Kler Robinson - Cudesne Misli

Zvoncica

~1~ Foxy

Zvoncica

Kler Robinson

ČUDESNE MISLI

~2~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Telefon je uporno zvonio. Emili je izjurila iz kupatila da odgovori na poziv. Zapitala se ko bi mogao biti tako rano i to baš kad se spremala za posao. - Emili!? - čuo se promukl glas. - Stižem večeras... - Frede, ti si! - Ne raduješ se?! - Naprotiv, to je divno! - Čekaj me! - Zar to nije moja sudbina... - Nedostajala si mi - nagovestio je poverljivim tonom. - I ti meni! - nasmejala se pri pomisli da se stalno dovikuju. - Rekao bih ti još mnogo toga, ali... - galama koja se čula u pozadini bila je dovoljno jasno opravdanje i bez tih reči. - Znam! - viknula je umesto pozdrava i požurila na posao. Na putu do Gradske biblioteke u kojoj je radila, Emili je svratila po svoj obrok kod Banua. - Dobro jutro, Banu - uzvratila je osmeh i pozdrav sredovečnom Indijcu kojeg su svi jednostavno zvali imenom. - Vaš osmeh ovog jutra govori da postoji mnogo razloga da ovaj dan bude lep - primetio je. - Nadam se - rekla je gotovo poverljivo i nasmejala se. - Ali, i vaš osmeh ukazuje da i vi imate vanrednih razloga za radost. - Da - klimnuo je. - Danas u luku uplovljava brod sa tovarom iz moje rodne Indije - izjavio je sa ponosom. - Mislila sam da se takve stvari događaju redovno - promrmljala je pomalo zbunjeno. - Tu ste u pravu, gospođice Parker, ali danas je na brodu sin moje sestre, Kabir. Nisam ga video godinama - dodao je sa setom. - Dolazak nekog bliskog i dragog je zaista razlog za slavlje.

Malena čajna kuhinja i trpezarija, bile su svetle, prozračne i sa ukusom opremljene najsavremenijim aparatima. Par stolova, ~3~ Foxy

Zvoncica prekrivenih teget stolnjacima, bili su besprekorno uredni i čisti. Tiha muzika koja se čula sa radija, onemogućavala je da buka sa ulice dospe i u te prostorije Gradske biblioteke. Više od dvadeset zaposlenih te ustanove je često tu provodilo svoje pauze za ručak. Emili Parker je poput većine, najčešće naručivala hranu ih je donosila od kuće, i svoje pauze trošila baš tu. Ipak, tog popodneva joj obrok, a ni poslastica nisu bili po ukusu. Potpuno nesvesna ambijenta i prisustva drugih., blago je nakrivila glavu i razočarano coknula jezikom. Prigušen kikot vratio je u stvarnost. Podigla je pogled i susrela se sa parom radoznalih, plavih očiju. Emili je odmahula blago glavom i nasmešila se svojoj koleginici i prijateljici, Leksi, koja je sedela preko puta nje. Njih dve su zajedno radile u Gradskoj biblioteci skoro pet godina. Otprilike toliko, zahvaljujući Leksinoj neposrednosti, bile su i prijateljice. - Emili, Emili... - devojka se široko, značajno osmehivala. - Odlutala si u mislima - konstatovala je plavokosa. - Pitam se, da li to ima neke veze sa Fredom? - Valjda... - slegla je ramenima. - Ima... Kako si pogodila? - blago je izvila obrvu. - Kad misliš o njemu uvek imaš taj pomalo mističan izraz. - Nisam primetila - slegla je ramenima. - Verovatno zato što se nikada ne gledaš u ogledalo - negodovala je. - Gledani se - pobunila se. Leksi je odmahnula rukom, kao da se ne slaže sa tim i brzo otvorila svoju torbicu. Preturala je po njoj, gotovo zaboravljajući na sagovornicu. Emili je naslutila da traži ogledalce, koje je i inače često koristila. Po ko zna koji put pomislila je koliko se njih dve razlikuju. Leksi je imala pune, rumene usne i često se osmehivala. Njena kosa boje meda savršeno se uklapala u crte lica koje su bile vrlo ženstvene. Emili se često šalila sa njom da bi, po izgledu, njena pojava više priličila profesiji foto modela, nego biblioteci u kojoj su obe provodile dane. Leksi je prvo pažljivo osmotrila svoj odraz pa tek onda pružila ogledalce Emili i gotovo joj ga ugurala u ruke. Emili je znala da je suludo ~4~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica da se suprotstavlja toj, nešto mlađoj, ali temperamentnoj koleginici. Nije imalo efekta da objašnjava da ona i bez ogledala dobro zna kako izgleda. Emili je imala ravnu, dugu kosu boje kestena. Oči su joj bile krupne i slične boje. Na licu, takođe, nije bilo ničeg upečatljivog. Blago izdignute jagodice, pravilan nos i malo naglašenija gornja usna. Po sopstvenom mišljenju je bila prosečna. - Ja ne primećujem ništa specijalno - priznala je Emili i slegla ramenima. - To je zato što si skromna. Emili je slegla ramenima, nezainteresovana da produbljuje tu temu i pogledala na sat. - Vreme je da se vratimo, pauza je završena - opazila je. - Imamo još par minuta da završimo ovu temu i vratimo se na posao - taj komentar nagoveštavao je da nije zaboravila početak razgovora. - Nikada nisam sigurna da li si u tim danima srećna ili si samo zbunjena. - Šta podrazumevaš pod tim danima? Leksi se nasmejala. - Mislim na dane kada Fred treba da dođe - nije okolišila. - Kada najavi svoj dolazak. Emili je još jednom pogledala na sat i ustala. - Pauza je sada definitivno završena! - odahnula je i krenula ne komentarišući tvrdnje. - Emili - otezala je plavokosa dok je pratila u stopu. - Nisi mi odgovorila na pitanje. - Leksi, nije da neću, nego naprosto... - slegla je ramenima. Odgovor ne znam ni sama. Ne znam da li sam više srećna ili zbunjena. Sa svojih skoro trideset, Emili Parker još nije bila baš načisto sa sobom. Tačnije, ona je znala šta želi i šta je, izuzev posla, čini srećnom. Jedino njena emotivna veza nije bila u savršenom skladu sa svim tim. Razdor su pravili Fredova priroda i njegov način i viđenje života. Zato, o budućnosti gotovo da nikada nisu ni pričali. Njena veza sa Fredom trajala je već skoro deset godina. Prvenstveno su bili samo poznanici sa studentskih predavanja, pa i prijatelji. Onda su otišli korak dalje i upustili se u emotivnu vezu. Emili nikada nije bila načisto kako i kada se to tačno desilo. Jer, na prvom mestu bili su potpuno različiti. Ona je bila odgovorna, smirena i tiha, a Fred temperamentan i pun energije. Ona je težila uobičajenim stvarima. Sigurnom poslu, mirnoj svakodnevici i, jednog dana, porodici. Za razliku ~5~ Foxy

Zvoncica od nje, on se još od studija bavio rok muzikom. Imao je svoj bend koji je probijao na top liste, a poslednjih pet godina, bio blizu vrha top lista i svog cilja. Fred je, sa svojim šestočlanim bendom stalno bio na turnejama, snimanjima spotova ili CDa, proputovanjima širom sveta. Nije joj se redovno javljao, ali nije ni propuštao priliku da bude sa njom uvek kada bi stigao sa nekog putovanja. Svaki put kada bi se vratio u Montreal on je provodio vreme sa njom. Praktično, doseljavao se u njenu kuću. Ti susreti su najčešće bih kratki, jedva jedan dan ili noć, ali ponekad su, između ostalih obaveza, trajali i po pet-šest dana. Emili su se, kao munje iz vedrog neba, nametnula neka pitanja. Sva nalik jedno na drugo. Koliko je to čini srećnom? Koliko često prolazi kroz trenutke istinske sreće? Ona je, eto, očekivala sreću pasivno, kao poklon koji će dobiti kada dođe pravo vreme. Po ko zna koji put, slegla je ramenima i duboko udahnula poznati vazduh prepun mirisa knjiga. Leksin lakat, gurnut u njena rebra, vratio je Emili u stvarnost. - Emili, čeka te profesor... - značajno je izdigla obrve. Emili se poslovno osmehnula kada se približila svom pultu. - Dobar dan, profesore Dejvis! Zauzvrat je dobila sličan osmeh jednog od redovnih posetilaca njihove biblioteke. Neprofesionalnost nije bila njen stil. Ona je uvek bila strogo poslovna i ozbiljna. Ipak, pomisao da će Fred stići u Montreal je njenom raspoloženju i čitavom tom danu je davala drugačiju notu.

Što je već bio postavljen za dvoje. Emili se okrenula oko sebe. Sve je bilo u savršenom redu. Onako kako je navikla i planirala za to veče. Zvono iz rerne, najavilo je da je pečenje završeno. Navukla je tapacirane rukavice i požurila u kuhinju. Emili zamalo nije ispustila činiju iz ruku kada se zvono na vratima oglasilo. Uspela je bezbedno da spusti vatrostalnu posudu na pult i sa rukavicama na rukama je krenula prema vratima. - Fred?! - mrmljala je, dok je lakim koracima koračala kroz kuću. Stigao je ranije nego što ga je očekivala i nije stigla da se istušira, presvuče i neutralise sve one mirise hrane iz kose i kože. ~6~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Čim je otključala vrata, ona su se, gotovo, provalila i širom otvorila. Trebalo je da predvidi Fredovo nestrpljenje, prekorela se sa zakašnjenjem. Pre nego što se snašla, već je bila u njegovom čvrstom zagrljaju. Nije joj preostajalo ništa drugo nego da se osmehuje i sa rukama u rukavicama krši prste na njegovim grudima. - Emili! - stezao je. - Zašto ti je trebalo toliko vremena da otvoriš? - Mogao bi ponekad da koristiš svoj ključ - podsetila ga je između poljubaca. - A ti bi mogla da prestaneš da se ponašaš prema meni kao da sam dete - sočno je spustio usne na njene. - A ti bi onda trebalo da prestaneš tako da se ponašaš. - Divno mirišeš. Kakav sam ja srećnik! - još jednom je ostrašćeno poljubio. Uhvatio je za ramena i odmakao od sebe. Njegove plave oči bile su ispunjene divljenjem. Emili mu je uzvratila jedan ispitivački pogled. Njegova duga, blago ukovrdžana kosa, delovala joj je još duže i zamršenije nego što se sećala. Brada još zapušteni]a. Osmehnula se. Zbog rokerske garderobe, snažnih mišića i čitavog tog imidža, Fred je na prvi pogled delovao divlje i neobuzdano. Ali, ona je znala da je u suštini pravi dečak. Sa njom je bio takav. Postajao je željan brige i pažnje. Ona nije imala ništa protiv toga da mu ugodi. - Uvek se pitam čime sam te zaslužio - ponovo je privukao uz sebe i čvrsto stegao. - Ti si savršena žena za mene! - Jesam?! - začudila se i zatvorila vrata za njim. - Ali, nećemo dozvoliti komšijama da to vide - prokomentarisao je njen gest izvijenih obrva. - Ovo je fin i tih kraj - osmehnula se pokajnički. - Mislim da nikome nije potrebno da gleda jednog razmaženog rokera... - Drugi se ne bi složili sa tobom. Rekli bi da sam divlji, neobuzdan, otkačen, agresivan... - Ja bih im rekla da si samoljubiv i detinjast. Mogla bih tu informaciju dobro da prodam - počešala se po bradi dok su koračali ka unutrašnjosti kuće. - Nisi taj tip. - Kako znaš? ~7~ Foxy

Zvoncica - Da jesi, ne bi zatvorila vrata da me zaštitiš od uvek prisutnih i svuda skrivenih paparaca - izgovorio je kao najstrašniju stvar. - Mogli bi da me snime u mnogim kompromitujućim položajima. - Imam utisak da te to baš i ne brine mnogo - pogledala ga je iskosa i sela na trosed. - Na taj način se skuplje prodaju atraktivne fotografije - zaključio je uz uzdah. - Eto šta sve čovek mora da trpi zbog slave - žalio se. - Kada smo kod slave, otkud ti u Montrealu? - interesovala se. - Devojko, uvek kažeš da čitaš sve što ti padne pod ruku, a sada... Zar ti ne čitaš prave novine? - Pretplaćena sam na „Štampu” u kojoj imaju sve informacije o dešavanjima, ali... - Ne možeš da se setiš da si čitala o našem koncertu?! - razrogačio je svoje plave oči. - Imate koncert?! - Čitav grad bruji o našem koncertu u subotu. - U subotu?! - gledala ga je iznenađeno. - To je za tri dana... - Ti si opasan udarac za muški ego - odmahivao je glavom u neverici. - A sve to nije poza. Nije isfolirano. - Žao mi je ako sam te razočarala. - Nisi, naprotiv! - privio je uz sebe. - Obožavam te i imam tri dana da ti to pokažem. - A konferencije za štampu, probe? - Emili je bila praktična. - Sve je ugovoreno u vreme, kada si ti, svakako, na poslu - podsetio je. - Žao mi je, ali ti si važnija - slegao je ramenima. - Ih mi nije žao? - Jeste ih nije? - Reći ću ti kasnije... - obećao je unoseći joj se u lice. - Postaješ neverovatno tajanstven! - zadirkivala ga je. - Samo ti si tako iskrena i iskonski jednostavna - poslao joj je pogled pun obožavanja. Sa tim mišljenjem se u potpunosti složila. To i jeste bila definicija njenog karaktera. Oboje su to dobro znali. - Tako si prefinjena i posebna. - Sada preteruješ! - upozorila ga je. - A da li preterujem kada kažem da si samo moja? ~8~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Ne - to priznanje je zapečatila jednim strasnim poljupcem, posle kojeg je brzo ustala. - Moram da se... - slegla je ramenima. - Istuširam... - Moja praktična curica - nasmesio se. - Šta misliš o tome da ti se pridružim? Koliko se sećam, kada je prilično prostrana i kao stvorena za... Manevrisanje? Nasmejala se na njegov pokušaj da ne bude prost, ali i da joj ugodi. - U tom slučaju, predlažem da prvo večeramo. Prasnuo je u smeh. - Kada si ti u pitanju, moje srednje ime je strpljenje. - Ili govoriš istinu, ih znaš nešto što ja još ne znam. - Mudrice. - Da li ima neke veze sa tvojim boravkom u Montrealu? Koliko ostaj eš? - radoznalo je raširila oči. - Rekao sam ti, tri dana. - Ali?! - podsticala ga je osećajući da se tu krije još nešto. - Čitaš me kao knjigu! - negodovao je. - Ostajem tri, vraćam se za pet i ostajem još tri - rekao je sa izuzetnim zadovoljstvom. Nasmešila se. Pa, zaista nije bilo razloga da se požuruju, zaključila je. Odavno nisu imali priliku da toliko dugo budu zajedno u tako kratkom periodu. U proseku su se viđali skoro svakog meseca, a to nije bilo ni malo za život kakav je Fred vodio. - Gospodine strpljivi - zadirkivala ga je. - Možete preći u trpezariju. - Emili, ti si još uvek jedina osoba koja mi ukazuje da realnost i stvarnost postoje i da nisu mrski.' - Da li si ti to umoran od svega? - Da - priznao je. Ćutke ga je gledala. Zaista je delovao iscrpljeno i umorno. Kao da je iz njega nestalo one želje za dokazivanjem, ushićenja, zanosa. - Ali, sada, kada smo samo na korak do vrha... - u pogledu mu je zaigrao tračak oduševljenja. - Nije vreme da predahnem i skrasim se. Da izneverim svoje kolege i prijatelje i bacim pod noge protekle godine. - Nije - složila se sa njim samo zbog onog traga razdraganosti u njegovim očima. - Možeš da me razumeš? ~9~ Foxy

Zvoncica - Da - poslala mu je osmeh pun podrške. - Hoćemo li sada da večeramo? - Znao sam da na tebe mogu da računam - u prolazu je čvrsto stegao za vitki struk i privukao uz sebe.

Fredova cigareta je dogorevala u pepeljari. Emili je na prstima prišla stolu i ugasila je. Posmatrala ga je kako spava u poluležećem položaju sa daljinskim upravljačem u ruci. Delovao je opušteno i kao da mu je taj predah preko potreban. Polako je izvukla daljinski iz njegove ruke i prekrila ga laganim ćebetom. Vratila se da završi raspremanje posuđa i kuhinje. Radila je to tiho, bez žurbe, kao uostalom i sve drugo u svom životu. Posle toga je dugo sedela u fotelji preko puta njega i posmatrala ga. Znala je svaki detalj na njegovom preplanulom licu. Ispod bradice od tri dana bio je lep muškarac nežnih crta lica. Baš zbog toga, nju je i dalje čudila njegova potreba da deluje surovo i grubo. Delićem svesti, Emili je primetila kako i nju lagano hvata san. Da se ne bi zatekla u sličnom, neudobnom položaju kao i Fred, polako je ustala. Dok je prolazila pored njega, zastala je i pomilovala ga po kosi. Nije ni primetio njen dodir i ona je na kraju odlučila da ga još malo ostavi tu, da spava. Napunila je kadu toplom vodom i obilato nasula penu. Njena kada je zaista bila prostrana i kao stvorena za uživanja i manevrisanja, nesvesno se nasmejala. Sklopljenih očiju prepustila se opuštanju i pokušaju da suzbije želju i potrebu za nežnostima. - Tu se kriješ? - Fredov glas je trgao iz dremeža. - Ne krijem se - trepnula je pred prizorom koji joj se pojavio u gro planu. Fredovo telo je zaista bilo snažno. Bio je zgodan i svestan svog izgleda. Ali, ni ona nije bila stidljivica. Gledala ga je kako u žurbi skida poslednje komade odeće. - Pridruži mi se - pozvala ga je. Pena se izlila iz kade kada je gotovo uskočio u nju. Ne gubeći više ni čas obrušio se usnama na njene. Njegovi dlanovi klizili su po njenoj baršunastoj koži. Pena i voda su se obilato izlivali od pokreta njihovih tela. ~ 10 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Pre nego što se budilnik oglasio, Emili je bila budna. Fredova ruka je bila teška na njenom struku i u tome je pronašla razlog svog buđenja. Polako se izvila i isključila budilnik. Proračunala je da ima nepun sat da uživa u njegovom prisustvu. Pa ipak, nije bila sigurna da je pametno da ga budi. Još jednom je pogledala na sat. Pre nego što se polako izvukla iz njegovog zagrljaja, spustila je jedan lak poljubac na njegove usne. Fred je spavao dubokim, mirnim snom čoveka kojem je san preko potreban. Odevena u svoju radnu uniformu, Emiri je zastala na vratima. Bilo je glupo da ode bez pozdrava, prisetila se. Osim toga nije ništa precizno znala o njegovim obavezama, a ni o planovima za njih dvoje. Vratila se do sobe i kreveta u kojem je još spavao. Zatekla ga. je u istom položaju okrenutog na bok. Samo, umesto njenog struka grlio je jastuk. Surovi, divlji roker, zakikotala se pri pomisli koliko njegovih fanova bi bilo razočarano da ga sada vidi. Nagnula se do njegovog uha i pomilovala ga nadlanicom po licu. - Frede... - pozvala ga je tiho, ali odlučno. - Mmmm - dok se mrštio i tako u snu, Fredovo lice poprimalo je onaj njoj strani, scenski izraz. - Moram da idem na posao... - zapomagala je. - Frede, probudi se, molim te. - Emili? - Ne sanjaš. - Ako ne sanjam... - mumlao je. - Zašto onda ličiš na učiteljicu? Najednom je bio budan. Pre nego što se snašla, zgrabio je za ramena i povukao ka sebi. Nije to očekivala i gotovo se preturila na njega. Svojim telom prekrila je njegovo, a usnama uzvraćala njegove poljupce. - Izgužvačeš mi uniformu...- mrmljala je dok se izvlačila iz njegovog naručja. - Znači, to je tvoja uniforma. Vrlo je seksi... - Misliš?! ~ 11 ~ Foxy

Zvoncica - Dokazao bih to mišljenje, ali bi zakasnila na posao. - Žurim - prekinula ga je. - Pa, mislim da sam naučio lekciju - mrmljao je. - Da je krajnje vreme da i ja počnem da brinem o nekim stvarima. - Frede?! Da li ti to pokušavaš da mi kažeš da želiš da odrasteš? Nasmejao se. - Ne pomažeš mi da držim situaciju pod kontrolom, čak ni kada me zadirkuješ. - Mislila sam da pomažem... - ne obraćajući pažnju na njega popravila je nabore na svom kostimu i krenula. - Ne budi uverena u to! Ali, nećeš me se lako resiti! - dobacio je. - Jer, to i ne želim - doviknula je. - Emili?! Bila je već na vratima. Ako ne požuri, zakasniće na posao, primetila je. - Da li bi mogla da uzmeš neki slobodan dan?! Brzo je razmišljala, što nije bio njen običaj. Emili je uvek sve unapred planirala. Činjenica, odmor nije planirala, a ni koristila odavno, ali nije bila praksa da tako odjednom, iznenada traži slobodne dane. - Pokušaću! - obećala je. - To je moja devojka! - urliknuo je divlje.

U vreme pauze za ručak, Emili se prisetila da tog jutra nije stigla da svrati kod Banua i kupi sebi obrok. Potpuno zbunjena, stajala je pred otvorenim frižiderom u koji je obično ostavljala svoju branu. - Problemi?! - Leksi je gotovo odgurala i izvadila svoj voćni jogurt. - Zaboravila sam da kupim doručak. - Improvizuj. - Ja... - nasmejala se i na samu tu pomisao. - Hoćeš da naručimo jednu ogromnu picu i... - Misliš da imamo vremena? - Ne sarađuješ - upozorila je. - To mi i Fred kaže - požalila se. ~ 12 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Fred! Taj razgovor zahteva... - značajno je izvila svoje tanane obrve. - U stvari, mogle bismo da odemo u piceriju, tu iza ćoška - Leksi je već vukla za rukav i ona je brzo shvatila njenu nameru. - Tu je intimnija atmosfera za razgovor, ali... - Emili je užurbano koračala za prijateljicom. - Vidiš kako možeš da budeš pronicljiva - pohvalila je. - Od mene nećeš izvući nikakve detalje i pikanterije - završila je misao kao da je Leksi nije prekinula ukazujući koliko je odlučna. - Emili, ja jesam radoznala, ali ne i... - Znam, Leksi. Zato i jesi moja prijateljica. - Devojke! - Roj Kostner, njihov kolega ih je zaustavio na vratima. Primate društvo? - Da - Emili nije imala ništa protiv. Leksi se ovoga puta nije složila, što je bilo neuobičajeno. Jer, kao najmlađi zaposleni, njih troje su se najčešće družili. Poslovno i privatno, provodili su dosta vremena zajedno. Retko koji vikend bi prošao bez neke sedeljke ih bar izlaska. Vremenom, upoznali su prijatelje ovih drugih i ti susreti su se često pretvarali u prave zabave. - Prokletstvo?! - tamnokosi mladić je bio je zbunjen. - Šalila sam se. Naravno da možeš sa nama - Leksi ga je drugarski potapšala po ramenu. - Roj nam neće smetati?! - ipak je proveravala. - Nemam da kažem ništa što i on ne može da čuje. Dobro raspoloženi, stigli su u piceriju. Uprkos gužvi, koja je uobičajeno vladala u pauzama za ručak, Leksi se uz pomoć svog šarma izborila za jedan sto. Emili je u neverici gledala kako koketira, ali i dolazi do cilja. Ipak, bila je zadovoljna kada je sela za sto u uglu i iznela svoju narudžbinu. - Znači, Fred je konačno stigao - Roj je gledao radoznalo. - Baš kao što se priča... - dovršio je tiše. - Jeste! - osmehnula se. - Gde se priča? - Na muzičkom kanalu je najavljena njihova konferencija za štampu. Uživo! - Sve radio-stanice bruje o tome - dodala je Leksi. - Kada sam sama, ne gledam takve TV stanice i ne slušam radio – napomenula je. - Tada uživaš samo u klasicima. Ali, kada se pojavi Fred... ~ 13 ~ Foxy

Zvoncica - Uživam samo u njegovom društvu - završila je njenu misao. - Znači koncert nije otkazan, kako se šuškalo - zaključivao je Roj. - Vidim da raspolažete sa više podataka od mene. - Ja primećujem da ti nisi stigla da se ispričaš sa Fredom - Leksi je izvela zaključak. - Pitam se šta ste radili... - Ja... Fred... On je bio umoran - Emili je bilo neprijatno. - Baš šteta što su sve karte rasprodate - negodovao je Roj u svom uglu. - Išao bi na koncert? - rado je prihvatila promenu teme. - Naravno! Ti ne bi?! - Ne. Leksi je prasnula u smeh i, naravno, skrenula pažnju na njihov sto. - Leksi, svi nas gledaju - upozorila je. - Pobogu, zašto se smeješ? - Tvoja veza sa famoznim Fredom je prava misterija - Leksi je odmahivala glavom. - Priznajem, dok vas nisam videla zajedno, bila sam ubeđena, da je to samo plod tvoje bujne mašte. - Ako si zaboravila, moja veza sa Fredom, počela je pre nego što je bio poznat. - Sada to znam, ali pre... - nasmejala se. - Zaista sam bila ubeđena da umišljaš. U stvari, ti si ga samo krila i štitila. - Naravno! Između ostalog, uradila sam to i iz vrlo sebičnih razloga, koji tebi nisu jasni. Zamisli, kako bi izgledalo da Fred dođe po mene u biblioteku ih da izađemo na najobičniju večeru. Ih šetnju? Misliš da bi to prošlo bez buke, gužve, traženja autograma... - Potpuno je jasno da je to gotovo nemoguće. - Takvi pokušaji su ravni ludilu. Pretvorili bi se u pakao. - Naročito za nekog ko nije zainteresovan za publicitet, kao ti Leksi se u svemu složila sa njom. - Ne bih imala mira ni kada sam sa njim, a ni kada on nije tu namrštila se. - To zaista ne želim. Emili je imala takvih pokušaja još dok Fredov bend nije postao poznat i popularan. I nije joj se dopalo. Posle koncerata se vraćala ugruvana, iznurena od jurnjave i sa glavoboljama. Posle se danima oporavljala. Drugi su uživali u tome, ali njenom senzibilitetu i karakteru to nije pristajalo. ~ 14 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Emili je znala da bi druge devojke, da su na njenom mestu, mislile i radile drugačije, ali ona nije mogla tako. Rojev poziv je vratio u stvarnost. - Emili, skrenuli smo sa teme. Šta misliš, da li bi mogla da nara nabaviš neke karte, preko veze? - Da! - i Leksi je bila zainteresovana. - Stvarao ste... - nju je ta želja zaista čudila. - Hoćete da idete? - Ne hoćete, nego hoćemo - ispravila je. - Stvarno mislite da je to... Uzbudljivo? - Da - složili su se uglas. - Pobogu, Emili! Starija si od mene tek neku godinu, a... - vrtela je Leksi glavom negodujući. - Nemaš ni trideset, a ponašaš se kao usedelica. A svi znamo da to baš i nisi. Umeš da se opustiš i... - Emili, nemoj nas više držati u neizvesnosti - zavapio je Roj. Hoćemo li da idemo?! - Sa vama u društvu to iskustvo možda i bude zanimljivo. Verovatno ću uživati, bar dok gledam vaše face izbezumljene od buke i... - Hoćeš - obećali su kroz smeh. - Pretpostavljam da karte neće biti problem - slegla je ramenima. Nikada nije imala takvih zahteva, mada je Fred po tom pitanju uvek bio servilan. Kada je malo razmislila o toj ideji, shvatila je da to i nije tako loše. Uostalom, mogla je da iznenadi Freda i pokaže mu koliko joj je stalo do njega. - Šta mislite o tome... - zamislila se. - Da ne idemo samo nas troje? - Da pozovemo i društvo?! - ta ideja je Roja i Leksi šokirala i oduševila istovremeno. - Da - nasmejala se njihovoj reakciji. - To bi bilo fantastično! Vidiš kako si dobra u improvizacijama pohvalila je. - Da napravimo spisak pre nego što razgovaraš sa Fredom ih posle - Roj je bio praktičan. - Svejedno. Tako ti zavidim! - Leksi je pljesnula dlanom od dlan. - Ti? Meni?! Na čemu? - Na samouverenosti. ~ 15 ~ Foxy

Zvoncica - Leksi... - osmehnula joj se kao da je dete. - To nema veze sa samouverenošću, nego sa realnošću. Dobro znam šta i koliko od koga mogu da očekujem, naročito od Freda. - A on ti je dužan?! - Leksi je zadirkivala. - Ne, ja sam njemu dužna - nasmejala se na sopstveni račun. - Još malopre sam te prozvala matorom usedelicom, a vidi je sada. - Ta opaska je zaista bila na mestu. Jer, u suštini sam konzervativna i pomalo prevaziđenih shvatanja i načela. Oduvek sam sanjala o princu na belom konju, a sudbina mi je namenila rokera uzdahnula je. Emili je ponekad zaista želela da su stvari drugačije. Suštinski je bila romantik. Potajno se nadala da će Fredu dosaditi avanture, da će je zaprositi i da će živeti srećno do kraja života, kao u bajkama. Ali, sudbina je osudila na čekanje. Srećom, ona je bila strpljiva osoba.

Na ulasku u kuću gotovo se sudarila sa Fredom. - Gde si do sada?! Zbunila se. - Radim do pet. Šta ti radiš navratima? - Virim - priznao je uz poljubac. Tako opremljen, kao za nastup, nju sigurno nije čekao. - Zašto? - Poslali su po mene neupadljiv auto - naglasio je da brine o svemu. - Imamo konferenciju za štampu. Uživo na muzičkom kanalu obavestio je brzo i ponovo provirio. - Zadržaću se najviše dva sata. Čekaćeš me? - Ne, odseliću se - zadirkivala ga je. - Gledaćeš me? - umiljavao se. - Da. - Onda ću pred svima izjaviti ljubav mojoj devojci iz Montreala. - Mogle bi se uvrediti tvoje devojke iz drugih gradova. - Opa! Da te ne poznajem, pomislio bih da je to konačno neki napad ljubomore. - Konačno? - ta reč je zbunila. - Da li treba da budem ljubomorna? ~ 16 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Ne - odmahnuo je glavom. - Emili, iskušaj me. Traži od mene šta god želiš i videćeš... - ponovo je provirio kroz vrata. Da li je bio spreman da sve napusti zbog nje? I, da li je uopšte ona imala prava da zahteva ih želi tako nešto? I kada bi bila sigurna da je to ispravno i osmelila se, da li bi mogli da budu srećni? - Kada si već spomenuo... Da li je kasno da te pitam... - Ne budi stidljiva. - Volela bih da, sa nekim svojim prijateljima budem na tvom koncertu. Gledao je iznenađeno. - Zaista?! - dobila je jedan strastan poljubac. - Da! - potvrdila je ubedljivo. - Koliko karata? - Najviše petnaest, najmanje tri - predočila mu je pravu situaciju. - Nabaviću ti propusnica koliko god želiš - obećao je. - Nema problema. Mada... Imam bolju i malo sebičniju ideju. - Da, na šta misliš? - Šta misliš o tome da budeš, odnosno da budete - korigovao se. Sa nama u bek stejdžu? - Svi?! Zar ne bi bila gužva? - Gužva? - nasmejao se. - Vidi se da odavno nisi bila sa mnom u takvim prilikama. Emili, nekada nas je i preko stotinu u bek stejdžu. Petnaest ljudi se neće ni primetiti. - Hvala ti! - Na čemu? Tvoje želje su tako skromne. - To je istina - razmišljala je naglas. - Valjda je to razlog što... Da li sam ti već rekao da si za mene jedinstvena - uneo joj se u lice. - Da. - Nenadmašna? - nastavio je uz poljubac. Fred je provirio kroz vrata i uzdahnuo. - Izgleda da su stigli po mene - brzo je poljubio. - Ne mrdaj odatle dok ne dođem! - naredio je. Nemoj ništa da radiš, prenos počinje za sat vremena. Gledaj program i odmaraj. Dolazim brzo i donosim hranu. Kineska, italijanska - nabrajao je. ~ 17 ~ Foxy

Zvoncica - Italijanska - odlučila je na brzinu kada se sirena automobila ispred kuće oglasila. - Emili, da li si uspela da dobiješ slobodne dane? - Da - gurala ga je kroz vrata. - Obožavam te! - Ali to nećeš javno saopštiti?! - Tvoje želje su za mene zapovest. Imala je pola sata do početka prenosa konferencije za štampu i dovoljno vremena da ode do Banuove radnje. Prisetila se poslastica koje su ona i Fred voleli. Fred je obećao večeru, ali nije verovala da će se setiti slatkiša. Pošla je po urme punjene indijskim orahom sa slatkim sirupom. - Dobro veče, gospođice Parker - pozdravio je vlasnik pomalo iznenađen što je vidi u večernjim satima. Emili je obično svraćala ujutru pre posla. - Dobro veče, Banu - ljubazno ga je pozdravila. Njih dvoje su bili stari znanci. Suvonjavi, tamnoputi Indijac u besprekomo beloj tradicionalnoj odori, sa crvenim turbanom na glavi je skoro uvek bio prisutan u radnji. Pored njega radili su tu i mnogobrojni članovi njegove porodice. Ipak, on je, po tradiciji, brinuo o svemu i vodio glavnu reč. Bio je vredan, uslužan, ljubazan, neposredan, ali ne i nametljiv. Emili je to umela da ceni i stoga je retko kupovala bilo gde drugde. Osim toga, ponuda proizvoda i začina sa njihovog podneblja, kao i proizvodnja slatkiša po starim, oprobanim receptima bila je fantastična. - Želite li nešto specijalno? - Punjene urme... - rekla je uz osmeh. - Ali bojim se da ih nisam videla u radnji - još jednom se okrenula oko sebe i potražila ih na uobičajenom mestu. - Mislim da ih imamo u radionici. Ako imate par minuta poslaću nekog... - ponudio se. Toliko vremena je imala. - Učinili biste mi to? Pre nego što je završila rečenicu, jedno od Banuove dece je već dobilo zadatak i nestalo iza paravana. - Zadovoljstvo mi je kada mogu da izađem u susret svojim mušterijama - rekao je skromno na njeno zahvaljivanje. ~ 18 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Zato je vašim mušterijama pravo zadovoljstvo da kupuju kod vas. Bar meni. Paketići sa ukusnim poslasticama su već bili tu. Emili je izvadila novac i platila. - Izvolite i izvinite što ste čekali - uzdahnuo je Banu. - Danas još nisam stigao da... - odmahnuo je rukom kao da to više nije važno. - Nešto nije u redu? - nije joj promakao njegov uzdah. - Da li je vaša porodica... - pitala je zabrinuto. - Nije to u pitanju - ponovo je teskobno uzdahnuo. - Svi su dobro, hvala što brinete - usiljeno se osmehnuo. - Problemi? - Da - potvrdio je. - Moj sestrić, Kabir... - naglo je zaćutao, kao da se prisetio da njihov razgovor prelazi okvire nepisanih pravila. Prisetila se njihovog razgovora od juče. - Nije doplovio? - Jeste... - klimnuo je pomalo odsutan duhom. - Nadam se da nije ništa što se ne može resiti. - Ako nekako mogu da pomognem... - ponudila se. - Sudbina uvek pronađe neko rešenje - izrekao je ne baš uverljivo i osmehnuo se; - Gospođice Parker, vi ste divna devojka i pravo je čudo što još niste postali gospođa. Nije se tu radilo ni o kakvom čudu, dodala je ona u sebi. Naprosto, Fred još nije bio spreman za taj korak. - Valjda nije pravo vreme - nasmešila se, zbunjena tim komentarom.

Emili je u prolazu uključila televizor i pošla da ostavi poslastice u frižider. Na pultu, između trpezarije i kuhinje je primetila somotsku kutijicu za žigom renomirane firme. Nesvesno se osmehnula. Fred nije voleo formalnosti oko davanja poklona, jer nameću zahvaljivanje. Pre nego što je otvorila poklopac, zagledala je paketić sa svih strana. Divan, ženstven sat ukazivao je koliko je upoznat sa njenim ukusom i njihovim razlikama, zaključila je stavljajući sat na ruku. ~ 19 ~ Foxy

Zvoncica Sa malim zakašnjenjem na početku, Emili je netremice odgledala konferenciju za štampu. Posle završetka prenosa, razmišljala je o Fredu i onome što je zapazila na njegovom licu i stavu. Zaista je bio sasvim drugačiji u javnosti. Delovao je divlje i neobuzdano, čak, prost i vulgaran. Gestikulirao je rukama, mrštio se, ali uprkos tome, publika, kamere, pa i novinari su ga voleli i izdvajali od ostalih članova benda. Pomalo razočarana, rezignirano je primetila, da Fred još uvek ima onaj žar u pogledu. Strasnu želju da udovolji sebi, a istovremeno zadovolji masu i medije. Očito, predstojalo joj je dugo čekanje, do ostvarenja njenih snova. Iznenada se setila Banua i njegovog komentara. Nasmejala se na sopstveni račun. Ko zna koliko dugo će još biti gospođica Parker? Kakvo je spasonosno rešenje sudbina njoj namenila? Kada je, nešto kasnije, čula da se vrata otključavaju i nestrpljivo otvaraju, nesvesno je odmahnula rukom, svesna besmisla svojih razmišljanja. - Stigao sam! - Fred je ušetao sa paketom hrane u rukama. - Više ti nema bežanja! - Frede! - ućutkala ga je. - Ohladiće nam se večera. - Nadam se da voliš hladne špagete. - Ne volim... - njene reci presekao je njegov poljubac. - Zavolećeš - obećao je dok je podizao u naručje. Nešto kasnije, jedino što je imala na sebi bio je sat koji je dobila od njega na poklon.

Dva dana u Fredovom društvu prošla su vrtoglavo brzo. Par sati uoči početka koncerta, on je najednom postao stranac. Šetao je kroz kuću kao lav u kavezu. Gunđao je, psovao, mahao rukama ih se razmetao svojim mišićima pri vežbama i gegovima za nastup. - Bojim se da je moj tepih u opasnosti da se izliže - oglasila se smirenim glasom, ali već i sama na ivici da izgubi strpljenje. Sočno je opsovao. - Ne mogu da se obuzdam! - Primećujem, samo ne znam... Uvek si takav pred velike nastupe? ~ 20 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Svi naši nastupi su veliki, mala moja... - izjavio je sa ponosom i zamislio se. - Ali, ne znam ni sam kako se ponašam... Obično je gužva... - Frede, možda je bolja ideja da se pridružiš svom bendu predložila je. - Da radiš onako kako si navikao. - Ne bi ti smetalo?! Naravno da ne bi - odgovorio je umesto nje. Tako si puna razumevanja. Za utehu, bar nije rekao da je dosadna, primetila je delićem svesti dok ga je pratila. Dobar deo svog života provela je naporno pokušavajući da usreći Freda, ali ponekad je bilo očito da je propadala u tom pokušaju. Nije joj bilo jasno gde je greška i zašto ono što su postigli nije kompletno. Nije imala ni približan odgovor na takva pitanja ni par sati kasnije, kada se sa svojim prijateljima obrela u bek stejdžu. Imala je osećaj da je tu zalutala. Dok se ona osećala kao Alisa u zemlji čuda, svi su se dobro zabavljali. - Emili, nije moguće da ti ovo ne smeta! - Leksi je vikala uz njeno uho. - Smeta mi! - jedva je dočekala da se požali. Emili je smetala buka koju je proizvodila predgrupa koja je upravo završavala nastup. Kada se Fred sa svojim bendom pojavio na bini, nastala je prava euforija i erupcija tonova i zvukova. Ona nije bila prava publika za takvu muziku, i zabavu, zaključila je u očajanju. Naredna tri sata je Emili sputavala želju da pobegne glavom bez obzira. Bila je sigurna da niko ne bi primetio njen izostanak. Na kraju, umesto da ostane nasamo sa Fredom i ukrade još par trenutaka intime, dobila je ukradeni poljubac i obaveštenje da odmah nastavljaju dalje, da imaju obaveze i da se vraća za pet dana.

Trebalo joj je dva dana da se oporavi od Fredove posete, a na prvom mestu koncerta. Obećala je sebi da to poslednje iskustvo nikada više neće ponoviti, ma šta Fred o tome mislio. Osim za predah, Emili je iskoristila svoj odmor da sredi zaostale obaveze. Vreme joj je brzo prolazilo, pa i ona nova tri dana kada se Fred vratio, prošla su još brže. ~ 21 ~ Foxy

Zvoncica Na rastanku je pokazala svoju, iznenada otkrivenu, čeličnu volju. Odbila je svaki njegov zahtev i molbu da ga isprati do konvoja teretnih kamiona sa muzičkom opremom i rasvetom koji je bio sastavni deo benda. - Frede, ne vidim ni jedan razlog da idem tamo. - Emili, nećemo se videti najmanje tri meseca - napomenuo je. - Najmanje? - zapanjeno ga je pogledala. To je zaista bio dug period, čak i za nju. - Bojim se da me nekada ne slušaš pažljivo - negodovao je. - Rekao sam ti da ću biti posvećen samo tome da ostvarim ciljeve, a da nam je ova turneja po Sjedinjenim Državama od velikog značaja - ispravio se u karakterističnu pozu za rok zvezdu. - Taj deo sam shvatila, ali... Tri meseca?! Najmanje - nadovezala je pomalo ironično. - Sada ti se to čini... - odmahnuo je rukom kao da je to nevažno. Znam da to nije prepreka za nas! - dodao je ubedljivo. - Emili, znaš li koliko mi znači i sama pomisao da me čekaš - Fred je uvek bio jasan i precizan po pitanju sopstvenih potreba. - Ti si moja baza, moja mirna luka... Ali ne i bračna luka, izgovorila je u sebi. Prvi put je istinski poželela da je ponese impuls i da naglas izrazi svoju želju da je učini srećnom. Ipak, spadala je u kategoriju kukavica i slabića. Onih koji se teško bore, čak, i sa svakodnevnim problemima. Njen život je oduvek tekao kao mirna reka, planski, ali ne i proračunato. Zbog toga je, sasvim smireno ispratila Freda u nove avanture i obećala da će biti dobra. To, da bude dobra, sigurno nije podrazumevalo da pošteno razmisli o njihovoj vezi, na prvom mestu o sebi, a baš to je nameravala.

Ponedeljak. Emili je volela početak nedelje i inače, a naročito tog jutra kada se vraćala sa odmora. Na putu do posla, po navici, svratila je kod Banua. - Divno jutro, Banu - osmehnula se. ~ 22 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Ne baš tako divno, gospođice Parker - pozdravio je vlasnik. Začudio je izostanak uobičajene razdraganosti i entuzijazma. Prisetila se mogućeg razloga njegovog neraspoloženja i priče o sudbini kojom se proteklih dana prilično bavila. - Sudbina vam još nije donela rešenje za vaš problem? - Ne - očajavao je. - A vreme neumoljivo brzo prolazi. - Primetila sam - promrmljala je više za sebe. Proteklih dana je puno razmišljala i analizirala svoj život. Od pitanja, šta je to što je muči, ili zašto ipak nije kompletno srećna i zadovoljna, dobila je samo jedan odgovor. Da možda samo ona treba malo da se menja. Da ne može da sedi skrštenih ruku ili zatvorenih očiju i čeka da je sreća lupi po glavi. Da sreća nije bila nešto izvan njene kontrole! , Ipak, samo je odlučila da ne brine o stvarima koje nema, ili ne može da ima i da nastavi da uživa u onome što joj je bilo dostupno. Svom poslu, prijateljima, njihovoj ljubavi i podršci, čak i razgovorima sa poznanicima poput Banua. - Ako nekako mogu da vam pomognem... - ponudila je Emili. Stojim vam na raspolaganju. - Ne verujem, gospođice... - naglo je zaćutao i odmerio je njeno lice kao da je prvi put vidi. - U stvari, možda biste i mogli da mi pomognete. - Da? - sada je ona bila iznenađena. - Da li ste još uvek gospođica? - Naravno! - nasmejala se. - To stanje se nije promenilo za proteklih par dana koliko se nismo videli - nažalost dodala je u sebi. - Imate li malo vremena? Emili je pogledala na sat koji je dobila na poklon od Freda i umesto na vreme, pomislila na darodavca. Neće valjda svaki put kada pogleda na sat misliti na njega i očajavati, pomislila je iritirano. - Imam malo vremena - rekla je naglas. - Sećate se da sam vam pričao o svom sestriću? - Kabini? - Eto, sudbina! - pljesnuo je. - I ime ste mu zapamtili. - Pa, pominjali ste ga par puta. Mislim da se udaljavamo od teme prisetila se. ~ 23 ~ Foxy

Zvoncica - Vidite, Kabir je planirao da se nastani u Montrealu i započne biznis - izjavio je sa neskrivenim ponosom. - Šta ga sprečava? Garancije? - Garancije bih lako mogao da mu dam, ali... Državljanstvo! očajnički je raširio ruke i podigao pogled uvis. - Hitno mu je potrebno kanadsko državljanstvo. - Ne znam nikoga ko bi... - Najlakše bi bilo da se oženi nekom Kanađankom - Banu nije gubio vreme, govorio je brzo i gledao je značajno. - Da? - Možda imate neku prijateljicu koja bi... To bi naravno bio samo formalan brak i Kabir je spreman da plati uobičajenu tarifu. - Uobičajenu tarifu?! - Da - taj podatak je izgovorio polako dajući mu veliki značaj. - Zaista ne znam nikoga ko bi se upustio u takvu... - reč avantura skoro da nije mogla ni da izgovori. - Da li sam vam napomenuo da bi to bilo samo formalno, papira radi. - Mogu da se raspitam - zamislila se. - Koliko vam je to hitno? - Urgentno! Da li sam vam rekao da bi Kabir platio? - Da - nasmejala se. - Da li je taj vaš Kabir, uopšte, punoletan? - Naravno - sada se i Banu nasmejao i naklonio se. - I spreman je... - Da plati, to znam - i dalje se osmehivala. Ta priča je zabavljala. Potraga za takvom osobom, činila joj se zanimljivom. Ideja koja će prekratiti vreme. Emili nije bila sklona avanturama, a najveći izazov i avantura u njenom životu bila je veza sa Fredom. - Imamo još par sati da Kabini pronađemo suprugu. U protivnom, večeras će ponovo morati da se ukrca i isplovi istim brodom. - Mogao bi da ostane kod vas i... - On nije nepošten! Kabir ne planira da se krije, a ako to ne uradi... Odmah bi bio deportovan. Ako se ne oženi, moraće da se vrati za Indiju blago je klimao glavom kao da je to najveća kazna. - Ne očajavajte, Banu. Ima još vremena... - pokušala je da ga umiri ubedljivim glasom. - Smislićemo nešto. ~ 24 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Poznajete nekog ko bi to mogao da nam učini?! - gledao je tamnim očima. - Možda i poznajem, ali sada ne mogu da se setim - zamišljeno se počešala po bradi. Ona je bila slobodna i imala je vremena na pretek. Ko zna koliko će još morati da bude strpljiva da se njena veza sa Fredom kruniše brakom, na način koji je nju trebalo da usreći. Da postane supruga, majka, gospođa. Dok čeka, mogla je da učini dobro delo, usreći nekog drugog... - Ako ne nađete nikoga, stojim vam na raspolaganju - ispalila je ne prepoznajući sopstveni glas, ni samu sebe. - Vi?! - Banu je zapanjeno pogledao. - Ne odgovaram, kao rezervna varijanta? - još se i šalila. Banu je mrmljao nešto brzo i nerazgovetno na svom maternjem jeziku. Emili je razumela njegovu zbunjenost, olakšanje i zahvalnost koje su se smenjivale na njegovom suvonjavom licu. - Odgovarate savršeno! - sklopio je ruke kao u molitvi. Stvarno biste to učinili za... - zamucao je. - Terate me da se predomislim - upozorila ga je. - Gospođice Parker... - Ako se ne budete snašli... Oko jedan imam pauzu od sat vremena i raspoložena sam da postanem gospođa! - brzo je rekla. Nije bib vremena za razmišljanje, žurila je na posao. - Ćekaćemo vas ovde... - Možda je bolje ispred matičarskog ureda - predložila je praktično. - U svakom slučaju... Ako ne budem mlada, mogu da budem svedok na venčanju.

Emili je bila zahvalna sudbini što je biblioteka bila blizu i uspela je da stigne na vreme. Čim je stala za svoj pult, nestalo je njenog lošeg raspoloženja i sumnji koje su je proteklih dana obuzimale. Najednom nije videla ni jedan razlog što je spopalo nestrpljenje. ~ 25 ~ Foxy

Zvoncica Ona je zaista imala sreće u životu. Sudbina joj je uvek išla na ruku, čak i u trenucima koji su tražili velike odluke, bili teški ih tužni. Sa setnim osmehom setila se svoje bake i kako je pre oko trinaest godina od nje dobila pismo kojim je pozivala da se bolje upoznaju i zbliže. Tada je, poput svih tinejdžera, maštala o tome da postane što pre nezavisna, a bakin poziv da se preseli u Montreal, iskoristila je kao šansu da se što pre osamostali. Neočekivano je napustila roditeljski dom u Otavi i doselila se kod bake. Emili je srednju školu i studije završila živeći sa tom dragom staricom, u njenoj kući u mirnom i tipski uređenom delu grada. Nakon smrti bake, koja je bila mudra i otresita žena, kuća je po testamentu pripala Emili. Kako je bila na kraju studija i smešilo joj se stalno zaposlenje u gradskoj biblioteci, izbor da i dalje tu ostane je bio lak. Ona zaista nikada nije ni o čemu brinula. U njenom životu sve se uklapalo kao delići slagalice. Nakon takvog razmišljanja, Emilino raspoloženje se stabilizovalo. - Emili, molim te potraži mi u kompjuteru, gde da nađem ovu knjigu - Leksi je banula pred nju i poturila joj pod nos papirić. - Leksi... - pogledala je prijateljicu ispod oka dok je ukucavala podatke. - Da?! - plavokosa se laktovima naslonila na pult i pogledala je radoznalo. - Da li si čula da za dogovorene brakove sa kanadskim državljanima postoji uobičajena tarifa? - poslednje reći izgovorila je sa neskrivenim čuđenjem. - Bože, Emili, ti kao da ne živiš ovde! - Izgleda - promrmljala je sebi u bradu i glasnije dodala. - Znači, čula si? - Naravno da sam čula! Ali, kakve to veze ima sa Fredom? - Nikakve. - Kako nikakve?! Sve tvoje priče o braku su vezane za njega. - Ova nije! - nasmejala se na sopstveni račun. - Ne znam kako da shvatim ovaj razgovor - otezala je zamišljeno. - Hipotetički - blago je nakrivila glavu. - Da li bi se ti udala za nekog da bi mu obezbedila državljanstvo? ~ 26 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Mene bi na takvu akciju inspirisao neki Kubanac... - nasmejala se vragolasto. - Sve zavisi. O kome je reč? - To je nebitno. Suština je da mu treba državljanstvo, a samo tako može da ga dobije. - Nemaš šta da izgubiš, ako je uobičajena tarifa - rekla je brzo i slegla ramenima. - Kolika je ta uobičajena tarifa?! - Deset do dvadeset hiljada dolara. - Bože! - zavapila je Emili od iznenađenja. - Emili, koliko ja vidim, samo ti živiš na nekoj drugoj, imaginarnoj planeti. - U pravu si! - složila se sa ubeđenjem i uzdahnula. - Volim sve da idealizujem, da se držim pravila... - Emili, stvarno ne znam šta te danas spopalo, ali ne ličiš na sebe. - Nisam sada ja važna. Vratimo se na temu. Leksi, da li bi uradila tako nešto, udala se za nekog nepoznatog, stranog državljanina? ispalila je. - Nisam razmišljala, ali... Hipotetički... Lak način da se dođe do novca. - I jedini da se dođe do državljanstva promrmljala je za sebe i pogledala na sat. Ukoro će pauza. Hočeš da razradimo tu temu za vreme pauze? Laksi, da li bi se udala za nekog potpuno nepoznatog i...- začutala je. - Emili život je serija izazova koje treba isprobati... - U pravu si, Leksi! I znaš... Ne mogu sa tobom na pauzu.

Na putu do matičarskog ureda, Emili se osmehivala. Udaće se, možda... Ali, to neće promeniti njen život. Sve će biti kao i pre. Nastaviće da se ponaša po starom, kao da se ništa nije dogodilo. U hodu je popravila ivice svoje uniforme. Pomislila je kako to sigurno nije odeća u kojoj je planirala da, jednog dana, ode na sopstveno venčanje. Ni ~ 27 ~ Foxy

Zvoncica venčanje nije bilo ni nalik onom iz njenih snova. Kako je uopšte izgledao njen mladoženja!? Kabir, prisetila se njegovog imena i mogla se zakleti da prezime nije čula. Taj podatak, kao i mnoge druge Banu joj nije dao. Na primer čime se bavio na tom brodu kojim je doputovao, ili koliko je imao godina... Pokušala je da ga zamisli. Istog časa je pomislila na niskog, mršavog i neuglednog mladića, sa belom odorom i crvenim turbanom. Nekog nalik Banuu. Ko zna zašto, ta pomisao je prouzrokovala osmeh na njenom licu i ohrabrila je da pođe dalje. Emili je osetila kako joj se osmeh zaledio na usnama. Sve je očekivala, ali to sigurno ne. Muškarac koji je stajao pored Banua je sigurno bio Kabir. Nije bio ni mršav, ni nizak, a najmanje neugledan. Naprotiv! Bio je izrazito visok, zgodan, i mišićav, a to je jasno videla ispod košulje od gotovo prozirnog, indijskog platna. Besprekorno bela boja, naglašavala je glatkoću i ten njegove kože. Materijal široke, neznatno raskopčane košulje je jedino što je bilo tradicionalno na njemu. Izgledao je arogantno, moćno, kao neko ko voli da se razmeće. Nije ostavljao utisak čoveka koji je u problemu, a još manje nekog sa sumnjivim brojem godina za brak. Imao je možda nešto više od trideset. Bio je zreo muškarac. Emili je ostala da stoji skoro u mestu, na bezbednoj udaljenosti. Nagonski se približila obližnjem stubu i sklonila se iza njega. Njena ideja i želja za avanturom najednom joj se nije činila najboljom. Pa šta ako je bila predvidljiva i ako je volela sve da planira?! U tome nije bilo ničeg lošeg. To nije ugrožavalo nikoga, a njoj je olakšavalo svakodnevicu. Leksi je zaista po svemu više odgovarala ulozi koju je ona zadržala za sebe, prekorevala se. Trebalo je da ponudi prijateljici taj poslić. Ona bi u tome videla i zabavu. - Banu, ta tvoja gospođica Parker kasni... - negodovao je muškarac. Kao iz velike daljine, do nje je dopirao njegov promukli bariton i odličan akcenat. Uprkos, po njega lošoj situaciji, zvučao je samouvereno. Provirila je iza stuba i pogledala ga još jednom. Usne su mu bile pune, a zubi pravilni i biserno beli. Provlačio je duge, koščate prste kroz gustu, nešto dužu crnu kosu, a mišići na rukama su se zatezali u svojoj punoj lepoti i snazi. Mora da je u pitanju neka zabuna. Takav primerak, kako bi rekla Leksi, mogao je da se oženi sa kojom god je hteo. Svaka njegova sunarodnica, koja ima kanadsko državljanstvo, oberučke bi prihvatila ~ 28 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica tog predstavnika svoje nacije. Ali, to je nosilo obavezu, dosetila se. Kabir nije delovao kao neko ko želi da se nosi sa tim, već sa biznisom u Montrealu. Već ga je, u mislima, videla kao uspešnog biznismena, ma čime se bavio. - Banu, nadam se da nisi zaboravio da spomeneš svotu novca koju sam spreman da dam. I da je naš brak samo formalan! Mora da je imao loša iskustva sa ženama, zaključila je zlurado i stegla pesnice. - Stići će svakog časa - Banu se uprkos umirujućem tonu hvatao za glavu. - Gospođica Parker je jedna odgovorna i poštena devojka. Milosrdna. - Samarićanka? - podsmehnuo se. - Banu, takve žene nisam sreo ni u jednoj svetskoj luci - nasmejao se. - A obišao sam celu planetu... - Gospođica Parker je vrlo čovekoljubiva - Banu je uzeo u zaštitu. I fino vaspitana! Muškarac, koji je nesumnjivo bio Kabir, ga je prekinuo smehom. - Slobodno reci dosadna! - okrenuo se i dao joj priliku da posmatra njegova široka, snažna ramena i leđa. Dosadna? Emili je opsovala u sebi, što nikako nije bio njen običaj. Pa dobro, tome nije mogla da se opire, bila je dosadna, ali je pre samo par minuta bila ubeđena da će to kod sebe da promeni. Prkosno je izdigla bradu i izašla iz svog skrovišta, spremna da se okrene i vrati na posao. Ipak, pre nego što je svoj plan sprovela u delo, bila je primećena. - Gospođice Parker - Banuu se oteo tih, prigušen uzdah olakšanja koji Kabir očito nije razumeo, jer je taj uzdah prokomentarisao na svoj način. - Banu, gospođica Parker valjda ima ime - negodovao je na ivici strpljenja. - I zaista se nadam se da će ipak doći... - Izvinjavam se što kasnim - izveštačeno, samouvereno se osmehnula, dok su joj kolena klecala. Kabir se, ponovo, žustro okrenuo i odmerio je jednim brzim pogledom. Delovao je zadovoljno, a taj zaključak Emili nimalo nije godio, naprotiv, prilično je iziritirao. - Izvolite vašu kovertu - Kabir nije gubio vreme na upoznavanje. - Ne, hvala - odbila je. - U pravu ste. Prvo posao, pa zadovoljstvo, gospođice Parker. ~ 29 ~ Foxy

Zvoncica - Predložila bih vam da me zovete Emili, ali mislim da nećemo imati prilike za tim. O zadovoljstvu ovde neće biti ni reči! - nervi su je na kraju malo izdali. Kabir se nije zbunio. Nasmejao se. - Banu, trebalo je da me upozoriš da su i Kanađanke koje poznaješ temperamentne, vatrene i duhovite. - Hajdemo da to obavimo - presekla ga je. - Ako nam ne nedostaje još jedan svedok i niste se predomislili - gledala ga je izazovno. Izazov je izazov, a Kabir je to takođe bio. I, ona mu je podlegla, pravdala se nešto kasnije. Potpuno zbunjena zbog vrtoglave brzine svega što se odvijalo i njegovog kratkog poljupca, postala je gospođa, ko zna kako. - Sa... Sa... - prisećala se na izlasku, nesvesna da šapuće. - Sahib... - Kabir je završio kao da joj čita misli i široko se osmehnuo. - Što znači domaćin, gospodar ih prijatelj. - Nadam se da ne očekuješ da učim vaš jezik - izletelo joj je. - Ne, naravno - nasmejao se od srca. - Ali, drago mi je da si duhovita. - Srećom, sa mojom duhovitošću ti nećeš imati ništa - nije odolela da mu se ne suprotstavi i ostavi ga u zabludi da je duhovita. Sa zakašnjenjem je primetila da se obraćaju jedno drugom previše prisno i neformalno. Gledao je radoznalim, inteligentnim pogledom. - Baš tako odgovorio joj je ljubazno. - Emili, drago mi je što smo se upoznali. Tvoj sam dužnik... - ponovo je posegao za kovertom iz zadnjeg džepa. Odlučnim pokretom ruke je zaustavila njegov pokret. Delićem svesti je primetila koliko mu je koža, fina i glatka, a dlan mek i nežan, gotovo kao njegove usne koje je osetila nakon venčanja. Uprkos mišićima, koji su ukazivali na težak fizički rad, nije delovao kao neko ko se na brodu iscrpljivao. Kabir je više izgledao kao neko ko je te mišiće dobio zahvaljujući redovnim posetama teretanama. Bila je ubeđena da bi sa takvim telom i licem glatko mogao da zagospodari modnim pistama. Nesvesno je uzdahnula i povukla svoju ruku unazad. - Mislim da sam po pitanju novca bila jasna. Ne, hvala... - njen glas nije trpeo pogovor. - Ali... Zašto si onda... - zamucao je od zbunjenosti. - Ne razumem... ~ 30 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Bila joj je dovoljna satisfakcija to što je delovao zbunjeno. - Zato što sam htela da... - odmahnula je rukom kao da to nije važno. Bio je to impuls, instinkt za avanturom koju je htela da okusi. Začudo, ni sada se nije kajala, - Moj rođak Banu mi je napomenuo da si dama. Trebalo je da mu verujem... - rekao je nekako više za sebe. To je, valjda, bio kompliment, pomislila je i slegla ramenima. - Žao mi je... - izvinjenja su mu teško prelazila preko usana. - Što si pomislio da sam dosadna? - Prisluškivala si - konstatovao je umesto da pokuša da porekne. Sada mi je još neprijatnije! - Nema razloga, bio si u pravu. - Ne bib rekao. Samim tim draže mi je što nisi pobegla glavom bez obzira - osmehnuo joj se saučesnički i sumnjičavo suzio pogled. - Rekla si da sam bio u pravu... Da li to znači, da si htela to da promeniš? - Neke osobine čovek nikada ne može da promeni, sve i da hoće promrmljala je za sebe i dodala da njemu baš ništa ne može da promakne. Čak ni lapsus. - Možda zato što i ne treba. Taj razgovor se otrgao kontroli, primetila je i odlučila da ćuti dok im se putevi ne razdvoje. Okrenula se iza sebe. Banu je u pratnji drugog svedoka, prilično zaostajao za njima. Dakle, na njihovo prisustvo nije mogla da računa. - Znaš, to što sam upravo rekao je u potpunoj suprotnosti sa mojim životnim geslom - čudio se. - Uvek sam mislio da život znači promene. Da su promene život. Ne menjati se, znači da umireš. U tom trenutku, to joj je zvučalo previše konfuzno. - Možda je to tvoj moto, ali ne i moj - slegla je ramenima. - Zaista moram da požurim, imam još dovoljno vremena da se na vreme vratim na svoje radno mesto. - U tom slučaju... - pružio joj je ruku u znak pozdrava. Uzvratila mu je čvrst, siguran stisak, ali umesto zbogom, dobila je jedan šarmantan osmeh. - Ipak, ne smem da zaboravim da sam ti oduzeo pauzu za ručak i da sam tvoj veliki dužnik. Da li si raspoložena da kasnije negde ručamo? Ih večeramo? ~ 31 ~ Foxy

Zvoncica - I proslavimo? - nasmejala se i ubrzala hod. - Da. Bilo je nečeg zanimljivog i prisnog u tom strancu. Pitala se da U je taj kratki, šarmantni nastup njegov već oproban način za zavođenje devojaka. Ali, brzo se prisetila da nema razloga za tim. Ona je bila prosečna, nezanimljiva i dosadna devojka. Osim toga, njih dvoje su bili u braku. Nesvesno se nasmejala na tu pomisao. - Ne znam kakav je tvoj običaj, ni životni moto po tom pitanju, ali ja ne vidim nikakav razlog za slavlje - rekla je tek da skrene misli. - Ja ga zaista vidim... Naglo je zastala i okrenula se ka njemu. Uputila je jedan otvoren pogled njegovim tamnim, krupnim očima. - Kabire... Od srca ti želim uspeh i sreću u ovoj državi, ali naši putevi se ovde razilaze. - Ipak bih voleo bar da te ispratim. - Nema potrebe za tim - odmahnula je glavom i nastavila svojim putem. - Ima! - pratio je u stopu. Bože, zavapila je u sebi. Kako se glupo ponela! To zaista nije ličilo na nju. Kabir je mogao biti nekakav manijak, psihopata ih ko zna šta, a ona mu je još maločas dala šansu da se nastani u njenom gradu. Ali, verovala je svom instinktu, koji je, uprkos svemu govorio da nije pogrešila. Da je bezbedna. Osim njenog osećaja, on je ostavljao utisak nekoga kome može da se veruje. Bio je privlačan muškarac, a ne neko ko na silu treba da privlači pažnju. - Ako insistiraš - ničeg pametnog nije mogla da se seti. - Insistiram. Ipak, sve do biblioteke je išla skoro ćutke. Nije htela da se upušta u razgovor sa njim. Na njegova pitanja ih opaske je odgovarala kratko. U sebi je priznala da su mu opažanja i komentari iznenađujuće pronicljivi, duhoviti i na mestu. - Stigli smo! - gotovo je odahnula. - Radiš u biblioteci - zaključio je. - Da - pogledala ga je uvređena njegovim tonom. Šta je mislio, gde radi, nervozno je odmahnula glavom, - I nisi se predomislila po pitanju našeg izlaska? ~ 32 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Ne nasmejala se uprkos situaciji. U tom slučaju... Emili, hvala ti. Zaboravi! naredila je i ignorisala njegovu ispruženu ruku. - Bez obzira, ako ti nešto zatreba i ako nekako mogu da ti uzvratim, možeš me naći preko Banua. Nadala da joj taj podatak nikada neće zatrebati. - Znam - nije imala volje i vremena da mu se suprotstavlja. Ne gubeći više ni čas, ušla je u biblioteku. Na ulazu se gotovo sudarila sa Leksi. - Emili, šta je „ono” bilo? Šta sam propustila? Ko je primerak? - Primerak je... Kabir Sahib! Sahib znači nešto kao domaćin gospodar, ih prijatelj... - Prijateljstvo mi je najmanje palo na pamet kada sam ga videla. Ko je indijski prijatelj? - Moj suprug - zakikotala se. - Emili?! - Da - taj podatak je, začudo, izuzetno zabavljao. - Ne mogu da verujem - gledala je razrogačenih očiju. - Emili, trebalo je da me upoznaš sa... - Nema razloga, ne verujem da ćemo se više videti. - Da li to ima neke veze sa onim razgovorom koji smo jutros vodile? - Da. - Trebalo je da mi kažeš?! Rado bih izašla u susret... - Da U bi pristala da ne znaš kako izgleda? - Ne verujem, ali taj podatak je... - Nisam znala kako izgleda - pojasnila je. - A ipak si... - zanemela je. - Da - odvratila je mirno. - Šta će reći Fred kada čuje i vidi ovo? - Fred?! - ponovila je kao da prvi put čuje to ime. - Ne sumnjam da si ga zaboravila... - potapšala je po ramenu sa razumevanjem. - Samo ne znam da li je to trajno ili privremeno stanje. - Nisam zaboravila na Freda, a i nema šta da kaže. On me dobro poznaje i zna da nikada ne bih ugrozila našu vezu. ~ 33 ~ Foxy

Zvoncica - Nisam tako sigurna. Muškarci, kao i mi žene, osećaju od koga im preti opasnost. A taj tvoj Kabir je... - Na dovoljno bezbednoj udaljenosti. - Kao i Fred... - Leksi! - ućutkala je. - Ne puštaj mašti na volju. - Emili, ti si sjajna devojka - rekla je ostrašćeno. - Ili je trebalo da kažem žena - zakikotala se. - Molim te da to ostane naša mala tajna. - Ne muči me - zavapila je. - Moram, zato što sam sjajna - i ona se šalila. - Jesam li to zaslužila zato što sam sada udata žena? - Ne, nego... Stvarno si... - Molim te, danas mi je dosta epiteta koji idu uz moju Ličnost zavapila je. - Šta... Kabir ti je nešto rekao? - Da sam dama. - Pametan momak! - Ali, prethodno je rekao da sam dosadna. - To je bilo dok te nije upoznao. - Nije me ni sada upoznao, niti će...

Tri meseca Fredovog odsustva su se topila. Sve to vreme je živela po uobičajenim pravilima i navikama. Čekala je. Ipak, uvek kada bi svratila kod Banua, prisetila bi se jednog svog dana u kojem se ponašala krajnje neobično, dana za koji je često mislila da ga je umislila ili sanjala. Još uvek nije pronašla objašnjenje za taj svoj postupak. Za Kabira nije ni pitala, a verovatno ni on za nju. Baš zbog toga je bila zbunjena, kada je posle dva meseca dobila pozivnicu za otvaranje njegovog butika par blokova dalje. Pohvalila je u mislima njegov potez i u sebi mu požela sreću, ali pomisao da prisustvuje otvaranju je odbacila kao bespotrebnu. Mogla je da razume njegovu zahvalnost, jer je ~ 34 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica zahvaljujući njoj imao priliku da se oproba i okuša sreću u Montrealu. Ali, tu se njihova priča završavala. Iako se sa Fredom čula s vremena na vreme, uz uobičajeno dovikivanje, nije nijednom dobila priliku da ga obavesti o promeni svog bračnog statusa. Smatrala je da to nije bitno i pratila je sve informacije o Fredovim koncertima i uspesima koji su se nizali po američkim državama. Negde oko Božića, on je trebalo da se vrati u Montreal, da bar za praznike budu zajedno. Planirali su da te dane provedu u miru i samoći. Sami njih dvoje, Emili se posvetila planiranju vremena koje će imati sa Fredom. Da bi prekratila vreme do njegovog dolaska pošla je na vreme u nabavku poklona za svoje roditelje i prijatelje. Zima je bila ledeno hladna. Pahulje su neumorno udarale o prozore. Božićni praznici su započeli u uobičajenom raspoloženju. Ulice su bile okićene, izlozi svih radnji adekvatno i tematski ukrašeni, a svuda unaokolo su se mogli sresti patuljci i Deda Mrazovi. Emili je lagano obuzelo praznično raspoloženje. Nabavila je božićno drvce i ukrasila ga, poredala je poklone ispod njega, okitila svoju kuću iznutra i spolja bleštavim lampionima. Ali, njeno raspoloženje je naglo splasnulo kada se, samo veče uoči Badnje večeri, javio Fred. Obavestio je da će ostati u toploj Kaliforniji, jer je njihova popularnost neplanirano porasla. Bili su angažovani da održe Novogodišnji koncert. - Emili, možda ne bi bilo loše da ti dođeš! - dosetio se Fred u trenucima njene zanemelosti. U svesti su joj se nagomilale sekvence sa poslednjeg koncerta na kojem je bila. Ona svoju novogodišnju proslavu sigurno nije tako zamišljala. - Frede, tebi je sve tako jednostavno. - Pa i jeste. Dolaziš?! - Sve i da hoću... . To je bilo pravo pitanje. Da li je htela da bude sa Fredom i, praktično sa njegovim bendom, u toj najluđoj noći. Da mu bude blizu, ali ne sa njim. Sećanje na prethodni koncert, koji se sada činio jako daleko, je davalo jasan otpor za tu ideju. Nesvesno se namrštila. - Emili, hoćeš U?! - ponovio je pitanje. - Da li ti je palo na pamet da ne mogu da nađem avionske karte?! - O tome nisam razmišljao - priznao je Fred. ~ 35 ~ Foxy

Zvoncica Nadalje, njihovo skoro viđenje je još bilo neizvesno. - Emili, budi strpljiva... - Biću strpljiva... - uzdahnula je. - Ne preostaje mi ništa drugo - nije ni bila svesna da govori naglas. - Divna si! - nasmejao se. - Nije ti ni palo na pamet da potražiš nekog drugog - pohvalio je. - Nekog ko te je dostojan! Nije ga slušala. Razmišljala je o tome kako će provesti praznike potpuno sama. Bilo joj je potpuno bezvezno da se sada nameće svojim prijateljima u nekoj od zabava i planova. Zvono na vratima je iznenadilo najavom posetioca. Nikog nije očekivala. Ih jeste, pogledala je na sat. Leksi i Roj je trebalo da dođu, ali malo kasnije. - To je odlična ideja! - prkosila mu je dok je lagano koračala kroz kuću. - Emili, to sam se samo šalio... - Frede, ovaj razgovor ne vodi ničemu! Neko mi je pred vratima obavestila ga je, jer nije imala volje da nastavljaju razgovor, a i zvono se ponovo oglasilo ukazujući na nestrpljenje. - Da se nisi usudila da padneš u naručje prvom koji naiđe... doviknuo je pre nego što je prekinuo vezu. Nije ona spadala u kategoriju devojaka koje je on susretao, pomislila je iritirano. Da li je ona ličila na devojku koja bi pala u zagrljaj prvom koji naiđe?! Besnela je u sebi. Ipak, baš ta pomisao joj je bila na pameti kada je otvorila vrata. - Kabire?! - odmerila ga je u neverici. Bio je još zgodniji nego što se sećala, ako je to uopšte i bilo moguće. Dugi, savršeno skrojeni kaput od kamilje dlake, savršeno mu je pristajao. Odavao je utisak nekog sa dobrim ukusom, sa stilom. Bio je fascinantan i mističan. - Emili... - široko se osmehnuo i delovao kao neko ko se zaista raduje tom susretu. - Već sam se uplašio da nisi kod kuće... - A ti baš ne spadaš u kategoriju plašljivaca - nešto u njemu je teralo da bude provokativna. Ili je to bilo od raspoloženja zbog razgovora sa Fredom? - Ne! - nasmejao se. Verovala mu je. - A ti si j oš uvek duhovita... - odmahivao je glavom kao u neverici. Nisi se promenila... - A još nisam umrla!? - nasmejala se. ~ 36 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Zapamtila si moj moto?! - rekao je oduševljeno i pružio joj paket. - Zaslužila si Božični poklon koji sam birao specijalno za tebe. - Hvala - promucala je zbunjeno i umesto da otvori paket zbunjeno ga je okretala u rukama. - Nećeš da otvoriš... - Čudio se. Zvučao je ozbiljno, kao da je došao samo da joj preda poklon i da je to važno, ali naslutila je da to nije pravi razlog. Ipak, drugog nije mogla da se seti. Podigla je pogled, i pretražila njegovo lice kao da tu leži odgovor. Kabir je skrenuo pogled i pogledao oko sebe. - Dopada mi se ovaj kvart i tvoja kuća. - Ako pogledaš malo bolje, primetićeš da u ovom kvartu postoje dva tipa kuća... Sve su nalik jedna na drugu. - Ali, nijedna nema ovoliko lampiona. - Nema. Malo sam se zanela... - priznala je pokajnički i sumnjičavo ga pogledala. - Sabire, da ne planiraš da se doseliš u ovaj kvart? - Tačnije, planirao sam da se uselim - izvio je obrve. - Ako me primaš. Prasnula je u smeh. - Tvoj smisao za humor je daleko bolji od mog... - stresla se od hladnoće. - Hladno ti je! - spremno je otkopčao kaput, skinuo ga i pošao da je ogrne. - Možda je bolje da uđemo? - ponudila je pomalo kolebljivo. - Mislio sam da se nikad nećeš setiti - hitro se provukao pored nje i sačekao da zatvori vrata. Koračalaje ispred njegai osetilanjegov pogled na leđima, koji kao da je pekao. Ali nije brinula zbog njegovog prisustva i blizine. Imala je neobjašnjiv osećaj u njegovom prisustvu, i on je govorio da je Kabir neće ni dodirnuti. Pored njega se, ko zna zašto, osetila uznemireno, ali i potpuno bezbedno. Dok se smeštao, ih dok ih je posluživala, pratio je pogledom. Ponašali su se i komunicirali kao stari znanci, a ne stranci. - Emili, zar nimalo nisi radoznala?! - Po kom pitanju? - Poklona! - brecnuo se gotovo uvređeno. - Jesam - nasmejala se. Dohvatila je paket koji je maločas nemamo spustila na ivicu svoje fotelje. Hitro je rastvorila papir u koji je bio ~ 37 ~ Foxy

Zvoncica upakovan poklon. Diskretno, ali sa istančanim ukusom dekorisana tkanina je ostavljala fin osećaj pod prstima. - Sari! - zaključila je oduševljeno. - Iznenađena si? - čudio se. - Zar nije bilo logično da ti poklonim nešto iz Indije. - Možda je bilo logično, ali... - slegla je ramenima, još uvek ne shvatajući taj gest pažnje. - Emili, zašto nisi došla na otvaranje mog butika? - upitao je iznenada i time naglasio kako mu je to bilo važno. - Mislila sam da je moje prisustvo bespotrebno i... - Naprotiv, bilo je potrebno - rekao je ubedljivo. - Bilo je... Za mene je bilo važno, jer ti si mi omogućila da započnem novi život. - Nadam se da se nisi razočarao njime. - Ja?! Ne... - odmahnuo je glavom. - Uprkos birokratiji, sve što mi se događa, prevazilazi moje najluđe snove i očekivanja - izjavio je sa ponosom i radošću koja je zacaklila u njegovim tamnim očima. - Drago mi je ako imaš uspeha i ako se isplatilo. - Budi uverena da jeste! - Onda sam zaista zaslužila ovaj poklon - osmehnula mu se. - Znam da ovo nije moj stil, ali oduvek sam htela da imam sari, ako bih se slučajno osmelila da ga obučem - prigrlila je sari uz sebe i poslala mu je jedan pogled pun zahvalnosti. - Dezen je fantastičan. - Znao sam da će ti te boje lepo pristajati. Zato sam ga specijalno naručio da mi pošalju iz Indije. - Ti si se time baš bavio? - gledala ga je u neverici. - Naravno - bio je zadovoljan, ali nije ni pridavao važnost tom svom potezu. Ja se bavim svim onim do čega mi je stalo, ali ponekad... Zbog svega toga sam čekao tako dugo da te posetim. - Hvala ti. - Možda ipak jednom poželiš da ga obučeš? - Sada kada ga imam, nemam dovoljno izgovora da to jednom ne uradim. - Pretpostavljam da će ti savršeno pristajati. - Iako se u mnogome razlikujem od tvojih sunarodnica? ~ 38 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Da - osmehnuo se. - Emih, ti si prefinjena i senzualna žena... - Sada mi je stvarno neprijatno - priznala je i promeškoljila se sa nelagodnošću. - Po čemu to zaključuješ?- izletelo joj je. - Po onome što si uradila za mene, što sam čuo o tebi od Banua ih svemu što vidim - nabrajao je. To je bio zaista iscrpan odgovor, koji je ostavio bez teksta. - Ili ovim što te okružuje. Njegov pogled je odavao čuđenje i radoznalost. Mogla je da zamisli kako mu sve to izgleda. Da misli kako svetle, pastelne boje i živopisan dekor njenog stana, nekako, nisu u skladu sa njenom, zatvorenom i nedinamičnom prirodom. - Sve u vezi sa tobom je... - Čudno? - dopunila je. - Ne bih to tako rekao, ali... - vrteo je glavom ne nalazeći prave reči. - Ovo je zaista tvoja kuća? - menjao je temu. - Da, ali nemoj biti impresioniran. Nisam je kupila, nasledila sam je kao i većinu stvari koje sam samo oplemenila svojim... - zaćutala je. Retko je bila tako otvorena, čak i u banalnim razgovorima o enterijeru svoje kuće. - Bez obzira... - odmahnuo je rukom. - Tvoja kuća je velika, lepa i odiše dobrim ukusom... - Ti se maločas nisi šalio, kada si rekao da planiraš da se useliš?! bila je toliko šokirana i šalom na račun toga, da nije stigla da se odmah, otvoreno usprotivi tom planu. - Nisam! Emili... - teško je izbacio vazduh iz pluća, kao da ga pritiska teško breme. - Da li se poslednjih dana desilo nešto neobično? Da li te je neko posetio ih... - Plašiš me... - Veruj mi i sam sam prestravljen - izraz njegovog lica je verno izražavao njegovu zabrinutost. - Svakako sam planirao da te posetim, ali danas kada sam dobio poštu, više nije bilo... - Poštu? - prekinula ga je. - Dobili smo poziv da se pojavimo u matičnom, imigracionom uredu ili kako god ga zvali - nervozno je gestikulirao rukama. - Zašto ja nisam dobila taj poziv? - gledala ga je sumnjičavo. ~ 39 ~ Foxy

Zvoncica - Vajda zato što sam ostavio adresu butika kada sam ga otvarao... Ili zato što mene treba da deportuju... - uzdahnuo je. - Ne znam. Možda zato što je to normalno... - izvadio je ispečatiran koverat i pružio joj ga. - Ništa tu nije normalno - gubila je strpljenje. - Emili, ja sam tvoj muž - rekao je jednostavno. - U pravu si - nasmejala se pomalo histerično. - Bilo bi glupo da nam šalju dva poziva - odložila je koverat ni ne pogledavši ga. - Naravno to sam očekivao, ali ne tako brzo... - negodovao je. - Očekivao si?! - Emili, to je uobičajena procedura, da nas proveravaju zbog... Nemoguće da o tome ništa ne znaš. - Ne znam - procedila je. - Neretko se dešava da se, čak, dosele u komšiluk na neko vreme i... Proveravaju da li je brak istinski ili samo farsa zbog papira. - Kabire, ne misliš valjda da me neko špijunira, da me... - Nadao sam se da bar do toga neće doći... Ali, to je zaista vrlo često i vrlo moguće. Zato sam te i pitao da li se desilo... - Juče sam dobila opomenu da počistim sneg iako je već počišćen. Čini mi se... To je uobičajeno zbog rejtinga kvarta i cena... - razmišljala je naglas. - Ali, bojim se da imam nove komšije preko puta - završila je očajnim glasom. Izrekao je nešto na indijskom, njoj potpuno nerazumljivom jeziku, ali mogla se zakleti da je u pitanju psovka. Zarila je lice u dlanove. - Te ili slične provere su standardna procedura kod ovakvih, mešovitih brakova. Baš zbog onoga što smo ti i ja uradili, venčali se samo zbog mog državljanstva. Nemoguće da o tome nisi razmišljala kada... - Nisam! - taj dan je za nju bio prava nepoznanica. Sada je snosila posledice i ko zna koliko će još. Nesvesno je ispružila ruke ispred sebe, kao da želi da se odbrani. Najgore od svega joj se činilo to što nikog nije mogla da okrivi. Ona je bila nepromišljena i brzopleta, a samim tim je i drugog izložila neprilici. Snosila je krivicu i odgovornost što je bezglavo uletela u tu avanturu. ~ 40 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Ipak, nije bilo kasno da ispravi grešku i povuče se. Podigla je pogled prema Kabiru da mu to saopšti. Gledao je netremice. Bio je očajan, baš kao i ona kada je shvatila težinu svog postupka. - Emili, razumeću te ako... - prošao je prstima kroz kosu želiš da prekinemo sa ovim. Ako misliš da je to neophodno i jedino rešenje. Mene če deportovati, a tebe kazniti i... - Još nisam donela odluku - promenila je mišljenje. - Pre nego što odlučiš, hteo bih da ti napomenem da ta okolnost ne mora da bude problem. Mislio sam da bi tebi bilo jednostavnije da se ja doselim, ali... Možeš da se doseliš kod mene ili... Da iznajmimo neki privremeni stan - predočio joj je koliko je o svemu razmišljao. - Kabire... - ućutkala ga je sklapajući ruke kao u molitvi. Trebalo joj je malo vremena da sabere misli koje su bile u haosu. Iako je ona bila ta koja uvek sve do tančina analizira i planira, ispostavilo se da je on bio bolji na tom polju. Beživotno je spustila ruke u krilo i uzdahnula. Nesvesno, rukama je gužvala sari koji je još imala u krilu. Pogled joj se zaustavio na finoj tkanini. - Ako odlučim da sve ovo prekinem... Da li ću morati da ti vratim sari? - trudila se da bude duhovita ne bi li ublažila napetost. Nesvesno se nasmejala, a Kabir je prasnuo u smeh. - Duhovita i u kriznim situacijama - smejao se u neverici i brzo dodao. - Sari nema veze sa tim. To nije poklon koji bi trebalo da te odobrovolji, već je odraz moje zahvalnosti. - Tako sam i mislila - i nju samu je šokiralo poverenje koje mu je ukazala. - Hvala ti. li si zaista posebna i jedinstvena... - Molim te - prekinula ga je kroz osmeh. Prisetila se kako su se upoznali. I njoj samoj to se još uvek činilo neverovatnim. Naročito posle tog, tek drugog njihovog susreta. Prvi put u životu osećala se potpuno bezbrižno i opušteno, čak razdragano u prisustvu nekog stranca, muškarca, sa kojim je pritom imala zajednički problem. - Koliko se sećam... Čini mi se da si rekao da sam dosadna? - Zbog te rečenice ću se kajati do kraja života, ali... To je bilo pre nego što sam te video, a još manje upoznao. - Ne poznaješ me ni sada - podsetila ga je. ~ 41 ~ Foxy

Zvoncica - Ako mi daš priliku potrudiću se da ispravim i tu grešku - gledao je. - Možemo biti prijatelji. Nije molio, nije obećavao, nije nudio više od onoga što može da pruži. Bio je ono što jeste, veliki čovek, muškarac. Sa očiglednim izrazom i stavom ponosa joj je prepuštao odluku o sopstvenom životu. Za razliku od nje bio je odlučan i svestan rizika i avanture u koje se upustio tim brakom. Svestan težine posledica njene odluke, koje je i ona najednom postala svesna. Zbog braka sa njom, Kabir je započeo posao u Montrealu. Samo je slutila koliko papirologije i novca mu je trebalo da tu ideju sprovede u delo. I koliko godina je prethodilo zarađivanju tog novca i razrađivanju ideje koju je ona samo jednim potezom mogla da razruši. Iznenada je primetila kako je to razmišljanje neplanirano navelo da misli o tome da živi sa njim u istoj kući. Možda to ne bi bilo tako strašno. Jer, njena kuća je zaista bila velika. Raspolagala je sa tri spavaće sobe i dva kupatila na spratu. U prizemlju je osim ogromnog salona, trpezarije, kuhinje, imala i još jednu sobu i dva kupatila. Svih prethodnih godina, od tog prostora je imala samo obavezu da ga redovno održava i sređuje. Pa ipak, život sa drugom osobom, makar to bilo i prijateljski, je za svakog bio veliki izazov. Za nju, to je bio prevelik korak. - Koliko bi to trajalo? - prešla je na preciznije stvari da bi donela konačnu odluku, koja je, negde već bila donesena. - Prvi razgovor nam je zakazan početkom februara. - Oh! - oteo joj se uzdah. To je bilo više od mesec dana, negodovala je u sebi. - Razumem tvoje razočaranje. Ja sam prve probleme planirao najmanje za šest meseci, a nadao sam im se tek nakon godinu dana očajavao je. - Tek sada mi je jasno koliko sam bio zanesen i naivan! završio je sa očiglednim besom prema sebi. Ne znaš ti ništa o naivnosti, dodala je ona u sebi. - Ipak, ubeđen sam... Ovaj susret i način kako teče naš razgovor, raspršili su moje sumnje. Verujem... - naglasio je sa očitim ubeđenjem. Da ne bi bilo nikakvih problema. Oboje smo zreli ljudi. - Jesmo? - ona nije stoprocentno debla to ubeđenje. Ih bar što se nje ticalo. Potezi koje je napravila, u vezi sa njim, nisu išli u prilog njenoj zrelosti. ~ 42 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Jesmo! I, to bi, naravno, bilo samo privremeno. - Znam. - Emili, nećeš me ni primetiti - izrekao je i gotovo opušteno se zavalio u naslon fotelje da sačeka njenu presudu.

Emili, nećeš me ni primetiti, pretvorilo se u to da je Kabir još iste večeri, neplanirano, upoznao njene prijatelje Leksi i Roja. Nakon prvobitnog iznenađenja, šoka i objašnjavanja uz dozu humora, veče se pretvorilo u pravu zabavu i zadirkivanja. Uprkos, za nju potpuno neočekivanu situaciju, bila je opuštena i zadovoljna razvojem događaja. Emili se činilo se da je donela ispravnu odluku kada je prihvatila da se Kabir privremeno nastani u njenoj kući. On je sve vreme bio odmeren i nenametljiv. Savršen partner u razgovorima i zabavama. Neposredan, šarmantan i pun slikovitih, živopisnih priča sa svojih putovanja. Umeo je lepo da priča, ali i da bude pažljiv slušalac. To veče je bilo neverovatno. Kada je ostala sama, Emili je pomislila da je i njega umislila, sanjala. Sutradan, Kabir se doselio i uživeo u svoju ulogu. Čistio je sneg pred njenom kućom, a ona ga je kroz prozor često posmatrala. Kada bi je primetio, značajno joj je namigivao, dok je nestašno mahao prema prozorima susednih kuća. U tim trenucima podsećao je na dečaka koji uživa u bezbrižnom detinjstvu. Ali, koliko je tokom protekle večeri saznala, njegovo detinjstvo je bilo upravo suprotno. Ispunjeno bedom, strahom i teškim radom od ranih dana. Što se i videlo po njegovim snažnim mišićima. Dok je bacao lopate pune snega, radio je vredno i neumorno, čak sa uživanjem. Hladnoća kao da mu nije smetala i kao da se srodio sa tim ambijentom i prostorom. Emili je primetila da je puno vremena provela pored prozora. Ništa od onoga što je planirala nije stigla da uradi. Nazvala je to periodom adaptacije na novog stanara u sopstvenoj kući i pošla bar da pripremi čaj. Dok mu je prilazila sa šoljom toplog, mirisnog čaja, oteo joj se osmeh pri još jednom njegovom nestašluku. Pružila mu je šolju i sama otpila jedan gutljaj iz svoje. ~ 43 ~ Foxy

Zvoncica - Mislim da već preteruješ - prekorevala ga je uz osmeh. - Do sada su svi primetlii i čuli da više nisam sama. - Budi ubeđena da zaista više nisi sama. Od sada možeš u svemu da računaš na mene - napomenuo je s ozbiljnošću i otpio gutljaj čaja. Ovo mi je tako prijalo! Divna si! - Ne moraš baš uvek da galamiš... - Ne moraš baš uvek u svemu da se držiš pravila i... - To je neki tvoj način da mi skreneš pažnju kako nisam spontana? - Ne! - usprotivio se. - Samo napomena da stalno ugađanje nekim pravilima i normama, oduzima sposobnost da se u potpunosti opustiš i osećaš sve oko sebe. Pogledaj kako je sve divno! Sneg, ukrasi, vazduh! duboko je udahnuo i izbacio magličastu paru. - Zar nije uzbudljivo?! Odmahnula je nemamo rukom. Za nju je zima predstavljala samo hladnoću ih sneg koji je redovno trebalo čistiti. - Sve je fantastično! - doprlo joj je do svesti još jedno ushićenje. - Koliko se sećam, rekao si da ćeš biti diskretan. - Veruj mi da sam diskretniji nego što je to moj običaj. - Razmetljivče - rugala se i bacila malu brzo pripremljenu grudvu prema njemu. - Takav sam - uzvratio je spreman za borbu snežnim grudvama. - Prevarena sam - zapomagala je kroz smeh. Novu godinu, Emili sigurno nije dočekala prema svojim očekivanjima i planovima. Ali, bar nije bila sama. Podlegla je Kabirovim upornim ubeđivanjima i izašli su na ulice Montreala. Sa zbunjenošću je registrovala koliko je bilo njegovih istomišljenika, sa čašama šampanjca pod otvorenim nebom. Umesto Fredovog poljupca u najluđoj noći, dobila je Kabirov lak i nežan poljubac u čelo i čestitku. - Želim... - zamislio se. - Da ti se sve želje ispune. Pa i one koje još ne znaš! Nasmejala se. Njene želje su bile tako skromne, a ipak se svih tih godina nisu ostvarivale. Živela je život kroz Fredove uspehe i čekanja da ih podele. Da je imala tako velike želje kao Kabir, da li bi joj se ostvarile, zapitala se. Pogledala je njegovo lice ispunjeno zadovoljstvom i oči koje su iskrile. Za takvo osećanje se zaista valjalo žrtvovati i boriti, zaključila je uz uzdah. Ali, treba biti i rođeni borac, dodala je. ~ 44 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Ja tebi želim uspeh i ostvarenje svih tvojih velikih planova uzvratila je. - Sa tobom pored sebe, mislim da nema omaške - osmehnuo joj se. - Hoćemo li sada kući? - zamolila je. Porazila je jednostavnost kojom je to izgovorila. - Da li ti je hladno? - pitao je zabrinuto. - Ne, ali... - Idemo kući. Ovaj dan je zaista bio pun uzbuđenja. - Jeste - složila se bez pogovora. Nakon samo nekoliko dana, period adaptacije je bio iza njih. Prvi vikend je za Emili bio ispunjen nervozom i opterećenjem, ali se to pokazalo kao bezrazložno. Mada je, Kabir već tada, čak, postavio prvi uslov. Da joj pomogne oko svega, a ona zauzvrat da provede samo jedan sat po njegovom. I otišli su u Šetnju. Svaki naredni put radili su nešto drugo. Išli u restorane, tržne centre, bioskop, ih se jednostavno vozili metroom... On je bio izuzetno maštovit u osmišljavanju tih jednostavnih provoda i otkrila je neka mesta za koja nije znala ni da postoje. Tako joj je, sa lakoćom, već prelazilo u naviku da ga tih sat vremena prati u istraživanjima i pustolovinama.

Tri nedelje su prošle kao tren. Jedini problem, ako je to uopšte i bio, doživljavala je kada kreće na posao. Kabir je odlazio nešto kasnije, ali je redovno pratio do vrata. Tu bi je ovlaš poljubio u ugao usana. - Ovo je bilo za publiku - došapnuo bi kroz nestašan osmeh kao što je to učinio prvi put kada se otvoreno pobunila i usprotivila. Emili je takođe, imala sumnju, pa i potvrde da ih posmatraju iz kuće koja je dijagonalno stajala preko puta njene. Nije se najbolje sećala lica starih vlasnika, jer ih uglavnom nije ni viđala, ali je znala da nisu bili naročito radoznali. Ili ranije nije primećivala često pomeranje venecijanera kao u poslednje vreme. Uprkos prvobitnoj napetosti, ništa znatno se nije promenilo u njenom načinu života. Emili je, uobičajeno, odlazila na posao i vraćala ~ 45 ~ Foxy

Zvoncica se. Odmarala bi se u salonu uz neku knjigu i tihu muziku, a kasnije je spremala hranu. Kabir je po čitav dan bio odsutan. Ili je održavao obećanje da joj neće smetati ili je bio previše zauzet oko svog butika, u to nije bila sigurna. Dolazio bi tek uveče i prihvatao njenu ponudu da se posluži obrocima pod uslovom da u njima učestvuje, kako u spremanju tako i u raspremanju posuđa. - Emili, ti si vegetarijanac?! - iznenadio se već pri prvom zajedničkom obroku. - Skoro... Ne vidim razlog takvom oduševljenju. - Kako ne vidiš?! - Ne znam - kolutala je očima. - Ti izgleda ništa ne znaš o Indiji i našim običajima po pitanju hrane. - Slobodno reci da sam neznalica. - Nisi se ni potrudila da me razuveriš - zadirkivao je. - A ja sam odbijao da obedujemo zajedno u zabludi da koristiš meso raznih životinja. - Dobro... Znam toliko da mi sve što nalazim u Banuovoj radnji savršeno odgovara. Izuzev onog drečavo žutog začina - namrštila se. - I ne pokušavaj da me naučiš kako se zove! - naredila je. - Neću, ako mi kažeš da obožavaš kari... - Leksi me stalno zadirkuje zbog toga - požalila se. - Da moja kuća, hrana, odeća mirišu na kari, a da su mi svi parfemi sa notom cimeta. - Divno! Kabir se često oduševljavao svim i svačim, pa i stvarima koje ona nije primećivala. Pored njega je shvatila da sreća nije konstantno stanje, već niz srećnih trenutaka. Bio je dokaz te tvrdnje, ali i dobar primer da i sama pokuša takvo posmatranje stvari. Bili su različiti, ali su uspevali da funkcionišu čak i kada su im se stavovi i mišljenja sukobili. Kabir je bio tako drugačiji i od Freda. Nije joj povlađivao. Činjenica, ugađao joj je i poštovao je, ali nije prihvatao njena upozorenja ih kritike bez borbe i iznošenja svog stava. U početku ih je često poredila, ali je brzo shvatila koliko je to uzaludno i bespotrebno. Bili su potpuno različiti. Kabir je od prvog časa učestvovao u svemu što je bilo vezano za kuću. Nastavio je redovno da čisti sneg koji je te zime neumorno padao, ~ 46 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica pomagao joj je i u raspremanju kuće, nabavkama i svakodnevnim obavezama. - Emili, je li danas četvrtak? - Valjda. Zašto? - Ako se ne varam, četvrtkom prolaze đubretari - već je pošao po zavežljaje. - Potpuno sam na to zaboravila - promrmljala je za sebe negodujući. - Zato imaš mene - nasmejao se u prolazu, otkrivajući da je čuo njeno negodovanje i zastao. Sa kesama za đubre, ih bez njih, izgledao je savršeno. Nesvesno ga je osmotrila i primetila da već napamet zna svaki delić njegovog tela hi lica. Uveče bi, uz neko piće upoznavali jedno drugo. - A sada, da se spremamo za olimpijadu - Kabir bi pompezno najavio početak razgovora. Neretko je vadio spisak pitanja koja su ga zanimala. - Kada ti takve stvari uopšte padnu na pamet i kada ih zapišeš? čudila se. - Razmišljam o tebi celog dana - rekao je jednostavno. Nije je zbunila takva opaska. - Mislila sam da u tom butiku radiš. - Radim. - I, naravno, planiraš da ga zadržiš - zaključila je. - Ako sve bude išlo kako se nadam. Planiram da otvorim još jedan, i još jedan... - oči bi mu se ispunile nadom. - Lanac butika. Emili bi se tada uozbiljila i vratila na temu. Znali su da će na testiranju biti dosta pitanja iz raznih oblasti, po kojima bi ovlašćena lica trebalo da raskrinkaju njihovu farsu ili potvrde ispravnost za stupanje u brak. Zato su imali mnogo tema koje je valjalo iscrpeti. Ipak, ispostavilo se da to nije nikakav problem. Naprotiv, njihovi razgovori su nekada trajali do kasno u noć, a tema za temom se menjale bez nekog hronološkog reda i svrhe. Rastajali su se tek kada bi ih umor savladao i počeli da zevaju. Tada bi uz kratko laku noć svako odlazio u svoju sobu. Emili na spratu, a Kabir u prizemlju. ~ 47 ~ Foxy

Zvoncica Osim onog jutarnjeg poljupca gotovo se nisu dodirivali, izuzev slučajno, u prolazu. Čak i kada bi išli u šetnju, koračali su jedno pored drugog bez intimnih dodira. Nikada se nisu držali za ruke ih išh zagrljeni. Emih je znala da je Kabir neće dotaći, ako sama to ne poželi i zatraži. Uvek je bio prisutan, posmatrao je, pratio pogledom ih udeljivao komplimente, ali nikada nije prelazio granicu. Zato se ona, pored njega, osećala bezbedno i bezbrižno. Bolje nego ikada ranije.

Emih je dremala u svojoj fotelji. Polako je otvorila jedno oko i pogledala na sat. Imala je još par trenutaka samoće, a posle... Kabir će da je izbaci iz koloseka. Zaista, ušao je sa punim naramkom papirnih kesa i veselo je pozdravio. Čitavu kuću je ispunilo njegovo prisustvo. - Da se nisi ni mrdnula! - naredio je umesto pozdrava i prošao u kuhinju. - Večeras sam ja zadužen za hranu. - Ovde se više i ne zna ko je domaćin, a ko gost! - dreknula je u njegovom pravcu. - Smeta ti?! - okrenuo se ka njoj. - Manje nego Što sam mislila - bila je iskrena. - Emili... - Još jedno hvala ti ih divna si i povući ću sopstvene reči usprotivila se. U isto vreme, uspravila se u svom sedištu da bi zauzela položaj za raspravu i da ga bolje vidi dok joj se suprotstavlja i prkosi. On kao da to nije imao u planu, jer se posvetio raspakivanju namirnica. Uostalom i nije imao argumenata da joj se usprotivi, zaključila je. Kabir je zaista bio odmeren, ali za nju i nepredvidiv. Nikada nije mogla da bude sigurna kako će reagovati. Ponašao se u zavisnosti od emocija kojima se i inače prepuštao. Kao takav, lako je uspevao da se izbori sa dualizmom: dobro i loše, uspeh i poraz, radost i tuga, sreća i nesreća. Ponekad mu je tako zavidela na toj sposobnosti, jer ona je bila zaljubljena u perfekciju i u životu je težila ka savršenstvu. Zato je izbegavala situacije koje mogu da je povuku na dno, ali su joj, verovatno, promicale one sitnice koje ispunjavaju život. ~ 48 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Iako joj je u glavi zvonilo za uzbunu, znala je da neće učiniti ništa da bi se promenila. Uzdahnula je i ostala u istom položaju, nepomična. Pogled joj je još uvek bio usmeren u Kabirovom pravcu. Ali, jedino što je mogla da vidi bila su njegova Široka leđa, uzani kukovi koji su se pomerali od brzih i spretnih pokreta ruku. - Emili?! Trgla se i brzo trepnula par puta, kao da se budi iz sna. Čim je ulovila njegov pogled, znala je da je uhvaćena na delu, kako ga hipnotisano posmatra. Nije joj preostajalo ništa drugo nego da se pravi nevešta. Gledala ga je i dalje, ali ovoga puta je videla samo njegovo začuđeno lice i tamne oči kako je netremice posmatraju. - Emili?! - ponovio je. - Da? - Zvoni telefon! - obavestio je. Znači, to nisu zvonili alarmi u njenoj glavi, odahnula je i požurila da se javi. - Frede?! - kriknula je kada je čula glas sa druge strane. - Očekivala si nekog drugog?! - Ne! - nasmejala se. - Dobro si raspoložena? - Da! - I ja sam. Emili, ne znaš šta nam se dogodilo. Imam senzacionalnu vest... - Vraćaš se!? - Ne, strpi se samo još malo... Da li mu je palo na pamet da njoj to nije lako, da je počela da oseća nestrpljenje. Nedostajalo joj je njegovo prisustvo. Prisustvo muškarca, ljubavnika. Telo joj je bilo bolno napeto i željno milovanja i dodira. Bila joj je potrebna ljubav. Bilo joj je dosta da stalno gleda u telefon i čeka kada će da pozvoni. Nedostajali su joj stvarni trenuci! Priznala je bez oklevanja i griže savesti. Trenuci, kao oni koje je provodila sa Kabirom poslednjih nedelja. - Emili, da li je sve u redu? - interesovao se Kabir kada se vratila u stvarnost. - Ne, ljuta sam! - prasnula je. - Besna sam! - O Fredu je reč? - Da! - prasnula je. - Iznervirao me je! Razočarao i... - očajavala je. Još ne može da dođe. Imaju nekakav spektakl ih snimanje... - zamislila ~ 49 ~ Foxy

Zvoncica se. Taj deo razgovora nije slušala, jer je bila obuzeta svojim mislima. Više ne mogu ni da pratim njegov uzbudljiv život! Kabir je, naravno, bio upućen u njenu vezu za Fredom. Ipak, svoja razmišljanja je uvek držao za sebe, čak i kada bi ih ona potražila. Jedino u čemu je bio otvoren i zbunjen je činjenica da dvoje ljudi mogu da održe vezu na daljinu. Emili bi u takvim situacijama misli vrtoglavo pošle u pravcu zamišljanja Kabirovih veza. On je od svega tražio kompletnu predanost i posvećenost, a verovala je da je i u ljubavi takav. Ipak, zaključila je da su svi različiti i da baš ta različitost čini svet zanimljivijim i lepšim. - Samo mi još nemoj reći da si njegov obožavalac i da mu se diviš?! - brecnula se. - Pa... - kolebao se dok ga nije presekla pogledom. - Ipak, ubeđen sam da sigurno ima jako dobar razlog što... - Ima dobar razlog, naravno! - iskalila je svoju ljutnju na Kabini dok je marširala kroz kuću. - Ne mogu ni da ga krivim... - dodala je mirnije i zastala pored njega. - Hoćeš da razgovaramo o tome, uz večeru? - Nema tu šta da se razgovara. Stvari su takve kakve jesu! - izvukla je stolicu i sela. Kabir je ćutke zauzeo svoje raesto i sipao hranu za nju i njega. Nije imala apetit, ali iz poštovanja prema njegovom trudu uzela je zalogaj. - Ovo je fantastično! - pojela je sa uživanjem prvi zalogaj morskih plodova i uzela drugi. - Kabire... Izvini što sam se izvikala na tebe promucala je. - Bolje je da si vikala na mene, nego da si to zadržala, u sebi - bio je sasvim smiren. - Sasvim je prirodno što si izgubila strpljenje. - Ono Što sam ja izgubila je identitet. Proučavao je njeno lice par trenutaka. - Mogu li da budem iskren? - To i očekujem od tebe... - Video sam mnoge žene kako rade to Što i ti. Specijalno u Indiji... nostalgično se osmehnuo. - Kabire, da li imaš devojku koja te čeka u Indiji? - bila je zainteresovana i svesna da je njena ljutnja prema Fredu već splasnula. - Ne, ja imam samo tebe - nasmešio se. ~ 50 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Zar?! - Čudila se. - Da, ali... to nas udaljuje od teme - podsećao je. - Da?! - gledala ga je radoznalo. - Žene osećaju svoje vrednosti samo kroz uspehe muža ih njegov društveni status. Kada izgubimo svrhu sopstvenog života, često nam kao zamena posluži nečija tuđa svrha. Gledala ga je zainteresovano i pažljivo slušala. U njegovom glasu nije bilo ni osude, ni ubeđenja. Jednostavno, podelio je sa njom svoja saznanja i životna iskustva. Za razmišljanje i analiziranje njegovih reči, ipak, nije imala vremena. - Misliš da je to moj slučaj? - interesovala se. - Ne znam, razmisli... - slegao je ramenima. - Ono što ja znam, je... Nikada nije kasno da ponovo preispitaš ih potražiš sopstvenu svrhu i cilj. Fred možda i nije bio kriv, prošlo joj je mislima. Ona u stvari nikada nije bila fer prema njemu. Jer, nikada nije otvoreno pričala o svojim potrebama i željama. Samo je prihvatala situaciju, zaključila je i podigla pogled prema Kabini. - Kabire, tako si mudar... Mudar, nežan, iskren, lucidan, iskonski jednostavan. Poseban i jedinstven, završila je u sebi. Zaista je imala sreće u životu, ponovo je zaključila. Nju je sreća naprosto udarala u glavu, padala joj sa nebesa, naturala se. Ovoga puta došla je a vidu Kabira koji je sa njom delio mudrosti. - Hvala ti... - široko mu se osmehnula. - Još jedno izvini ih hvala i povući ću sve što sam... - Znala sam da ćeš mi to nabiti na nos - prasnula je u smeh.

Emili se protegla u krevetu. Petak! A već sutra, vikend! Protekli vikendi nisu bili isprazni i posvećeni samo obavezama po kući ili odmaranju posle izlazaka. Kabir je uneo u njen život izvesnu dozu uzbuđenja. Morala je da bude iskrena prema sebi i da prizna da je imao mnogo uticaja na nju. Naučio je nekoliko važnih, životnih stvari. ~ 51 ~ Foxy

Zvoncica Na prvom mestu, da svoja teoretisanja pretvori u praksu. Da umesto planiranja uživa u događajima i svemu drugom što je okružuje. Naveo je na to da ima želje i da se bori za njih. Za predstojeći vikend su se još pre par dana dogovorili da pozovu njene prijatelje, koje je ona pomalo zapostavila. Leksi i Roja je viđala redovno na poslu, ali sve ostale je retko sretala ili samo čula telefonom. Kada je Kabiru predočila da želi da on upozna njene prijatelje, bio je iznenađen, ali i oduševljen time. - Mislim da smo se previše zatvorili u kući - konstatovala je. - Dosadno ti je? - Ne, Kabire - nasmejala se. - Moj život se nije drastično promenio od kada si tu i sigurno mi nije dosadno. Ali, i za tebe je dobro da proširiš krug svojih poznanika. Među nekim mojim prijateljima ćeš sigurno steći svoje prijatelje i prijateljice - pogledala ga je vragolasto. - Našla si način da se povučeš iz ovog braka i tražiš mi zamenu za sebe - zaključio je. - Zašto sve izvrćeš? - pljesnula je dlanovima. - Ne izvrćem, to je bio moj zaključak. Da brineš da ne budem izgubljen u ovom velikom gradu, kada ostanem sam? - Priznajem da ne mogu ni da zamislim da ću posle tog testiranja ostati sama u ovoj kući, ali ja zaista nemam nikakav problem kada je naš brak u pitanju. Bez obzira šta se u budućnosti desilo, mislila sam da smo lekciju o samoći savladali prvog dana kada si se doselio. Rekao si da ja više nikada neću biti sama, jer imam tebe. Nisam shvatila da se to odnosilo samo na period kada si u kući... - Kada nešto kažem, ja to zaista i mislim - nije mu prijalo njeno zadirkivanje. - Ne govorim stvari koje ne mislim - gledao je izazivački. - To mi je jasno, iako je zvučalo kao upozorenje - uzvratila mu je pogled i izvila obrvu. - Pa, kada smo to razrešili... Zar se ne podrazumeva, da i ti uvek možeš da računaš na mene? - Emili, neke stvari ne mogu samo da se podrazumevaju ih pokazuju delima, moraju i da se izgovore - nasmešio se pokazujući niz svojih savršeno belih zuba. - Ne znam kuda vodi ova tvoje predavanje - priznala je da je zbunjena. - Ali, otkriću pre ih kasnije. - Tačno, ali još nisi... ~ 52 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Dobro, evo izgovoriću! - izgubila je strpljenje. - Iako sam ti to dokazala... Možeš da računaš da mene i nikada nećeš biti sam - rekla je brzo. - Zadovoljan? - Da, za sada - namignuo je mangup ski. - Tako si neozbiljan - mahnula je rukom prema njemu da ga udari, ali je brzo vratila. - Šta misliš, hoće li i tvoje prijateljice misliti da sam detinjast? Detinjast?! Prasnula je u smeh pri pomisli na reakcije njenih prijateljica. Leksi je već... Nesvesno je odmaknula rukom. - Ne verujem da će im to odmah upasti u oči - zadirkivala ga je. Previše si mističan i fascinantan - ugrizla se za jezik. Na prvi pogled nije se zbunila. - Prvi put si mi udelila kompliment, kao muškarcu, a onda si sve pokvarila - požalio se. - Mislila sam da znaš kakav si kao muškarac - začudila se. - Znam - nasmejao se. - Ali... Ko ne voli da ga hvale?! - Posle se čudiš, što mislim da si detinjast - nasmejala se. Uostalom, rekla sam neozbiljan - prisetila se. - Ne čudim se. - Hoćemo li sada da se uozbiljimo i napravimo plan? - Ne! - kategorično je odbio. Za taj susret nisu planirali ništa specijalno, tek da sve pozovu i vide kako će se to druženje odvijati i u kom pravcu će ih odvesti. Bila je nestrpljiva da dočeka sutrašnje veče koje će proricati suprotno njenim navikama. AH, nije imala mnogo sumnji. Jer, proteklih mesec dana je sasvim solidno podnosila promene. Zaista je imala mnogo razloga da bude ponosna na sebe. Dobro raspoložena, ustala je iz kreveta i ogrnula bade mantil. Dok je silazila u prizemlje, osetila je miris sveže kuvane kafe. Dakle, i Kabir se probudio. Postalo joj je sasvim prirodno da on bude prva osoba koju ujutru sreće. Sa njim joj je počinjao dan i završavao se, i više ništa nije imala protiv toga. Naprotiv, uživala je u tim trenucima. Gotovo da nije mogla ni da zamisli da ponovo ostane sama u kući, da ga ne gleda, ne susreće. Bilo je toliko stvari koje više nije mogla da zamisli bez njega. Čak i Kabirov glas koji je trgao iz razmišljanja. ~ 53 ~ Foxy

Zvoncica - Emih, možemo li danas da zamenimo kupatila? Ti da ideš u moje, a ja u tvoje... - Zašto? - iznenadio je ovaj zahtev. - Normalno je da jedan bračni par koristi isto kupatilo. Valjda bi trebalo da znam šta tu ima od tvojih proizvoda, ako bude neko takvo pitanje... - Fascinira me to što misliš na sve - priznala je dok je uzimala svoju šoljicu i sipala kafu. - Već sam umoran od toga - mrmljao je sebi u bradu. - Mogu da zamislim kako je tebi! Ti od ovoga nemaš ništa! - Nije tako strašno - srknula je gutljaj i pogledala ga preko ruba šoljice. Naprotiv, bilo je inspirativno posmatrati ga svako jutro, kako se užurbano šeta kroz kuću, zaključila je u sebi. - Da li to znači... - Znači da možeš da koristiš moje kupatilo! - napomenula je i ustala. - Uzgred, na kojoj strani kreveta spavaš? - Ne misliš valjda da bi neko mogao tako nešto da nas pita? uzvratila je pitanjem. - Nikad se ne zna! - Nemoj da gubiš nerve - u pokušaju da ga umiri, zastala je, potapšala ga po ramenu i potražila njegov pogled. - Dobro nam ide, a imamo još dve nedelje! - rekla je ubedljivo. Kabir je uhvatio za ramena i uputio joj nežan pogled pun zahvalnosti. - Emih, ti si nešto najlepše i najbolje što mi se desilo u životu! Njegov pogled i glas nisu davali razloga za sumnju, a ni na kraj pameti joj nije bilo da komentariše njegov compliment. Njoj je u tom trenutku u mislima bio samo njen krevet. Izvukla se iz njegovog stiska i odmakla se od njega. Pokrenula se da pođe i dobacila. - Spavam na sredini kreveta! - Molim? - Zar me to nisi pitao? - sada je i ona bila zbunjena. Mogla se zakleti... - Emili, moraš da izabereš! - rekao je kao da je to jako važno. Levo ili desno? ~ 54 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Desno! - rekla je dok su se žurno mimoilazili kroz kuću. - Znači, meni ostaje levo. Odlično! Nije odolela da se ne okrene i pošalje mu jedan upitan pogled. - Ja sam levoruk, to ću lako da zapamtim. - Levoruk si? - Nisi primetila?! - Ne! - zaista, kako joj je to promaklo, čudila se u sebi. - Ja se brinem što ti smetam, a ti u stvari mene uopšte ne primećuješ - negodovao je. - Primećujem - ubedljivo ga je razuverila, ali je na vreme ućutala. - Da li primećuješ i... Da ti mene ništa ne pitaš? - zvučao je pomalo ljutito. - Primećujem i da nisi raspoložen od jutros - namrštila se. - Da li bi danas došla u moj... - neodlučno je zastao. Krevet? Završila je njegovu rečenicu u sebi. Osetila je kako joj se lice i uši žare od stida. - Da li bi danas došla u moj butik? - ponovio je pitanje, ali ovoga puta ga je čula u celini. - Ako ti je to važno... - oteo joj se teskoban uzdah, kada je slegla ramenima. - Važno mi je! Voleo bih da moji radnici upoznaju... Gospođu Sahib. Prisetila se značenja njegovog prezimena i prasnula u smeh. - Šta ti je sada smešno? - bunio se. - Hoćeš da ja upoznam njih ih da oni upoznaju... - zacerekala se. Gazdaricu?! - Pa, nismo napravih predbračni ugovor... - ipak se osmehivao. Tako da pola svega ipak pripada tebi. - Toga si se dosetio, pa te to čini nervoznim? - Ne! Ti nikada ne bi uradila tako nešto - rekao je sa ubeđenjem. - Misliš da me tako dobro poznaješ? - to pitanje joj je postalo jako važno. Ako je zaista poznaje, možda je primetio njene trenutke slabosti, ali je previše džentlmen da to komentariše. Ne bi mogla da živi sa tim, da on sazna da je ona ponekad slaba, da ga, ponekad, poželi kao ljubavnika i muškarca. Da zaboravlja da su samo prijatelji i saveznici. ~ 55 ~ Foxy

Zvoncica - Možda te i ne poznajem u potpunosti, ali znam da držiš do vrednosti koje nosiš u sebi. Bio je u pravu. Držala je do tih vrednosti. Valjda su one bile jedini razlog što mu se ponekad ne baci u zagrljaj i utoli glad za nežnostima. Nesvesno je slegla ramenima, kao da ona tu ništa ne može i tajanstveno se osmehnula. - To ćemo saznati za nešto manje od dve godine - trudila se da ostane ozbiljna. - Koliko sam shvatila, toliko treba da traje naš brak. - Nisi me uplašila - upro je kažiprst u nju i nasmejao se. - Naprotiv, rasterala si moju nervozu. Emili, imaš neverovatan uticaj na mene izrekao je sa očiglednim zadovoljstvom. - Kao ni jedna žena ranije. - Jeli? - Raduje me pomisao da misliš da ćemo proći ovaj test. Kabir je bio izuzetno raspoložen. - Još me raduje što želiš da nas brak potraje toliko. Dve godine, to nije malo... A ja imam tako velike planove! - završio je sa izuzetnim zadovoljstvom i značenjem. - Kao i uvek - promrmljala je sebi u bradu. Zaista se čudila tom entuzijazmu, i zavidela mu je. - Da. Moji planovi... Prekinula ga je. Zaista ti od srca želim, da otvoriš lanac tih svojih butika. - Koje ćeš posetiti? Pogledala ga je. - Zar si zaista sumnjao da želim da vidim... - Nikada nisi pokazala ni najmanje interesovanje, pa... - odmahnuo je rukom i izvadio joj svoju posetnicu. Ruke su im se na tren dodimule. Njegova ruka je bila tamnoputa, prsti dugi, koščati, a njena bela, sitna. Bili su i fizički tako različiti, a ipak su uspevali da naprave sklad i harmoniju. Podigla je pogled. Oči su mu bile tamne i ispunjene zadovoljstvom. Nije on imao pojma o nekim njenim interesovanjima, odahnula je i nasmešila mu se. - Hoćeš da dođem po tebe za vreme pauze za ručak pa da... - Hoćeš da idemo na ručak ih da posetim tvoj butik? - precizirala je. - Hoću... - nije mogao da odluči. ~ 56 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Moraš da odlučiš - uzvratila mu je na sličan način kao kada su govorili o strani kreveta. - Hoću, i jedno i drugo! - Ne znam koliko dugu pauzu imaju tvoji radnici, ali moja traje samo sat vremena. Kao što znaš, ja baš i nisam neka hitra žena, jedem polako... - sve radim polako, ponovo su joj se misli otrgle kontroli. - Moj butik i nije tako veliki i brzo bi... - odmahnuo je rukom kao da odustaje od te ideje. - Da to ipak ostavimo za posle radnog vremena? - Šta? - Tvoju posetu! Predugo je apstinirala, opravdala se i očajavala istovremeno dok se, nešto kasnije, tuširala mlakom vodom. Bilo je krajnje vreme da se Fred pojavi ih da ona odleti ka njemu. Ta ideja je bila odlična. Kako se toga ranije nije setila?! Tuširanje joj je prijalo i u kupatilu je našla mir, ali samo nakratko. Dok se brisala, okretala se oko sebe kao da se prvi put nalazi u toj prostoriji njene kuće. Sve je bilo uredno i na svom mestu, ali nekako, sve je bilo drugačije. Prisustvo muškarca je bilo vidno primetno. Njegova kozmetika je bila svuda. Jedan od Kabirovih parfema, sa notom svežine leta i limuna, koji se njoj specijalno dopadao, je i tu bio prisutan. Ispunjavao je prostor i njene nozdrve. Bilo je zaista urgentno da poseti neku avio kompaniju i raspita se o slobodnim letovima za... Gde je Fred bio sada? Nije tačno mogla da se seti te informacije. Ali, to i nije bio problem. Pozvaće ga i... Razvijala je svoj plan do tančina.

- Leksi, da li bi pošla sa mnom u Kabirov butik? - Emili je otvoreno ispoljila znake nervoze zbog tog susreta. Srećom, Leksi je bila podrobno upućena u njihovu vezu i pred njom nije imala razloga da se pretvara. - Jedva čekam da tebe i Kabira vidim zajedno, ali... - odmahnula je rukom. - Strpeću se do sutra. - Zašto? - zatreptala je zbunjeno. ~ 57 ~ Foxy

Zvoncica - Ubeđena sam da bi se složio sa mnom da je troje gužva. Ne verujem da on ima želju da mene predstavlja svojim radnicima, naročito što te jedva ubedio da dođeš - podrobno je objasnila. - To sam odmah razumela, ali... Kada sam pitala zašto, mislila sam na to zašto želiš da nas vidiš zajedno. - Emili, ne pravi se nevešta - plavokosa joj je poslala jedan značajan pogled. - Zaista ne razumem... - Zato što ste vas dvoje zaljubljeni - ispalila je po svom običaju. - Nisam! Nismo... Samo samo prihvatili situaciju i... - Otišli dalje nego što ste planirali? - Kabir je... On i ja se samo lepo slažemo... Tolerantni smo jedno prema drugom, komuniciramo i priznajem da smo radoznali, ali... To nije ljubav. - Kako znaš, Emili? - Leksi, ja sam još uvek u vezi sa Fredom! - Ha! - Leksi je prevrnula očima. - Ne mogu da ih volim obojicu - podsećala je. - To nije nemoguće - prkosila je. - Za mene jeste! - Da, za tebe jeste - složila se Leksi. - Emili, možda si ti u pravu, ali... Poznajem te godinama. Od kada si sa Kabirom, nikada nisi bila srećnija. - Jasna mi je tvoja zabluda, ponašam se drugačije nego što si navikla, a i osećam se... Izvrsno! - Kako znaš da to nije ljubav? - Tako što... Planiram da iznenadim Freda i posetim ga. - Nemoj da on tebe tamo iznenadi - upozorila je. - Znaš da me ljubomora nikada nije... Uostalom, najaviću mu svoj dolazak čim otkrijem na kom je delu planete i rezervišem kartu u tom pravcu. - Baš si odlučila!? - Da - taj poduhvat joj je bio preko potreban. Bila je željna dodira i nežnosti. Seksa! Ta pomisao je prenerazila, nije mogla da se prepozna. - Emili, da li si zapazila da nijednog trenutka nisi rekla da voliš Freda? Ni sada, ni nikada pre. ~ 58 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - To se podrazumeva, posle svega... - zamucala je još uvek zbunjena svojim mislima. - Posle svih ovih godina u kojima ga čekam i... Da li je Kabir zaista bio u pravu kada joj je rekao da neke stvari moraju da se izgovore. Eto, i Leksi joj je sada nabacila nešto slično. Možda je trebalo bar ponekad da kaže Fredu da ga voli. Emili je uzdahnula. - Znaš li koji je tvoj problem, Emili? - Nisam sigurna da želim da čujem tvoje mišljenje, ali pretpostavljam da ćeš mi ga ipak reći. - Što si previše zatvorena - jedva je čekala da izgovori svoje mišljenje. - Promenila si se, ali... Još uvek si previše nesigurna u sebe. Emili je negodovala odmahivanjem glave. Bilo je uzaludno da se raspravlja sa Leksi, naročito kada je konfuzna. - Bez obzira što se ne slažem u svemu sa tobom - ipak se suprotstavila, ali i promenila temu - jedva čekam da te vidim sutra uveče, i sve ostale! - Pitam se samo, kakvo me iznenađenje čeka ovog puta? - Nikakvo - nasmejala se. - Sigurna si? - Čime bih još mogla da te iznenadim, posle onog kada si zatekla Kabira u mojoj kući? - Priznanjem da ste se zaljubili?! - ispalila je Leksi i brzo odmahnula rukom. - Ali, za mene to ne bi bilo veliko iznenađenje.

Emili se gorko pokajala što nije bila radoznala. Jer, osećala se kao ružno pače. Stajala je isped adrese koju je dobila od Kabira i gledala u čudu. Mislila je da je u pitanju neka greška, ali kada je proverila natpis, znala je da je na pravom mestu. Njegov butik nije bio ništa manje nego modni studio. Možda su njegove želje bile pretenciozne, ali videlo se da je uložio mnogo truda i novca. Nije mogla ni da zamisli sumu kojom je pla tio takvu lokaciju, reklamu i robu koju je videla u izlogu. Bila je u velikoj zabludi, imala je veliki izostanak mašte, kada je mislila da je njegov butik tek radnja sa indijskom robom. Tu, pred ~ 59 ~ Foxy

Zvoncica njenim očima, stajali su i bleštali u svojoj lepoti sve sami ekskluzivni modeli. Bila je to radnja za one sa istančanim ukusom i dubokim džepom. Montreal je svakako važio za jedan od gradova u kojem odeća nije igrala ulogu, i većina stanovnika se neformalno oblačila. Ali, svakako je bilo prilika i mnogo onih za koje su takve radnje bile kao stvorene. Baš zato joj se naziv „Lotosov cvet” činio krajnje jednostavnim i neprikladnim Takav prostor i ponuda zasluživali su neko daleko bombastićnije ime. Emili je spustila pogled na svoju uniformu, i još jednom pomislila kako bi prikladnije bilo da se, bar, presvukla. Sivi sako i uzana suknja, tek iznad kolena, kombinovane sa prljavo rose bluzom su joj stajali dobro, ali... Podigla je pogled i provirila kroz izlog. Čak su i prodavačice, koje je videla kroz izlog bile odevene bolje od nje. I po pitanju njihovih narodnosti je pogrešila. Gotovo nijedna, bar one koje je videla kroz izlog, nije bila Indijka. Sve su bile mlade, atraktivne i lepe. Pogledala je na sat. Nije imala vremena da ode do kuće i presvuče se. Dakle, imala je samo dva izbora: da tako uđe ili se okrene i vrati kući. Kako će Kabini objasniti svoje nepojavljivanje, to bi već smislila. Ipak, spadala je u kategoriju onih koji poštuju dogovore i strogo vode računa o tome da ne kasne. Bez obzira šta je unutra očekivalo, osmelila se da uđe. - Dobrodošli! - blistavi osmeh prodavačice nije mogao da sakrije zbunjenost. Emili je razumela taj pogled koji je nagoveštavao da tu ne pripada. Kao da ona nije znala da izgleda kao da je tu zalutala, ljutila se u sebi i prkosno izdigla bradu. - Imam... Treba mi... - mucala je uprkos stavu. - Želela bih... - Da?! Mogu li nekako da vam pomognem? - atraktivna brineta se ponudila ljubazno, ali sa distancom. Dovraga, opsovala je u sebi, možda nije bila lepa ih izgledala atraktivno, ali imala je ona svojih kvaliteta sa kojima je retko ko mogao da se pohvali, ohra brivala se. Na kraju, bar je bila elokventna. - Imam zakazan sastanak sa vlasnikom! Već samo pominjanjem toga, devojka je dopunila svoj stav. Postala je još predusretijivija i efikasnija. Držala je telefonsku slušalicu i prste na tipkama. ~ 60 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Koga da najavim? - interesovala se dok je tipkala brojeve. - Emili Par... - ponovo je zamucala. - Emili?! - Kabir se po svom običaju i izdaleka prepuštao emocijama. Gledala je kako se lagano kreće svojim dugim, panterskim korakom. Za razliku od nje, on je savršeno pristajao takvom mestu, zaključila je. Kada joj je prišao, bez upozorenja je spustio jedan dug, nežan poljubac na njene usne. Poljubac nalik onim za publiku, ali drugačiji, zapazila je dok se borila za dah. Valjda zato što je i publika bila drugačija. - Mislio sam da nećeš doći, ali kada sam te video na ekranu uhvatio je za obe ruke i uputio joj pogled pun oduševljenja i obožavanja. - Pokajao sam se što sam i na trenutak posumnjao u tebe. Imao je mnogo razloga za tu sumnju, ali joj ni na kraj pameti nije bilo da mu to kaže. Kao ni za osećanja koja su je u tom trenutku prožimala. Da bi se dovela u red, držala se reči koju je čula kao kroz maglu i koja je zbunila. - Ekranu? - Kamere... Svuda su okolo. Video sam te čim si ušla - rekao je ponosno i vragolasto. - Trebalo je to da znam, ti se ne zadovoljavaš ničim osrednjim prekorevala se. - Kao što sam mogla da predvidim i naziv tvog butika. Iskoristila je priliku da izvuče ruke iz njegovih. Bilo joj je neprijatno, jer su ih svi pomalo začuđeno posmatrali, iako su to pokušavali da prikriju. Ali, to je nije vređalo. Znala je koliko nisu skladan par. Ona je bila srednje visine, obična i prosečna Kanđanka, a on... Potrudila se da pronađe još neki epitet koji mu već nije udelila. Fascinatan i neodoljiv, dosetila se. Nasmejao se. - Znam, nisam bio nimalo maštovit, a to ne liči na mene. - Sve ostalo je... - tražila je najbolju reč. - Fantastično i svakako, prevazilazi sva moja očekivanja. Trebalo je da me upozoriš... - prebacila mu je. Impresionirao sam te!? - bio je zadovoljan sobom. - Da. - Zar nije vredelo godina rada, truda, čekanja i nadanja - glas mu je bio ispunjen ponosom, - Svakog uloženog novčića. ~ 61 ~ Foxy

Zvoncica - Vredi svake žrtve - složila se i pritom pomislila na njihov brak. - Da nije tebe, ničeg ovog ne bi bilo pomilovao je nadlalicom po obrazu. Najednom joj se i njena odgovornost činila još većom. Bila je polaskana, zbunjena, ali i uplašena mogućnošću da ona nešto ne zabrlja. - Kabire... - počela je zabrinuto. - Emih, nemoj da brineš. Treba da budeš srećna - umirivao je. Dođi da te predstavim svima - uhvatio je za ruku, a drugom joj je obgrlio ramena. - Spremna? - Ne! Nasmejao se grleno, i tako privukao pažnju i onih koju su se trudili da prikriju kako ih posmatraju. - Moje dame! Molim vas za malo pažnje... Konačno imam priliku da vam predstavim svoju suprugu... Pokušala je da se pomeri, ali njegov odlučni stisak je sprečio u tome. Privio je još bliže uz sebe. Bilo je to previše za nju, njegova blizina, i pompezna najava puna emocija. Ipak, to je bio on, galantan, srdačan, džentlmen i Emih se široko osmehnula. - Ova lepa i divna dama je gospođa Sahib! Samim tim, ona je vlasnica ovog butika i mog srca. Emih je prasnula u neobuzdan smeh. Kako je samo imao smelosti da joj kaže da je ona duhovita? U nastavku je uspela samo da sluša imena devojaka koje joj je Kabir predstavljao, ali se nije potrudila da zapamti ni jedno. Sve i da se trudila, nije mogla. Ometala je njegova blizina i zbunjivala njegova pažnja kojom je obasipao. - Mislim da si malo preterao - primetila je na povratku kući. - Kada si ti u pitanju, ništa nije preterano. - Kabire, da li si danas pio nešto? - osmelila se da upita. Jer se ipak ponašao izvan uobičajenih okvira. - Ne, zašto? - Ponašaš se krajnje čudno. - To nije od pića, ludice, nego zato što sam srećan i ponosan! - Da li zaista moraš da galamiš? - negodovala je. - Eksplodirao bih, kada bih držao sve svoje emocije pod ključem priznao je i pogledao je pokajnički. ~ 62 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Ni u nastavku večeri, Kabirovo raspoloženje nije popuštalo. Smejao se svemu i svačemu, ali ona ga nije smirivala, jer je znala da nema uspeha. Na kraju je i sama počela da se smeje. Sutradan su, dobro raspoloženi, u obližnjem marketu punih kolica sa namirnicama. Na povratku su svratih u prodavnicu alkohola i opskrbili se pivom i bocama vrhunskih vina. Emih je tako otkrila da je on dobar poznavalac kvalitetnih vina. Volela je da ga sluša, čak i kada je pričao o svojim teškim danima. Divila se njegovoj istrajnosti i želji za uspehom koja ga je vodila od njegove trinaeste godine kada je započeo sa prvim, teškim fizičkim radom na dokovima, a kasnije i prekookeanskim, teretnim brodovima. Nije se libio ni jednog posla. Radio je u potpalublju među bučnim mašinama, u brodskoj kuhinji ih na palubi. Njegov nemirni duh ni tu mu nije davao mira. Školovao se, obrazovao i sa godinama stekao zvanje kojem je težio i koje je donosilo zaradu koja ga je približavala njegovim snovima. Telesno, duhovno i materijalno Kabir je bio bogat, a i umoran od plovidbe po svetu. Žudeo je za tim da zastane i ostvari svoje snove. Sudbina je htela da to priznanje doživi svoj vrhunac na putu za Montreal.

Subotu veće su dočekali sa velikim nestrpljenjem, a Emili i sa nervozom. - Emili, koliko ljudi očekuješ? - Najviše dvadeset. - Da li su sve tvoji prijatelji?! - čudio se. - Ne znam zašto je čudno da neko poput mene ima toliko prijatelja - negodovala je. - Nije čudno da neko poput tebe - naglasio je - ima toliko prijatelja, nego je radno to što si nervozna, a dolaze ti prijatelji. - Ti si u stvari sitničar i hvataš se za svaku reč - primetila je. - A ti si nervozna i ne želiš to da priznaš? - To je opet neki od tvojih načina da mi ukažeš da nisam spontana? - Da! ~ 63 ~ Foxy

Zvoncica Isplazila mu se. - Da li je ovo bilo dovoljno spontano?! - Da! - nasmejao se. - Za nekog ko meni stalno prebacuje da sam neozbiljan. - Pa, ti to i jesi. - Ali nisam nervozan što nam u goste dolaze tvoji prijatelji. - Nisi. - Da li tvoja nervoza ima neke veze sa mnom? - Ne laskaj sebi. - Kakav si ti težak udarac za moj ego - odmahivao je glavom u neverici. - Tvom egu ništa ne fali! - Misliš?! - brecnuo se. - Mislim... - započela je žustro. - Da se upravo svađamo... - Emili, obožavam te - nasmejao se. - I priznajem da sam i ja malo nervozan - dodao je brzo, - Nema potrebe. Leksi i Roja već poznaješ, a... Da li si ti hteo nekog da pozoveš? - kasno se prisetila. - U ovom gradu nemam ni jednog prijatelja, nikog važnog, osim tebe - dodao je sa zakašnjenjem koje joj je zasmetalo. - Imaš rođake. - Možeš li da zamisliš Banua i njegovu decu, među svojim prijateljima? Ta pomisao joj je izmamila osmeh. - Uprkos svemu, ne mogu. Ali, možemo jednom da ih pozovemo. Meni su oni dragi i... - Uvek si iskrena i nesebična... - mrmljao je. - Da. - I još tvrdiš da ti razlike u našoj nacionalnosti, kulturi, pa i boji kože ne smetaju? I da moje prisustvo ne predstavlja uzrok tvoje nervoze? I da se... - pogledao je izazivački. Plašiš kako će tvoji prijatelji reagovati na... - Prestani! Ništa nije istina, a... Ti i ne poznaješ te ljude. Među njenim prijateljima bilo je ljudi raznih nacija, starosnih dobi, pola. Svi su bili različiti, ali ih je povezivala jedna stvar. Svi su bili neposredni, otvoreni ih duhoviti. Različiti od nje. U stvari, Emili je samo u takvom okruženju uspevala da se opusti i bude drugačija, spontanija ~ 64 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica nego obično. Oni su bili deo koji njoj nedostaje, a koji je, izgleda, želela da poseduje. - Još ne poznajem tvoje prijatelje, ali... Emili, poznajem tebe. - Poznaješ me - složila se. - Ali, moja nervoza nema veze sa mojim prijateljima... - Rekla si da nema ni sa mnom, pa sa čim je onda u vezi? - Kabire, ne znam. Stvarno, ne znam. Uprkos napetosti sa početka, koju je, činilo se, osećala samo ona, to veče je proricalo u dobrom raspoloženju. Kao što je i očekivala, Kabir se lako uklopio u atmosferu. Umeo je da se šali, da bude ozbiljan, da govori i sluša, ali ni u čemu nije preterivao niti dominirao. Dominirao je samo u njenim očima. - I posle mi reci da niste zaljubljeni? - Leksi je pućila svoje sočne usne, dok ih je prinosila Emil inom uhu. - Leksi, biću iskrena sa tobom! - spustila je led na pult i okrenula se prema prijateljici unoseći joj se poverijivo u lice. - Bojim si da si previše popila. - Koga zavaravaš? - Nikog. - Sve sam videla... - Šta si videla? - nasmejala se. - Priznajem vrlo si vešta i deluješ uobičajeno, ali ne skidaš pogled sa njega i baš taj pogled te odaje. Prepun je sete, nežnosti, strasti... Za razliku od tebe, Kabir otvoreno pokazuje svoje emocije. Šalje ti signale, osmehuje ti se, ne propusta priliku da te dodiruje. Mogu da zamislim šta radite kada ste sami - Leksi je setno uzdahnula. - Za tvoju informaciju, Kabir mi ne prilazi kada smo sami. Dodiruje me samo kada je neko prisutan, to je uvek za publiku. - Ovoj publici ne treba dokaz da ste u braku - podsećala je. - Ne dodirujemo se ni u prolazu - bila je dosledna pređašnjoj izjavi. - To je malo neverovatno, ali... Onda je vreme da to promeniš predložila je. - Ti to mene upravo navodiš da prevarim Freda? - Fred je simpatičan i divan na svoj način, kao rok zvezda, ali Kabir... - rekla je setno i uzdahnula. - Nije muškarac u koga sam zaljubljena - rekla je ubedljivo. ~ 65 ~ Foxy

Zvoncica - Nećeš me razuveriti. Ni sebe. Tu ne prolazi ona priča da tri puta izgovorena laž praktično postaje istina... - Pa si sada krenula tom teorijom. Izgovaranjem laži, hoćeš da me ubediš da je to istina? - prkosila je. Kabirov ulazak poslužio je Emili da se ta tema prekine, ali je i sprečio da se usprotivi odlučnije i razložnije. - Tu si se sakrila! Tražio sam te... - obavestio je dok je prilazio. - Zbog leda? - pružila mu je činiju po koju je i došla. - Leksi me... nasmejala se u pravcu prijateljice. Zabavlja! - Leksi, koju niko ne primećuje? - požalila se plavokosa i koketno se podbočila isturajući svoje oble, čvrste grudi. Leksi je bila luckasta, ali sada je preterala s tim koketiranjem, zaključila je Emili. Gledala je u njene pokrete, treptaje i isturene grudi kao u neverici, a talas nelagodnosti, je prožimao čitavo njeno telo. Bilo joj je neprijatno zbog ponašanja prijateljice. - Prestani da flertuješ! - Emili joj je naredila gubeći strpljenje. - Prestaću da flertujem, prestaću da pijem, ali... - Leksi je zauzela uobičajen stav, napominjući da je sve to bila mala predstava. Već se razdragano nasmejala i okretala, spremna da krene. - Neću prestati da verujem u čuda! - dobacila je na izlasku. - Ne znam šta je spopalo - pravdala je Emili. - Ja još manje - slegao je ramenima nezainteresovano. - Uostalom, ona je tvoja prijateljica. - Jeste, ali bolje je da popravimo sliku mojih prijatelja i pridružimo se ostalima... - U stvari, ja sam te zbog njih tražio. - Da? - Emili, tvoji prijatelji su o'kej, ali to sam i očekivao. Ipak, jedva čekam da ostanemo sami - poslao joj je jedan značajan, pomalo pokajnički pogled. - I ja! - složila se. Druženje se, uprkos nadama domaćina, oteglo u nedogled. Da bi prikrila svoje nestrpljenje, Emili je, čak, posegla za još jednom čašom gustog, crnog vina. Pre nego što je otpila gutljaj, preko ruba je uhvatila Kabirov pogled kako joj se osmehuje. Podigla je čašu i nazdravili su saučesnički, pomireni sa sudbinom. ~ 66 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Bilo je već kasno, tačnije, rano kada su gosti u grupicama napustili njenu kuću. Leksi je, pri pozdravu sa Emili, ponovo našla priliku da joj došapne. - Priznaj, bila si ljubomorna čak i na mene. - Jedino što ću da priznam je da ću razmisliti o tvom ponašanju. - Emili, to je bila predstava da bi ti... - Znam... - Emili je nemoćno odmahnula glavom. - Vidimo se u ponedeljak! Kada su ona i Kabir ostali sami, prvo što je uradila isključila je muziku. Tišina joj je bila neophodna. I mir da sredi misli. Emili je odmah, po svom običaju, započela sa rasklanjanjem čaša i posuđa. Kabirova odlučna ruka prekinula je u poslu. Uzeo je čaše iz njenih ruku i spustio ih gde su i bile. Potpuno hladnokrvno, sasvim mirnim pokretima uhvatio je za ruke i netremice gledao. Uzvratila mu je pogled i čekala da joj da bar nagoveštaj šta dalje treba uraditi, šta od nje očekuje. Uprkos svemu, nije osećala strah ih dilemu, ali... Definitivno, kao i uvek, u svemu, inicijativu je očekivala od njega. Divila se boji njegove kože, tamnim očima, čvrstim grudima na koje je jedva odolela da ne spusti čelo, ruke, usne, bilo šta. Ali, nije bila u stanju ni da se pomeri. Paralisala je jačina želje i potrebe za nežnošću, za zagrljajima. Ipak, Kabir je čutao. Upijao je pogledom njeno lice i nesvesno joj palcima milovao nadlanice. - Obećavam da ću ti sutra pomoći oko raspremanja - kada je progovorio glas mu je bio prigušen. - Navikla sam... - jedino je to uspela da promuca, jer joj se telom razlivao talas vreline. - Imam i ja svoje navike, ali... Mislim da sada imamo preča posla nego da podležemo navikama - uzdahnuo je. - Da... - reći su joj zapele u grlu. - Sada moramo da se odmorimo i naspavamo. Htela je da mu kaže da baš ništa od navedenog u tom trenutku nije imala na umu, ali je obuzeo strah. I nesigurnost, da neće uspeti da uzvrati na njegovo, nesumnjivo, ljubavno iskustvo sa ženama. Iskustva koja je ona imala, nisu joj u tim trenucima koristila, nisu se činila dovoljnim. ~ 67 ~ Foxy

Zvoncica - Deluješ zaista umorno... Do njene svesti dopirao je njegov, pomalo umoran glas. Ipak, umesto da je umire i deluju poput hladnog tuša, njegove reči su imale suprotan efekat. Poželela ga je do besvesti. Ključala je od požude. Ispunio je neobjašnjiv zanos, kada je Kabir podigao u naručje i bez reči poneo do njene sobe na spratu. Njegov muževni miris ispunio joj je nozdrve. Delovao je omamljujuće. Sva čula kao da su joj se raspustila i otrgla okvirima u kojima ih je dugo držala pod kontrolom. Njegova nežnost i briga su je naveli da se oseti čulnom, živom i lepom. Naslanjajući koleno na njen krevet, spustio j oj je prvo glavu na jastuk, a potom i čitavo telo. Lakim, omamljujućim poljupcem prekrio je njene usne. Emih se činilo da takvo nešto nije mogla da pripiše stvarnosti. Činilo joj se kao da sanja, dok je nesigurno uzvraćala poljubac. - Spavaj, Emih... - došapnuo joj je na uho. - Kabire... - uhvatila ga je za rukav da ga zaustavi. - Da li si pijan? pitala je tiho u čudu. - Ti si pila, a ja... Pijan sam... - složio se promuklim glasom od čežnje. Pustila mu je rukav i prebacila vrhove prstiju na njegove, od poljubaca, još vlažne, tople usne. - Videćemo se ujutru - sprečila ga je da završi rečenicu i ugušila potrebu u sebi jednim razložnim zaključkom. - Verujem da ni jedno od nas ne želi da se desi... - uzdahnula je. - Nešto, zbog čega bismo se kasnije kajali. - Prokleto si u pravu, Emih - čula ga je kako mrmlja, dok je zatvarao vrata za sobom. Umesto da spava, uspravila se u krevetu. Bilo je krajnje vreme da razmišlja i proanalizira svoje postupke i osećanja. Više nije bilo bežanja ih zavaravanja.

Boreći se između jave i sna, Emih se lagano budila. Još uvek je u mislima nosila zaključak na svoje reakcije na Kabirov poljubac i njegovo ~ 68 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica prisustvo uopšte. Baš zbog toga nije više mogla da se izležava. Morala je pod hitno da reaguje i iznese stvari na čistac. Ignorisala je haos koji je dočekao u prizemlju i pretražila pogledom čitav prostor. Kada je čula zvuke iz kuhinje, uputila se prema njemu. Zatekla ga je kako sanjivo trlja oči i priprema kafu. Bio je okrenut leđima i imala je priliku da podrobno preispita njegovo telo i bestidno ga odmeri. Bela majica je naglašavala boju njegove kože, i davala akcenat na njegove snažne mišiće. Donji deo trenerke mu je neuredno visio na kukovima, ali ni to ga nije učinilo manje seksepilnim. Kao da je osetio njeno prisustvo okrenuo se prema njoj i začuđeno je pogledao. - Nisam te čuo... - promasirao je slepoočnice. - Bio sam obuzet mislima. Emili... Nije mogla da definiše njegov ton. Da li se kajao, pravdao ili... U svakom slučaju, činilo joj se da i njegovom pogledu ima dilema po pitanju njihovog poljupca. - Hoćemo li da popijemo kafu? - nastavio je kao da ništa nije rekao i posegao za drugom šoljicom. - Da! - složila se bez pogovora. Razgovor koji je planirala je bilo bolje obaviti u nekoj prijatnoj, bar naoko opuštenoj atmosferi. Pošla je ispred njega, potpuno smirena i rasterećena. - Iznenađenje!!! - dočekao je pozdrav u salonu. - Frede?! - mahinalno mu je poletela u zagrljaj i tu ostala kao prikovana. - Ako neće breg Muhamedu, onda će... - Fredov glas je utihnuo pre kraja rečenice. Emili je tačno mogla da zamisli čitavu situaciju. Kabira kako stoji sa šoljicama kafe i šokirano Fredovo lice kada ga je ugledao. Kada je ugledao drugog muškarca pored nje. Pri prisećanju na Kabirovo izdanje, prilično neformalno i domaćinsko, čitava scena je bila još zanimljivija. Da po Kabira ta situacija nije bila neprijatna, Emili bi prasnula u neobuzdan smeh. - Ko je Muhamed?! - Fred je odmakao od sebe i potražio njen pogled. - Frede! - brecnula se. - Nemoj biti nepristojan! - Nepristojan?! - bio je zgranut i očito se još nije povratio od prvobitnog šoka. ~ 69 ~ Foxy

Zvoncica - Zar nije osnovni red da se prvo upoznate? - napomenula je i rukom je pokazala na jednog i drugog predstavljajući ih. - Fred, Kabir. Nesvesno ih uporedila. Pa, i nije bilo naročito teško odlučiti koji od te dvojice muškaraca joj se više dopao. - Frede, da li si i ti za kafu? - Kabir se prvi snašao, a ona je znala da im ostavlja priliku da ostanu sami. - Batali kafu, ortak! - Fred se ratoborno podbočio. Uprkos Fredovom surovom izgledu, Emili je imala osećaj da bi u tuči on gubio bitku. Pre nego što se umešala i time svojom zaštitom uvredila bilo kojeg od njih, sačekala je i nadala se da će se situacija sama razrešiti. - Mislio sam da bi ti kafa prijala, posle puta - Kabir je slegao ramenima. - Emili mi je rekla, da si... - Vidim, ti si upućen, ali... - i dalje ga je ignorisao. - Emili, ko je Kabir? - Kabir je... - nije bilo zaobilaznog puta da mu objasni situaciju i nemoćno je slegla ramenima. - On je moj muž, ali... - nije uspela da završi rečenicu. - Muž?! - praskao je i psovao. Pustila ga je da galami, ali činilo se da tome nije bilo kraja. Na kraju, kada je vika zapretila da preraste u vređanje, odlučno se oglasila. - Frede! - zahtevala je pažnju. Nije se obazirao na nju. - Sigurno si godinama maštala o udaji... Vidim, konačno si ostvarila svoje snove. Našla si, ovog... - Sada si preterao! - usprotivila se. - Tvoje uvrede su neosnovane, a istina te ne zanima. - Šta je istina? Nisi mogla da čekaš? - Mislim da je najbolje da vas ostavim same - ponudio se Kabir. - Odlična ideja! - složio se Fred. - Kabire, molim te ostani, da posle ne prepričavamo. Uostalom, nema ničeg što imam da kažem Fredu, a da ti ne možeš da čuješ - Emili je imala svoj stav posle kog se okrenula ka Fredu. - Mogla bih da dobijem medalju za čekanje! - dreknula je, ali i odmahnula je rukom kao da to nije važno. - Kabir i ja smo u braku samo zbog papira! - završila je odlučno. - Kabir i ti ste... Šta!?! ~ 70 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - U braku, da bi on dobio kanadsko državljanstvo. Kabir je... - Tvoje milosrđe nema granica, ali... Ovo je... - prasnuo je u smeh. - Tvoje ponašanje je glupo, jer ovo nije pozornica! - ljutila se. - Izvini - dodao je brzo. - Ali, ovo.. Ja to ne mogu da svarim. - Ja sam mogla da svarim tvoje ponašanje svih ovih godina. Trpela, čekala te, čeznula, nadala se... - Emili, ti si uvek bila samo moja... - I to sam još uvek. - Ha!? - frknuo je u neverici - Bojim se da... Bila si moja mirna luka! Veza sa stvarnošću! Više ništa neće biti isto... Njegovo prisustvo je sve pokvarilo... - rekao je razočarano. - Šta si time htela da postigneš? - Rekla sam ti, da... - I zato on živi ovde?! - Da - mirno je rekla. - Htela si da mi ukažeš kako si i drugim muškacima poželjna. Ili hoćeš da me ubediš da nisi spavala sa njim? - Neću te ni udostojiti odgovora na ta pitanja. Ponašaš se kao da me ne poznaješ - zaključila je oholo. Suzio je pogled. - Mislio sam da te poznajem, a nisi više ista. - Ne poštuješ me... To ne podnosim. To me vređa. - Mislim da je kraj mom strpljenju i.. - Kabir je zvučao ljutito, iako je još uvek kontrolisao bes. - Ovo više ne mogu da slušam, a da ostanem smiren. Mogu, ih da se umešam, ih da odem. - Ta ti je pametna! Briši i ne vraćaj se. Emili se okrenula ka Kabini i videla kako steže pesnice, kako mu se vilice grče od ljutnje, kako mu oči sevaju od besa i emocija. Uzvratio joj je pogled i on je postao nežniji, zabrinutiji. Srce joj je zaigralo u grudima. Bila je sva ispunjena emocijama. Onim vrhunskim, najdivnijim. Nije bilo nikakve sumnje, bila je zaljubljena. To priznanje je bilo lako, isto kao i voleti ga. Njeno telo vapilo je za nežnostima, dodirima i poljupcima, ali... Njene želje nije mogao da ispuni i zadovolji bilo koji muškarac. Fred sigurno nije. Želela je Kabira. Kompletno! - Kabire... - pozvala ga je molećivo. - Ostani. - Emili, znam da ne moram to da ponavljam i da znaš da možeš da računaš na mene, ali... Ako ostanem, ne mogu da garantujem za svoje ~ 71 ~ Foxy

Zvoncica ponašanje u situaciji sličnoj onoj od malopre - mrštio se. - Neću dozvoliti da te neko vređa, makar to bio i tvoj... Bar joj nije prkosio kao obično, osmehnula se. Ovoga puta je bio samo zaštitnički raspoložen. Njen heroj. - Želim... - možda po prvi put se borila za svoje snove i želje. Da ostaneš. - Patetični ste! - Fred se grohotom smejao. - Ako bi neko trebalo da ode, to si ti, Frede! - Ja?! - zapanjeno je pogledao. - Da, Frede, treba da odeš... - ustala je kako bi njena odluka, osim što je zvučala, i delovala uverljivije. - Ispratiću te! - Emili, potpuno si odlepila - uprkos otporu u glasu, ipak je poslušno ustao i krenuo. - Mislim da je dosta tvojih ponižavanja! - Kabirov glas je bio pun upozorenja, iako se savlađivao sa krajnjim naporom. Emili mu je poslala jedan pogled pun molbe koji ga je zaustavio u mestu. To je bilo poslednje i najviše što je mogla da učini za Freda, a i Fredu je to, takođe, bilo jasno. Žurno je pošao ka izlazu. - Emili, nikada te nisam ponižavao. - Jesi, samo toga ni ti ni ja nismo bili svesni. Zato ne mogu čak ni da te osuđujem i krivim. Jer, ja sam ti to dozvolila. - Da li znaš da si ovim zapečatila našu sudbinu? - pitao je na izlasku. - Znam. Kada se vratila u salon, zatekla je Kabira sa licem zarivenim u dlanove. Sela je pored njega i zagrlila ga. Nadala se da to nije vrhunac njene smelosti i odvažnosti. Da će imati hrabrosti da krene u susret ispunjenju svojih želja. - Kabire - pozvala ga je. - Umesto da ti uzvratim za sve što si za mene učinila, ja sam sve upropastio... - očajavao je. - Ništa nisi upropastio - pribila se uz njega. - Fred nikada nije bio moj, niti će to ikada biti. Naglo je podigao glavu i pogledao je. - Lud je ako to dozvoli! - rekao je sa ubeđenjem. ~ 72 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Divan si! - nasmešila mu se. - Kako možeš to da mi kažeš? Upravo sam ti upropastio život, a ti... - odmahivao je glavom. - Za sve sam ja kriv... - osuđivao se. - Ne želim da se žrtvuješ zbog mene - pogled mu je bio ispunjen bolom i patnjom. - Kabire, zagrli me... - odvažila se. Pre nego što je izgovorila svoj zahtev, bila je u njegovom toplom, snažnom naručju. - Emili, ako želiš, možemo sve da prekinemo... - uhvatio je njeno lice u dlanove i potražio njen pogled. - Da objasnimo Fredu... Mogu da zamislim kako se osećao. Moraš da imaš razumevanja i za njega... - Ne želim! - prekinula ga je. - Bori se za svoju ljubav - oči su mu bile ispunjene očajem, a ne žudnjom za kojom je ona čeznula. Emili je znala sve o osećanju zahvalnosti i duga koje je Kabir imao za nju. Bezbroj puta joj je napomenuo da bi učinio sve za nju. Znala je, da bi je i sada uzeo sa odvažnom spremnošću da joj ugodi. Nije sumnjala da bi nadmašio sebe u pokušaju da joj udovolji i da je zadovolji... Ali, ona ga nije želela tako, pokornog i podatnog. Želela je njegovu ljubav, a nije umela da se bori za nju. - Ne mogu, ne umem - očajavala je naglas. Zarila je lice u njegove grudi i zaplakala. Nije smela naglas da kaže da joj fali njegovo telo, njegova ljubav. Bez njega nije postojala, a nije mogla da ga ima. Ne na način koji je želela. Samovoljno. Osećaj gorčine i tuge je svu ispunio. Plakala je neutešno. - Nije vredan tvojih suza... Emili, ne plači... - molio je dok joj je brisao suze svojim usnama. - Emili, ne plači, ubijaš me svojim suzama... zaječao je. - A to ne želimo - šmrknula je i odmakla se od njega. - Iskreno, kada bih znao da je to rešenje, ne bih žalio da umrem. - Ja to ne želim! - bila je odlučna. - Želim... - Samo reci! - preklinjao je. Progutala je jednu ogromnu grudvu suza, koja joj se zaglavila u grlu i osmehnula se. Oklevala je samo još trenutak. - Imamo desetak dana do testiranja i isteraćemo ovu stvar do kraja. ~ 73 ~ Foxy

Zvoncica Nakon tog testiranja, oboje će dobiti svoju šansu. On da ostane, a ona da bude u njegovom prisustvu. Odlučila je da se bori. Da ga natera da je primeti kao ženu.

- Leksi, priznajem, zaljubila sam se. I ne samo to... Volim Kabira, svim srcem. Treba mi tvoja pomoć - rekla je u jednom dahu. - Moja pomoć?! - Dobro je što te je samo ta rečenica zbunila - pokušala je da se našali, - Ne znam šta je još trebalo da me zbuni, sve ostalo sam znala pre tebe, očito - Leksi je začudo bila sasvim ozbiljna. - Znam da neće biti lako, ali odlučila sam da se ne predajem bez borbe. Želim da me Kabir primeti, da me voli! Ma koliko to pretenciozno zvučalo. - Naprotiv, zvuči vrlo realno. Kabir te voli, ali ti... - Možda me i voli, jer oseća zahvalnost, ali ja hoću da me voli kao ženu. - Mislim da si odabrala lošu osobu za ovaj razgovor... O svemu tome je trebalo da pričaš sa njim. - Kabir mi je previše zahvalan zbog svega što činim za njega, da bi bio u kontaktu sa realnošću, a i previše je obuzet grižom savesti zbog Freda. - Fred?! Suprotno svom običaju, Emili nije zatajila ni jedan detalj. Do tančina je prepričala celu situaciju i podelila sa prijateljicom svoja osećanja. Navela joj je čak i deo zamisli svoje strategije. Narednih dana, Emili je nastojala da se ponaša po starom. Ipak, preobrazila se u novu osobu. Njena ljubav i nada su je ispunili samopouzdanjem. Išla je, čak, i u kozmetički salon, u solarijmn, a Leksi je postala redovni pratilac u kupovini garderobe. Provodila je nešto manje vremena u kući, ali nije propuštala priliku da se vrati pre Kabira, ih bar u isto vreme sa njim. Ih da ga poseti u „Lotosovom cvetu”. Grabila je svaki zajednički trenutak. ~ 74 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Dok je bio tu, prisutan, imala je nekakve šanse. Nije rizikovala i svaki dan je, sada ona, insistirala da se upoznaju. Zato je svako veče dolazila sa spiskom pitanja koja je sastavljala tokom dana. U Kabini, kao da se nešto prelomilo. Uprkos njenom trudu, na momente je gubio volju. Ali, nije mu dozvolila da posustane. Jer, nije smela ni da pomisli na mogućnost da ga deportuju. O tome, da su im dani odbrojani je izbegavala da misli. Zbog toga je bila je šarmantna, duhovita, maštovita, a svaki njegov izmamljen osmeh smatrala je malom pobedom i pomakom unapred. Uživala je čitavim bićem u njegovom prisustvu. Njena ljubav pretila je da joj razori grudi svojom eksplozivnošću. Zbog toga je bila odgovorna i ozbiljna kada je to trebalo. Prioritet joj je bio da prođu taj test, da dobije dodatno vreme. Ipak, nije propuštala ni prilike u kojima je mogla da ga dodiruje. Pogledom, vrhovima prstiju, dlanovima, ih stopalima ih kolenima ispod stola. Vrebala je neki pogodan trenutak da mu otkrije svoju tajnu, ono što je sve manje krila od njega, da ga voh. Ali, ni jedan trenutak se nije činio dovoljno pogodan, dovoljno savršen. Volela ga je neopisivo i nikakve reči nisu bile dovoljno verne da iskažu njena osećanja. - Kabire, ne sarađuješ! - ispružila je nogu iz svoje fotelje i šutnula ga. - A sutra idemo na razgovor! - Izvini, nisam te čuo. Zamislio sam se. Šta si pitala? - Eto i sada to radiš! - negodovala je. - Gledaš kroz mene! - Ne gledam kroz tebe, naprotiv. Posmatram te. - Pa kada me već ne čuješ, šta vidiš? - napeto je iščekivala njegov odgovor. - Lepa si... - rekao je zamišljeno. - Promenila si frizuru?! - Da - potvrdila je sa ponosom i prošla prstima kroz svoju moderno podšišanu kosu koja je isticala crte njenog lica. - Drugačija si, ali to nema veze sa tvojom frizurom i tenom. - A da li si primetio... - da te želim, završetak rečenice je zadržala u sebi. - Sve sam primetio. I tvoje posete „Lotosovom cvetu”. Ono sa Fredom je opasno poljuljalo tvoje samopouzdanje, čim imaš potrebu da se ulepšavaš - zaključio je, iskren kao i obično. ~ 75 ~ Foxy

Zvoncica - Ti si opasan udarac za žensku sujetu - promrmljala je na ivici očaja. - Sve je bilo u redu dok Fred nije došao. Otišao... - korigovao se. Dok se ja nisam umešao u tvoj život i nećeš me ubediti da ja nisam kriv završio je samoprekorno. - Možemo li da zaboravimo na Freda? - zamolila je. - Rado bih ga zaboravio, da nisam svakodnevno suočen sa tvojim promenama. - Fred je deo moje prošlosti. On nema veze sa mojim promenama, nego ti - prevalila je preko usana i uputila mu pogled ispunjen ljubavlju. - Naravno, kada sam ga oterao od tebe - složio se jetko i sklopio oči od nemoći. - Kada sam ti upropastio život! - Da to nikada više nisi rekao! - naredila je i više nije mogla da sputava svoja osećanja. - Ti, koji si ispunio moj život. Ti, koji si me naučio sposobnosti da potpuno osećam, da se prepuštam svojim emocijama - ustala je i prišla mu. - Napunio sam ti glavu svim tim glupostima - mrmljao je i dalje sklopljenih očiju od očaja. Iznenada postala je svesna svoje ranjivosti i straha da je odbije. Ali, bilo je kasno da se povuče, jer već je klečala pred njim. Balansirala je na ivici neizdržive potrebe i neizbežnog straha. - Glupostima?! Zar je glupost što sam otkrila da doživljaj stvarnog trenutka zahteva da od glave do pete osećam situaciju i budem potpuno u njoj - unosila se u njegovo lice i čekala da otvori oči. - Povezana sam sa sobom i osobom sa kojom se nalazim. O, Kabire, želim te... - nije oklevala. Trag iznenađenja je prostrujao njegovim licem. Molba u njenom glasu naterala ga je da otvori oči. Pogledi su im se sudarili, njegov ispunjen čuđenjem, njen ljubavlju i iščekivanjem. - Emili... - u njegovim očima se čitala samo jasna, vidljiva želja kojoj nije mogla da odoli, sve i da je htela. - Potreban si mi! Želim te toliko da mi to nanosi fizički bol priznala je. Uhvatio je za ramena i podigao u svoje krilo. Gledao je netremice i oklevao da okusi njene usne, čineći taj trenutak još uzbudljivijim i ~ 76 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica veličanstvenijim. Dok je usnama prekrivao njene, pomislila je kako su mu usne kao stvorene za njene poljupce. Emili je mnogo puta zamišljala tu scenu, u kojoj otkriva čari Kabirovih poljubaca, ali neverovatan zanos koji je ispunio nije umela da zamisli. U početku nežno, a onda sve strasnije njegova usta su gladno upijala njena. Privlačio je sebi kontrolišući svoju čežnju, a njeno telo se bezuslovno predavalo i zahtevalo još njegovih dodira. Snažna ruka mu se kretala niz njeno telo i uživala u njenom struku, blagoj liniji bedara, ravnom stomaku, posle čega je završila putovanje na njenim čvrstim grudima. Istovremeno, poljupcima je prelazio liniju njenih obraza, linije brade do glatkog vrata. Strast se mešala sa uživanjem dok je zavlačila ruke pod njegovu majicu i milovala mu široka ramena. Njegovo telo bilo je kao sazdano od samih mišića. Želela da oseti njegovu kožu uz svoju. Kao da je osetio njenu želju, zabacio je telo unazad i na čas uživao u njenom pogledu. Oboje ih je oslobodio gornjeg dela odeće i uživao u prizoru koji je pružalo njeno telo. - Tako si prefinjena... - mrmljao je uzbuđeno. - Tako nežna... Tako strasna! Emili, dovodiš me do ludila! Grlio je i ljubio i priuštio joj uživanja kakva nikada do tada nije ni naslućivala. Nije pokazao ni najmanju šansu da se povuče ili predomisli. Njegova želja bila je u skladu sa njenom. Prepustila mu se bezrezervno. Opojno uživanje u njegovim dodirima i poljupcima rušilo je svaku mogućnost razuma. Njen mozak, večiti kontrolor njenog života, nije funkcionisao. Očaravale su je nežnost i snaga koje su se krile u njegovom telu. Emili je zabacila glavu unazad i bespomoćno zatvorila oči. Na vrhovima njenih čvrstih, oblih grudi, napupeli vrhovi su marnih njegove usne. Svest joj se sužavala i postajalo je samo jedno mesto i vreme. Tu, uz Katara. Svaki deo tela žudeo je da se preda i pokori uživanju koje je on iznova pružao. Nikada do tada nije bila u situaciji da je muškarac toliko uzbudi. Uzvraćala mu je istom merom, opijajući se uzdasima zadovoljstva koji bi se otrgli iz njegovih grudi. Bio je nežan, strastven ih agresivan, sve po potrebi da joj udovolji. Uzdasi obostranog zadovoljstva ispunili su prostor. Suviše iscrpljena da se usprotivi, našla se ponovo u njegovom naručju. Nejasno se sećala kako je spušta na krevet i pripija svoje telo uz njeno. Do pola noći su iznova i iznova pružali zadovoljstva jedno drugom. Prekrivali su poljupcima jedno drugo, milovali se po ~ 77 ~ Foxy

Zvoncica najosetljivijim delovima, na najuzbudljiviji način. Iscrpljeni od umora, šaputali su reči nežnosti i zaspali isprepletanih tela.

Emili je sa naporom podizala kapke. Prvo što je ugledala bilo je Kabirovo lepo, nasmejano lice i oči koje je posmatraju sa neskrivenom nežnošću. Želela je da se zauvek tako budi, u njegovom naručju, ispunjena ljubavlju i opijena njegovim pogledom, da dele krevet i snove. - Emili, predivna si! - Ako to budeš ponavljao, poverovaću ti - promrmljala je. - Zbunjuje me tvoja stidljivost i kad bih imao prilike, i kada bi ti to želela, a ja bih... Izlišno je sada pričati o budućnosti... - uzdahnuo je teskobno. - Emili, nikada nisam bio srećniji! - čvrsto je stegao i privio uz sebe. - Ti si ispunjenje svih mojih snova. Predivno osećanje topline i ugodnosti je svu proželo. Nikada nije čula tako divne reči, a nije znala ni da ih uzvrati. - Kabire... - sumnja je ukrotila sva ostala osećanja. Znala je sve o njegovim snovima i onom što ga čini srećnim, poslovni uspeh i državljanstvo. Ona je bila samo korak napred na tom putu. - Da li si uopšte spavao? - Slabo, uglavnom sam te posmatrao i očajavao... Učinila si me tako slabim, nisam ti pružio priliku da se povučeš... - prekorevao se. - Želja za tobom mi je pomutila razum. - Da li ti je palo na pamet da nisam želela da se povučem? - gledala ga je u neverici. Zar mu nije bilo jasno koliko ga voh? - Govorila istinu kada sam ti rekla da te želim i... Ućutkao je jednim poljupcem. - Emili, bio bih najsretniji da je tako, ali ti si previše zbunjena zbog svega što se desilo, zbog Freda, testiranja... Taj zastrašujući trenutak joj je zgrčio stomak od straha. Nije bilo vreme za izjave ljubavi, iskazivanje sreće ih pokazivanje straha i sumnje. - Nije više važno ni da se povučeš i ne odemo na testiranje... nastavio je. ~ 78 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Kabire! - prekinula ga je odlučno. - Možda nisi primetio, ali ja se ne predajem bez borbe i ja... Možda nisam brza... - nasmejala se na sopstveni račun - ali, sam svakako odlučna i istrajna u svojim namerama. Zato, užurbano krećemo u borbu - strasno ga je poljubila i iskočila iz kreveta. - Kada idemo na razgovor sa vizorom? - Testiranje počinje za sat vremena... - Zašto me nisi ranije probudio? - gledala ga je u panici. - Nisam bio siguran da je to dobra ideja... - Naravno da je dobra! - Ne znam kako sam živeo bez tebe! Kako ću da živim bez tebe?! - To nećemo da proveravamo. Nećemo dozvoliti da te deportuju! rekla je odlučno. - Bojim se da ti nije jasno koliko gubim, ako se to dogodi - mrmljao je za sebe.- Da nisi svesna... - Svesna sam! - prekinula ga je. Spremaj se - njen glas nije trpeo pogovor. Za desetak minuta, zadihani, ali spremni, bili su pored njenog auta. Emili je primetila kako joj se ruke tresu od straha i panike. Nije bila sposobna da vozi, a i nije znala kuda treba da idu. Za razliku od nje, Kabir je delovao hladnokrvno, kao da nema šta da izgubi. Spretno je dohvatio ključ koji mu je u očajanju hitro dobacila. Posmatrala je njegove ruke na volanu. Iste one ruke koje su tokom noći nemirno harale njenim telom i navodile je na neslućena zadovoljstva, sada su bile smirene. - Kako možeš da budeš tako miran? - razbila je napetu tišinu. Moje ruke se tresu, a tvoje su tako mirne... Nasmejao se, - Moje ruke su,.. Paralisan sam od nemoći i straha! Nikada u životu nisam bio u težoj situaciji... - Kabire... - nije joj preostajalo ništa drugo nego da ona preuzme inicijativu. - Da li se sećaš, kada si mi za novogodišnju noć poželeo da mi se ispune i želje koje još i ne želim - improvizovala je. - Sećaš se toga?! - Svega se sećam! - napomenula je. - Pa, i podataka koje smo obradili za testiranje. Ali, to nije ono što sam htela sam da ti kažem... Ja želim... ~ 79 ~ Foxy

Zvoncica Zaustavio auto je i pogledao je u čudu. - Da? - Stigli smo?! - obuzela je panika. - Da! Šta si htela da kažeš? - gledao je radoznalo. - Sada nije vreme... - Jeste! - Ja želim... - uzdahnula je. Bilo joj je tako teško da naglas izgovori ono što oseća. - Za početak, neosporno želim da prođemo ovaj test! - Ti? Zašto?! - očajavao je i čudio se istovremeno. Na to pitanje nije još imala precizno smišljen odgovor, a nije smela ni da ga zbunjuje pred testiranje. Koncentracija im je u tim trenucima bila najvažnija. - Pričaćemo o tome dok budemo proslavljali - predložila je. - Ne znam čime sam te zaslužio - poljubio je ostrašćeno. - Valjda time što si poseban, a nisi uobražen - napomenula je izvlačeći se iz njegovog zagrljaja. U čekaonici je bilo još parova nalik njima, koji su sedeli ukočeno, kao da očekuju smrtnu kaznu. Ulazili su jedan, pa kasnije i drugi. Ono što je Emili dodatno zbunjivalo i unosilo joj još veću nervozu, je bio podatak, da se kroz bilo koja vrata još niko nije vratio. Niko od prisutnih u čekaonici nije znao njihovu reakciju ih sudbinu. Čitava atmosfera je i zbog toga bila još napetija, i nekako zlokobna. Kamere, postavljene svuda unaokolo, samo su pogoršavale situaciju i podsećale da su takvi parovi uvek pod sumnjom i da imaju malo, ih nikakve, šanse. Ni u najgorim verzijama nije zamišljala da je tako strasno i teško proći taj test. Toliko toga je zavisilo od tog ispitivanja, da je panika pretila da je uguši. Čak i da je sve bilo u najboljem redu, ona bi bila paralisana od straha. Ovako, bilo je još gore... Emili je osećala smrtni strah. Kao da čeka trenutak kada će neko dati znak da se giljotina spusti na njen tanani vrat i prekine joj život. Tek, činilo joj se, da bi i takvu situaciju bolje i radije podnela, nego ovu. Potražila je Kabirov pogled i našla ga istog trena. Gledao je netremice, a pogled mu je bio natopljen bolom. - Nisam smeo ovo da ti priuštim - došapnuo joj je jedva čujno, ali nota samoosude je bila jasna. Nije bio momenat da se prepušta panici, a baš to su njihovi vizori želeli, prisetila se i usiljeno osmehnula. Ratoborno se ispravila u leđima i okrenula ka Kabini. ~ 80 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Ono što ne smeš nikako da mi priuštiš je da se sada predaš šaputala je poverljivo i značajno mu stegla šaku. - Ako je to ono što te čini srećnom... - Jeste! - Onda mi nije ni na kraj pameti da se predam... - glas mu je bio pun obećanja. - Mislila sam da obučem sari, koji si mi poklonio, ali to bi delovalo malo... - mrštila se. - Preterano i namešteno?! Šta misliš? - Mislim da je tvoje prisustvo duha fantastično - osmeh mu je bio pun obožavanja. - Gospodin i gospođa Sahib! - čuo se poziv i broj sobe u kojoj je trebalo da se obave njihovi nezavisni razgovori sa vizorom. - Mislila si da obučeš sari?! - prisetio se i ponovio u neverici dok su koračali prema vratima. - Ne znam zašto te to čudi? - uzvratila je pitanjem. - Ali, sada nemam vremena da to istražujem - nasmešila mu kada su stigli do cilja. - Odavde moramo sami - uzvratio joj je osmeh pre nego što je nestao iza vrata. Ostala je sama. Čak su se i sekunde lenjo vukle dok su postajali minuti. Soba u kojoj se, nešto kasnije zatekla, podsećala je na one istražne, koje je viđala u krimmatističkim filmovima. Muškarac za radnim stolom imao je lice lošeg policajca. Hladno, strogo, kao stvoreno da prestravi. - Gde je Kabir? - nametnulo joj se pitanje za koje nije ni bila svesna da ga je izgovorila. Kasno je, ipak, primetila i druga, uzana vrata kroz koja je Kabir, najverovatnije izašao. - Da li vas brine to ili kazna?! - pitanje je bilo direktno i jasno ukazivalo na problem. - Kao što znate kazna je... Nije znala ništa o vrsti kazne, o tome ona nije imala nikakvog pojama, ali ga nije ni slušala. Protiv volje se nasmejala. - Kazna je ono što me u ovom trenutku najmanje brine - bila je iskrena. - Onda mislim da nećemo imati mnogo problema oko ovog razgovora. Sedite! - naredio je, skoro ljubazno. Toplo i hladno, zaključila je i dodala da mora biti oprezna i koncentrisana. Što, u njenoj situaciji nije bilo nimalo lako. Bila je ~ 81 ~ Foxy

Zvoncica paralisana strahom, panikom i očajem da neće dobiti priliku da Kabini predoči svoja osećanja. Bilo je kasno da se kaje što to nije uradila tog jutra. Ipak, prva pitanja je lako podnela. Bila su štura i jednostavna, navodila su da se opusti. Prosipala je odgovore kao iz rukava. Čak je umela da nabroji poimence i radnice u „Lotosovom cvetu”. Sve se odvijalo vrlo brzo. Na pitanje, na kojoj strani kreveta njen muž spava, jedva je odolela da mu ne saspe u lice, da oni u krevetu ne spavaju. Da se prepuštaju istinskom, vrhunskom zadovoljstvu koje dovodi do savršenstva i granica nezamislivog. Ipak, nesvesno je izvila obrvu i kratko odgovorila i na to pitanje. - Još samo jedno pitanje... - napomenuo je, njen dželat, nešto kasnije sa izuzetnim značenjem koje je trebalo da je rastereti. - Kako se zove, Kabirov... - čak ga je i imenom nazvao - parfem? - Parfem?! - ponovila je kao da prvi put čuje tu reč. Prebirala je po mislima, ali bila je kao zaglavljena. Mogla se zakleti da taj podatak zna, da ga je bezbroj puta izgovorila. Ipak, jedino čega se sećala bila je bočica koju je videla u Kabirovom kupatilu, a to sigurno nije smela da kaže, prisetila se u očajanju. Ali, nije mogla da smisli ništa drugo čime bi se poslužila da izađe iz neprilike. - Parfem? Znam samo da je bočica sive-žuta i da... - mucala je kao dete. - Da miriše poput svežine mora i limuna i da... - Ime parfema?! - Prokletstvo! - izgubila je nerve. - Ne znam... Ne znam - ponovila je i pokušala da proguta suze koje su se skupljale u očima i zaglavljivale u grlu. - Zar je to važno?! - iskreno se užasavala i čudila. - Da. - Zar je to važnije od svega drugog? Od onoga što osećam? Ih znam o njemu? - prosipala je svoja pitanja kroz suze i jecaje. - Od svega što sam naučila? - Šta ste naučili? - podsmehnuo se. Bila je previše uspaničena da bi se zbunila i shvatila jasnu poruku koju je to pitanje nosilo. Ispaljivala je reči u rafalu. - Da život postaje samo serija besmislenih događaja, ako se besciljno vučemo kroz svoje dane! Da život znači promene! Da su te promene znače život, a ako se ne menjate... - šmrcala je. - Znači da umirete! - neutešno je zajecala. ~ 82 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica Bez kometara, bez emocija, izvukao je papirnu maramicu iz poluprazne kutije i pružio joj. Ko zna koliko puta je taj čovek uživao u svojoj nadmoći i nije imao milosti. Uticao na sudbine drugih. Ko zna koliko žena ili muškaraca je tu, pred njim plakalo, poput nje. Ko zna koliko njih je rastavljeno zauvek. Sa razlogom ih bez njega, svejedno. Ta pomisao je zahtevala još jednu maramicu kojom se sama poslužila. - Sačekajete me u susednoj prostoriji - usmerio je kažiprst prema uzanim vratima bez milosti. - I smirite se, zaboga! Noge su je jedva držale, a suze zamaglile vid. Sa naporom je otvorila vrata, a kada je ugledala Kabira, prepustila se još intenzivnijem plakanju. Bilo je neizvesno koliko još imaju zajedničkih trenutaka i vremena. - Emili... - bila je u njegovom naručju. - Ti plačeš?! Prokletstvo, šta sam ti uradio! - bio je zabrinut za nju i tešio je. - Brineš za mene, a... Deportovaće te! - započela je bez uvoda i nastavila da plače. - Ja nisam bitan, sada je najvažnije da se smiriš... - tešio je. - Ja... Računao sam sa tim, a to više i nije važno... - Ali, ja to ne želim! - usprotivila se. - Ne želiš?! Mislio sam da jedva čekaš da me se oslobodiš... - Pomisao da se vratim u kuću bez tebe me užasava - priznala je i potražila njegov pogled. - Ne mogu više da zamislim svoja jutra i dane bez tebe, noći bez tebe. Kabire, ja... - zagrcnula se od suza koje su joj pomutile vid. - Nisam znala ime tvog parfema! Sve sam upropastila ponavljala je. - Srušila sam sve tvoje snove - zajecala je. - Moji snovi i budućnost ne postoje bez tebe! - Ne postoje? - ponovila je i obrisala suze. Njegov pogled je bio ispunjen ljubavlju i brigom za nju. Umesto da je to saznanje umiri i ispuni srećom, bila je još ružnija i očajnija. - Šta sam ti to uradio!? - prigrlio je na svoje snažne grudi. - Upropastio si me načisto - udarila ga je u grudi i tiho, prigušeno očajavala. - Ne plači - preklinjao je. - Nisam vredan tvojih suza! - Vredan si - prkosila je kroz suze. - Niko ih nije vredan - mrmljao je dok ih je brisao svojim usnama. Ni ja, ni Fred... ~ 83 ~ Foxy

Zvoncica - Fred? - ponovila je u čudu. - Emili, sada možeš da se boriš za Fredovu ljubav. I dobro je što odlazim, što neću biti tu da... Zar je moguće da mu još nije doprlo do svesti koliko ga voli? Njegova zabluda joj je najednom postala jasna, sve je postalo jasnije, i neverovatnije, a ovo joj je bila možda poslednja i jedina prilika da o tome govore. - Kabire, ja... I tada sam plakala zbog tebe, mislila sam da ne možeš da mi uzvratiš ljubav... - Emili - uhvatio je za obraze i potražio njen pogled. - Trudio sam se da sputam tu emociju, ali... Na bezbroj načina sam pokazao da te obožavam, da me činiš srećnim, da ti se divim, da... - pogled mu je bio ispunjen nevericom i neizrecivom ljubavlju - da sam lud od ljubavi za tobom. - Neke stvari moraju i da se izgovore, čak i to si me ti naučio započela je, ali više nije imala vremena za gubljenje i teoretisanje. - Volim te - strastan poljubac zapečatio je njihove izjave izgovorene kao jedna. - Emili... Tek sada imam prave razloge za sreću - osmehuo joj se. - I paničan strah da neću uspeti da te učinim srećnom, da neću uspeti da ispunim tvoje želje. Kada me deportuju - glas mu je bio ispunjen očajem. - Ti si već ispunio sve! I mogu slobodno da nas deportuju u paketu! - nasmejala se. - Emili?! - pogled mu je bio ispunjen ljubavlju, obožavanjem i nadom. - Volim te... Njegovu izjavu ljubavi prekinulo je žustro otvaranje vrata. - Vaše nežnosti su dirljive, ali... - vizor ih je još jednom odmerio i pružio dokumenta. - Ali, nadam se zbog vas i sebe, da nisu bile predstava. Vidimo se za šest meseci! - Hvala! - vrisnuh su uglas. - I ne zaboravite fotografije... - Fotografije?! - reagovali su kao jedno. - Koliko sam shvatio, imate gomilu albuma, ali ste zaboravih da ih ponesete - poslao im je značajan pogled pre nego što je otišao. - Pre samo neki minut, mrzela sam ga najviše na svetu - priznala je poverljivo. - I mislila da je dželat, da je bez srca i... ~ 84 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica - Opčinila si ga, kao i mene - privio je uz sebe i požurio napolje. Prava ljubav nikog ne ostavlja ravnodušnim. Izaziva zavist, nepoverenje, zbunjuje, ali... Kako sam mogao da zaboravim na fotografije? - prisetio se iznenada sopstvenog propusta.

Šest meseci kasnije, Emili se bezbrižno spremala za razgovor sa vizorom. Imala je album sa fotografijama i vidljiv dokaz njihove neizmerne ljubavi i strasti. Nesvesno se osmehnula. - Emili, još uvek ne razumem kako si mogla da i pomisliš da mogu da ti odolim... - Kabir je ostrašćeno poljubio. - Isto kao što si ti mogao da pomisliš da je nemoguće da te zavolim - podbočila se. - Tako si seksi! - privukao je uz sebe. - Seksi?! - izvila je obrvu i zakikotala se. - Da. Neodoljivo si poželjna i seksi! - Moj kontrolni centar... - lupila se po glavi. - Moj mozak, nema nikakvu funkciju kada si tu u blizini i obavezno, zataji, ali... Verujem da govoriš istinu - pogledom je kliznula niz telo i koketno se iskosila. - Priznajem, ljubomoran sam i sebičan i nisam to još imao u planu, ali... - nežno je milovao njen okrugli, već povelik stomak. - Od kada sam te sreo, ne postoji srećnija osoba od mene! - Postojim ja! - prkosila je. Sve i da sam pravila najluđe i najmaštovitije planove za budućnost... Nikada ne bih uspela da isplaniram ovakvo savršenstvo! - spustila je ruke preko njegovih na stomak, i pomilovala malo biće koje je tu raslo. Plod njihove ljubavi i strasti. - Mislim da tek sada ne postoji vizor koji bi mogao da ospori našu ljubav - sa neizmernom nežnošću rekao je Kabir. - I međusobnu strast... - dopunila je između strastnih poljubaca. KRAJ

~ 85 ~ Foxy