Ko je stvorio i finansirao Hitlera - Vilijam F. Engdal

ХИТЛЕР И ЗАПАД

Вилијам Ф. Енгдал

Ко је створио и финансирао Хитлера? Ути­цај­ни банкарски кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли су да по­др­же курс на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­ке

Н

е­ста­би­лан ме­ђу­на­род­ни фи­нан­сиј­ ски по­ре­дак ко­ји су лон­дон­ски и њу­јор­шки бан­ка­ри ус­по­с та­ви­ли у по­бе­ђе­ној Сред­њој Евро­пи по­сле Вер­са­ ја за­де­сио је 1929. го­ди­не из­не­на­дан (и са­свим пред­ви­див) крај. Мон­та­гју Нор­ман, у том тре­нут­ку нај­у­ти­цај­ни­ји ру­ко­во­ди­лац на­ци­о­нал­не бан­ке на све­ту, на по­ло­жа­ју ди­рек­то­ра „Ен­гле­ске бан­ке“, убр­зао је слом бер­зан­ског тр­жи­шта Вол стри­та у ок­то­бру 1929. го­ди­не. Нор­ман је ди­рек­то­ру њу­јор­ шке „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“ Џор­џу Га­ри­со­ну пред­ло­жио по­ве­ћа­ње есконт­них сто­па у САД. Га­ри­сон је при­стао, и то­ком на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци је до­шло до нај­ ве­ћег фи­нан­сиј­ског и еко­ном­ског ко­лап­са у исто­ри­ји САД. По­чет­ком 1931. го­ди­не су Мон­та­гју Нор­ман и ома­њи кру­жок бри­тан­ског еста­бли­шмен­та ско­ва­ли план са­свим нео­че­ки­ва­не про­ме­не по­ли­тич­ке ди­на­ ми­ке Сред­ње Евро­пе. У то вре­ме је беч­ка „Ви­нер Кре­ди­тан­ шталт“ би­ла нај­ве­ћа бан­кар­ска уста­но­ва Аустри­је. Те­сно по­ве­за­на с аустриј­ским огран­ком по­ро­ди­це Рот­шилд, „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“ се то­ком 1920-их го­ди­ на про­ши­ри­ла пу­тем не­при­ја­тељ­ског пре­у­зи­ма­ња ма­њих ба­на­ка за­па­лих у те­ шко­ће. Нај­зна­чај­ни­је од тих удру­жи­ва­ња на­мет­ну­то је „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“ то­ ком сло­ма тр­жи­шта хар­ти­ја од вред­но­сти у ок­то­бру 1929. го­ди­не, ка­да су аустриј­ ске вла­сти ин­си­сти­ра­ле да се бан­ка удру­ жи са беч­ким „Бо­ден­кре­ди­тан­штал­том“ – хи­по­те­кар­ном бан­ком ко­ја је и са­ма у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на пре­у­зе­ла чи­тав низ про­па­лих ба­на­ка.

48 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

По­чет­ком 1931. го­ди­не је „Ви­нер Кре­ ди­тан­шталт“, на­из­глед јед­на од нај­моћ­ ни­јих ба­на­ка на све­ту, за­пра­во би­ла ја­ко осла­бље­на. Дра­кон­ски усло­ви Вер­са­ја ко­је су ус­по­ста­ви­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Фран­цу­ска и САД до­ве­ли су до по­де­ле Аустро­у­гар­ске им­пе­ри­је, ли­шив­ши при­ вре­ду Аустри­је зна­чај­них еко­ном­ских ве­за и си­ро­вин­ских ре­сур­са Ма­ђар­ске и Ис­точ­не Евро­пе. Ин­ду­стриј­ска еко­но­ми­ја Аустри­је ни­је ни ус­пе­ла да се опо­ра­ви од ра­зор­них по­сле­ди­ца Пр­вог свет­ског ра­та. Ин­ду­стриј­ска пред­уз­ е­ћа су рас­по­ла­га­ла са­мо до­тра­ја­лом про­из­вод­њом, за­ста­ре­ лом опре­мом и огром­ним не­по­врат­ним ду­го­ви­ма за рат­не кре­ди­те. Зна­тан део бан­кро­ти­ра­не аустриј­ске ин­ду­стри­је је услед по­ли­тич­ких при­ли­ка у Аустри­ји 20их го­ди­на пре­шао у ру­ке стал­но рас­ту­ће „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“. Та­ко су до по­чет­ка 1931. го­ди­не Аустри­ ја у це­ли­ни и по­себ­но „Ви­нер Кре­ди­тан­ шталт“ по­ста­ли сла­ба ка­ри­ка ме­ђу­на­род­ ног лан­ца кре­ди­ти­ра­ња, из­гра­ђе­ног на не­здра­вој осно­ви, и уте­ме­ље­ног од стра­ не њу­јор­шке бан­кар­ске ку­ће Џ.П. Мор­ган за­јед­но са ди­рек­то­ром „Ен­гле­ске бан­ке“ Нор­ма­ном и лон­дон­ским бан­ка­ма. „Ви­ нер Кре­ди­тан­шталт“ је би­ла не­спо­соб­на да фор­ми­ра до­во­љан ка­пи­тал за по­сло­ ва­ње у усло­ви­ма де­пре­си­јом за­хва­ће­ не аустриј­ске при­вре­де, те је до­спе­ла у озбиљ­ну за­ви­сност од крат­ко­роч­них кре­ди­та из Лон­до­на и Њу­јор­ка. Зна­ча­јан по­ве­ри­лац „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­та“ по­ ста­ла је чак и „Ен­гле­ска бан­ка“. Мар­та 1931. го­ди­не су фран­цу­ска вла­да и ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Бри­јан

из­ја­ви­ли ка­ко се од­луч­но про­ти­ве на­го­ ве­ште­ним пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу Бер­ли­на и Бе­ча о ства­ра­њу Аустриј­ско-Не­мач­ког тр­го­вин­ског и ца­рин­ског са­ве­за – за­ка­ сне­лог по­ку­ша­ја су­прот­ста­вља­ња на­ра­ ста­ју­ћој свет­ској еко­ном­ској де­пре­си­ји ко­ја се не­ко­ли­ко ме­се­ци ра­ни­је про­ши­ ри­ла из Аме­ри­ке. Пре­ма не­ким по­да­ци­ма, Фран­цу­ска је у те­жњи да из­вр­ши огро­ман при­ти­сак на аустриј­ску вла­ду да­ла на­лог сво­јим бан­ка­ма да пре­ки­ну крат­ко­роч­ но кре­ди­ти­ра­ње „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ та“. Већ у ма­ју, ка­да су се у беч­кој штам­пи по­ја­ви­ле гла­си­не о ма­сов­ном по­вла­че­њу уло­га из „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“, из­би­ла је кре­дит­на кри­за ко­ја је по­тре­сла чи­та­ву Евро­пу. На­ци­о­нал­на бан­ка Аустри­је и, на кра­ју кра­је­ва, са­ма аустриј­ска др­жа­ва су у усло­ви­ма нај­ве­ћег бан­крот­ства бан­ке у чи­та­вој исто­ри­ји би­ле при­ну­ђе­не да при­ ско­че у по­моћ „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“. Ка­сни­ја ис­тра­га је по­ка­за­ла да кри­за ни­је тре­ба­ло да до­стиг­не то­ли­ко упе­ча­тљи­ве раз­ме­ре. Ме­ђу­тим, та­кав ис­ход су пла­ни­ ра­ли из­ве­сни моћ­ни лон­дон­ски и њу­јор­ шки фи­нан­си­је­ри ко­ји су европ­ску ге­о­по­ ли­ти­ку при­пре­ма­ли за на­гли пре­о­крет.1 Ути­цај­ни кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД су кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли да по­др­же курс на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­ ке. Бан­ка­ри Џ. П. Мор­га­на су већ би­ли у при­ли­ци да се уве­ре у ко­ри­сност ра­ди­ кал­них по­ли­тич­ких ре­ше­ња за обез­бе­ ђи­ва­ње по­врат­ка бан­кар­ских кре­ди­та, 1  Sti­e­fel, Di­e­ter, `Fi­nan­zdi­plo­ma­tie und Welt­wirtschaftskri­ se: Die Kri­se der Cre­di­tan­stalt für Han­del und Ge­wer­be, 1931`. Fritz Knapp Ver­lag, Frank­furt a.M, 1989.

одо­брив­ши из­у­зет­но ва­жан ино­стра­ни кре­дит фа­ши­стич­ком ре­жи­му Ита­ли­је на че­лу са Бе­ни­том Му­со­ли­ни­јем. Ита­ли­јан­ ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Вол­пи ди Ми­зу­ ра­та је но­вем­бра 1925. го­ди­не огла­сио ка­ко је ита­ли­јан­ска вла­да по­сти­гла спо­ ра­зум о вра­ћа­њу вер­сај­ских ду­го­ва Ита­ ли­је Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и САД. Не­де­љу да­на ка­сни­је „Џ.П. Мор­ган и Ко“, фи­нан­ сиј­ски за­ступ­ник Му­со­ли­ни­је­ве вла­де у САД, об­ја­вљу­је да одо­бра­ва Ита­ли­ји ва­ жан за­јам од 100 ми­ли­о­на до­ла­ра „за ста­ би­ли­за­ци­ју ли­ре“. Мор­ган је за­пра­во од­лу­чио да ста­би­ ли­зу­је Му­со­ли­ни­јев фа­ши­стич­ки ре­жим. Вол­пи ди Ми­зу­ра­та је на ин­си­сти­ра­ње „Џ.П. Мор­ган и Ко.“ и моћ­ног чел­ни­ка „Ен­ гле­ске бан­ке“ Мон­та­гјуа Нор­ма­на 1926. го­ди­не осно­вао је­дин­стве­ну цен­трал­ну бан­ку Ита­ли­је, „Ита­ли­јан­ску бан­ку“, ра­ ди кон­тро­ле кре­дит­но-нов­ча­не по­ли­ти­ ке зе­мље и до­дат­ног оси­гу­ра­ња от­пла­те спољ­ног ду­га. Му­со­ли­ни је пред­ста­вљао иде­ал­ну сна­жну фи­гу­ру за об­уз­ да­ва­ње ита­ли­јан­ских син­ди­ка­та, сма­ње­ње за­ра­ да и до­но­ше­ње стро­гих ме­ра за га­ран­ то­ва­ње вра­ћа­ња ино­стра­них кре­ди­та. У сва­ком слу­ча­ју, та­ко су сма­тра­ли Мор­га­ но­ви љу­ди у Њу­јор­ку. Чо­век ко­ји је у то вре­ме кон­тро­ли­сао кре­дит­но-нов­ча­ну по­ли­ти­ку САД, бив­ши Мор­га­нов бан­кар Бен­џа­мин Стронг, бли­ зак при­ја­тељ и са­рад­ник Мон­та­гјуа Нор­ ма­на, срео се са Вол­пи­јем и гу­вер­не­ром Ита­ли­јан­ске бан­ке Бо­нал­дом Стрин­ге­ром ра­ди ко­нач­ног пре­ци­зи­ра­ња про­гра­ма „ста­би­ли­за­ци­је“ Ита­ли­је. То­ком 20-их го­ ди­на су од Пољ­ске па све до Ру­му­ни­је исти љу­ди – „Џ. П. Мор­ган и Ко.“, Мон­та­гју Нор­ман и њу­јор­шка „Бан­ка фе­де­рал­них ре­зер­ви“ – успе­шно ус­по­ста­вља­ли еко­ ном­ску кон­тро­лу над ве­ћи­ном зе­ма­ља кон­ти­нен­тал­не Евро­пе под из­го­во­ром уво­ђе­ња „пла­те­жно спо­соб­не“ на­ци­о­нал­ не по­ли­ти­ке, не­зва­нич­но од­и­грав­ши уло­ гу ко­ја је 80-их го­ди­на на­ме­ње­на Ме­ђу­ на­род­ном мо­не­тар­ном фон­ду. Њу­јор­шке бан­ке су по­ста­ле из­вор крат­ко­роч­ног кре­ди­ти­ра­ња те по­ли­ти­ке, а „Ен­гле­ска бан­ка“ је за­јед­но са ути­цај­ним кру­го­ви­ма бри­тан­ског МИ­Па пре­но­си­ла сво­је по­ли­ тич­ко ис­ку­ство.2 Ан­гло­сак­сон­ски „кру­жок“ је 20-их го­ ди­на нај­у­скла­ђе­ни­је де­ло­вао у Не­мач­ кој. По­сле успе­шног до­во­ђе­ња Хјал­ма­ра Шах­та на по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­ ке“ 1923. го­ди­не и по­што је Шахт спро­вео До­у­сов дра­кон­ски план ис­пла­те ре­па­ра­ ци­ја, при­пре­мљен у „Мор­ган и Ко.“, не­ мач­ка при­вре­да је до­спе­ла у за­ви­сност од крат­ко­роч­них кре­ди­та лон­дон­ских и њу­јор­шких ба­на­ка, као и њи­хо­вих па­ри­ ских парт­не­ра. За бан­ке је крат­ко­роч­но 2  Meyer, Ric­hard H. `Ban­kers` Di­plo­macy: Mo­ne­tary Sta­ bi­li­za­tion in the 1920`s.` Co­lum­bia Uni­ver­sity Press, New York, 1970.

Хјал­ма­р Шах­т

кре­ди­ти­ра­ње Не­мач­ке пред­ста­вља­ло на­ју­но­сни­ји по­сао на оно­вре­ме­ним свет­ ским фи­нан­сиј­ским тр­жи­шти­ма. Мно­ге не­мач­ке бан­ке, укљу­чу­ју­ћи и че­твр­ту по ве­ли­чи­ни „Дарм­ште­тер унд На­ци­о­нал­ банк Ко­ман­дит-Ге­зел­шафт“ („Да­нат“), би­ ле су ве­о­ма за­ви­сне од крат­ко­роч­них по­ зај­ми­ца из Њу­јор­ка и Лон­до­на, а ка­ма­те на те кре­ди­те су би­ле за­и­ста пљач­ка­шке. Вај­мар­ска хи­пе­рин­фла­ци­ја по­чет­ком де­ се­тле­ћа уни­шти­ла је ве­ћи­ну ка­пи­та­ла и ре­зер­ви ве­ли­ких не­мач­ких ба­на­ка. Та­ко су не­мач­ке бан­ке про­ши­ри­ва­ле кре­ди­ти­ ра­ње кра­јем 20-их го­ди­на уз огра­ни­че­на соп­стве­на сред­ства, што је пред­ста­вља­ло прет­њу у слу­ча­ју да се за­јам не вра­ти или не­ке дру­ге кри­зе. Не­мач­ка је у тре­нут­ку сло­ма њу­јор­шке бер­зе 1929–1930. го­ди­ не за­у­зи­ма­ла је­дин­ствен по­ло­жај ме­ђу ве­ћим ин­ду­стриј­ским зе­мља­ма Евро­пе. Њен дуг ино­стра­ним бан­ка­ма по крат­ко­ роч­ним кре­ди­ти­ма из­но­сио је око 16 ми­ ли­јар­ди рај­хсма­ра­ка. За пот­пу­но ру­ше­ње не­здра­вог бан­кар­ ског си­сте­ма био је до­во­љан благ по­трес. По­трес је усле­дио од стра­не „Бан­ке фе­ де­рал­них ре­зер­ви“ и „Ен­гле­ске бан­ке“ ко­је су 1929. го­ди­не уза­стоп­но по­ве­ћа­ле ка­мат­не сто­пе по­сле две го­ди­не бер­зан­ ске шпе­ку­ла­ци­је без пре­се­да­на – сма­ње­ ња ка­мат­них сто­па. Са­свим пред­ви­ди­ви слом њу­јор­шке бер­зе хар­ти­ја од вред­ но­сти и лон­дон­ског тр­жи­шта до­вео је до ма­сов­ног по­вла­че­ња аме­рич­ког и бри­ тан­ског бан­кар­ског ка­пи­та­ла из Не­мач­ке и Аустри­је. Та­ко је 13. ма­ја 1931. го­ди­не ши­би­ца већ би­ла при­не­та бу­ре­ту ба­ру­та. Тог да­на је про­па­ла ве­ли­ка бан­ка „Ви­ нер Кре­ди­тан­шталт“. Фран­цу­зи су од­лу­ чи­ли да „ка­зне“ Аустри­ју због во­ђе­ња пре­го­во­ра о ца­рин­ском са­ве­зу са Не­ мач­ком и уве­ли ва­лут­не санк­ци­је. „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“ је при­па­да­ла по­ро­ди­ци Рот­шилд и би­ла те­сно по­ве­за­на са фран­ цу­ским бан­кар­ским све­том. По­вла­че­ње фран­цу­ског ка­пи­та­ла из Аустри­је је сру­ ши­ло крх­ку „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“ ко­ја

је по­се­до­ва­ла круп­не уде­ле у 70% ин­ду­ стриј­ских пред­у­зе­ћа Аустри­је. По­ку­ша­ ва­ју­ћи да за­у­ста­ве по­вла­че­ње уло­га из „Кре­ди­тан­штал­та“, аустриј­ске бан­ке су слу­жбе­но за­тра­жи­ле сва сред­ства уло­ же­на у бан­ке Не­мач­ке. „Ви­нер Кре­ди­тан­ шталт“ је по­ста­ла она сла­ба ка­ри­ка од ко­је је за­по­чео та­лас про­па­сти ба­на­ка у чи­та­вој сред­њој Евро­пи. На­ста­лу бан­кар­ску кри­зу, еко­ном­ску де­пре­си­ју и да­љи тра­ги­чан раз­вој до­га­ ђа­ја у Аустри­ји и Не­мач­кој прак­тич­но су у пот­пу­но­сти под­ста­кли Мон­та­гју Нор­ ман из „Ен­гле­ске бан­ке“, Џорџ Га­ри­сон из „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“, као и бан­кар­ска ку­ћа Мор­га­на и њи­хо­ви при­ ја­те­љи са Вол стри­та. До­не­та је од­лу­ка о пре­стан­ку кре­ди­ти­ра­ња Не­мач­ке – при че­му је чак и ми­ни­мал­но про­ду­жа­ва­ње кре­ди­та за ма­ње из­но­се са­свим мо­гло спре­чи­ти не­кон­тро­ли­са­ну кри­зу већ у ра­ној ета­пи. Уме­сто то­га је од­лив кре­ди­та из Не­ мач­ке све ви­ше ра­стао. Но­ви пред­сед­ник „Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер се на зах­тев Мон­ та­гјуа Нор­ма­на и Џор­џа Га­ри­со­на по­кор­ но уз­др­жао од би­ло ка­квих деј­ста­ва ра­ди спре­ча­ва­ња ко­лап­са ве­ли­ких не­мач­ких ба­на­ка. Од­мах по­сле сло­ма „Кре­ди­тан­ штал­та“ усле­ди­ло је бан­крот­ство са њом по­ве­за­не не­мач­ке „Да­нат-бан­ке“. „Да­натбан­ка“, ко­ја је ја­ко за­ви­си­ла од ино­стра­ них кре­ди­та, то­ком ма­ја је из­гу­би­ла уло­ге у из­но­су од го­то­во 100 ми­ли­о­на рај­хсма­ ра­ка. Гу­би­ци „Да­нат-бан­ке“ у на­ред­ном ме­се­цу до­сти­жу 848 ми­ли­о­на рај­хсма­ ра­ка – 40% свих уло­га у тој бан­ци, док је „Дрезд­нер бан­ка“ из­гу­би­ла 10%. Чак се и „Дој­че бан­ка“ ли­ши­ла 8% уло­га. Мор­га­ но­ва бан­ка „Бан­керс траст“ је кра­јем ју­на пре­ста­ла са кре­ди­ти­ра­њем „Дој­че бан­ке“. Ди­рек­тор њу­јор­шке „Бан­ке фе­де­рал­ них ре­зер­ви“ Џорџ Га­ри­сон зах­те­вао је од чел­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ Хан­са Лу­те­ра до­но­ше­ње енер­гич­них ме­ра у по­гле­ду огра­ни­ча­ва­ња кре­ди­ти­ра­ња и стро­жих усло­ва на тр­жи­шту ка­пи­та­ла Не­мач­ке, твр­де­ћи да се је­ди­но та­ко мо­же за­у­ста­ ви­ти бек­ство ино­стра­ног ка­пи­та­ла. Ме­ ђу­тим, то је у ства­ри га­ран­то­ва­ло пад не­ мач­ког бан­кар­ског си­сте­ма и ин­ду­стри­је у ду­бо­ку про­ва­ли­ју. Мон­та­гју Нор­ман је по­др­жао Га­ри­со­ на, а убр­зо се оп­ту­жи­ва­њу Не­мач­ке да је иза­зва­ла кри­зу при­дру­жио и ди­рек­тор „Фран­цу­ске бан­ке“. Услед то­га је чел­ник „Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер од­би­јао очај­нич­ ка убе­ђи­ва­ња Бри­нин­го­ве вла­де да по­ диг­не хи­тан ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од дру­гих цен­трал­них ба­на­ка ра­ди су­зби­ја­ ња оп­ште­др­жав­не бан­кар­ске кри­зе. Ка­да је нај­зад по­пу­стио и за­мо­лио Мон­та­гјуа Нор­ма­на за по­моћ, овај му је за­лу­пио вра­та. По­сле то­га Не­мач­ка у кри­зној си­ ту­а­ци­ји ви­ше ни­је има­ла од ко­га да узме кре­дит. 1/2010 l Двери српске l 49

Ју­ла 1931. го­ди­не, от­при­ли­ке два ме­се­ ца од по­чет­ка бек­ства ка­пи­та­ла из Не­мач­ ке по­сле про­па­сти „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ та“, у ба­зел­ском ли­сту „На­ци­о­нал­цај­тунг“ се по­ја­ви­ла вест ка­ко „До­нат-бан­ка“ „има по­те­шко­ће“. То је у на­ел­ ек­три­са­ним при­ ли­ка­ма би­ло до­вољ­но да за­поч­не па­нич­ но по­вла­че­ње уло­га из бан­ке. Ка­сни­је је пред­сед­ник упра­ве бан­ке Гол­дшмит оп­ ту­жио „Рај­хсбан­ку“ за се­лек­тив­ну при­ пре­му сло­ма „Да­нат-бан­ке“ пу­тем уво­ђе­ ња огра­ни­че­ња за кре­ди­те. У усло­ви­ма на­ста­ле бан­кар­ске кри­зе и сло­ма ин­ду­ стри­је Не­мач­ке зи­ма 1931–32. го­ди­не је по не­ким тврд­ња­ма по­ста­ла „нај­те­жа зи­ма ве­ка“. На­ста­ле при­ли­ке су пред­ста­ вља­ле хран­љи­ву под­ло­гу за ра­ди­кал­не по­ли­тич­ке стру­је. У мар­ту 1930. го­ди­не, не­ко­ли­ко ме­се­ци пре не­го што су ан­гло-аме­рич­ки бан­ка­ри уве­ли огра­ни­че­ња за кре­ди­ти­ра­ње Не­ мач­ке, пред­сед­ник „Рај­хсбан­ке“ Хјал­мар Шахт је за вла­ду нео­че­ки­ва­но под­нео остав­ку. По­вод за остав­ку је био хи­тан ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од 500 ми­ли­о­на рај­хсма­ра­ка ко­ји је по­ну­дио швед­ски ин­ ду­стри­ја­лац и фи­нан­си­јер Ивар Кри­гер, чу­ве­ни швед­ски „краљ ши­би­ца“. Кри­гер и ње­го­ви аме­рич­ки бан­ка­ри, „Ли Хи­гин­сон и Ко“, би­ли су зна­чај­ни зај­мо­дав­ци Не­мач­ ке и дру­гих зе­ма­ља, ко­ји­ма су бан­ке Лон­ до­на и Њу­јор­ка од­би­ја­ле кре­ди­ти­ра­ње. Ме­ђу­тим, кре­дит ко­ји је Кри­гер по­чет­ком 30-их го­ди­на по­ну­дио, крио је у се­би екс­ пло­зив­не и не­при­хва­тљи­ве по­ли­тич­ке по­сле­ди­це по ду­го­роч­ну стра­те­ги­ју при­ ја­те­ља Мон­та­гјуа Нор­ма­на. Не­мач­ки ми­ ни­стар фи­нан­си­ја Ру­долф Гил­фер­динг је на­го­ва­рао Шах­та, ко­ји је пре­ма усло­ви­ма До­у­со­вог ре­па­ра­ци­о­ног пла­на одо­бра­ вао сва­ки ино­стра­ни кре­дит, да при­хва­ти Кри­ге­ро­ву по­ну­ду. Шахт је од­био и 6. мар­ та под­нео остав­ку рајхспред­сед­ни­ку фон Хин­ден­бур­гу. Имао је и дру­га по­сла. Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, по­чет­ком 1932. го­ди­не, Кри­гер је про­на­ђен мр­тав у хо­тел­ској со­би у Па­ри­зу. Зва­нич­ни за­пи­ сник об­дук­ци­је гла­си да је смрт на­сту­пи­ ­ и­ства, али је бри­жљи­ва ла услед са­мо­уб ис­тра­га швед­ских струч­ња­ка не­ко­ли­ко де­се­тле­ћа ка­сни­је убе­дљи­во по­ка­за­ла да је Кри­гер уби­јен. Ли­ца ко­ја су из­ву­кла нај­ве­ћу ко­рист из Кри­ге­ро­ве смр­ти на­ ла­зи­ла су се у Лон­до­ну и Њу­јор­ку, али су по­је­ди­но­сти тог слу­ча­ја, по свој при­ли­ци, са­хра­ње­не за­јед­но са Кри­ге­ром. Кри­ге­ ро­вом смр­ћу је Не­мач­ка ли­ше­на на­де у спас. Би­ла је са­свим од­се­че­на од ме­ђу­на­ род­них кре­ди­та.3 Са сво­је стра­не, Шахт по­сле остав­ке на по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ ни­по­ што ни­је се­део скр­ште­них ру­ку. Сву енер­ 3  Aang­stro­em, Lars-Jo­nas, `I­var Kre­u­ger blev mo­er­dad!`, Den Sven­ska Mark­na­den. August 1987, Stoc­kholm.

50 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

Дејвид Стирлинг: Нај­ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца, пред­ста­вља то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо ус­пе­ти да на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на им­пе­ри­ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“ ги­ју је усме­рио на ор­га­ни­зо­ва­ње фи­нан­ сиј­ске по­др­шке оно­ме ко­га је са бли­ским при­ја­те­љем сма­трао од­го­ва­ра­ју­ћим чо­ ве­ком за Не­мач­ку за­хва­ће­ну кри­зом. Шахт је од 1926. го­ди­не тај­но по­др­жа­ вао ра­ди­кал­ну пар­ти­ју НСДАП Адол­фа Хи­тле­ра. На­пу­стив­ши „Рај­хсбан­ку“, Шахт је по­стао глав­на ка­ри­ка ко­ја је по­ве­зи­ ва­ла моћ­не, али скеп­тич­ки на­стро­је­не не­мач­ке ин­ду­стри­јал­це, ин­ду­стриј­ске маг­на­те Ру­ра са нај­ве­ћим ино­стра­ним фи­нан­си­је­ри­ма, по­го­то­во лор­дом Мон­та­ гју­ом Нор­ма­ном. У том тре­нут­ку је по­ли­ти­ка Ве­ли­ке Бри­ та­ни­је би­ла окре­ну­та ства­ра­њу „Про­јек­та Хи­тлер“, вр­ло до­бро схва­та­ју­ћи ку­да ће на кра­ју кра­је­ва би­ти усме­ре­не ње­го­ве ге­о­по­ли­тич­ке и вој­не те­жње. Го­то­во по­ ла ве­ка ка­сни­је пу­ков­ник Деј­вид Стир­ линг, ко­ји је ство­рио бри­тан­ску елит­ну „Спе­ци­јал­ну ва­зду­шно-де­сант­ну слу­жбу“, у при­ват­ном раз­го­во­ру при­ме­ћу­је: „Нај­ ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца, пред­ста­вља то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо ус­пе­ти да на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на им­пе­ри­ ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“. У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји је по­др­шка Хи­тле­ ру пру­жа­на на нај­ви­шој ра­зи­ни. У то­ме је уче­ство­вао не са­мо пред­сед­ник вла­ де Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Не­вил Чем­бер­лен, не­слав­но по­знат по „мин­хен­ском спо­ ра­зу­му“ из 1938. го­ди­не ко­јим је Хи­тле­ ро­вим ар­ми­ја­ма омо­гу­ће­но да кре­ну на ис­ток у Су­дет­ску област. Ме­ђу бли­ским са­вет­ни­ци­ма Не­ви­ла Чем­бер­ле­на био је и Фи­лип Кер (ко­ји је по­том по­стао лорд Ло­ти­јан), је­дан од уче­сни­ка већ спо­ми­ ња­ног „Окру­глог сто­ла“ Се­си­ла Ро­уд­са. Хи­тле­ра су по­др­жа­ва­ли Ло­ти­јан, је­дан од пред­став­ни­ка не­слав­но по­зна­те „клив­ ден­ске кли­ке“, као и лорд Би­вер­брук, из­ у­зет­но ути­ца­јан но­вин­ски маг­нат Ве­ли­ке Бри­та­ни­је ко­ји је кон­тро­ли­сао из­да­ва­ње ти­ра­жних ли­сто­ва „Деј­ли екс­прес“ и „Ив­ нинг стан­дард“. Ипак је нај­у­ти­цај­ни­ји Хи­ тле­ров при­ста­ли­ца у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји у том тре­нут­ку ве­ро­ват­но био Едвард VI­II, краљ Ен­гле­ске. Ма­ло је ве­ро­ват­но да по­је­ди­не ути­ цај­не фи­гу­ре аме­рич­ког еста­бли­шмен­ та ни­су схва­та­ле ко­ји је циљ Хи­тле­ро­ве пар­ти­је. Нај­ви­ши кру­го­ви Вол стри­та и Стејт де­парт­мен­та САД би­ли су од са­мог по­чет­ка до­бро оба­ве­ште­ни. Ро­берт Мар­ фи, ко­ји се на­ла­зио у Мин­хе­ну у скла­ду са вер­сај­ским усло­ви­ма оку­па­ци­је Не­мач­ке

и ко­ји је у по­сле­рат­но до­ба по­стао сре­ди­ шња фи­гу­ра Бил­дер­бер­шког клу­ба, још пре зло­срећ­ног мин­хен­ског „Пив­нич­ког пу­ча“ из 1923. го­ди­не лич­но се сре­тао са мла­дим Хи­тле­ром уз по­сре­до­ва­ње ге­не­ ра­ла Ери­ха Лу­ден­дор­фа. Мар­фи, ко­ји је у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та слу­жбо­вао у Бер­ну и био пот­чи­њен Але­ну Да­ле­су, при­ку­пља­ју­ћи оба­ве­штај­не по­дат­ке о Не­мач­ком рај­ху, бо­ра­вио је у Мин­хе­ну за­јед­но са дру­гим ути­цај­ним аме­рич­ким пред­став­ни­ком Тру­ма­ном Сми­том, слу­ жбе­ни­ком аме­рич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе у Не­мач­кој. Ка­сни­је се Смит у успо­ме­на­ма при­се­ ћао свог до­ла­ска у Мин­хен кра­јем 1922. го­ди­не: „Мно­го сам раз­го­ва­рао о на­ци­ о­нал­со­ци­ја­ли­зму са на­шим кон­зу­лом у Мин­хе­ну Ро­бер­том Мар­фи­јем (ко­ји се ка­ сни­је ис­та­као као аме­рич­ки ам­ба­са­дор), са ге­не­ра­лом Ери­хом Лу­ден­дор­фом, са крун­ским прин­цем Ру­прех­том Ба­вар­ ским и са Ал­фре­дом Ро­зен­бер­гом. По­ след­њи је ка­сни­је по­чео да од­ре­ђу­је по­ ли­тич­ку иде­о­ло­ги­ју на­ци­стич­ке пар­ти­је. То­ком тог бо­рав­ка сам се че­сто су­сре­тао са Ер­не­стом („Пу­ци­јем“) Хан­фштен­глом, по­том­ком по­зна­те мин­хен­ске умет­нич­ ке по­ро­ди­це. Пу­ци је за­вр­шио Хар­вард и по­том код Хи­тле­ра по­чео да ру­ко­во­ди од­но­си­ма с ино­стра­ном штам­пом… Мој раз­го­вор са Хи­тле­ром је по­тра­јао не­ко­ ли­ко са­ти. Из днев­ни­ка ко­ји сам у Мин­ хе­ну во­дио ви­ди се да сам био за­па­њен ње­го­вом лич­но­шћу и сма­трао да ће од­и­ гра­ти ва­жну уло­гу у по­ли­ти­ци Не­мач­ке“. Смит је у из­ве­шта­ју ва­шинг­тон­ском ру­ко­вод­ству из но­вем­бра 1922. го­ди­не дао сле­де­ће пре­по­ру­ке у ве­зи Хи­тле­ро­ ве гру­пи­це. Го­во­ре­ћи о Хи­тле­ру, твр­дио је: „Ње­гов основ­ни циљ је по­бе­да над марк­си­змом… и обез­бе­ђи­ва­ње по­др­шке труд­бе­ни­ка на­ци­о­на­ли­стич­ким иде­ал­ и­ ма др­жа­ве и вла­сни­штва… Су­коб пар­тиј­ ских ин­те­ре­са… по­ка­зао је не­мо­гућ­ност Не­мач­ке да се ре­ши са­да­шњих по­те­шко­ ћа пу­тем де­мо­кра­ти­је. Ње­гов по­крет те­ жи ус­по­ста­вља­њу на­ци­о­нал­не дик­та­ту­ре ван­пар­ла­мен­тар­ним сред­стви­ма. Он ће по до­ла­ску на власт тра­жи­ти да се зах­ те­ви у по­гле­ду ре­па­ра­ци­ја сма­ње на ре­ а­ли­стич­ну број­ку, али ће се по­сле то­га оба­ве­за­ти да ис­пла­ти до­го­во­ре­ни из­нос до по­след­њег пфе­ни­га, про­гла­сив­ши то пи­та­њем на­ци­о­нал­не ча­сти. Да би тај за­ да­так оства­рио, дик­та­то­ру је нео­п­ход­но

Упра­во у тре­нут­ку ка­да је Хи­тле­ро­ва НСДАП на из­бо­ри­ма 1930. го­ди­не до­би­ла не­што ма­ње од 6 ми­ли­о­на гла­со­ва, ме­ђу­на­род­на по­др­шка Мон­та­гјуа Нор­ма­на, Ти­арк­са и њи­хо­вих лон­дон­ских при­ја­те­ља има­ла је пре­су­дан зна­чај Насловне стране „Тајмса“, Адолф Хитлер и Монтагју Норман, убица и финансијер

да уве­де си­стем све­оп­штег сер­ви­си­ра­ња ре­па­ра­ци­о­них от­пла­та и обез­бе­ди да га по­др­же све сна­ге у др­жа­ви. Ње­го­ву власт то­ком из­вр­ша­ва­ња ре­па­ра­ци­о­них оба­ве­ за не тре­ба да огра­ни­ча­ва би­ло ка­ква за­ ко­но­дав­на или на­род­на скуп­шти­на…“ Ка­ко би ко­ле­га­ма из ва­шинг­тон­ске Упра­ве вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе бли­же об­ја­снио сми­сао свог пред­ло­га, Смит је до­дао оце­ну Хи­тле­ро­ве лич­но­сти: „У при­ ват­ном раз­го­во­ру се по­ка­зао као сна­жан и ло­ги­чан го­вор­ник, што у спо­ју с отво­ ре­но­шћу фа­на­ти­ка оста­вља ја­ко ду­бок ути­сак на не­ут­ рал­но на­стро­је­ног слу­ша­ о­ца“.4 Већ у ка­сну је­сен 1931. го­ди­не на же­ ле­знич­ку ста­ни­цу Ли­вер­пул стрит у Лон­ до­ну сти­же чо­век из Не­мач­ке. Зо­ве се Ал­фред Ро­зен­берг. Ро­зен­берг се сре­ће са глав­ним уред­ни­ком ути­цај­ног лон­дон­ ског „Тај­мса“ Џе­фри­јем До­со­ном. „Тајмс“ у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци пру­жа Хи­ тле­ро­вом по­кре­ту не­про­це­њи­ву по­моћ у ства­ра­њу по­зи­тив­не сли­ке у очи­ма свет­ске јав­но­сти. Ме­ђу­тим, нај­ва­жни­ји Ро­зен­бер­гов су­срет то­ком пр­ве по­се­те Ен­гле­ској 1931. го­ди­не по­ста­је раз­го­вор са Мон­та­гју­ом Нор­ма­ном, ди­рек­то­ром „Ен­гле­ске бан­ке“ и мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­ јим ли­цем он­да­шње свет­ске фи­нан­сиј­ске за­јед­ни­це. По ре­чи­ма ње­го­вог лич­ног се­кре­та­ра, Нор­ман је мр­зео три ства­ри: Фран­цу­зе, ка­то­ли­ке и Је­вре­је. Нор­ман и Ро­зен­берг су ла­ко про­на­шли за­јед­нич­ки је­зик. Ро­зен­бер­га је Нор­ма­ну пред­ста­вио Хјал­мар Шахт. Шах­та и Нор­ма­на је већ од пр­вог су­сре­та 1924. го­ди­не ве­зи­ва­ло при­ ја­тељ­ство ко­је је по­тра­ја­ло све до Нор­ма­ но­ве смр­ти 1945. го­ди­не. Ро­зен­берг сво­ју суд­бо­но­сну по­се­ту Лон­до­ну за­вр­ша­ва су­сре­том са пр­вим ли­ цем лон­дон­ске „Шре­дер бан­ке“, по­ве­за­не 4  Smith, Tru­man. `Ber­lin Alert: The Me­mo­irs and Re­ports of Tru­man Smith`. Ho­o­ver In­sti­tu­tion Press, Stan­ford Ca­li­ for­nia, 1984.

са њу­јор­шком „Џ. Г. Шре­дер бан­ком“ и са келн­ском при­ват­ном бан­ком „И.Г. Штајн бан­ка“ у вла­сни­штву ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­ра. „Шре­дер бан­ку“ је на са­стан­ ку са Ро­зен­бер­гом за­сту­пао Ф. С. Ти­аркс, члан упра­ве „Ен­гле­ске бан­ке“ и бли­зак при­ја­тељ Мон­та­гјуа Нор­ма­на. Ка­да су се по­сле 1931. го­ди­не ба­рон фон Шре­дер и Хјал­мар Шахт обра­ти­ли во­де­ћим ин­ду­стриј­ским и фи­нан­сиј­ским маг­на­ти­ма Не­мач­ке тра­же­ћи по­др­шку НСДАП, пр­во пи­та­ње уз­не­ми­ре­них и скеп­тич­ки на­стро­је­них ин­ду­стри­ја­ла­ца је гла­си­ло: „Ка­ко ће ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­ ска за­јед­ни­ца, и по­себ­но Мон­та­гју Нор­ ман, при­ми­ти пер­спек­ти­ву не­мач­ке вла­ де на че­лу са Хи­тле­ром?“ Да ли је Нор­ман спре­ман да у том слу­ча­ју по­мог­не Не­мач­ кој кре­ди­ти­ма? Упра­во у тре­нут­ку ка­да је Хи­тле­ро­ва НСДАП на из­бо­ри­ма 1930. го­ди­не до­би­ла не­што ма­ње од 6 ми­ли­о­на гла­со­ва, ме­ђу­на­род­на по­др­шка Мон­та­ гјуа Нор­ма­на, Ти­арк­са и њи­хо­вих лон­дон­ ских при­ја­те­ља има­ла је пре­су­дан зна­чај. Адолф Хи­тлер, фон Па­пен и фон Шре­ дер су 4. ја­ну­ар ­ а 1932. го­ди­не у келн­ској ви­ли ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­ра скло­ пи­ли тај­ни спо­ра­зум о фи­нан­си­ра­њу НСДАП, у то вре­ме прак­тич­но про­па­ле и оп­те­ре­ће­не огром­ним ду­го­ви­ма, све док Хи­тлер ни­је пре­у­зео власт. До још јед­ ног Хи­тле­ро­вог су­сре­та са Фран­цом фон Па­пе­ном до­ла­зи у Шре­де­ро­вој келн­ској ви­ли 14. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не. Та­да је ко­ нач­но уса­гла­шен план свр­га­ва­ња Шлај­хе­ ро­ве вла­де и обра­зо­ва­ња де­сне ко­а­ли­ци­ је. Адолф Хи­тлер 30. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не по­ста­је рај­хскан­це­лар. Ал­фред Ро­зен­берг је по­след­њи пут по­ се­тио Лон­дон ма­ја 1933. го­ди­не, та­да већ у свој­ству пред­став­ни­ка но­ве Хи­тле­ро­ве вла­де. Ро­зен­берг се упу­тио не­по­сред­ но на има­ње Бак­херст парк не­да­ле­ко од Еско­та, ко­је је при­па­да­ло се­ру Хен­ри­ју Де­тер­дин­гу, чел­ни­ку „Ро­јал дач ше­ла“ и

мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­јем би­зни­сме­ну све­ та. Ме­ђу њи­ма је пре­ма пи­са­њу бри­тан­ ске штам­пе во­ђен то­пао и жив раз­го­вор. Ро­зен­берг се пр­ви пут срео са Де­тер­дин­ гом још у вре­ме лон­дон­ске по­се­те 1931. го­ди­не. „Ро­јал дач шел“ је одр­жа­вао из­у­ зет­но те­сне ве­зе и обез­бе­ђи­вао по­др­шку не­мач­кој НСДАП. Прем­да су по­је­ди­но­сти др­жа­не у тај­но­сти, по­уз­ да­ни бри­тан­ски из­во­ри тог вре­ме­на твр­де да је Де­тер­ динг пру­жио знат­ну фи­нан­сиј­ску по­др­ шку „Про­јек­ту Хи­тлер“ у нај­ва­жни­јој по­ чет­ној ета­пи ње­го­вог спро­во­ђе­ња. „Ен­гле­ска бан­ка“ је ис­по­љи­ла твр­до­гла­ вост, не дав­ши Не­мач­кој ни пфе­ниг кре­ ди­та у кри­тич­ном раз­до­бљу 1931. го­ди­не, са­мим тим иза­звав­ши бан­кар­ску кри­зу и раст не­за­по­сле­но­сти, без че­га не­ма ни го­ во­ра о очај­нич­ким ал­тер­на­ти­ва­ма по­пут Хи­тле­ро­вог до­ла­ска на власт у Не­мач­кој, а чим је по­чет­ком 1933. го­ди­не Хи­тлер при­гра­био власт, исти Мон­та­гју Нор­ман је са срам­ном пре­на­гље­но­шћу на­гра­дио Хи­тле­ро­ву вла­ду, одо­брив­ши јој жи­вот­ но по­тре­бан кре­дит „Ен­гле­ске бан­ке“. Нор­ман је спе­ци­јал­но по­се­тио Бер­лин у ма­ју 1934. го­ди­не ка­ко би до­го­во­рио тај­ ну фи­нан­сиј­ску по­др­шку но­вом ре­жи­му. Хи­тлер је Нор­ма­ну уз­вра­тио љу­ба­зност име­но­ва­њем ње­го­вог бли­ског при­ја­те­ља Шах­та за ми­ни­стра при­вре­де и пред­сед­ ни­ка „Рај­хсбан­ке“. Шахт је на по­след­њем по­ло­жа­ју остао све до 1939. го­ди­не.5  z Са ру­ског пре­ве­ла Са­ва Ро­сић

5 Дру­га ко­ри­сна ли­те­ра­ту­ра на ту не­до­вољ­но раз­ма­ тра­ну те­му: Pool, J. & S., `Hi­tlers Weg­be­re­i­ter zur Macht: Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­ el­len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zu­ers Weg­be­re­i­ter zur Macht: Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­el­ len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zur Mach er­mo­e­glic­hten`. Scherz Ver­lag, Mu­en­chen, 1979; Pentzlin, He­inz, `Hjal­mar Sch­ acht`. Ver­lag Ulls­tein GmbH, Ber­lin, 1980. Та­ко­ђе је ко­ри­ сна књи­га Ха­рол­да Џеј­мса (Ja­mes, Ha­rold, `The Ger­man Slump: Po­li­tics and Eco­no­mics 1924-1936`. Cla­ren­don Press, Ox­ford, 1986).

1/2010 l Двери српске l 51