,признавао или не признавао,оно што смо рекли и учинили,је речено и учиљено,и то нико не може да избрише и порекне,нити да оспорава наш допринос општечовечанском. Јер,за разлику од данашњих професионалних интернационалних доброчинитеља,који своја доброчинства ударају на сва звона и којима она служе за неке друге циљеве,ми смо своје доприносе чинили на један прави и аутентичан начин :не уз рекламу и објављивање наших племенитих побуда да чинимо добро другима,него просто дајући одговоре на општа,вечита и најважнија питања која муче сваког човека и сваки народ,и повезују их у националну,одн,човечанску целину.То су питања живота и смрти,истине и лажи,људског достојанства и нечовештва, правде и насиља,части и срама,дужности и уживања,небеског и земаљског царства,односа Бога и човека,васионе и земље,човека и човека,народа и народа,итд.Вредност нашег доприноса је у толико већа што нисмо само причали,него смо делом реч снажили и веру потврЗјивали. Али наш проблем овде и данас није допринос општечовечанском,него обезбе|>ење самог националног опстанка.39 Не прети свету(друтим народима)опасност од српском шовинизма,него српском народу и српској будућности прети опасност од савременог српског дефетизма.Онда кад смо имали циљ,ма колико изгледао велики,далек и недостижан,- или баш због тога,зато што смо били” побили копље на великој мети” ,-све су наше снаге,сви здрави сокови српског народа,сви нерви и сав духовни потенцијал били напети до максимума,и онда је све немогуће било могуће, и ми смо упркос свему ишли напред. 39 Џозеф Конрад је негде (миолим у роману ” Ноотромо” )напиоао да је познавање зла одлика цивилизованих л>уди и нација.Разуме ое, познаваље зла никако не значи и чињење зла. Али оигурно значи духовну и политичку зрелоот.Појединци и народи који отално о другим л>удима и народима праве анђеоске претспоставке,иду у неминовну пропаст.

202

Па ипак је још тада чика Јова Змај,који је био не само песник великих замаха и ванредних изражајних облика,и оштар полемичар,него понекад способан да дубоко продре у проблеме српског народа,- упозоравао на опасност од тенденције самоуништења која постоји у нашим редовима: Питај Франка,Немца,Англа, Каз*ће као и ја, "Који себе не спасава, Сам себе у би ја ." Сви су најпре себе спасли, Па су светла лица. Јербо свету нема спаса Од - самоубица. Отуда се ваљда и дрзнуо један безобзирни циник на званичном британском радиу (В „В.С„) да у I I светском рату,кад је српски народ немилице лио крв за слободу,поручи само и искључиво Србима,од свих народа,да треба што више да гину,јер ” што се трава више коси,то б оље рас те” . А данас,после покоља,11 светског рата и 23 године комунизма,изгледа да нас сва зла која смо доживели,сва страдања,сви ненакнадиви губитци, биолошка сакаћења,- нису,или не довољно, излечили од самоубилачких тенденција.40 Можда најдраотичнији лример,али не нажалост потпуно изузетан,је следећи случаЈ за који оам чуо да је аутентичан : Пооле револуције у Мађарокој од октобра 1956 године,извеоне групе Мађара су емигрирале у Енглеску.Једна од тих група била је на послу са Србима.И дешавало се прилично дуго да су неки Срби свакодневно своје сендвиче,понете за ручак,делили са Мађарима.Најзад је један Полак упитао Србе ^"ХоКете ли да ми објасните своје држање? Колико знам,Мађари су у I I светском рату,и то не у борби него као окупатори, побили преко 5 0 .0 0 0 Срба.А ви сад с њима делите хлеб?!Не разумвм!” . Нашта му је,кажу,један Србин одговорио : ” Ти то не разумеш зато што не разумеш да је за нас то што су они нас побили,вихов образ, а ово што ми с нима хлеб делимо,наш образ” . Мислим да нема ништа жалосније и изопаченије него ова ре-

203

Проблем није дакле како да се наметнемо другима,како да се светимо другима,како да тлачимо друге.Проблем је како да обезбедимо свој национални опстанак и развој,а самим тим како да обуздамо или уклонимо чиниоце који су довели до наше пропасти 191-1-1 године и до доласка на власт комуниста. Американци имају изреку да је ” лако бити паметан после догађаја” .Ми још нисмо ни то (јер из 19-1Ц-1 и свег страдања последњих четврт века још нисмо извукли закључке нити потребно научили),а камоли се оспособили да будемо паметни пре д о га ђ а ја ,т .ј.д а предвиђамо догађаје и утичемо на аих или их дочекамо спремни. Уместо да све снаге у српској емиграцији усредсредимо на главно,једни праве парламенте и владе у емиграцији да се наметну српском народу,као да је све што треба српском народу нове клике,горе од предратних да заседну на влас ти! Други служе туђим силама,оним истим које акдија и овај отав.Јер по ореди нису жртве које би пале у сукобу двеју оружаних група,где је ратник ударио на ратника.Не, овде имамо пред собом аверско убијање обезоружаног српског народа од стране кукавичке и дивљачке мађарске солдатеске, која се осеКала безбедном и неутроженом,јер је иза ње стајао тада свемоћни Адолф Хитлер.Према томе кад извесни Срби на тај кукавички и зверски покој. своје браће и сестара одговарају дељењви хлеба са убицама,ту се не изражава ни човечноот ни племенитост,ни хришћанско праштање,него кукавичлук да се устане против најнижег злочина,тотална неотпорност према злу,ропска склоност да се удвара џелату,срамна безобзирност према својима који су страдали за Српство и служински обзир према ономе који их је поклао. 41 Никад нећу заборавити бесЈфајну горчину и очајаље с којима ми је мој некадашњи професор из гимназије,Михаило Вукчевић у разговору о нашим проблемима баш на сам дан заклучева споразука Цветкови1-Мачек рекао : ” Не,ми се нећемо освестити и опаметити докле год имамо посла са Влатком Мачеком,јер је он, ма колико био скромне памети и домета,изнад онога што су наши данашњи политичари.Потребно је да дође Анте Павелић да скида српске главе,па да се Срби освесте и виде куда води хрватска политика,одн.српско попуштање хрватској политици рушења државе 1” .

204

су Броза наметнуле српском народу, и ” објективно” , ” академски” ,интелектуално, служе свако ј туђој политици која има прост цил> : да сваку српску снагу разара и српски народ држи у ропству. Трећи траже као најглавнију ствар најбољи светски поредак који би и нас покрио,најбољу светску формулу за просто решавање свих питања и у толико су пре склони да је приме у колико је бесмисленија ("некомунистичка социјална демократија” , ” нехруизам” ,демократски социјализам,тотална европска интеграција,итд,,итд,) А никоме од аих не пада на памет да сви трговци идеолошким формулама,у толико пре у колико су општије и "свечовечанскије” ,траже не шта је најбоље за друге,за човечанство,него шта је најбоље за њих,за оне који треба да држе конце и судбину целог човечанства у својим рукама.Они заборављају да стране формуле неће решити српске проблеме и да је у природи ствари да сваки Србин своје снаге и способности посвети пре свега решавању српских проблема. Народ који -прима тезе свих својих непријатеља, да под свим режимима и по свим идеологијама,у демократији, под фашизмом, под комунизмом, сви други народи могу некако да се одрже и живе,а само он мора да буде жртвован за друге и нестане,- такав народ не заслужује да живи и он ће сигурно нестати,не у слави и признању,него у срамоти. Ма колико било жалосно и чудовишно,али је чиаеница да је међу српским интелектуалцима и јавним радницима оболелим од југословенства и интернационализма,стално било и има појединаца који сматрају да је српски народ морао да пада и страда изме^у два рата,јер је ера светске демократије захтевала да се интереси српског народа,као најјачег и најбројнијег у Југославији потисну у корист мањих народа и маљина.

205

У односу на Хихлера,такође смо морали да страдамо,јер је хтео да нас уништи и јер су Срби по природи анти-фапшсти.А већ у односу на комунизам ствар је савршено јасна:морамо да страдамо,јер су Срби најодлучнији и најдоследнији анти-комунисти Европе! По чему испада да за све остале народе има неки модус за обезбе^еље опстанка,само за српски народ пресуда Историје је увек негативна!? Према томе, животно је питање српског народа да учини крај диктатури оних који дрско претенДУЛУ Да говоре у љегово име и кроје му капу, а истовремено га бестидно издаЈу у свакој прилици и на сваком питању. Дакле, само уклањање комунизма не би значило да је судбина српског народа обезбеђена. Ако би се уклонио комунизам и ако бисмо добили целу нашу Србију,ми бисмо олет убрзо све изгубили,ако се нисмо политички отрезнили и изградили,ако нисмо лекције научили и законе међународног живота утувили.Јер без политичког знаља и политичке зрелости и снаге,ми смо осуђени да стално,непоправл>иво,беспомоћно упадамо у туђе клопке и мреже,исплетене од мудријих и зрелијих него што смо ми. Тако бисмо били осу^ени да се вртимо у кобном кругу наивности и попуштања,затим казне и страдава,без надег да из тог зачараног круга икад изиђемо,одн.са извесношћу да стално тонемо дубље. Разуме се да одговор на покољ од 1 9 ^ није покољ,али исто тако је сигурно да одговор није ни ропско нуђење при јатељства са надце стране онима који нам не мисле добро.Јер наша национална политика не сме бити ропска исто онако као што не сме бити злочиначка.А,хвала Богу,имамо и других могућности осем избора између злочина и ропства.Тај избор је људско и национално достојанство.

206

Онај ко не види друге могућности сем злочина и ропства,тај је већ пропао.А српски народ се одржао кроз векове баш зато што није хтео ропство ни по коју цену,а људско достојанство и борбу за своје српско име,опстанак и слободу је хтео по сваку цену. Данас,као и у свим ранијим вековима,то је одговор. Да ли се не треба "мирити са судбином” ?

Пошто је у природи човека да се у добру понесе а у злу поништи,то није чудо што има међу данашњим српским интелектуалцима,старијим и млађим,присталица теорије о ” мирен>у са судбином” ,т „ ј . примаљу националног страдаља и националне српске немоћи,као историјских чињеница ("свршених чинова” ) пред којима се треба поклонити и примити их.Слобода и бољи живот за српски народ остали би строго у области нада, далеких идеала и утопија. Ме1?утим,на страну жалосна "издаја одговорних” која се овим показује,сви ти дефетисти губе из вида једну кардиналну чињеницу и елеменат за доношење суда о томе како ствари стоје и шта треба чинити,а то је карактер српског народа.Јер национални карактер је први елеменат за одређивање националне политике.Други је положај народа у свету.И као што би било безумно одређивати националну политику без обзира на конкретне историјске и политичке услове и ме|>ународну ситуацију (27 - мартовци), тако је исто неодговорно и јалово одређивати националну политику без обзира на национални кар&ктер (25 -мартовци). Према томе,да би "мирење са судбином,, постало идеја водиља српске политике требало би да то решење одговара природи српског народа. А то није случај. Српски народ није рођен и створен да живи

207

no буџацима светске исхорије,ни полихичке ни духовне.Он није задовољан да живи само физичким живохом и по хуђој дозволи и милосхи.Он хоће да живи на сунцу,да се бави свим и најтежим духовним пихаљима,хоће да заузме став највећег људског досхојансхва и хежи највећем домеху. Сваки Србин који иоле уме да мисли,независно од тога колико има школе, ово зна.Ово зна сваки српски сељак,или бар огромна већина,јер нема сељака на свету који је толико мало роб земље а винге пун човек,него српски селак.Цела српска исхорија,све до најновијих дана,ово по~ хврђује,а све су јаснији и многобројнији знаци да се српска снага прибира за нова дела,која ће да покажу да се он није повукао из историје,да се није склонио са свехске позорнице, него да мисли да до највећег могућег степена употреби оно жхо му је Бог дао и да постигне свој највећи домех. Добро.То је на свом месту,и жалосни су Срби који би ово порекли,или усхали против,или се трудили да обуздају или униште хежње ка највижем и најбољем. Али ту има једно велико а л и ! За тај став треба огромна снага.Једна познаха америчка пословица каже : ” Ако желиш мир,немој да желиж много” ("If thou desireth peace, desire not too much"!). A српски народ жели много.Јасно је да са геополихичке вехромехине свога положаја на Балкану не може да се склони. А са духовних вехромехина свеха не може да се уклони по закону својих најосновнијих хежњи,импулса и схремљењаоПрема хоме снага му је услов живоха, Даље се више овако не може,Треба или нашу полихику свесхи на ниво наше садашње снаге,или нашу снагу дићи на ниво шшерахива наже полихике и опсханка, За прво је похребно из осно-

208

ва мењати саму природу и карактер Србина. За друго је потребно мобилисати,изградити и организовати најбоље српске снаге и неговати најбоље особине српског националног карактера,одбацудући оно негативно. Ми морамо или да се одрекнемо свега што је ушло у српску историју,што чини српски народ, и онда нам снага није потребна,јер ћемо се утопити у неку југославијаду или балканијаду42 или неку европску унију,и нестати.И најслабији човек може са галерије безбедно да посматра борбу горостаса.Али онда он ништа не одлучује.Онај пак који хоће да сиђе у арену,да од посматрача постане учесник,тај мора бити јак. Ако желимо да наставимо српску историју, онда морамо бити себи верни и стално изграђивати своју снагу.Не можемо истовремено ићи у два супротна правца,јер ћемо се сами растргнути и бити смрвљени изме^у каменова историје које други крећу и праве. Ако смо решили да се бришемо,онда 25 март има смисла.Ако смо решили да се боримо и одржимо,онда 27 март има смисла.Али само ако је наша политика пре тога припремила терен и ишла у том правцу. Ако је пак 25 март, т.ј.прилагођавање и сналажење ради спасавања голог физичког опстан42 Руоки ” песник револуције” Сергеј Јеоеаин,ни јб могао да поднеое разочарвње у своје идеале које је доживео у стварности Совјетске Уније,и извршио је самоубиотво 1925 године.Али се пред смрт вратио нацији и певао да Ке ” моја последља реч бити - Русија!” . А наш несрећни Рака Драинац, иначе несумаиво талентован пеоник, био се толико изгубио, да ] е - у једној песми где очигледно имитира Јесенина,написао:” . . .моја последња реч биће Балкан!” . Драинац није извршио самоубиотво.Али је његова духовна трагедија тежа од Јесењинове, јер му је душа остала празна. То је био неминован производ југословенског еастраљева.Кад Србин одбаци Србију,он ствара празнину која је толико тешка и неподношхива,да неодоливо и грчевито тражи да је попуни било чиме.

209

ка -постао наша национална филозофија,онда шта ће нам уопште војска,историја,говор о српској прошлости,чему учење Светог Саве,чему вековно војевање за име,слободу и независност?! А ако хоћемо да изводимо 27 мартове,онда морамо бити јаки.Иначе се потез,од хероизма народа претвара у злочиначки неодговорну авантуру шаке амбициозних опортуниста,који служе туђим интересима,на рачун српског народа. Ако снага није створена и нису учињене све могуће припреме,безумље је,не јунаштво,бацати рукавицу у лице једном диктатору који је успео да повеже енергије и снагу једне четири пута бројније нације од нас и то ултрафанатизоване, ултраорганизоване,у пуном замаху освајања,са огромним престижом,и то у психози Европе и света упролеће 191-1-1 године. У сваком случају,с том судбоносном алтернативом се више не можемо некажњено играти. Мислим да је довољно осветлити ову наму судбоносну алтернативу,да се јасно укаже једини излаз.Јер одрећи се националног карактера, одрећи се најбољег што је у нама,изневерити себе,то није уопште политика,није уопште обезбеђење живота,него је смрт.Тим смо путем ишли у Југославији.Резултат видимо гпропаст државе, покољ српског народа,наметање комунизма и ропство у коме смо скоро већ четврт века. Према томе,мора се ићи супротним путем.Пошто је оснозна црта српског карактера да неће да живи у подруму историје и да буде слуга онима који историју праве, јасно је да не може да живи на миру и безбедно. Да би опстао, он мора бити снажан. А из свега што је речено и нашта је указано у претходним странама,јасно се оцртава појам слабог народа и појам снажног народа.Слаб је народ онај који не познаје законе живота, свог и међународног,који нема циља и мерила,

\

210

који нема апсолутних вредности обавезних за све, који не брани своју особеност,у коме слобода служи разбијању националне целине и со^ лидарности,неодговорној критици свега и личним нападима и клеветама,у којој нема ни самодисциплине,него се свако понаша као да нације нема и да није њен припадник. Насупрот овоме,снажан је народ онај који познаје законе живота,свог и ме|ународног,који има циљ и мерила,који има духовних вредности које су светиња за све и које се не могу некажњено кршити,који брани своју особеност, у коме слобода,духовна и физичка (мисли,штампе,рада,збора и договора)служи пречишћавању и дестилацији најбољег у нацији,налажењу најбол>их решења,изналажењу најбољих људи за разне послове и постизавању најбољих резултата на свим пољима живота и рада,у коме сваки,баш зато што држи до своје слободе,поштује слободу других,где се сви онда кад су интереси народа и државе у питању боре не као разуларена војска,као башибозук,него као свесна,дисциплинована и организована целина. На тај нас пут упућује наш национални карактер, како бисмо се оспособили за борбу,да напор поднесемо и да будемо у стању да платимо цену коју људско и национално достојанство у нама и слободан живот под сунцем траже,а не да будемо беспомоћна играчка у рукама светских сила и вихора,и самим тим тонемо у бездан и брисање са светске позорнице. А кад је већ реч о националним дефетистима и побијању њихових "аргумената” ,треба рећи да је и њихов ” врховни аргумент” : ” Све је то лепо и идеално,али је немогуће” ,потпуно неоправдан и нестваран.Један француски социолог XIX века истакао је да је у друштвеним појавама врло важно правити разлику између ” оног што се види” и ” оног што се не види” ,хотећи тиме да нагласи да се некад најважније ствари

211

схварно дешавају и још важније припремају” нвопажено” . То је нешхо што дефехисхи не схватаЈУ. Све врсте "директне акције” заххевају велику тајност у припреми и извршењу зато што су видљиве и упадљиве.Али најважнији посао на свету,посао духовног изграђивања,посао стварања духовне снаге и снажења политичке свести,посао изграђивања умова и карактера који стварају догађаје,тај се посао може великим делом вршити јавно,јер је "невидљив” .Мисао се не може ухапсити,заузимање става се не може спречити,духовни контакт,преношење вере и паљење пламена код других се не може угушити. Да није тако,о томе не би могло и смело јавно да се говори.Али хо јесхе тако.То ни комунисти не могу да зауставе ни данас ни у будуће,-насупрот предвиђањима декадентних писаца као што су Алдос Хаксли ("Дивни Нови Свет” ) и Џорџ Орвел (” 19бЦ” ) . Полиција за мисао се можда може установити, телевизори у два правца такође.Али извор мисли,извор духа,извор промена и рушења тирана нико не може да угуши,још мање него што се извор реке може угушити и зауставити. Разуме се под условом да народ има потребних квалитета.Ако их нема,онда му никаква тајност неће помоћи,јер нема шта да крије, нихи да развија,шири и јача. Али ако народ има довољно квалитета у себи и довољно људи који тај квалитет носе,ако има животне енергије и способности,ако је божанска искра у њему жива,то се неодољиво преноси на друге,л>уде повезује и ствара снагу пред којом падају гнусне лажи и обмане тлачитеља и неизбежно пуцају комунистички ланци којима је српски народ окован.

212

ЗАКЉУЧАК

Никад у историји српског народа није на једну генерацију, т.јо на све Србе у узрасту мисли и акције, пала толика одговорност као она коју данас имамо. А то значи не само да српски народ није никад био у већој опасности да нестане,него значи и то да никад ниједна генерација Срба није имала боље прилике да претцима и потомцима, целом свету,Богу и људима,покаже домет,снагу и квалитет српског духа и српског имена. Зато наше није да се извињавамо,да се клањамо и уклањамо,да попуштамо,да тражимо милост и милостињу ни од кога.У борби за људско и национално достојанство нема малих и великих,него има људи и нељуди,народа и руља. Ми смо огромно,често непотребно,страдали, патили,ланце носили и у оковима чамили.Али до сада нико никад није успео да дух Србинов сломије нити да му човечански лик укине ни божанску искру угаси. Напротив,од Светога Саве до Драже Михаиловића давали смо свим народима света лекције и примере о томе да су снаге људског и националног достојанства непобедиве.

213

Данас наша је света мисија да кажемо и својим радом и борбом докажемо да се нико на свету,па ни највећи и најмоћнији,не може спасти жртвовањем ни ту^е ни своје националне части и интереса. Оно што не знамо,треба да учимо и научимо. Оно у чему смо грешили и грешимо,треба да исправљамо. Али оно што сигурно знамо,то морамо да кажемо,да не попуштамо и да не уступамо: Слободу нико некажњено не може да изда.И нико се не може спасти гурајући верног савезника у понор ропства. Градови и престонице слободног света не могу остати слободни ако престони Београд треба да остане у ропству. А ако слободни народи света и њихове престонице треба и даље да сијају у слободи,онда се луча слободе мора поново запалити у престоном Београду. Служити ” чести и имену” није само било славно само у Његошево доба. Данас је теже и славније него икад. Слободног друштва нема без слободних људи. И слободне међународне заједнице нема без слободних народа. У историји човечанства основни лик српског народа је одре^ено оцртан.Нека други иду својим путевима.Ми има да бранимо своје и да најбољем у нама будемо верни. Борбом и победом у борби за своје српско име и целину ми ћемо дати највећи допринос општој духовној ризници човечанства где сваки народ уноси најбоље што има и од које човечанство живи.

214

215

С ДДР«А Ј

Страна Предговор

I ПИТАЊЕ НАЧЕДНОГ ОПРЕДЕЉЕЊА

Ј-ХУ1

5

Исти проблем у Отаџбини и у емиграцији Три српске емиграције

& 12

Школовани људи...

16

... и нешколовани Корени расцепа од 1963 године Бодити љуту битку против комуиизма... али безбедно

18 20 23

Шта српски народ од нас очекује

26

Из разочарења се тргнути

32

II ДАНАШЊА СИТУАЦИЈА

39

” Тако је морало бити" ''Требало је Ударити Плот”

40 41

Политика попуштања

42

25 март и 27 март ”Јавна филозофија” српске емиграције К р и т и к а "јавне филозофије”

49 50 62

Политика С.А. Држава

62

Ллтернатива Брозу

63

Слога

64

Демократија Окупљање око Краља Петра П и иладике ДионисиЈа

54 56

Краљеви данас

69

Нама је све разорено

61

III ЗАКОНН И Е В Ш Р О А Н О Г ЖИВОТА

68

1. Закон Борбе 2. Закон политичке снаге

69 71

Интелектуализаи 'Снага С.А.Д. и снага С.С.С.Р.

74 76

216 Страна 3, Закон одбране националне Особености (Закон Националне Солидарности) Бсрба за српску особеност А. Народ Земаљско и небеско царство Југословенство

83 83 87 89 91

Б. Власт

101

В. Територија 4. Закон одабирања

107 115

I V АЛИ - АА ЛИ ЗДКОНН ЈОШ ВАЖЕ?

120

Т е х н о л о г и ј а И н т е р н а ц и о н а л н з а м

121

Организација Уједињених Нација

125 129

V ПИТАЊЕ БОРБЕ И АКЦИЈЕ

140

Је ли сва борба у пропаганди Је ли оружани рат борба против комунизма?

142 144

Је ли "директна акција” права борба

146 150

Права и главна борба прстив комунизма је политичка Потребни су пионири Раскрстити са југословенством

153

Снагу (сировину) треба усбличити

157 163 168

V I ПИТАЊЕ ПРОГРАИА

171

Проблем српске истрајности

Главне константе српске ситуације Идеје водиље за решење унутрашњих питања

174 179

1. Са комунизмом нема компромиса 2. Слободе мора да буде 5. Јединство српског народа и целина српских земаља

180 181

4. Владавина закона (Слобода није анархија и безакоње) 5. Слободног друштва нема без слободних људи 6. Земља сељаку, слобода свим приврсдницима

179

181 182

7. Одговорност заједнице (државе)

182 183

V I I ПИТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

185

Српски Културни Клуб ” Свети Сава” Аутоматске слободе нема У историји нема оправданих изостанака Да ли се не треба ” мирити са судбином” ? Закључак

187 194 198 206 212

ГДЕ ЈЕ ШТА А Лктон, Лорд стр. 126 Аламо, Битка код стр. 162 Александар I, Краљ стр. 47, 97, 189 Александар Велики стр. 129 Александар Невски стр. 136 Александар, престолонаследник етр. 57 Александер, Холмс стр. 198 ” Александровска диктатура” стр. 32 Алексије, "патријарх" стр. 60 Алтернатива комунизму стр. 53 Антеј стр. 175 Днтонеску, Јон стр. 109 Аристотела стр. 127 Армстронг, Хамилтон Фиш стр. 112 Атила стр. 129 Ачесон, Дин стр. 78 Б Ба (в. Конгрес у Бау) стр. 148, 199 Еановина Хрватска стр. 43, 44 Бах, Себастиан стр. 123 Бенда, Жилиен стр. 157 Сернам, Џемс стр. 166 Е>етовен, Лудвиг ван стр. 123 Бићанић, Рудолф стр. 75 Бојић, Милутин стр. 61 Бољшевичка револуција (в. Револуција у Русији) Борба (в. Политичка борба) Бразилија стр. 66 ” Бранићемо земљу” стр. 48 Броз, Јосип-Тито стр. 30, 36, 56, 57, 59, 63, 101, 140, 148, 173, 192 ћудисављевић, Срђан стр. 29 Будућност (” У будућност се не може ићи уназад” ) стр. 100 Булит, Вилијам стр. 79

В Вајли, Филип стр. 113 Васић, Драгиша стр. 188 Пашингтон, Ђорђе стр. 198 ” Велико Друштво” стр. 129 Верност Краљу и Отаџбини стр. 63

218 Виетнам стр. 81 Влаховић, Вељко стр. 194 Војвода Вук (Војин Поповић) 8ојска стр. 33, 146 Ворошилов, Клемент стр. 59 Вукчевић, Михаило стр. 203

стр. 4 7

Г Гавриловић, Вукосава стр. 62 Галилеј, Галилео стр. 123 Гарашанин, Илија стр. 117 Генерали и редови стр. 24 Геринг, Херман стр. 70 Герман, "патријарх” стр. 36, 57, 192 Гете, Волфганг фон стр. 200 Гитло, Бенџамин стр. 159 Господа (” Нека се лрво господа сложе” !) 'Тлас Америке” стр. 144 Грим, браћа стр. 200 Гузенко, Игор стр. 124

стр. 18

Д Давидовић, Љубомир стр. 48, 92 Ларвин, Чарлс стр. 115 Декатур, Стеван стр. 135 Демократија стр. 54, 178 Злоупотреба демократије стр. 105, 106 Деполитизација Залада стр. 133, 135 Деривације стр. 166 Дешанел, Пол стр. 117 Дионисије, Епископ стр. 56, 64, 65, 66 101 ”Директна акција” стр 146-150 Достојевски, Фјодор стр. 135 Драинац, Рака стр. 258 Држава (в. Српски појам државе) Душан, Цар стр. 90 Ђ Ђилас, Милован; Ђорђе III, Краљ

стр. 80, 128 стр. 133

Е Економизам стр. 119 Емиграција (в. Три српске емиграције) Енгелс, Фридрих стр. 136 Ж ”Др. Живаго”

стр. 130

3 Законик, Душанов стр. 94, 199 Запад и комунизам стр. 113, 133, 143

Земаљско н небеско царство

стр. 89

И Идеје водиље за унуграшње уређење стр. 173 Идн, Антонн стр. 78 Илић, Михаило стр. 75 Индонезија стр. 66 Интелектуализам стр. 74 Интернационализам стр. 125 Истман, МакО стр. 83 Историја (” У историји иема оправданих изостанака” стр. 105 Истрајност стр. 163 ј Јакшић, Ђура стр. 135 Јасеновац (и Дахау) сер. 75 Јевтић, Богољуб стр. 92 Јесењин, Сергеј стр. 208 Јевреји стр. 84, 87 Јовановић, Драгољуб стр. 28 Јавановић, Драгослав стр. 48 Јовановић, Јова-Змај стр. 202 Јовановић, Слободан стр. V, VII, 153 Југославија (” Чувајте ми Југославију” ) стр. 97 Југословенство стр. 24, 25, 28, 91-101, 190 Југословенство и комунизам стр. 105 Леш југословенства стр. 157 Југословенски Одбор стр. 191 Јукић, Илија стр. 170 К Кајтел, Вилхелм стр. 70 Кар, Е.Х. стр. 134 Карађорђе стр. 23, 185 Карађорђевићп стр. 57 Кардељ, Едвард стр. 194 Кастро, Фидел стр. 59, 173 ” Квилеров Меморандум” стр. 150 Керенски, Александар стр. 28 Класна Писма стр. 40 Клаузевиц^Карл фон стр. 150 Клемансо, Жорж стр. 117 Кнежевић, Живан стр. 149 Којен, Милан стр. 62 Комунисти и Запад (в. Запад и комучисти) Комунистички Манифест стр. 80 Конгрес у Бау стр. 148, 190 Конрад, Џозеф стр. 201 Константе српске ситуацнје стр. 174 Константиновић, Михаило стр. 75 Конфучијо стр. 115

220 Коперник, Нккола стр. 123 Косигин, Алексеј стр. 173 Краљеви даиас стр. 59 Крокет, Деви стр. 162 Куба стр. 82 ” Култ савесног рада” стр. 168 Л "Лајбек је раскопчан” стр. 46 Лазар, Кнез стр. 90 Лартеги, Жан стр. 129 Лемкии, Рафаел стр. 158 Лењин, Владимир стр. 76, 127, 136, 150, 184 Леонардо, да Винчи стр. 123 Лин Ју-танг стр. 73 Ли, Роберт стр. 198 Љ Љотић, Димитрије

стр. 109

М Мажино Линија стр. 41 Макартур, Даглас стр. 11 Макензен, Аугуст фон стр. 175 Мао Це-тунг стр. 77, 138, 173 Марковић, Божидар стр. 169 Маркс, Карл стр. 136, 183, 184 25 и 27 март стр. 49, 176, 206 Материјализам стр. 118 Мачек, Владко стр. 46, 47, 62, 75, 91,92 ” Ми или Они” стр. 112 Микеланџело стр. 123, 168 Миловановић, Бена стр. 36 Мињин (и Пожарски) стр. 136 Михаиловић, Дража стр. 14, 22, 30, 53, 56, 147, 148, 176, 177, 188 ” Шеснаест милиона не могу да погреше” стр. 170 Милош, Кнез стр 86 ” Мирити се са судбином” стр. 206 Мусолини, Беиито стр. 94 Н ” Најгора је она птица” ... стр. 188 Наполеон стр. 114, 129 Народ (”Како народ реши” ) стр. 154 Народ (јак народ и слаб народ) сгр. 209 ” Наших пет владика” стр. 36 Немања, Краљ Стеван стр. 1ф4 Немањићи стр. 185 Неј, маршал стр. 162 Нешић, Бата стр. 62 ” Нисам ја луд” стр. 159

221

Ниче, Фридрих стр. 164 Новаковић, Стојан стр. 73 Н> Н>егош стр. 141, 213

0 Образаца иема стр. 171 ''Ко се овцом учини” стр. 134 Окупљање (око Краља Петра и елископа Дионисија) стр. 50, 56 "Омладино, у лево” ! стр. 48 Орвел, Џорџ стр, X, 211 Опозиција (лојалиа опозиција комунизму) стр. 32 Организаиија Уједињених Нација стр. 129, 130, 13] Ортега и Гасет стр. 166 Отацбина стр. 46 Остракизам стр, 118 П Павле, Кнез стр. 43 Пакт Хитлер-Стаљин стр. 48 Парето, Вилфредо стр. 166 Пастернак, Борис стр. 130 Пеги, Шарл стр. 127 Петар I, Краљ стр. 147, 180 Петар II, Краљ стр. 51, 56-58, 60, 63*66, 101, 148, 191 Петар, Велики стр. 136 Пионири стр. 153 Пионирски посао стр. 161 Плећевић, Чедомир стр. 37 Плот ("Требало је ударити плот” ) стр. 41 Политика попуштања стр. 42 Политика С.А. Држава! стр. 52 Политичка борба је пресудна стр. 71-83, 150*153 Пропаганда стр. 142 Пупин, Михаило стр. 14 Пурић, Божидар стр. 148 Пут сналажења и пут борбе стр. 8 Пушкин стр. 135 Р Радио "Слободна Европа" стр. 144 Радић, Антун стр. 94 Радић, Стјепан стр. 94 Разочарење (у друге и у себе) стр. 33, 65, 166 Ранковић, Александар стр. 56, 170, 194 ” На љуту рану, љуту траву” стр. 187 Рат и комунизам стр. 144 Револуција у Русији стр. 174 Резидуе стр. 166

222

Ренан, Ернест стр. 95 Рибентроп, Јоахим фон стр. 70 Гузвелт, Франклин Д. стр. 22, 53, 58, 77, 177 Рузвелт, Теодор стр. 164, 181, 188 С Свесрпски Конгрес стр. 191 Свети Сава стр. 72, 75 Сенека,, Луције, Енеј стр. 176 Најгори скацдал српске емиграције стр. 30 Слободни избори стр. 172 ”Хоћу слободу и нцшта више” стр. 195 Слога стр. 54 Снага Америке и снага С.С.С.Р. стр. 76 Солунски Процес стр. 62 Спенсер, Херберт стр. 115 Споразум од 1 септембра 1937 стр. 47 Споразум Цветковић-Мачек стр. VI, 42, 44, 47, 54, 75, 109 Гпоразум Шубашић-Тито стр. 62, 155 Срби нису фолклорни народ стр. 26 Срзентић, Васа стр. 29 "Српска Борба” стр. 181 Проблем српске истрајности (в. Истрајност) Константе српске емиграције (в. Константе) Српски Културни Клуб у Београду стр. 43, 183 Српски Културни Клуб ” Свети Сава” стр. 34, 187-194 Српска Православна Црква стр. 51 ” С.рпски Народ и Српска Политика” стр. У-У11 Српски Народни Савез стр. 14 Шта српски народ од нас очекује стр. 26 Српски Централни Народни Одбор стр. 192 С.рпски појам државе стр. 184 Српство и комунизам стр. 105 Српство и хрватство стр. 95 Стаљин, Јосиф стр. 76, 83, 136, 177 Станојевић, Аца стр. 92 Стојадиновић, Др. Милан стр. 92, 99 "Студентски батаљон” стр. 49 Суворов, Александар стр. 136 Сулејман, Султан стр. 129 Схизофренија стр. 91-93 Т "Тако је морало бити” стр. 40 Тасић, Ђорђе стр. 75 Тејлор, А.Џ.П. стр. 55 Тесла, Никола стр. 14, 123 Технологија стр. 121 ТодоровМћ, Мијалко стр. 193 Токаријанци стр. 89 Томислав, Карађорђевић стр. 57

Томпсон, Дороти стр. 12 ” Што се трава више коси, то боље расте” Три српске емиграцнје

стр. 202

стр. 12

У "Уједињено Српство у Слободвој Србији” ” Удружена Опозиција” стр. 47, 99, 155

стр. 181

Ф Фашизам стр. XIV "Јавиа филозофија” српске емиграцијс Форд, Хенри стр. 169 Франклин, Беиџамин стр. 160

стр. 50-52

X Хаксли, Аддос стр. 211 Ханибал стр. 129 Хејл, Натан стр. 22 Хенри, Патрик срт. 22 Херкул стр. 175 Хитлер, Адолф стр. 26, 51, 73, 108, 109, 129, 157, 176, 180 Хитлерова ” фолклорна Европа” стр. 26 Хопкинс, Хари, стр. 76 Хорват, Рудолф стр. 94 ” Хрвати не знају шта хоће” стр. 93 Хрватство и Српство (в. Српство и хрватство) Хрушчев, Никита стр. 131 Хувер, Џ. Едгар стр. 104

Ц Царевић, Милош стр. 37 Земаљско и небеско царство стр. 89 Цветковић, Драгиша стр. 99, 117 Цезар, Јулије стр. 129 X Црквено-Народни Сабор стр. 60 XI Црквено-Народни Сабор стр. 36, 60 Црњански, Милош стр. 188, 189

Ч Чубрнловић, Бранко

стр. 62

Џ Џеферсон, Томас стр. 162 Џингис Кан стр. 129 Џонсон, Линдон стр. 76 Ш Шекспир, Вилијам

стр. 123

224

Шек, Хелмут стр. 161 Шервуд, Роберт, стр. 76 Школовани људи... и нешколовани стр. 16-18 Шовен, Никол^ стр. 135 Шпенглер, Освалд стр. 197 ” Шпијун Кент” стр. 150 "Ш та Да Се Ради” ? стр. 77 Шубашић Иван стр. 56

Д р.Слободан М. Драшкови!! рођен граду.

је у Бео-

ГимназиЈу и Правни факултет овршио Је у Б вограду, а докторат вкономских наука у М инхену.

До 191+1 године био Је ванрвдни профвсор економне политикв на Правном Факултету Београдског Универзитета.Поред тога био Је члан Института Земалске Одбранв и генерални секрвтар Српског Културног Клуба. За време I I светског рата провео Је чвтири годинв у заробЈ.еништву у ИталиЈи и Нвмачко Ј . После рата провео Је годину дана у НемачкоЈ,обжлазећи б .р а т н е оаробЈ>енике и сузбиЈаЈући комунистичку пропаган-

ду. 191+7 об Јавио Је књигу ” Српски Народ и Српска Политика” . Иств годинв дошао Јв у С .А .Д р ж ав в на Сввсрпски К онгрвс.

Од 191+7 Д° 1953 био Јв члан Српског Цвнтралног Надионалног Одбора. У току година сввдочио Јв много пута првд разним Одборима амвричког Свната и Конгрвса. Одржао Је ввлики броЈ првдавања широм Амврикв о проблемима комунизма, првд студвнтима, официрима (Националчи Ратни Колвџ), профвсионалним органивациЈама, итд .Такођв се поЈавЈ.ивао на радиЈу и твлевизиЈи у Њ уЈорку,Вашингтону,Чикагу,Л ос А н г е л в с у ,итд. Писао Је у низу водвћих америчккх 'часописа,а у Јвдном Је био више година помоћни уредник.

1957 издавачка кућа Хвнри Регнери у Чикагу издала Је аегову књигу "Тито, Тро Јанск* Кон> Москвв” , прву студиЈу о титоизму у сввтлости комунистнчкв светскв стратегиЈе.Имв Др.С.Драшковића више пута Је цитирано у Когрешнел Рекорду,записнику америчког Конгреса. Др.С.Драшковић Је главни уредник Српске Борбе,наЈстариЈег неделног листа српскв вмиграциЈв (1 9 1 + 6 ),к о Ј и излази у Чикагу и шаЈ.е св у 3 6 звмал.а слободног с в в т а ,*а о и у комунистичку ЈугославиЈу,путввима > начинима коЈв Броз нв можв да сп речн. Др.С.Драш ховић Јв син поч.Милорада Драшков>ћа,министра унутрашњжх п осл ов а ,к оЈи Јв 1921 мучкж убиЈвн од комуниста, пошто Је храЈвк 1 9 2 0 спрвтжо похушаЈ кокунистетке рвволуциЈв у новоЈ држави, "Обвнаном ” , коЈа Ј е ,п о пржонању самог Брова (191+6) обезглавила > равбила тадашњу комуниститку партиЈу ЈутославиЈв.