Knjizenje Robe

Tema _ Knjizenje robe SADRŽAJ : 1. UVOD U KNJIGOVODSTVO ………………………..............1 2. KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU …………1 3. GRUPA 13 – ROBA …………………………………………...2 3.1. RAČUN 130 – obračun nabavke robe ……………………...3 3.2. RAČUN 131 – roba u magacinu ……………………………3 3.3. RAČUN 132 – roba u prometu na veliko …………………..4 3.4. RAČUN 133 – roba u skladištu , stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica …………………….5 3.5. RAČUN 134 – roba u prometu na malo ……………………5 3.6. RAČUN 135 – roba u obradi doradi i manipulaciji ………...6 3.7. RAČUN 136 – roba u tranzitu ……………………………...6 3.8. RAČUN 137 – roba na putu ………………………………..6 4. MRS 2 – ZALIHE ……………………………………………...7 5. NABAVKA ROBE …………………………………………….8 6. ZAKLJUČAK ………………………………………………...10 7. LITERATURA ……………………………………………….10

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

1

UVOD U KNJIGOVODSTVO Računovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeća. Knjigovodstvo je računska osnova menadžmenta računovodstva i njegov zadatak je da obezbedi sve podatke neophodne za različite delove računovodstva ( i finansijskog i upravljačkog ). Cilj knjigovodstva uvek zavisi od cilja preduzeća a to su uglavnom : utvrđivanje rezultata poslovanja , stanje imovine , podaci za kontrolu rada , za planiranje poslovanja i kontrolu izvršenja planskih veličina. Ekonomske promene su svi poslovni događaji koji utiču na imovinu nekog preduzeća , bilo da menjaju njenu visinu ili sastav ili i jedno i drugo. One se često u literaturi nazivaju i bilansne promene. Ekonomske promene mogu se pratiti kroz sukcesivne bilanse ali i kroz račune tj. konta. Račun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povećanja obuhvataju odvojeno od smanjenja. Leva strana računa se označava kao strana duguje , a desna strana kao strana potražuje. Otvaranje svakog računa vršimo tako što za svaku poziciju aktive otvaramo poseban račun i na njegovu levu stranu prenosimo iznos na koji data pozicija glasi a taj iznos uvek označavamo kao početno stanje. U nastavku teksta bavićemo se jednim od delova knjigovodstva a to je svakako knjigovodstvo robe čije pravilno knjiženje predstavlja preduslov uspešnog poslovanja nekog preduzeća.

KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir koji predstavlja spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduzeća , i moraju biti klasifikovani prema ciljevima unapred planiranih od strane menadžmenta računovodstva. Kontni okvir propisan je od strane države u kojoj se dato preduzeće nalazi i zakonski svako preduzeće je obavezno da ga primenjuje. Jedan kontni okvir važi za svako preduzeće i zadrugu koji se nalaze u nekoj državi. Pošto se naša tema tiče knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda

2

ćemo u nastavku teksta obratiti pažnju na obuhvatanje robe na računima kontnog okvira.

GRUPA 13 – ROBA Za praćenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predviđena je grupa 13 –roba. Prema članu 11 , stav 1-3 na računima grupe 13 – roba , iskazuju se zalihe robe u magacinu , prodajnim objektima na veliko ( skladišta i stovarišta ) i prodajnim objektima na malo ( stovarišta , prodavnice i drugi podajni objekti ) , roba u obradi , doradi i manipulaciji , roba u tranzitu , roba na putu , kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe. Priznavanje i vrednovanje zaliha robe vrši se u skladu sa određenim međunarodnim računovodstvenim standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 – zalihe. Obračun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu , uvozne dažbine i druge takse ( osim onih koje će preduzeće nabaviti od poreskog organa ) kao i transport , manipulativne i druge troškove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. Trgovački popusti , rabati , marže i druge slične stavke oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke. U okviru ove grupe računa 13 predviđeni su sledeći računi : 130 – obračun nabavke robe ; 131 – roba u magacinu ; 132 – roba u prometu na veliko ; 133 – roba u stovarištu , skladištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica ; 134 – roba u prometu na malo ; 135 – roba u doradi , obradi i manipulaciji ; 136 – roba u tranzitu ; 137 – roba na putu ; 139 – ispravka vrednosti robe. Zbog postojanja različitih oblika trgovine , različitih vrednosti , razlike u ceni , ukalkulisanog poreza i dr. neophodno je pomenute račune dalje raščlanjavati. O daljem raščlanjavanju govorićemo u nastavku rada pri obradi svakog od navedenih računa iz grupe 13.

3

RAČUN 130 – obračun nabavke robe Perma pravilniku , član 11 stav 42 , na ovom računu iskazuje se vrednost na obračunu dobavljača i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom ( MRS ) u korist ovog računa knjiži se nabavna vrednost robe na teret odgovarajućih računa grupe 13. Iz navedenih odredbi Pravilnika proizilazi da je obavezna upotreba računa 130 – obračun nabavke robe. Za knjiženje na ovom računu najneposrednije bi se primenjivali sledeći Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja : MRS 2 – ZALIHE reguliše priznavanje , vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom. MRS 23 – TROŠKOVI POZAJMLJIVANJA primenjuje se u slučaju da se preduzeće opredeli za dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja. Ovaj račun je organizaciono – tehničke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti nabavljene robe. Razlog korišćenja ovog računa u okviru kontnog plana je namera da se na jednom knjigovodstvenom računu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odrađenom vremenskom roku.

RAČUN 131 – roba u magacinu Prema pravilniku o primeni kontnog okvira , član 11 stav 6 , na računu 131 – roba u magacinu iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet. Za knjiženje ovog računa takođe ćemo se pridržavati MRS 2 i MRS 23 o kojima će detaljnije u nastavku teksta biti reči. Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u objektu preduzeća iz koga se ne vrši prodaja robe već snabdevanje prodajnih objekata preduzeća. Evidencija ovakve robe vrši se i u analitičkom knjigovodstvu po vrsti , ceni i količini robe u magacinu. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj vrednosti , a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Moguće je u toku godine 4

robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti , ali takva evidencija se ne preporučuje jer je dosta komplikovanija. Kada govorimo o robi u magacinu moramo pomenuti još neke pojmove čije je poznavanje neophodno za precizno knjiženje robe : KALO – je gubitak na težini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tečnosti koja čini sastavni deo njene supstance. RASTUR – je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju , kao što su šljunak , pesak , ugalj ... KVAR – je oštećenje robe koje dovodi do njene neispravnosti ( fizičke , hemijske , biološke i sl. ) LOM – je fizičko oštećenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut neki deo ili je pak došlo do naprsnuća. Uredbom o količini rashoda ( kalo , rastur , kvar i lom ) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ( Službeni Glasnik RS ) bliže je uređeno pitanje poreskog obračunavanja kala , rastura , kvara i loma.

RAČUN 132 –roba u prometu na veliko Na računu 132 prema pravilniku ( član 11 , stav 7 – 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko. Na ovom računu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema koja se daje u finansijski lizing. Trgovinsko preduzeće na veliko robu nabavlja direktno od proizvođača , drugih veletrgovaca ili uvozi. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa , vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ( Službeni Glasnik RS ). U prometu robe na veliko prodavac je dužan da kupcu izda fakturu u koju se obavezno unose : naziv prodavca , naziv kupca , vrsta robe , količina , cena i vrednost bez poreza na promet kao i iznos poreza na promet ukoliko se on računa. Računovodstvene evidencije robe u prometu na veliko su : glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analitička evidencija robe u trgovini na veliko. Pored ovih preduzeće je dužno da vodi još neke evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU , KR , KR – 1 i DPI.

5

Na ovom računu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe. U slučaju da preduzeće ima više prodajnih objekata ovaj račun bi dalje mogao biti raščlanjen na četvorocifrene , petocifrene ... račune.

RAČUN 133 – roba u skladištu , stovarištu i prodavnicama drugih pravnih lica Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na skladištenje , komisionu i konsignacionu prodaju. Ovde govorimo o robi preduzeća koja se nalazi kod drugih pravnih ili fizičkih lica na čuvanju u njihovim skladištima , stovarištima , silosima , hladnjačama i maloprodajnim objektima. Razlog zbog koga se nalazi kod njih je čuvanje ili prodaja. Vlasnik ove robe i dalje je preduzeće. U slučaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju obavljaju za račun preduzeća govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji. SKLADIŠTENJE ROBE – razlozi da neko preduzeće skladišti svoju robu kod drugih lica je nedostatak sopstvenog skladišnog prostora i težnja da se teritorijalno približikupcu. Uslovi skladištenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladištenja obračunava se i plaća PDV. KOMISIONI POSLOVI- su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za račun komintenta ( preduzeća , preduzetnika ili fizičkog lica ). Ovakav način poslovanja strogo je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima. KONSIGNACIONA PRODAJA – je vid prometa u kojem preduzeće iz jedne zemlje ( konsignator ) preuzima od lica iz druge zemlje ( konsignant ) njegovu robu na čuvanje i prodaju. Tu robu ono prodaje na tuđe ime i za tuđ račun. Domaće trgovinsko preduzeće preko stranog pravnog lica ( konsignatora ) prodaje u inostranstvu svoju robu. Izvoz robe ima tretman ( kod ovakve prodaje ) privremenog izvoza s tim što se prodaje te robe vrši konačno izvozno carinjenje. Ugovori o ovakvom načinu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom.

RAČUN 134 –roba u prometu na malo Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo. Ovde govorimo o trgovačkoj robi koja se nalazi u maloprodajnim 6

objektima i koja se u toku godine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. Evidentiranje robe vrši se u : 1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva ; 2) trgovačkoj knjizi ; 3) evidencijama uvedenih propisa koji uređuju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom memorijom. Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva utvrđivanje prodajne vrednosti robe koja se nalazi na dan popisa u njemu ( količina robe pomnožena prodajnom cenom ) i iznosom gotovine tj. nepredatog pazara. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduženosti maloprodajnog objekta. I ovde je bitno pomenuti mogućnost javljanja manjka , kala , rastura , kvara i loma.

RAČUN 135 – roba u obradi , doradi i manipulaciji Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obarde i dorade. Roba se na doradu i obradu šalje iz više razloga : 1) pojedine vrste robe zahtevaju periodično manipulisanje sa njima , prepakivanje , odstranjivanje vlage ... ; 2) zbog zahteva kupaca kao i zbog lakše prodaje. Najčešće se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su česte i potrebe za farbanjem , cinkovanjem i sl. Troškovi robe za obradu i doradu uključuju se u nabavnu vrednost vraćene robe. U koliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe.

RAČUN 136 –roba u tranzitu Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje bez prethodnog skladištenja. Ovakva vrsta trgovine robom naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom.

RAČUN 137-roba na putu Ovaj račun iskazuje vrednost robe isporučene kupcu , a kada kupac potvrdi prijem robe zadužuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz istovremeno knjiženje na teret računa 501 , u korist ovog računa. Ovde govorimo o robi koja je otpremljena kupcu s tim što ona putuje na teret i rizik prodavca. U slučaju potrebe za otpisivanjem zbog obezvređivanja koristi se korektivni račun 139 – ispravka vrednosti robe.

7

MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2 – ZALIHE Standardizacija u oblasti računovodstvenog izveštavanja ima osnovni zadatak da obezbedi podatke i informacije za uporedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje tj. internacionalizaciju protoka robe i kapitala. Standardizacija forme računovodstvenog izveštavanja u međunarodnim razmerama započeta je još 1951. što govori o njenoj važnosti. Većina tih standarda se odnosi na usmeravanja za vrednovanje i proocenjivanje tj. vrednosno kvantifikovanje sa transakcijama i poslovnim događajima. Zbog takvog značaja ovih standarda analiziraćemo MRS 2 koji se tiče teme koju obrađujemo , a to je roba. Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog tretmana zaliha u sistemu istorijskih troškova. Primarno pitanje je iznos troška koji će se priznati kao imovina i tako knjigovodstveno evidentirati do priznavanja prihoda na koji se odnosi. On daje praktične smernice na troškovne formule koje se koriste pri određivanju troškova zaliha. Ovaj standard definiše zalihe robe kao sredstva koja se drže radi prodaje tokom redovnog poslovanja , kao sredstva u procesu proizvodnje koja služe za prodaju u tom obliku. Neto ostvariva vrednost je procenjena prodajna vrednost u toku redovnog poslovanja koja je umanjena za procenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje. U zalihe se uključuje roba koja je kupljena i koja se drži radi dalje prodaje uključujući i robu kupljenu od strane maloprodaje koja se drži iz istog razloga. Tu su uključeni i gotovi proizvodi , proizvodnja u toku kao i materijal i delovi koji čekaju korišćenje u proizvodnom procesu. Zalihe robe treba odmeravati po nižoj od sledeće dve vrednosti : cene koštanja i neto ostvarive vrednosti. Troškovi nabavke robe obuhvataju nabavnu cenu , uvozne dažbine i druge taxe kao i transport i manipulativne troškove. Trgovački popusti i rabati oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke. Troškovi nabavke mogu uključiti i kursne razlike stranih valuta zbog visoke devalvacije ili obezvređenja valute protiv koje ne postoji praktična zaštita. MRS 2 primenjuje se za finansijske izveštaje koji se odnose na period od ili nakon 01.01.1995.

8

NABAVKA ROBE Zadatak trgovinskih preduzeća sastoji se u posredovnju između proizvođača i potrošača. Ovaj zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku. Evidencija o zalihama robe pored sintetičke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i dva oblika analitičke evidencije u robnom knjigovodstvu i magacinu. Zalihe robe se mogu voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti , što svakako ima uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe. a) nabavka robe po nabavnoj vrednosti Kod knjiženja robe po nabavnoj vrednosti Račun – Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu vrednost kupljene robe , a odobrava račun Dobavljači ili Dobavljači za nefakturisanu robu , za fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Za ostale nastale zavisne troškove odobrava se račun Dobavljači , Blagajna ili Žiro račun ( u zavisnosti kako su isplaćeni ). Ovakva evidencija najčešće se koristi u trgovinskim preduzećima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo. b) nabavka robe po prodajnim cenama Ovakvu evidenciju nabavke robe vode sva trgovinska preduzeća koja se bave prometom robe na malo. Za obračun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledeće strukture : fakturna cena + zavisni troškovi nabavke _____________________ nabavna cena + razlika u ceni ____________________ PRODAJNA CENA Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trgovinskog preduzeća koja prelazi iz potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Ostvarenom

9

razlikom u ceni pokrivaju se troškovi poslovanja tog preduzeća , a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji može biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni može se pojaviti kao marža , rabat ili slobodno obračunata razlika u ceni , koja se javlja kod onih roba čije se cene slobodno formiraju pod uticajem zakona ponude i tražnje. MARŽA – se pojavljuje kod roba čija je proizvođačka i veleprodajna cena limitirana tj. određena od strane ovlašćenog državnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na nabavnu vrednost robe. RABAT – se utvrđuje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba čiju cenu utvrđuje proizvođač. Grafički prikaz knjiženja nabavke robe možemo prikazati na sledeći način :

1) prijem fakture od dobavljača ; 2) zavisni troškovi nabavke po fakturi , plaćeni u gotovu i plaćeni čekom ; 3) razlika u ceni 10

ZAKLJUČAK Cilj svakog finansijskog izveštavanja u okviru menadžmenta računovodstva je da obezbedi sve neophodne informacije o finansijskoj poziciji , učinku i promenama u finansijama preduzeća koja su od koristi velikom broju korisnika prilikom donošenja ekonomskih odluka. Korisnici takvih izveštaja koji pruža menadžment računovodstva datog preduzeća u mogućnosti su da na osnovu njih stvaraju gotovinu i gotovinske ekvivalente kao i izvesnost i vreme njihovog stvaranja. To znači da su u mogućnosti da isplate obaveze prema zaposlenima , dobavljačima , obaveze za kamate , zajmove i izvrši raspodelu svojim vlasnicima. Sve informacije koje je menadžment računovodstva dužan da pruži moraju biti : razumljive , relevantne , pouzdane i naravno uporedive. To zapravo u mnogome zavisi od stručnosti kadrova unutar ovog menadžmenta ali i od računovodstvenog softvera koje preduzeće poseduje.

LITERATURA : 1. PROFESIONALNA REGULATIVA U RAČUNOVODSTVU , Savez računovođa i revizora Srbije , 2003. 2. PRIRUČNIK ZA PRIMENU KONTNOG OKVIRA U SKLADU SA MRS – MSFI , 2005. 3. FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO , dr Kata Škarić Jovanović , dr Radiša Radovanović , Beograd 2000.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

11